1.

SRPSKA KNJIEVNOST POSLE VELIKE SEOBE

Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti
KNJIEVNOST 18. VEKA: BAROK I PROSVEENOST
Vek preobraaja
Osamnaesti vek je vek sa najvie radikalnih promena i preokreta u politikom,
drutvenom i kulturnom ivotu Srba. Osamnaesti vek karakteriu diskontinuitet i etapni
razvoj. Dva prekretnika dogaaja u srpskoj istoriji omeavaju kulturno-istorijski 18.
vek: Velika seoba (1690) i Prvi ustanak (1804-1813). U Velikoj seobi, Srbi naseljavaju
ugarske teritorije (panonski basen), koje su pod vlau Habsburga. Srbi su u habsburke
zemlje doli kao organizovan narod, na elu sa duhovnim i svetovnim voom, a na
izriiti poziv tadanjeg austrijskog cara. Jo srpskog naroda dolo je na ovo podruje
drugom seobom, 1739. godine, koju je predvodio Arsenije IV Jovanovi akabenta. U
opustele krajeve Srbije poela su se naseljavati albanska plemena (na Kosovo i
Metohiju) i Srbi iz Hercegovine, Crne Gore i Bosne (u umadiju i zapadnu Srbiju).
Tako se glavni centri srpskog kulturnog i politikog ivota pomeraju na sever i sve to
je u narednim razdobljima dala srpska knjievnost i kultura nastalo je u novoj sredini i
drugaijim istorijskim prilikama. Najvaniji srpski centar u vreme posle Velike seobe je
Sent-Andreja, grad koji su osnovali Srbi i u njemu podigli sedam crkava, ouvanih do
danas. Kasnije se srpsko sredite pomerilo u manastir Kruedol, a potom se trajno
smestilo u Sremske Karlovce, koji e postati glavni centar austrijskih Srba. U srpskom
kulturnom ivotu znaajnu ulogu ima i carska prestonica, Be, koji e i u 19. veku biti
znaajan centar. Na putu Velike seobe od Prizrena do Beograda i od Beograda do
Budima, odravani su sabori narodnih prvaka. U politikom ivotu pojavio se
samozvani despot i pretendent na svetovnu vlast, grof ore Brankovi. Najpre je bio
nepoznat u narodu, ali je ubrzo prihvaen kao stvarni voa. Kao vojniki narod, Srbi su
stekli poseban poloaj u Habsburkoj monarhiji, regulisan Privilegijama. Iz Turske su
preneli svoju nacionalno-crkvenu organizaciju, u ijim e se okvirima, uprkos velikih
spoljnjih pritisaka, u prvo vreme odvijati itav politiki i kulturni ivot naroda.
Privilegije su stalno bile krnjene i smanjivane, ali nikada nisu ukinute. One e sve
vreme predstavljati glavni okvir samostalnog nacionalnog ivota panonskih Srba. Od
ovih Srba, u kasnijim procesima, razvie se srpska graanska klasa, sastavljena preteno
od trgovaca i zanatlija. Graani e pored visokog klera i carskih oficira postati trei
srpski stale u Austriji. Srbi su na nove teritorije poneli svoje rukopisne knjige, ikone,
Lazareve moti iz Ravanice, kao i razne vetine i zanate. Njihova tadanja kultura bila
je nastavak srednjevekovne kulture, bliska kulturi drugih naroda vizantijske zone, te se
naziva postvizantijskom kulturom. Meutim, u novoj sredini dolazi do neizbenih
transformacija koje e dovesti do stvaranja kulture, umetnosti i knjievnosti novog tipa.
Knjievnost 18. veka je diskontinuirani, etapni prelaz iz srednjeg veka u moderno
doba meaju se elementi starog i novog, duhovnog i svetovnog, srednjovekovnog i
novovekovnog, crkvenog i graanskog, sa stalnom tendencijom preovlaivanja ovog
drugog elementa. To prelazno doba izmeu stare i nove knjievnosti traje sve do
kulturnih reformi 70. i 80. godina i do pojave Dositeja Obradovia i u njemu se jasno
1
izdvajaju dva perioda: do pojave ruskih kola, 30. godina i posle njih. U prvom periodu
nastavlja se rad u okvirima tradicije stare knjievnosti i na srpskoslovenskom jeziku. U
drugom periodu, usled dominantnog kulturnog i knjievnog uticaja Rusije, te tradicije
se naputaju i knjievni i jeziki kontinuitet se prekida, a knjige se poinju pisati na
ruskoslovenskom jeziku. Ipak, izmeu ova dva perioda postoje i izvesne slinosti, od
kojih su najvanije: diglosija paralelna upotreba srpskoslovenskog, odnosno
ruskoslovenskog jezika i narodnog jezika u funkciji knjievnog jezika i barokni stil, koji
se u prvom periodu oblikuje na srednjevekovnoj poetikoj osnovi, a u drugom na
osnovama nove poetike koja je, zajedno sa barokom, dola posredstvom Rusije.
Srednjevekovno naslee i barokne tendencije
Posle Velike seobe, u poslednjoj deceniji 17. i prvim decenijama 18. veka, stara
knjievnost doivljava svoj poslednji procvat, nakon kojega e se nepovratno ugasiti.
Ipak, to je bila preobraena tradicionalna knjievnost. Nastavljene su tradicije Peke
patrijarije. Negovani su stari anrovi: itija, crkvena himnografija, besede, hronike,
opisi putovanja u Svetu zemlju itd. Poetika je bila tradicionalna, vizantijska,
crkvenoslovenska, ali sa izvesnim modifikacijama koje su vodile promenama. Promene
su poele jo pre seobe, a u novim uslovima one su se produbile i proirile. Uticaj
rusko-ukrajinske barokne knjievnosti 17. veka postae jedna od najvanijih odrednica
u knjievnom stvaranju posle Velike seobe, tako da se kod najvanijih tadanjih pisaca
pojavljuju izvesna barokna obeleja. Obnovljena je diglosija, ali narodni jezik sada ima
mnogo iru upotrebu (u odnosu na srednjevekovnu knjievnost). U knjievnosti i dalje
dominira tradicionalni, srednjevekovni tip knjievnog radnika, koji je u prvom redu
prepisiva starih knjiga, zatim kompilator, a pomalo i orginalan stvaralac.
Takav je bio i Kiprijan Raanin, najosobeniji predstavnik nae knjievnost na
prelazu iz 17. u 18. vek. Poetkom 18. veka u manastiru Kruedol nastaju crkvene
pesme posveene sremskom despotu koje su takoe ule u sastav Srbljaka. U njima se
pobone misli spajaju sa rodoljubivim oseanjima. Sveti despot dobija ratnike atribute
i kao zatitnik naroda priziva se u pomo. Meu novonastalim tekstovima panju
privlai Stihoslov iz 1717. meavina stihova i proze. Stihovi su silabiki, nepravilni sa
dosledno sprovedenim parnim rimovanjem, a njihov autor je Nikanor Melentijevi. S
vie metrike pravilnosti napisana je pastirska poslanica u stihu Ritmi ili pesni
pohvalnija, koju je Sarajlijama uputio Visarion Pavlovi, bivi uitelj u manastiru
Hilandar, a tadanji episkop u Novom Sadu. On je bio znaajan i kao prosvetni radnik,
osniva latino-slovenske kole. Pisci ovog doba pisali su razliite stihove
tradicionalne u vizantijskom dvanaestercu, novije u poljskom trinaestercu, osmerce itd.
ARSENIJE III ARNOJEVI (oko 1633-1706) Bio je patrijarh srpski. Od njega je
ostao jedan kratak putopis u svetu zemlju, u pismu ruskom carskom savetniku V. M.
Golovninu, koji upeatljivo svedoi o tragediji srpskog naroda, koji, napustivi
otadbinu, ne nalazi nigde utoite(Poslanica T. V. Golovinu). Srbi su postradali od
Turaka, od kojih su prebegli u Ugarsku, ali ni tamo nisu nali mira.
KIPRIJAN RAANIN (druga polovina 17. v i poetak 18. veka)

2
 Knjievni rad poeo je u manastiru Rai, koji je bio jedan od najznaajnijih
rasadnika nae pismenosti u periodu pre Velike seobe. Za vreme Bekog rata preao je
preko Save, zadrao se izvesno vreme u Sremu, a zatim se nastanio u Sent-Andreji.
Najvaniji Raani pored Kiprijana bili su Jerotej i Gavril Stefanovi Venclovi. Raanin
je najvie prepisivao obredne knjige, mineje, triode, psaltire, eslavce, trebnike itd. U
njegovim zbornicima znaajno mesto zauzimaju pohvale i crkvene pesme posveene
srpskim svetiteljima, Simeonu, Savi, Deanskom, knezu Lazaru, Maksimu Brankoviu.
Dva puta je prepisao Jefimijinu pohvalu knezu Lazaru. I sam je pisao crkvene pesme,
npr. Stihira knezu Lazaru, koja je ula u sastav Srbljaka. Raanin slavi spomen na
kosovskog muenika. Na knjigama je ostavio vie zapisa, u kojima, osim podataka o
datoj knjizi i svom radu na njoj, sreemo i poetske i autobiografske stavove, ak i
stihove. Njegov jezik je srpskoslovenski s izvesnim primesama narodnog. Otvaranje
prema govornom jeziku vidi se u njegovom pravopisu izostavlja slova koja nisu imala
glasovnu vrednost, a uvodi druga da oznai glasove koji su postojali u srpskom
narodnom jeziku, ali ne i u srpskoslovenskom. Kiprijanu se pripisuje Bukvar
slovenskih pismen iz 1717, raen za potrebe kole prema jednom ruskom bukvaru s
poetka veka. Ova knjiga spada u najznaajnije knjige iz tog vremena. Osim ueg
bukvarskog dela, u njoj su i drugi tekstovi raznovrsne sadrine, moralne izreke
rasporeene po azbunom redu, pohvalne pesme, bogoslovski lanci, a ima i nekoliko
napomena koje se tiu slovenske prozodije. Pogovor knjizi zavrava poetskim iskazom
koji je u osnovi drevna metafora o kladencu mudrosti.
V starosti glbocej - Zapis, sastoji se iz dva dela prvi je u prozi, a drugi se sastoji od
etiri stiha. Govori o neizbenosti smrti, prolaznosti, starosti.
ATANASIJE DASKAL SRBIN
Za vreme Velike Seobe dospeo je na sever Ugarske i u novim krajevima nastavio je
svoju uiteljsku dunost. Vie puta odlazio je u Rusiju, a za vreme jednog od tih
boravaka, Atanasije pie Sofiji, sestri Petra Velikog neveliko delo sa paradigmatskim
naslovom Ot letopisa serpskih carej i o vojne carja tureckogo s cesarem hristijanskim
i o zapustjeniji zemlji serbskoj (Iz letopisa srpskih careva i o vojevanju cara turskog
sa cesarom hrianskim i o pustoenju srpske zemlje). Po svom karakteru to je
memorijalni akt napisan meavinom srpskoslovenskog i ruskog jezika s ciljem da
carevu sestru, tada monahinju, upozna sa patnjama srpskog naroda. Atanasije smatra da
e svoj knjievni zadatak najbolje obaviti ako povee prolost sa sadanjou, tj. ako
letopisu srpskih careva suprotstavi sliku pustoenja srpske zemlje i stradanja naroda
kojima je sam bio svedok. O tome govori s biblijskim patosom u kojem se osea
prizvuk plaa proroka Jeremije nad razorenim Jerusalimom. Granice Srbije zemlje
koje je okruuju. Srbijom su ranije vladali rimski carevi. Stefan Nemanja rodom od
sestre Konstantina Velikog. Milutin, Stefan Deanski sv. Nikola mu vraa vid, bitka
kod Velbuda. Duan donosi telo proroka Isaije iz Jerusalima u Srbiju. Srpski manastiri:
Studenica, Mileeva, Deani, Osogovo, Hopovo, Trojiki manastir (odakle je i
Atanasije), Ravanica, Kruedol, Peka patrijarija, Raa, Ljubostinja, Sopoani,
Moraa, Banja, Manasija. Turci su potom osvojili i razorili svu srpsku zemlju. Godine
3
1683. pojavila se kometa koja najavljuje pravrat pad turskog carstva. Turke je porazio
austrijski car Leopold. Zatim sledi jo nekoliko turskih poraza (Beograd, Morava, Ni).
Srpske zemlje su opustoeme i mnogo je poginulih. Oni koji su preiveli izbegli su u
Ugarsku.
Pla o pustoenju crkve boije - Poredi se sa prorokom Jeremijom koji plae za
razorenim Jerusalimom tako i on plae za razorenim srpskim crkvama. Crkva je
prikazana kao alegorija nevesta Boija. Moli se gospodu da osveti prolivenu krv i
vrati crkvi staru slavu.
Molitva i blagodarenje bogu pisca ove knjiice - Zahvaljuje se bogu za sve to ima i
moli ga da uvek bude uz njega da ga sauva.
O motima i ostacima Konstantina Velikog, koje donese sin njegov iz Nikomidije Sin
Konstantina Velikog, Konstantin, preneo je moti svoga oca iz Nikomidije u
Konstantinopolj i tu ga je uz velike poasti sahranio u crkvi svetih apostola. Sveti oci
pisali su na njegovom grobu pisma koja su se zvala hrismi. Ta pisma su proroke
knjige koje predviaju budunost. Predgovor ovoj knjiici Bog je stvorio svet u kome
su vladali razni narodi (Grci, Rimljani, Srbi itd.). Otkada su Turci zavladali nestali su
svi poboni zakoni i obiaji. Navodi razloge zbog kojih je pisao knjigu.
O turskom gonjenju monaha - U Ravanici je ivelo 30 monaha. Turci su ih maltretirali,
vreali, vukli za kosu, traili hranu i novac. O plemenitom monahu Ananiji.
GROF ORE BRANKOVI (1645-1711)
Njegovo delo predstavlja osnovu itave nae istoriografske proze 18. veka bio je
istaknuta politika linost. Sebe je proglasio potomkom starih despota i planirao je da
uz pomo Austrije osnuje veliko ilirsko carstvo. Svoju istoriju srpskog naroda, delo u
pet knjiga, Slavenoserbske hronike, napisao je kao austrijski politiki zatoenik u Beu
i Hebu (eka), teei da dokae opravdanost svojih politikih pretenzija. Ovo delo
stoji na prelazu izmeu srednjevekovne i novovekovne istoriografije poinje na nain
srednjovekovnih hronika, od stvaranja sveta, zatim govore, dosta nepotpuno, o starim
narodima, pa o poreklu Slovena, gde sasvim preovlauju legendarni elementi.
Najvaniji i sredinji deo Hronika zauzima srpska istorija srednjeg veka izloena po
dinastijama i vladarima, koja prati i zbivanja u jugoistonoj Evropi. Poslednja, peta
knjiga, posveena je savremenim zbivanjima u kojima je i sam autor uestvovao i ima
karakter memoara. Brankovi je pisac velike uenosti, poznavalac stranih jezika, znao
je klasine jezike, rumunski, maarski, turski i nemaki. Bio je upuen u razna pitanja
istorije, geografije, etnologije. Piui svoje delo, oslonio se na tradiciju nae stare
istoriografije, posebno na arhiepiskopa Danila II, ali se sluio i izvorima na grkom i
latinskom, koristio vizantijske istoriare, nau primorsku istoriografiju (popa
Dukljanina, Orbina, Lucia itd.) i zapadne istoriare. Prema pisanoj grai odnosio se
kompilatorski i tendenciozno. Grau nije preraivao i saimao ve je itave odlomke
unosio u svoje delo. Izostavljao je sve to mu nije odgovaralo, izbacivao nepovoljne
injenice o Brankoviima, ostalim srpskim vladarima i srpskom narodu uopte. Tamo
gde u izvorima nije nalazio potvrdu za svoje teze uputao se u izmiljanja. Tako je
izmislio i svoju genealoku vezu sa dinastijom Brankovia. U celini, Hronike su
4
glomazno, rasplinuto i nepregledno delo. Glavne su im slabosti u jeziku i stilu. Jezik u
sauvanim konceptima za ovo delo je blii narodnom i bolji je od jezika definitivne
redakcije pisane srpskoslovenskim. Razlog tome je to je Brankovi morao da ui
srpskoslovenski i pravio je najneobinije sintaksike konstrukcije, a muio se i sa
reima i gramatikom. Posebnu tekou za njega su predstavljale latinske fraze zapadnih
istoriara koje je teko prevodio na srpski. Uz srpskoslovenski, Brankovi je prihvatio i
retoriku nae stare knjievnosti, njen zapleteni, tamni stil, kome je pridodao barokni
shematizam, ornamentalnost i ceremonijalnost. Njegov izraz je svean, visokoparan,
hiperbolian, sa mnogo sloenih epiteta i superlativa. Ipak, u Hronikama ima i lepih i
snanih mesta. Sa oseanjem za pompu i ceremonijal, govori se o sveanostima na
dvoru cara Duana. Ponekada nailazimo na bizarne situacije koje su odgovarale
baroknom ukusu epohe (npr. kada knez Pavle Brankovi prireuje gozbu na bojnom
polju meu leevima pobijenih Turaka, knez Pavle jedan le dri u zubima i tako igra
kolo). U zavrnoj knjizi, Hronike prelaze u autobiografiju, ali Brankovi o sebi govori u
3. licu. Brankovieve Hronike predstavljaju prvu celovitu, prostrano razvijenu istoriju
srpskog naroda. Vea je njihova literarna nego istorijska vrednost.
(Jovan Skerli) Brankovieve Hronike nisu objavljene. Njegova porodica se jo pre
Velike seobe iz Hercegovine preselila u Ugarsku. On se rodio u Jenopolju, 1645.
Njegov brat Sava bio je vladika u Erdelju. Sava je bio uen i sposoban, vaspitavao je
ora i uticao na njega. Brankovi odlazi u Jedrene u svojstvu tumaa i sekretara.
Kasnije je izjavio da se tada susreo sa pekim patrijarhom Maksimom koji ga je tajno
miropomazao za srpskog despota. U periodu 1663-1672. boravi u Carigradu, kao
erdeljski tuma. Uplitao se u razne pijunske zavere. Godine 1668. odlazi u Moskvu sa
vladikom Savom da trai pomo za srpski narod i pravoslavnu crkvu. Oko 1676. boravi
sa bratom Savom u Erdelju. Poto su bili umeani u zaveru protiv erdeljskog kneza
Mihaila Apafija bili su zatvoreni i jedva su se spasili. Zatim ore odlazi u slubu
vlakom vojvodi erbanu Kantakuzenu. 1683. je od austrijskog cara Leopolda dobio
titulu barona, a 1688. titulu grofa kraljevine Ugarske. Uz pomo falsifikovanih povelja
u Beu se proglasio potomkom despota ura Brankovia i dobio je titulu ora II i
diplomu kojom mu je priznato pravo na nasledstvo zemalja Hercegovine, Srema,
Jenopolja, Banata i Bake. Podneo je u Beu projekat o vaspostavljanju srpske
despotovine na ijem elu bi bio on i ovaj projekat je usvojen. Kada je Austrija krenula
u rat protiv Turaka, Brankovi pozove srpski narod u oslobodilaki rat pod njegovim
vostvom (1689). Austrijanci ga meutim na prevaru uhapse, sprovedu u Be, a zatim u
Heb, gde je i umro u zatoenitvu. U petoj knjizi Hronika opisuje se njegovo hapenje u
Kladovu i sve to je potom sledilo. U zatoenju Brankovi je proveo 22 godine, piui
istoriju srpskog naroda, kao i razne molbe i albe namenjene ruskom i austrijskom
dvoru, traei svoju slobodu. Umro je 1711. u Hebu, a 1743. prenesen je u Karlovce.
Vremenom je stekao oreol muenika koji se brinuo za srpski narod.
Opis Kosovske bitke Srpski car Lazar i njegova vojska prelaze reku Strimon koja deli
Trakiju od Makedonije. Milo Kobili odlazi u Turski tabor i tamo ubija cara Murata.
Pogibija Lazareva. Njegovo telo poiva u Ravanici. Murat je sahranjen u Vitiniji, a
5
iznad njegovog groba je ruka Miloa Kobilia, okovana srebrom. Posle Kosovskog boja
srpske zemlje su podeljene u dva dela jednim delom vladao je Vuk Brankovi, a
drugim, Lazareva udovica, Milica sa sinovima Stefanom i Vukom.
Pred zastavom carstva Car Stefan (Duan) je podigao mnoge hramove. Sveanosti na
dvoru cara Duana, za praznik arhistratiga Mihaila, carevu krsnu slavu. Posle
velelepnog crkvenog obreda car se gosti sa dostojanstvenicima, podstiui ih na veselje.
Carska zastava je sa carskim belegom dvoglavim orlom. Na njoj je izvezen i lik
arhangela Mihaila kako stoji pred Isusom Navinom, nosei obnaen ma.
JEROTEJ RAANIN (druga polovina 17. veka posle 1727.)
Jedan od anrova s praktinom i prosvetiteljskom namenom u kome je bilo mnogo
narodnog jezika je i putopis, tanije opis putovanja u svetu zemlju. U srednjem veku,
ovakvi opisi javljaju se u okviru itija ili samostalno. U njima je teite kazivanja vie
na duhovnim iskustvima i simbolikim znaenjima, nego na putnikim izvetajima.
Kasnije se karakter tog anra menja opisi putovanja dobijaju praktinu namenu, tj.
slue kao vodii mnogobrojnim hodoasnicima. Taj novi tip knjievnosti razvio se
najpre u Grkoj, a zatim se proirio po pravoslavnom Istoku. Kod nas ih je najvie
naeno s kraja 17. i iz prve polovine 18. veka. Po poreklu i nameni dele se u dve grupe:
prva grupa kao osnovu ima hodoasni vodi po Svetim mestima (proskinitarionima), a
druga se zasniva na popisima konaka na putu od mesta polaska do Jerusalima i natrag.
Jezik i jednih i drugih je narodni ili vrlo blizak narodnom, to je povezano sa njihovom
praktinom namenom. Time su uslovljene i neke druge osobenosti ovog anra, kao to
su: sekularizacija, konkretizacija, pojava folklornih elemenata itd.
Jedan od najboljih putopisa prve grupe, proskinitariona, je Poklonik, pisan u
Jerusalimu 1622, iji je autor Gavrilo Tadi, monah iz Sarajeva. U drugu grupu spada
putopis Jeroteja Raanina, koji se uzima kao stvarni poetak srpskog putopisa. Jerotej
Raanin je jedan od raanskih kaluera koji su posle Velike seobe svoj rad nastavili na
severu. Godine 1727, kada je pisao svoj putopis, iveo je u frukogorskom manastiru
Velika Remeta. Putovanje o kome govori zbilo se od jula 1704. do jula 1705. godine.
Naslov dela glasi: Putaastvije k gradu Jerusalimu Jeroteja jeromonaha raanskago,
a nastalo je na osnovu dnevnikih beleaka voenih za vreme putovanja. To je obian
putniki izvetaj, na nekim mestima prosto reanje konaka. Kratke beleke o
prenoitima proirene su opisima znamenitosti iz naih krajeva i stranih zemalja ili
prianjima o zanimljivim doivljajima sa putovanja. Pominje Marka Kraljevia i druge
epske junake, belei mesne legende, tako da ovaj spis sadri i zanimljivu folklornu
grau. U ovom putopisu sreemo i line Jerotejeve doivljaje i iskustva, npr. veoma
razvijen opis bure na moru ili epizoda o gusarskom napadu na brod s hodoasnicima.
(vebe) Vreme u Svetoj zemlji imenuje se praznicima. Sati su vezani za manastirsko
raunanje vremena. Odlazak na hodoae u Jerusalim simbolino znai uestvovanje u
Hristovim mukama. Cilj ovog dela je ponovno preivljavanje vrhunca svog ivota kroz
pisanje.
Putovanje ka gradu Jerusalimu Nabrajanje konaka: manastir Rakovica, Grocka,
Hasanpaina palanka, Batoina, uprija Jagodinska na Moravi, Pandure kod Aleksinca,
6
 Niava, na bugarskoj Moravi (Kurvin grad), Leskovaka klisura, manastir Reitski,
Vranje, Kotune, Grobnice, Veles na Vardaru, Tikve, Grite, Psenska varo, Solun,
ukrcavanje na galiju u putovajnje po moru 11 dana, zatim Zagorje naspram Svete Gore,
Kasandra, Tiron, Aton, planina Jur, grad Livno (tu su se sklonili od bure), izmirski zaliv,
ostrvo Mitilina, Sakaz, Samsonovo borite, Hristanos, Rodos, ukrcavanje na Egejskom
moru, ponovo ih zadesi bura, bacaju u more sve stvari, dva dana nisu jeli ni govorili,
zaliv Reetski na reci Nil, Egipat (Misir Veliki), Stari Egipat, ka Sinaju, Arud, Suveiz
grad na Crvenom moru, dvanaest izvora Mojsijevih, Sveti Sinaj, Sveti vrh na kome je
Mojsije primio zapovesti i gde je crkva Jovana Lestvinika, Visoka Gora, Gaza, Lida
(crkva gde je sv. Georgije porazio zmaja kopljem), Revnja, Jerusalim,obilazak
Hristovog groba, Lazarev grob u Vitaniji, Jordan, reka ispod Jerihona, povratak u
Jerusalim. Poseta Vitlejemu. Poseta Carigradu i obilazak Svete Sofije.
2. BAROK U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI
Rene Velek, Pojam baroka u knjievnom znalstvu
termin
Prema Karlu Borinskom i Beneditu Kroeu pojam barok potie od rei
baroco, koja oznaava etvrti oblik druge figure u sholastikoj nomenklaturi
silogizama (silogizam tipa: Svaka budala je tvrdoglava; neki ljudi nisu tvrdoglavi; neki
ljudi nisu budale).
Stara etimologije pojma barok podrazumeva izvoenje znaenja ove rei od
portugalskog baruecco, to znai biser nepravilnog, neobinog oblika.
U 18. veku ovaj termin se javlja sa znaenjem nastran, udnovat. Ovo
tumaenje je zvanino. Kurcijus je predloio da se termin barok zameni terminom
manirizam.
Velflin je najverovatnije prvi preneo tarmin barok na knjievnost. Govori o
Ariostu koji bi odgovarao renesansi i Tasu, koji bi odgovarao baroku. Kod Tasa
postoji neko povienje, neki naglasak, neko stremljenje ka velikim zamislima. 1915.
Velflin je objavio knjigu Osnovni pojmovi istorije umetnosti, u kojoj renesansu i barok
predstavlja kao dva glavna stilska tipa, veoma konkretno razraujui merila za njihovo
razlikovanje.
Kao knjievni termin barok je uao u veliku modu u Nemakoj tek oko 1921/22.
godine. Rudolf fon Delijus objavio je 1921. godine antologiju nemake barokne poezije.
Osealo se da je barokna poezija slina najnovijem nemakom ekspresionizmu,
njegovoj plahovitoj, kruto iskidanoj dikciji i tragikom pogledu na svet koji je izazvan
ratnim posledicama. Nemci su bili izazivai i podstrekivai pokreta baroka.
Nakon Nemake, termin barok se pojavio u Italiji. Benedeto Kroe se zalae za
obnovu prvobitnog znaenja ovog termina kao vrste umetnike runoe.
Francuska je jedina venija zemlja koja je izriito odbila da usvoji ovaj termin.
Razlog tome je to se jo uvek veoma ivo osealo berokno znaenje udesnoga.
Francuski klasicizam poseduje istu tipino baroknu napetost izmeu ulnosti i religije,
istu mranost, isti patos, kao i pansi barok.

7
 U Poljskoj se termin barok upotrebljava za jezuitsku knievnost, a u ekoj za
knjievnost protivreformacije.
Prva upotreba termina barok pripada tipologiji, a druga istoriji knjievnosti. Istoriara
knjievnosti daleko vie zanima barok kao termin za odreeno razdoblje. Razdoblje je
vremenski odeljak kojim vlada neki sistem knjievnih normi.
Termin barok najprihvatljiviji je ako imamo na umu jedan opti evropski pokret
koji u nekoliko zemalja traje od poslednjih decenija 16. do polovine 18. veka.
barok
Danas se u istoriji knjievnosti priznaje da barok predstavlja sledei stupanj
evropske umetnosti posle renesanse (barokni slikari: Tintoreto, El Greko, Rubens,
Rembrant). Barok se sada upotrebljava u optoj kulturnoj istoriji za gotovo sva
ispoljenja civilizacije 17. veka.
Barok se moe opisati s obzirom na stil ili s obzirom na ideoloke kategorije i
emocionalne stavove. Moe se rei da su antiteza, asindet, antimetabola, oksimoron,
paradoks i hiperbola omiljene figure barokne knjievnosti.
Sva stilska sredstva mogu se javiti gotovo u svako doba. Njihovo prisustvo vano
je jedino ako se moe smatrati simptomatinim za posebno stanje duha.
Barok je najpre dovoen u vezu sa protestantstvom, a mnogi znalci prosto
izjednauju barok i jezuitizam. Barok je ipak predstavljao opteevropsku pojavu koja se
nije ograniavala na jednu veroispovest. Barok je oito nastao u najrazliitijim
zemljama, gotovo istovremeno, kao reakcija na prethodne umetnike oblike. Izvetaeni
i retki stil baroknih umetnika jeste izraz agresije, uzvien oblik nezavisnosti, sukoba
izmeu pojedinca i nesigurnog sveta.
picer pokazuje da su barokni umetnici bili svesni rastojanja izmeu rei i stvari:
barokni umetnik kazuje neto potpuno svestan da se to u stvari ne moe kazati. Zbog
toga je njegov stil izvetaen, kultistiki. Duevno uzbuenje koje odstupa od
normalnog naina naeg duevnog ivota moralo je uskladiti sa sobom jeziko
odstupanje od normalne jezike upotrebe. Prvobitna izraajna funkcija stilskih sredstava
moe meutim ieznuti. Tako ona postaju puke prazne ljuske, ukrasne smicalice,
zanatlijske krilatice, to se esto deavalo u baroku.
Mogu se razlikovati dva glavna oblika baroka:
1. barok mistika i izmuenih dua (Don i Angel Silesije)
2. barok kao nastavak besednikog humanizma i petrarkizma, kao dvorska
umetnosti koja nalazi izraza u operi, jezuitskoj drami itd.
(vebe)
Barok se u Evropi javlja u periodu dominacije katolike reforme. Hrianski misticizam
pojavljuje se kao pogled na svet. Stil karakteriu gomilanje, preteranost (hiperbole,
gradacije), retorinost. Kolevka baroka je Italija. Najpre se javio u arhitekturi,
slikarstvu, vajarstvu, a zatim i knjievnosti.
U Italiji: manirizam anbatista Marini (marinizam), karakteristike:
- asimetrinost
- prodor subjektivnosti
8
- pojaavanje bizarnosti koja ponekad vodi ka grotesknom
- spiritualnost i misticizam
- artizam (insistiranje na detalju
U vreme baroka prvi put se javlja ideja pesnika kao demijurga.
U paniji: gongorizam (po Luisu de Gongori, koga su otkrili pesnici Lorkine
generacije). Gongorin odnos prema ivotu je pun jeze, bizarnosti. enu shvata kao
ukleto bie s onoga sveta, a pogubnost njene due belei ogledalo. Gongora pravi
neverovatne leksike obrte; kod njega su zastupljeni jeziki artizam i metafore (npr.
uasan zev zemlje = peina).
Za barok su karakteristini spoj nespojivog i kontrasti.
U Francuskoj: precioznost (Precioze su dame iz salona gospoe de Rambuje).
Za barok je kljuna figura kruga koja je izduena u elipsu. Omiljeni arhitektonski
oblik u baroku je lavirint. Voda se tematizuje u periodu baroka. Simbolika vode (tok,
proticanje, prolaznost) je kljuna u baroku. Tema mehura od sapunice najea je
pesnika slika u baroku. Svet se doivljava kao pozornica (barokni topos).
barok u srpskoj knjievnosti
Barok kod nas traje 1720-1780. Barok je prvi zapadnoevropski stil kod nas. Ovo
doba naziva se i ruskoslovensko doba. Ruski uitelji, Maksim Suvorov i Emanuel
Kozainski doneli su barok kod nas. U vreme baroka javljaju se prve pesme u srpskoj
knjievnosti. Kod nas se barok mea sa manirizmom, rokokoom i klasicizmom.
Jovan Dereti, Barok i rana prosveenost
Tridesetih i etrdesetih godina 18. veka u srpskoj knjievnosti dolo je do velikog
zaokreta: naputen je srpskoslovenski jezik i umesto njega u crkvenu slubu i kole
uveden je ruskoslovenski jezik. Kao vid borbe protiv unijaenja, srpski mitropoliti
obraaju se za pomo Rusiji (mitropolit Mojsej Petrovi pie Petru I). Prve nae
regularne kole osnovali su ruski uitelji Maksim Suvorov (1727) i Emanuel Kozainski
s grupom uitelja iz Kijevske duhovne akademije, koji osnivaju sholastiku gimnaziju.
U njima e se uiti iz ruskih udbenika (od kojih e najvei uticaj imati bukvar Teofana
Prokopovia i slovenska gramatika Meletija Smotrickog) na ruskoslovenskom jeziku.
Sholastika gimnazija Emanuela Kozainskog bila je dvojezina: slovensko-
latinska. Srbi u ovom periodu ulaze u kulturnu sferu latinskog jezika, to je bio veliki
zaokret u istoriji naeg obrazovanja, s obzirom na to da su se oni, zajedno sa ostalim
narodima pravoslavnog Istoka, razvijali pod iskljuivim uticajem grkog jezika. kola
je u kulturnom ivotu 18. veka dobila ono mesto koje su sve do tada imali manastiri.
kola Emanuela Kozainskog bila je prvo arite nove, barokne knjievnosti.
Dve najvanije promene u dotadanjoj knjievnoj morfologiji i anrovskom
sistemu su:
(1) promena uloge stiha, njegovo pomeranje od periferne, sporedne pojave ka
sreditu knjievnog sistema
(2) stvaralako prihvatanje alegorije kao prelazne forme izmeu uene i umetnike
knjievnosti.

