www.bebinizbor.

com

BROJ 22 PROLEE 2012 besplatan asopis

TRUDNOA

TRUDNOA,
to blaeno
stanje

POROAJ

KAKO SE
PORODITI?
SAVETI PEDIJATRA

DA LI JE
BEBA EDNA? NOVA
ISHRANA
deija radnja
VREME JE ZA
BEBIN DORUAK! Obrovaka 21
Veternik, Novi Sad
ISSN 1820-7170

Tel. 021/824-827
 BROJ 22 PROLEE 2012 SADRAJ

Osniva i izdava:
TRUDNOA POROAJ Emisar d.o.o.
Milorada Jovanovia 5
11147 Beograd
T. 011/35 35 341
F. 011/35 35 349
www.bebinizbor.com
office@bebinizbor.com
Direktor: Rade Stojkovi
Urednitvo: Rade Stojkovi,
Danka Trifunovi
Redakcija: Danka Trifunovi,
Irena Spasovi
Lektor-korektor: Danka Trifunovi
10 Struni saradnici: Mr sci med dr
Zlatko Bokun-specijalista opte
hirurgije, dr Ljiljana Koljaja -specijalista
 OROAJ
P pedijatrije, dr Dejan Bokovi, spec. dr
Kako se poroditi? . . . . . . . . . . . . . . 8-9 Vesna Vukovi-deiji psihijatar, Ranko
Vebe istezanja i zato Vukovi-dipl.def. -logoped, ivka Vlaj-
su korisne . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12-14 kovi-nutricionista, mr ph spec Danijela
IZLOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18-19 Pecarski-mr farmacije, dr sc Jasmina
SAVET PEDIJATRA Vuksanovi-logoped, dr Jelena Raki
Da li je beba edna? . . . . . . . . . . 20-21 Milanovi, mr sc med-fizijatar, Dragana
PORODICA Kolakovi-vii fizioterapeut i fitnes
IGROM do prve rei. . . . . . . . . . . . . 22 instruktor, Nada Lazi-dipl. def. i via
4 Razvoj odnosa roditelj - dete. . . . . . . 24 med. sestra, doc dr sc med Nevenka
ISHRANA Raketi-naelnik pedijatrije, dr Dani-
Vreme je za bebin doruak!. . . . . 26-27 jela Todorovi- pedijatar, dr Miroslava
BEBAC.COM HALOBEBA arac-spec. pedijatrije, dr Ljubica
Razumevanje temperamenta Presetnik-specijalista ginekologije i
deteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28-29 akuerstva, dr Sandra Radovi-gine-
MINI FACEBOOK. . . . . . . . . . . . . . . 32 kolog, Milanka etina-dipl. mol. biolog i
KNjIGE I FILMOVI . . . . . . . . . . . . . 34 fiziolog, M.Sc primenjene genetike
Saradnici i prijatelji: Halobeba,
Bebac.com, Zdravstvena ustanova
TRUDNOA Pharmacity, Masel group d.o.o.
Umetniki direktor:
Ferenc Laslofi
tampa: Rotografika d.o.o., Subotica
Distribucija: Emisar d.o.o.
Marketing: 011/ 35 35 341
16 office@bebinizbor.com
Oglaavajui se u Bebinom izboru
PORODICA imate priliku da se obratite irokom
krugu potencijalnih klijenata.
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
613/614
ISSN 1820-7170 - Bebin izbor
COBISS.SR-ID 146773772
APRIL 2012

24 6

Redakcija ne odgovara za sadraj i istinitost

objavljenih reklamnih poruka, sponzorskih
Godinja pretplata na asopis Bebin izbor strana i marketinkih nastupa naih klijenata.
Za sluajne i nenamerne greke u toku
Pretplata se odnosi samo na trokove potarine jer je asopis besplatan, a iznos je 210 tampe redakcija ne snosi odgovornost. Sve
dinara za svih 6 brojeva u 2012. godini. Popunite optu uplatnicu na sledei nain: dobijene fotografije se ne vraaju i mogu se
bez nadoknade koristiti u svrhu ilustracije
Uplatilac: Ime, prezime i adresa Kopiju uplatnice poaljite asopisa, a po slobodnoj proceni redakcije
da se objavljuju u odreenim rubrikama.
Svrha uplate: ptt trokovi na nau adresu:
Po dobijanju fotografija smatraemo da ste
Primalac: Milorada Jovanovia 5, Emisar d.o.o. dali saglasnost za njihovu objavu. Molimo
11147 Beograd Milorada Jovanovia br. 5, 11147 Beograd roditelje da se pre slanja fotografija upoznaju
Iznos: 210,00 Faks: 011/35 35 349 ili sa Zakonom o javnom informisanju.
Raun: 265 0000000 641 514-42 E-mail: office@bebinizbor.com www.parlament.gov.rs

BEBIN IZBOR | 3
TRUDNOA

TRUDNOA,
to blaeno stanje
Stanje u kom budua majka poput boanstva kreira
novi ivot, propraena je nizom fizikih promena.

T
rudnoa, to blaeno stanje u kom budua majka
poput boanstva kreira novi ivot, propraena je nizom
fizikih promena koje nekad mogu predstavljati izazov
za lekare. Iako se priroda uglavnom trudi da zatiti pre svega
plod, a zatim i buduu mamu od negativnih uticaja sredine, ne
moe uvek da prui alibi od raznih oboljenja koja se javljaju
nezavisno od trudnoe. Takoe, trudnoa e nekad doprineti
da se pojedina, do tada neprimetna, stanja lake manifestu-
ju. Ovim lankom hteli smo da informiemo mlade mame o
najeim situacijama koje se mogu javiti u trudnoi, a koje
zahtevaju hitnu ili odloenu neku vrstu hirurkog leenja.
Vano je istai da su danas hirurke intervencije u trud-
noi uglavnom bezbedne za plod i za majku ako se potuju
principi savremene medicine. Naravno, uvek se tei da se
svaka operacija koja nije hitna i neophodna odloi za period
posle poroaja ili ak dojenja, kako bi rizici za majku i bebu bili
minimalni. Ako se operacija mora izvriti tokom trudnoe, a
nije hitna, bira se period drugog trimestra kada su rizici za plod
najmanji. U treem trimestru intervencije se izbegavaju najvie
zbog veliine materice, to tehniki oteava pristup.
Narodski izraz drugo stanje itekako ima svoje opravda-
nje. Brojne uobiajene pojave u trudnoi kao to su munina,
povraanje, bol u trbuhu, poremeaj apetita, stolice i mokre-
nja, promene u krvnoj slici i biohemijskim analizama i drugo,
imitiraju pojedina hirurka oboljenja, to nekad moe zavarati
pacijentkinje i lekare. Stoga je paljiva dijagnostika obavezna,
uz uee ginekologa, hirurga i drugih specijalista. Sama
dijagnostika je danas izuzetno bezbedna. ak se i rendgenski
i skenerski snimci rade sa minimalnom koliinom zraenja koje
nema negativnih uticaja na bebu

Koja su to najea stanja koja su

interesantna hirurzima a povezana
su sa trudnoom?
Hemoroidi, ili uljevi, predstavljaju proirene krvne sudove
zavrnog dela debelog creva. Simptomi su raznovrsni, od bla-
gog peckanja i svraba, pojave krvi tokom ili posle pranjenja,
do jakih bolova i ukljetenja kada ne mogu da se vrate u mar.

4 | BEBIN IZBOR
 Mr sci med dr
Zlatko Bokun
specijalista opte hirurgije
instruktor laparoskopske hirurgije
sudski vetak iz oblasti medicine
KBC Zvezdara, Hirurka klinika
D. Tucovia 161, Beograd

E-mail: hirurgija.laparo@gmail.com

Kod trudnica nastaju zbog poveanog pritiska u trbunoj duplji

usled poveanja materice ili od naprezanja tokom poroaja.
Najee spontano nestaju nakon poroaja, ukoliko se regulie
stolica i prehrana, uz higijenu marnog predela, ponekad uz
korienje masti ili epia. Vei hemoroidi se mogu podvezati
gumicama ambulantno, a ta intervencija daje odline rezultate i
bezbolna je. Tek retki najtei sluajevi se reavaju operativno.
Proirene (varikozne) vene na nogama takoe su posledica
poveanog pritiska u trbuhu i oteane venske cirkulacije. esto
su praene otocima, bolom i svrabom. I one imaju tendenciju
da se povuku posle poroaja. Lagana veba ili etnja, elastine
arape, izbegavanje dugog stajanja i podizanje nogu olak-
avaju simptome. Operacija je rezervisana samo za izuzetno
proirene i oteene vene, nakon poroaja.
Pupana kila je jo jedna posledica poveanog pritiska u
trbuhu. Karakterie se pojavom defekta na trbunom zidu u
obliku izboine u predelu pupka. Ove kile su najee uroene,
ali su neprimetne do trudnoe, kada se usled pritiska defekt
poveava. Leenje je hirurko, zatvaranjem defekta avom ili
mreicom, obino u lokalnoj anesteziji i radi se posle poroa-
ja, osim u sluaju ukljetenja creva, kada se operie najhitnije
mogue.
Upala une kese nije retka pojava u trudnoi. Vie od 15%
ena tokom trudnoe ima kamen u unoj kesi. Simptomi
poput munine, povraanja, gaenja, poveanih leukocita,
podseaju na uobiajene tokom trudnoe, ali se izdvaja bol
ispod desnog rebarnog luka koji se iri u desno rame. Dobar
ultrazvuk razreie dijagnostiku dilemu. Leenje zapoinje an-
tibioticima i infuzijama. U sluaju da se tegobe ne smiruju, vri
se laparoskopska operacija koju pacijentkinje i bebe mnogo
bolje podnose od otvorene. Ukoliko doe do smirivanja, save-
tuje se laparoskopska operacija 6 meseci posle poroaja.
Upala slepog creva se javlja u jednoj od 1000 trudnoa.
Simptomi poinju naglo i podseaju na uobiajene (munina,
gubitak apetita, poviena temperatura i leukociti) uz pojavu
jakog bola sa desne strane trbuha. Problem u dijagnostici
moe praviti poodmaklija trudnoa koja pomera slepo crevo
sa tipinog mesta. Ovo stanje zahteva hitnu operaciju, bez
obzira na period trudnoe, jer neleeno moe ugroziti i majku
i bebu. Ukoliko se operie na vreme, komplikacije su retke i
minimalne.
TRUDNOA
Kaite STOP irenju
naslednih bolesti
Preventivna medicina i razvoj prenatalne dijagnostike
su siguran put ka zdravom potomstvu
P
renatalna dijagnostika je zajedniki
naziv za preglede (izmeu ostalog i
ultrazvuni pregled) koji se obavljaju
kako bi se saznalo da li plod ima neku
malformaciju ili hromozomsku nepravil-
nost.
Statistika nam predoava da 3-5%
novoroene dece ima ozbiljne uroene
anomalije, npr. malformacije ili hromo-
zomopatije - poremeaj broja i strukture
hromozoma fetusa. skrining testa, rana kontrola svake
Sa druge strane, injenica da se u
najveem broju sluajeva raaju zdrava
deca, nas ohrabruje i raduje ali i poveava
sopstvenu odgovornost da otklonimo
sumnju i strah, da bezbrino doeka-
mo novo ivotno poglavlje uz prednosti
koje nam prua savremena prenatalna
medicina.
Indikacije za invazivnu
prenatalnu dijagnostiku
trudnice starije od 35 (37) godina
pozitivan kombinovani test (biohe-
mijsko-ultrazvuni test)
roditelji nosioci strukturnih i nume-
rikih aberacija hromozoma
abnormalnosti hromozoma kod
prethodno roenog deteta - ili pret-
hodno roena deca sa viestrukim
malformacijama
hromozomopatije u porodici
starost oca iznad 42 (45) godina
Kaite STOP irenju
naslednih bolesti
U prethodnom broju na ovim stranica-
ma mesto su zauzele neinvazivne, (bezri-
zine po plod i trudnicu) a danas na istim
dominaraju invazivne metode prenatalne
dijagnostike.
6 | BEBIN IZBOR
Ove metode se nazivaju invazivne, agre-
sivne, jer nose rizik od izvoenja samog
zahvata. Preporuka je: sve invazivne
metode prenatalne dijagnostike treba
obavljati tek nakon obavljenog geneti-
kog konsultovanja, kada se trudnica
mora upozoriti na mogue rizike ovih
zahvata: krvarenje, infekciju i mogu-
nost spontanog pobaaja.
Prema rezultatu kombinovanog
trudnoe nam daje podatak da li je
aktuelna trudnoa niskorizina, srednje
ili visokorizina za razvoj hromozomopati-
ja. U sluaju visokorizinih trudnoa, gde
je rizik za naslednu bolest vii od rizika
izvoenja samog zahvata, pristupa se
metodama invazivne prenatalne dijagno-
stike. Ove metode iskljuuju ili dokazuju,
tj. potvruju prisustvo genetskog optere-
enja kod ploda.
U prvom trimestru trudnoe je najuin-
kovitije uraditi biopsiju horionskih resica
-placente, za drugi je rezervisana punkcija
plodove vode (amniocenteza), a u po-
slednjem trimestru se obavlja kordocen-
teza - uzimanje krvi ploda iz pupanika.
U sva tri sluaja se radi kariotipizacija -
odreivanje fetalnog kariotipa, odnosno
broja i izgleda hromozoma bebe.
Analiza horionskih resica (biop-
sija ili aspiracija horionskih resica)
je najstarija invazivna metoda
prenatalne dijagnostike koja
se obavlja izmeu 11. i 12.
nedelje trudnoe. Kod
ovog postupka se, uz
ultrazvuno navoenje,
tankim kateterom
uvedenim u matericu
kroz vaginu (tran-
scervikalni pristup),
ili preko trbuha
(transabdominalni put),
aspirira deo posteljinog
tkiva (horion) za analizu.
Horionske resice su prstoliki izdanci
posteljiinog tkiva, i genetski su
identini fetusu. Rano razvijanje
horionskih resica u trudnoi daje
vremensku prednost ovoj analizi
u odnosu na analizu plodove

