.08.2012.

G 13452/10

REPUBLIKA SRBIJA

APELACIONI SUD U BEOGRADU

G 13452/10

Dana 02.08.2012. godine

BEOGRAD

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veu sastavljenom od sudija Zorane Delibai, predsednika vea,
Milice Aksentijevi i Vesne Matkovi, lanova vea, u parnici tuilje AA, iji su punomonici adv.AB i
adv. AB1, protiv tuenog BB, iji je punomonik adv.BA, radi utvrenja, odluujui o albama tuilje i
tuenog izjavljenim protiv presude Prvog optinskog suda u Beogradu P.br.2776/97 od 17.06.2009.
godine, koji predmet je zaveden kod Prvog osnovnog suda u Beogradu pod brojem 69.P.45185/10, u
sednici vea odranoj dana 02.08.2012. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE, kao neosnovana, alba tuilje i POTVRUJE presuda Prvog optinskog suda u Beogradu
P.br.2776/97 od 17.06.2009. godine u stavu treem izreke.

PREINAUJE SE presuda Prvog optinskog suda u Beogradu P.br.2776/97 od 17.06.2009. godine u delu
stava drugog izreke, alineja 1., tako to se ODBIJA tubeni zahtev tuilje AA kojim je traila da se utvrdi
da je po osnovu sticanja zajednikim radom u toku brane zajednice suvlasnik sa udelom od 24,71% u
Drutvu "AA" sa seditem _, matini broj _, koje je upisano kod Agencije za privredne registre BD _,
to je tueni BB duan priznati i trpeti da tuilja na osnovu ove presude upie svoje pravo svojine u
odgovarajue registre, kao neosnovan.

UKIDA SE presuda Prvog optinskog suda u Beogradu P.br.2776/97 od 17.06.2009. godine u

preostalom delu stava drugog izreke, alineja 2., kojim je delimino usvojen tubeni zahtev tuilje i
utvreno da je tuilja po osnovu sticanja zajednikim radom u toku brane zajednice suvlasnik sa
24,71% na stanu aa to je tueni duan priznati i trpeti da tuilja svoje pravo svojine upie u
odgovarajue registre, kao i u stavu etvrtom izreke, i u tom delu predmet se USTUPA na ponovno
suenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao nadlenom prvostepenom sudu, kod koga je
predmet zaveden pod brojem 69.P.br.45185/10.

O b r a z l o e nj e

Presudom Prvog optinskog suda u Beogradu P.br.2776/97 od 17.06.2009. godine, stavom prvim
izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadlenosti tog suda kao neosnovan. Stavom drugim izreke
delimino je usvojen tubeni zahtev tuilje pa je utvreno da je tuilja po osnovu sticanja zajednikim
radom u toku brane zajednice suvlasnik sa 24,71% imovine na kojoj se kao vlasnik vodi tueni i to na:
alineja prva, udelu u Drutvu "AA", a alineja druga, na stanu aa, to je tueni BB duan priznati i trpeti
da tuilja na osnovu ove presude upie svoje pravo svojine u odgovarajue registre. Stavom treim
izreke odbijen je tubeni zahtev tuilje kojim je traila da se utvrdi da je po osnovu sticanja
zajednikim radom u toku brane zajednice suvlasnik na 24,71% stambene aa1, kao neosnovan.
Stavom etvrtim izreke obavezan je tueni da tuilji na ime trokova parninog postupka isplati iznos
od 1.233.750,oo dinara.

Protiv navedene presude tuilja i tueni su blagovremeno izjavili albe, iz svih razloga propisanih
odredbom l.360. st.1. Zakona o parninom postupku, i to tuilja protiv stava 3. izreke, a tueni protiv
stavova 2. i 4. izreke.

Tuilja je odgovorila na albu tuenog.

Ispitujui prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlaenja propisanim odredbom l.372.

Zakona o parninom postupku ZPP (Slubeni glasnik RS, br.125/04 i 111/29), koji se primenjuje
shodno odredbi l.506. st.1. ZPP (Slubeni glasnik RS, br.72/2011 od 28.09.2011. godine, koji je
stupio na snagu dana 01.02.2012. godine), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da alba tuilje nije
osnovana, a da je alba tuenog osnovana.
U prvostepenom postupku nisu uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka propisane
odredbom l.361. st.2. ZPP, na koje drugostepeni sud u smislu odredbe l.372. t.2. istog Zakona pazi
po slubenoj dunosti. Nije uinjena ni bitna povreda propisana odredbom l.361. st.2. taka 12. ZPP,
na koju stranke posebno ukazuju albama, s obzirom da je izreka prvostepene presude u delu stava 2.
kojim je odlueno o zahtevu tuilje za utvrenje prava suvlasnitva Drutvu "AA" i stavu 3. jasna i
razumljiva, ne protivrei sebi ni razlozima datim o svim bitnim injenicama, koji su jasni i saglasni
izvedenim dokazima i rezultatu dokaznog postupka.