9
 Zbog toga Tragedokomedija Emanuela Kozainskog ima prekretniki znaaj, ne
toliko zbog svoje knjievne vrednosti, koliko kao prvo opseno knjievno delo napisano
u stihovima i kao prva orginalna knjievna fikcija alegorijskog tipa u srpskoj
knjievnosti. Ruskoslovenska epoha donela je nov jezik, nov stil, novu obrazovanost,
novu knjievnu kulturu, nove knjievne oblike. U tradicionalne forme (npr. istorijske
spise) unela je bitne izmene. Ruskoslovenski ili, kako se tada nazivao kod nas
slavjanski jezik, je bio odvojen od jezike stvarnosti i zatvoren u sebe, kao
samodovoljan, vetaki odnegovan sistem, pristupaan samo uskom krugu prosveenih.
Srbi su taj jezik prihvatili u vreme kada su ga Rusi poeli istiskivati iz knjievne
upotrebe. U srpskoj sredini ruskoslovenski jezik bio je izloen uticaju srpskog narodnog
jezika i ruskog knjievnog jezika 18. veka. Srbiziranje ruskoslovenskog dovee do
nastanka slavenoserbsko. Uticaj ruskog knjievnog jezika na ruskoslovenski u srpskoj
sredini rezultat je obrazovanja naih ljudi u Rusiji, ali i brojnih svetovnih knjiga na
ruskom jeziku koje su se mogle nai kod nas. U veini sluajeva nai pisci ne prave
razliku izmeu ruskoslovenskog i ruskog jezika i sve to dolazi iz Rusije krste
slavjanskim jezikom.
Ruskoslovenskim jezikom napisana je Tragedokomedija Emanuela Kozanskog,
Stematografija Hristifora efarovia, mnoge pesme Zaharija Orfelina, Jovana Rajia i
dr. Neka dela pisana srpskoslovenskim prevoena su na ruskoslovenski (Srbljak,
Teodosijevo itije Svetog Save).
Pribliavanje ruskom knjievnom jeziku najvie se osea na polju istoriografije, u
delima P. Julinca, J. Rajia, Z. Orfelina. Ima i pesama koje su pisane ruskim jezikom
(npr. Orfelinovih).
Stvarni tvorac slavenoserbskog je Zaharija Orfelin, a prvo delo na ovom
jeziku je Slavenoserbski magazin (1768).
Neki pesniki sastavi Rajievi i Orfelinovi pisani su na narodnom jeziku.
Najizrazitiji primer diglosije u doba dominacije ruskoslovenskog jezika je
Orfelinov Pla Serbiji, najznaajnija pesma 18. veka, sa verijantom na
ruskoslovenskom.
U srpsku knjievnost, posredstvom Rusa i Ukrajinaca, prodire prvi put jedan
zapadni umetniki stil barok.
Barok je primarno stil 17. veka koji se javio kao suprotnost renesansi, a u
istorijskom i ideolokom smislu stoji u vezi sa velikim religioznim pokretom
protivreformacije. On se moe shvatiti kao duhovna i umetnika obnova hrianstva na
temeljima izmenjene slike sveta. On nije odbacio renesansni paganizam, prirodnost i
svetovnost, ali je teio da u sve to unese hrianski misticizam, energiju i pogled na
svet. Nasuprot smirenoj i harmoninoj jednostavnosti renesanse, barok tei da izrazi
sloenost, slojevitost i mnogostrukost stvari. On to postie gomilanjem izraajnih
sredstava, preteranostima u izrazu, bizarnostima, spajanjem udaljenih i meusobno
nesaglasnih elemenata, meanjem razliitih kulturnih i religioznih tradicija, posebno
hrianstva i antike mitologije. Barok je nastao u Italiji, a zatim se proirio u paniji i
drugim katolikim zemljama. Zahvatio je Nemaku i itav sever Evrope, a preko
10
 Poljske proirio se na Rusiju i druge pravoslavne zemlje. Po verskim obelejima
razlikuje se katoliki, protestantski i pravoslavni barok, a s obzirom na drutvene
slojeve govori se o dvorskom i graanskom baroku. Po religijama, barok se deli na juni
(delovao je u Dubrovakoj republici i Boki Kotorskoj; dolazi iz Italije) i severni barok
(kod nas; dolazi iz nemakih zemalja i Rusije).
Pravoslavne zemlje istone Evrope nisu imale renesansu i kod njih se barok javlja
kao modernizacija srednjeg veka s jedne strane, i kao prvo otvaranje prema zapadu, s
druge strane. Temeljita barokizacija srpske knjievnosti izvrena je 30. i 40. godina
18. veka. Barokni stil ispoljio se:
a) na narodnom jeziku i u okvirima stare srpske knjievnosti (G. S. Venclovi)
b) na ruskoskovenskom jeziku, na osnovu recepcije ruske barokne knjievnosti 17.
veka (ova tendencija je nadvladala)
Knjievnost ruskoslovenske epohe, uzeta u celini, ima mnogo prosvetiteljskih
osobina. U njenoj ideologiji stapaju se tradicionalni vidovi bogoslovske uenosti s
modernim, svetovnim prosvetiteljskim tenjama.
Poezija, tanije, dela pisana u stihu predstavljaju osnovni, privilegovani domen
novog, baroknog stila. Ruskoslovensko doba je prvo pesniko razdoblje u srpskoj
knjievnosti. Ranije su se u slavu javnih linosti pisale pohvale, slova i slube u
ritmikoj prozi, a u ovom periodu piu se panegirici iskljuivo u stihu. Nova knjievna
kultura je kultura stiha, kao to je do tada bila kultura retorske proze.
Srpska barokna poezija razvila se pod uticajem Rusije i Ukrajine. Njen osnovni
stih je poljski trinaesterac. Javljaju se ponekad i druge vrste stiha: dvanaesterac, tanije
vizantijski stihos politikos, nasleen iz srednjeg veka, zatim osmerac, od dalmatinskih
pesnika ili iz narodne poezije itd. Pesme u celini napisane u nekom od ovih stihova
spadaju u silabiko pesnitvo. Njima suprotne su pesme u kojima se smenjuju stihovi
razliite duine; ove pesme su namenjene pevanju i nazivaju se kant. Obino se ide od
duih ka kraim stihovima ili se dui i krai stihovi smenjuju naizmenino. Pla Serbiji
je silabika pesma u poljskom trinaestercu, a ruskoslovenska varijanta je kant.
Najvei broj baroknih pesama je prigodnog i panegirikog karaktera, ima dosta
pesama sa moralno religioznim temama (Kant o vospominaniji smerti Jovana Rajia).
Najvei znaaj i vrednost imaju pesme rodoljubivog i nacionalno istorijskog karaktera.
Tu spadaju Tragedokomedija E. Kozainskog, multimedijalno delo Stematografija H.
efarovia, barokni spev Boj zmaja s orlovi J. Rajia, Pla Serbiji, Z. Orfelina.
Na razvoj barokne poezije u srpskoj knjievnosti najvei uticaj imala je sholastika
gimnazija E. Kozainskog u Sremskim Karlovcima. Poezija se prouavala kao kolski
predmet (piitika = poetika).
Tragedokomedija Emanuela Kozainskog je prva poznata drama u srpskoj
knjievnosti i prvo domae delo koje spada u fikcijsku literaturu. Nju su izveli
karlovaki aci 1734. i to je prva pozorina predstava kod nas, od koje poinje istorija
srpskog teatra. Ovo delo napisano je na ruskoslovenskom jeziku, u poljskom
trinaestercu, po modelu tzv. kolske ili jezuitske drame, scenskog anra koji je ponikao u
doba protivreformacije u Zapadnoj Evropi. Kijevska duhovna akademija bila je arite
11
kolske drame. U svom izvornom obliku, kolska drama je delo religiozno-moralnog
karaktera, s vaspitnim ciljem, pisana u stihu i na latinskom jeziku (u Rusiji na
crkvenoslovenskom). Ove drame nastale su na tradiciji izvan aristotelovske drame i
najvie lie na srednjevekovne moralitete. Algorijska lica, personifikacije poroka i
vrlina, javljaju se uporedo sa istorijskim linostima. Meaju se paganski i hrianski
likovi sa likovima iz antike tradicije. Izmeu scena ozbiljne sadrine esto su radi
zabave umetani komini prizori, zvani intermediji ili meuinovi.
Za temu svoje drame Kozainski uzima smrt poslednjeg Nemanjia i stvaranje
karlovakih kola posle seobe Srba. Ovo delo iz istorijske drame prerasta u apstraktni,
prigodni moralitet. Personifikacija Srbije je u drugom delu drame glavni lik. Poruka
drame je da samo kola, a ne ratni uspesi, mogu Srbima povratiti izgubljenu slavu. Ovo
delo je pred kraj 18. veka obradio Jovan Raji.
Neke od najznaajnijih umetnikih tvorevina baroknog doba nastale su simbiozom
knjievnosti i slikarstva (Sveti Sava meu svetiteljima doma Nemanjina Hristifora
efarovia; likovno-verbalna, dvomedijalna, grafiko-pesnika kompozicija).
efarovieva Stematografija je takoe multimedijalno delo, zbornik grbova, portreta i
stihova. Svaki grb je objanjen pesmom od etiri stiha. Taj heraldiki deo je prevod
istoimenog dela hrvatskog pisca Pavla Ritera Vitezovia.
Dva vodea pisca epohe baroka su Jovan Raji i Zaharija Orfelin.
3. PROSVEENOST U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI
Jovan Dereti, ta je srpska prosveenost?
prosveenost u evropi (racionalizam)
Prosveenost u razvijenim knjievnostima zapada primarno je pojava prve
polovine 18. veka, dok je kod nas zavladala od 70. godina 18. veka. Ishodite ovog
pravca primarno je filozofsko, a ne knjievno u uem smislu. Prosveenost je kulturni i
intelektualni pokret, a ne stilska formacija. Ne moemo govoriti o prosveenosti kao o
stilskom, umetnikom pravcu, kao to u tom smislu moemo govoriti o baroku ili
klasicizmu. Glavni rodonaelnik pokreta je engleski filozof Don Lok, a u pripadnike se
ubrajaju Volter, Monteskje, Didro, Lomonosov i dr. Tenja da se nauna i filozofska
misao to vie priblii praktinim pitanjima ivota, uslovila je knjievni, a ne nauni stil
prosvetiteljskih filozofa. Iz simbioze filozofije i literature nastala je specifina
knjievnost ideja, koja daje peat itavom ovom periodu. Prosveenost je primarno
velika epoha u istoriji ideja, ali ona je i knjievno (to ne znai: stilsko) razdoblje, jer je
knjievnost bila glavno sredstvo u irenju ideja. Ta literatura odlikuje se kritinou,
poleminim duhom, sklonou prema satiri i intelektualnoj ironiji, ali u njoj nalazimo i
izvesnu suvou, didaktinost, nepoetinost. U anrovskom sistemu glavno mesto
zauzimaju oblici na granici filozofije i knjievnosti: popularna rasprava, dijalog,
moralni esej, filozofsko pismo, filozofska pripovetka, filozofski roman. Od isto
knjievnih vrsta, najvei polet doiveo je roman, donekle drama, naroito komedija,
dok je poezija bila u velikom zaostajanju. U srpskoj prosveenosti nema filozofskih
romana ili pripovedaka, ali ima moralnih eseja (Dositej).

12
 Kao reakcija na racionalni duh prosveenosti i na dogmatsku poetiku klasicizma
javlja se suprotni knjievni pravac sentimentalizam, koji je preovladao u drugoj
polovini 18. veka. Naziv sentimentalizam potie iz naslova uvenog putopisa Lorensa
Sterna Sentimentalno putovanje. Usmeren je na intimni, pre svega emocionalni svet
oveka. Na tim osnovama stvara se knjievnost oseanja, ije su glavne odlike: kult
oseanja, kult prirode, idealizacija jednostavnog ivota u krilu prirode, suprotnost sela i
grada, prikazivanje porodinog ivota, intimni, ispovedni ton kazivanja, koji se kree
izmeu patetinog i lirskog. Omiljeni anrovi bili su: epistolarni porodini roman,
plaevna komedija, ispovesti, opisne pesme, elegije, putopis, poetska proza.
prosveenost kod nas
Prosveenost 18. veka bio je prvi zapadni kulturni pokret koji su nai pisci
prihvatili i u njega se ukljuili s punom sveu o njegovom znaenju i imenu. Svi nazivi
za prosveenost, u stranim jezicima, pa i kod nas, izvedeni su iz pojma svetlosti,
shvaenog u njegovom posebnom, metaforikom znaenju. Svetlost kao duhovna
osnova tog pokreta podrazumeva pre svega svetlost kulture, znanja i nauke.
Prosvetiteljima su nazivani irilo i Metodije, kao i sveti Sava. Srednjevekovna
prosveenost je primarno teoloka. Ideje prosveenosti javljaju se kod Venclovia,
Kozainskog, efarovia, Rajia. Sve do 70. godina XVIII veka prosveta i knjievnost
zadrale su preteno crkveni karakter. Na svim podrujima kulturnog ivota vladao je
ruski uticaj. U toku 70. godina izvrene su znaajne reforme u srpskom drutvu: umesto
crkvenih stvorene su graanske kole, zatvoreni su neki manastiri, crkveni praznici
svedeni su na minimum, u Beu je otvorene tamparija za srpske potrebe. Carske
reforme (Marija Terezija i Josif II Patent o toleranciji antiklerikalne reforme u
skladu sa prosveenim apsolutizmom) preduzete su prevashodno da se Srbi odvrate od
Rusije, ali one su bile veoma znaajne za razvoj srpskog drutva i kulture.
Nejvanija terezijanska reforma je reforma kolstva. Druga velika tekovina je
srpska tamparija. Osnovana je u Beu 1771. i njen prvi vlasnik je Nemac, Jozef
Kurcbek, a potom ju je kupio Stefan Novakovi. Ovde je tampano Dositejevo
Sobranije i Rajieva Istorija. tamparija je kasnije prenesena u Petu i konano, u
Beograd.
Program koji su omoguile carske reforme obuhvatao je uvoenje narodnog jezika u
knjievnost, prihvatanje kulturnih tekovina evropske kulture na osnovama novih,
svetovnih, graanskih ideala. Neke od najvanijih ideja prosvetiteljske filozofije i
knjievnosti su: demokratizacija kulture, filozofska kritika stvarnosti, orijentacija
na moralna i politika pitanja, shvatanje znanja kao svetlosti koja oveka
oslobaa iz duhovnog mraka, osuda verskih gonjenja i isticanje tolerancije kao
osnovnog naela prosveene politike.
Evropeizacija srpske kulture podrazumeva raskid sa crkvenoslovenskom duhovnom
tradicijom i stvaranje nove, drugaije knjievnosti, iju e osnovu initi tekovine
zapadnoevropske i antike knjievne tradicije.
Naa prosveenost obuhvata i prosvetiteljski racionalizam i sentimentalizam, i
knjievnost razuma i knjievnost oseanja, to je vidljivo i kod Dositeja.
13
 Sentimentalizam je nazivan slatki til. Dve njegove najvanije odrednice su
sentimentalnost i didaktika. Najpotpuniji izraz dobio je u romanu. Zaetnici ovog stila
kod nas su Grigorije Trlaji i Atanasije Stojkovi. Romani Milovana Vidakovia pisani
su slatkim tilom, ali sa primesama humora, koji je vodio njegovom razaranju.
Jovan Dereti, Pionirsko doba nove knjievnosti
Nastavljai rada i dela Dositeja Obradovia i predstavnici srpske knjievnosti s
kraja 18. i poetka 19. veka su:
1 Jovan Mukatirovi, Prite iliti po prostomu poslovice, prva tampana zbirka
narodnih umotvorina kod nas.
2 Mihailo Maksimovi, Mali bukvar za veliku decu, zbirka humoristiko-satirinih
aforizama, kojom poinje srpska satira.
3 Stefan Novakovi, prvi srpski izdava i novinar, urednik lista Slavenoserbskija
vjedomosti.
4 Aleksije Vezili, pesnik.
5 Emanuel Jankovi, komediograf i prirodnjak.
Kod ovih pisaca zastupljen je borbeni antiklerikalizam, jozefinistiki
antitradicionalizam, drutvena kritika i zalaganje za temeljne promene u srpskom
drutvu i srpskoj kulturi. Ovi pisci piu gotovo istim narodnim jezikom.
Pisci koji se javljaju u poslednjoj deceniji 18. veka (Grigorije Trlaji, Atanasije
Stojkovi pisac prvog naeg romana i udbenika fizike, Pavle Solari) nemaju kritiki,
borbeni duh jozefinizma, jer su se politike prilike u Austriji izmenile, pa je to uticalo i
na knjievnost. Oni su pouni pisci i moralisti, a ne reformatori i prosvetitelji. Njihov
jezik preteno je crkvenoslovenski ili narodni sa dosta slavjanizama. Jezik u periodu
izmeu Dositeja i Vuka je hibridna, nesistemska meavina slavjanskog i narodnog,
slina Orfelinovom slevenoserbskom. Jeziko meenje dovelo je do haosa i svaki pisac
je imao svoj jezik. U takvoj situaciji rodila se parabola o jeziku babe Smiljane:
arhimandrit Pavle Kengelac primetio je da pisci drugih naroda piu po gramatikim
pravilima, a srpski pisci po pravilima babe Smiljane. U svojoj borbi za narodni jezik
Vuk e od babe Smiljane napraviti satirini lik svoje jezike polemike. U njene ake
ubrajao je i Dositeja.
U 18. veku raa se moderan anr, autobiografija, kao privatna istorija pisca.
Knjiga kojom poinje nova knjievnost je autobiografija njenog utemeljivaa, Dositeja.
Autobiografija je nefikcionalna, dokumentarno-umetnika proza. Zaetke autobiografije
nalazimo i pre Dositeja: u poslednjem delu Brankovievih Hronika, kod Rajia u
Istoriji katehizisa. Autor najopsenije autobiografije, Memoara, je Simeon Pievi.
Pievievi Memoari posluili su Crnjanskom (istoriaru po zanimanju) kao inspiracija
za Seobe.
Pri kraju ovog razdoblja javljaju se zaeci srpske filologije:
1) Pavle Solari, bavio se istorijom srpskog i hrvatskog pisma i tampane knjige
2) Sava Mrkalj, Srbin iz Hrvatske, Salo debeloga jera libo Azbukoprotres (1810),
reformator srpske azbuke, prema naelu pii kao to govori.
3) Luka Milovanov, rasprava o srpskoj metrici (objavio Vuk Karadi 1833)
14
4. KLASICIZAM U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI
Rene Velek, Termin i pojam klasicizam u knjievnoj istoriji
Termin klasicizam prvi put je na engleskom upotrebio Karlajl, u ogledu o ileru
(1831). Engleski klasicizam dobio je ime po analogiji sa francuskim klasicizmom. Re
classicus prvi put se javlja kod Rimljana. Prvobitno znaenje ovog termina je:
prvorazredan, izvanredan, izvrstan. U srednjem veku ovaj termin se ne upotrebljava, a u
renesansi ga ponovo sreemo, u latinskoj i narodnoj varijanti.
U francuskom jeziku se prvi put sree 1548, i odnosi se na srednjevekovne pesnike
Alana artijea i ana de Mena. Ova re u to vreme nema veze sa antikom i znaila je:
uzoran, izvanredan, izvrstan.
Klasian je poeo da znai rimski i helenski, jo uvek podrazumevajui
izvenrednost, autoritet, pa ak i savrenost. Nije poznato kako je dolo do ove promene
u znaenju. Presudan dogaaj za razvoj pojma klasicizam bila je velika romantiko-
klasika rasprava, koju su u Nemakoj zapoela braa legel. legelovsku dihotomiju
prva je u Francuskoj izloila gospoa de Stal. Francuski 17. vek velian je kao klasino
doba i otro suprotstavljen 18. veku. 17. vek obraao se konzervativnoj, politikoj i
religijskoj reakciji, dok je 18. vek snosio odgovornost za pripremanje i ak izazivanje
francuske revolucije. Sent-Bev i Ten ne upotrebljavaju re klasicizam.
U Nemakoj se veliki pisci oznaavaju kao klasini, a u tu grupu spadaju: Kloptok,
Lesing, Viland, Herder, Gete i iler. Danas bismo Kloptoka svrstali u preromantizam
ili sentimentalizam, Lesing bi bio racionalistiki klasicista, Viland bi pripadao
posvetiteljstvu, a njegova umetnost esto izgleda kao rokoko. Herder bi bio
iracionalistiki predromantiar. Gete i iler nisu sebi davali naziv Klassiker. Godine
1829. Gete je dao svoju uvenu izjavu: Klasino ja zovem zdravim, a romantino
bolesnim. U knjievnim istorijama Gete i iler dugo nisu smatrani za Klassiker ni za
predstavnike klasicizma.
Termin klasicizam javlja se u Italiji 1818, u Nemakoj 1820, u Francuskoj 1822, u
Rusiji 1830 i u Engleskoj 1831. Svuda je imao znaenje izvrsnosti, autoriteta i veze sa
antikom. U francuskoj obuhvata knjievnost 17. veka, u Engleskoj pozni 17. i rani 18.
vek, a u Nemakoj pozni 18. vek. Francuski i nemaki klasicizam sauvali su autoritet
koji engleski nema. T. S. Eliot kae da ne postoji klasian vek knjievnosti na
engleskom jeziku. Francuski i engleski klasicizam su daleko latinskiji od nemakog
klasicizma, koji je nedvosmislenije i samosvesnije helenski.
Jovan Dereti, Klasicizam i predromantizam
Osnovna stilska odrednica dinaminog razdoblja prve polovine 19. veka je binarna:
klasicistiko-predromantiarska. Sentimentalizam dositejevsko-vidakovievskog tipa
s poetka 19. veka najvie je odgovarao prosenom ukusu tadanje italake publike,
mada su se njegovi knjievni proizvodi nali pod estokim udarom kritike i nisu uivali
vei ugled meu obrazovanim itaocima. Mnogo je dinaminiji, konkretnim
dostignuima bogatiji i cenjeniji u knjievnim krugovima bio klasicizam.
Standardizacija klasicizma uvoenjem tzv. rimskog razmera 1808. oznaava jedan od
15
 poetaka ovog razdoblja. Utemeljiva te osnovne norme klasicistikog sitila je Lukijan
Muiciki.
Vodei pisci epohe klasicizma i predromantizma su Sterija, Vuk, Milutinovi i
Njego. Oni se odupiru pokuajima svrstavanja u odreenu epohu. Sterija je vezan za
tradicije prethodnih razdoblja, ali on je i na prvi knjievnik u modernom smislu.
Osnovni peat njegovom stvaralatvu daje klasicizam, iako se kod njega proimaju svi
osnovni stilovi ove heterogene epohe. Vuk Karadi je kao reformator narodnog jezika i
kodifikator narodne poezije otvorio put romantizmu, iako u njegovom stilu i nainu
miljenja ima malo toga romantiarskog. Milutinovi i Njego spojili su ustaniku
heroiku i duh narodne poezije s mitskim i metafizikim preokupacijama, klasicizam sa
romantizmom. Njego i Milutinovi su predstavnici herojsko-patrijarhalnog ili
folklornog romantizma.
Jovan Dereti, Didaktiko-sentimentalna literatura
U srpskoj knjievnosti poetkom druge decenije 19. veka postoje dva izdiferencirana i
meusobno oprena stila: slatki til (sentimentalizam) i rimski razmer (klasicizam).
Klasicizam je od poetka teio erudiciji, posebno onoj vrsti erudicije koja se sticala
poznavanjem antike kulture. Svoj puni izraz klasicizam je dostigao u poeziji.
Jovan Dereti, Klasicizam
Srpska knjievnost je jedina od svih junoslovenskih knjievnosti koja ima klasicizam,
kao definisan knjievni stil, koji ima svoju formulu i znake prepoznavanja. Klasicizam
u uem smislu moemo pratiti od 80. godina 18. veka do 50. godina 19. veka. Skerli je
klasicizam odredio kao prelaz od racionalizma ka romantizmu. Klasicizam odreuje
stvaranje Lukijana Muickog i kolu objektivne lirike, kod Dositeja se sree u
basnama, kod Milutinovia u njegovom glavnom delu Serbijanka, zatim u itavom
Sterijinom opusu, a najizrazitiji je u pesmama: kod Njegoa (jedna etapa u njegovom
pesnikom razvoju i znaajno obeleje Gorskog vijenca).
Pesnitvo ranog klasicizma nije nastavak baroknog pesnitva ruskoslovenske epohe.
Ono se stvara pod razliitim, zapadnim uticajima: uticaj antike, prvenstveno latinske
poezije i modernog klasicizma, uticaj sentimentalistikih strujanja 18. veka,
mediteranski i italijanski uticaj, uticaj narodne poezije. S tim u vezi, mogu se izdvojiti
etiri glavne struje u poeziji toga doba: klasicistika(najznaajnija),
sentimentalistika, proitalijanska i prostonarodna.
A) Klasicizam je dobio zavrni oblik u prvoj deceniji 19. veka u poeziji Lukijana
Muickog, ali i pre njega nalazimo zaetke klasicizma u poeziji sledeih pisaca:
a) Aleksije Vezili, autor prve tampane zbirke pesama u srpskoj knjievnosti
b) Atanasije Stojkovi, autor Fisike i prvog srpskog romana, Aristid i Natalija.
Autor je pesme u heksametrima Na smert besmrtnago Jovana Rajia
B) Sentimentalizam i klasicistika poezija:
a) Grigorije Trlaji, dominacija sentimentalizma u poeziji.
b)Mihailo Vitkovi, maarski i srpski pisac
c) Luka Milovanov, teoretiar srpskog stiha
C) Orijentacija prema italijanskoj poeziji (sonet, oktava, tercina)
16
 a) Sava Mrkalj
b) Pavle Solari, najvei deo ivota proveo je u Italiji
c) Jovan Doenovi, autor prve nae zbirke lirske poezije
d) Jovan Pai, austrijski oficir, uesnik u Napoleonovom pohodu u Moskvu
D) Pesnici prostonarodne orijentacije:
a) Vikentije Raki, osniva bogoslovske kole u Beogradu
b) Gavrilo Kovaevi, istorijski spevovi
c) Milovan Vidakovi, religiozni spevovi
Klasino obrazovanje koje se sticalo u kolama bilo je presudno u formiranju
klasicizma. Pesnici klasicizma pisali su za obrazovanu uenu elitu. U knjievnom
jeziku zastupali su diglosiju ravnopravnu upotrebu crkvenoslovenskog u narodnog
jezika u knjievnosti, dok su sentimentalisti pisali meavinom ovih dvaju jezika.
Muicki je poslednji veliki predstavnik diglosije u srpskom jeziku, koja je
karakteristina pre svega za preddositejevski period. Muicki je imao razumevanja za
ideje Vuka Karadia i nesebino mu pomagao u radu, ali nije mogao da prihvati
radikalizam Vukove reforme. Uveo je alkejsku strofu bez rime i najvie ju je koristio.
Horacijevska alkejska strofa je osnovni metriki oblik naeg klasicistikog pesnitva.
Na nju se prvenstveno misli kada se govori o rimskom razmeru. Za rani klasicizam,
do Lukijana Muickog, karakteristina je sapfijska strofa sa rimom. Muicki je pisao
sveane, panegirine ode glavni njegov anr. Muicki je rodonaelnik prve pesnike
kole u srpskoj knjievnosti.
Srpski klasicizam se od kolske discipline razvio u samostalnu pesniku tradiciju,
koja je imala svoju poetiku, stilistiku i unutranju istoriju. Kao dominantan stil epohe on
je od poetka bio pod pritiskom dvostrukih suprotnih tendencija: narodne poezije koja
ulazi u knjievnost s jedne strane i evropskog romantizma s druge. U drami se
klasicizam nije utvrdio kao vladajui stil iako je ostavio neizbrisive tragove u
najvrednijim delima Sterijinim komedijama, koje su nastale pod uticajem
klasicistike, pre svega molijerovske komediografije i u Njegoevim dramskim
spevovima.
U tenji da se priblie klasinim uzorima srpski klasicistiki pesnici su ukinuli
rimu, napustili silabizam i cezuru uinili pomerljivom. Ritam stiha ne proizilazi iz
sintakse, ve joj je spolja nametnut. Zato su romantiari u rimskom razmeru videli neto
neprirodno, sputavajue. Nije dolo do usklaivanja klasine metrike i srpske sintakse.
Druga obeleja ove poezije, pored metrike, su: uenost, didaktizam, refleksivnost,
misaono rodoljublje. Klasicista je trezven, hladan, pun vere u nauku. Didaktika
proizilazi iz osnovnog klasicistikog naela utilitarizma, koje potie jo od Horacija.
Klasicistiki nacionalizam ide od dositejevskog prosvetiteljskog optimizma (Muicki)
do gorkih razoerenja i crnih, pesimistikih razmiljanja (Sterija). Gorki patriotizam
dostie vrhunac u Sterijinim istoriozofskim pesmama.
Prigodnost je jedno od osnovnih obeleja klasicistikog stila (Muicki). Didaktika
ponekad biva prevladana refleksijom: pesnici iznose saznanja o oveku, svetu, narodu,
sebi, svojoj sudbini. Misaonost dovodi do ispovedne poezije (Sterija). Sterija je
17
najliniji pesnik meu klasicistima. Uenici Lukijana Muickog su prihvatili poetiku
svog uitelja, ali su u nju uneli i nove elemente. Na pesnike ovog pravca takoe su
uticali nemaki klasicisti i predromantiari, Gete i iler. Pesnici kole objektivne lirike
teili su, za razliku od Muickog, da i narodnu pesmu ukljue u svoj pesniki program,
naporedo sa Horacijem i Geteom. U najznaajnijem teorijskom traktatu klasicizma,
predgovoru Horacijevoj Poetici, Jovan Hadi je nastojao da teorijski opravda uvoenje
narodne pesme u poetiku klasicizma. Veina pripadnika kole Lukijana Muckog, u
svojoj kasnijoj fazi, sasvim je napustila klasicistiki manir, nastojei da se prilagodi
zahtevima romantiarske poetike. Predstavnici kole objektivne lirike su: Jovan Hadi
(pseudonim: Milo Sveti), Pavle Beri, Jovan Sterija Popovi (na poetku svog
stvaralatva) i Stefan Stefanovi (napisao je ode u slavu Vuka i Dositeja).
Krajem 30. godina 19. veka klasicistikoj struji u poeziji prikljuuju se: ore
Maleti, Nikanor Gruji, Jovan Suboti, Vasa ivkovi i dr. Njihovo stvaralatvo stoji
na prelazu klasicizma u romantizam. Posle revolucije 1848. klasicizam je ponovo
nakratko obnovljen u srpskoj knjievnosti, da bi 50. godina 19. veka bio sasvim
naputen. U to pozno razdoblje klasicizma spada i Sterijino pesnitvo.
Kritika u doba klasicizma postaje strogi sudija umesto dotadanjeg skromnog
oboavaoca. Zubata kritika zamenjuje komplimente i utivosti kojima su Dositej i
njegovi savremenici obasipali svoje kolege. Kritiari se piscima nameu kao
nepogreivi arbitri. U veini sluajeva, oni nisu skloni domaoj savremenoj
knjievnosti, a ta sklonost neretko prerasta u ovoreno neprijateljstvo. Rat izmeu pisaca
i kritiara zapoeo je Vukovom Kritikom Vidakovievih romana i Vidakovievim
odgovorima na te kritike. Kritika ovog doba ima dve strane: ona je i uena i ratoborna,
njen osnovni oblik je polemika. To je kritika koja ne voli pisca i htela bi po svaku cenu
da ga ospori i degradira. Kritika drame nije shvatala vrednost Sterijinih komedija sa
kojima se ne moe uporediti nita to je do tada nastalo u naoj knjievnosti. Dva
najvanija kritiara iz 30. godina 19. veka su: Konstantin Bogdanovi i Pavle A.
Popovi. Njihove kritike Sterijinih dela su prve nae kritike posle Vuka. Po nainu na
koji su pisane blie su knjievnoj kritici u dananjem smislu od Vukovih recenzija. Oba
kritiara uglavnom su iznosila zamerke Sterijinim delima, ne oseajui njihovu istinsku
vrednost. Kritika za koju su se oni zalagali je nepristrasna, objektivna, analitika,
nauna kritika. Njen osnovni predmet je knjievno delo, a ne linost pisca. Bogdanovi
takvu kritiku naziva kritika u miru. Kritika nema uticaja ni na pisce ni na itaoce ni na
drutvo u celini, ve svoju pravu ulogu nalazi iskljuivo unutar knjievnosti. Kritika je
regulativni princip knjievnosti. Zadatak kritiara nije da upuuje pohvale i pokude
piscima, niti da upuuje itaoce ta treba itati. Prvi zadatak kritiara je da pronikne
knjigu, da je temeljno ispita i da na osnovu toga da sud o njenoj vrednosti. Ali to je bilo
samo miljenje o tome kako bi trebalo kritika da izgleda i od toga se u praksi odstupalo.
Glavni predmet nae kritike i knjievne teorije prve polovine 19. veka bila je
poezija. Najvaniji kritiar i teoretiar poezije je ore Maleti, kritiar po profesiji,
specijalista za knjievnost. Protivio se prevladavanju romantizma u srpskoj
knjievnosti. Doputao je da je pesiki dar uroen, ali da se on ne moe razviti bez
18
nauke i pravila. Iako je isticao objektivnost i naunost svoje kritike, njegova kritika
zapravo vrvi od linih obrauna i uvreda.
Predstavnici klasicistike kritike uneli su u nau literaturu teorijske pojmove i
estetike kriterijume. To im je prva i najvanija zasluga. U metodolokom smislu
klasicistika kritika je veliki korak u odnosu na Vukovu empirijsku, zdravorazumsku
kritiku. Ipak, u oceni pojedinanih dela i pisaca, klasicistika kritika je sasvim omaila.
U ovom razdoblju nainjeni su i prvi koraci u oblasti istorije knjievnosti: Lazar
Boji (Pamjatnik muem u slavenoserbskom knjiestvu slavnim) i Georgije
Magaraevi.
5. PREDROMANTIZAM U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI
Jovan Dereti, Klasicizam i predromantizam
Osnovna stilska odrednica dinaminog razdoblja prve polovine 19. veka je binarna:
klasicistiko-predromantiarska.
Sentimentalizam dositejevsko-vidakovievskog tipa s poetka 19. veka najvie je
odgovarao prosenom ukusu tadanje italake publike, mada su se njegovi knjievni
proizvodi nali pod estokim udarom kritike i nisu uivali vei ugled meu
obrazovanim itaocima. Mnogo je dinaminiji, konkretnim dostignuima bogatiji i
cenjeniji u knjievnim krugovima bio klasicizam. Standardizacija klasicizma
uvoenjem tzv. rimskog razmera 1808. oznaava jedan od poetaka ovog razdoblja.
Utemeljiva te osnovne norme klasicistikog stila je Lukijan Muiciki.
Vodei pisci epohe klasicizma i predromantizma su Sterija, Vuk, Milutinovi i
Njego. Oni se odupiru pokuajima svrstavanja u odreenu epohu. Sterija je vezan za
tradicije prethodnih razdoblja, ali on je i na prvi knjievnik u modernom smislu.
Osnovni peat njegovom stvaralatvu daje klasicizam, iako se kod njega proimaju svi
osnovni stilovi ove heterogene epohe. Vuk Karadi je kao reformator narodnog jezika
i kodifikator narodne poezije otvorio put romantizmu, iako u njegovom stilu i nainu
miljenja ima malo toga romantiarskog. Milutinovi i Njego spojili su ustaniku
heroiku i duh narodne poezije s mitskim i metafizikim preokupacijama, klasicizam sa
romantizmom. Njego i Milutinovi su predstavnici herojsko-patrijarhalnog ili
folklornog romantizma.
Jovan Dereti, Didaktiko-sentimentalna literatura
U srpskoj knjievnosti poetkom druge decenije 19. veka postoje dva izdiferencirana i
meusobno oprena stila: slatki til (sentimentalizam) i rimski razmer (klasicizam).
Sentimentalizam je bio glavni stil naeg ranog romana, posrbljenih komedija Joakima
Vujia i istorijskih drama, prevedenih i posrbljenih pripovedaka. Sentimentalistiko-
didaktika tradicija se formirala u Dositejevo doba i obuhvatala je sledee anrove:
autobiografiju, moralni esej, roman i komediju. Tu tradiciju nastavili su poetkom 19.
veka Milovan Vidakovi u romanu i Joakim Vuji u komediji. Kod njih se javljaju nove
crte: tenje ka kominom, satirinom, parodijskom, koje vode razaranju stila. Iz te
tradicije izrasla je Sterijina komediografija i satirina proza.
Milovan Vidakovi je sinonim za rani srpski roman. Napisao je 7 romana
(Ljubomir u Jelisiumu u 3 dela). Njegovi romani su kompilacija poznoantikog
19
ljubavnog romana i baroknog vitekog romana, sa elementima sentimentalnog i
pedagokog romana 18. veka. Prepoznavenja je obavezan deo svakog romana i iznosi se
sloenom, shematizovanom tehnikom. Tipske i esto pozajmljene fabule prenosio je u
srpsku istoriju. Komina tendencija najvie je izraena u romanu Kasija carica, gde se
prepoznavanje i raspleti ostvaruju sredstvima komedije zablude.
Osim romana, u ovom razdoblju objavljuju se i pripovetke, uglavnom prevedene,
koje izlaze u asopisima. Uglavnom su moralnog sadraja.
Didaktiko-esejistike radove pisao je osim Sterije i Jovan Steji.
Autobiografiju su pisali srpski prosvetni dobrotvor, Sava Tekelija, kaluer Gerasim
Zeli, Milovan Vidakovi i Joakim Vuji. Najbolje autobiografije napisali su ustanici,
Prota Mateja Nenadovi i Niifor Ninkovi.