Milanka etina
dipl. molekularni
biolog i fiziolog
M.Sc primenjene
genetike
vode - amniocentezu. Iz kratkotrajne
kulture elija horiona se metodom kari-
otipizacije (odreivanje kariotipa) dobija
hromozomska slika embriona - broj i
izgled hromozoma bebe, nakon tri dana.
Normalna hromozomska slika je dovolj-
na da iskljui trizomiju 21. Hromozoma
- Daunov sindrom. Analizom horionskih
upica mogu se otkriti i druge hromozom-
ske abnormalnosti kao to su Edvardsov
sindrom (trizomija 18) i Patau sindrom
(trizomija 13). Meutim, ova metoda ne
iskljuuje sve hromozomopatije ili genet-
ske sindrome.
Ovo je period trudnoe kad se najranije
moe odrediti pol bebe.
Kariotip je broj hromozoma u telesnim
elijama i karakteristian je za svaku vr-
stu. Kariotip oveka sastoji se od 23 para
hromozoma (ili 46 hromozoma), od kojih:
22 para ine autozomi i
jedan par su polni hromozomi ( XX kod
ena, odn. XY kod mukaraca)
Kariotip se obeleava tako to se prvo
pie ukupan broj hromozoma, a posle za-
reza hromozomi koji odreuju pol: kariotip
ene je 46, XX; kariotip mukarca 46, XY.
Normalan kariotip muke osobe 46, XY
Normalan kariotip enske osobe 46, XX
Nasledne metabolike greke koje
se manifestuju nedovoljnom funkcijom
nekog enzima ili njegovim nedostatkom
se takoe dijagnostikuju ovom metodom.
Analizom horionskih resica se najee
dijagnostikuju poremeaji kao to su
cistina fibroza, hemofilija, talasemija i
druge hemoglobinopatije, miine distrofi-
je i Hungtinova horea.
Amniocenteza - prozor u
svet zdravlja vae bebe
Nekada se ovaj pregled preporui-
vao samo starijim trudnicama (iznad 35
god.); na listi je obaveznih pretraga kod
onih trudnica koje imaju lana porodice
sa Daunovim (mongoloidnim) sindro-
mom, a danas amniocentezu moe da
uradi svaka budua majka izmeu 16. i
18. nedelje trudnoe.
Svakoj amniocentezi prethodi detaljan
ultrazvuni pregled, prilikom kojeg se
odreuje poloaj bebe i posteljice, kako
bi se izbegla nepreciznost zahvata i
povreda ploda.
To je zahvat kojim se pod kontrolom
ultrazvune sonde iglom ulazi kroz trbuh
majke u matericu i aspirira oko 15 - 20
ml plodove vode - amnionske tenosti.
Plodova voda je tenost u kojoj se nalazi
fetus, a u koju se odbacuju oljutene
elije koe i organa fetusa. Te elije se
kultiviu u citogenetskoj laboratoriji i
rezultat kariotipizacije se dobija nakon
3 nedelje. Amniocentezom dobijamo
hromozomsku analizu embriona, broj i
strukturu hromozoma bebe, kojom je
mogue videti da li postoji trisomija 21
(Down-sindrom), trisomija 13 i trisomija
18; analiziraju se hromozomi pola X i Y
pa je to analiza kojom se takoe moe
odrediti pol bebe.
Amniocenteza nam daje veoma
korisne podatke i o zrelosti ploda, a iz
plodove vode mogu se dodatno odrei-
vati nivoi AFP (alfa fetoprotein) i acetilho-
linesteraze (enzim nervnog sistema) koji
mogu ukazivati na defekte neuralne cevi
(spina bifida).
TRUDNOA
Upoznaj samoga sebe
Sokrat
Ukoliko se u 21. nedelji trudnoe
utvrdi da beba ima Daunov sindrom,
postoje odreene medicinske metode za
prekid trudnoe, uz uslov da je takva od-
luka doneta od strane suprunika nakon
genetikog savetovalita.
Amniocenteza kao metoda je 100%
pouzdana, a rizik da se posle ove
intervencije dogodi spontani pobaaj, tj.
izgubi beba je 0,5%.
U vrlo specifinim sluajevima, npr.
kada ne uspe kultura plodove vode,
ili kod mozaicizma, preporuuju se
izuzetno zahtevni postupci kao to su
kordocenteza - punkcija umbilikalne
(pupane) vene ploda i kardiocenteza
- uzimanje krvi iz leve komore fetalnog
srca. Rade se u 22. ili 23. nedelji trudno-
e. Kod kordocenteze lekar, uz kon-
stantnu ultrazvunu kontrolu, posmatra
unutranjost posteljice i uvodi iglu do
pupane vrpce. Iz odgovarajueg krvnog
suda potom uzima odreenu koliinu krvi
fetusa koja je dovoljna za analizu. Rezul-
tat kariotipa se dobija za 4 do 10 dana.
Ovi vie rizini i zahtevni postupci se
praktikuju samo kod specijalnih pitanja
u trudnoi, kao i u sluajevima fetalne
infekcije, nasledne hemoglobinopatije, in-
trauterine transfuzije krvi kod fetalne ane-
mije, imunolokih bolesti. Rizici kod ovih
zahvata obuhvataju spontani pobaaj,
prevremeni poroaj, krvarenje i infekcije,
a javljaju se u 1 - 2% punkcija.
Primarni cilj metoda invazivne
prenatalne dijagnostike je odreivanje
kariotipa, tj. hromozomske konstrukcije
bebe i prepoznavanje hromozomske ab-
normalnosti, tj. nasledne hromozomske
nepravilnosti u to ranijoj fazi trudnoe.
Nakon dobijanja rezultata i njihovog
tumaenja od strane strunog tima iz
genetikog savetovalita, ukoliko je
patoloki nalaz ploda, na suprunicima je
samostalna odluka o prekidu ili zadra-
vanju trudnoe.
Neophodnost testova prenatalne dija-
gnostike se ogleda u izuzetnom znaaju
istih na smanjenje smrtnosti - mortali-
teta, morbiditeta (obolelih) i invalidnosti
postnatalno.
BEBIN IZBOR | 7
POROAJ

Kako
se poroditi?
Kroz vekove se ena poraala sama
ili uz asistenciju babice, a doktor se
pozivao samo u sluaju komplikacija.
Vremenom su se stvari menjale.

Z
avisno od drave, od organizacije
resornog ministarstva, vie ili manje
su ukljuivani doktori za voenje i
zavravanje poroaja kod svih ena. To
se naroito osealo u zemljama Istonog
bloka nakon II svetskog rata, gde se indu-
strijalizacija visoko kotirala u svim oblicima
ivota. Stvarajui armiju kolovanih ljudi,
doktori su se ukljuivali u poroaj, njego-
vo zapoinjanje, voenje toka poroaja,
zavravanje, kao i reavanje komplikacija.
Tu prirodi nije bilo mesta, niti se eni stva-
rao ugoaj i komfor kunih uslova.
Kako je u svetu
Danas se u Holandiji preko 85% ena
poroa kod kue, uz babicu, a onih 15%,
koje su sa preteim komplikacijama se
odvode u bolnicu i tamo doktori zavrava-
ju poroaj. Kod drugih se poroaj odvija
pod okriljem bolnice, ali u posebnoj sobi u
kojoj je trudnica sama sa babicom, ima ra-
zna pomagala za olakavanje poroajnih
bolova - od lopte, ljuljake, ipke, masaa,
akupresure, bazena sa vodom... U sluaju
preteih komplikacija zove se doktor.
Poetkom prethodnog veka se ve
ukljuivala i anestezija, bilo radi zavr-
avanja poroaja operativno, bilo radi
smanjenja krvnog pritiska ili ubrzavanja
produenog poroaja. Radilo se o optoj
anesteziji ili, pak, o regionalnoj, tj. epidu-
ralnoj analgeziji. Pre vie od 50 godina je
epidural uveden kao mogunost izbora u
Nemakoj. Danas preko 50% ena zahte-
va tu vrstu anestezije u poroaju u Americi.
Kako je kod nas
Nije se stanje bitno promenilo u po-
slednjih 50-ak godina. I dalje su porodilita
velika, uz postojanje par manjih, kada se
govori o velikim gradovima, tipa Beograd.
Naravno da su proporcionalna u manjim
gradovima i varoicama. I dalje je poroaj
fabrikog tipa, uz prisustvo babica, dokto-
ra, pomonog osoblja - nigde privatnosti i
ugodnosti za trudnicu. I pored kola rodi-
teljstva i medijskih saznanja o tome kada
treba otii u porodilite i kako se poroditi,
veina trudnica je zbunjena. Kao to se
kod nas skoro od svake trudnice pravi
bolesnik, kome se mora davati bar neto
od terapije, iskljuiti sa radnog mesta i im
oseti prve bolove hitno se alje u bolnicu
kod izabranog doktora. Naalost, to
traje ve skoro 2 decenije i teko se tu
moe neto na irem polju uraditi.
Na poetku moje karijere se zna-
lo - pacijentkinja je kod kue sa prvim
bolovima, koji traju vie sati, pa kada sve
to postane isuvie naporno za kune
uslove, odlazi u bolnicu, gde uvek postoje
deurne ekipe ili redovne dnevne ekipe za
poroajnu salu. Kakav izabrani doktor?!
Tada je bilo manje operativno zavrenih
poroaja, bilo je vie prirodnog toka, bez
masovnih indukcija, stimulacija i sl. I da-
nas, po konstelaciji su uvek dobre ekipe u
svakom porodilitu. operativno zavravanje poroaja. Od
1987. je prvi put uvedena regionalna anal-
gezija - epiduralna anestezija u poroaju
Epiduralna analgezija u bolnici KBC Dr D. Miovic, u Beogradu.
Nakon toga su sporadino raene i u
Zahvaljujui uvoenju psihofizikih Klinikom centru, s tim da su se omaso-
vebi za trudnice, a sada i mnogo vari- vile poslednjih 12-ak godina. ta znai
janata na tu temu, uz mogunost yoge, omasovile - ene trae izabranog doktora
masaa, itd., pacijentkinja se priprema za da bi se porodile bezbolno, u epiduralu,
poroaj pokuavajui da zadri prisustvo kako kau. Iako se sada govori o masov-
duha i sklad misli i tela. Naalost, manji nosti takvih poroaja, to ne prelazi vie od
procenat shvata sutinu tih vebi i proces 15 % svih poroaja.
poroajnog toka, pa iako se uz te vebe, Tehnika zahteva obuenog anestezi-
tehnike disanja, a naroito relaksacije, bol ologa i ginekologa, koji timski vode ceo
svede na razumnu meru, trudnice hrle u poroaj i zavravaju ga. Zato to spada u
bolnicu oekujuci spas u anesteziji. Do relativno skupe vidove, jer zahtevaju vee
pre 20 godina je postojala jedino opta prisustvo visokokvalifikovanog kadra. Teh-
anestezija, rezervisana za Carski rez, tj. nika je jednostavna - kada poroaj zapo-