U prvostepenom postupku je utvreno da su parnine stranke zakljuile brak dana 22.09.1968.

godine, da je brana zajednica stranaka faktiki trajala do januara meseca 1997. godine, kada se
tueni iselio iz stana aa, te da je brak razveden pravnosnanom presudom od 27.05.1998. godine.
Parnine stranke su dana 20.10.1989. godine zakljuile sporazum o podeli zajednike imovine, koji je
sainjen u advokatskoj kancelariji advokata SS i l.1. sporazuma konstatovano je da su brani drugovi
saglasno potvrdili da su tokom trajanja viegodinje brane zajednice stekli odreenu pokretnu i
nepokretnu imovinu, te da sporazumom, i pored injenice da su trenutno u izvandrednim branim
odnosima, vre raspored i podelu steene imovine, a l.2. sporazuma je konstatovano da su brani
drugovi saglasni da njihovu imovinu na dan zakljuenja sporazuma ini trosoban komforan stan aa2,
kompletno nameten i opremljen za normalan i izuzetno komforan nain ivota, vikendica aa3, takoe
opremljena za normalan boravak i ivot, sa radionicom, mainama, opremom i sirovinama, te gotovim
proizvodima u radionici, kao i putniki automobil marke Micubii. lanom 3. sporazuma
konstatovano je da su ugovorne strane saglasne da stan u Novom Beogradu, u stanju i opremljen na
dan zakljuenja sporazuma, pripada ugovorau AA, ukoliko iz bilo kog razloga ili bilo ijom krivicom
doe do prestanka brane zajednice, a pored toga, i da e tuilji u momentu eventualnog prestanka
zajednice ivota tueni isplatiti jednokratnu dinarsku protivvrednost iznosa od 50.000,oo DEM, l.4.
da e tuenom pripasti vikendica u aa3, opremljena za normalan boravak i ivot, sa radionicom,
mainama, opremom i sirovinama, te gotovim proizvodima u radionici, kao i putniki automobil
marke Micubii, a l.6. sporazuma je konstatovano da je strankama sporazum proitan i
protumaen, nakon ega su one u znak njegovog prihvatanja i potovanja vlastoruno potpisale isti u
prisustvu advokata SS. Meu parninim strankama nije sporno da je na stanu aa2 na dan zakljuenja
sporazuma postojalo stanarsko pravo u korist tuenog BB, koji je u stanu iveo sa suprugom i dve
maloletne erke, te da je nakon izmene propisa tueni kao nosilac stanarskog prava otkupio taj stan,
koji je po zakljuenom sporazumu trebalo da pripadne tuilji, a potom je stan prodat za iznos od
95.000,oo DEM i nakon toga kupljen stan aa, za koji je plaena kupoprodajna cena u iznosu od
200.000,oo DEM. Tuilja u vreme zasnivanja braka sa tuenim 1968. godine nije imala posebnu
imovinu, do zasnivanja radnog odnosa 19.02.1976. godine bila je na kolovanju i starala se o
zajednikoj deci i porodinom domainstvu, a od 1976. godine bila je zaposlena, stim to je od 1987.
do 1989. godine radila u zanatskoj radnji "BB", u periodu od 1990. do 1992. godine u privatnom
preduzeu "BB1", 1991. godine tuilja je osnovala privatno preduzee za proizvodnju, unutranju i
spoljnu trgovinu "BB2", a od 1992. godine i zaposlena u preduzeu "AA". Tueni je u toku trajanja
brane zajednice stranaka bio u radnom odnosu i to najpre u preduzeu "VV", zatim u preduzeu
"VV1", preduzeima "VV2" i "VV3", a dana 03.06.1986. godine tueni je osnovao metalostrugarsku
radnju "BB" koja je poslovala do 26.12.1989. godine, a 01.02.1991. godine osnovao je radnju "VV4",
koja je poslovala do 31.01.1998. godine, i tu delatnost je tueni obavljao iz radnog odnosa. Tueni je
dana 27.12.1989. godine osnovao preduzee "BB1" koje je 07.02.1992. godine promenilo naziv u
privatno Preduzee "AA", koje je 1998. godine registrovano kao drutvo sa ogranienom
odgovornou, a u kome tueni i danas radi. U vreme zasnivanja braka tueni je posedovao posebnu
imovinu, s obzirom da je bio u radnom odnosu. U toku trajanja brane zajednice stranaka tuilja je u
periodu kada je radila u preduzeu AA, kao kreditor, sa preduzeem, zakljuila ugovor o kreditu, po
osnovu koga je dala iznos od 1.659.000 japanskih jena, radi nabavke vozila marke Honda. Na osnovu
nalaza i miljenja komisije sudskih vetaka, pri emu je sud prihvatio drugu varijantu nalaza u kojoj je
odreen doprinos sticanja stranaka za period od dana zakljuenja sporazuma o podeli zajednike
imovine do dana prestanka zajednice ivota 31.12.1996. godine, utvreno je da je doprinos tuilje u
sticanju zajednike imovine prihodima ostvarenim po osnovu rada, ali i staranjem o porodinom
domainstvu i zajednikoj deci iznosi 25%, a da doprinos tuenog u istom periodu u sticanju
zajednike imovine iznosi 75%.

Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilno odluio stavom 3. izreke
pobijane presude kada je odbio tubeni zahtev tuilje kojim je traila da se utvrdi da je po osnovu
sticanja zajednikim radom u toku trajanja brane zajednice sa tuenim suvlasnik na aa1, pravilno
zakljuivi da je navedena nepokretnost po osnovu sporazuma o podeli zajednike imovine koji su
stranke zakljuile 1989. godine, pripala u vlasnitvo tuenom, te kako je sporazum koji su stranke
zakljuile punovaan, to je tueni postao iskljuivi vlasnik ove nepokretnosti, pa je zahtev tuilje za
utvrenje prava suvlasnitva na istoj nepokretnosti neosnovan. Naime, sporazum o deobi zajedniki
steene imovine u braku predstavlja punovaan ugovor o deobi imovine u smislu odredbe l.179.
Porodinog zakona (Slubeni glasnik RS, br.18/2005 od 24.03.2005. godine, sa poetkom primene
od 01.07.2005. godine), koji zakon se u konkretnom sluaju primenjuje u smislu odredbe l.357. tog
Zakona, a deoba se u smislu odredbe l.178. istog Zakona moe vriti za vreme trajanja braka i posle
njegovog prestanka, te kako nije utvreno da je pravno dejstvo ovog sporazuma prestalo, to se ima
smatrati da su stranke podelile svoju zajedniki steenu imovinu na nain predvien sporazumom.

Cenjeni su navodi albe tuilje kojima ukazuje da je prvostepeni sud propustio da ceni i injenice da su
parnine stranke nastavile da ive u branoj zajednici do januara 1997. godine, te da je tek tada
nastupio uslov, prestanak brane zajednice, ijim nastankom su pravna dejstva sporazuma trebala da
nastupe, a da je u momentu nastupanja ugovorenog uslova predmet u preteenom delu sporazuma
ugovora vie nije postojao, zbog ega je izvrenje obaveza iz sporazuma postalo nemogue, ali su ovi
navodi bez uticaja na donoenje drugaije odluke drugostepenog suda po albi tuilje. Ovo stoga to
je prvostepeni sud pravilno ocenio da je sporazum o deobi zajednike imovine koji su parnine
stranke zakljuile punovaan i proizvodi pravno dejstvo, a tueni je po osnovu tog sporazuma postao
iskljuivi vlasnik nepokretnosti u _, koja je kao predmet sporazuma postojala i u momentu prestanka
brane zajednice stranaka, dok je stan koji je prema sporazumu pripao tuilji, nakon otkupa prodat, a
novac dobijen od njegove prodaje upotrebljen je za kupovinu stana aa, na koji nain su stranke
izmenile sporazum u tom delu, a tuilja na tom stanu trai utvrenje prava suvlasnitva u ovoj parnici.
Ne moe se smatrati da je sporazum stranaka o deobi zajednike imovine zakljuen pod odlonim
uslovom (odredba l.74. st.1. i st.2. Zakona o obligacionim odnosima), koji bi predstavljao prestanak
brane zajednice stranaka, s obzirom da u konkretnom sluaju postojanje takvog uslova ne proizlazi iz
sadrine sporazuma, a prema odredbi l.178. Porodinog zakona deoba zajednike imovine moe se
vriti za vreme trajanja braka (to su stranke sporazumom uinile) i posle njegovog prestanka.