6. ROMANTIZAM U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI

Rene Velek, Pojam romantizma u knjievnoj istoriji
Termin romantiko i njegovi izveci
U uvenom spisu O razlikovanju romantizma Lavdoj je upeatljivo obrazlagao da je
re romantiko poela da oznaava toliko stvari da vie nita ne znai. U sluaju
romantizma (za razliku od npr. renesanse ili baroka), termini romantino, romantizam
su se javili istovremeno sa pojavama na koje su se odnosile. Samo usvajanje tih termina
ukazuje na svest o izvesnim promenama.
Termin romantika poezija najpre je upotrebljen za Ariosta i Tasa i za
srednjevekovne romanse iz kojih su oni izveli svoje teme. Ovako upotrebljen termin
romantiki ubrzo se proirio i na ekspira, Servantesa i Kalderona, tj. na sve ono to
je napisano u tradiciji drukijoj od one koja potie iz klasine antike. Ovo iroko
zasnovano znaenje termina romantiki spojeno je kasnije sa novim, tipolokim
znaenjem, koje je zasnovano na razradi suprotnosti izmeu klasikog i
romantikog i za koje treba da zahvalimo brai legel.
Avgust legel pominje da su termini romantiar i romantian Novalisovi
izumi. Romantiar je onaj koji pie romanse i bajke.
U svojim predavanjima Avgust legel kao romantiare nabraja: Servantesa,
ekspirona, Kalderona i Getea. U predavanjima iz kasnijeg perioda suprotnost izmeu
klasinog i romantikog formulie kao suprotnost izmeu antike i moderne poezije, pri
emu romantiko zdruuje s progresivnim i hrianskim. Dantea, Petrarku i Bokaa
opisuje kao utemeljivae moderne romantiarske knjievnosti, iako zna da su se oni
divili antici. Jo kasnije, legel e opoziciju romantiko-klasiko povezati sa antitezama
organsko-mehaniko i plasitino-slikovito.
Tipoloka i istorijska upotreba romantizma pretvorila se i u oznaku za savremeni pokret.
U Nemakoj je odbaeno prvobino iroko istorijsko znaenje termina i re
Romantiker poela je da se upotrebljava za grupu pisaca.
Sve do 1816. nijedan Francuz nije sebe nazivao romantiarem, jer se npr. 1803. termin
romantismus upotrebljavao za ravo stihovanje i prazni lirizam. Stendal je izgleda
prvi Francuz koji sebe naziva romantiarem.
20
Italija je prva zemlja sa romantikim pokretom koji je svestan svoje romantike prirode.
U Rusiji, Pukin je o svom Kavkaskom zatoeniku govorio 1821. kao o romantikoj
pesmi.
U Engleskoj se razlika izmeu klasikog i romantikog prvi put javlja u u Kolridovim
predavanjima, 1811, gde se jasno izvodi iz legela. Nijedan engleski pesnik nije
meutim sebe video kao romantiara.
U raznim zemljama pesnici i pisci vrlo su neujednaeno sebe nazivali kao romantike.
U celini uzev, romantina poezija svugde se odnosila na poeziju koja se protivila
neoklasicizmu i koja je svoje izvore nalazila u srednjem veku i renesansi.
Jedinstvo evropskoga romantizma
Romantizam se od neoklasicizma razlikuje upotrebom slikovitosti, simbolike i mita.
Romantizam odlikuje subjektivnost, srednjevekovstvo, folklor. Uobrazilja je
karakteristina za shvatanje pesnitva, priroda za pogled na svet, a simbol i mit za
pesniki stil.
U nemakoj romantiarskoj knjievnosti pesnitvo se shvata kao znanje o
najdubljoj stvarnosti, priroda kao iva celina a poezija prvenstveno kao mit i simbolika.
U Nemakoj se 70. godina 18. veka javlja pokret Sturm und Drang, koji je potpuno
slian onome to se drugde naziva romantizmom. Gete je prvi povukao jasnu razliku
izmeu simbola i alegorije, pokuavao je da stvara nove mitove i da vidi Boga u prirodi
i prirodu u Bogu. Time se Gete savreno uklapa u evropski romantiki pokret. U
nemakom pokretu postojao je izraziti stupanj helenstva (iler, Herderlin). Helenstvo je
i u Engleskoj (Bajron, eli, Kits) nalo vrlo snaan pesniki izraz. U Nemakoj je od
polovine 18. veka zavladalo novo gledite koje istie ukupnost ovekovih snaga, a ne
samo razum ili samo oseanje; ono zatim istie intuiciju, neposredno intelektualno
saznanje, uobrazilju. Ono predstavlja obnovu neoplatonstva, jedan panteizam, monizam
koji poistoveuje Boga sa svetom, duu sa telom, subjekat sa objektom. Pristalice tih
ideja bili su svesni nepouzdanosti svojih ideja i tekoa u vezi sa njima, te su im ta
gledita esto izgledala kao daleki ideali. Otud beskonana elja nemakih
romantiara. Mnogovrsna egzotinost deo je opte reakcije na 18. vek i njegovo
samozadovoljstvo. Potisnute snage due tragaju za svojim izvorima u preistoriji, na
Istoku, u srednjem veku, u Indiji, u nesvesnom i u snovima.
Nemaki romantizam bio je, vie od francuskog i engleskog, pokret inteligencije, koja
je stvarala knjievnost udaljenu od obine stvarnosti i drutvenih briga. Uticaj
nemakog romantizma na engleske pesnike Vordsvorta, elija, Kidsa, Bajrona sasvim je
zanemarljiv.
Neki istoriari knjievnosti tvrdili su da je romantizam u Francuskoj roen 1801,
da mu je atobrijan otac, a gospoa de Stal boanska mati. Neki su u Rusou videli
izvorite sveg romantizma. Francuski predromantiarski pokret, okrenut religiji,
udesnom i sujeverju, privremeno je nazadovao tokom Revolucije, koja je podravala
klasicizam i racionalnost i tokom Carstva koje je takoe imalo svoj zvanini klasicizam.
Lamartin prirodu shvata kao jezik, kao neko harmonijsko sazvuje. itav svemir
zamilja kao sistem simbola, saobraznosti, znamenja, sistem koji je u isti mah iv i
21
ritmiki kuca. Zadatak je pesnika ne samo da proita tu azbuku nego i da ritmiki
podrhtava s njom, da oseti i ponovi njen ritam. Vinji ne prihvata romantiko shvatanje
prirode, ali prigrljuje dualizam oveka i prirode, jedno pesimistiko titanstvo, koje
predstavlja stalno opiranje poretku prirode. Priroda je mrtva, nema, pa ak i
neprijateljska prema oveku. Viktor Igo je bio najvei mitolog i simboliar, prorok nove
religije. Igo izlae panpsihizam prirode, uverenje u sveoseaj. Na pesnitvo gleda kao
na prorotvo, a mit i simbol shvata kao pesnika orua. Balzak nije romantiar ali se
takoe zanimao za magijsko i okultno. Balzaka su zanimali svi oblici magnetizma,
mesmerizma i frenologije. Nerval je najvie mistiki, natprirodan, najblii udljivim
Nemcima. Simbolisti su u njemu videli svoga preteu. Verovao je, kao i Kits u doslovnu
istinitost svega to je uobrazilja izmislila. Nervalovo delo je svet mitova i simbola sna.
U Engleskoj je uobrazilja shvatana kao stvaralaka mo kojom se dolazi do uvida u
stvarnost. Ona je osnova estetike i opravdanje umetnosti uopte. Za Vordsvorta,
uobrazilja je sredstvo saznavanja koje preoblikuje objekte i vidi kroz njih. Kolrid
uobrazilju odreuje kao sve to moemo zamisliti kao stvaranje. eli je u svojoj
Odbrani poezije izloio neoplatonovsku teoriju. Uobrazilja je tu naelo sinteze.
Poezija se moe definisati kao izraz uobrazilje. Poezija podie koprenu sa skrivene
lepote sveta i ini da poznate stvari izgledaju kao da nisu poznate. Za elija,
uobrazilja je stvaralaka mo, a pesnikova uobrazilja je orue saznavanja stvarnoga.
Duh u trenutku pisanja pesme je ar koji gasne. Kits je smatrao da ono to obrazilja
dri za Lepotu, mora biti Istina.
Svi romantiarski pesnici shvatali su prirodu kao jednu organsku celinu, pre slinu
oveku negoli skupu atoma. Priroda za njih nije bila odvojena od estetskih vrednosti.
Blejk ne prihvata romantiarsko oboenje prirode. Za njega je priroda svedoanstvo
pada. Ona je pala sa ovekom. ovekov pad i stvaranje sveta jedan su isti dogaaj. U
Zlatno doba, koje tek treba da doe, prirodi e, kao i oveku, biti vraena stara slava.
Vordstvort smatra da priroda poseduje duu. Ona je iva, ispunjena bogom ili duhom
sveta. Isto tako, priroda je jezik, sistem simbola. Kolrid prirodu dosledno tumai na
osnovu analogije sa ovekovim napretkom do samosvesti. eli uglavnom ponavlja
Vordsvortove i Kolridove iskaze o duhu prirode. eli shvata prirodu kao tok pojava i
traga za onim viim jedinstvom koje je iza nje. Bajron na isti nain shvata prirodu, ali
ne i uobrazilju. ovekovu strast i nesrenost Bajron stalno suprotstavlja nepomuanoj i
ravnodunoj lepoti prirode.
Svi romantiki pesnici su mitotvorci, simboliari, koji pokuavaju da daju jedno
potpuno mitsko tumaenje sveta, a klju za taj svet dri pesnik.
Razlika izmeu simbola i alegorije povezana je kod Kolrida sa razlikom izmeu
uobrazilje i mate, izmeu genija i talenta, razuma i poimanja. Simbol se odlikuje
naziranjem posebnoga u pojedinanom, ili optega u posebnom, ili sveoptega u
optem. to je najvanije, simbol se odlikuje natiranjem venoga kroz prolazno.
Sposobnost stvaranja i korienja simbola jeste uobrazilja.

22
Engleska romantiarska teorija predstavlja udan spoj senzacionalizma i
asocijacionizma. Kolrid je bio jedini znaajan pisac koji je izrazio neki dosledan
idealistiki sistem, a taj je sistem bio uglavnom pozajmica iz Nemake.
Ruski romantizam oslanja se na Nemce. Poljska romantika knjievnost ponajvie
je romantika od svih manjih knjienosti. Mickijevi, npr. se u potpunosti dri
romantikog shvatanja prirode i pojma uobrazilje i obilno se slui simbolom i
mitologijom.
U izvesnom smislu, romantizam je obnova neega starog, ali obnova sa promenama.
Preispitivanje romantizma
Suprotnost izmeu klasike i romantiarske umetnosti neki prouavaoci vezuju sa
ovekovom udnjom za neprestanou ili venou. Savrenstvo trai mir, beskonanost
kretanje i promenu. Savrenstvo je zatvoreno, beskonanost otvorena. Savrenstvo je
jasno, beskonanost tamna. Savrenstvo traga za slikom a beskonanost za simbolom.
Romantizam je pre dinamike negoli statike prirode. Nered pretpostavlja poretku,
neprekidnost prekidnosti. Romantizam je vie sklon unutranjem nego spoljanjem, a
onaj svet pretpostavlja ovome.
Nemaki romantizam karakterie nihilistika smelost, sotonstvo, dekadentnost i
krajnji esteticizam.
Razlikuju se tri romantiarska mita: o dui, o nesvesnom i o poeziji. Poezija je
jedini odgovor na iskonsku strepnju bia ogranienog na prolazno postojanje.
Romantike pesme zamuuju razliku izmeu doslovnog i figurativnog, jer pesnik eli
da odreenom predelu da neko znaenje, a istovremeno eli da nae neko znaenje u
tom predelu. Uloga uobrazilje sadri se u eksplikovanju implicitnog jedinstva svih
stvari. Izmirenje umetnosti i prirode, jezika i stvarnosti jeste romantiarska tenja.
Jovan Dereti, Romantizam
Romantizam Branka Radievia i njegovih sledbenika javio se u razvijenoj graanskoj
sredini ugarskih Srba, kao suprotnost klasicizmu, koji pesnici odbacuju kao uvezeni,
oponaateljski pravac. Oni se nadovezuju na drugu znaajnu struju ranije knjievnosti,
na lirski, poetski obojeni sentimentalizam.
Jovan Dereti, Dinamika srpskog romantizma
Romantizam predstavlja negaciju klasicizma, njegov racionalizam, normativnu
estetiku, dogmatizam pravila, podraavalaki odnos prema antici. Romantiari istiu
oseanja i matu kao presudne u umetnikom stvaralatvu, pravilima suprotstavljaju
slobodu, univerzalizmu individualizam, kosmopolitizmu nacionalizam. Stvaralake
podsticaje trae u vitekom svetu srednjeg veka i u narodnoj kulturi. Romantizam je
manje koherentan od klasicizma. Najpre se javlja na severu. U Nemakoj se pojavljuje
krajem 18. veka. Nemaki romantizam i predromantizam (Sturm und drang pokret
divljih i burnih genija) najmisaoniji i najproduktivniji u knjievnoj teoriji (braa egel
i Herder). Herder je stvorio novu misaonu filozofiju: u jeziku, narodnoj poeziji i dr.
manifestacijama kulture on je video izraz kolektivnog narodnog duha. On je napustio
tradicionalno, normativno shvatanje kultura, za razliku od brae legel koji su isticali
lepotu kulture srednjeg veka i renesanse u Evropi.
23
 Srpskoj knjievnosti bila je blia Herderova koncepcija. U otvorenosti prema
Evropi prednjaili su samo Zmaj i Kosti. Najvei uticaj kod nas imao je pozni nemaki
romantiar Hajne. ekspirov uticaj bio je konstantan u predromantiarskoj i
romantiarskoj drami. Bajronizam takoe predstavlja jednu od bitnih odrednica srpskog
romantizma. Bajronovska herojska poema zauzima znaajno mesto kod Branka, Jakia
i Kostia. Junaci tih poema su obino gorski hajduci u kojima se meaju osobine epskih
i romantiarskih junaka. Jaki je najvie dovoen u vezu sa Bajronom, ali i kod
Kostia (Spomen na Ruvarca) imamo bajronovsku ironiju. Veliki uticaj na nae pisce
ima i maarski romantiar andor Petefi.
U tematici srpskog romantizma su dva osnovna toposa: draga i narodnost,
srpstvo. Otuda sentimentalnost i heroika u naem romantizmu, i dve glavne vrste
poezije: ljubavna i rodoljubiva. Glavni subjekt romantiarskog teksta je romantiarski
pesnik, junak.
Slovenske literature bile su pogodno tle za bujanje ideje narodnosti koja potie od
Herdera, zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti u kojima su se nalazile. Romantiarski
pesnik je izraz kolektivnog duha naroda, glasnogovornik njegovih ideala, duhovni vo
nacije. Razoarani politikim zbivanjima, romantiari menjaju svoj odnos prema
nacionalnoj istoriji, a rezultat toga je politika i satirina poezija.
Prometejstvo kao herojski ideal uspeo je da ostvari jedino Kosti, iako je blizak i
Jakiu. Romantizam je doneo i lik ene koja je prikazana kao idealna Srpkinja ili
idealna draga. ena postaje istinsko sredite pesnikog kosmosa kod Branka i Kostia.
ena je generator oseanja koja doivljava subjekat poezije. Ona je predmet njegove
ljubavi, njegova idealna draga, liena svake samostalne aktivnosti. ena samostalno
aktivna postaje opasno, demonsko bie, ije je delovanje ubitano (Jelisaveta, Delila).
Idealna draga javlja se najpre kao uzorna Srpkinja, olienje nacionalnih vrlina i to njeno
svojstvo je najee prenaglaeno (Zmaj, Jaki). Iza likova idealne drage uglavnom se
kriju konkretne linosti iz ivota (Zmaj Rua, Jaki Tina, Jovan Gri Milena
(Milenko), Kosti Lenka Dunerski). I kod srpskih romantiara draga se pojavljuje u
dve odvojene stvarnosti: ovostranoj i onostranoj, kao i kod Petrarke (ulii ulii
uveoci, Tuga i opomena, Samta Maria...). iva draga je predmet pesnikove ljubavi i
njen lik neposredno je povezan sa prirodom. Ljubavno oseanje i oseanje prirode samo
su dve strane jednog istog oseanja, iji je glavni pokreta idealna draga. Mrtva draga je
posrednik izmeu pesnika i apsoluta i tako lirska erotika prelazi u lirsku metafiziku.
Specifinost lirske metafizike srpskog romantizma je u tome to njenu osnovu ini
doivljaj ene i ljubavi. Ljubav prema dragoj uzdie pesnika do najvieg duhovnog
iskustva, do suoavanja sa boanskom sutinom bia.
Najznaajniji poetilari romantizma su Zmaj i Kosti. Njihova shvatanja poezije
obino se uzimaju kao suprotna: Zmajeva kao izraz nacionalno-prosvetiteljskog
utilitarizma i Kostieva kao izraz larpurlartizma. Osnovno naelo implicitne poetike
romantizma je lirizam. Ono dominira u svim anrovima. Umetnik o sebi govori
posredstvom oseanja to je izraz romantiarske subjektivnosti i individualizma. Pesnik
na dublji nain osea ono to oseaju svi ljudi. Na planu esteticizma koji su evropski
24
romantiari posebno isticali, kod nas se ostvario jedino Laza Kosti i to u poslednjoj
fazi svog rada. Osnovno obeleje romantiarskog pejzaa je u tome to je on sasvim
podreen izraavanju pesnikovih oseanja. Strastvenost kao osnovno stanje
romantiarske oseajnosti ispoljila se u planinskim gudurama i morskim puinama u
Jakievoj poeziji.
Na jeziko-stilskom planu romantizam odlikuje metaforika, hiperbolizacija,
fantastika, zvuna ekspresija. Osobine strukture knjievnih dela su: fragmentarnost,
necelovitost, nepovezanost delova. Kratka lirska pesma je centralni anr. Herojska
poema je sinteza epskog i lirskog, a poetska drama sinteza dramskog i lirskog. Proza je
na margini stvaranja i ima poetska obeleja. Romantiari neguju osmerac, epski i lirski
deseterac i druge stihove. Lirski deseterac je osnovni stih nae romantiarske drame, a s
njim je povezana najvea inovacija u srpskom stihu: jampski stih. Jamb ne odgovara
trohejskoj prirodi srpskog jezika i nema ga u narodnoj poeziji. Romantiari ga grade na
vetaki nain i time izazivaju revoluciju u srpskom stihu. Prvi put do njega dolazi
Branko preko jedanaesterca prihvaenog iz nemake poezije, a nezavisno od njega i
Laza Kosti, na silabikoj osnovi epskog deseterca.

7. RAZVOJ DRAME U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI DO J. STERIJE

POPOVIA
Jovan Dereti, Pionirsko doba nove knjievnosti
Vaso Milinevi, Poeci srpske dramske knjievnosti
Prvo nae pozorite nastalo je u sholastikoj gimnaziji Emanuela Kozainskog.
Tragedokomedija Emanuela Kozainskog (izvedena 1734) je prva poznata drama u
srpskoj knjievnosti i prvo domae delo koje spada u fikcijsku literaturu. Nju su izveli
karlovaki aci 1734. i to je prva pozorina predstava kod nas, od koje poinje istorija
srpskog teatra. Ovo delo napisano je u poljskom trinaestercu na ruskoslovenskom
jeziku, po ugledu na jezuitske kolske drame. Kozainski ne potuje jedinstvo mesta i
vremena a ova drama ubraja se u opteevropske istorijske moralitete. Napisana je po
uzoru na Vladimira Teofana Prokopovia. Ovo delo je rodoljubivo-prosvetiteljskog
karaktera.
Tragedokomediju Kozainskog obradio je Jovan Raji, ija je dopuna doprinela
istorijskoj i idejnoj ali ne i umetnikoj vrednosti dela.
U isto vreme nastao je jo jedan dramski tekst Uvoenje Arhanela Gavrila
devojci Mariji G. S. Venclovia (1740). On je u svojim propovedima ostavio podatke o
prisustvu pozorinih priredbi u srpskim naseobinama u Ugarskoj. Svoje sugraane je
odvraao od pozorita (zurnica), kao tetnog jer odvraa od crkve. Zbog toga je odluio
da sam, kao besednik i propovednik, koristi neke vidove pozorine umetnosti. Tako je
nastala pomenuta sakralna blegovetanska drama, neka vrsta sakralnog oratorijuma u
prozi koji je izvoen u crkvi. Delo je sastavljeno od tekstova komentatora (besednika),

25
dijaloga i hora. Verovatno je sam pisac tumaio sve likove, glumei njihove uloge uz
pomo hora. Ovaj tekst nije bio sklopljen kao drama, mada formalno ima sva obeleja
drame (prolog, inovi, epilog). To su u stvari dramski monolozi i dijalozi, besednika
pripovedna proza, pisana na narodnom jeziku. Iako ovo delo nije drama u klasinom
smislu, nije lieno dramske napetosti koja proizilazi iz sukoba duhobnog i materijalnog,
ljudskog i boanskog, izmeu ljudske sumnjiavosti i nepoverenja i boanskog principa
neprikosnovenosti boanske sile i moi koja je izvan svake sumnje.
Pri tadanjim kolama izvoene su drame verskog sadraja. Kada su se 70. godina
kole odvojile od crkve, i pozorite je postalo svetovno. Pozorine predstave izvoene
su na sveanostima na kraju kolske godine u Temivaru, Vrcu, Segedinu, Zrenjaninu.
Reditelji su bili uitelji, a glumci uenici. Svenski tekstovi bili su razliitog sadraja,
drame religioznog i istorijskog sadraja, prigodni aki dijalozi razglagolstvija u
kojima se razgovaralo o raznim pitanjima akog ivota. Meu prvim pozorinim
radnicima bili su: Mihailo Kreki, Jovan Kresti i Marko Jelijseji.
Posle Kozainskog, prvi na pisac koji je pisao drame je Emanuel Jankovi. Uveo
je komedilu u srpsku knjievnost. Preveo je komediju Tergovci, Karla Goldonija,
najznaajnijeg italijanskog komediografa 18. veka. To je prva komedija i prva tampana
drama u srpskoj knjievnosti (Jankovi je osnovao tampariju u Novom Sadu). Posrbio
je nemaku komediju Blagorodni sin, ime je nainio prvi korak od prevedene ka
orginalnoj drami. I Dositej i Jankovi problemu komedije prilaze sa teorijskog
stanovita. Nastoje da komediju odbrane pred srpskim itaocima, suprotstavljajui se
tako srednjevekovnim shvatanjima o tetnosti svake vrste igre i zabave.

Jovan Dereti, Didaktiko-sentimentalna literatura

Novu epohu u istoriji srpskog teatra i drame otvorio je Joakim Vuji (1772-1847),
slavenoserbski spisatelj dositejevske orijentacije. Na podruju drame i pozorita
pripada mu poasno mesto oca srpskog teatra. U Italiji je poseivao pozorita i operu.
Prve preraene drame objavio je 1805. Prvu pozorinu predstavu priredio je u
maarskom pozoritu u Peti, 1813. godine, sa amaterskom grupom srpskih uenika
petanske gimnazije. Tada su izveli posrbljenu nemaku komediju Kretalica i to je
prva javna pozorina predstava u istoriji srpskog teatra. 1834. god. Vuji osniva u
Kragujevcu Knjaevsko-Serbski teatar, prvo srpsko stalno pozorite, pod
pokroviteljstvom kneza Miloa Obrenovia. Vuji je bio dramaturg, reditelj, glumac,
dramski pisac i organizator. Najvie je prevodio nemake pisce, pre svega Kocebua.
Vuji je mnogo znaajniji za istoriju pozorita, nego za istoriju drame. Njegove
posrbe (u kojima se slavi vrlina, a igoe porok) naslanjaju se na prerade Emanuela
Jankovia i ine korak dalje prema orginalnoj srpskoj drami, iji je tvorac Sterija. Neka
26
Sterijina dela, posebno Laa i paralaa i Pokondirena tikva stvaralaki se proimaju sa
Vujievim posrbama, naroito, najderskim kalfom i Znejemnim vampirom. Slinost
izmeu Vujia i Sterije je u metodi korienja jezika (slavjanskog, francuskog i
narodnog) u komine svrhe.
Jovan Dereti, Sterija i raanje srpske drame
Od sredine 20. godina 19. veka nastaju prva orginalna dramska dela. Pisci kojima
pripada uloga utemeljivaa srpske drame su Stefan Stefanovi, Lazar Lazarevi i Jovan
Sterija Popovi. U njima je srpska knjievnost dobila pisce orginalnih tragedija i
komedija. Sasvim nezavisno od njih, na potpuno drugaijim poetikom osnovama
pojavile su se drame Sime Milutinovia Sarajlije, koje su izvrile ogroman uticaj na
Njegoeve dramske spevove.
U tragediji su najvie obraivane teme iz srpskog srednjeg veka, za koje su pisci
nalazili grau u Rajievoj Istoriji i narodnim pesmama. U obradi karaktera i dramskih
situacija glavni uzor im je bio ekspir. Komedija se razvijala postepeno od prevoda i
posrbljavanja, preko ugledanja na strane pisce do orginalnih dela. Trea dramska vrsta u
koju spadaju Milutinovieva i Njegoeva dela, kao i Sterijine istorijsko-dramske
alegorije moe se odrediti kao dramski spevovi ili hronike, dramske istorije ili
alegorije. Oni govore o dogaajima iz srpske istorije, ali se razlikuju od istorijskih
tragedija. Pisane su u nesimetrinom desetercu i oslanjaju se na junaku epiku, tematski
i po formalnim obelejima. U njima nema ljubavnih fabula i melodramskih zapleta, u
sreditu panje je kolektivna istorija naroda, a ne sudbina pojedinanih linosti.
Dramski spevovi S. Milutinovia i P. P. Njegoa nastali su izvan neposrednog uticaja
pozorita. To nisu scenska nego pesnika dela u dramskom obliku, ili drame za itanje.
Nova srpska knjievnost prve velike umetnike domete dala je upravo u drami, tj.
formi koja uopte nije postojala u staroj knjievnosti i koja e, u daljim tokovima srpske
knjievnosti, sve do danas, zaostajati za drugim rodovima i vrstama.
Atanasije Nikoli je osniva prvog beogradskog pozorita, tzv. Teatra na umruku
(1841), na kojem su prve izvedene drame bile Smrt Stefana Deanskog J. S. Popovia i
Marko Kraljevi i Arapin Atanasija Nikolia.

Vaso Milinevi, Poeci srpske dramske knjievnosti

Prvi poeci dramske knjievnosti i pozorinog ivota u srpskoj kulturi javili su se u
srednjem veku. Po nekim podacima ve u 13. veku kod Srba je postojala neka vrsta
primitivnog narodnog pozorita, ali teko je utvrditi da li je bilo i kakvih crkvenih igara
i predstava. U Vizantiji je bilo crkvenih igara, pa se moe pretpostaviti da su sline
predstave negovane i u Srbiji.
Vertepska drama se kod Srba javlja poetkom 18. vaka, ali vertep se kod nas
pominje jo u srednjem veku. To je vrsta crkvene drame koja je izvoena za Boi, a
njena sadrina se odnosi na boine obiaje i gotovo u celini se poklapa sa sadrinom
27
boinih pesama. Kod nas je dola ili iz Ukrajine ili iz Grke. Linosti koje se
pojavljuju su Isus, Marija, Josif, car Irod , tri sveta kralja (Gapar, Valtazar i Melhior)
itd. U poetku je vertep bio isto crkvena drama, a kasnije je dobio i svetovne sadraje.
Obino se izvodio u veim seoskim kuama. Vertepska drama sastojala se iz dva ina:
prvi je bio pobonog a drugi aljivog karaktera. Drugi in je kasnije dodat. Vertepske
predstave prikazivane su i u 19. veku u dananjoj Vojvodini i Srbiji.
Kod Konstantina Filozofa pominju se nekakve besovske igre u crkvi koje on
osuuje kao veliku jeres. To je verovatno srednjevekovni uskrnji obiaj udaranja
nogom o crkvena vrata.
Ako u srednjem veku nisu imali dramu kao knjievni rod, Srbi su imali razliite
igre, maske i glumu. Neke narodne igre su prethrianskog, paganskog karaktera. To su
bile raznovrsne aljive scene poznate pod imenom drutvene igre sa radnjom za vie
lica i sa kratkim govornim delom, ponekad i sa vokalnom i instrumentalnom muzikom.
Tu se ubrajaju i obiajne igre o svadbama i raznim praznicima. Tu spadadaju i kolede,
kraljice, dodole i dr. Poalice i odalice su savremeni oblik narodnog glumovanja, kao i
poskoice u kolu.
Neki pozorini termini (pozorite, igra, glumite itd.) zabeleeni su u Krmiji sv.
Save (13. vek). U nekim spisima govori se o zabrani pozorinih igara, to je nesumnjiv
znak njihovog postojanja.
Pozoritem se u srednjem veku zvalo mesto na kome su razni zabavljai prikazivali
svoje vetine. Narod je te predstave rado gledao. To je bilo narodno, puko, svetovno i
nehriansko pozorite.
Glavni nosilac srednjevekovnog pozorinog ivota je glumac (fr. ongler; nem.
pilman; rus. skomoroh). Re glumac potie (Danii) od praslovenskog *ghlou
smejati se, aliti se, igrati. Crkva je progonila srednjevekovne glumce, iako ih je narod
voleo i rado sluao. Nisu dobijali novac, ve hranu, odeu itd. Najvie podataka o
profesionalnim zabavljaima iz 14. i 15. veka potie iz Dubrovnika.
Moderna srpska dramska knjievnost poinje da se razvija tek u 18. veku, bez
dodira sa ranijom tradicijom.

8. RAZVOJ ROMANA U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI DO J. STERIJE

POPOVIA
Jovan Dereti, Pionirsko doba nove knjievnosti, Barokno-sentimentalistiki roman
Od Dositeja potie teorijska svest o romanu u naoj knjievnosti. On preporuuje da se
na narodni jezik prevedu neka od dela evropske fikcijske knjievnosti: Telemah i
Pamela, Samjuela Riardsona, Don Kihot, Robinson Kruso, il Blas, Lesaov itd. To je
bio prvi izbor romana preporuen srpskim itaocima i prevodiocima. Prvi prevedeni
roman kod nas je kvaziistorijski roman francuskog pisca 18. veka Marmontela, koji je
izaao u srpskom prevodu Pavla Julinca, pod naslovom Velizarij (1776). Ovo delo
sadralo je jedno poglavlje u kome je otro kritikovana verska netrpeljivost i
proganjanje i stoga je crkva zabranila roman, to je samo doprinelo popularnosti dela.
Srpski prevodilac je izostavio to problematino poglavlje. Drugi prevedeni roman je
28
Robinson Kruso Danijela Defoa, koji je preveo uitelj Nikola Lazerevi, shvatajui ga,
ne kao roman, nego kao autobiografiju glavnog junaka.
Prvi srpski roman, Aristid i Natalija, napisao je Atanasije Stojkovi, 1801. To je tipian
sentimentalistiki roman ili, tanije, idiliko-didaktiki roman. U njemu sreemo
velianje prirode, poljskog rada i jednostavnog ivota na selu, kontrast selo-grad,
velianje prijateljstva, braka, porodice i moralne pouke. Mudrost romana je volterovska:
obrauj svoj vrt. Pria obuhvata ivot glavnog junaka od roenje do zrelosti, sa teitem
na ljubavnoj povesti od prvog susreta do venanja. Nosilac negativnog u romanu je
pokvareni Alkid, koji Aristida zavodi na put kocke i pijanstva. Aristid je prosean,
upuen na dobro ali i podloan negativnim uticajima koji ga povremenu guraju na
stranputicu. On meutim ima i dva snana ivotna oslonca, ljubav i rad, koji mu
pomau da se vrati na pravi put. U ovom romanu nema vremensko-prostornih
odrednica. Priroda nije realna ve apstrahovana, idealizovana, u skladu sa moralnim i
filozofskim idejama romana. U ovom romanu ima i primene epistolarne forme,
karakteristine za sentimentalni roman 18. veka. Stojkovi je tvorac pounog
romanesknog spisa Kandor, koji podsea na Volterovog Kandida. Ta pria predstavlja
varijantu lutajueg motiva o anelu pustinjaku. Za razliku od Volterovog anela-
arobnjaka iz romana Zadig, Stojkoviev arobnjak se ponaa kao profesor, koji
pouava Kandora u nauci i filozofiji. Ovo delo je prelazna forma izmeu retosrsko-
esejistike imaginativnij prozi.
Jovan Dereti, Didaktiko-sentimentalna literatura, Barokno-sentimentalistiki roman
Milovan Vidakovi je sinonim za rani srpski roman. Napisao je 7 romana (Ljubomir u
Jelisiumu u 3 dela). Njegovi romani su kompilacija poznoantikog ljubavnog romana i
baroknog vitekog romana, sa elementima sentimentalnog i pedagokog romana 18.
veka. Prepoznavenja je obavezan deo svakog romana i iznosi se sloenom,
shematizovanom tehnikom. Tipske i esto pozajmljene fabule prenosio je u srpsku
istoriju. Komina tendencija najvie je izraena u romanu Kasija carica, gde se
prepoznavanje i raspleti ostvaruju sredstvima komedije zablude. Vidakovi je centralna
pojava u najranijem razdoblju istorije srpskog romana. Bio je popularan u iroj
italakoj publici a naroito kod ena. Poslednje izdanje njegovih romana bilo je
izmau dva svetska rata. U prvoj polovini 19. veka on je dobio vei broj podraavalaca,
zbog ega se moe govoriti o koli Vidakovievog romana. Vidakoviev uticaj osea se
i kod pisaca koji su srpski roman podigli na vii knjievni i umetniki nivo: Sterija,
Atanackovi, Ignjatovi. Romaneskna fabula skoro je istovetna u svim Vidakovievim
romanima: dvoje mladih koji se vole su nasilno rastavljeni. Oni lutaju po svetu dok ih
sreni sluaj ponovo ne sastavi. Na svojim lutanjima junaci sreu pustinjake-filozofe
koji ih pouavaju. Ljubomir u Jelisiumu ima i posredni naslov Svetozar i Draginja.
Ljubomir u Jelisiumu znai Ljubomir u raju, ali taj raj nije nebeski, nego zemaljski, a to
je zabaeno selo u Tesaliji, u koje je Ljubomir pobegao iz svetskog metea.
Vidakovievi junaci uprkos nedoslednosti deluju kao ivi ljudi od krvi i mesa, to je
glavni razlog njegove popularnosti kod italaca. Stojkovi je pisao psiholoko-
moralistiki roman, a Vidakovi avanturistiko-moralistike romane.
29
9. RAZVOJ KRITIKE U SRPSKOJ KNJIEVNOSTI DO REALIZMA
Jovan Dereti, Klasicizam
Kritika u doba klasicizma postaje strogi sudija umesto dotadanjeg skromnog
oboavaoca. Zubata kritika zamenjuje komplimente i utivosti kojima su Dositej i
njegovi savremenici obasipali svoje kolege. Kritiari se piscima nameu kao
nepogreivi arbitri. U veini sluajeva, oni nisu skloni domaoj savremenoj
knjievnosti, a ta sklonost neretko prerasta u ovoreno neprijateljstvo. Rat izmeu pisaca
i kritiara zapoeo je Vukovom Kritikom Vidakovievih romana i Vidakovievim
odgovorima na te kritike. Kritika ovog doba ima dve strane: ona je i uena i
ratoborna, njen osnovni oblik je polemika. To je kritika koja ne voli pisca i htela bi
po svaku cenu da ga ospori i degradira. Kritika drame nije shvatala vrednost
Sterijinih komedija sa kojima se ne moe uporediti nita to je do tada nastalo u naoj
knjievnosti. Dva najvanija kritiara iz 30. godina 19. veka su: Konstantin Bogdanovi
i Pavle A. Popovi. Njihove kritike Sterijinih dela su prve nae kritike posle Vuka. Po
nainu na koji su pisane blie su knjievnoj kritici u dananjem smislu od Vukovih
recenzija. Oba kritiara uglavnom su iznosila zamerke Sterijinim delima, ne oseajui
njihovu istinsku vrednost. Kritika za koju su se oni zalagali je nepristrasna, objektivna,
analitika, nauna kritika. Njen osnovni predmet je knjievno delo, a ne linost pisca.
Bogdanovi takvu kritiku naziva kritika u miru. Kritika nema uticaja ni na pisce ni na
itaoce ni na drutvo u celini, ve svoju pravu ulogu nalazi iskljuivo unutar
knjievnosti. Kritika je regulativni princip knjievnosti. Zadatak kritiara nije da
upuuje pohvale i pokude piscima, niti da upuuje itaoce ta treba itati. Prvi zadatak
kritiara je da pronikne knjigu, da je temeljno ispita i da na osnovu toga da sud o njenoj
vrednosti. Ali to je bilo samo miljenje o tome kako bi trebalo kritika da izgleda i od
toga se u praksi odstupalo. Glavni predmet nae kritike i knjievne teorije prve
polovine 19. veka bila je poezija. Najvaniji kritiar i teoretiar poezije je ore
Maleti, kritiar po profesiji, specijalista za knjievnost. Protivio se prevladavanju
romantizma u srpskoj knjievnosti. Doputao je da je pesiki dar uroen, ali da se on ne
moe razviti bez nauke i pravila. Iako je isticao objektivnost i naunost svoje kritike,
njegova kritika zapravo vrvi od linih obrauna i uvreda. Predstavnici klasicistike
kritike uneli su u nau literaturu teorijske pojmove i estetike kriterijume. To im je prva
i najvanija zasluga. U metodolokom smislu klasicistika kritika je veliki korak u
odnosu na Vukovu empirijsku, zdravorazumsku kritiku. Ipak, u oceni pojedinanih dela
i pisaca, klasicistika kritika je sasvim omaila.
Jovan Dereti, Romantizam omladinskog doba
Kritiar Kosta Ruvarac prvi je naglasio znaaj subjektivnog faktora u pesnikom
stvaranju. Govorei o poeziji Ljubomira Nenadovia, on razlikuje dve pesnike kole,
stariju, koja je negovala liriku misli, hladnu, objektivnu, bez fantazije, didaktinu,

30
kolu objektivne lirike kako ju je nazvao, i mlau, subjektivnu, istinski lirsku, iji je
zaetnik Branko Radievi.
Jovan Dereti, Pozna romantika
Stojan Novakovi je bio politiar, istoriar, filolog. Napisao je prvu domau Istoriju
srpske knjievnosti. Pisao je razne studije o piscima i knjievnim pojavama. U svojim
knjievnim istraivanjima uvek je istaknuto mesto davao jeziku i stoga je zaetnik
filolokog pravca u naoj kritici. Smatrao je da je knjievnost slika ivota, ali i izraz
misli.
Filoloki pravac nastavili su Luka Zima, dao je priloge iz metrike i stilistike naih
naronih pesama i uporedno je prouavao nau narodnu poeziju prema antici i Jovan
ivanovi, najdalje je otiao u filolokim preterivanjima, pa ga je Ilarion Ruvarac
nazvao filolokom dahijom.Ilarion Ruvarac, stariji brat Koste Ruvarca suprotstavljao
se filolokom pravcu u nauci o knjievnosti i knjievnoj kritici. Zalagao se za ozbiljno,
metodino pristupanje knjievnosti, a protiv diletantizma. Polemike je pisao
razgovornim stilom, po idejama je bio antiromantiar.