8 | BEBIN IZBOR
 POROAJ

Dr Ljubica Presetnik
Specijalista ginekologije
i akuerstva
DZ Jedro, Jurija Gagarina 14
Tel: 011/715-0715

koji nastaje zbog pritiska krvnog koagu-
luma. Naravno, sve se to moe kupirati
odgovarajuim lekovima i najee u toku
par dana ili meseci se sasvim izgubi. Iz tih
razloga je vana dobra obuenost kako
anesteziologa tako i ginekologa. Korist
je pre svega za enu, koja je van svog
miljea, kunog komfora i dragih lica, te bar
uklanjanjem bola se osea bolje, skrauje
se vreme poroaja za par sati, pa poto je
odmorna , znatno bolje sarauje u vreme
izgona ploda - napinjanja, te moe iskreno
da se raduje novom lanu porodice,
svom edu, kada joj ga stave na prsa pre
seenja pupanika. Poroaj joj ne ostavlja
traumatina seanja zbog kojih se jo tee
odluuje za sledeu trudnou. Poto ivi-
mo u vremenu koje je ubrzano, nehumano,
u drutvu koje sporo napreduje u civiliza-
cijskom i ekonomskom aspektu,prema
datim okolnostima, kod onih trudnica koje
su osetljive, koje imaju nii prag tolerancije
bola, savetujem epiduralnu analgeziju. One
koje nemaju taj problem, predlaem da
se posavetuju sa svojim ginekologom, da
pitaju u koli roditeljstva kada je najbolje da
se pojave na vratima porodilita. Verujte,
tamo vas uvek eka dobra ekipa strunja-
ka i nema potrebe u panici traiti svog
doktora. I dalje je priroda najbolji saveznik.

ne, a traje vie sati, ali su bolovi podnoljivi,

na otvorenost grlia materice do 3-4 cm
se pristupa uvoenju katetera od strane
anesteziologa u lumbalni deo kime, u in-
terligamentarni prostor i svakih 2 do 3 sata
se preko katetera dodaje lokalni anestetik.
Time se iskljuuju senzitivne grane koje
su odgovorne za bol, ali ne i motorike, te
u fazi napinjanja i samog raanja deteta,
pacijentkinja moe mirno i odmorno da
sarauje i koristi miie prednjeg trbunog
zida. Obezboljavanje je za sve interven-
cije koje nastaju nakon poroaja: revizije,
uivanje i sl. Sada se i Carski rezovi mogu
zavravati u epiduralnoj anesteziji.
Realno, do sada nisu dokazani tetni
efekti epidurala. Moe se od komplikacija
privremeno javiti glavobolja ili bol u leima,

BEBIN IZBOR | 9
POROAJ

Psihomotorni razvoj deteta

DO DRUGE GODINE STAROSTI
Razvoj je sloen i dugotrajan proces kvalitativnog
i kvantitativnog preobraavanja jednog bia tokom
vremena, kroz smenjivanje uzrasta.

R
azvoj je sloen i dugotrajan postaju sve spontaniji i uvebaniji. Tenja hranjenja i vakanja osamostaljuju se delovi
proces kvalitativnog i kvantitativ- za hvatanjem postaje centralni motiv. muskulature koja uestvuje u govoru.
nog preobraavanja jednog bia Disanjem dete otkriva grlene muskulature.
tokom vremena, kroz smenjivanje Razvoj inteligencije deteta omoguava
uzrasta. Na formiranje linosti utiu brojni
bioloki (nasledni, anatomski, biohemijski,
Sedmi mesec znaajne korake u razvoju govora. Krajem
sedmog meseca dete otkriva glasovne
fizioloki) i sredinski inioci (uticaji la- Inteligencija. U sedmom mesecu celine koje majka izgovara artikulisano i
nova porodice i drutvene grupe i njihovi pojavljuju se prvi znaci inteligencije. Dete sa znaenjem. Poinje da imitira glasove
uzajamni odnosi sa detetom). poinje da shvata da pojedini postupci koje mu majka upuuje. Komunikacija koja
Psihike strukture i funkcije se razvijaju donose odreene rezultate. Uspeva da se do osmog meseca nije obavljala reju
prema odreenom redosledu, ali izmeu dohvati zveku ispred sebe iako se ona nego melodinou reenice, tj. razmenom
pojedinih faza razvoja ne postoje otre zakloni i nestane iz vidnog polja. Zadovolj- glasova i oseanja, sada poinje da se
granice. Uoljive su i normalne individualne no je kad otkrije neto novo. Sve ee ostvaruje kao razmena oseanja i pojmova.
razlike u razvoju pojedinih psihikih funkcija pokazuje tenju da do sada nauene i
(npr. u razvoju motorike, govora). Ne po- uvebane aktivnosti same i da ih pri-
stoje dve identine linosti. Zato navedene
norme razvoja ne treba shvatati doslovno
meni u reavanju nekog od problema pri
dohvatanju. Od 7-og do 12-og meseca
Osmi mesec
niti ih koristiti za utvrivanje normalnog uoljiv je razvoj sitnih pokreta prstiju i U osmom mesecu pokreti postaju
razvoja deteta. One su samo orijentir koji ake i sve sloenijih pokreta koje koristi za sloeniji. Dete sa hvatanja prelazi na ma-
nam pomae da pripremimo podsticajne istraivanje predmeta. nipulaciju predmetima. Dohvaeni pred-
uslove za razvoj onih funkcija koje se u Govor. Govor se priprema ve od roenja met premeta iz ruke u ruku, opipava ga,
odreenom uzrastu uobiajeno javljaju. deteta. Neposredno po roenju, dete lupka i stavlja u usta. Uklanja prepreku da
proizvodi neku vrstu glasova. Tokom bi dolo do eljenog cilja i pokuava da se
prvih meseci poinje da se igra usnama i priblii igraki koja ga je zainteresovala. To
prvim zvukovima koji tu igru prate. inom predstavlja prvi nain reavanja problema.
Peti i esti mesec
Dete poinje da menja izraz lica: mrti
se ili smeje. Nezadovoljno je kada mu
se oduzme igraka i jae reaguje kada
majka ili poznata osoba napusti prosto-
riju. Jasnije razlikuje strane osobe od
ukuana. Svesnije je svoga tela. U petom
mesecu pojavljuje se oseanje gaenja, a
u estom strah. Sve vie se interesuje za
stvari koje ga okruuju, gleda ih, dodiruje
i aktivno ispituje okree ih, drmusa, sti-
ska. To ga zadovoljava i nema potrebu za
dubljim saznanjem predmeta. Panju lako
prebacuje na novi, dominantan stimulus.
U uzrastu od etiri i po do sedam meseci
razvija se vizuelno-motorna kontrola i
usavrava melodinost pokreta pokreti

10 | BEBIN IZBOR

Nada Lazi
dipl. Defektolog i VMS
Autorka prirunika za
trudnice Od zdravih
roditelja do zdravog
potomstva
Prati redosled dogaanja. U stanju je da
predvidi mogua deavanja, npr. gladno
dete prestaje da plae kada oseti da maj-
ka ulazi u sobu. U ovom uzrastu dete je
drutvenije, komunikativnije. eli da bude
sa drugima i da se igra. Zna da se naljuti
i da odgurne drugu osobu. Reaguje kada
ga pozovu po imenu.
Plai se nepoznatih osoba. Uznemi-
renje i strah koji se javljaju u majinom
odsustvu simbolizuju strah od gubitka
voljene osobe, odnosno strah od gubitka
ljubavi. Manje ili vie prepoznatljiv, ovaj
strah se protee tokom itavog ivota. To
pokazuje i da je dete ulo u tzv. Fazu se-
paracije individuacije, to znai da poi-
nje da razlikuje sebe i druge. Ova faza je
kljuna za formiranje linog identiteta.
Deveti i deseti mesec
U ovom uzrastu dete sve vie upotre-
bljava slogove, a neka deca ve izgova-
raju prve rei (mama i tata). Zna svoje u prostoru u odnosu na predmet. Postaje
ime. Razvija upornost, samostalnost, sve
slobodnije se kree, spretnije je. Puzi na
rukama, pomae se nogama. Ljuti se
Druga godina
Od kraja prve do sredine druge
godine dete je vrlo radoznalo, dosta
se kree, svuda zaviruje, sve dodiruje.
U ovoj fazi je potreban vei oprez,
jer dete nehotice moe da se nae u
nekoj opasnoj ili nepoeljnoj situaciji.
Ima potrebu da eksperimentie, trai
novo u svetukoji ga okruuje. Razvija
naklonost, ali i ljubomoru na drugu
decu.
Od sredine druge godine zapoinje
pravo mentalno funkcionisanje. Dete
pronalazi reenja najpre mentalno,
a zatim ih prenosi u stvarni svet.
Akcijama se pridruuje i razmilja o
njima. Sposobno je za simboliku igru
i naknadnu imitaciju postupaka osoba
iz svoje okoline. To ukazuje na razvoj
sposobnosti pamenja, simbolizacije i
interpretiranja.
Oslobaa se vremenskih i prostornih
ogranienja. Zna da svet i predmeti
postoje nezavisno od njega i nezavisno
kada mu se oduzme igraka. U 10-om
mesecu razvija se oseanje radosti.
Jedanaesti i
dvanaesti mesec
U ovom uzrastu dete je vrlo privreno
roditeljima i nerado se od njih odvaja.
Razvija se oseanje naklonosti. Razu-
me znaenje rei i jednostavnije naloge.
Poinje da govori, npr. pa-pa, tai-
tai. Uiva bacajui igrake. Posee za
baenim predmetom da bi ga ponovo
bacilo. Ponavlja i usavrava radnje koje
dovode do zanimljivog ili prijatnog ishoda.
Sistematski i uporno istrauje igrake i
druge predmete. Istrauje oblike pred-
meta, pravce odakle dolaze zvune ili
svetlosne drai, opaa celine prostora.
Sve to je novo privlai panju deteta i
izaziva pokret. Dete se sve vie usmerava
ka predmetima i prostorima. Puzi veto
koristei ruke i noge. Koordinie pokrete
sposobno da stoji uspravno i da krajem
prve godine poe korakom u prostor i ka
drugima.
od toga da li ih ono vidi ili ne vidi. Moe
da zakljuuje ta je dovelo do nekog
ishoda, posledice, a ne mora videti
sam uzrok. Donekle moe da predvidi
i rezultate sopstvenih aktivnosti i da
ta predvianja koristi. Pronicljivo je.
Razume znaenje zabrana koje se
odnose na ponaanja u pojedinim si-
tuacijama, u drutvu, itd. Sposobnost
odlaganja neposrednog zadovoljenja
potreba ukazuje na razvoj socijalizacije
i prihvatanja zahteva spoljanje sredi-
ne. Ovladavanje telesnim funkcijama i
ponaanjem predstavlja dalji napredak
u procesu osamostaljivanja linosti i
poetak razvoja moralnosti.
Kroz komunikaciju s bliskim oso-
bama dete ui da razlikuje sopstvena
oseanja od tuih, sebe od drugih,
ui kako da izae na kraj sa sop-
stvenom agresivnou, suoava se
s oseanjima zavisti, posesivnosti,
suparnitva, neuspeha, razoaranja.
Razvija ambiciju, kao i sposobnost
za ispoljavanje veselog i aljivog
raspoloenja.
POROAJ
kola odrava predavanja u
Deijem kulturnom centru
Majdan, Kozjaka 3-5, Beograd.
Svakog prvog ponedeljka u mesecu
poinje nova grupa. kola je BE-
SPLATNA za sve polaznike.
Moete nas kontaktirati na telefone:
064/168 27 77 i 064/267 2238
Sajt: www.skolaroditeljstva.com,
ili na Facebook stranici kola rodi-
teljstva Nada Lazi (gde se oglaava-
ju svi susreti i teme).
Program centra:
1. F
 iziologija trudnoe kroz trimestre, po-
roaj i primena epidurala u akuerstvu
predava: dr sc med V. ivani
2. Pravilna ishrana u trudnoi, tetnost
nikotina, alkohola i kofeina preda-
va: prim dr P. Borovi
3. Nega koe u trudnoi predava:
prof. dr S. Marinkovi iler
4. Savremena stomatologija i roditelj-
stvo - predava: dr N. Jakovljevic
5. Mentalno-higijenski pristup trudnoi i
roditeljstvu predava: psiholog S.
orevi
6. Psihomotorni razvoj deteta intrau-
terino i do 3. godine predava:
psiholog S. orevi
7. Komunikacija i nain stimulacije razvi-
janja govora - predava: logoped
K. Bojovi
8. Karakteristike motornog razvoja
deteta od roenja do navrene 3.
godine predava: vis. struk.
terapeut S. Milanovi
9. Superirornost majinog mleka (isklju-
ivo dojenje do 6. mes.) predava:
prim. dr sc med pedijatar/neona-
tolog V. Marinkovi
10. Matine elije i njihova primena u
savremenoj medicini predava:
Dr. Vuk Devrnja
11. Znaaj psihofizike pripreme trud-
nica za poroaj predava: vis.
struni terapeut S. Milanovi
12. Babinje 40 dana nakon poroaja -
predava: N.Lazi, dipl.def. i VMS
13. Praktini as: kupanje, obrada
pupanog patrljka, kako oblaiti
novoroene, ta je neophodno za
dolazak bebe kui, oprema prostora
14. Dodela diploma i knjige Od zdravih
roditelja do zdravog potomstva po-
laznicima skole koordinator Nada
Lazi, dipl. Def. I VMS
BEBIN IZBOR | 11
POROAJ