Kako se navodima albe tuilje ne dovodi u sumnju pravilnost prvostepene presude u ovom delu, to ju
je Apelacioni sud primenom odredaba l.373. st.1. taka 2. i 375. ZPP potvrdio u stavu 3. izreke i
odluio kao u stavu 1. izreke ove presude.

Prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, na iju pravilnu primenu drugostepeni sud
pazi po slubenoj dunosti u smislu odredbe l.372. st.2. ZPP, kada je delom stava 2. izreke delimino
usvojio tubeni zahtev tuilje i utvrdio da je tuilja po osnovu sticanja u braku sa tuenim suvlasnik na
24,71% udela u Drutvu "AA" sa seditem u _, _, to je tueni duan priznati i trpeti da tuilja na
osnovu presude upie svoje pravo svojine u odgovarajue registre, a na koji nedostatak i tueni
osnovano ukazuje u albi. Naime, Preduzee za industrijsku proizvodnju "AA" koje je nastalo
promenom naziva firme, sedita i dopunom delatnosti Privatnog preduzea za proizvodnju,
unutranju i spoljnu trovinu "BB1", prvobitno je osnovano kao preduzee sa potpunom
odgovornou, zatim preregistrovano i iz statusa potpune odgovornosti transformisano u drutvo sa
ogranienom odgovornou i kao drutvo je osnovano odlukom o osnivanju tuenog kao fizikog lica,
ija imovina je kao osnivaa odvojena od imovine drutva, a prilikom osnivanja i preregistracije
preduzea nije postojao dogovor izmeu parninih stranaka o osnivanju drutva, niti je tuilja bila
uesnik i potpisnik odluke o osnivanju, a takoe, u drutvo nije unela zakonom propisani ulog, te
stoga po osnovu sticanja u braku ne moe stei vlasnitvo i upravljaka prava na jednolanom drutvu
sa ogranienom odgovornou. Ovo iz razloga to takva prava i obaveze pripadaju samo njegovom
osnivau, a status osnivaa suprunik ne moe stei preko uloga unetog u drutvo iz zajednike
imovine, pri emu zajednika imovina suprunika postaje svojina drutva od trenutka unoenja u
drutvo, ime se na njoj iskljuuju vlasnika prava kako ulagaa tako i njegovog suprunika. Iz
navedenih razloga tuilja bi prema tuenom, kao ulagau imovine za koju tvrdi da je zajednika i da je
uneta u drutvo kao osnivaki ulog, mogla imati samo obligacionopravni zahtev u visini koja odgovara
njenom doprinosu u sticanju uloenih sredstava. Ovo stoga to su upisom osnivaa preduzea u
registar privrednih subjekata realizovana pravna dejstva osnivakog akta po kome je izvren unos
imovine kao osnivakog uloga preduzea, a koja se u smislu odredbe l.5. Zakona o preduzeima
manifestuju u sticanju pravnog subjektiviteta novoosnovanog preduzea, a u smislu odredbe l.50.
istog Zakona u sticanju vlasnikih prava tog preduzea na unetom osnivakom ulogu, ime je
osnivanjem preduzea po sili zakona izvreno konstituisanje njegovih vlasnikih prava na osnivakom
ulogu koji je uneo tueni, pa tuilji pripada pravo da po osnovu sticanja u braku i svog udela u
eventualnom sticanju imovine unete kao osnivaki ulog u novoosnovano preduzee, zahteva samo
novanu protivvrednost od tuenog, koji je njome neovlaeno raspolagao, a ne i sticanje suvlasnikih
i upravljakih prava u preduzeu u ijem osnivanju nije uestvovala.
Stoga, u konkretnom sluaju, nije bilo mesta primeni odredaba Zakona o braku i porodinim
odnosima na koje se prvostepeni sud nepravilno pozvao.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredaba l.373. st.1. taka 5. i 380.
taka 4. ZPP u ovom delu stava 2. izreke prvostepenu presudu preinaio i odluio kao u stavu 2. izreke
ove presude.