10. GAVRIL STEFANOVI VENCLOVI

Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti
Bio je uenik Kiprijana Raanina, jeromonah i propovednik i delovao je u prvoj
polovini 18. veka u srpskim naseobinama u severnoj Ugarskoj, u Komoranu, uru,
Sent-Andreji. O njegovom ivotu se malo zna, ne zna se tano kad i gde se rodio niti
kad je umro. Pretpostavlja se da je rodom odnekud iz Srema, a zamonaio se u
manastiru Raa na Drini. U zapisima se pojavljuje prvi put 1711, a poslednji put 1747,
kada je bio u dubokoj starosti.
Knjievni rad Vencloviev deli se u dve velike oblasti: u prvoj su njegovi
radovi pisani na srpskoslovenskom, a u drugoj na narodnom jeziku. Venclovievo
dvostruko, prevedeno prezime simboliki obeleava duhovnu podeljenost izmeu starog
i novog sveta. Njegova zaostavtina sastoji se od dvadesetak zbornika. Na
srpskoslovenskom je pisao uglavnom radove bogoslubenog karaktera ili tekstove za
druge praktine crkvene potrebe, bez veeg knjievnog znaaja. Zbornici na narodnom
jeziku nastali su izmeu 1732. i 1746. i sadre raznovrsno tivo. Najvie su zastupljeni
prevodi besednika Istone crkve od Jovana Zlatoustog do Lazara Brankovia i dr.
rusko-ukrajinskih propovednika 17. veka. Osim beseda, u njima se nalaze i itija i
drugi narativni tekstovi. Do tada ovakva literatura nije postojala na narodnom jeziku i
Venclovi je prvi pisac velikog opusa na narodnom jeziku. Svoje opredeljenje za
pisanje na narodnom jeziku, Venclovi obrazlae prosvetiteljskim razlozima. Hteo je da
bude razumljiv nepismenoj publici, da im se to vie priblii i uspeno na njih deluje.
Po tome je veoma slian Dositeju, pa se uzima kao njegov pretea. Drugim svojim
osobinama, a naroito istinskim oseanjem za narodni jezik slian je Vuku. Po jezikom
bogatstvu i raskonoj reitosti, Venclovi je jedinstvena pojava u srpskoj knjievnosti.

31
Njegovim narodnim jezikom uspevao je da izrazi konkretnu zbilju i apstraktne sadraje.
I u besedama i u narativnim spisima, Venclovi je pre svega prevodilac i kompilator. On
nije stvarao nova dela, ve je dao novu jeziku redakciju i svoju orginalnu stilizaciju
tekstova koje je birao iz postojee knjievne riznice.
Narativni tekstovi G. S. Venclovia pripadaju raznim srednjevekovnim vrstama.
On obrauje istonjake prie i legende, biblijske povesti, apokrife, itija svetaca, prie
iz Fiziologa, srednjevekovne legende, dogaaje iz vizantijske istorije, a ima i srpskih
tema. Venclovi se oslobaa srednjevekovnog stilskog shematizma, retorike, stila
pletenija sloves. Spojio je srednjevekovnu naklonost prema neobinom,
tajanstvenom, udesnom, s modernim oseanjem za konkretno i pojedinano.
Besedniki opus G. S. Venclovia mnogo je obimniji i znaajniji od
pripovedakog. Beseda ili slovo predstavlja osnovnu formu njegovog stvaranja na
narodnom jeziku. Njih je Venclovi govorio u crkvi obino u dane hrianskih praznika.
Polazna taka u besedama je obino neka pojedinost iz ivota svetitelja iji se praznik
slavi ili neko mesto iz Biblije ili neka Hristova izreka. U taj zadati okvir, on unosi svoja
razmiljanja i zapaanja u ivotu. Zato su njegove besede pune slika iz svakodnevnog
ivota, kritikih razmatranja o pojavama u drutvu, realistikih opservacija o vremenu i
ljudima itd. Najveu snagu daje im kolektivni lik publike, kako je konkretizovan u
tekstu. U svojim besedama Venclovi stalno ima na umu aroliku, najveim delom
neobrazovanu pastvu kojoj se obraa. On publiku doivljava kao dramskog protivnika.
Venclovi se sputa u konkretno, materijalno, ulno, bavi se pitanjima iz ivota
obinih ljudi, prvi put iznosi ekonomske nejednakosti u drutvu, kritikuje povlaene,
uzima u zatitu beskunike koji se zlopate, izobliava odnose u patrijarhalnoj porodici,
daje lik mua tiranina, istie neravnopravnost ena, kritikuje i tipino enske mane,
pomodnost, brbljivost, sklonost ka ogovaranju, voenju tuih poslova.
Venclovi esto varira hriansku temu o prolaznosti, lanosti i prividu svega
zemaljskog koja je u baroku bila esta (npr. Kalderon). Za ilustraciju ove ideje slui se
slikama iz empirijske stvarnosti u kojima ponekad nalazimo lokalni kolorit. Kod njega
sreemo i jedan od najvanijih baroknih toposa poreenje ivota i pozorita.
Znaajno je da on pri tom ima uvidu tzv. kolsko ili ako pozorite, oblik koji je bio
odomaen u to vreme u Istonoj Evropi, kod pravoslavnih Slovena. Vencloviev cilj je
drutvena kritika.
U realistikim fragmentima Venclovievih beseda najvie se osea uticaj
narodnog govora i usmene rei, koji se ispoljavaju u reima, obrtima, frazeologiji,
reeninoj konstrukciji, kolokvijalnom tonu, verbalnom humoru. Posebno obeleje
njegovom stilu daju sirovi, grubi izrazi, kolokvijalizmi, argonske rei, frazeologizmi,
verbalni obrti s humornim prizvukom. Ipak, kao ovek crkve, kritiki je govorio o
narodnim pesmama, nazivajui epske pesme haramijskim tj. razbojnikim, a lirske
krmarskim ali upravo ovim razlikovanjem pokazuje da je dobro upuen u narodnu
poeziju. Spominje epske junake, navodi narodne stihove, a u besedama ima mnogo
narodnih poslovica i izreka. U drugim primerima osvedoava se kao istinski poznavalac
naroda i raznovrsnih manifestacija narodnog ivota.
32
 Njegove besede, a naroito oni delovi u kojima se govori o stvarima iz
svakodnevnog ivota, odlikuje prisan, drueljubiv ton, u kojem, osim ozbiljnih
upozorenja i dobronamerne kritike ima uvek mesta i za sran razgovor sa sluaocima, za
uiteljske grdnje i prebacivanja i za veselo, ponekad lakrdijako poigravanje sa temom.
Neke besede G. S. Venclovia napisane su u dijalokom obliku. U vie navrata
dijaloki je obraivao blagovetensku temu u kojo su glavne linosti: Bog, arhangel
Gavrilo, Marija i njen mu Josif. Beseda je koncipirana kao drama sumnje. Svi
sumnjaju u natprirodnu mogunost da ena bez sudelovanja mukarca moe roditi dete.
Likovi su realistiki ocrtani, dogaaj je sputen sa neba na zemlju, desakralizovan, a
osnovne situacije date su sa diskretnim humorom. U poslednjom, Josif optuuje Mariju
da ga je prevarila, da mu je nala zamenu dok je on bio na putu, beseda se pretvara u
graansku dramu na temu branog trougla.
Meutim, kod Venclovia otkrivamo i sasvim suprotne tenje: uzlete u spirituelno,
metaforiko, tajanstveno, opise prirodnih pojava, istorijske i kosmike vizije, obilje
pesnikih slika, metafora, emblematskih i simbolinih izraza.
Venclovi je pisao i stihove. U njegovim zbornicima nalazimo pesme u
tradicionalnom, vizantijskom dvanaestercu, osmercu, zatim poljskom trinaestercu koji
je u njegovo vreme postajao osnovni stih srpskog pesnitva. Stvarne pesnike vrednosti
nisu u njegovim pesmama ve u pesnikim stavovima njegovih beseda i narativnih
tekstova. Svojim metaforikim izrazom i osobenom ritmikom organizacijom, ti stavovi
lie na pesme u prozi ili ak slobodne stihove, to je neke prouavaoce navelo da ih
objavljuju kao zasebne pesme, tako da je stvorena pogrena predstava o Vencloviu kao
pesniku. Poetsko je kod njega jedan od glavnih sastojaka proznog teksta.
U delo G. S. Venclovia slilo se nekoliko duhovnih i stilskih tokova. Osim
vizantijsko-slovenske duhovne knjievnosti i usmene narodne tradicije, treba posebno
istai uticaj barokne omilitike, kakva je negovana u ruskoj i ukrajinskoj knjievnosti 17.
veka. Barokni stil teio je spajanju nespojivih krajnosti povezivanje sakralnog i
profanog, duhovnog i telesnog, nebeskog i zemaljskog. Stilistiki oblik tog postupka je
tzv. objedinjujui kontrast (discordia conors), jedna od najeih i najosobenijih
figura baroknog stila. Venclovi se takoe slui i postupkom akumulacije, takoe
svojstvenim baroku. Barokni pisac gomila sline pojave da bi doarao utisak obilnosti,
mnotva, ili pak pojavu razlae na sastavne delove da pokae koliko je ona sloena,
slojevita, viestrana. Postupak akumulacije kombinuje se sa postupkom kontrasta.
Barok je prvi zapadni umetniki stil koji je doao kod nas. Venclovi je posle
Brankovia prvi na pisac u ijem delu nalazimo izrazite reflekse tog stila.
vebe
Svoja dela Venclovi nije objavljivao. Neki od rukopisa su iluminisani, sa
inicijalima. Tekstovi na srpskoslovenskom pisani su ustavnim pismom, a tekstovi na
narodnom jeziku brzopisom. Jo pre Vuka koristio je , , D. Publiku kojoj se obraa
posmatra kao telesna bia, bia elje. Njegova argumentacija je praktina i prizemna.
dela
O crkvama i sokakim kuama
33
 Crkve su postale gore i ravije od kuetina u njima je graja, buka, mete. Crkvu
poredi sa mehanom, a trebalo bi da bude istilnica dui i telu. ene se ukraavaju kad
idu u crkvu, to je suprotno hrianstvu. U crkvi se razgovara o svemu i svaemu to je
takoe neprilino.
enama
ene ne dolaze u crkvu ako nemaju lepa odela jer ih je sramota. One ne dolaze u
crkvu Boga i due radi, ve se minkaju, mau i miriu.
O knjigama i nauci
Ljudi se ale da ne razumeju nita to se govori u crkvi, a pri tom ne sluaju slubu
niti kod kue itaju knjige ve uzalud sede ili zure na sokaku. Predlae da ljudi bar
nedeljom i svecem posluaju slubu u crkvi u tiini. Ljudi su skloni da misle da je
Biblija namenjena samo kaluerima, a ne i obinom svetu. Predlae obilazak Svete
Gore i drugih svetih mesta.
O sebinosti
Nisu nam isti svi ljudi. Sa siromanima se vie egaimo nego to ih potujemo.
Dvokolica pravde i greha
Grena dvokolica pretie pravicu od brze jaine, a ne od snage. Alegorija: vie smo
greni nego pravini.
O enama i devojkama
ena je smerna dok se ne vena, a kad se s muem zdrui onda jezik prui. ene
idu u crkvu da bi se poudavale tj. da bi ih videli mukarci.
O uiteljima
Ako je uitelj dobar treba ga zadrati, ak i ako je stariji.
Pohvala knjizi
Ne moe se sve za jedan dan nauiti, a tako ni ne treba, ve postepeno. Isto tako
majka ui dete da jede dajui mu pomalo. Svako treba da ita i da ui bar nedeljom i
svecem. Knjige su vrednije od meterijalnog bogatstva. Ako i skrenemo sa puta, knjiga
nas moe vratiti na pravi put.
O prijateljstvu
Oni koji ive sami, vode gorak i emeran ivot. Drug drugu treba da pomae.
Svima i svakome
Bog je svakome dao sunce, kiu, dan, no, zdravlje, nezdravlje, bolest, smrt...

Zlatna sredina
Ne treba se meati sa bludnicima, kamatarima, globarima, dosaivaima,
pijanicama, preotimaima, ubicama, dvoobraznicima, laljivcima, zlobnicima,
zloudnicima. Svi smo na zlo brzi, a na dobro tromi. Treba se drati od srednje ruke.
O neravnopravnosti ena
Velite: zle su ene, a ti li si dobar?! Ako se ena problematino ponaa, treba je
prevaspitati, ukoriti. Bibliju ne treba tumaiti bukvalno, ve alegorijski.
34
O lakrdijama, maskarama i vaaritima
Sokake ale i lakrdije odvraaju ljudske ui i um. Poziva ljude da ne odlaze tamo
jer to nije ugodno Bogu, iako ljudi imaju razne izgovore za odlazak.
Karanje visokoumnim svetenicima
Postoje svetenici koji se ne boje boga niti za njega mare.
O crkvi i krmi
Ljudi se ne ponaaju primereno u crkvi odsutni su, spavaju, razgovaraju o raznim
poslovima.
Bludnicima
Mladii pohotno gledaju devojke ne mislei da je to greh, a zbog toga i na liturgiju
kasne. Oenjeni ljudi su takoe tome skloni a onda su nezadovoljni i besne na svoje
ene i ukuane.
Beseda na dan blagovesti (dijaloka forma)
Arhangel Gavrilo dolazi u Nazaret da obavesti bogorodicu da je u blagoslovenom
stanju. Ona mu ne veruje jer je jo uvek devojka ne zna za mua. Plai se da joj Josif
nee poverovati da je zatrudnela sa duhom svetim ve e misliti da ga je prevarila.
+ Beseda na dan blagovesti na crkvenoslovenskom.

11. ZAHARIJA ORFELIN (1726-1785)

Jovan Dereti, Dositej i njegovo doba
Slaveno-serbski magazin, objavljen u Veneciji 1768. uiva glas prvog asopisa na
slovenskom jugu. Ipak, to je samo pokuaj asopisa, jer su opseni planovi izdavaa,
izloeni u predgovoru, zaustavljeni na prvom broju. Ali i kao takav, on je znaajan u
naim tadanjim kulturnim prilikama. To je literarno-nauni asopis sa tako iroko
razvijenim programom da je preuranjen i neprirastao za nae tadanje prilike. Bilo je
potrebno da proe 57 godina da Magazin dobije svog naslednika (Letopis matice
srpske). esto se istie da je Dositejevo Pismo Haralampiju programski nastavak
Predislovija Magazina. U oba ova spisa slavi se duh 18. veka i zahteva se od srpskog
naroda da poe putem nauke i prosveenja, po ugledu na druge evropske narode. U
Predisloviju preporodni program nije dovoljno odreen niti je poverenje u vlastite
snage veliko, dok je u Pismu Haralampiju jasno i razgovetno kazuje koji su prvi zadaci
nae kulture, ta i kako treba raditi da se oni to pre ostvare. Ovakav odnos izmeu dva
manifesta najoitiji je na pitanju narodnog jezika. Orfelinu se pripisuje zasluga da je
prvi istakao potrebu da se pie na narodnom jeziku, ali on sam nije pisao narodnim
jezikom veinu svojih dela. Orfelin meutim nigde izriito ne pominje narodni jezik
on kae da su svi evropski narodi osim Poljaka i Maara poeli upotrebljavati svoje
narodne jezike umesto latinskog, kako bi nauka bila svima dostupna. U delu predgovora
u kome se govori o srpskim kulturno-prosvetnim prilikama i zadacima neposredno,
Orfelin se uopte ne dotie pitanja jezika. Tek u onom delu koji se odnosi na program
samoga asopisa obeava da e asopis donosti stihotvorenija na ruskom i na naem

35
jeziku. Pod naim jezikom, Orfelin verovatno podrazumeva tadanji knjievni jezik,
slavenoserbski (meavina srpskog, ruskoslovenskog i ruskog). Orfelin je tek pripremao
ideju o upotrebi narodnog jezika. Program za podizanje narodne prosvete i knjievnosti,
kako ga je on zamiljo i predlagao, nuno je zahtevao narodni jezik kao glavno sredstvo
da se taj program sprovede u ivot. Ali do ovog zakljuka doao je tek Dositej u Pismu
Haralampiju. I njemu je, kao i Orfelinu, polazna taka ugledanje na evropske narode
koji su napustili latinski jezik i preli na svoje nacionalne jezike i na ruski narod koji
takoe pie na svom narodnom jeziku. Orfelinovu tvrdnju Dositej je dalje razvio i iz nje
izvukao ideju o narodnom jeziku. Dositej ukazuje na nunost upotrebe narodnog jezika
u kulturi naroda u kom je najira masa neprosveena. Na Magazin se nadovezuje i
Dositejevo Sobranije. Uzor i glavni izvor Magazina su Eemesenija soinjenija,
asopis ruske Akademije nauka, a Sobraniju engleski i nemaki asopisi, a naroito
Adisonov Spektator. Potrebu literature ove vrste i Orfelin i Dositej objanjavaju na
slian nain: knjige sa malim prilozima u kojima se raspravlja o raznim predmetima na
popularan nain najpogodnije su i najpristupanije obinom itaocu. I u Magazinu i u
Sobraniju ima slinih priloga: istonjake prie, obojica govore o vanosti ene a i
naslov je slian pun naslov Slaveno-serbskog magazina je Sobranije raznih soinjenij
i prevodov k polze i uveselju sluaih, a Dositejevog dela Sobranije raznih
naravouiteljnih veej v polzu i uveselenije. Pored priloga moralno-pounog i
literarnog karaktera, Magazin u posebnoj rubrici, pod nazivom Izvestija o uenih
deleh sadri prikaze sedam srpskih knjiga izalih u grko-slovenskoj tampariji u
Veneciji. Na taj nain Magazin preuzima najvaniju ulogu asopisa praenje tekueg
kulturnog ivota. Ovo su i poeci nae knjievne kritike, ija je pojava i razvitak tesno
povezana sa periodinom i dnevnom literaturom. Ovu vrstu delatnosti nastavili su u
izvesnoj meri srpski listovi koji su poetkom 90. godina 18. veka izlazili u Beu:
Serbskija novin,i a naroito Slaveno-serbskija vjedomosti. Ovi listovi izvetavali su
itaoce o vanijim kulturnim dogaajima, o novim izdanjima srpske tamparije, o
kolskim ispitima itd. Ipak, u ovom praenju kulturnog ivota ima manje nagovetaja
knjievne kritike nego u Magazinu. Tek e Davidovieve Srpske novine, pokrenute u
Beu 1813, nastaviti knjievno-kritike pokuaje Magazina, koji e u Vukovim
recenzijama na Vidakovieve romane izrasti do razvijenijeg oblika knjievne kritike.
Milorad Pavi, Istorija srpske knjievnosti, knj.2, Barok
ZAHARIJA STEFANOVI ORFELIN
Poreklom iz Petrovaradina kako belei jedan akt, Orfelin je roan 1726. u
Vukovaru. Ima vie nagaanja o znaenju njegovog prezimena (grko, francusko
poreklo itd.). Bio je autodidakt, tj. sam se obrazovao. Ve 1749. dobio je slubu
nastavnika, bio je slavjanskija koli magistar u Novom Sadu. Rano ispoljena pesnika
vetina Orfelinova dovodi se u vezu sa uticajem novosadske latinsko-slavenske koje
Dionisija Novakovia, a njegova graverska umetnost u vezu sa boravcima u Budimu,
Beu i Augsburgu. Godine 1957. zavrio je unikatno rukopisno izdanje likovno
opremljene pesme posveene bakom episkopu Mojseju Putniku povodom njegovog
ustolienja. Ova pesma u srpskoj knjievnosti oznaava prekratnicu od baroka ka
36
rokokou, od silabikog besednitva, ka akcenatsko-silabikoj versifikaciji. Uspeh
ilustrovanog pozdrava Mojseju Putniku koji je obuhvatio pesniki, likovni, scenski i
muziki izraz, doprineo je da Orfelin te godine napusti posao u novosadskoj koli i da
pree u Karlovce u slubu mitropolita Pavla Nenadovia kao kancelista. Tu se nije
bavio samo administrativnim sekretarskim poslovima ve je izraivao i raskono
opremljene gramate i sinelije. Nakon boravka u Beu poeo je izdavati razne knjige u
bakroreznoj tehnici. Orfelin je u bakru izrezao jednu mitropolitsku okrunicu i izdao je
u obliku knjige ukraene mitropolitskim grbom s anelima. Tako je poeo njegov rad na
bakroreznom publikovanju knjiga, to je zamenjivalo tampariju. U Karlovcima 1758.
godine Orfelin je dao bakrorezno izdanje Ortodoksos omologije Petra Mogile
pridodavi na kraju neto svojih stihova posveenih mitropolitu. Jula 1761. izradio je
nacrt za mali i veliki toranj saborne crkve u Karlovcima. Iste godine poslao je rukopise
svojih pesama u tampariju Dimitrija Teodosija u Veneciju. Najpre je izaao
, lament Srbije porobljene i naputene od svih, pisan u rokajnoj
verskifikaciji, na ruskoslovenskom i bez potpisa autora. Potom se 1762. pojavija
Trenodija sa imenom Orfelin u akrostihu i najzad Pla Serbiji, varijanta
na narodnom jeziku i u silabikoj versifikaciji, takoe bez potpisa autora. Uprkos
anonimnosti ovih izdanja, za Orfelinovo autorstvo se saznalo. Aluzije na crkvene
velikodostojnike, nepovoljan sud o austrijskoj imperiji i o otomanskom carstvu doneli
su Orfelinu premetaj iz mitropolitskog dvora.
Tako je Orfelin 1762. morao napustiti Karlovce, ondanji duhovni i politiki centar
srpskog naroda u Austriji. Otiao je u Temivar, tamonjem vladiki Vikentiju
Jovanoviu Vidaku, kod koga e kasnije stupiti u slubu Dositej Obradovi. Nakon toga
boravi u Veneciji, gde se umetniki usavrio i razvio svoj ukus pod uticajem Tijepola,
najveeg tadanjeg venecijanskog baroknog majstora.
Teodosije je i dalje izdavao Orfelinovu poeziju. Godine 1764. tampan je Bukvar
mali i dve knjige pesama pod naslovima Setovanije i Melodija k proleu. Naredne
godine izala je knjiga Pesn istorieskaja, a Zaharija postaje suizdava Teodosijev.
Orfelin je 1765. izdao Julinevu istoriju Srba u dve varijante od kojih jedna nosi
njegove umetke (cenzorska intervencija pripisivala se kasnije Orfelinu iako je u istom
tom tekstu napadnut sam Orfelin zbog svojih stihova o nesrei Srbije) i dodao
Julinevom tekstu privilegije Srba u Austriji a takoe je rezao i frontispis za
venecijansko izdanje Srbljaka.
Godine 1766. Orfelin je u Veneciji tampao svoj prvi kalendar-almanah, koji je
danas poznat samo po kasnijem Vukovom opisu i napomeni da je sadrao i narodne i
druge pripovetke na lepom jeziku. Iste godine izaao je i latinski bukvar. U Beu postaje
lan akademije uvenog bakroresca Jakoba mucera. Godine 1767. izdaje latinsku
gramatiku Pervije naatki latinskago jezika. Orfelin postaje revizor u Teodosijevoj
tampariji. Najavio je da e izdati asopis Srpska pela, ali umesto toga pojavio se
Slaveno-serbski magazin, prvi asopis u srpskoj knjievnosti. Ve u predgovoru
prisutan je novi anr u srpskoj knjievnosti, esej, a sadraj prvog i jedinog broja zahvata
u mnoge oblasti, od problema jezika knjievnog dela do geografije, antropologije,
37
pedagogije, istorije, prava kao i pregled novoizalih knjiga. Idejno, Orfelinov asopis je
potpuno u vodama nove, prosvetiteljske epohe i s razlogom je nazvan manifestom
prosvetiteljstva u srpskoj knjievnosti. Poziv itaocima da opisuju svoje snove i alju ih
urednitvu asopisa koje e ih rado objaviti, predstavljalo je veoma zanimljiv i neobino
moderan predlog. Po povratku u Novi Sad i Temivar nastavio je sa bakroreznim
izdanjima ikona i u istoj tehnici izradio je portret Pavla Nanadovia.
Odmah nakon 1771. Orfelin je bio izabran za lana Umetnike akademije u Beu, a
jo 1770. dobio je dozvolu za tampanje najvanijeg svog dela, obimne monografije o
Petru Velikom, koja je iz tampe izala 1772, u dve knjige. itije se pojavilo u vie
potpisanih i nepotpisanih varijanti sa predgovorima autora i izdavaa Teodosija. Tabake
je Orfelin dopunjavao likovnim prilozima i raskonim posvetnim stranicama koje su
zasebno gravirani i naknadno uvezivani sa tampanim tekstom sve do 1779. Delo je bilo
posveeno ruskoj carici Katarini Velikoj, nosilo je vidne tragove baroknog slovizma.
Ovo delo predstavlja svojevrsnu istoriju Rusije sa obimnom dokumentacijom i spiskom
izvora i literature.
To je najraskonija srpska knjiga 18. veka, koja u 18 poglavlja na preko 800 strana
velikog formata obuhvata gaografski i politiki opis Rusije, staru rusku istoriju.
Orfelinova knjiga je svod surovih bitaka i stranih egzekucija i himna novoj politici
Rusije, uzbudljiva vizija jednog posebnog sveta opsednutog kontrastima izmeu
uasnih ratnih razaranja na kopnu i moru i velianstvanih trijumfalnih pobeda Petrovih
pobeda. Ovo delo ubrzo je doivelo i rusko izdanje u redakciji erbatova i
Trojepoljskog. Venecijansku nepotpisanu verziju dela imao je kasnije Pukin u
biblioteci i njome se sluio pri izradi svog dela o Petru I.
Orfelinovo delo o Petru Velikom nije meutim imalo prou u svojoj sredini i svom
vremenu. Autor se oko njegovog tampanja zaduio kod Teodosija, a austrijske vlasti
zabranile su ga 1775. zbog neumerenog velianja ruskog dvora.
Godine 1777. i 1778. meu Srbima u Austriji izbile su bune zbog novih mera vlasti
i primene Regulamenta kojim je beki dvor teio da reformie crkveni i prosvetni ivot
Srba u monarhiji. U vezi s tim bunama i predloenim reformama, Orfelin je uputio
carici Mariji Tereziji jednu predstavku, koja ga prikazuje kao veoma slobodoumnog i
prosveenog pisca i nije neoekovano to je beki dvor dao negativno miljenje o
daljim reformama koje je Orfelin u svom tekstu predlagao. Uz Magazin, Orfelinova
Predstava Mariji Tereziji donosi prve znake prosvetiteljstva u srpsko drutvo i u tom
pogledu karakteristina je njena protestantska inspiracija. Teze koje je Orfelin izneo u
tom spisu anticipiraju potonje Dositejeve prosvetiteljske stavove. Kritika monatva i
viih svetenikih krugova srpske crkve, podrka prosvetnim reformama bekog dvora,
ali i zahtevi koje ovaj dvor nije mogao prihvatit, bili su izvor trajnih neprijatnosti po
autora. Posle negativnog odgovora Bea, Orfelin se seli od manastira do manastira,
molei za utoite. Kada je konano otiao u Be da bude cenzor srpskih knjiga u
Kurcbekovoj tampariji, ve je bio uveliko bolestan. Umro je u Novom Sadu, gde je i
sahranjen.
vebe BAROKNA POEZIJA (Zaharija Orfelin i Jovan Raji)
38
Karakteristike: karmina figurata spoj likovne umetnosti i knjievnosti, koneto
spoj nespojivog (iz ital. baroka), kontrast, groteska, alegorija, poljski trinaesterac, uticaj
ruskog i ukrajinskog baroka
stih: poljski trinaesterac. 14 strofa. Poslednji i
pretposlednji stih su isti. Jezik: ruski knjievni (blii nego
ruskoslovenski). Delo je nepotpisano izdato u Veneciji ali je napisano u
akrostihu: Zaharia Orfelin.
(26 strofa) i Pla Serbiji (26
strofa katrena) primer za diglosiju. Obe pesme su nepotpisane.
Vrsta plaa potie iz Biblije. Tema obe ove pesme je personifikovani
monolog Srbija je predstavljena kao majka (antropomorfizam) koja
plae za onim to je nekada bilo. Hrianski i antiki motivi se meaju
a prisutni su i elementi iz bliske istorije. Ne postoji autentino
religiozni duh iako se bog apostrofira u poslednjoj strofi.
Stilske figure: alegorija (cela pesma je alegorija, Srbija je ojaena i
izmuena ena koja trpi mnoge muke i tuguje za slavnom i bogatom
prolou), kontrast (suprotstavljanje sadanjosti i prolosti),
personifikacija (Srbija plae nad svojom sudbinom)
Stih: poljski trinaesterac, dominantan stih barokne knjievnosti.
Sastoji se od 13 slogova sa cezurom posle 7 sloga, a esto se javlja i u
razlomljenom obliku 7+6 (kao u pesmi ). Poljski
trinaesterac ima ensku klauzulu (=zavratak pesme) to znai da se
stih zavrava nenaglaenim slogom. To je vano zbog rime i
intonacije. U poljsku knjievnost ovaj stih je doao iz latinske
srednjevekovne poezije. Iz poljske knjievnosti doao je u rusku, a iz
ruske kod nas, gde se pojavio u 17. veku a u 18. veku je bio glavni
stih.
Pla Serbiji stih poljski trinaesterac. Strofa: 26 katrena. Rodoljubiva,
alegorina pesma. Srbija plae nad svojom sudbinom i ali za slavnim
vremenima. Pesma se bazira na kontrastu nekad sad. Nekada je bila
slavna i ugodna, pree plodna, imala preslavni carevi i hrabri
soldati a sada je u ropstvu, bespomona, druzi su postali vrazi.
Granice i zemlje ridaju. Gradovi su razoreni i pusti a kule i dvorovi
pali. 10. strofa uzroci propasti i svi moji proroci slavu vozljubili/s
admi moji u ropstvu mene ostavili, samo o tom pekut da slavu
naslede. Nekada su se svi plaili slavne Srbije a sad sedim alosna u
ropstvu tuei/i za mojom hrabrou pregorko plaui. Hrabrost
Srbije pala je na Kosovu. I njeni sinovi su nesnalaljivi, jogunasti,
svirepi, nemaju svog vou. Srbija vie nema nade i uzda se jedino u
Boga.
Melodija k proleu ova pesma je potpisana. Vrsta: prolena pesma
(tradicionalna); najstarija varijanta postoji u Erlangenskom rukopisu.
39
 Tradicionalni toposi provlae se kroz celu pesmu. Pesma se sastoji iz
tri dela: uvodni, kosmiki (mesec, sunce, zvezde), zavrni deo u kome
se pominje bog. Devica iz druge strofe je i paganska boginja Vesna i
bogorodica (ukrtaj paganskog i hrianskog elementa). Pesma ima i
refren: o zlatnoje prolee.
Stih: osmerac i sedmerac. 25 Strofa: 6+refren. Jezik: narodni.
ivot i dela Petra Velikog pisano je na ruskom jeziku.
Glava trinaesta:
- Turci se pripremaju za rat protiv Rusije
- Hercegovac Sava Vladisavljevi boravi u Moskvi kod cara Petra Velikog i moli
ga da pie crnogorcima da krenu na Turke u slubi carskog velianstva
- Carevo pismo crnogorskim i okolnim plemenima (1711). Objavljuje svoju
nameru da u prolee napadne Turke i oslobodi hriane. Poziva se na boga, veru
hriansku, crkvu. Hvali vojnu vetinu naih naroda i u tom kontekstu pominje
Aleksandra Makedonskog. Poziva ih da se ujedine u borbi protiv neprijatelja.
Glava petnaesta:
- Rimski car pie vedskom kralju radi mirovnih pregovora. Francuski dvor
posreduje i alje svog poslanika, grofa Kroaza. vedski kralj ne prihvata mir (1716)
- Reagovanje na pismo cara Petra: pismo u Crnu Goru stie preko Moldavije i
Bukureta. Podgorianin Ivan Lukaev preruen u monaha odlazi da se tobo pokloni
crnogorskim svetinjama. Pomae mu trgovac Mihailo Miloradovi koji e dobiti zbog
toga in pukovnika od cara.
- Tadanji mitropolit crnogorski, Danilo Slijepevi, ima duhovnu i svetovnu vlast.
Dvoumi se da li da prihvati carsku ponudu, jer e u sluaju hrianske pobede Rusi
zavladati Crnom Gorom, a mitropoliti e izgubiti vlast.
- Tadanji serdar (guverner) Sava Petrovi, roak mitropolitov, oduevljeno
prihvata carsku ponudu. Crnogorski narod je takoe oduevljen.
- Prigodna pesma (stih: osmerac)
- Crnogorska vojska izlazi na granice i bori se protiv Turaka. Poraz turske vojske
kod Ostroga. Porta narauje da se s Crnogorcima zakljui primirje 1713, ali Crnogorci
na to ne pristaju. Sultan alje veliku vojsku pod vostvom Duman-pae uprilia, koji
pokuava da s njima sklopi mir ali ih prevari i zatvori pregovarae. Potom ih napadne i
odvede u ropstvo dve hiljade ljudi a zatvorenike pogubi.
- Crnogorci alju izaslanika Danila u Rusiju da obavesti cara o skoranjim
dogaanjima a car im odgovara pismom.
- Pismo cara Petra: hvali podvige i saosea sa stradalim za koje se moli. alje
zlatne medalje i novanu pomo. Savetuje Crnogorce da sklope mir s Turcima jer je i on
sklopio mir i nastoji da ga ouva.
- Mitropoliti crnogorski nisu podelili medalje po zaslugama nego meu sobom, a
Vasilije Petrovi ih je ak pretvorio u zlato i zamenio za novac.
- Crna Gora je od tada pod patronatom Rusije od koje je dobijala i novanu pomo.
Glava osamnaesta:
40
- beogradski arhiepiskop Mojsej Petrovi bio je poslao u Rusiju 1721. da u ime
svetenstva i celog srpskog naroda estita pobedu cara Petra nad veanima. U pismu
trai pomo za zidanje kola i dva uitelja latinskog i slovenskog jezika i ali se na
stanje u Srbiji.
- Car Petar alje Maksima Suvorova i knjige.
- Car Petar je umro u 53. godini; Orfelin nabraja njegove zasluge. Opravdao je
epitet Veliki. Ukrotio je ruski narod, to mnogi pre njega nisu uspeli. Fiziki izgled: lep
i krupan; vesele naravi, trudoljubiv, bodar. Imao je puno vrlina, narod ga je voleo.
- 18. glava se zavrava citatom sa statue Petra Velikog
I
Ovo je prvo delo tampano slavenosrpskim jezikom, u Veneciji 1768. To je prvi
asopis na srpskom jeziku u kome je Orfelin objavio razliite lanke, pisane uglavnom
ruskoslovenskim ili ruskim knjievnim jezikom, ali i srpskim narodnim i
slavenosrpskim jezikom.
U predgovoru se razjanjava nastanak slavenosrpskog jezika. itaocu se predoava
znaaj ali i ogranienosti viskokih kola i obrazovanja na latinskom jeziku kao i
prednosti koje donosi novo vreme.
Orfelin zatim navodi jeziku sliku u tadanjoj Evropi i istie pozitivne primere
mnogih evropskih naroda u kojima se dela ne tampaju vie na latinskom nego na
maternjim jezicima.
Posle ovakve argumentacije Orfelin iznosi svoju nameru o posrbljavanju, tj.
prevoenju na srpski nepoznatih i nerazumljivih rei, uz ograivanje da e u svakom
sluaju i u ovom poslu biti neminovnih greaka. Stoga Orfelin pri stvaranju novog
knjievnog jezika, svestan tekoa koje ekaju njega i njegove redaktore, doputa
srpskim autorima pisanje na jeziku bez vrste norme, u kome je jedini cilj da tekst bude
razumljiv itaocu.
Orfelinov stav o jeziku u Slavenoserbskom magazinu najbolje ilustruje genezu pa i
kasniju evoluciju slavenoserbskog jezika. Velika sloboda u izboru ruskosklovenskih i
ruskih jezikih crta s jedne strane, ili narodnih (vojvoanskih graanskih) s druge,
uslovila je veliko jeziko arenilo slavenosrpskih tekstova iz 18. veka.
- srpski narod je talentovan i za duhovne i za graanske nauke
- latinska poslovica unus nullus jedan ko nijedan
- u magazinu e biti tekstovi iz raznih oblasti koji treba da budu zabavni i pouni
(geografija, vaspitanje, istorija itd.)
- obrazlae ime magazin (=magacin, robna kua) tu se moe nai sve i svata
- poziva one itaoce koji znaju da strane jezike da pomognu pri prevodima i sastavljanju
lanaka; ne treba da se obaziru na one koji zbog svog samoljublja skrivaju ono to znaju
a drugima nalaze mane. Autor se obraa patriotama i poziva ih da alju svoja
miljenja i ocene o knjigama i drugim predmetima. Pri tome postavlja dva ogranienja:
iskljuuju se javni sporovi i polemike, uvstviteljnija vozraenija na soinjenija
drugih kao i sve ono to se protivi postojeim zakonima, vlasti i moralu. U svemu
ostalom ostavlja se puna sloboda buduim saradnicima. Oni mogu o svakoj materiji
41
 iznositi svoja miljenja i primedbe, mogu svakoje soinjenije rasudavati kako hoe.
U tom cilju Magazin je uveo i rubriku kritike pod naslovom Izvestija o uenih delah
- svako treba na umu da ima poslovicu: greei, nauiu se
Jovan Dereti, Barok i rana prosveenost
- Pla Serbiji je silabika pesma u poljskom trinaestercu, a ruskoslovenska varijanta je
kant.
Zaharija Orfelin i poeci graanske prosveenosti. Orfelin je svetovno lice, graanski
intelektualac, kao pisac vesnik novog doba i prethodnik Dositejev. Njegov rad izraava
svetovni, graanski duh evropske prosveenosti, u njenoj ruskoj varijanti. Raji je kao
knjievnik i teolog proizaao iz ruskog crkvenog prosvetiteljstva i bogoslovske
knjievnosti 17. veka a Orfelin se razvijao pod uticajem svetovno-prosvetiteljskih
tendencija ruske knjievnosti 18. veka, ije je ishodite u reformama Petra Velikog.
Preko Rusa, Orfelin je doao i u dodir sa zapadom i tako postao prvi predstavnik
evropskog duha u srpskoj knjievnosti. U hronolokom pogledu Orfelin prethodi
Rajiu, ali je po idejama bio ispred njega. Orfelin je svestrano obdaren ovek, jedini na
enciklopedijski duh 18. veka. Bio je izvanredan grafiar.
Trenodija je elegina pesma u akrostihu. To je lina ispovest, pesnikova lamentacija
nad vlastitom zlosrenom sudbinom, alopojka zbog nedaa koje ga prate kroz ivot.
Melodija k proleu je opisna pesma, varijanta tzv. prolene pesme koja se javlja u
pisanom i usmenom obliku kod mnogih evropskih naroda. To je himna proleu
ispunjena radou zbog buenja i obnove prirode. U njoj su dati pitomi predeli,
atmosfera seoskih dvorita, pastoralne scene, imena prolenih ptica, njihovi glasovi i
dozivanja, veselo uivanje u darovima prirode.
Pla Serbiji spada u anr kolektivnih plaeva ili jeremijada. Kroz plaevni ton ove
pesme probija se jasno kritiko sagledanje uzroka narodnog stradanja i osuda krivaca.
Aludira na nekadanje zatitnike koji su se pretvorili u neprijatelje, prekoreva sestru
Rusiju zbog njene zaboravnosti. Vie od sto godina pre pojave Pere Segedinca, ova
pesma je izrazila gorko saznanje da je srpski narod prevaren, da su njegove rtve bile
uzaludne. Ova pesma je antiklerikalna, antiaustrijska i u izvesnom smislu
antievropejska i zbog toga je naila na nepovoljan prijem u konzervativnim srpskim
krugovima (npr. Julinac).
U predgovoru Slevenoserbskom magazinu, Orfelin je istakao sve bitne elemente
njegove poetike: periodinost izlaenja, zborniki karakter sadrine, kolektivni,
saradniki princip, ogranienost obima pojedinih priloga, tampanje duih priloga u
nastavcima, specifinu strukturu, iji su delovi: rubrika (pregradak), broj ili sveska
(ast), i knjiga (tom).
Orfelinova monografija o Petru Velikom prvo je nae moderno istoriografsko delo i
prva celovita slovenska monografija o ovom ruskom vladaru. U poglavljima o kojima
govori o odnosima Rusije sa Srbima u Ugarskoj i sa Crnom Gorom, iznosi podatke do
kojih je sam doao te ovo delo ima i nauni karakter. U liku Petra Velikog Orfelin vidi
otelovljenje prosveenog monarha.