Vebe istezanja
i zato su korisne
Manjak kretanja
M
Dragana Kolakovi
anjak kretanja i dugo sedenje,
prinudni poloaji tokom obavljanja i dugo sedenje, Vii fizioterapeut
i fitnes instruktor

prinudni poloaji
aktivnosti svakodnevnog ivota LIFE CENTAR
dovode do konstantne miine napetosti, ZIRA, Ruzveltova 35

tokom obavljanja
naroito vratnih i lenih miia. Vreme- M. 063/44 84 57
nom miii i ligamenti postaju krai, to
esto dovodi do loeg dranja, smanjene
mobilnosti tela i vee mogunosti za
povrede.
aktivnosti
Pri istezanju obratiti
Pored toga, nae telo ima spontanu
potrebu povremenog protezanja - na-
svakodnevnog paznju na sledee:
kon spavanja, nakon dueg sedenja
ili stajanja, jer istezanje samo po sebi
ivota dovode do Polako zauzmite potreban poloaj, dok

konstantne miine ne osetite blago istezanje, a zatim se (u

tom poloaju) opustite. Oseaj zatezanja

napetosti.
bi trebalo da iezne. Ukoliko do toga ne
doe, popustite malo dok vam ne posta-
ne udobnije.
Koncentriite se na podruje koje iste-
ete, diite polako i ravnomerno i opustite
se. Pokrete pri izvoenju vebi istezanja
potrebno je izvoditi polako, kontinuirano,
bez trzaja, da se izbegne stretch-refleks
(vee zatezanje miia - pojava kojom telo
spreava neeljenu, naglu i bolnu radnju
kojom bi se mii mogao povrediti). Nika-
da ne forsirajte do take bola! Vebe koje
vam ne prijaju nemojte raditi!

oputa, daje miiima veu elastinost, a najjednostavniji nain, a uz nekoliko vebi Zadrite onaj poloaj u kojem oseate
zglobovima bolju pokretljivost (primenjuje istezanja napetost miia se dodatno blagu napetost (ali ne bol) muskulature,
se na poetku i na kraju vebanja). smanjuje. Isteite se kada god to moete 5-15 sekundi oputajte ostatak tela uz
i imate vremena, ak i nekoliko puta pravilno disanje. Ovo lagano istezanje
U poslednje vreme razraeni su itavi priprema mii za progresivno isteza-
programi istezanja, poznati pod nazivom dnevno. Istezanje ne zahteva posebnu
pripremu i ne oduzima mnogo vreme- nje. Zatim ponovite vebu, ovog puta se
streching. Programe su oblikovali i isteui malo vie. Zadrite poloaj 10-30
istraivali instruktori yoge, gimnastike i na, ne zamara kao ostale vrste fizikog
vebanja. Istezanje e uiniti da se bolje sekundi. Opet, ukoliko oseaj istezanja
fizikalne terapije, a u osnovi se sastoje od ne iezne, popustite malo (izbegavajte
specifinih gimnastikih pokreta, uz pose- oseate.
trzajeve). Nakon isteka vremena za poje-
ban nain disanja koji oputa organizam. Preporuljivo je istezanje uvee pred dinu vebu potrebno je polako se vratiti
Za oputanje miia pogodno je spavanje. Osim to e omoguiti mnogo u poetni poloaj. Preporuljivo je svaku
leanje na vrstoj podlozi, to je ujedno i bolji oporavak miia i celog tela, veoma vebu ponoviti 5 - 10 puta u sklopu vebi
je uoljiv uticaj istezanja na kvalitet sna. za odreenu miinu grupu.

12 | BEBIN IZBOR
Pridruite se svetu gde se svi snovi ispunjavaju - u deijoj robnoj kui Leto. Znamo koliko je za vas i vau bebu vano
opremanje prve deije sobe. Sa posebnom panjom i brigom smo za vas izabrali visokokvalitetan brendiran nametaj
za deiju sobu, sa novim dizajnom, gde je svaki komad nametaja bezbedan i koristan za vas i vae dete.
Na vama je samo da izaberete modele iz velike palete boja i dezena. U robnoj kui Leto moete da kreirate jedan siguran
i topao kutak za vau bebu, ba kao to je i va roditeljski zagrljaj.
Deija robna kua Leto - sve za deiju sobu pod jednim krovom

Deija robna kua Leto, auto put Beograd Ni (iza Plavog mosta)
Radno vreme: pon-pet 09-21; sub. 09-20; ned. 10-17; telefon 011/3478 021
POROAJ
Istezanje vrata i lea
Leei na leima ukrstite prste iza
glave i spustite ruke na tlo. Koristei
iskljuivo ruke, polako podignite glavu,
vrat i ramena dok ne osetite blago
istezanje. Zadrite poloaj 5 sekundi.
Nemojte preterati sa istezanjem.
Iz sedeeg poloaja obgrlite kolena i
privucite ih ka grudima. Lagano se kotr-
ljajte uz i niz kimu 4-6 puta. Ova veba
oputa lea. Nemojte raditi ovu vebu
na tvrdoj podlozi, ve koristite strunjau.
Prebacite noge unatrag, preko
glave. Kolena neka vam budu savijena.
Pridravajte bokove rukama kako biste
odrali ravnoteu i kontrolisali istezanje.
Pronaite udoban poloaj i zadrite ga
25-30 sekundi.
Vremenom, kada vam ova veba posta-
ne laka za izvoenje, moete je izvoditi i
sa ispruenim nogama. Nemojte preteri-
vati sa istezanjem.
Istezanje donjeg
dela lea
Lezite na lea, ukrstite prste iza glave
i podignite desnu nogu preko leve. Za-
Efekti istezanja
Smanjuje se napetost u zglobovima i
miiima, to celo telo ini oputenijim.
Smanjuje se rizik od povreda zglobo-
va miia tetiva, kao to su istegnua i
pucanja miia i izvrtanja zglobova.
14 | BEBIN IZBOR
tim, desnom nogom gurajte levu nogu
ka tlu dok ne osetite istezanje boka i
leve noge prislonite uz butinu isprue-
ne noge. Lagano se nagnite napred iz
donjeg dela lea. Opustite se. Gornji kukova, isteuci zadnju stranu butine
deo lea, ramena i laktovi treba da desne noge.
ostanu na tlu. Nije potrebno da dodirne-
te tlo kolenom, ve da uradite istezanje
u granicama vaih mogunosti. Zadrite
poloaj 30 sekundi.
Istezanje bone
strane trupa
Ovu vebu moete izvoditi u sedeem ili
stojeem poloaju.
Pronaite poloaj u kom vam istezanje
prija i opustite se. Zadrite ovaj poloaj
30 sekundi. Nemojte da zablokirate
koleno. Desni kvadriceps (prednji deo
butine) treba da bude mek i oputen
tokom izvoenja vebe. Desno stopalo
treba da je uspravljeno i oputeno (kao i
skoni zglob). Diite.
P
 odignite ruke iznad glave i uhva- Protezanje na leima
tite lakat jedne ruke drugom rukom.
Povucite lakat iza glave, istovremeno se Lezite na lea, ispruite ruke iznad
savijajui u stranu iz kukova , ali trudite glave i oslonite na pod, zadrite isprue-
se da ne odvojite suprotni kuk sa poda. ne noge na podu.
Zadrite blago istegnuti poloaj do 10
sekundi.
Ukoliko izvodite vebu u stojeem po-
loaju, lake ete odravati ravnoteu ako
su vam noge savijene u kolenima.
Istezanje nogu, kukova
i preponske regije
Lezite na lea, savijte noge u koleni-
ma, desnu nogu prekrstite preko leve
(da bude desno stopalo oslonjeno na
levo okleno), zatim povucite rukama Istegnite se tako to ete protegnu-
levu nogu ka grudima. U isto vreme ete ti ruke u jednom smeru, a noge u
osetiti istezanje desne noge u glutealnoj suprotnom.
regiji. Zadrite poloaj 10-15 sekundi. Zadrite istegnutu poziciju 5 sekundi i
S
 edite i ispruite desnu nogu. Stopalo opustite se.
Bolja pokretljivost Bolja prehrana tkiva
Poboljava se krvotok i drugi regena- i izgradnja miia
rativni procesi, kao i bri proces oporavka
od treninga i drugih napora ili povreda. Kontrolisano disanje pospeuje relak-
saciju, ali i efekte istezanja.
Smanjuje se umor miia posle treninga.
Budite svesni da su aktivnost, ali
ioputanje miia potrebe organizma i
potrudite se da svom telu pruite ono to
mu je potrebno.
BEBAC.COM
Tata u postporoajnoj
depresiji
Da li je mogue da sam
umesto moje ene ja u
depresiji?
Sasvim je mogue. Kada se govori o
depresiji posle roenja deteta, esto se
zaborave tate u toj prii. Studije pokazuju
da 10% oeva pate od depresije posle
roenja deteta, nezavisno od toga da li
i majka pati od postporoajne depresije
ili ne.
Zbog ega se oseam
tako potiteno kada
imam prelepo zdravo
dete i ljubav moje
supruge?
Razlozi za nastanak depresije kod
mukaraca i kod ena su razliiti. Mu-
karci mogu da oseaju da je finansijska
odgovornost na njihovim leima. Mogue
je da se loe oseate jer ste se navikli
na drugaiji ivot, a sada umesto urke,
izlazaka, treba da sedite kui i brinete
se o bebi. Moda vas brine da li ete biti
dobar otac. Moda vam samo nedostaje
supruga, koja sada vie vremena provodi
sa bebom nego sa vama.
16 | BEBIN IZBOR
Zato oevi pate od depresije
posle roenja deteta
Tekst je preuzet sa:
www.bebac.com
info@bebac.com
Moju enu je prola Prolo je ve tri meseca
postporoajna depresija, otkako smo dobili bebu,
a mene jo uvek dri. a ja se jo uvek oseam
Kada e to proi? potiteno. ta da radim?
Ubrzo ete se i vi izvui iz ove situ- Ne ustruavajte se da zatraite medi-
acije, samo treba da shvatite da je sve cinsku pomo ukoliko ne moete sami
to to vas titi prolazno: vaa ena e da reite problem. Ako vaa depresija
se ubrzo vratiti na posao i neete imati traje vie od nekoliko nedelja, praena je
toliki teret na leima. Ubrzo ete se snai pospanou, gubitkom apetita, osea-
i u planiranju vaih drutvenih aktivnosti, njem beznadnenosti i bezpomonosti, ili
kada beba uhvati neki ritam, ili ete poeti agresivnim ponaanjem, hitno potraite
da se druite sa slinim porodicama koje medicinsku pomo.
imaju malu bebu. A i ena e vam posve- Veoma je vano da ostanete bliski sa
titi vie panje kada beba malo poraste. U
svakom sluaju odredite jedan deo dana
partnerom. Neke sitnice mogu da uine
da se otac osea nesposobnim i kao
i posvetite se sebi. U prvim nedeljama autsajder. Oba roditelja moraju da oseaju
posle bebinog roenja uglavnom se desi
da ne uoavate sitnice.
podrku, dobrodolicu i da imaju takav
odnos da ohrabre jedno drugo u svakoj
Napravite neku strategiju da biste us- situaciji, zbog sebe samih i zbog odnosa
peli da se naspavate i odmorite, da jedete sa bebom.
to vie ukusne i zdrave hrane i aktivno
vebajte. To vai za oba roditelja. Veoma
je vano da ostanete bliski sa partnerom.
Ukoliko se oseate iskljueni, priajte o
tome sa vaom suprugom i probajte da
naete zajedniko reenje za taj problem
- moda se niste dovojno angaovali oko
bebe i zbog toga vaa ena nema dovolj-
no vremena za vas.
IZLOG