Ne moe se smatrati da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo ni kada je delom stava
2. izreke, alineja 2., delimino usvojio tubeni zahtev tuilje i utvrdio da je tuilja po osnovu sticanja u
braku sa tuenim suvlasnik 24,71% stana aa, zbog ega se ni bitne injenice za pravilnu primenu
odredbe l.180. Porodinog zakona ne mogu smatrati pravilno i pouzdano utvrenim. Navedeni
nedostatak predstavlja posledicu propusta da se prilikom izvoenja dokaza vetaenjem o okolnosti
visine doprinosa parninih stranaka u sticanju spornog stana, uraunaju svi prihodi parninih stranaka
i rashodi koje su imali za vreme trajanja brane zajednice od zakljuenja sporazuma stranaka o deobi
imovine 20.10.1989. godine, do faktikog prekida brane zajednice dana 31.12.1996. godine, kao i
vrednost stana koji je prema sporazumu pripao tuilji. Ovo stoga to je u nalazu i miljenju komisije
sudskih vetaka navedeno da je u odnosu na ostvarene dobiti u privatnim preduzeima, uee tuilje
i tuenog opredeljeno na nivou uea po osnovu ostvarenog doprinosa (zarade), a ne na osnovu svih
ostvarenih prihoda, imajui u vidu da je tueni kao osniva preduzea, pored zarade ostvarivao i druge
prihode od preduzea, koji nisu uraunati prilikom utvrivanja visine doprinosa stranaka, na koji
nedostatak tueni osnovano ukazuju u albi, a takoe, ni rashodi koje su stranke imale u tom periodu
trajanja brane zajednice. Usled navedenih nedostataka, ne moe se smatrati pouzdano utvrenom
bitna injenica, visina doprinosa parninih stranaka u sticanju sporne nepokretnosti koja predstavlja
njihovu zajedniku imovinu. Takoe, prvostepeni sud je obrazlaui svoju odluku naveo da je na
osnovu nalaza i miljenja komisije vetaka utvrdio da je u periodu od zakljuenja sporazuma o podeli
zajednike imovine do dana prestanka zajednice ivota doprinos tuilje u sticanju zajednike imovine
25%, ali je odluujui u granicama postavljenog tubenog zahteva tubeni zahtev usvojio u visini od
24,71%, te da je prihvatio drugu varijantu nalaza, navodei da je to period od dana zakljuenja
sporazuma o podeli zajednike imovine do dana prestanka zajednice ivota, dok je na osnovu nalaza i
miljenja komisije sudskih vetaka od 24.03.2006. godine i dopunskog nalaza od 14.06.2006. godine
utvreno da u periodu od 22.09.1968. godine, kada su parnine stranke zakljuile brak, do
31.12.1996. godine, kada je prestala faktika brana zajednica stranaka, doprinos tuilje iznosi
25,44%, zaokrueno 25%, a tuenog 74,56%, zaokrueno 75%, to je oznaeno u konanom zakljuku
komisije vetaka kao broj 1, zbog ega se ove bitne injenice, period sticanja i visina doprinosa
stranaka u sticanju, ne mogu smatrati pravilno utvrenim.

Kako se zbog navedenih nedostataka prvostepena presuda u ovom delu ne moe smatrati pravilnom i
zakonitom, to je morala biti ukinuta.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti nedostatke na koje mu je ukazano ovim
reenjem, izvoenjem dokaza koje parnine stranke imaju pravo i dunost da predloe, pouzdano e
utvrditi sve bitne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava i ponovno odluiti o
delu tubenog zahteva tuilje kojim je traila utvrenje prava suvlasnitva na stanu aa, pri emu e
imati u vidu i da je sporazumom o deobi zajednike imovine tuilji pripao stan aa2, to je prvostepeni
sud u pobijanoj presudi cenio, ali u doprinos tuilje sticanju prava vlasnitva na spornom stanu nije
uraunata i vrednost tog stana, kao i svi prihodi i rashodi stranaka do faktikog prekida brane
zajednice, a za svoju odluku dae jasne i dovoljne razloge.

Ukinuta je i odluka o naknadi trokova parninog postupka, sadrana u stavu 4. izreke pobijane
presude, u smislu odredbe l.161. st.3. ZPP, jer zavisi od ishoda spora.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredaba l.373. st.1. taka 3. i 377.
st.2. ZPP prvostepenu presudu u ovom delu ukinuo i odluio kao u stavu 3. izreke ove presude.

PREDSEDNIK VEA-SUDIJA

Zorana Delibai, s.r.

Za tanost otpravka

Upravitelj pisarnice

Svetlana Anti