42
 12. JOVAN RAJI (1726-1801)
Jovan Skerli, Srpska knjievnost u 18.veku
Jovan Raji je paradigma uenog Srbina 18. veka. Rodio se u Karlovcima. Otac mu se
zvao Raja (Radoslav) po njemu i prezime Raji. Sa 11 godina postao je pomonik
uitelja. Bio je uenik Emanuela Kozainskog u latinsko-slovenskoj koli. Zatim je bio
uenik latinske gimnazije gde su profesori bili jezuiti, a potom je pohaao protestantsku
gimnaziju u opronu, gde je izuavao drutvene nauke. Godine 1753. doao je u Kijev,
gde je izuavao teologiju do 1756. Posle toga boravi u Moskvi i Smolensku, a zatim se
vraa u Karlovce. Nije dobio posao u Pokrovo-Bogorodiinoj koli i razoaran se
vraa u Kijev. Putovao je, kratko boravio u Carigradu (gde je vladala kuga), dva meseca
u Hilandaru. Na putu je skupljao grau za svoju buduu Istoriju. Ponovo se vraa u
Karlovce gde se s mukom zaposlio kao nastavnik retorike i geografije (napisao je
udbenike za oba ova predmeta; udbenik retorike je na latinskom jeziku). Posle jednog
sukoba, ponovo je napustio Karlovce (1762). Boravio je u Temivaru, kod vladike
Vientija Jovanovia Vidaka, a na poziv vladike Mojseja Putnika doao je u Novi Sad,
gde je predavao teologiju. Godine 1772. postrigao se u Kovilju. Bio je postavljen za
igumana, a potom i za arhimandrita. Napisao je Katihizis prema kome se predavala
veronauka Srbima u Austriji do 1870. Odbio je Katihizis katolikog sadraja poslat iz
Bea za srpsku crkvu. Na zahtev Sinoda preveo je sa ruskog na srpski besede za
nedeljne i praznine dane, to je bilo potrebno za prosto i neuko srpsko svetenstvo
onog vremena. Za svoj rad na teolokoj knjievnosti i odbrani pravoslavlja, Raji je vie
puta odlikovan. Umro je u Kovilju. Njegovu smrt javno su oalili Lukijan Muicki,
Atanasije Stojkovi, mitropolit Stratimirovi.
Raji je bio neobino vredan i plodan. Po tvrenju savremenika, radio je 16-17 sati
dnevno, 2-3 sata se molio bogu, a 4-5 sati je spavao. Neka od dela koja je tampao su:
1. ,
i , Be, 1776.
2. , Be, 1791.
3. , ,
(I, II, III), Be 1794, IV, Be, 1795.
Neka od dela koja je ostavio u rukopisu:
Retorika na latinskom jeziku
Jedna kratka istorija izni grofa Brankovia
Rad na teologiji
Jovan Raji nije bio orginalan, ali je bio veoma obrazovan. Nazivali su ga srpski
Zlatousti, govorilo se uen kao Raji, Muicki ga proglaava duhovnim uiteljem
srpskog naroda. Govorio je i pisao na etiri jezika: srpskom, latinskom, nemakom i
maarskom. Rajieva uenost bazira se na ruskom uticaju. Kijevska akademija bila je
sredite pravoslavne teologije, a tamo se Raji obrazovao. Najvei ruski teolog, Teofan
Prokopovi, uticao je na Rajia i njegovo stvaralatvo.
43
Rad na lepoj knjievnosti
Pored teologije, Raji se bavio i istorijom knjievnosti, ali i lepom knjievnou. Od
njega je ostao jedan prigodni patriotski spev, jedna preraena drama u stihovima, jedna
zbirka prevedenih priica i prilian broj prigodnih i pobonih manjih pesama, orginalnih
i prevedenih. Raji je jedan od prvih srpskih pisaca koji su pisali stihove. Naa poezija
17. veka postala je ugledanjem na rusku pobonu poeziju s kraja 17. i poetka 18. veka.
U rukopisnim pesmaricama toga doba nalaze se prosto prepisane pesme iz tampanih
ruskih pesmarica. Prvi srpski umetniki stihovi nalaze se u bukvaru Kiprijana Raanina
iz 1717, a ti ravi aleksandrinci pobono-poune sadrine nemaju niega zajednikog sa
pravom poezijom. Stihovi u poljskom trinaestercu koje je pisao Hristifor efarovi
neto su bolji, a Orfelinov Pla Serbiji ve poinje da lii na poeziju. Kao ruski ak,
Raji zna celu rusku pobonu poeziju, koju revnosno podraava. On zna i za uenu
pseudoklasinu poeziju. Od njega je u rukopisu ostao prilian broj pesama. Njegove
i ,pisane 1766, izdao je Stefan Gavrilovi 1814. Po
svoj prilici delo i , koje je izalo u Beu,
1790 je napisao Raji. Zna se za jo jedan epitaf (epitaphicum) u 30 stihova za grofa
ora Brankovia, pisan 1764. godine. Isto tako od njega je ostalo nekoliko pobonih
pesama o Boiu, sv. Nikoli, Mitrovdanu, stihova upuenih prijateljima i pojedincima.
Najvanije njegovo pesniko delo je , 1791, u kome je opevan rat
sjedinjene Austrije i Rusije protiv Turske koji je trajao 1788-1790. To je alegorino-
istorijski spev: zmaj je Turska, a orlovi Austrija i Rusija. Kroz pet pevanja stalno se
meaju istorijski dogaaji i mitoloke alegorije. To je delo jednog patriote koji se raduje
pobedi hrianskog oruja i osloboenju svoga naroda, i uenog oveka sa klasinim
obrazovanjem, koji na svoje doba gleda kroz antiku mitologiju i istoriju. Pesnik peva
slavna dela ruske i austrijske vojske, ratovanja Potemkina i Laudona, pobede kod
Odakova i Beograda, mudrost i slavu Katarine II i Josifa II, turski poraz i slobodu
Srbima i hrianskom svetu sve to u poreenju i scenama u kojima se stalno pominju
Jupiter, Mars, Vulkan, Plutom, Merkur i sva ostala dekoracija pseudoklasine poezije. U
spevu ima detaljnih, ak sasvim tehnikih pojedinosti o bojevima, o rasporedu vojske na
juriima, o broju pukova i baterija, ali to u usiljenim alegorijama, koje nisu uvek jasne i
koje zapliu radnju u spevu. Ipak ovaj spev ide u red boljih dela nae oskudne poezije
18. veka. Stihovi su dosta laki i teni. Prisutno je iskreno oseanje hrianina i srpskog
rodoljuba zbog pobede nad nevernicima i sreno zapoetog oslobaanja srpskog naroda
od turskog jarma. Karakteristina je metrika kojom se Raji slui u ovom spevu. To je
redovni metar nae poezije 18. veka poljski trinaesterac. Ovaj spev je ispevan dosta
dobrim narodnim jezikom, to je izuzetak u knjievnom radu Jovana Rajia. Godine
1798. Raji je u Budimu tampao tragikomediju, pealniju povjest, preradu drame
Emanuela Kozainskog, koju su njegovi uenici igrali 1736. u Karlovcima.
Srednjevekovni moraliteti i misterije preli su preko nemake i poljske knjievnosti i u
rusku knjievnost 17. veka. U kijevskoj duhovnoj akademiji ovaj anr se posebno
negovao profesori su sastavljali komade, a aci su ih igrali. Sam Teofan Prokopovi
napiso je tragikomediju Vladimir. U poetku 18. veka, tragikomedija je esta i
44
prilino razvijena u ruskoj knjievnosti. U njoj se nije pazilo na obavezna tri jedinstva
klasine i pseudoklasine drame lica su sasvim apstraktna, oliavaju pojedine mane i
vrline. Cela ova moralna i alegorijska drama predstavlja udnu meavinu hrianske
religije i antike mitologije.
Rad na narodnoj istoriji
Kada je boravio u Hilandaru prepisivao je podatke iz srpskih letopisa i povelja. Koristio
je i delove iz Brankovievih Slavenoserbskih hronika.
Rajieva Istorija zavrena je 1768. Godine 1793. Stefan Novakovi, upravnik srpske
tamparije u Beu trai od mitropolita Stratimirovia Rajievu Istoriju za tampanje.
Ukupno je imala 2000 strana. Za prvu svesku prijavilo se 612 prenumeranata, a to je i
prvi spisak prenumeranata u srpskoj knjievnosti. U prvoj knjizi bila je i slika Jovana
Rajia koju je izradio ivopisac Arsa Teodorovi. Prvim izdanjem Raji nije bio
zadovoljan bilo je mnogo umetaka koji nisu njegovi, zatim mnogo tamparskih
greaka.
Glavni izvor Rajieve Istorije su Hronike ora Brankovia (nisu mu poznata dela sv.
Save, Stefana Prvovenanog, Domentijana, Teodosija, Konstantina Filozofa, Grigorija
Camblaka, znao je samo za arhiepiskopa Danila). Od stranih pisaca pominje:
Konstantina Porfirogenita, Jovana Zonaru, Kedrina, Simokato, Orbinija (misli da su
Orbin i Orbini dve linost i nije siguran na kom jeziku pie da li je to italijanski,
latinski ili slovenski), Prokopovia, Lomonosova itd. Strani istoriari koji su Rajiu
sluili kao izvor pisali su neprijateljski o Srbima, a Brankovi ih je samo hvalio. Na
nekim mestima Raji ostavlja itaocima da odlue kome e verovati.
Rajieva Istorija je znaajna zbog svoje sveobuhvatnosti. Iako ima nekih zaostalih
srednjevekovnih ideja (npr. pria kako je sv. Sava vaskrsao iz mrtvih Stefana
Prvovenanog), ima i modernih istorijskih shvatanja: dogaaji su uzrono-posledino
povezani i objanjeni, tj. nisu rezultat provienja. Pored svih nepotpunosti i
nekritinosti Rajieva Istorija je veliko sistematsko delo kojem je obuhvaena cela
prolost ne samo srpskog naroda nego i susednih slovenskih naroda. To je za ono vreme
bio smeo, gotovo naizvodljiv posao.
Srpsku istoriju treba da piu sami Srbi, a ne oni koji ih pobede. Rajieva Istorija trebalo
je da bude uiteljica ivota zaputenom srpskom narodu. Srpski narod nema razloga
da se stidi svoje prolosti.
Ovo delo veoma je uticalo na potonje istoriare (Dimitrije Davidovi i Danilo
Medakovi), ali i na knjievnost i politiku.
Skerli ocenjuje Rajia kao trudoljubivog, vrednog i plodnog, ali precenjenog,
neoriginalnog, plitkog i netalentovanog.
vebe BAROKNA POEZIJA (Zaharija Orfelin i Jovan Raji)
Karakteristike: karmina figurata spoj likovne umetnosti i knjievnosti, koneto
spoj nespojivog (iz italijanskog baroka), kontrast, groteska, alegorija, poljski
trinaesterac, uticaj ruskog i ukrajinskog baroka
Kant o vospominaniji smerti, 1766.

45
Stih: poljski trinesterac razlomljeni. Jezik: ruskoslovenski. Vrsta: kontemplativna
pesma. Tematika: moralno-religiozna. Niko ne moe da izbegne smrt, ona e stii
svakoga. Ne treba da se plai smrti onaj kome je ista savest. Tema prolaznosti svega
zemaljskog i neizbenosti smrti karakteristina je za barokni pogled na svet. Lat. kant =
pesma namenjena pevanju. Krai i dui stihovi se smenjuju.
Serblija ishodjai v Kesarju pojet pjesn siju (=Srbija koja odlazi u carstvo peva ovu
pesmu), 1798.
Stih: poljski trinaesterac (razlomljeni). Ova pesma nastala je po ugledu na pesmu
Emanuela Kozainskog, a posveena je mitropolitu Vientiji Jovanoviu. Istie se da su
kola i prosveta veoma vane. Pesma je alegorijska, ali ne postoji klju. Grlica=Srbija,
kobac i jastreb=Turska, orao=Austrija. Pesma je izvedena u dijalokoj formi. Ima i
refrensku apostrofu odvjeaj na sije
Boj zmaja s orlovi, 1791. Stih: poljski trinaesterac (cezura posle 7. sloga; tipian stih
srpske barokne poezije). Vrsta: istorijsko-alegorijski spev. Pesma je inspirisana
nedavnim ratom Turske protiv Austrije i Rusije. Zmaj alegorija za Turke, Orlovi
alegorija za Ruse. Elementi iz raznih tradicija meaju se slobodno, bez ikakvog
istorijskog oseanja. Osnovni ton pripovedanja je aljiv. Ruska carica Katarina
familijarno se naziva Kata. Turci su izvrgnuti ruglu u svom nemonom otporu.
Muhamed, koji je kao olienje islama alegorijski junak speva, prikazan je kao komina
linost.
I: Turci naruavaju mir koji su sklopili sa Rusima. Rusi u pomo pozivaju Austriju.
Muhamed tumara po adu gde sree Neptuna i Plutona, koji ga upozoravaju da ne ratuje.
Jupiter ga upozorava da ne dira njegove sluge verne
II: Vulkan (boanstvo) upozorava Muhameda na opasnost protivnika. Turski juri na
Oakovo (1788). Muhamed ne moe da veruje da su Rusi uspeli da povrate Oakovo.
III: Selim iz Carigrada alje pismo Muhamedu obavetava ga da su izgubili mnoge
gradove ali je Beograd jo uvek u njihovoj vlasti i Selim se plai za njegovu sudbinu.
Muhamed uzima oruje od boga Marsa i odlazi u Beograd da pomogne svojoj vojsci.
Glavni komandir carske vojske koja se bori za Beograd je Marcel rimski, Laudon,
vojevoda slavni. Opis borbe. Hrianska vojska oslobaa Beograd, Turci ga naputaju.
IV: Turci doivljavaju jo poraza i hoe da se mirno povuku. Selim planira da skupi
novu vojsku i ponovo napadne Ruse i Nemce.
V: Muhamed je u groznici, izoblien (groteska karakteristina barokna figura),
bolestan je zbog turskih poraza. Proklinje as kada je naruio mir. Vraa se u pakao,
odakle je i doao. Spev se zavrava pohvalnim stavom Josifu II. U fusnotama su data
objanjenja i detalji istoriografsko pripovedanje.
Istorija raznih slovenskih narodov, napae Bolgar, Horvatov i Serbov, Glava VII
II. ,
Raji opisuje Brankovia kao muenika u detinjstvu je bolovao od tekih bolesti, u
mladosti se izlagao strahu i opasnostima zbog Erdelja, u zrelom dobu morao je da se
seli i da bei a u starosti je bio zatoenik i tu je doekao smrt. Uprkos tome bio je
potovan od austrijskog dvora i uinio je mnogo znamenitih dela u ivotu. Rodio se
46
1645. godine u Jenopolju. Otac mu se zvao Jovan Brankovi, a majka (u monatvu)
Marija. Njegov brat Simeon postao je mitropolit pod imenom Sava. On ga je obrazovao.
Patrijarh Maksim ga je u Jedrenu proglasio srpskim despotom, naslednikom
Brankovia. Raji se u Istoriji u velikoj meri oslanja na legende. U ovom delu javljaju
se neke prosetiteljske ideje drutvo pokuava da objasni analogijom sa prirodom.
Navode se i primeri iz biblije (to je u vezi sa njegovim teolokim obrazovanjem).
Hrianska istorija veruje u provienje dok prosvetiteljska istorija podrazumeva pokuaj
duha da doe do istine. Raji smatra da srpski vladari ne bi pravili greke da su
poznavali istorijske i biblijske prie.
Jovan Dereti, Barok i rana prosveenost
Jovan Raji i barokna istoriografija
Jedna od velikih tekovina knjievnosti 18. veka je nacionalna istoriografija. Poetak 18.
veka obeleavaju Brankovieve Hronike, a kraj Rajieva Istorija. Izmeu ta dva
kapitalna dela, napisano je nekoliko manjih, npr. Istorija o ernoj Gori Vasilija
Petrovia, Kratkoe vvedenije istoriju slavenosrbskago naroda, Pavla Julinca, austrijskog
oficira i ruskog diplomate.
Osnovno obeleje svih ovih spisa je prelaz od srednjevekovne ka modernoj
istoriografiji. Svaka od njih poinje iroko, sveobuhvatno, da bi se na kraju suzila na
regionalnu istoriju, koja obuhvata prolost odreene pokrajine.
Istoriografski spisi 18. veka nastali su na osnovu srpskih i slovenskih, ree i stranih
izvora, ali i na osnovu usmene narodne tradicije.
Meu Rajievim bogoslovskim radovima izdvaja se netampano Teologiesko telo, u
pet tomova, u kojem je izloen ceo sistem pravoslavne teologije.
Od Rajievih narativnih dela najvaniji je posthumno objavljeni Cvetnik, zbirka pria i
anegdota prevedenih s nemakog jezika. Raji je uz anegdote davao naravouenija, koja
je nazivao biblieskim.
Svojom Istorijom Raji je hteo da proslavi oteestvo, kako bi u itateljima probudio
rodoljubiva oseanja, a iznoenjem velikih dela i pogreaka predaka naterao ih na
razmiljanja radi pouke i moralnog usavravanja. U tu svrhu dodavao je komentare,
rodoljubive ili prosvetiteljske, kojima propraa najvanije dogaaje. Rajieva Istorija je
velika lamentacija nad sudbinom srpskog naroda. Sve nesree srpskog naroda imaju dva
uzroka: neslogu i neobrazovanost, a jedini nain da se one prevaziu je podizanje nauke
i prosveivanje naroda.
Vuk Karadi je za jezik Istorije primetio da nije ni srpski, ni ruski ni slovenski.
Njena prisutnost se osea u svim knjievnim delima s kraja 18. i poetka 19. veka,
koja su obraivala istorijske teme: u pseudoistorijskim romanima Milovana Vidakovia
i njegovih sledbenika, u rodoljubivoj poeziji, i naroito, u istorijskim dramama.

13. DOSITEJ OBRADOVI: Pismo Haralampiju, Basne, Sovjeti zdravogo razuma,

Sobranije raznih nravouitelnih veej, Mezimac, pisma
14. DOSITEJ OBRADOVI, ivot i prikljuenija

47
Jovan Dereti, Dositej i njegovo doba
Stav prema Rajiu i njegovoj Istoriji : Na kraju prvog toma Rajieve Istorije (Be,
1794) nalazi se spisak pretplatnika na to delo meu kojima je i Dositej Obradovi. U to
vreme Dositej je teko iveo, a njegova pretplata na ovu knjigu pokazuje da je Istorija
bila veoma znaajno delo za Dositeja.
Dositejev i Rajiev odnos prema srpskoj prolosti i narodnoj poeziji
Pre pojave Rajieve Istorije Dositej, kao ni veina tadanje srpske inteligencije ima
veoma mutnu predstavu o srpskoj prolosti, a ogromne Brankovieve Hronike ostale su
netampane i nepristupane itaocima. Tek e Rajievo delo, bogato istorijskom graom
i objavljeno u vreme formiranja graanskog nacionalizma ugarskih Srba, irom otvoriti
vrata u minule vekove srpske prolosti. Istorija je uz narodnu poeziju bila najvaniji
izvor iz koga su srpski pisci crpli motive, teme i ideje za svoja knjievna dela sa
tematikom iz srpske, makedonske i bugarske prolosti. Dela nastala pod tim dvostrukim
knjievnim uticajem, iako male knjievne vrednosti, znaajna su sa kulturno-istorijskog
gledita jer pokazuju meusobno preplitanje i ukrtanje dva gledita na nau narodnu
prolost. Ta dva gledanja predstavljaju poseban izraz dveju kultura istog naroda:
graanske kulture ugarskih Srba i patrijarhalne kulture srpskog seljatva pod Turcima.
Taj odnos komplikovao se ve u samoj Rajievoj Istoriji. On veoma ustro i sa
prezirom istupa protiv narodne tradicije kao istorijskog izvora. Ali, ako bolje
pogledamo u njegovo prikazivanje dogaaja i linosti, videemo da on ne odstupa bitno
od narodnog predanja, tako da su pojedini delovi njegove Istorije u stvari samo
stilizovano predanje.
Poslednja knjiga koju je Dositej objavio za ivota, ii
. , posle Rajieve prerade
Tragikomedije Kozainskog o caru Urou, je prvo srpsko delo u kome je Rajieva
Istorija ostavila svog uticaja. Taj uticaj se ne ogleda u sadrini dela ve prvenstveno u
primerima koje Dositej uzima iz srpske istorije da bi ilustrovao pojedine etike i
filozofske stavove. U Sobraniju, koje je nastalo 10 godina ranije, Dositej samo uzgred
pominje narodnu poeziju tada kao da nije bio svestan umetnike i moralne vrednosti
naih pesama. Tek itanjem Rajieve Istorije, Dositej shvata istorijski smisao naih
narodnih pesama, tako da u Etici nau narodnu poeziju poredi sa Homerom.
Dositejeva koncepcije srpske kulture : U predgovoru Etike Dositej daje kratak
istorijski osvrt na dotadanji kulturni razvitak srpskog naroda u odnosu na optu
evropsku kulturu. Prvi narod koji je dostigao savranstvo u nauci i umetnosti bili su
Grci. Njihovu kulturu primili su Rimljani, a od njih su se malo po malo prosvetlili i
drugi evropski narodi. Srpski, bugarski i bosansko-hercegovaki narod potpao je pod
tursku vlast, to je spreilo njegovo prosveivanje. Posle ovog uvoda Dositej nabraja
sve vanije srpske pisce i kulturne radnike 18. veka: efarovia, Orfelina, Vujanovskog,
Rajia, Tekeliju, Julinca, Trlajia, Stojkovia. Posebno je prvi put istaknuto ime i velike
kulturne zasluge Boidara Vukovia, srpskog tampara u Veneciji iz prve polovine 16.
veka. Dositej je prvi zapazio da su Srbi i drugi junoslovenski narodi izgubili svoju
samostalnost i mogunost za kulturno napredovanje upravo kada je trebalo da se
48
prikljue prosveenoj Evropi. Vreme koje je proteklo Dositej je osetio kao teko
nadoknadivi gubitak. Kulturni rad ugarskih Srba u tekim okolnostima u kojima su se
oni nalazili, treba da poslui za prosveivanje svih Srba kada nastanu srenije okolnosti.
Dositej je prvi snano podvukao potrebu takve povezanosti izmeu svih delova naeg
razjedinjenog naroda.

O poslednjem velikom preokretu u Dositejevom ivotu : Boravak u Londonu u

zimu 1784/85. je vrhunac u Dositejevim stranstvovanjima radi obrazovanja. Tri godine
kasnije objavio je Basne i drugi deo svoje biografije napisane u duhu jozefinistikog
prosvetiteljstva. Godine 1789, kada izbija francuska revolucija, Dositej se po trei put
nastanjuje u Beu, gde ostaje sve do 1802, kada odlazi u Trst na poziv srpske optine i
tu ostaje do 1806, kada odlazi u Srbiju. Boravak u Beu i Trstu je period njegovih
laganih priprema za poslednji veliki preokret u njegovom ivotu koji e se ispoljiti u
njegovom radu u ustanikoj Srbiji, a koji se moe odrediti kao dosta primetno skretanje
od kosmopolitskog do nacionalnog prosvetiteljstva. Podstaknut liberalizmom Josifa II, a
naroito njegovim Patentom o toleranciji, Dositej je verovao da je srpski narod
osloboen verskih gonjenja i da pod okriljem prosveenog i tolerantnog vladara dobija
mogunost punog kulturnog procvata. Reakcionarna politika naslednika Josifa II grubo
je demantovala to njegovo uverenje. Dositejev pogled, koji je do tada bio usmeren
prema prosveenoj Evropi, sada se okree vie domaim prilikama, i to ne da kritikuje
ono to koi napredak, ve da otkrije snage koje e dati podsticaja tom napretku
kritika ustupa mesto afirmaciji. Svoj knjievni rad poeo je manifestom koji predstavlja
veoma otru osudu savremenog stanja u srpskoj kulturi, ali 20 godina kasnije, u
predgovoru svog poslednjeg veeg dela, rezimira postignute kulturne rezultate koji
ulivaju nadu za jo vee uspehe u budunosti. Rajieva Istorija odigrala je veliku ulogu
u jaanju srpske politike samosvesti i u tom pogledu njen uticaj je poveavao uticaj
narodnog predanja o srpskoj srednjevekovnoj dravi.
Paralela Raji Dositej : Dositej i Raji bili su dva najvanija predstavnika nae
kulture i knjievnosti toga doba. Oni najpotpunije izraavaju njegove osnovne tokove i
tendencije. Orfelin, trei veliki predstavnik 18. veka je na putu od Rajia ka Dositeju.
Raji je glavni predstavnik crkveno-prosvetiteljskog pravca koji se razvijao kroz
kolsko-prosvetni rad srpskih mitropolita. Nosilac ovog pravca bila je duhovna
inteligencija kolovana u Rusiji, naroito na Kijevskoj duhovnoj akademiji, na ruskoj
bogoslovskoj i sholastikoj knjievnosti. Iza pokreta iji je glavni predstavnik Dositej
Obradovi stoje progresivna nastojanja srpske svetovne inteligencije, kolovane u
srednjim kolama u Monarhiji i na evropskim univerzitetima, da usvoji tekovine
zapadnoevropske civilizacije i da ih iskoristi za odbranu nacije i vere protiv katolikog
prozelitizma i dravnog unitarizma. U svojoj poetnoj fazi ovaj pravac nalazi oslonac u
reformama Petra Velikog sa kojim je feudalna Rusija izala iz srednjeg veka i poela da
se razvija u modernu evropsku dravu. Najvee delo tog perioda, Orfelinova
monografija itije Petra Velikog posveeno je caru reformatoru. Delo u kome je do
izraaja dola racionalistika ideologija doba prosveenosti je Orfelinov Sleveno-
49
serbski magazin. Vrhunac tog pokreta predstavlja desetogodinja vladavina Josifa II, a
Dositej Obradovi je njegov glavni nosilac i propagator. Osnovni sadraj tog pravca
predstavlja otra kritika verskog dogmatizma i crkvenih ustanova, naroito manastira i
kaluerstva, koje su koile drutveni i kulturni napredak srpskog naroda.
Sukob izmeu Rajia i Dositeja doao je naroito do izraaja krajem 18. veka za vreme
mitropolita Stratimirovia. Na njegov zahtev Raji je 1793. preveo sa nemakog zbirku
moralistikih priica . Uz ove prie Raji je dodao naravouenija koja je u
rukopisu nazvao biblieskim. Ovom knjigom pouno-pobonog sadraja, Raji i
Stratimirovi hteli su da paraliu uticaj Dositejevih Basana sa naravouenijima koja su
bila moralno-filozofskog, antikaluerskog i antiklerikalnog sadraja.
Pokretaka ideja koja odreuje ivotni put i jednog i drugog predstavnika prosveenosti
je zajednika: tenja za obrazovanjem koja u svojoj poetnoj fazi odraava elju za
linim obrazovanjem, a koja se na viem stepenu pretvara u elju za obrazovanjem
naroda. Posle prvih koraka u obrazovanju, Rajiev ivotni put ide ka Evropi, a
Dositejev u manastir, u srednji vek. I dok je Raji svoju mladalaku udnju za znanjem
zadovoljavao u katolikim i protestantskim gimnazijama u Maarskoj, uei latinski
jezik i stiui kakvo-takvo upoznavanje savremene evropske humanistike kulture,
Dositej se, 15 godina kasnije, guio u tomovima zamrenih svetakih itija i nazirao
samo traak nove nauke kroz dela ruske sholastike 17. i 18. veka, koja je doprla i do
frukogorskih manastira. Posle toga, Raji se koluje na Kijevskoj akademiji koja je u
to vreme neka vrsta pravoslavnog univerziteta. Tamo izuava rusku sholastiku koja je
postala osnov njegovog prosvetiteljstva. Dositej meutim naputa manastir i odlazi u
svet u potrazi za pravom naukom. Dositejev obrazovni put mnogo je dugotrajniji i
bogatiji od Rajievog. Posle manastirskog ivota Dositej upoznaje narodni ivot, zatim
putuje na Istok i zbliava se sa klasinom starinom i na kraju, preko Bea, Halea, Pariza
i Londona, upoznaje sa sa Evropom, njenom kulturom i humanizmom. Poslednja faza
Dositejevog ivota ukljuuje se u poetak nae nacionalno-oslobodilake borbe i
slobodne srpske drave u kojoj on postaje prvi ministar prosvete. Rajiev i Dositejev
ivot pokazuju dva puta obrazovanja nae inteligencije u 18. veku, od kojih je jedan
vodio na Istok, u pravoslavnu Rusiju i zavravao se najee sa Kijevskom akademijom,
a drugi na Zapad, preku univerziteta u Austriji i Nemakoj, kroz upoznavanje sa
zapadnoevropskom kulturom.
Dositejev stav prema Rajiu : U Karlovcima, meu zaostalim i neobrazovanim
kaluerima, Raji se izdvajao svojom velikom uenou i izazivao divljenje koje se
pretvorilo skoro u strahopotovanje kod Dositeja, koji je tada bio mladi hopovski
monah sa nezasitom udnjom za znanjem. Utisak koji Raji u to vreme ostavio na njega
je trajan i nezaboravan. U prvom delu ivota i prikljuenija, u uvenom govoru,
hopovski iguman poziva, ne samo Dositeja, nego i celu srpsku omladinu, da ide za
naukom, a kao primer za to dva puta je istaknut upravo Raji. I u predgovoru Etici,
Dositej jo jednom izraava potovanje i ljubav prema oveku sa ijim je shvatanjima
inae imao malo zajednikog.