CHICCO 1,490 CHICCO 329 CHICCO 749

Dindolino CHICCO super 12m+ Laa Chicco Flaica staklena Chicco

CHICCO 429 CHICCO 484 CHICCO 9,990

Flaica plastina Chicco 150 ml Flaica plastina Chicco 250 ml Kolica Chicco Lite Way Basic

CHICCO 14,990 CHICCO 8,790 Peg Perego 41,590

Stolica za hranjenje Kolica Chicco London Kolica SWITCH COMPACT
Polly Double Completo-Denim

Chicco radnje
Beograd - Delta City, Jurija Gagarina 16, 011/220 3708, 220 3709
Beograd - Trg Nikole Paia 8, 011/323 4488
Beograd - SC Ue, Bul.Mihajla Pupina 4, 011/3148 733, 3148 658
Beograd - TC Banjica, Paunova 24, 011/367 1521
Novi Sad - ul. Laze Telakog 28, 021/525 322
Ni - TC Kala, prizemlje, lokal D89, 018/203 070
Kragujevc - TC Plaza, Bul.Kraljice Marije 23, 034/6100 340
aak - Gradsko etalite bb, 032/341 349

18 | BEBIN IZBOR
 IZLOG

Tommee Tippee 679 Tommee Tippee 523 Tommee Tippee 311

Tanjiri Tomme Tippee sa dve Kaika Tommee Tippee 2 kom olja Tommee Tippee
pregrade

AKCIJA
MESECA
APRILA

Vtech 5,183 Vtech 4,865 VTECH 4,974

Gimnastika Vtech Usisiva Vtech Kamera VTECH Kidizoom 3-8g

Tolo 571 Tolo 525 Tolo 2,794

Nilski konj Tolo Zveka Trio oblika Tolo Bager Tolo

Beograd - Bulevar Kralja Aleksandra 199b, 011/241 3889
Beograd - SC Ue, Bulevar Mihajla Pupina 4, 011/3148 733
Beograd - TC Vidikovac, Kneza Vieslava 63, 011/356 5520
Beograd - Bul. Kralja Aleksandra 244a, 011/2423 121
Kragujevc - TC Plaza, Kraljice Marije 23, 034/6100 340
Novi Sad - Laze Telekog 28, 021/525 322
Ni - Obrenovieva bb, TC Kala, pr. lokal D89, 018/203 070
Poega - TC M-Rodi, I sprat, Nikole Paia 2, 031/3715 414
Baka Palanka - Veselina Maslee 20, 021/751 987

BEBIN IZBOR | 19
SAVET PEDIJATRA

DA LI
JE BEBA esto pitanje i dilema mama je
da li je potrebno u prvim danima

EDNA?
ivota novoroene dodatno
napajati vodom sem mleka, u
kojoj meri i koliko esto.

esto pitanje i dilema mama je da li
je potrebno u prvim danima ivota
novoroene dodatno napajati
vodom sem mleka, u kojoj meri i koliko
esto. Uz to se javlja i zabrinutost to
bebe najee odbijaju ponuenu vodu.
Voda je neophodna
za rast i kompletno
zdravlje deteta.
Voda je sredina u kojoj se odigravaju
svi ivotni procesi. Ona ini vie od 75%
zapremine tela odojeta. Ima najvaniju
ulogu u varenju, upijanju, prenosu i iskori-
avanju hranljivih materija.
Voda deluje i kao rashladni sistem tela,
odnosei toplotu do povrine koe gde
isparava u vidu znoja. Ako telo nema
dovoljno tenosti, dolazi do stanja koje
nazivamo dehidratacijom.
Dobra hidratacija organizma spreie
prehladu ili skratiti njeno trajanje. Ako
su sluznice vlane, lake se odstranju-
ju bakterije i virusi. Uzimanje dovoljne
koliine vode pomae kod zatvora. Da bi
mozak dobro funkcionisao, potrebna mu
je tenost.
Voda je osnovna za dobru ishranu. Ona
je glavni nutritijent i svakodnevno je neop-
hodna, bilo u majinom mleku, mlenoj
formuli, napicima i vrstoj hrani, zavisno
od uzrasta.
Odojadi koja se hrani iskljuivo maji-
nim mlekom ne treba davati vodu. Tako
da ako novoroene odbija ponuenu
vodu, ne brinite, jer u majinom mleku
ima preko 85% vode i dobro dojena deca
nemaju potrebu za dodatnom vodom.
Postoje stanja kada ipak treba nuditi i
napajati dodatno bebu. To je potrebno u
toplim danima, sa visokom spoljanjom
temperaturom, kada dete ima povienu
telesnu temperaturu ili poveane gubitke
tenosti (povraanjem ili retkim stolica-
ma). To posebno vai za najmlai uzrast,
jer se bebe manje znoje i bre zagrevaju.
Odojad hranjena adaptiranom mle-
nom formulom, zbog vee gustine mleka,
zahtevaju vie vode.
Vodu ne treba zaslaivati. Posle prve
nedelje ivota novoroenetu se moe
dati blag aj od komoraa i anisa koji
povoljno utie na greve.

20 | BEBIN IZBOR

Dr Ljiljana Koljaja
Specijalista pedijatrije
Ordinacija Deiji lekar
Dubrovaka 6, Zemun
M. 063/844-1909
T. 011/2191 287
esto je i pitanje mama
koliko detetu dnevno
treba ponuditi tenosti
Ta koliina je 60 ml tenosti po kilogramu
telesne mase za novoreene do petog
dana ivota, do 100 ml do 150 ml po kilo-
gramu za decu do 10 kg u toku 24 sata.
Vrlo je vano da se sprei unoenje
infekcije putem vode. Bitno je da posude
iz kojih se deca napajaju budu iste i
iznad svega da voda bude bakterioloki i
CHICCO
uvek uz dete
P
elene su jednostavno i komforno
reenje kada elite da presvuete
bebu. CHICCO pelene su tanje i
lake za noenje. Dozvoljavaju bebi da
se slobodno kree uz maksimalan nivo
apsorpcije.
Praktina krilca neno tite bebu i sprea-
vaju curenje, vrsto prijanjaju i prilagoa-
vaju se bebinim nogama. Tkanina od kojih
su napravljene pelene je napravljena tako
da die i odrava bebinu kou potpuno
suvom. Ona takoe pomae da se smanji
toplota i znojenje i spreava osip i iritaciju.
hemijski ispravna. Moe se koristiti flaira-
na ili pijaa voda iz vodovoda. Pijaa voda
iz vodovoda sadri hlor, koji obezbeuje
bakterioloku ispravnost vode, te se ova
voda treba prokuvati, ime hlor iezava.
Kljuanjem se unitavaju i, eventualno,
prisutne bakterije. Kljuanje u trajanju od
jednog minuta je dovoljno, jer se duim
kuvanjem poveava prisustvo nitrita koji
potiu iz prirodnih, industrijskih i poljopri-
vrednih izvora.
Upotreba filtera za vodu oslobaa
tekih metala, pesticida i hlora, ali takoe
fluora neophodnog za zdravlje zuba.
Za uivanje u igri i potpuno slobodne
pokrete, za udobnost vae bebe i vau
oputenost, tu su CHICCO pelene. Meka-
ne, udobne, lagane i tanke, pruie vaoj
bebi maksimalan uitak u svim trenucima,
kada se igra, spava ili jede.
CHICCO
garantuje vaoj bebi....
Mekana tkanina u kontaktu sa koom do-
zvoljava da koa die i odrava je zdravom.
SAVET PEDIJATRA
Voda iz vodovoda moe sadrati
olovo iz cevi i slavina, pa iz slavina treba
pustiti da voda tee bar jedan minut pre
upotrebe. to je voda due stajala u cevi,
sadraj olova je vei, a takoe i u toploj
vodi.
Novoroenadi i mlaoj odojadi, dok
ne ponu da koriste nemlenu hranu,
sigurnije je davati flairanu vodu. Flairane
vode nisu sterilne, izuzev onih za bebe i
zato ih treba prokuvavati dok odoje ne
pree na vrstu hranu. Flairana voda za
bebe je sterilna. Ona za bazu ima destilo-
vanu vodu.
Chicco pelene su dostupne u 5 razliitih
veliina kako bi pratile rast vae bebe:
Mini 3-6kg (pakovanje od 26kom)
Midi 4-9kg (pakovanje od 22kom)
Maxi 8-18kg (pakovanje od 20kom)
Junior 12-25kg (pakovanje od 18kom)
E
 xtra Large 16-30kg (pakovanje od
15kom )
BEBIN IZBOR | 21
PORODICA
IGROM do prve rei
U
prvim mesecima ivota bebama
je najpotrebniji pogled na maji-
no lice, kontakt oima, njen glas
i dodir. To je ono to im prua oseaj
sigurnosti, jer majku beba poznaje jo iz
vremena trudnoe: prepoznaje njen glas,
njene otkucaje srca.I zato su najpodsticaj-
niji trenuci za pravilan razvoj svake bebe
oni topli, kada ih majka dri u naruju i
gleda licem u lice milujui ih, pevuei im
i tepajui im.
Podsticanje govorno-jezikog razvoja
poinje odmah po roenju bebe. Nemali
broj strunjaka smatra da se sa stimula-
cijom poinje ve intrauterino. Od prvog
fizikog kontakta sa vaom bebom potru-
dite se da je upoznate i da joj se priblii-
te. Dodirujte je dok je hranite, oblaite,
kupate. Svaku svoju aktivnost propratite
govorom da bi beba stalno sluala va
glas. Zato? Od svih zvukova okoline
najveu panju bebi privlai ljudski glas, a
svet oko sebe sasvim mala beba spozna-
je preko majinog lica. I zato uspostavite
i odravajte kontakt oima dok vaoj bebi
pevate, dok joj dodirujete stopala i dla-
22 | BEBIN IZBOR
Stalno razmiljajte o tome da ste ba vi bebin
ceo svet i da ona od vas oekuje da s njom
mnogo razgovarate i da vas pritom gleda u
lice i sjajne, njoj usmerene oi.
Renata Dini
Logoped
KBC Zvezdara,
ORL Deija kua
nove tepajui joj. Kad se umori, beba e
sklonitipogled. To je signal koji je potreb-
no potovati jer zanemarivanjem bebinih
granica ona postaje razdraljiva i nemirna.
Potrebno joj je da svaki dan neko vreme
provede u tiini. Najbolji pokazatelj da ste
pronali pravu meru u podsticanju bebe je
njeno raspoloenje i aktivnost.
Pojava prve rei i bogaenje
leksikog fonda je individualno i
razlikuje se od deteta do deteta.
Zato je vano napomenuti da
svaka majka oslukuje svoje dete
kako i koliko komunicira, ne samo
govorom ve kako dete sarauje
sa okolinom, koliko razume jezik,
na ta obraa panju. Jedan od
pokazatelja da je nastupila pre-
kretnica u razvoju komunikacije
je pojava gesta. Gest je jednako
vaan kao i prva re.
Stalno razmiljajte o tome da ste ba
vi bebin ceo svet i da ona od vas oekuje
da s njom mnogo razgovarate i da vas
pritom gleda u lice i sjajne, njoj usmerene
oi. I zato u vaim govornim igrama sa
bebom menjajte intenzitet glasa, boju
glasa, menjajte ritam i tempo govora. Me-
njajte vau mimiku. Izraavajte se celim
telom, rukama, prstima, glavom, glasom.
Pevajte vaoj bebi to ee. Nije vano
da li su to prave deije pesme, uspavanke
ili vae rime, bitno je da koristite pevnu
intonaciju jer ona udovoljava svim potre-
bama vae bebe.
Pokuajte da se obraate bebi iz
razliitih delova sobe da uoite da li e se
okrenuti da vas nae pogledom.
Nain komunikacije sa malim detetom
menja se sa njegovim rastom i razvojem.
Vano je uvek glasom najaviti ono to
predstoji, npr. pozvati ga imenom i tek
tada ga dodirnuti i zapoeti aktivnost.
Svaka aktivnost koja je zavrena trebalo
bi da bude propraena reima i dodirom.
Trei mesec. Oko treeg meseca bebe
poinju intenzivnije da guu. Tada imiti-
rajte grlene glasove koje proizvodi vaa
beba.Trebalo bi da je podstiete da ih
proizvodi kao da vodite razgovor. Nakon
vae imitacije pravite pauzu kao da oe-
kujete bebin odgovor.
esti mesec. Izmeu estog i dese-
tog meseca poinje udvajanje slogova
ma-ma , ba ba, ta-ta. Reagujte na njih
kao da su prave rei i nakon izvesnog
vremena one zaista i postaju prve ,
smislene rei vaeg deteta. Obraajte
mu se kratkim, jednostavnim reenica-
ma praenim pokretom. Nauite ga da
mae za PA-PA, da alje poljubac, da
pljeska rukama za TAI-TAI i slino,
tako to ete ga pustiti da imitira vae
radnje i mimiku. Igrajte se sa njim lice u
lice i saekajte ga da se oglasi. Ponovite
to nekoliko puta. Jednom e i samo moi
to da uradi.
 Okreci.
Svet se sada menja.

360

Nosiljka Fotelja za auto I-MOVE je novi Chicco Trio.

Kolica imaju inovativno sedite koje se okrece 360.
Kompatibilna su sa nosiljkom i foteljom za auto.

KRECITE SE SA I-MOVE.
Kolica

Srea je putovanje
koje poinje odmalena.

Kolekcija jesen/zimawww.i-move.chicco.com
2011/2012
Posetite website i-move.chicco.com/ar
i otkrijte I-move
PORODICA

Razvoj
odnosa
dete
roditelj Olga Borovnica
Psiholog
KBC Zvezdara,
ORL Deija kua

R
azvoj deteta, kao i formiranje odnosa roditelj dete, poinje
jo dok je beba u stomaku, a prvih nedelja po roenju u
stanju smo da pratimo i vidimo znaaj rane interakcije bebe
sa roditeljima.
Odnos roditelja i deteta predstavlja meurazmenu. esto se
misli da je samo roditelj taj koji oblikuje i ureuje odnos sa bebom,
ali i ona je aktivan uesnik i neke njene uroene karakteristike
utiu na ponaanje roditelja. Pretpostavlja se da su nivo aktivnosti,
dominantno raspoloenje, prag reakcije i intenzitet, panja, itd., ka-
rakteristike koje se manifestuju odmah po roenju. Beba tako moe
biti mirnija, razdraljivija, pokretnija Beba koja je aktivnija i trai
vie panje, sama privlai roditelje da se vie bave njom, to moe
rezultirati veim zadovoljstvom obe strane, ali i veim zamorom i
nezadovoljstvom roditelja (manje vremena za druge aktivnosti).
Vaan faktor koji utie na razmenu sa roditeljima, a dolazi od
bebe, predstavlja i njeno trenutno stanje. Razliita stanja svesti
(spava, pospana, budna i fokusirane panje, budna a napeta...)
utiu na njeno raspoloenje, a samim tim i na elju za interakcijom.
Interakcija sa roditeljima, razmena nenosti i stimulacija od
strane roditelja vrlo je vana za razvoj bebe, ali treba imati na umu
da su u odnosu dva aktera i da svaki ulazi u interakciju sa nekim
svojim karakteristikama. Reakcija bebe kada je pospana i njen
odgovor na podsticaj roditelja nee biti isti kao kada je budna i
zainteresovana za igru.
Roditelji vremenom upoznaju svoju bebu i ue kako izgleda
kada je ona razliito raspoloena. Ve u prvom mesecu roditelji su
u stanju da prepoznaju vrstu plaa svoje bebe (da li plae zbog
gladi, bola, pospanosti...). I majka i otac, postepeno, vremenom,
kroz posmatranje i igru, upoznaju njene ritmove, naine reagova-
nja. Iskustvo sa bebom im pomae da prilagode svoje ponaanje i
ritmove sa njenim ponaanjem. Ovo usklaivanje dovodi do boljeg i
vie zadovoljavajueg odnosa, ali i omoguava roditelju da postane
aktivniji uenik u njenom razvoju.

Neto si se naljutio
Kada roditelj prepozna ritmove bebe, pokae zainte-
resovanost za njene potrebe i pone da odslikava ta ona
moda osea, eli, on postaje njeno ogledalo i samim tim
podstie njen celokupni razvoj. Na primer, kada dete napra-
vi namrten izraz lica, mi se obino nadnosimo nad njega,
imitiramo izraz lica koji je ono napravilo, to pratimo govorom
(neto si se naljutio), pokuavamo da protumaimo
oseanja. Samim imitiranjem, pokuajem za tumaenjem i
odgovarajui na potrebe bebe, mi joj pomaemo da sama
razvije tu sposobnost (npr. da kada se osea neprijatno i
namrti se, to znai da se naljutila jer su je spustili iz ruku
u krevetac). Pokuavajui da pogode potrebe deteta i
odgovarajui na njih, roditelji u stvari predstavljaju tumae
i pomonike i ue bebu da jednog dana sama prepozna
svoja stanja i regulie ih.
24 | BEBIN IZBOR
ISHRANA

VREME JE ZA
BEBIN DORUAK!
Beba je napunila Prvo pravilo
osam meseci ili ivka Vlajkovi
dipl. nutricionista,
monovalentna hrana - to znai da svaku
novu namirnicu treba uvoditi pojedinano.

najkasnije devet, a autorka knjige

Bebi kuvar
Svako novo jelo ispoetka se daje po malo
i dopunjava se mlekom, a potom se kolii-

to je pravo vreme DZ Zemun na postepeno poveava do punog obroka

B
a mleko iskljuuje. U toku jedne nedelje

da joj ponudite
eba je napunila osam meseci ili
najkasnije devet, a to je pravo
doruak.
vreme da joj ponudite doruak.
Predhodna dva ili tri meseca rano
ujutru beba je dobijala mleko, pa nakon tri
sata ponovo je bio mleni obrok sa ita-
ricama ili bez. Svakako, taj obrok je imao
sladak ukus, a sada je vreme da proba
ukus kiselo-mlenih proizvoda sa itari-
cama. Sve dok se uvode nove namirnice
treba ispotovati nekoliko pravila koja e
pomoi da ih beba prihvati bez tekoa.
treba dati najvie dve nove namirnice, a
interval pri davanju iznosi najmanje 4 dana.
Na taj nain se moe lako uoiti eventual-
no nepodnoenje pojedinih namirnica. Ako
se javi nepodnoljivost (osip ili stomane
tegobe), ta namirnica se iskljuuje. Kod
odojadi koja ve imaju neku alergij-
sku manifestaciju kao to su dermatitis
atopica, alergija na proteine kravljeg mleka
ili nepodnoenje nekih drugih namirnica,
kao i kod odojadi iji roditelji imaju neku
alergiju, kiselo-mleni proizvodi se uvode
nakon 9-tog meseca, ili tek po prestanku
alergije na proteine kravljeg mleka.

Drugo pravilo
Ovaj obrok se daje iskljuivo kaiicom.

Tree pravilo
Nikad nemojte terati dete da prihvati novu
hranu. Ako odoje odbija ili nerado uzima
neku vrstu hrane, to znai da za nju nije
jo spremno. Sa davanjem iste hrane
treba pokuati posle pauze od nekoliko
dana.

26 | BEBIN IZBOR
 ISHRANA

Koja hrana se daje ili heljdina kaa, ovsene pahuljice, raana

bebi za doruak?
Doruak je tzv. mleno-itna kaa koja se
sastoji od itarica: palenta, instant itarice
(pirina - kukuruz, 7 itarica...), prosena
kifla ili mleveni dvopek, u kombinaciji sa
mogu se pripremiti sledee kombinacije:
palenta sa svim kiselo-mlenim proizvodi-
kiselo-mlenim proizvodima: probiotiki ma, jogurt sa instant itaricama, kaa od
jogurt, kiselo mleko ili sir (mladi i krem sir). prosa ili heljde sa jogurtom ili sirom, jogurt
Koliina obroka je oko 200g, od ega je sa kiflom ili mlevenim dvopekom, kaa od
jogurt ili kiselo mleko 100 ml, a sir 2 sk kuvanih ovsenih pahuljica sa sirom ili jogur-
plus itarice. Od ponuenih namirnica tom i popara sa sirom.

Upoznajmo kiselo mlene proizvode

Pripremaju se od kravljeg konzumnog mleka procesom mleno-ki- u drugom dnevnom obroku (u kombinaciji sa itaricama). Izuzetak
selinske fermentacije. Zbog toga se ne mogu uvesti u ishranu odoj- ine bebe sa izraenom alergijom ili porodinom sklonou alergiji
eta pre nego to ono napuni osam meseci. Najee se koriste na belanevine ivotinjskog porekla.

1. Kiselo mleko 2. Jogurt 3. Sir 4. Kisela pavlaka

Kiselo mleko, odavno je u
upotrebi u ishrani odojeta.
Glavna prednost takvog mleka
je u njegovoj boljoj svarljivosti
hranljivih sastojaka. Smatra se
da se njegovom upotrebom
poveava kiselost crevnog
trakta, ime se poboljava
apsorpcija mineralnih soli, a
naroito kalcijuma.
Jogurt je mleni proizvod sli-
an kiselom mleku, nakiselog,
prijatnog ukusa i specifinog
aromatinog mirisa. Grua-
njem mleka dobijene su fine
pahuljice koje su svarljivije od
konzumnog mleka.
Sir je proizvod od mleka Ovo je mlena mast i dodaje
karakteristinog mirisa, ukusa, se u bebin ruak u koliini od
vrstine i boje. Sir se dobija 2 k. kaiice neposredno pred
dejstvom sirita a pravi se hranjenje. Preporuuje se
najee od kravljeg i ovijeg kisela pavlaka sa 12% mm.
mleka. Deci se daje samo krav-
lji sir, neslan, mladi ili krem sir.
Postupak pripreme sira je neto
komplikovaniji, pa predlaem
da kupite sve sir.