50
Meutim pored svog potovanja i skoro zaljubljenosti u Rajievu linost, Dositej od
njegovih brojnih dela pominje i daje kratku i povoljnu ocenu samo o jednom:
...k je
izalo u Beu 1793, u tampariji Stefana Novakovia, kad i Dositejevo Sobranije. Raji
ga je preveo sa ruskog na zahtev Sinoda i namenio prostom narodu i svetenicima da iz
njega itaju i propovedaju u crkvi. Dositej je ovo delo toplo preporuio svojim
prijateljima svetenicima iz Dalmacije, istie da je ovo delo prevedeno na prosto
srpski i da su takva dela potrebna narodu i svetenstvu. Ipak, ovo Rajievo delo potie
iz potpuno razliite kulture od one u kojoj je Dositej naao grau i ideje za svoje
istoimeno delo Rajievo Sobranije potie iz ruske bogoslovske knjievnosti, a
Dositejevo iz zapadnoevropske literature prosveenosti. O Rajievoj Istoriji Dositej
nigde nije izrekao direktan stav, ali se njegovo miljenje moe rekonstruisati na osnovu
lanka O uenju istorije koji je posthumno objavljen kao 13. glava Mezimca.
Pojavu Rajieve Istorije Dositej je, kao i veina savremene srpske inteligencije, smatrao
za veliki politiki i kulturni dogaaj. Ali po duhu i idejama, Istorija se potpuno
razilazila sa shvatanjima koja je Dositej propovedao u celom svojem radu. Jezik kojim
je ona pisana Dositej je odmah na poetku svoje delatnosti odbacio kao nepogodan za
irenje nauke u irokim narodnim masama. Rajieve istorijske ideje, blie
srednjevekovnim nego modernim shvatanjima istorije nisu mogle da se svide Dositeju,
ija su moderna shvatanja bila oslonjena na zapadne naunike i vlastita razmiljanja.
Dositejevo shvatanje istorije : U pomenutom lanku Dositej raspravlja o tome kako se
ui istorija. On postavlja velike zahteve pred itaoce, ali i pred pisce istorije. Za pravo
poznavanje istorije nije dovoljno samo deklamovati dogaaje i bitke, ve je potrebno
proniknuti u sutinu znati prosuditi zato se ba tako, a ne drugaije dogodilo. Treba
poznavati karaktere uesnika istorijskih zbivanja, fiziko i moralno stanje u kojem su se
oni nalazili, politiku kojom su se rukovodili i tajne uzroke koji su pokretali istorijske
dogaaje. Ovo Dositejevo shvatanje je izuzetno moderno i napredno ak i za tadanje
evropske prilike. Upravo ovek Dositejevih shvatanja nije mogao biti zadovoljan
Rajievom Istorijom, u kojoj se istorijski dogaaji esto tumae boijim promislom ili
se dogaaji uopte ne tumae ve se samo reaju razni strani izvori do kojih je Raji
doao. O Dositejevom stavu prema Rajievoj Istoriji najjasnije govori jedna privatna
izjava koju je zabeleio njegov uenik Pavle Solari i naveo je u predgovoru Mezimca.
Dositej je nekom prilikom rekao da je jedna od najnunijih knjiga koju Srbi treba da
napiu istorija, kritino napisana i pristupana. To bi znailo da istorije koje su u
njegovo vreme postojale nisu kritine i pristupane (ovo se posebno moe odnositi na
Rajievo delo).
Problemi knjievnog jezika - Od Pisma Haralampiju do Mezimca: razvoj ideje o
knjievnom jeziku, analiza eseja Jest li polezno u prostom dijalektu na tampu to
izdavati
Esej Jest li polezno u prostom dialektu na tampu to izdavati, kojim poinje Dositejevo
poslednje delo Mezimac predstavlja drugi Dositejev susret sa pitanjima teorije i prakse
knjievnog jezika. Prvi put problem jezika u sklopu prosvetiteljskog programa Dositej
51
razmatra u svom poznatom manifestu Pismo Haralampiju. Tu on zahteva naputanje
crkvenoslovenskog i prelazak na narodni jezik u knjievnosti. Razlozi koje navodi su
nerazumljivost crkvenoslovenskog veini naroda, a drugi razlog je to se srpski jezik,
izuzev manjih razlika, govori isto svuda gde ivi na narod, te je njegovo uvoenje u
knjievnost put da se ostvari nacionalno jedinstvo uprkos verskoj i politikoj
razjedinjenosti. Osnov Dositejeve teorije knjievnog jezika, koju je dovrio i zaokruio
u pomenutom lanku, ini primena narodnog jezika u knjievnosti.
Od Sobranija do Mezimca: aktualizacija Dositejeve tematike
Prvi i drugi deo Dositejevog Sobranija ne razdvaja samo decenija i po, nego i itav niz
stilskih i sadrinskih osobenosti koje ova dva rada ine posebnim knjievno-idejnim
celinama i posebnim etapama u njegovom knjievnom razvitku, tako da naslovom
Mezimac koji je dao Pavle Solari s pravom zamenjujemo prvobitni Dositejev naslov
ast vtora Sobranija raznihnaravouiteljnih veej v polzu i uveseljenije. U obimnoj
studiji o ovom delu Pavle Popovi je pokazao kako je poslednji Dositejev knjievni
proizvod proet aktuelnim zbivanjima kod nas i u svetu. Iako je raspravljao uglavnom o
optim temama kao to su: istina, potovanje, nauka, la, podozrenje, ljubav prema
ivotu, zadovoljstvo, prouavanje istorije itd. Dositej je uspeo da ih ispuni aktuelnom
drutvenom i kulturnom problematikom. I u ovim delima Dositej raspravlja o pitanjima
koja su tesno povezana sa njegovim knjievnim pozivom i njegovom misijom pisca i
prosvetitelja. Povod za pisanje uvodnog lanka u Mezimcu jeste Dositejev odgovor na
neiju izjavu da je njegov jezik govedarski.
Dositej i Trlaji: Sukob oko knjievnog jezika : Dositejev glavni protivnik u
pitanjima knjiavnog jezika je njegov mlai savremenik i prijetelj Grigorije Trlaji.
Ovaj obrazovani i daroviti pesnik je duboko ubeen u estetiko i praktino
prevashodstvo slavjanskog nad narodnim jezikom. On je razvio itavu filozofsku
teoriju knjievnog jezika, suprotstavljajui je Dositejevim shvatanjima. Trlaji ukazuje
na praktinost upotrebe slavjanskog jezika u knjievnosti taj jezik moe da nas brzo i
spretno uvede u najviu nauku i filozofiju, to je narodnom jeziku, zbog njegovih
nedovoljnih izraajnih mogunosti sasvim nedostupno. S druge strane, slavjanski jezik
je opti jezik svih Slovena, te bi njegovo odbacivanje u prilog narodnog jezika znailo
odvajanje od Rusa i razbijanje slovenske zajednice. Osim toga, Trlaji je u svojim
knjievnim radovima razvio slavjanski jezik do takvog savrenstva i stilske virtuoznosti
kakvu nije dostigao nijedan drugi pisac, pristalica slavjanskog. Dositejev esej o jeziku u
Mezimcu je skrivena polemika protiv Trlajievih shvatanja o jeziku. Dositej priznaje
visoke estetike kvalitete Trlajievog jezika, ali pohvalu Trlajievom stilu zavrava
sledeom kritikom primedbom: to nije za Srblje seljane... zato je u svakom narodu
seljana najvie i preko najvie. Dositej posredno pobija Trlajieve prigovore narodnom
jeziku. Svi slovenski narodi potiu iz jednog stabla i svim njihovim jezicima mati je
slavjanski te se zato svi oni mogu meusobno lako sporazumevati. U Dositejevim
razmatranjima nije teko otkriti njegovu staru misao o jezikom jedinstvu naeg naroda,
iznesenu prvi put u Pismu Haralampiju. Dok panslavista Trlaji hoe da izbrie razlike
koje postoje meu nacionalnim jezicima Slovena, Dositej stavlja naglasak na razliitost
52
i posebnost tih nacionalnih jezika, a samim tim i na jeziko-nacionalnu individualnost
slovenskih naroda. Trlaji je i pored sveg svog srpskog patriotizma bio vie ruski
inovnik nego srpski pisac, a kao srpski pisac on je najistaknutiji predstavnik
rusifikacije u srpskoj knjievnosti 18. veka, koja je, sa izuzetkom Dositeja, sva ruski
nastrojena. Dositej odbacuje i drugu Trlajievu tezu po kojoj je narodni jezik
nedovoljan da izrazi visoku naunu i filozofsku misao. Dositejeva i Trlajieva shvatanja
nauke i njene uloge dijametralno su suprotna. Za Dositeja nauka ne postoji nezavisno od
svoje prosvetiteljske funkcije. Sva mudrost Lajbnica i Kanta kao i drugih velikih
filozofa i naunika ostae, na isti nain kao i lepota Trlajievog stila, nedostupna onima
kojima treba da slui.
O jezikom jedinstvu Srba i Hrvata : U Dositejevo vreme vodila se polemika o
jezikom jedinstvu narodnih govora po raznim pokrajinama u kojima ive Srbi i Hrvati.
Nemaki istoriar Engel u istoriji Srbije i Bosne izneo je miljenje da je srpski jezik
kojim se govori u Karlovcima blii ruskom nego hrvatskom i dalmatinskom jeziku i da
izmeu ruskog knjievnog stila i Rajievog jezika u Istoriji nema skoro nikakve razlike.
Odgovarajuu Engelu, osniva slavistike Dobrovski istakao je da postoji ogromna
razlika izmeu srpskog knjievnog jezika, koji je zaista blizak ruskom, i srpskog
govornog jezika, koji se po gramatici ne razlikuje od tzv. ilirskog jezika i kae da je
Srbinu lake govoriti sa Dubrovaninom nego sa Rusom. Za Dositeja ne postoje dva
srodna jezika: srpski i ilirski, nego jedan jedinstven jezik koji se podjednako govori po
kraljevstvima i provincijama po kojima ivi na narod. Dositej takoe smatra da se
obian ovek iz naroda ne moe bez tekoe i prethodnog uenja sporazumeti sa
Rusom.
O imenu Srbin Dositej i Kopitar : Spomenuvi imena Srbija i Srbijanci, Dositej
uzgredno skree panju na pogrenost naziva Servija i Servijanci koji su strani narodi
preuzeli od Grka. Pitanje naziva Srbija i Srbi na nemakom jeziku bilo je predmet
diskusije u bekim listovima 1810. Neki nepoznati Namac traio je da se umesto imena
Serben uvede ime Serven. Reagujui na to, Kopitar pie lanak Serbien oder
Servien. Pokazuje da naziv Servien potie od grkog izgovora (isto je zakljuio i
Dositej). Kopitar je tekoe preveo na nemaki i Dositejevo Pismo Haralampiju i u istim
novinama veoma je pohvalno govorio o Dositeju.
Jezik kao sredstvo i jezik kao izraz : U Pismu Haralampiju problem knjievnog
jezika posmatran je iskljuivo kao problem kulture. Narodni jezik je najpogodniji jezik
nove nauke koju Dositej hoe da propoveda. On treba da omogui irenje istine i
razuma meu prosti, neprosveeni narod, koji ne zna drugog jezika do svog. Jezik kao
knjievno-estetski fenomen Dositej razmatra tek u Sobraniju, gde u XXI glavi,
posveenoj pitanjima estetskog ukusa iznosi i stav o pitanjima jezika i knjievnog izraza
rei treba da budu jasne i saglasno sloene i po pristojnosti raspoloene. Dositej
istie da je neophodno poznavati jezik na kome se pie, stil treba da bude jasan, vaan je
i izbor i poredak rei. Dositej takoe govori i o razlici izmeu govora i pisane rei. Stil
se moe izgraditi itanjem drugih pisaca itd. Dositejevi pogledi na stil predstavljaju
kombinaciju poetike klasicizma i sezualistiko-racionalistike teorije ukusa koja je u
53
toku 18. veka imala svoje mnogobrojne predstavnike u Engleskoj, odakle potiu glavne
estetske ideje naeg prosvetitelja.
O jednoj Dositejevoj autokritici : lanak u Sobraniju je uopteno-teorijskog karaktera
dok u prvom poglavlju Mezimca Dositej govori o stilu iskljuivo s obzirom na izraajne
mogunosti naeg jezika. On najpre daje samokritiki osvrt na svoj stil. Prvi period iz
svoje prve basne navodi kao izraziti primer ravog stila i odmah zatim predlae drugu
verziju koja je po njegovom miljenju stilski ispravnija. Korekciju je izvrio u duhu
narodnog jezika (prolo vreme zamenio je aoristom, i infinitiv svrenog glagola
zamenio je infinitivom nesvrenog), ali ni ta verzija nije sasvim narodna (kao to je Vuk
primetio ali dosta da je eo). Vanost Dositejeve stilske korekcije nije samo u
njegovoj svesnoj tenji ka narodnom jeziku niti u samokritinom odnosu prema ranije
napisanim delima nego i u njegovom pokuaju da svoju ispravku teorijski obrazloi.
Aorist po Dositejevom miljenju jedno je od omiljenih stilskih sredstava narodnog
govora. Njegovom upotrebom knjievni se izraz obogauje novim stilskim kvalitetima.
Rad na jeziku : U pomenutom lanku Dositej se bavi i jednim od najzanimljivijih
pitanja u stvaralakom procesu pievom radu na jeziku. Sopstveno iskustvo potvrdilo
mu je da je takav rad neophodan za estetski uspeh knjievnog dela. Veliina i lepota
Homerskih spevova je po Dositejevom miljenju rezultat rada itavih generacija
pesnika. Rad i vreme su neophodni uslovi za svako veliko knjievno delo, a urba je
najvei neprijatelj savrenstva to je rezime Dositejevog shvatanja tog problema.
Uticaj ekonomskih inilaca na knjievno stvaranje : Estetska preimustva dela starih
grkih i rimskih pisaca nisu samo posledica njihove vee umetnike predostronosti,
nego takoe i spoljanjih, istorijskih okolnosti u kojima su radili i koje su drugaije od
savremenih. Presudan momenat koji je po Dositejevom miljenju drukiji je tampa
zato su oni mogli da zadre delo kod sebe kako bi ga doteravali i usavravali. Za
modernog pisca briga oko knjievnog dela ne zavrava se sa pisanjem. Potrebno je delo
uitini dostupnim i ono poinje da ivi svojim punim ivotom tek kada izae iz tampe.
tampa je spoljanji faktor koji snano deluje na pisca, postavlja ga u drukiji odnos
prema njegovom umetnikom pozivu i ponekad presudno utie na konani izgled i
vrednost njegovih dela. Dositej se muio sa tampom i tamparima u toku cele svoje
knjievne karijere. Sva svoja dela pisao je u urbi, a na to ga je terao pre svega
nesiguran materijalni poloaj. Dositej je tako postao svestan injenice da na uspeh i
umetniku vrednost knjievnog dela utiu i drutveni i materijalni poloaj pisca.
O Rajievom i Dositejevom nainu rada : Dositej je na prvi na izrazito moderni,
graanski pisac i to ne samo po sadrini, idejama i formi svoga dela, nego takoe i po
nainu rada i uslovima pod kojima je radio. Raji je tip srednjevekovnog knjievnog
trudbenika, kaluera-prepisivaa i kompilatora koji na svoj spisateljski poziv gleda kao
na izvravanje dunosti prema crkvi, veri i bogu i njemu nije mnogo stalo do toga da
plodovi njegovog rada dou do velikog broja ljudi. Najvei deo njegovih radova ostao
je zauvek u rukopisu, a i Istorija je izala skoro protiv njegove volje jer je on oseao
duboko nepoverenje prema tampanoj rei. Nasuprot njemu Dositej je pisao samo onda
kada je odmah imao priliku da tampa dela. Drugi deo Sobranija je verovatno nezavren
54
zbog toga to Dositej, preavi u Srbiju, nije imao mogunosti da ga tampa. Dositejeva
dela su, zbog brzine kojom ih je pisao, aktuelna i dinamina iako upravo zbog toga u
njima ima i slabosti.
Funkcije kritike : Knjievnu kritiku Dositej ne pominje po imenu, ali jasno odreuje
njenu funkciju. Dositej naroito istie onu kritiku koja je sastavni deo svakog
stvaralakog rada i koja se sastoji u tome da se svaki pisac ui na svojim i na tuim
grekama. Dositej ne zapostavlja ni onu drugu vrstu kritike iji je cilj osuda i pokuda jer
je ona neophodna u knjievnom progresu. Dositej je i tu idejni pretea Vukovog dela
iako se Vuk nije uvek slagao sa njegovim idejama niti ga je mnogo voleo kao oveka.
Dositejevo opredeljenje za ustanak u svetlu njegovog prosvetiteljskog programa :
Jedna od najvanijih osobina Dositejevog duha je spremnost da prihvati svaku novinu,
da novom idejom oplodi svoje delo. Od tri velika opredeljenja naeg prosvetitelja:
bekstvo iz manastira, poetak knjievnog rada i odlazak u ustaniku Srbiju,
najzanimljivije je ovo poslednje zato to se ovek njegovih godina obino aktivno ne
opredeljuje prema novim pojavama. Na prve vesti o ustanku Dositej se odazvao
patriotskom Pesnom na insurekciju Serbijanov, u kojoj je pozdravio Karaora i
njegove hrabre vitezove. Mezimac, zapoet posle izbijanja ustanka, nosi snaan peat
ustanikih dogaaja. U prvom poglavlju toga dela, u eseju o ustanku, Dositej povezuje
svoje preporodno-prosvetiteljske ideje sa novonastalom ustanikom situacijom. Dositej
je verovao u skoro udotvornu mo vaspitanja. On smatra da od njega zavisi ne samo
srea pojedinca nego i sudbina itavog naroda. Ovde je tu ideju konkretizovao s
obzirom na nove perspektive u istoriji naeg naroda. Ukoliko ceo narod ne poe putem
humanistikog obrazovanja i civilizovanja onda e mesto slobode doi drugo ropstvo.
Dositej je po izbijanju ustanka stoga osetio kao svoj najvaniji zadatak da se nae na
strani ustanika i da im pomogne reju i delom. Ono to vai za vaspitanje jednog oveka
vai i za vaspitanje i prosveenost naroda jer razvitak jednog naroda podsea na ivot
oveka.
Linija lepote : Posle godinu dana boravka u Haleu, gde se 1783. upisao na univerzitet i
poeo sluati filozofiju, estetiku i naturalnu teologiju, Dositej pree u Lajbnic u nameri
da izda svoja prva dela. Odavde se javio svom prijatelju iz karlovakih dana Josifu
akabenti. Tako je nastalo jedno od najduih i najlepih Dositejevih pisama koje se
moe porediti sa najboljim stranicama Sovjeta. Ideali humanizma, racionalizma i
prosveenosti kojima se celog ivota oduevljavao podignuti su ovde na stepen
estetskog uivanja, a njegov ivotni put uinio mu se ne samo kao put istine nego i kao
put lepote, kao ostvarivanje ideala kroz koji priroda i duh tee da dostignu najviu
lepotu i savrenost. Dositej takoe govori o savrenosti i skladnosti kruga i krunog
oblika i navodi primere sunce, mesec, glava itd. Ovde se otkriva Dositej kao
prefinjeni esteta za koga su zakoni lepote poloeni u osnove svetskog poretka lepota
je tenja ka savrenstvu, a savrenstvo se izraava u okruglosti linija i oblika. Lepotu ne
stvara jednolikost i regularnost pravih linija nego mnogolikost i sloenost raznovrsnih
linija koje se pribliavaju idealu kruga i krunog kretanja. Krug kao izraz savranstva i
harmonije uveden je ve u grkoj filozofiji (Pitagora, Empedokle, Aristotel). Dositejev
55
estetski ideal ne podudara se sasvim sa helenskim. Dositejeva linija lepote nije savrena
kruna linija nego linija koju proizvode u svom kretanju valovi, linija kretanja i
stremljenja prema savrenstvu i harmoniji. Podsticaje za ovakve zakljuke Dositej je
mogao dobiti i u savremenoj evropskoj estetici. Teoretiar linije lepote bio je poznati
engleski slikar Vilijem Hogart. Na naslovnoj strani svojih sabranih crtea naslikao je
figuru, koja predstavlja zmijastu liniju, sa natpisom linija lepote, a u traktatu Amaliza
lepote pokuao je da u beskrajnoj raznolikosti vijugavih linija izdvoji jednu koja se
moe porediti sa linijom koju daje kretanje plamena. Hogart je u svoje vreme nazivan
lanim prorokom lepote. ali po miljenju nekih istoriara estetike on uopte nije tipian
za svoje doba. Njegove ideje su blie estetici francuskih kritiara, naroito Didroa.
Dositej je Hogartova uenja mogao upoznati sluajui predavanja u Haleu. Ipak,
Dositejeva linija lepote nije sasvim isto to i Hogartova. To nije precizno odreena
vijugasta, zmijolika linija, nego slobodne krivulje koje se u svom kretanju pribliuju
krugu. Zajedniko im je to liniju lepote suprotstavljaju pravoj liniji koja nije lepa i to
lepotu nalaze pre svega u kretanju. Dositejev ideal blii je prirodi, ivotu i stvaranju
upravo zbog toga to izbegava precizno odreenje, to podrazumeva kretanje i
promenu. Linija lepote je za Dositeja bila linija njegovog vlastitog ivotnog puta koja
ga je provela kroz udesno lepe prostore prirode i duha i dala mu da oseti i sazna mnoge
stvari.

Jovan Dereti, Poetika prosveivanja: knjievnost i nauka u delu Dositeja Obradovia

Knjievne forme
Dositejevo delo je raznovrsno, ali istovremeno jedinstveno i koherentno. Posmatrano sa
stanovita nauke i literature, Dositejevo delo uva svoju dvojnu morfoloku prirodu. U
nainu oblikovanja ono na jednoj strani pokazuje tenju prema formama pojmovnog,
nauno-filozofskog, a na drugoj, prema formama ulno-konkretnog, knjievnog
miljenja.
1. Osnovna struktura : Dualizam nauka-literatura reflektuje se kod Dositeja kao
dualizam pouka-primer. Pouka je krajnji derivat literarnog fenomena. Pouka
ilustrovana primerom ili primer objanjen poukom ini osnovnu eliju strukture
Dositejevog dela. Nauka je u Dositejevoj obradi samo niz pouka namenjenih srpskim
itaocima, a literatura je niz primera kojima je ilustrovao ili povodom kojih je razvijao
svoje pouke. Shema izlaganja pouka-primer ili primer-pouka predstavlja osnovu
Dositejevog spisateljskog metoda. U predgovoru ivotu i prikljuenijima on obeava
itaocima da e im u svakoj pogodnoj prilici povodom dogaaja iz svog ivota davati
korisne savete i pouke. (npr. daje savet roditeljima da vlastitim primerom upuuju svoju
decu na dobro). Svaki autobiografski detalj ima funkciju primera povodom koga on
izlae neku svoju misao ili prua neki savet ili pouku. Ovaj strukturni model u
najistijem vidu javlja se u Basnama. Na jednoj strani su basne kao samostalne
pripovedake celine, a na drugoj naravouenija, pouke, koje se razvijaju povodom
basana, ali nezavisno od njih. Svrha naravouenija je da donese razjanjenje
alegorijskog smisla basne, da iz basne izvue pouku koja je u njoj skrivena, pri emu
56
basna slui kao neka vrsta predloka naravoueniju ili primera od koga se polazi u
pouci. Treinu teksta prevedenog spisa Etika italijanskog filozofskog pisca Soave, ine
primeri koji su skoro iskljuivo Dositejev dodatak izvornom tekstu. Primeri mu slue za
konkretizaciju apstraktnih etikih pojmova i ideja. U Etici je polazna taka nauka, ideja,
pojam, dok se primer javlja kao ilustracija i konkretizacija opteg principa. U ivotu i
prikljuenijima i u Basnama polazi se od konkretnih sluajeva, uzetih iz ivota ili
literature i iz njih se izvode opti principi i istine. U prvom sluaju Dositej dograuje
ono to su drugi napravili, dok u drugom sluaju gradi na temeljima koje je sam
postavio i po vlastitom planu. Postupak izlaganja zasnovan na dualizmu primer-pouka
ili pouka-primer je retoriko-didaktiki postupak.
2. Elementarne forme : Dualizam primer-pouka je osnovna struktura Dositejevog dela
zato to je u njoj sadrano sve ono to ini sutinu tog dela u celini: nauka i literatura
povezane retorikom funkcijom. Pouka i primer postoje i kao delovi istog knjievnog
organizma, ali i kao posebne knjievne vrste. Samostalna forma pouke je sentencija
najsaetiji oblik izraavanja misli. Prema Aristotelu, sentencija ne izraava pojedinano
nego opte, ali ne svako opte nego samo ono koje se odnosi na neku akciju. Primer,
naprotiv, sadri pojedinane sluajeve. Aristotel razlikuje dve vrste primera: istorijske i
izmiljene. Prvi se odnose na stvarne linosti i dogaaje, a druge besednik mora sam da
nalazi. U njih spadaju parabola i basna. Primer kao posebni knjievno-retoriki anr
sadri izvesnu priu u malom. Pored primera u kojima je u prvom planu akcioni
momenat, treba istai i primere u kojima je naglasak na nekom liku. Posebna vrsta
takvih primera je egzemplarna linost, tj. linost koja predstavlja inkarnaciju izvesne
vrline. Od egzemplarnih linosti treba razlikovati karaktere, tipove opteljudskih
ponaanja, kao to su: tvrdica, slavoljubivi, sladostrasnik itd. Primeri, karakteri i
sentencije su jednostavne, elementarne forme knjievnosti. Primer je saeti oblik fabule
knjievnog dela, karakter donosi sutinu onog to ini likove knjievnog dela, a
sentencija je esencijalni oblik pesnike misli, treeg sadrskog elementa knjievnosti.
Te forme otkrivaju veze knjievnosti sa drugim disciplinama: primeri obuhvataju
pojedinane dogaaje koji su predmet istorije, karakteri nastaju kao rezultat
prouavanja ovekove prirode i drutvenih obiaja i naravi, to spada u oblast etike,
sentencije izraavaju opte principe i istine, neku vrstu popularne filozofije. Dositej je
bio prevodilac, kompilator i kolekcionar sentencija i primera. Njegovo prvo nesauvano
delo Bukvica bilo je u stvari zbirka izreka iz Jovana Zlatoustog. Slinog su karaktera i
dve sauvane bukvice iz dalmatinskog perioda: Venac od alfavita i Iica. Venac je skoro
u celini sauvan od aforistikih zavretaka basana, epimitija. Iica, Dositejevo
najvanije delo iz dalmatinskog perioda, pored brojnih izreka ilustrovanih primerima
ima i tri male zbirke sentencija. Sledea zbirka sentencija koju nam je Dositej ostavio
nalazi se u dodatku Basnama. Poglavlje 11 Mezimca koje nosi naslov Od svata
pomalo, ali lepo takoe sadri sentencije od kojih su neke prokomentarisane. Uz zbirke
sentencija Dositej je ostavio i zbirke primera. etiri poglavlja iz Sobranija (11-14) su
zbirke primera rasporeene po temama, a naslovi su: O prijateljem i prijateljstvu, O
ljubovi ko oteestvu, O ljubovi k naukam i O slavnim enama. Primeri nam pokazuju
57
kako su se moralni principi ostvarivali u istoriji, u delima i postupcima velikih ljudi.
Oni nas uveseljavaju seanjem na one koji su davno pre nas iveli i izazivaju u nama
elju da im se popravljanjem i usavravanjem to vie pribliimo. Svaka od etiri
pomenute zbirke sastavljena je na isti nain: na poetku je mali uvod o temi na koju se
odnose primeri, a zatim dolazi prosto reanje istorijskih primera po hronolokom
redosledu. Najvei broj primera je iz antike istorije. Neki od primera su u stvari kratke
biografije istorijskih linosti (Aristotel, engleska kraljica Elizabeta, ruska carica
Jekatarina I) u kojima se pored istorijskih podataka navode i anegdote i izreke koje se
vezuju za tu linost. Pored anegdote o nekoj istorijskoj linosti, Dositejevi primeri
sadre najee i izreku koja se pripisuje toj linosti. Oni dakle pripadaju posebnom
knjievnom anru koji se naziva apoftegma (= izjava, re, izreka) mudra re neke
istorijske ili neistorijske linosti kazana u nekoj odreenoj situaciji. Za razliku od
sentencije koja je univerzalna i navodi se uvek sama za sebe, za apoftegmu se uvek
mora rei ko ju je i u kojoj prilici izrekao, inae ostaje nerazumljiva. Zbirke sentencija i
primera koje nam je ostavio Dositej predstavljaju jo jednu graninu oblast njegovog
knjievnog opusa, kao to su njegovi nauno-teorijski spisi, prevodi beletristikih dela i
njegove besede. Dositej nije samo sabirao sentencije i primere u posebne zbirke ve ih
je i unosio u svoja dela. U njima je rasut ogroman broj misli, izreka, aforizama iz
klasinih, hrianskih i modernih pisaca, zatim grkih, latinskih, engleskih, nemakih i
francuskih pisaca, a brojne su i nae narodne izreke. Slino je i sa primerima. Pored
istorijskih primera nalaze se i primeri druge vrste istonjake prie, alegorije, nae
narodne anegdote. Ovim imaginativnim primerima treba dodati i basne i na kraju
Dositejeve line doivljaje i uspomene.
3. Esejistike forme : Najjednostevniji sluaj Dositejevih dela je prosta konfrontacija
primera i pouke, od kojih su i jedno i drugo izloeni u saetijem vidu. Takvih sluajeva
najie ima u Iici. Primeri su tu skoro iskljuivo basne, a pouke su najee u obliku
sentencije ili moralne zapovesti. U Iici se dakle osnovna elija strukture Dositejevog
dela javlja u svom istom, elementarnom obliku. Ali ve u tom delu ima nagovetaja
viih, sloenijih formi. To biva kada se razbije sentenciozni, apodiktiki oblik pouke i
kada moralni savet i zapovest preraste u razmiljanje, raspravu o temi. Ovde postoji
zaetak karakteristine dositejevske forme, naravouenija. Naravouenije je
moralistiki komentar nekog dogaaja ili prie. U Basnama naravouenija postoje kao
posebni, nezavisni knjievni sastavi. Veinom su po nekoliko puta vei od basane uz
koje stoje. Klasina ezopovska basna koju je Dositej prevodio sastoji se od dva dela:
prie i moralne pouke ili empitija. Moralna poruka je pri tom cilj, a pria sredstvo.
Dositejeva osobenost kao basnopisca je u tome to je razdvojio priu i pouku i oba ova
elementa posebno obradio. U Basnama Dositej prvo ispria basnu, a zatim izdvaja
pouku i na osnovu nje gradi posebne knjievne stavove. Nasuprot narativnoj strukturi
basne, naravouenija su po svojoj osnovnoj strukturnoj tendenciji sastavi esejistikog
karaktera. Kratke pouke prerastaju u opirna naravouenija, sastave esejistikog
karaktera na dva naina: prvo, razradom osnovne teme pouke, drugo, gomilanjem
primera, sentancija, poslovica, navoda iz klasinih pisaca koji tu pouku potvruju. U
58
tematskoj razradi Dositej s jedne strane razvija i produbljuje osnovnu misao, a na tu
misao i primere kojima je ona ilustrovana nadovezuje druge misli i ideje, ove opet
ilustruje drugim primerima itd. Jedna misao izaziva drugu, jedna slika drugu, a sve se to
nie dosta slobodno, nesistematski, bez vidljive tenje da se u sve te misli, ideje i
primere unese kompoziciono jedinstvo. Tako naravouenija postaju prostrani okviri u
koje moe da ue najraznovrsnija graa. Zbog toga kompozicija Dositejevih
naravouenija izgleda razbijena, bez reda i jedinstva. Njima sasvim dobro pristaje
karakteristika rasuta razmiljanja koju je dao eseju jedan od njegovih velikih
predstavnika, Frensis Bekon. Pored sve sadrinske razbijenosti naravouenija, u njima
se moe otkriti jedna osnovna misao koja se kao nit provlai od poetka do kraja. U
tematskom pogledu naravouenija su vrlo raznovrsna. Dositejev cilj nije teorijski nego
praktian. On obino ne dokazuje ideje za koje se zalae va ih prihvata kao gotove i
nastoji da ih prikae sa ivotom i praksom i da ih uini to bliim itaocu. Njegov
postupak je esejistiki, a ne strogo nauan. Esej najvie odgovara prirodi Dositejevog
dela jer on u potpunosti ne pripada ni imaginativnoj literaturi ni nauci. Kod Dositeja
imamo spoj filozofskog i literarnog, silike i misli, pouke i primera. Dositej u
naravouenijima spontano dolazi do esejistike forme. U njima se vidi kako iz
najjednostavnijeg oblika misli, iz sentenciozne pouke, izrastaju sloenije misaono-
literarne strukture. Esej spada u forme koje se najee javljaju meu Dositejevim
prevodima i u Sobraniju, koje je u celini sastavljeno od materijala uzetih sa stranih
jezika. Dositej se na poetku svojih eseja dosta dri izvornika, dok se kasnije sve vie i
vie udaljava od njega, unosei grau bilo iz drugih izvora bilo iz svog linog iskustva,
da bi se postepeno skoro sasvim oslobodio uticaja izvornika. Slino se dogaa i sa
naravouenijima uz basne. Na poetku naravouenija, Dositej se obino neposredno
nadovezuje na basnu i njenu pouku, dok se u daljem toku sve vie udaljava od nje i
osamostaljuje. U procesu osamostaljivanja forme eseja Dositej je najdalje otiao u
Mezimcu. Samo za 1 od 14 eseja pronaen je neposredan izvor Donsonov esej koji je
Dositej slobodno obradio. Eseji u Mezimcu obrauju konkretnu i aktuelnu grau,
aludiraju na savremene dogaaje i srpske prilike a njihov stil je iv i familijaran. Tek u
eseju Dositej je od prevodioca i preraivaa izrastao u orginalnog stvaraoca. U pogledu
osnovne strukture, izmeu eseja u Sobraniju i Mezimcu i naravouenija nema bitne
razlike. Jedina razlika bila bi u tome to u naravouenijima imamo rasuta razmiljanja o
odreenim praktinim problemima dok u esejima postoji povezano, koherentno
izlaganje o raznovrsnim temama. Teme o kojima se raspravlja u esejima takoe imaju
najee prevashodno praktian znaaj ali u njima je mnogo vie nego u
naravouenijima istaknut teorijski momenat. Taj teorijski aspekt naroito je izraen u
Mezimcu koji je u misaonom i filozofskom smislu najdublje Dositejevo delo. Na ove
eseje nastavljaju se etike rasprave u Sobraniju i Etika. U posledanja dva dela postoji
esejizacija nauno-teorijske rasprave. Naravouenije, esej i popularno-filozofski spisi su
morfoloke pojave istog reda koje neposredno izviru iz osnovne strukture. Nauno je
cilj, a literarno slui kao sredstvo.

59
4. Pismo i dijalog : Pismo i dijalog zasnivaju se na dvostrukoj pripovedako-dijalokoj
tendenciji i zato su to sloenije forme od pomenutih. Pismo kao knjievni oblik esto se
kod Dositeja javlja bilo samostalno bilo u okviru sloenijih formi. Karakteristino je da
je njegov prvi objavljeni spis pismo (Pismo Haralampiju). U Sovjetima dva
autobiografska teksta sadre pisma. Oba ta teksta sastoje se od uvoda pismu i samog
pisma. U lanku Ne kaj se dobro inei Dositej je uneo prijateljsko pismo svog itaoca
generala Zoria iz Rusije koji mu obeava podrku i pomo u daljem radu i svoj
odgovor kojim mu zahvaljuje na tome. U uvodnom delu, koji je mnogo opirniji od oba
pisma, Dositej pria u kakvoj se tekoj situaciji nalazio i o kakvim je planovima sanjao
u trenutku kada je dobio pismo. I ovaj uvod pisan je u ivom, razgovorno-poleminom
tonu pisma. To je na neki nain pismo itaocima o tome ta je doivljavao i o emu je
razmiljao u danima kada je dobio neoekivano prijateljsko pismo. U drugom lanku,
Pravo reci, pa gledaj te uteci imamo takoe dva pisma: prvo, koje je dobio od svog
protivnika (stvarnog ili izmiljenog) oca Serafima, i drugo, koje je odgovor na to pismo.
Prvo pismo nije navedeno ve je samo njegova sadrina kratko izloena u uvodnom
delu, dok je drugo, Dositejev odgovor, u celini navedeno. Osim toga, drugi deo ivota i
prikljuenija napisan je u epistolarnoj formi. Sastoji se od 12 pisama anonimnom,
verovatno izmiljenom prijatelju u kojima Dositej pria o svojim putnikim
doivljajima i iskustvima. Pored toga postoji i obimna Dositejeva privatna prepiska od
koje je sauvan samo manji deo. Zbog svojih izvanrednih stilskih kvaliteta, Dositejeva
pisma imaju ne samo dokumentarni nego i knjievni znaaj i vrednost. Ona su i pisana
sa knjievnim pretenzijama sam Dositej je izjavio da bi ih tampao. Oblikom pisma
Dositej se koristi da bi sa itaocima ostvario to prisniji odnos. Dositej se obraa
itaocima preko stvarne ili izmiljene linosti i svaki put njegov korespondent
reprezentuje karakteristian momenat oekivanje podrke i pomoi (ljubezni
Haralampije), povoljan odziv kod italaca (general Zori), nepovoljan odnos kod
italaca (otac Serafim), interesovanje italaca za produetak njegovih ranije zapoetih
poslova (anonimni prijatelj iz drugog dela ivota i prikljuenija). Dve bitne osobenosti
odreuju pismo kao knjievni anr: njegov intimni, familijarni ton koji potie iz
injenice to je pismo upueno pojedincu, bliskom prijatelju ili protivniku, a tek
posredno ostalim itaocima i drugo opti karakter tema o kojima ono govori. Prvi
momenat pribliava knjievno pismo obinom, privatnom pismu. U staroj, retorikoj
tradiciji privatno ili prijateljsko pismo postavljeno je kao uzor svakog pisma, a lak,
neformalan, prijateljski razgovor kao ideal epistolarnog stila. Pismo je najblie
neformalnom razgovoru, a subjektivni momenat je jo jae istaknut u pismu nego u
razgovoru jer ono i nastaje radi toga da bismo drugima govorili o sebi. Drugim svojim
osobinama pismo se pribliava eseju. Slino dijalogu, ono predstavlja pogodan oblik za
iznoenje pievog miljenja o raznim temama od opteg znaaja. Kod Rimljana je
pismo bilo ono to je dijalog bio kod Grka, a esej kod modernih naroda: forma
popularizacije nauno-teorijske misli. Senekina Pisma Luciliju su najpoznatiji primer za
pismo-raspravu, tj. pismo-esej: ona imaju formu linih pisama u kojima se daju saveti
prijatelju, a u stvari su upuena iroj javnosti koja je zainteresovana za moralno-
60
filozofska pitanja.Neka Dositejeva pisma spadaju u pisma-eseje. Pismo Haralampiju je
pismo-manifest u kome je Dositej izneo i razvio dve kljune take svog prosvetiteljskog
programa: problem knjievnog jezika i problem verske tolerancije. Pored tog
programskog dela u pismu se nalazi i panegirik u stihovima posveen caru prosvetitelju
Josifu II, neke autobiografske pojedinosti, pieva saoptenja o vlastitim knjievnim
namerama i o tome ta za svoj rad oekuje od potomstva itd. Polemiko pismo Serafimu
sadri odbranu onih Dositejevih ideja koje su naile ili za koje je oekivao da e naii
na otpor u odreenim krugovima srpskog drutva. U njemu ima ozbiljnih filozofskih
razmatranja (npr. o odnosu ulnog i razumskog), koja su protkana slikama, anegdotama
i zgodama iz pievog ivota. Od privatnih pisama dva su veoma bliska eseju: pismo
Arseniju Georgijeviu i veliko pismo episkopu akabenti, koje spada meu
najnadahnutije i najmisaonije tekstove koje je Dositej napisao. U njemu Dositej najpre u
poetskom, patetinom stilu iznosi svoje estetsko divljenje pred lepotom i veliinom
prirodnih oblika i pojava a zatim, na osnovu toga izvlai odreene zakljuke koji se tiu
ovekovog moralnog ivota uopte i posebno karaktera srpskog naroda. I ostala
Dositejeva privatna pisma, iako imaju vie ispovedni karakter, sadre itave esejistike
partije u kojima nalazimo iste one misli, ideje i pouke koje se sreu u naravouenijima,
esejima i popularnim raspravama. U njima pored samostalnih razmiljanja postoji i
veliki broj citata, sentencija, poslovica, primera, pomena istorijskih, mitolokih i
knjievnih linosti, zatim anegdote, autobiografske pojedinosti itd. Osobenost
Dositejevih pisama sastoji se u tome to se u njima vrlo slobodno kombinuju opti i
lini motivi, esejistika razmatranja i saoptenja i izjave privatnog karaktera. Momenat
koji povezuje svu tu raznoliku grau nije, kao u esejima, tematska orijentacija, nego
lini odnos izmeu pisca i korespondenta koji je uvek emocionalno obojen. Upravo taj
odnos uslovljava intimni, familijarni, razgovorni ton. Dok je u esejima u prvom planu
refleksivni, u pismima je najvaniji emocionalni ton. Dijalog u Dositejevim delima, za
razliku od pisma, stoji iskljuivo nesamostalno. Nema nijednog Dositejevog dela koje je
samo dijalog, ali ima puno umetnutih dijaloga u njegovim veim ili manjim spisima.
Dijalog ili filozofski dijalog razlikuje se od svih drugih dijaloga u knjievnosti
(dramski, epski, lirski dijalog) po tome to razgovor u njemu ima vie nego drugde
samostalno znaenje. Dijalog tei da ideje razvije na posredan nain suprotstavljanjem
razliitih miljenja o istoj temi. Po tome se dijalog razlikuje od sistematske, strogo
naune rasprave i nainom obrade materijala pribliava se eseju, te ga mnogi
prouavaoci tretiraju kao esejistiku formu. Osobenost esejistikog dijaloga sastoji se u
tome to on polazi od nevanog povoda i ide sve vie i vie u dubinu, pokree mnoge
teme, ali nijednu ne iscrpljuje do kraja, razvija se nesistematski, u formi slobodne
izmene misli. Nasuprot ovima postoje dijalozi koji se odlikuju sistematskim i iscrpnim
tretiranjem teme te predstavljaju naunu raspravu u dijalokoj formi. Najpoznatiji takav
primer su sokratovski dijalozi koji su dostigli savrenstvo u delima Platona. Pisac se u
dijalogu ne obraa neposredno itaocu, kao to to ini u esejima niti se obraa nekom
svom odsutnom sagovorniku kao u pismima, ve se jedna linost obraa drugoj linosti
i saoptava joj ono to pisac hoe da saopti itaocu. Dijaloki nain iznoenja misli
61
najvie je zastupljen u prvom delu ivota i prikljuenija. Tu postoje dva velika
umetnuta dijaloga od kojih bi svaki mogao postojati i kao zasebna knjievna celina. To
su dijalog na gozbi jednog temivarskog trgovca u kome glavnu re vodi episkop
Popovi i dijalog izmeu Dositeja i njegovog prijatelja koji nosi simbolino ime
Zilotije, unesen u zakljuak dela. U ovim dijalozima zastupljeni su i knjievni i retoriki
element. Dijalozi predstavljaju oblik u kome su se suprotni polovi Dositejevog dela,
nauka i literatura najvie pribliili jedan drugome, a usled tog pribliavanja u njima se
najvie ispoljio retoriki princip Dositejeve poetike. U njima su i najravnomernije
zastupljeni i svi osnovni strukturni elementi njegovog dela: misao, etos i patos. Za
razliku od eseja i pisma, u dijalozima je vie prisutan karakteroloki elemenat. U
dijalogu imamo likove, nosioce ideje, koji zastupaju odreena shvatanja i bore se za
njih. Ti likovi su imenovani i karakteroloki odreeni. U drugom dijalogu literarni
momenat je nerazvijen siejna situacija u kojoj se razgovor vodi ostala je
rudimentarna. Likovi uesnika u diskusiji su bez odreene fizionomije. Ne znamo ko je
ni kakav je Dositejev prijatelj koji nosi neodreeno, simboliko ime Zilotije
(=revnostan). Osim toga nema nikakve razlike izmeu onoga to govori Dositej i onoga
to govori njegov prijatelj. Zbog toga Dositej u izvesnim replikama zaboravlja na svog
sabesednika i obraa se neposredno itaocima. Prvi dijalog mnogo vie podsea na
klasian sokratovski dijalog i na Platonove dijaloge. U njemu je prikazano kako
odreene linosti u odreenoj situaciji raspravljaju o temama od opteg, drutvenog i
filozofskog znaaja. Situacija u kojoj se dijalog vodi je gozba, koja, kao i kod Platona
ima ne samo fiziko, nego i duhovno znaenje. Ovaj Dositejev dijalog prema tome
spada u gozbene dijaloge ili simpozione, koje su, osim Platona, pisali i Ksenofant,
Plutarh, Grigorije Niski itd. Specifine crte simpoziona su: neusiljenost, familijarnost,
otvorenost koja ide do ekscentrinosti, spajanje ozbiljnog i smenog, idealnog i realnog,
hvale i pokude. Polazna taka dijaloga je nevana, skoro beznaajna: episkop Georgije,
glavni junak dijaloga, brani se od optube to jede publino meso. Kako rasprava
tee, teme i problemi o kojima se raspravlja postaju sve ozbiljniji: o braku i ljubavi, o
pitanju celibata kod kaluera i vieg svetenstva, problem slobodnog miljenja i njegove
praktine primane, postanak monatva i njegov savremeni socijalni poloaj itd. Glavni
nosilac tih tema, ideolog i junak dijaloga i Dositejev glasnogovornik je episkop
Georgije. Njegovo stanovite je objektivno i filozofsko on poseduje istinu i od njega
se trae odgovori na sva pitanja. Ostale linosti: trgovac Malenica, gospoa
Kalinovika, arhimandrit bezdinski, Janja kujundija, prilaze temi svaka sa svog
stanovita i u skladu sa svojim poloajem i interesima. Likovi uesnika u razgovoru su
jasno izdiferencirani, a situacija je ivo ocrtana. U episkopovim besedama, koje ine
glavnu sadrinu dijaloga, smenjuju se idealno i komino, humor i patetika, slika i
pouka, polualjivi ton i strastveno dokazivanje istine. U ovom dijalogu je
koncentrovano sve ono to karakterie Dositejevo delo u celini. Oba pomenuta dijaloga
sastoje se, s jedne strane, od razvijenih replika, u stvari beseda, a s druge strane od
kraih replika koje se meusobno brzo smenjuju kao u obinom razgovoru. Besedniki
elemenat je mnogo vie zastupljen nego razgovorni, tako da se za oba dijaloga moe
62
rei da su to besede koje se prekidaju kraim razgovorima. U besedama Dositej na usta
svojih junaka Dositej eksplicira i propoveda svoje uenje, a u kraim razgovorima u
prvi plan izbijaju likovi uesnika u razgovoru. U svim Dositejevim dijalozima u sreditu
su odreene karakterne deformacije koje nastaju usled toga to se linost ogreila o neki
od pozitivnih racionalnih i moralnih principa za koje se Dositej zalae. U njima Dositej
razobliava neznanje i oholost (iguman Crnogorac), panini strah od smrti (poljski
prelat), nasrtljivost i grabljivost kaluera-prosjaka (Svetogorac). Ispoljavanje tih
nastranosti Dositej koristi za izlaganje pozitivnih principa svog uenja, koji treba te
likove ili da razoblie ili da ih izvede iz zablude. Pored karaktera u dijalozima drugog
tipa je potpunije razvijena siejna situacija, dok je u dijalozima prvog tipa ona samo
spoljanji okvir u kome se vodi razgovor. Uklopljenou u konkretne situacije ovi
dijalozi malo se razlikuju od razgovora koji su uoblieni u narativnim, epskim
strukturama. Oni stoje tano na granici izmeu esejistiko-retorikih i narativnih formi
Dositejevog dela.
5. Narativne forme : Elementarna forma narativnog je primer. Primer se javlja kao
neophodan element u tekstovima esejistike orijentacije, ali on ima i svoju posebnu
funkciju i samostalan razvoj. Primer najpre postoji kao samostalan retoriki dokaz.
Dokazivanje pomou primera definisao je Aristotel u Retorici primer ne prikazuje
relacije dela sa celinom, ni celine sa delom, ni celine sa celinom, nego dela sa delom,
slinog sa slinim, kada dva termina pripadaju istom anru, ali je samo jedan poznatiji
od drugog. Takav nain dokazivanja koji se iskljuivo zasniva na autoritetu injenica
est je i van besednitva. Isti nain dokazivanja primenljuje i Dositej. U predgovoru
Basnama iznosi primere povoljnih miljenja koja su o vrednosti basne imali znaajni
pisci ili filozofi, a zatim ukazuje na nekoliko primera uzetih iz Biblije i klasine istorije
koji govore o raznim ivotnim situacijama u kojima je basna korisno posluila.
Najvaniji od tih primera je pozivanje na Hristove propovedi u Jevaneljima u kojima
se basna koristi kao jedno od dokaznih sredstava. Sluajeve reanja analognih primera
koji svojom brojnou i ponavljanjem treba da utvrde izvesnu optu istinu nalazimo i u
drugim Dositejevim delima, naroito u naravouenijima uz basne. Pored dve pomenute
funkcije primera (ilustrativna funkcija i funkcija primera kao samostalnog retorikog
dokaza) primer ima jo jednu znaajnu funkciju on slui kao povod za raznovrsna
esejistika razmatranja i razgovore sa itaocem. Dositej najpre ispria neki svoj
doivljaj ili priu, a onda daje svoje misli o onome to je ispriao. Na takvom postupku
ostvarena su dva njegova najznaajnija dela: prvi deo ivota i prikljuenija i Basne.
Dositej sasvim kratko saopti ta se i u kakvim okolnostima dogodilo da bi svu panju
posvetio onome to se iz toga moe izvui kao pouka, tako da se dogaa da pouka
prosto proguta primer. Narativni element u retorikim primerima do izraaja dolazi
razvijenim pripovedakim partijama. Takve narativne celine su samostalno obraene i
imaju svoju autonomnu unutarnju vrednost, nezavisnu od retoriko-didaktikog
konteksta u kome su date i retorike funkcije kojoj slue (npr. komina epizoda o
Dositejevom bekstvu u grku kolu, njegovo putovanje od Temivara do Hopova,
njegov prvi susret sa hopovskim kaluerima itd.). U nainu na koji su oblikovana ta
63
pripovedaka jezgra ispoljile su se dve tendencije: humoristika i poetska, lirsko-
patetina stilska tendencija. I u razvoju narativnih formi kao i u razvoju nauno-
popularnih i esejistikih formi, ispoljava se delovanje tri osnovna elementa Dositejevog
knjievnog sistema: misli, etosa i patosa. Misao je u prvom planu tamo gde narativni
element slui kao primer od koga se polazi u objanjavanju i pripovedanju ideja, etos je
u prvom planu tamo gde je teite na realistinom i humoristikom prikazivanju
karaktera i situacija, a patos tamo gde pripovedaki elemenat slui kao povod za
iznoenje pievih oseanja i raspoloenja. Prirodi narativnog fenomena najvie
odgovara drugi sluaj. Tu su u prvom planu elementi koji bitno odreuju svaku
pripovednu, epsku strukturu: prola zbivanja i likovi uesnika u tim zbivanjima. Obino
je isprian samo jedan dogaaj u nameri da se istakne samo jedna karakterna crta
junaka. To su najee humoristike, dijalogizovane scene iz Dositejevog ivota u
kojima dolazi do izraaja neka negativna ili smena nastranost bilo Dositejeva bilo
nekog drugog njegovog lika. U izvesnim sluajevima, na narativni dijalog, nadovezuje
se filozofski dijalog koji slui da se raspravlja o temama od opteg, moralno-filozofskog
znaaja. Tako nastaje ona vrsta dijaloga koja je na granici izmeu esejistikih i
narativnih formi (Dositej i poljski prelat, Dositej i iguman Crnogorac itd.). Narativne
celine ovog tipa (Dositej i hopovski iguman) spadaju u male epske forme, a po stilu i
strukturi bliske su anegdotama. U svoja dela Dositej je uneo veliki broj anegdota iz
klasine starine i moderne istorije, koje sadre humor, dijalog i izreku. Osim toga,
Dositej se esto sluio i narodnom anegdotom koja ima iste osobine. Anegdota je
obrazac prema kome je Dositej oblikovao najvei deo svojih doivljaja u ivotu i
prikljuenijima i drugim autobiografskim spisima. Samo u jednom sluaju Dositej je
poao dalje od anegdote i stvorio sloeniju narativnu strukturu. Re je o poglavlju
Poetak greeske knjige iz prvog dela ivota i prikljuenija, koje predstavlja
kompaktnu pripovednu strukturu. To je mala pedagoka pripovetka ispriana u vedrom,
aljivom tonu sa pounom poentom iji je smisao da ponekad treba pribei i batinama
kako bi se neposluna deca izvela na pravi put. Umesto anegdote ovde je re o maloj
pedagoko-humoristikoj pripoveci. U pripovedakim partijama koje su povezane sa
pojmom etosa postoji ono to je najbitnije za epske, pripovedne strukture: prikazivanje
spoljanje, od pisca nezavisne stvarnosti. Te partije su i humoristike zato to je humor
ugao iz koga pisac gleda na dogaaje. U narativnim partijama koje su povezane sa
drugim elementima, mislima i patosom, narativni elemenat slui pre svega za iznoenje
pievih ideja i oseanja. Ideje se vie razvijaju povodom dogaaja o kojima Dositej
pria nego pomou njih. Kada je re o oseanjima, Dositej esto direktno iznosi
oseanja koja su u njemu probudili pojedini njegovi doivljaji ili povodom njih
pripoveda u emocionalnom, patetinom stilu, vrlinu, ljubav prijateljstvo. Dogaaj je
povod za iznoenje oseanja i nema puno mesta za njegovu samostalnu narativnu
obradu. Kada se pak oseanja prikazuju pomou nekog dogaaja, kada se dogaaji
prikazuju u skladu sa odreenim oseanjima, kada pisac govori o onome to su oseali
njegovi junaci u tom trenutku, nastaje pripovedaki postupak koji se naziva
emocionalizovano, lirsko-patetino pripovedanje (npr. prikaz bure, V pismo II dela
64
ivota i prikljuenija). Dositejevo emocionalizovano kazivanje o vlastitim doivljajima
ima ee karakter izvetavanja nego razvijenog pripovedakog postupka. Njemu
nedostaje upravo ono to ini sutinu svake narativne strukture: siejna razrada
dogaaja i karakterizacija. Siejni elementi su naglaeni samo toliko koliko je potrebno
da se naglase oseanja koja pisac hoe da prenese na itaoca. Karakterizacija je
potisnuta idealizacijom. U poglavlju Poetak mojega putovanja iz prvog dela
autobiografije Dositej pokazuje tenju da prevazie osnovnu formu svog izraza i da
stvori vie, sloenije oblike. Ovde je predstavljena homogena pripovedna celina koja je
data u sentimantelnom, lirsko-patetinom stilu (poseta grobu majke i sestre). Epizoda se
zavreva poetskim opisom Fruke gore i Hopova i panegirikom prirodi i ivotu koji je u
saglasnosti sa prirodom. Osnovno oseanje koje povezuje niz dogaaja u jedinstvenu
celinu gravitira na nekim mestima elegino-traginom, a na drugim idilino-rustikalnom
shvatanju ivota. Do pripovedakih formi koje stoje same za sebe, kao nezavisne
knjievne strukture, Dositej je doao putem prevoda i prerada. U njegovim delima ima
vei broj pripovedaka, ali nijedna od njih nije njegova samostalna tvorevina nego je
prevod ili prerada stranog izvora. Sve one mogle bi se svrstati u tri grupe: alegorine,
sentimentalne i humoristike. U alegorine spadaju dve pripovetke koje su pridodate
Basnama (Istina i prelest i Put u jedan dan), najvei deo pripovedaka iz Sobranija kao i
pripovetke iz Mezimca. Sentimentalne su dve Mormontelove prie iz Sobranija (Lauzis
i Lidija, Adelaida) kao i istonjaka pria Abdala i Basora. Humoristika je pripovetka
Jedan par papua iz Sobranija. Posebnu panju meu Doitejevim prevodima zasluuje
njegova omiljena pripovedna forma, basna. Basna je takoe alegorija, ali po nainu
obrade, basne u Dositejevoj zbirci bliske su anegdotsko-humoristikim pripovetkama.
Klasina ezopovska basna koju je Dositej prevodio je epigramatina pripovedna forma.
Pria treba da bude ispriana to je mogue krae, moralna pouka koja dolazi na kraju
treba da bude koncizna, aforistina. Jedan od Dositejevih uzora u basni, Lesing, takoe
istie saetost kao glavni princip basne. Taj zahtev za maksimalnom saetou Dositej
je uspeno realizovao u svojim basnama iz dalmatinskog perioda (Iica). U Basnama je
promenio postupak: na osnovu aforistike pouke basne razvio je itave lanke,
naravouenija, a proirio je i pipovedni deo basne. Dositej je umeo da nekim dobro
odabranim detaljem podvue aktuelni znaaj basne, tako da njegove basne imaju ne
samo alegorijsko, mistiki uopteno, nego i neposredno, ulno-konkretno i realistiko
znaenje. U svojoj obradi Ezopovske basne Dositej razara eliptini oblik ove
konvencionalne vrste unoenjem brojnih pojedinosti, u kojima se ogleda tenja ka
slikovitom, realistikom detalju, kao i dijalogizacijom i dramatizacijom radnje, on
stvara na osnovu pozajmljenih siea itave male pripovetke koje su po svojim
kompozicionim i stilskim osobinama najblie anegdotsko-humoristikim partijama iz
njegovih autobiografskih spisa. U svojoj studiji Lessings Fabeln bei Dositej Obadovi,
A. maus je uporeivanjem Dositejevih prevoda sa izvornicima kod Lesinga,
ubedljivo pokazao da u osnovi strukture dositejevske basne lei odreeni narativni tip
prema kome je Dositej oblikovao svoje basne bez obzira na izvor. Taj tip ima svoj uzor
u narodnim oblicima pripovedanja meu kojima anegdota zauzima najistaknutije mesto.
65
Moglo bi se rei da Dositejeve basne nisu nita drugo nego razvijene anegdote, u
kojima su ivotinje, a ne ljudi, glavni junaci. Na isti nain Dositej je narativno obradio i
sopstvene doivljaje u autobiografiji. Dositej je na osnovu pozajmljenih siea stvorio
svoju basnu i uao u nau knjievnost kao nacionalni basnopisac.
Milo Lompar, ivot i delo Dositeja Obradovia
Duh prosveenosti u srpskoj autobiografiji (rad tei da kroz elemente prosveenosti
prikae skrivene crte Dositejeve autobiografije)
Srpska knjievnost s kraja 18. veka anahrona je u romanu, poeziji i drami, ali ne i u
autobiografiji. Presudnih 50 godina za srpsku autobiografiju poklapaju se sa
najvanijim klasinim razdobljen evropske autobiografije to je period od Rusoovih
Ispovesti (1782) do Geteove Poezije i istine (1831). Duh prosveenosti u Srbiji donosi
nekoliko potpuno novih i modernih figura: figuru oficira kod Pievia, figuru
svetenika kod Zelia, figuru plemia kod Tekelije i figuru pisca kod Vujia.
U ivotu i prikljuenijima Dositej narativno priziva dva suprotna puta kojima koraa
juank autobiografije. Nadahnut svetakim itijima, sa duhovnim okom koje stremi
onome to je tajanstveno i nedokuivo, ali i uzorno i veito, junak bei u manastir.
Ovim gestom pak junak pokazuje nezrelost (Kant kae da je nezrelost nemo da se
sopstveni razum upotebljava bez vostva nekog drugog). Istovremeno, junak oliava i
put ka udobnosti (Kant takoe kae da je udobno biti nazreo) kada postane blizak
svetakom uzoru i kada u sopstvenoj sudbini oseti mir tada kao da se oslobodio onih
duhovnih bura koje su ga i nagnale da putuje. Drugi put junaka autobiografije je put ka
svetu. To je put ka prosveenosti od srednjevekovlja, ka zrelosti od nezrelosti, ka
savremenosti od venosti. Taj drugi put oliava autentian gest prosveenosti koja je
izlazak ovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti (Kant). Dositejeva odluka da
smisaono teite autobiografije stavi na taj momenat vana je zato to obeleava raanje
autobiografije iz duha prosveenosti. Duh prosveenosti formirao je autobiografiju kao
knjievnost koja prepoznaje buenje subjekta, njegov izlazak u razumevanje sveta kao
nov oblik samo-razumevanja. Junakov okret je sav u duhu prosveenosti (Kant: imaj
hrabrosti da se slui sopstvenim razumom) i u njemu se prepoznaje dimenzija slobode
koja nalae da se od svog uma u svim stvarima naini javna upotreba (Kant).
Neminovna okolnost pri tom je ta to se otkriem razuma i slobode zakorailo u
posebno stanje neudobnosti. Dositejev pripoveda meutim potrudio se da u stranu stavi
ovu neminovnu okolnost on ostaje pri uverenju da se otelovljenjem duha
prosveenosti u junaku zadralo neko unutranje stanje udobnosti, nekonfliktnosti,
neproblematinosti, koje je razliito od preanje praznoverne udobnosti, ali je i dalje
stanje udobnosti. Ako je meutim veoma udobno biti nezreo, potiniti se autoritetu,
zato u Dositejevom pripovedanju o osvajanju zrelosti nema naglasaka egzistencijalne
neudobnosti koja je nerazmrsivo spletena sa slobodom, nema uasa, jeze, zauenosti
koja je pristigla kao plod junakovog stupanja u zrelost. Pripoveda Dositejeve
autobiografije ne zna za zrelost i neudobnost jer suvie rano zna za sumnju u um. Kada
junak Dositejeve autobiografije odlui da ode u manastir to je oponaanje religiozne
autobiografije, ali to je samo priprema pripovedakog momenta sekularnog
66
preobraenja koji zahteva duh prosveenosti. U Dositejevoj autobiografiji ispod svake
rei o ivotu, o sluajnosti, o junakovim gestovima i postupcima pronalazi se narativna
nit svrhovitosti, celokupnosti svih postupaka. Duh prosveenosti oblikuje Dositejevu
autobiografiju kao priu o uzornom ivotu, pa sile pripovedaa i zavrenosti preteu nad
silama ivota i nezavranosti.
vebe
Pismo ljubeznome Haralampiju : Ovo je prvi tampani rad Dositeja Obradovia,
pisan u aprilu 1783, upuen prijatelju u Trstu, Srbinu iz Hrvatske. U isti mah, ovo pismo
je i neka vrsta manifesta i poziv na pretplatu za delo Sovjeti zdravago razuma, koje je
izalo 1784. u meuvremenu, Dositej je promenio nameru i umesto Sovjeta izdao je u
leto 1783. prvi deo ivota i prikljuenija.
ekao je da proe post kako bi odgovorio na pismo prijatelju.
Pesma u desetercu slavi zavretak posta; pohvala austrijskom caru Josifu. Nastao je
zlatni vek i slatka vremena.
Obavetava ga da je iz Halea preeo u Lajpcig, gde e tampati Sovjete, na isto
srpskom. Ne trai zaradu, samo koliko da pokrije trokove tampanja. Uzda se u
pomo nekog bogatog zemljaka. Namerava da sve to je nauio iz raznih stranih knjiga
objavi na srpskom za obrazovanje svog naroda. Svi evropski narodi trude se da usavre
svoj jezik, kako bi svako mogao da razume ono to pisci piu i da se tako obrazuje.
Francuzi i Italijani nisu se plaili da e latinski nestati ako oni ponu da piu na
narodnom jeziku.
Prostota i glupost nemaju potrebu da napreduju i zadovoljavaju se starinskim. Bog je
oveku dao razum da izabere ono to je bolje, a bolje je ono to je korisno.
Istim jezikom govore Crnogorci, Dalmatinci, Hercegovci, Bosanci, Srbijanci, Hrvati,
Slavonci, Vojvoani (osim Vlaha). Istim jezikom govore i Muslimani i katolici ovih
etnikih pripadnosti jer zakon i vera moe se promeniti, a rod i jezik nikada.
Njegova knjiga bie za sav srpski rod, za sve one koji ele da neto naue. Svi zakoni i
sve vere propovedaju dobrotu i pravednost. Izvori koji uznemiravaju ljudski rod su:
bezumlje, slepi um, pokvarenost, pakost, zlo srce i samoljublje. Poziva se na ljudsku
savest i dobro srce i uzda se da e jednom sve nepravde i razlike nestati.
Basne
Dositej je objavio Basne 1788. godine zajedno sa Putnikim pismima. Leksika u
basnama bliska je usmenoj knjievnosti. Struktura Dositejeve basne:
basna+naravouenije (=esejistiko razjanjenje alegorije). Unutar naravouenija su
poslovice, anegdote, citati drugih knjievnika i filozofa. Struktura naravouenija:
primer-pouka-primer.
Predislovije o basnah
Svi narodi sveta imali su basne i moralne pouke. Otac basana Ezop. Basnopisci su
zaduili svoj narod.
Ima nameru da sa raznih jezika prevede stare i nove basne i da ih izda na srpskom
jeziku.