Recepti za vredne mamice

Popara Priprema jogurta Priprema sveeg
sa sirom i kiselog mleka sira od jogurta:

200 ml vode 200 ml mleka Nain pripreme:

2 kaike mladog
neslanog sira
20 g prepeenog
hleba ili raane kifle
10 g butera
(ili kajmaka sa mleka)
Nain pripreme:
U kljualu vodu, kojoj je
dodata masnoa, umeati
komadie hleba ili kifle,
kuvati uz meanje 10
minuta na tihoj vatri. Na
kraju dodati sir i prokuvati
jo jedan minut. Ovo je
hranljiv obrok za doruak,
pa ga ne treba nuditi
esto.
2-3 kaiice jogurta
(probiotiki) ili kiselog
mleka
Nain pripreme:
Svee kravlje mleko
prethodno prokuvati i
rashladiti do 36C. Zatim
polako dodati malo jogurta
ili kiselog mleka, uz stalno
meanje. Ostaviti i dalje
na temperaturi oko 36C,
2-3 sata (zagrejana rerna).
Kiselo mleko ostaviti dok se
zgrua. Rashladiti i uvati u
friideru do upotrebe.
Jogurt treba staviti na
toplu plou i esto lagano
promeati da se odvoji su-
rutka. Zatim ga procediti
kroz gustu gazu. Ako se
odluite da kupite gotove
kiselo-mlene proizvo-
de, treba da budu svei,
afirmisanih proizvoaa i
ivka Vlajkovi
sa 2.8 3.2 % mm.
je autorka BEBI KUVARA
Knjigu moete poruiti
na tel. 064/178 22 52.

BEBIN IZBOR | 27
HALOBEBA
RAZUMEVANJE
temperamenta deteta
Temperament opisuje
D
ete se raa sa jasnim izgledom i
nainom na koji pristupa svetu.
osobenost svakog Jedan od najvanijih zadataka
roditelja je da shvati svoje dete. to bolje
deteta i najdoslednije razumeju ta je to to ini ponaanje
deteta, roditelji e moi bolje da razvijaju
reakcije na svet koji njegove jedinstvene talente. Jedan od
naina da se naui ta bebu ini jedin-
ga okruuje. stvenom jeste da se shvati njen lini stil, ili
temperament.
Temperament opisuje osobenost sva-
kog deteta i najdoslednije reakcije na svet
koji ga okruuje. Svi smo roeni sa tempe-
ramentom. Temperament je oigledan ak
i kod novoroenadi, prema nainu na koji
ona reaguju na ljude i stvari koje ih okru-
uju. Mi ne moemo odabrati ni sopstveni
a ni detetov temperament. Svako od
nas poseduje irok spektar karakteristika
temperamenta. Nema boljeg ili najboljeg
temperamenta, ili osobine. Svaka osobina
ima pozitivne i negativne aspekte.
Vano je zapamtiti da deci nisu potrebni
roditelji kako bi ona postala savrena.
Deci su potrebni roditelji koji ih vole i
koji su odluni da saznaju ta je to to
njihovu decu ini posebnom; roditelji
koji su tu da na najbolji nain pomognu
Deurni centar Halo za zdravu bebu
Halobeba, za vae pozive je otvoren 24 sata
njihovom pravilnom razvoju. Roditelji ue
svakoga dana u mesecu godini. i rastu zajedno sa svojim detetom. Njihov
Telefon: 011/3237 357 i 011/3237 358 temperament moe biti isti ili razliit
28 | BEBIN IZBOR
od temperamenta njihovog deteta. Ali,
razumevanje temperamenta deteta moe
pomoi roditeljima da uspostave pozitivne
mehanizme interakcije. Prilikom izgradnje
odnosa sa detetom, roditelji moraju znati
da nema perfektnih roditelja.
Zato je za roditelje
vano da razmiljaju o
temperamentu svog
deteta?
Razumevanje temperamenta deteta
pomae da roditelj posmatra svet oima
svoga deteta. Ovo takoe pomae da
roditelj predvidi teke situacije i sprei
stresne dogaaje i reakcije. Treba imati
u vidu da su deca nepredvidiva. Nekada
nas ona mogu iznenaditi, jer se ponaaju
na atipian nain.
Razumevanje sopstvenog tempera-
menta takoe moe biti od pomoi. Na
primer, prepoznavanje poklapanja ili
podudaranja temperamenta roditelja sa
temperamentom deteta pomae roditelju
da predvidi mogue konfliktne situacije
i nae naine za njihovo izbegavanje ili
prevazilaenje. Razumevanjem sopstve-
nog temperamenta roditelj moe videti
kada njegova reakcija prema detetu vie
odslikava njegov sopstveni tempera-
ment u odnosu na ponaanja deteta. To
roditelju omoguava da reaguje efikasni-
jim i odgovarajuim oblikom ponaanja.
Temperament deteta, kao i sopstveni,
roditelj moe odrediti posmatrajui tipine
reakcije - svoje i svoga deteta, u razliitim
situacijama.
Temperament se razlikuje, zavisno od
stepena razvoja deteta. Na primer, skoro
sve bebe od 9-18 meseci, a ne samo
tiha deca, pokazuju stid i nelagodnost u
blizini nepoznatih. Verovatno je snaniji
oseaj nelagodnosti koje ima povueno
dete prema strancima, nego ono koje je
otvoreno.
Primera radi, navodi se ponaanje troje
male dece: Svetlane, Alekse i Sae dok
ulaze u park u kome ima mnogo male
dece. Neka deca grade dvorac u pesku.
Druga se penju po ipkama ili penjalica-
ma, a trea su pronala veliku loptu koju
utiraju, trei u krug.

Svetlana ulazi u park, drei majku za
ruku. im primeti da se gradi peani
dvorac, ona tri da se pridrui toj grupi
dece. Uzima lopaticu i poinje da gradi
deo dvorca. Govori ostalima: Napravimo
veliki dvorac.
Svetlana i druga deca poput nje esto
se opisuju kao fleksibilna deca, koja se
lako adaptiraju. Ona lako pristupaju novim
situacijama i novim ljudima. Promene im
ne predstavljaju probleme, te se esto opi-
suju kao deca koja se uklapaju u situaciju.
Aleksa provodi mnogo vremena drei
se uz nogu svoga oca. On odbija da
napusti oca. Aleksa posmatra i prati sve
aktivnosti oko sebe. Nestrpljivo eli da
vidi ko se igra loptom. Pribliava se par
koraka, kako bi bolje video. Brzo se vraa
ocu i opet se hvata za njegovu nogu.
Nakon nekoliko minuta, poinje da se
osea prijatnije. Ubrzo zatim, zamoli oca
da se priblie deci koja se igraju. Puta
oevu nogu za koju se drao i, u poetku
paljivo, poinje da koristi svoje motorne
vetine, uz sve bolju koordinacijju.
Deca koja ispoljavaju ovakav oblik
ponaanja opisuju se kao promilja-
ta i oprezna, naroito kada se nau u
nepoznatoj situaciji. Nekada su prilino
uplaena. esto imaju problema sa novim
/ izmenjenim situacijama, a potrebno im je
Najmlaima je potrebno gnezdo.
HALOBEBA
Vano je znati poruke za roditelje
Svakodnevne situacije, interakcije meu decom, odnos sa roditeljima i onima koji
pruaju zatitu su hrana za emotivni, drutveni i kognitivni razvoj i rast deteta.
Ponaanje deteta je njegov poseban nain na koji vam govori ta mu je potrebno.
Od naina na koji roditelji ue da itaju signale svog deteta, zavisi kako e reagovati,
odnosno da li e biti u mogunosti da podstiu razvoj deteta i grade sigurne odnose.
Svako dete ima svoje ja, identitet i nain na koji se ponaa. To ponaanje moe,
ali i ne mora biti slino ponaanju njegovih roditelja. Ove razlike se moraju shvatiti i
potovati, kako bi se podsticao zdrav razvoj deteta.
Ne postoji savren roditelj. Naravno da e se nekada desiti da roditelji ne pre-
pozna signale deteta, ili je prezaposlen, umoran da odgovori na najpovoljniji nain.
Meutim, vano je da roditelji naue lekciju iz signala koje nisu prepoznali.
Biti roditelj je dosta teak posao. Vano je traiti pomo i smernice na vreme, od
onih koji znaju i umeju da pomognu.
mnogo podrke i vremena da se oseaju se kao ivahna i energina. Vrlo snano
sigurno i prijatno. Saa ulazi u park trei insistiraju na stvarima koje vole i koje ele
i ostavljajui svoju nanu iza sebe. On da rade. Ona imaju tekoa sa kontrolisa-
nema vremena za bacanje i brzo tri njem emocija i jakih oseanja. Skau od
prema ipkama i penjalicama. Videvi da sree kada su srena, a glasno protestuju
tu ima mnogo dece, probija se napred, na kada neto ne ide po njihovom.
poetak reda, kako bi se spustio niz to- Navedeni primeri ukazuju na razliitost
bogan. Sve vreme se glasno smeje, ime temperamenta i potrebu da roditelji i
plai jedno malo dete, koje zbog toga ak detetu i sebi ivot uine lakim, da podre
i zaplae. Deca kao to je Saa opisuju dete i pomognu mu.
Boppy. Prvo gnezdo kao zagrljaj.
Od danas, magino vreme obroka,
nean zagrljaj i slatki snovi su pronali
Boppy, prvi jastuk koji pomae mami
da doji i posmatra razvoj svoje bebe,
pratei je kako napreduje.
Postoje hiljade naina da zagrlite dete,
Boppy ih zna sve.
www.boppyworld.com
BEBIN IZBOR | 29
U svim Chicco radnjama. Moje neno gnezdo.
 INFO
Lucis Trade samo za vas!
Postojimo ve 14 godina u holu poro-
dilita Narodni front. Ponuda nam je
orijentisana ka trudnicama, porodiljama i
bebama. Tu smo da olakamo i pomo-
gnemo da njihov prvi kontakt bude to
bolji i kvalitetniji uz CHICCO program,
od prve Step up flaice, varalice, bebi
alarma, sterilizatora, glodalica, grejaa,
preko jastuka i CHICCO-vih divnih muzi-
kih vrteki, da im dan, a i miran san, bude
Beograd
Apoteka KOSOVSKA, Kosovska 4, tel: 011/323
9746, r. danima 8.00-21.00, sub. 8.00-16.00
Apoteka SVETI MARKO, Resavska 2, tel:
011/3236546, r. danima 8.00-20.30, sub. 8.00-
18.00
Apoteka ARKOVO, Spasovdanska 4a (u DZ
arkovo), tel: 011/2511583, r. danima 7.00-
19.30, sub. 8.00-16.00
Apoteka KONJARNIK, Olge Alkalaj 2, tel:
011/3478932, r. danima 08.00-21.00, sub.
08.00-15.00
Apoteka BANOVO BRDO, Blagoja Parovia
102 g, tel: 011/3540733, r. danima 07.30-20.00,
sub. 08.00-15.00
Novi Beograd
Apoteka NOVI BEOGRAD, Mihaila Pupina 145,
tel: 011/3130606, r. danima 7.00-20.00, sub.
8.00-15.00
Apoteka YUBC, Bulevar Mihaila Pupina 10b,
tel: 011/3131816, r. danima 08.00-20.30, sub.
09.00-16.00
Apoteka BLOK 62, (u hipermarketu IDEA),
Nehruova 56b, tel: 011/2282177, r. danima i sub.
7.30-21.00, nedeljom 08.00-15.00
Apoteka BLOK 44, Nehruova 51, tel:
011/3185944; 011/1778179, r. danima 7.00-
18.30, sub. 7.30-14.30, ned. 7.00-13.00
Novi Sad
Apoteka STARI GRAD 1, Strailovska 19a,
tel: 021/520240, r. danima 07.30-21.00, sub.
08.00-15.00
www.apotekapharmacity.rs
30 | BEBIN IZBOR
TOLO bager
TOLO igrake obradovae vae maliane i pruiti im
zadovoljstvo u igri, bilo da se igraju sami ili u drutvu.
TOLO bager je elektronska igraka koja
dolazi u kompletu sa bageristom i spada
u grupu FIRST FRIENDS TOLO igraa-
ka. Podstie matovitost u igri i razvoj
razliitih vetina kao to su prepoznavanje
boja, okretnost, koordinaciju, rasuivanje,
pamenje, vetinu reavanja proble-
ma, rezonovanje, razlikovanje zvukova,
dodir. Pritiskom na glavu bageriste uje
uukan. Za mame smo se pobrinuli
da imaju pojaseve za vreme trudnoe,
antistrijet kreme, a na njih mislimo i
posle poroaja - pojasevi, tuferi za grudi,
silikonske bradavice! Malo ali odabrano
osoblje je uvek tu da im pomogne u izbo-
ru strunim savetom i velikim osmehom,
jer mi smo tu zbog vas!
Potraite nas u holu
porodilita Narodni Front.
Apoteka STARI GRAD 2, Hajduk Veljkova 8,
tel: 021/6616043, r. danima 07.00-20.00, sub.
08.00-15.00
Sremska Mitrovica
Apoteka Sremska mitrovica, (IDEA), naselje
Marko Perin, tel: 022/641636, r. danima i sub.
8.00-20.30, ned. 08.00-15.00
Subotica
Apoteka KORZO, Korzo 1, tel: 024/524439, r.
danima 8.00-20.00, sub. 8.00-15.00
Apoteka CENTAR, Trg rtava faizma 5, tel:
024/539134, r. danima 8.00-20.00,
sub. 8.00-15.00
Apoteka RODI, Segedinski put bb, tel:
024/645672, r. danima i sub. 8.00-21.00, ned.
9.00-16.00
Apoteka BOLNICA, Izvorska 1, tel: 024/553707,
r. danima 7.00-20.00, sub. 8.00-15.00
Apoteka PIJACA, Somborski put 77, tel:
024/562528, pon. 8.00-13.00, ostalim r. danima
7.00-15.00,sub. i ned. 8.00-15.00
Baka Topola
Apoteka BAKA TOPOLA, Glavna 21a,
tel: 024/711166, r. danima 7.00-20.00
sub. 7.00-14.00
Bajmok
Apoteka BAJMOK, Put JNA, tel: 024/762028,
r. danima 7.00-15.30, sub. 8-13, ned. 8.00-12.00
Jagodina
Apoteka JAGODINA IDEA, (IDEA), Radmila
orevia 1, tel: 035/250969, r. danima i sub.
8.00-20.30, ned. 8.00-15.00
www.apotekapharmacity.com - ON-LINE SHOP
se brektanje bagera. Pritiskom na rog
videete svetla koja e bljesnuti. Svetla se
gase kad se bager zaustavi. Pomeranjem
poluge pomera se kaika na bageru.
Sve TOLO igrake su rigorozno testira-
ne i bezbedne za vae dete.
TOLO igrake potraite u svim ENCI
MENCI radnjama.
Apoteka JAGODINA DIS, (DIS), Filipa Stankovi-
a bb, tel: 035/8820335, r. danima 08.00-20.00,
sub. 8.00-15.00
Panevo
Apoteka PANEVO (DIS), Miloa Obrenovia
12, tel: 013/335061, r. danima i sub.08.00-
20.00, ned. 08.00-15.00
Lazarevac
Apoteka LAZAREVAC (DIS), Dimitrija Tucovia
bb, tel: 011/8111503, r. danima 08.00-20.00 i
sub. 08.00-20.00
Kragujevac
Apoteka KRAGUJEVAC, (DIS), Josifa nerso-
na b.b., tel: 034/353973, r. danima i sub. 08.00-
21.00, ned. 09.00-16.00
Smederevo
Apoteka SMEDEREVO, (DIS), alnaki put
b.b., tel: 026/618807, r. danima i sub. 08.00-
20.00, ned. 09.00-16.00
Kruevac
Apoteka KRUEVAC, (DIS), Kneza Miloa b.b.,
tel: 037/449501, r. danima i sub. 08.00-21.00,
ned. 09.00-16.00
Poarevac
Apoteka POAREVAC, Boe Dimitrijevia 26,
tel: 012/531961, r. danima 07.30-20.30,
sub. 8.00-15.00
Kanjia
Apoteka KANJIA, Trg pijani 21a, tel:
024/877019, r. danima 7.00- 19.00,
sub. i ned. 7.00-14.00
Facebook/ ZU APOTEKA PHARMACITY
 Key2-3
UltraFix
15-36 kg
Isofix osnova za Key1
Auto-Fix Fast 9-18 kg
0-13 kg

Brinuti o njegovoj sigurnosti je gest ljubavi.

Zbog toga, kada putujete sa vaim detetom, nikada ne zaboravite da koristite deju fotelju za auto.
Ne zaboravite da mu veete sigurnosne pojaseve.
Tako ete na jo lepi nain zajedno da otkrivate svet.

Srea je putovanje
koje poinje odmalena.

www.chicco.rs
MINI FACEBOOK

Pripremila: Danka Trifunovi

Nsmej see! Ho, ho, ho!

:-D

Slike vae dece moete poslati na CD-u na nau adresu: Emisar, Milorada Jovanovia 5, 11147 Beograd, ili na e-mail: office@bebinizbor.com. Minimalne dimenzije slika treba da budu 800x600 (150 dpi), u formatu JPEG.
Danica i Milica Miloevi Stefan Jaarevi
iz Pirota, roene 25.10.11 i 30.01.09 iz Nike Banje, roen 29.03.10

Za vrednog Opet ovi

i pametnog paparaci
oveka uvek u mom
ima posla! dvoritu!!

Milica Nikoli Darko Kalanj

iz uprije, roena 16.09.09 iz Subotice, roen 13.04.10

Volim te,
bateee!

, d, !
:-D

Denis Stefanovi Damjan i Vuk Kosti

iz Paira, roen 06.10.10 roeni 22.01.08 i 02.02.11

Aaaaaaa!!!!

Ako me
neko
pozove,
danas
nisam tu.
Toliko dobro vritim, da ponekad
uplaim samog sebe!

Aleksa ortan Todor Jastrevski

iz Novog Sada, roen 14.11.11 iz Loznice, roen 31.10.11

32 | BEBIN IZBOR
 KNJIGE I FILMOVI

Pripremila: Irena Spasovi

Beli Put - izfavaka kua
Matildin vetiji napitak
Matilda je mala bucmasta vetica, a njena najvea strast su slat- Autori:
kii. Kuicu je pretvorila u restoran od medenjaka i jednoga dana pred An Rokar
vratima pojavljuje se deak Pepin sa ogromnim problemom: koliko Fransoa Rije
god da jede nikako da poraste! Sve je jasno treba mu vetiji napi-
tak, ali naalost, Matilda pomea recepte i umesto da raste, on pone
samo da se krevelji. U potrazi za reenjem ovog problema, pokazae
se da ponekad uopte nije loe biti mali.

Poaljite e-mail sa podacima sa naznakon Volim da itam na

klub1@beliput.rs. 5 najbrih italaca osvojie vrednu slikovnicu.

ProPolisPlus BOOKS

Tigar u mojim rukama Autori:

Ovo je pria o Moli koja je tuna, a njen prijatelj Milo eli da je anet Milde
usrei priajuci joj uzbudljivu priu. Avantura poinje sa hrabrim Sabina Rosen
prijateljem Tigrom koji e je povesti daleko, na vrh Sunane pla-
nine. Moe da se ita i kao uzbudljiva slikovnica za laku no.

www.propolisbooks.com

ProPolisPlus BOOKS
Apiha pria
Autor: Milan Bjeki
Apiha je pria za sve vas to ne znate ta vas je napalo kad
Ilustracije: Vesna
vas grlo grebe, kad vam nosi curi i u glavi hui. Ovo nije bajka,
Vujadinovi
mada zaista neverovatno zvui i mnogi e shvatiti da zima nije
kriva, ve naa luda glava, to ne zna da se uva, kada lije kia ili
kada duva koava.

www.propolisbooks.com

Kreativni centar
Matematika kao igra 1 i 2
ZADACI ZA PODSTICANJE MATEMATIKE DAROVITOSTI Autor: Mirko Deji,
Branka Deji
Na stranicama ove dve knjige oekuju vas zabavni zadaci iz Ilustrator:Boris
udesnog sveta matematike. Namenjena je deci predkolskog Kuzmanovi
uzrasta. Reavajui raznovrsne matematike probleme, podstie
se logiko miljenje i kreativnost. Za roditelje je to lepa prilika za
druenje s decom. Vaspitai mogu da iskoriste ovu radnu svesku
za one predkolce koji mogu i ele vie. Za uzrast 5-7 godina.
www.kreativnicentar.rs

Taramount film
Loraks 3D
3D animirani film Loraks je adaptacija Dr. Susovog klasika o
umskom stvorenju, koje deli izdrljivu snagu nade. Avantura
prati putovanje deaka koji trai jednu stvar, koja e mu omo-
guiti da pridobije naklonost devojke njegovih snova. Da bi to
naao, morae da otkrije priu Loraksa, mrzovoljnog ali simpati-
nog stvorenja koji se bori da zatiti svoj svet.
U bioskopima je od 15. marta.

Taramount film
Ogledalce, ogledalce
Tradicionalna bajka i jedna od najvoljenijih svih vremena, Snea-
na i sedam patuljaka, pretoena je u modernu bajku sa dozom
humora i avanture. Osnov ideje je isti kao i u klasinoj prii, a to
je da maeha ubija Sneaninog oca, dovodi kraljevstvo u pro-
past, a za to vreme se Sneana udruuje sa bandom svadljivih
patuljaka kako bi povratila kraljevstvo koje joj zakonski pripada.
U bioskopima od 22.marta.

BEBIN IZBOR | 33
 INFO

TOMMEE TIPPEE
Elektrina pumpica za izmuzavanje
P
roizvodi Blie prirodi su zasluni Jednostavna za korienje, lagana i
za revoluciju u nainu na koji majke prenosiva. U komplet je ukljuena i kutija
hrane svoje bebe, olakavajui da za sterilizaciju, 1 flaica od 150ml, jedna
kombinujete dojenje i hranjenje flaicom. posuda za skladitenje mleka i 6 uloaka
Elektrina pumpica za grudi daje odline za grudi.
rezultate i samo jednim dodirom na TOMMEE TIPPEE Elektrina pumpica
dugme postaje jednostavna za korienje. za izmuzavanje u svim ENCI MENCI
Uredna i kompaktna, prenosiva i lagana radnjama
sa svim dodacima, ini da ovaj komplet
bude vrhunski. Jedinstvena silikonska
opna prua maksimalnu udobnost
majkama pri izmazanju i dizajnirane su
da podravaju i oponaaju prirodan nain
hranjenja, ba kao to to ine bebe.
TOMMEE TIPPEE Elektrina pumpica
je prirodan izbor za mame koje ele vr-
hunske performanse proizvoda, pumpicu
koja je jednostavna, udobna i pogodna za
korienje. Pumpica ima 4 faze izmaza-
nja: laganu, nisku , srednju i visoku.

Sadri
sirovine
iz organskog
uzgoja.

Omega-3 HiPP gotovi obroci sa Omega 3 masnim kiselinama

koje su vane za razvoj modanih i nervnih elija.

Stroiji propisi
od propisa
EK organski logo
Evropske komisije
HiPP organski kvalitet premauje zakonske regulative Evropske unije
i zato postoji HiPP organski logo.

HiPP Predstavnitvo Beograd | e-mail: hipp@tehnicom.net | www.hipp.rs

Uvoznik i distributer: ALCA trgovina d.o.o.
Beogradska 7, 11272 Dobanovci, Beograd, Srbija
34 | BEBIN IZBOR
Tel.: +381 (11) 20 54 400 fax: +381 (11) 20 54 460 | e-mail: info@rs.alcagroup.com