67
Moralne pouke koje se nalaze u naravouenijima basana su nemerljivo korisne one
sadre svu moralnu filozofiju
Najvee preimustvo basne sastoji se u tome to ih mogu itati i razumevati i
najobrazovaniji i najprimitivniji ljudi.
Niko nije pokazao dostojanstvo basne kao Hristos (poune prie parabole u
jevaneljima)
Basna je alegorija
Svoje basne namenjuje mladim umovima da naue kako da razlikuju istinu od lai, da
ne veruju u sve to uju i da se sa sobom malo po malo razmravaju
1. Orao i lisica
Orao i lisica nastanili su se na istom drvetu. Oboje su dobili mladunce. Orao
jednog dana nije imao ta da jede i pojeo je lisiine mladunce. Lisica ga je proklinjala i
prizivala osvetu. Jednom prilikom su pastiri pekli meso i orao je uzeo jedan komad sa
prilepljenim ugljenom od koga se zapalilo gnezdo, a orlii poispadali. Lisica ih je rado
doekala i pojela.
Naravouenije: ne dri se s kim se nisi kadar poupati poslovica. Ljudi se
najvie tue na komije i prijatelje. Ne treba se druiti sa nepoznatima niti biti prijatelj
sa silnijim od sebe. Silni ne treba da se uzda u silu svoju jer postoji sudbine oko koje
sve vidi
4. Lav, kurjak i lisica
Lav se razboleo i ivotinje mu dolaze u posetu. Kurjak (kurjaki muselim)
kleveta svog komiju lisca zato to je na njega ljubomoran i saoptava lavu da ga lisac
prezire i da mu se ruga. Kada lisac doe u posetu lavu, lav ga upita zato je doao
poslednji, a lisac mu odgovara da mu nosi lek treba da odere vuka i da se obloi
njegovom koom.
Naravouenije: ovo se moe dogoditi ljudima koji ive u gluposti i varvarstvu. Car
je lakoveran i ne trudi se da nae istinu najpre sve veruje vuku, a potom liscu, tj.
veruje onome koji najuverljivije lae. Sva tri uesnika basne su negativni likovi.
17. Kurjak i jagnje
Kurjak pije na izvoru i ugleda jagnje. Najpre ga provocira, a potom i pojede.
Naravouenije: (opis koji sila ima nad pravdom). Imati pravo tamo gde vlada
nepravda ne znai nita. U sred naravouenija Dositej zaboravlja da je basna alegorija
ivotinje nemaju pravdu i mogu meusobno da se jedu, a ljudima je bog dao pravdu.
77. aba i junac
aba je ugledala junca i htela da bude velika kao on. Druge abe joj nisu verovale i
ona se nadimala sve dok nije pukla i izala su joj creva. Basna je dramatizovana i data u
dijalogu.
Naravouenije: Ne treba zavideti veima i boljima. treba poznavati svoju meru. Ne
treba zavideti veima i boljima. Luda i nerazumna ena ponosi se haljinama i kradom
gleda da li je gledaju.
133. Finiks i golubovi

68
 Feniks se rodi iz pepela i pone da se sprema na stogodinje putovanje. Sretnu ga
golubovi i pitaju s kim putuje, a on kae sam. Golubovi ga saaljevaju to nema s
kime da provede ivot.
Naravouenije: A mi u Opovu, gdi su, fala Bogu, prave ene kao to i je bog
stvorio i mati rodila, oe da o njima ne mislimo?
Dete i zmija
Dete ugleda zmiju i hoe da je ubije jer je ona nego drugo dete ujela i tako
usmrtila. Zmija mu na to odgovara da je to dete htelo da ubije zmiju i odere joj kou.
Dete odlazi kui i ispria razgovor ocu, a otac mu kae da nikad ne veruje u neku priu
dok ne uje i drugu stranu.
Naravouenije: lake je verovati nego ii pitati.
Ovde Dositej uplie najraznovrsnije stvari: jednu englesku sentenciju i srpsku narodnu
poslovicu, deiji inat i zadrte dervie koji tvrdi da bog samim Turcima dobro eli,
Nerona i bednoga Montezumu, amerikanskoga vladatelja koji je postradao od
nemilostivih panjola, Aleksandrovog pohlebnika koji je dokazivao da su snovi la
time to je Aleksandar sanjao Muhameda koji je tvrdio da bog govori iz njega,
Jevanelje i misao jednog apostola i sliku psa koji juri za zecom. Kroz sve to arenilo
provlai se ipak jedna osnovna misao, glavni problem o kome se raspravlja, a to je
problem slobodnog miljenja i rasuivanja. Dositej objanjava kako dolazi do zablude
ili lanog suda, na koji nain se moe izbei padanje u zabludu i kojim putevima doi
do istinitog znanja. Zbog centralnog problema u ijem se razmatranju Dositej koristi
Dekartovim uenjem o metodu, ovom bi se naravoueniju mogao dati naslov O
metodu
159. Lastavica i slavuj
Lastavica i slavuj bile su nekada dve sestre kojima su ljudi uinili nepravdu i
pretvorile su se u ptice. Lasta poziva slavuja da pree u grad da peva gospodi i
gospoama, a ne pastirima i pastiricama koji nisu za muziku slavuja. Slavuj podsea
lastavicu da su se upravo zbog graanina i pretvorile u ptice. Takoe kae i da je
gospodi muno ugoditi, a pastiri su iste due. Slavuju je lepe da peva u netaknutoj
prirodi.
Naravouenije: svakome je najbolje tamo gde se rodio, makar tamo bila i
svagdanja zima. Trudoljubivi i razumni seljaci su sreniji od veine gospode zato to je
njihovo srce isto i slobodno od premnogih strasti i zlobe koje grizu i mue bogatae i
zato to su zadovoljni onim to imaju. Tako je kod svih naroda, potvruje Dositejevo
lino iskustvo. Anegdota sa Gavrilom, moldavskim mitropolitom koji se udio kako su
Cigani veseli, a nemaju nita, na ta mu je proiguman odgovorio da njima ne lei
igumanovih 50 hiljada dukata na srcu.
Sovjeti zdravago razuma
Ne kaj se, dobro inei
Najpre govori o finansijskim tekoama oko izdavanja Sovjeta. Oekivao je pomo od
neimenovanog donatora koji je meutim odluio da podigne dva zvonika. Ali od
gledanja u zvonike se ne postaje pametniji niti bogu ugodniji. Mnogo je bolje jednu
69
pametnu i korisnu knjigu prevesti na srpski i tampati, nego dvanaest zvonara sazidati.
Sujeverje je glupa i bedna stvar. knjige, brao moja, knjige, a ne zvona i praporce.
Treba poslati otroumne mladie na kolovanje; oni e postati uitelji i prevodioci.
Zatim treba sazidati kole i za mukarce i za devojke. I kraljica Elizabeta je bila
obrazovana, a po hrabrosti se nije razlikovala od mukaraca. Zatim treba sazidati
bolnicu i okruiti je drveem gde e boraviti stari i bolesni. Kada sve se sve to napravi,
onda se mogu podizati zvonici, tornjevi i drugi gradski ukrasi.
Na sve ovo razmiljanje nagnala ga je srpska poslovica Ne kaj se, dobro inei.
12. januara 1784. dobija pismo od Simeona Zoria Narania, brata ruskog oficira
Davida Gavrilovia Narania, koga je Dositej poznavao. Jednom prilikom kada se
Dositej raspitivao za Davida, sreo je neke trgovce koji poznaju Simeona i po njima mu
poslao svoju knjigu. U pismu se Zori zahvaljuje na knjigama koje su mu se dopale i
poziva ga u goste. Dositej u odgovoru iskazuje svoju radost i zahvalnost. Prigodna
pesma posveena gospodinu Zoriu
Pravo reci, pa gledaj, te uteci!
Dositej je dobio pismo puno vike, ukora i pretnje. To pismo navodno je napisao izvesni
Serafim (moda imaginarni lik).
Srbi pevaju koledarske pesme i imaju paganske obrede koje je zabranio temivarski
episkop Georgije Popovi.
Prosti ljudi teko prihvataju novine ako e i najpametnije biti
Odgovor Serafimu Dositej se raduje njegovom pismu iako nije prijatne sadrine. I
Hrista su ubili zato to je narodu hteo oi otvoriti. Dositej je slobodan da drugima
saoptava svoje misli, da podeli sa njima ono pametno to je uo i nauio. Dve
ovekove sposobnosti iz koih proizilazi sve ostalo su: misliti i zahtevati. Umetnuta pria
o razgovoru sa igumanom o dugi, zato je arena. Jo jedna pria o popu Mudalu, koji
nadmudruje latinske teologe. ovek je i telesno i duhovno bie, a ta dva dela potrebno
je da budu u saglasnosi, kako bi ovek dosegao savrenstvo. Telo zahteva da zadovolji
ula, a razum treba da ga usmeri na ispravne i korisne stvari. Iz savrenog sklada duha i
tela raa se dobrodetelj. Koja je korist razumno misliti, a nerazumno postupati, pametno
govoriti, a ludo raditi? Zlim i nepravednim ljudima je strana boija pravda, a dobrim i
pravednim ona je slatka i mila. Ljudi ne znaju ta je umerenost ni kad im je dosta; kad
veruju, oni hoe da veruje ili u mnogo i svata ili ni u ta.
Potrebna su lekarstva, fizika i moralna.
U svakom narodu ima i dobrih stvari i budalatina, pa tako i u srpskom. Ljudi treba da
se okanu i da odbace loe stvari i obiaje koji su ukorenjeni, a koji se protive zdravom
razumu.
Sobranije raznih naravouitelnih veej
Glava dvadeset prva
O nekim razlinim vetma, prvo o vkusu
Ukus je najpre fizika stvar, ulo, a potom i moralna, na osnovu koje poznajemo ta je
lepo, a ta runo, prijatno i neprijatno itd. Ukus se moe rafinirati i dovesti do
savrenstva.
70
Rugoba naravi gora je od telesne rugobe
Lepe umetnosti su one koje zahtevaju vie otroumlja nego truda
Svaki ovek ima uroeno, tj. od boga dato osnovno oseanje ukusa, koje se dalje treba
razvijati
Dositej zatim govori o tome kako pisci treba dobro da poznaju svoj jezik i da piu jasno
(o stilu)
O dostoinstvu ophodenija soglasno pravilam dobrodjetelji i lepoga vospitanija:
anegdota o francuskom kralju i starici i o kavaleru i gospoi (verbalno nadmudrivanje).
Dostojanstvano ophoenje mora sadrati veselost i ljupkost.
O celosti i bespritvornosti haraktera i o pritvorstvu: istosrdanost je potena,
velikoduna, prekrasna, pohvalna i slavna. ivot pritvornog i lukavog oveka je bedan
on ivi u strahu i nikad nema mira. Zlo postoji na svetu ali je vie dobra i pravde. Ko
hoe da propadne nek propadne.
Glava dvadeset ftora (=druga)
O komediji
Komedija je jedna igra koja predstavlja neto uvesitelno i aljivo, u koju ne ulazi
nikakvo estoko i svirepo prikljuenije i (...) blagopoluno se savrava. Komedija
uveseljava., ali i koristi, tj. iz nje se moe neto nauiti
Mezimac
Glava prva
Jest li polezno u prostom dijalektu na tampu to izdavati
Veina ljudi dalo je pozitivno miljenje o Dositejevom radu, to njega hrabri da nastavi
dalje.
On je jo i ranije pisao na svima razumljivom jeziku. Vremenom sve postaje savrenije i
zrelije, pa i pisanje (primeri iz antike: Homer, Euripid). itnja i skoroa mnogo kvare.
Autokritika: osuuje svoje prve basne (aorist umesto perfekta). Njegove greke
uzrokovane su urbom da izda dela dok mu ne nestane novaca.
O imenu Srbin i Srbija, a ne Servin i Servija.
Svi srpski narodi (Bonjaci, Dalmatinci, Hercegovci, Crnogorci) govore istim jezikom i
lako se meu sobom razumeju.
Slovenski narodi (Rusi, Poljaci, Boemi, Horvati, Slovaci ili Toti, Srblji i Bolgari)
govore slavjanskim jezikom (koji je u Rusiji usavren i na kome se izdaju knjige), ali se
oni ne mogu meu sobom lako razumeti.
Trlaji lepo pie i njegov stil je savren, ali njega ne razumeju prosti seljani kojih je u
svakom narodu najvie, a koji treba neto da naue
Pjesna na insurekciju Serbijanov (Vostani Serbije)
Pesma je posveena Karaoru i njegovim hrabrim vojvodama. Stih: dvanaesterac.
Vrsta: rodoljubiva pesma.
Pisma:
G. Episkopu Josifu od akabent

71
Ree li se samo da se putuje s alom ili bez ale, to je meni sve jedno: mora se
putovati
Linija lepote: jedna linija prava ne ini lepotu. Lepe je pri putovanju u odreenu
zemlju malo zaobilaziti i kruiti jer se tako mogu upoznati razne druge zemlje i gradovi.
Kad bi nas bolje uili i vaspitavali od detinjstva (umesto to nam priaju o vampirima i
veticama), bili bismo bolji ljudi. Uili su nas da se plaimo pre nego to smo raspoznali
ta je dobro, a ta zlo.
Mlai se ale na starije, a stariji jedni na druge. Svemu tome je uzrok naznanje i
nevaspitanje (tj. neprosveenost).
Srpski karakter ne razlikuje se od engleskoga, samo mu treba omoguiti da se vaspita.
Dositej alje uz pismo prvi deo Prikljuenija i Sovjete.
Igumanima: Dimitriju Kruedolskom i Sofroniju Velikoremetskom
Obavetava svoje prijatelje o radosnom stanju u kome se nalazi.
Sanja uznemirujue snove za koje misli da predskazuju smrt.
Brine se za izdavanje drugog dela Sobranija. Planira da ode u Moldaviju i tamo tampa
delo jer se i tamo otvorila tamparija.
ivot i prikljuenija
I Predislovije
slatka je stvar priseati se svojih doivljaja od najranijeg detinjstva, pa do starosti
milost nebeskog promisla pomogla mu je u raznim nevoljama
moje iste slabosti i pogreke, premda ih se stidim, i od kojih ni do danas nisam se
izbavio, polzuju me kad ih pominjem, pomaui mi da se ispravljam koliko je mogue,
da nisko i smireno o sebi mislim, i da druge, meni podoboslabe, ljude trpim i snosim
Zlatni sovjet: poznaj sebe vrlo kasno se prima
Svoj ivot Dositej sumira sa 38 godina, kada je na granici izmeu mladosti i starosti
Voleo bi da posle njega ostane neto to e njegovom rodu koristiti. Priae o svojim
doivljajima i stvarima koje je video dobre e hvaliti, a loe osuivati
Najvanija stvar je vaspitanje mladih; od toga sve zavisi. Na zdravoj mladosti zasniva
se i zdrava starost. Svojim delom eli da pomogne roditeljima pri vaspitavanju dece.
Nije on predmet i cilj ove knjige nago korist njegovih blinjih
Nesloga, nemir, svaa i mrnja nastaju zbog toga to ne poznajemo sebe i druge ljude
eli da njegovo delo bude korisno i zabavno
Svak se sebi ini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena
Treba se usuivati menjati stare navike koje su loe i prosveivati se, napredovati u
duhovnom smislu
vreme je ivota naega jedan minut, jedno trenue oka i jedno nita
Namerava izdati Sovjete knjigu koja e sadrati razliite misli i savete uenih ljudi,
prevedene s raznih jezika
Obznanjenije
Namarava izdati trista primeraka ove knjige. Unapred se izvinjava zbog tamparskih
greaka.

72
 I roen je u akovu, u Temivarskom Banatu. Otac mu se zvao ura Obradovi, po
zanatu urija i trgovac, a majka Kruna Paunki. Otac mu je umro kad je bio veoma
mali i jedva ga je zapamtio. Ljudi su ga voleli i lepo su o njemu govorili to je posebno
uticalo na Dositeja
majka se preudala posle oeve smrti, ali je bila veoma nesrena u drugom braku i ubrzo
posle roenja petog deteta (prvog u drugom braku) je umrla. Dositeju je tada bilo 10
godina. Nakon toga Dositej sa braom Ilijom i Lukom odlazi kod Strica Grujice. Tamo
ih je gajila strina zajedno sa njenim kerima. Ubrzo je meutim umrla najmlae
Dositejeva sestra Julijanka, koja je ivela kod dede. Njenu smrt Dositej nikada nije
prealio.
Kada je izgubio majku, oca i sestru Doistej kao da je osetio da e celoga ivota
stranstvovati.
Uzeo ga je tea Nikol Paranin, koji nije imao muke dece, da ga vaspitava i koluje.
Dositej je vrlo brzo uio i mnoga itija i prologe znao je napamet. Ove knjige uticale su
na mladog Dositeja i on je eleo da bude monah i isposnik. Pouka: deca ne treba da
itaju ono to nije za njih.
Dositej odlui da pobegne sa igumanom Deancem koji se spremao u Tursku, ali ovu
nameru prozreo je njegov staratelj i vratio ga kui
mlada je dua podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metne i salije, onaki obraz
od njega napravi
Ljudima je lake da veruju u ono to uju nego da sami proveravaju i tragaju za istinom
II Poetak greeske knjige
U vreme Dositejevog detinjstva u akovu je iveo Grk, starac Dima, koji nikada nije
proputao liturgiju. Kada popovi ne bi doli na vreme Grk bi se ljutio i psovao. Dositej
je upijao njegove rei na grkom i zavoleo grki jezik. Jednom prilikom pridruio se
grkoj deci u koli u koju je doao uitelj iz Grke. Uitelj Dositejev je za to saznao i
Dositej je od njega dobio batine.

III Kako sam postao kapamadija i trgovac

Dositejev staratelj, shvativi da je teko odvratiti Dositeja od stranstvovanja, odlui da
ga poalje u Temivar, kod majstora kapamadije i trgovca. Dositeju meutim zanat nije
iao od ruke i bilo mu je dosadno, te ga je majstor postavio za pisara.
Dositej je u Temivaru uo nemaki i italijanski i poeleo je da naui ta dva jezika.
Istovremeno polako je odustao od pomisli da bude pustinjak i razoarao se u kaluere
kada je shvatio kakvim neduhovnim nainom ivota ive.
Sluajno je u kui svoga majstora uo razgovor pri obedu episkopa Georgija Popovia i
ostalih gostiju. Episkop se brani od osuda to javno jede meso. On kae da su i Hristos i
apostoli jeli meso i da je bolje da ga javno jede nego da ga jede kradom, a javno da se
pravi da ga ne jede. Episkop kae da su i oni ljudi od krvi i mesa i da misle na ene (na
ta se ostatali smeju), a i u poetku hrianstva episkopi su se enili i imali porod.
73
Gospoica Kalinovika se ukljuuje u raspravu i podrugljivo zakljuuje da bi najbolje
bilo da se ene raaju slepe jer imaju zlobne i pakosne oi. Episkop odgovara da je bog
dao uivanja u telesnoj ljubavi kao da bi se nadoknadio bol koji ena osea pri raanju
deteta i muke koje podnosi u trudnoi. Episkop kae da ensko telo nije sazdano za
naslaivanje mukaraca nego da daruje ivot. U razgovor se ukljuuje stari Malenica
koji kae kako je dobro to ovo nije znao ranije jer bi se klanjao eni kao ikoni. Tome se
svi smeju. Episkop osuuje kaluera koji se ne ponaaju u skladu sa svojim zvanjem i
dunostima. Posebno osuuje prosjaenje. Svi se smeju kada episkop predloi
arhimandritu da se ukopi jer se arhimandrit zgrozi i uplai. Ne treba mirske svetenike
silom terati u manastire niti doputati da se mladi momci kaluere. Monah treba da
bude poten i neporoan, predat nauci, i treba da ima elju da pomae drugima.
Dositej je oduevljen prostim i iskrenim episkopovim govorom. Sve to je episkop
rekao, uticalo je mnogo na Dositeja: gdi bih god vidio najmanju devojicu, mislio bih
u sebi: ovo je mala mati eloveeskoga roda
U Temivar se doselio mladi iz Srema, Todor koji je Dositej priao o frukogorskim
manastirima i posveenim udotvorcima koji tamo ive u peinama
Dositej odlui da pobegne iz Temivara u Hopovo zajedno sa jo jednim mladiem koji
je bio sa njim na zanatu
IV Poetak mojega putovanja
Na putu do Hopova prolaze pored sela u kome se rodila majka Dositejeva, a tu je i
njegova sestra umrla. Setivi ih se, potrese se i isplae. Zakljuuje da ne bi nikada otiao
iz Banata da su mu majka i sestra ive.
Hopovo je kao raj na zemlji i niko ne moe pred njim da ostane ravnoduan.
V Evo me me kalueri; to sam traio, to sam i naao
Iguman uzima Dositeja da bude njegov ak. Dositej je u manastiru itao itija kojima je
bio fasciniran. Iguman tera Dositeja zato to ita bolje od njega. Svima je govorio da
mali Dositej ita bolje, to je Dositeju bilo neprijatno. Dositej je bio kod igumana oko 3
godine, sve dok iguman nije umro. Po Nika je ubrzo dola majka i odvela ga, a po
Dositeja je doao njegov brat Ilija, koji nije nagovarao Dositeja da ide i Dositej i ostao u
manastiru. Dositej odlui da se postrie i uzme ime Dositej, umesto svetovnog
Dimitrije, po junaku omiljenog itija. Dositej je sa svojim igumanom obiao celu
Vojvidinu. Iguman ga je svuda hvalio
Pokuavao je da nita ne jede sedam dana kako je proitao u itijima da su neki
pustinjaci gladovali, ali nije izdravao vie od 3 dana jer bi padao u nesvest. Iguman ga
je zbog toga prekoravao i grdio
Proulo se da je Dositej svetac i mnogi su dolazili kod njega na isceljenje, da im on ita
molitve
itanje itija bilo je korisno zato to je dobro savladao slovenski jezik, ali u njima je
bilo svakakvih protivrenosti koje koje on nije mogao razumeti jer nije bio u stanju da
rasuuje ve ih je uzimao zdravo za gotovo.
Iguman je donosio Dositeju i graanske istorijske ruske knjige i tako je Dositej otkrio
da ga interesuju i druge knjige osim crkvenih
74
Iguman mu daje neto novca s kojim bi mogao poi u Kijevo, da se tamo obrazuje.
Iguman smatra da Dositej nije za kaluere nego za nauku i da e se kajati to se
zakaluerio.
Iguman, Teodor Milutinovi, ostao mu je u najlepem seanju i kad je umrO, Dositej je
za njim alio kao da mu je roditelj
VI Zakljuenije prve asti
razgovor sa Zilotijem, koga Dositej pita da li je ovo to je on napisao korisno. Zilotije
ga upozorava da Dositejeva namera da osudi sujeverje i zloupotrebe (crkvenih knjiga)
moe dovesti do toga da ga ljudi ne razumeju i da ga omrznu. Dositej ponavlja koji cilj
eli da postigne ovim delom: eli da ohrabri uene ljude da piu na narodnom jeziku i
da naglasi koliko je vano slobodno misliti i pravilno rasuivati u ivotu. Dositej hoe
da se bori protiv sujeverja koje zatupljuje narod, a ne protiv pravoslavlja. Smatra da bi
bilo bolje da se manastiri pretvore u kole i da se deca tamo obrazuju i vaspitavaju.
Zilotije upozorava Dositeja da Srbi nisu navikli da misle slobodno i da e od Dositeja
misliti da je jeretik. Dositej se ne plai, zato to on propoveda istu jevaneosku i
apostolsku nauku. Mnogi kalueri zloupotrebljavaju svoj poloaj kako bi od naroda
izvukli milostinju, sa time se slae i Zilotije.
Jovan Dereti, Barok i rana prosveenost
Poetak Dositejevog knjievnog rada pada u vreme njegovog drugog boravka u
Dalmaciji, kada je za ki seoskog svetenika preveo sa crkvenoslovenskog na narodni
jezik odlomke iz beseda Jovana Zlatoustog i sastavio knjiicu koja se ubrzo proirila u
Dalmaciji pod nazivom Dositeova bukvica. Ona nije sauvana. Ali Dositej je po
povraku iz Grke napisao jo nekoliko dela slinog karaktera od kojih je sauvana Iica
i nedovren Venac od alfavita. I ta dela su preteno prevodi sa grkog i kompilacije.
Svojim helenstvom Dositej odstupa od dominantne ruskoslovenske orijentacije nae
knjievnosti tog doba. Dositejevi dalmatinski radovi izdvajaju se i sveim narodnim
jezikom s mnogim lokalnim, dalmatinskim primesama. Po jezikim osobinama, Iica je
najlepe napisano Dositejevo delo.
Jovan Dereti, ta je srpska prosveenost?
ivot i prikljuenija sadri najpotpuniju i knjievno najuspeliju artikulaciju Dositejevog
prosvetiteljskog racionalizma. Ceo odeljak Poetak mojega putovanja napisan je na
nain koji je karakteristian za sentimentalistiku knjievnost. Naravouenije uz basnu
133, Finiks i golubovi je takoe napisano u sentimentalnom kljuu. Ipak, Dositejev
glavni junak je prvenstveno ovek razuma, tragalac za istinom do koje se moe doi
samo zdravim razumom, a pomou nauke. On ne doputa da oseanje njime
zagospodari, iako mu se ne protivi. U Dositejevim delima vladaju blage, stiane
emocije. On je apologet prijateljstva i porodine ljubavi. Kod njega ima plaljivosti, ali
ne i razorne strasti.
Jovan Dereti, Dositej Obradovi
U osnovi prve asti ivota i prikljuenija je pria o mladiu na ivotnoj raskrsnici,
koji svojim sposobnostima i duhovnim tenjama visoko odskae nad okolinom i ne
moe se zadovoljiti starim, utabanim stazama, ve trai novi put. Bei u manastir u elji
75
da se posveti, a zatim shvata da je pogreio i bei iz manastira da bi naao nov put. Ovo
delo je antiteza svetakih itija, a na nekim mestima prelazi u direktnu kritiku tog anra.
U perstapktivi daljeg razvoja narativne proze, ono se javlja kao uvertira u roman, koji
predstavlja osnovnu narativnu vrstu nove knjievnosti. Osnovno stanovite iz koga
proizilazi struktura dela je propovedniko i esejistiko suprotstavljanje jednog ideala
drugom idealu, jednog stava drugom stavu. Pria o linom traanju puta se pretvara u
neku vrstu rasprave o traganju za istinom, u kojoj piev ivot slui prvenstveno kao
ilustrativni primer, kao opomena itaocu. Dijaloke, esejistike i propovedake partije
dobile su u ovoj knjizi izrazitu prevagu nad naracijom i deskripcijom. Izlaganje je
diskontinuirano, a struktura zatvorenog tipa. U duim odeljcima autobiografska naracija
se povremeno prekida autorovim moralnim komentarima ili razgovorima u kojima autor
na usta svojih junaka iznosi glavne svoje teze. Kao tipino prosvetiteljsko delo, ova
knjiga kree se u sferi ideja, od kojih su neke u svoje vreme delovale kao
revolucionarna novina (kritika tradicionalnog miljenja, ustanova i obiaja, kao i
zalaganje za slobodno, kritiko miljenje). Stil njegovih misaonih iskaza je didaktiki
blagoglagoljiv i rasplinut ali nije suvoparan i bezlian. Osnovni ton izlaganja, bilo da je
re o dogaajima ili idejama kree se od patetike do humora. U drugom delu ivota i
prikljuenija, Dositej je prevashodno pripoveda svojih stranstvavanja, a samo usput, u
digresijama, propovednik i prosvetitelj. To je knjiga o putovanjima i prijateljstvu, vedra,
optimistina, puna svakojakih zgoda, susreta s ljudima i zemljama, portreta linosti,
pohvala prijateljima itd. To je knjiga zahvalnosti i prijateljske ljubavi, a po knjievnim
osobinama prevashodno narativni tekst autobiografsko-putopisnog karaktera. Struktura
je jednostavna, izlaganje je kontinuirano, kompozicija linearna i otvorena. Spoljanja
forma je vrsta ovo delo napisano je u epistolarnom obliku. Prva knjiga je znaajnija i
bolja kao celina, a druga je bolja u pojedinostima. Iako pie o sebi, Dositej se ne bavi
samo sobom. Bitna odlika njegove autobiografije je okrenutost drugima, iako je sve
dato kroz prizmu linog iskustva. U prvom eseju iz Sovjeta, Ne kaj se dobro inei,
Dositej iznosi itav kulturni program od optenacionalnog znaaja, u kojem su nale
mesto i kole i tamparije i vaspitanje mladei s posebnim naglaskom na potrebu
vaspitanja ena, zatim spisak naunih disciplina koje treba da se ue u koli. U drugom
eseju, Pravo reci, pa gledaj, te uteci, dotakao se krupnih filozofskih pitanja, kao to je
pitanje razlike izmeu ula i razuma, izmeu iskustvenog opaanja i naunog saznanja.
Na nekim mestima humorno ironini razgovor sa odsutnim protivnikom prelazi u
oduevljene pohvale delima za opte dobro ili u patetino obraanje itaocima da
prihvate neku od njegovih ideja. Glavni zadatak svog prosvetiteljskog uenja Dositej je
nalazio u tenji da razvije slobodno miljenje kod svakog svog sunarodnika. Slobodno
misliti znai nemati predrasuda, osloboditi se od autoriteta i dogmi i posedovati sumnju,
koja pokree na istraivanje. Najvii oblik slobodnog miljenja predstavlja nauno
kritiko rasuivanje, koje se zasniva na principu uzronosti: zato je to tako, a ne
drugojae bilo.
15. STEFAN STEFANOVI, Smert Uroa Petago, poslednjeg cara srpskoga
Zorica Nestorovi, Fenomen tragikog u Smrti Uroa Petog Stefana Stefanovia
76
Stefan Stefanovi pripada onim piscima koji su svoje dramsko umee razvijali pod
uticajem ekspira i ilera. Elementarni naboj utemeljen je u meusobnoj
suprotstavljenosti likova uzurpatora-tiranina, eljnog vlasti i njegove rtve, potomka
svetorodne loze. Posebnost ove prie proizilazi iz prevazilaenja granica postavljenog
fabularnog obrasca (sukob principa dobra i zla) i to najveim delom na planu
oblikovanja osnovnih figura: rtve, to prostor iznad svoje glave ispunjava muenikim
vencem, zahvaljujui predodreenosti da umre, koju prihvata s mirenjem i skruenou
poput bia koje tokom svog kratkog postojanja na zemlji potvruje svoju nebesku
prirodu, i uzurpatora-krvnika koji, kao negativan junak, na momente pleni svojom
psiholokom nijansiranou i jainom.
Nisu poznate godine Stefanovievog roenja i smrti. Sa 20 godina umro je od
tuberkuloze. Njegova drama izvedena je prvi put 1825, a tampana je 1840. Kao Sterijin
prethodnik, Stefanovi je utemeljiva jedne od osnovnih linija razvoja srpke drame,
koja je preko Sterijinih alosnih pozorja vodila prema romantiarskoj tragediji ure
Jakia i Laze Kostia. Stefanovievo delo je ubedljivi pokazatelj postojanja
romantizma pre romantizma.
Vladarsko ogledalo: figura cara
U Stefanovievoj obradi, Uro nije oblikovan kao naslednik koji tek treba da uzme
svoje mesto na prestolu. On je car kome je legalno pripala oeva kruna. Glavni
uzurpator prestola izrie reenicu: Car spava, s njime i cijeli dvor. Stanje Uroeve
uspavanosti i zamrlost dvora navode nas na pomisao o preplitanju motiva carske moi
sa motivom ukletog prostora. Poetak druge scene obeleava odsutnost bilo kakvog
zvuka. Ratniki portret Duana Silnog u kontrastu je sa njegovim sinom koji spava na
kanabetu. Duanova budnost, makar i oslikana i Uroeva realna uspavanost ostvaruju
inverzivni odnos vladarskog ogledala koji se vezuje za novog vladara.
Pojam vladarskog ogledala dolazi iz iroko razvijena antike i hrianske potrebe da
se utemelji legitimna zasnovanost figure vladara. Ona je sadravala niz moralnih saveta
kojih bi novi vladar trebalo da se pridrava. Car mora da bude slika boija..mora
samom sebi da nametne potovanje zakona..mora da o sebi razmilja kao o satrudniku u
zemaljskom ropstvu... Uroev doivljaj sutine vlasti u naelu se sukobljava sa
navedenim. Junaci drame o njemu govore kao o dobrom, blagom, mudrom i nejakom.
Prva odrednica povezuje ga sa motivom progonjene nevinosti i doprinosi da se njegov
lik, naroito posle uvodnog ina, izgradi u skladu sa predstavom rtve.
U svetu u kome podvig daje smisao ivotu, Uro na samom petku ne nasluuje ak ni
obrise svoje borbe. Slep je za istinu o pravoj prirodi vladanja. Krvavo pozorije rata ne
mogu oima gledati. Junak najpre istie ono to ne eli da ini, a potom navodi
sopstvene pobude, po mnogo emu suprotne onim karakteristikama koje su odlikovale
vladavinu njegovog oca: ...sree emo oko nas Srblje i rema i pomou praviti; plesti
e nam vence pevac, u srcu emo srena naroda iviti.
Duanov model vladanja utemeljen je na racionalnim postavkama koje iskljuuju
razloge srca u obavljanju poslova carevine. Ratnikim podvizima proirio je teritorije i
obezbedio blagostanje u narodu u toj meri da se doba njegove vladavine odreuje kao
77
zlatni vek. Ugled koji Duan uiva u svom, ali i kod drugih naroda poiva na njegovim
politikim i ratnikim sposobnostima, zasnovanim na beskrupuloznosti, sranosti i
upornosti da se u krajnjem naumu uspe, to u krajnjoj instanci izaziva potovanje, ali i
strah. Moralni idealitet njegove biografije naruava greh oceubistva. Greh meutim
pripada Duanovom privatnom biu i odnosi se na vreme pre njegovog potvrivanja kao
velikog vladaoca.
U Urou treba da se probudi onaj Duan koji je utemeljiva srpske drave, njen staratelj,
onaj koji je potomak Stefana Deanskog, a ne njegov ubica. Zato se u prvom inu ni na
jednom mestu ne pominje Duanov greh, koji pripada vremenu pre drama, niti se pak
ostavlja bilo kakva mogunost da Uro na mora da bude kao Duan, ukoliko eli da radi
za dobrobit Srbije. Naprotiv, svi u razliitim situacijama istiu da on treba da obnovi
sjaj Duanovog vremena.
U Uroevoj dubokoj razliitosti od Duana prebiva jedan aspekt njegove tragike
krivice. Njemu izmie presudnost moralne strane vladavine za oblikovanje figure
dostojnog potomka svetorodne loze. Drava, koja je i otaastvo stoji iznad vladara kao
pojedinca. Kao boiji izabranik i njegov reprezent na zemlji, on pred sobom ima
iskljuivo na taj nain odreenu dimenziju svoga postojanja.
Motiv porodinog prokletstva uvodi se od drugog, a potpunije razvija od treag ina.
Iako poinjeni greh pripada Duanovom privatnom biu, kazna sustie njegovo javno
bie koje je i po stvarnoj smrti cara ivo jer je utemeljeno na boanski nain i otuda
veno. Duanovo stradanje po smrti vezuje se za ono to je bilo odreujue i za njegovu
vladarsku i moralnu biografiju za ivota, odnosno za staranje o interesima Srbije. Srbija
je ta koja nosi breme njegovog greha jer joj je na elu nejaki carevi koji mora biti
Duan umesto Duana da bi je povratio na put slave. U ovome prepoznajemo jainu
Duanove veze sa Srbijom i razloge zbog kojih Uro treba da bude poput svog oca iako
ovome lei na dui greh oceubistva.
Uro pak u krivicu stupa kao junak iji se privatni deo bia buni protiv nametnutog
javnog interesa. On ne moe da poistoveti svoje privatno bie sa njegovim javnim
interesom u svetu. Uroevi postupci nisu vie odreujui samo za njegovu linu
sudbinu, ve se prenose i na sudbinu naroda. Uro se suoava sa unutranjim
konfliktom koji se u svesti romantiarskog junaka oblikuje u sudaru pitanja: ta sam ja
za svet? i ta je svet za mene?, da bi se konano objavio pitanjem: Ko sam ja?
Stoga se Stefanovieva drama prvenstveno moe odrediti kao istorijska tragedija, a ne
kao istorijska drama u uem smislu, budui da je u njoj pojedinac nosilac dramske
situacije, dok je zajednica kojoj pripada u drugom planu. Tragedija pokuava da izrazi
njegovo privatno bie u kontekstu zajednice, a istorijska drama njegovo javno bie kao
deo ivota te zajednice.
Raskorak izmeu privatnog i javnog bia obeleje je njegovog odnosa sa svetom. Dok
je za druge on samo Nemanji, potomak svetorodne loze, on samoga sebe vidi kao
posebno bie koje trai prostor za sebe i eli da izae iz senke svemonog Duana.
Eksplicitno je naglaeno saznanje o nesrei koja dolazi od njegovog porekla: Ti si
samo Jelisaveta, a ja sam ti Uro Nemanji, nesrean naveki jer sam ti Nemanji. Uro
78
nije Nemanji na onaj nain na koji je to bio Duan. Meutim, biti Nemanji znai biti
kao Duan. Ne biti kao Duan, znai ne biti Nemanji.
Ono to bi trebalo da bude boiji blagoslov (nasledni presto), Uro doivljva kao kletvu
jer ne moe da odgovori zakonima koji se pred njega postavljaju. O lepo je to Duan
biti, no teko je, mati. Roksandrin poziv Urou da bude dostojan sin svog oca pokazuje
da on sam mora da potvrdi sopstveno dostojanstvo, upravo u borbi sa svojim
slabostima, odnosno podvigom u ostvarivanju sebe kao hrianskog vladara i kao
oveka hrianina.
Uro nije birao da se rodi kao Nemanji, odnosno kao Duanov sin. Poto ova vrsta
izbora ne postoji otvara se polje sukoba potonjeg napristajanja da se neto bude i
determinisanosti da se to, uprkos svemu, mora biti. Krivica poreklom e postati
tragini oblik Uroeve krivice kada se Uro odlui da zaloi svoj ivot zbog greha koji
poiva na dui njegovog oca. Otuda se delovanje za Srbiju koje se na poetku drame
prepoznaje kao delovanje kroz Duana na njenom kraju prevodi u smrt za Duana radi
dobrobiti Srbije. To je pravi primer tragike krivice poreklom jer je Uro i bez htenja
kriv zbog sopstvenog porekla.
Meutim, odriui se prestola, Uro povreuje vii poredak u kojem se vlaadar moe
odrei svetorodnosti, a da pri tom ne naini hibris. Tako junak postaje kriv upravo zbog
toga to ne mari za sopstveno poreklo, dok s druge strane on, ba zbog tog porekla i bez
krivice strada. A, na kraju, upravo mu to poreklo na neki nain i donosi iskupljenje.
Uro daje izvesne naznake drugog modela vlasti i nesvesno bei od odgovornosti,
predajui Carstvo Vukainu. Tako stupa na polje slobodne volje koju meutim
Stefanovi ne oblikuje dovoljno snano, ali moemo govoriti o postojanju pobune
privatnog bia ovog junaka protiv nametnutog mu javnog interesa. To se ogleda u
trostrukom pozivu koji Uro upuuje najpre serdarima, zatim majci, a potom i
Vukainu, da ga naue da vlada kao Duan. No, ti su pozivi potpuno retorski, jer
njegovo bie, odreeno naelima srca, nikada ne moe prihvatiti oev model vladavine
budui da on poiva na racionalnim principima.
Kad pak, dosegnuvi korene svoje nesree u razgovoru sa oevim duhom junak
prepozna izvesnost svoje sudbine, njegova traginost zadobija preien, gotovo
svetaki vid koji proishodi iz nunosti samog stradanja koje je junak svestan i kojoj se
ne opire. U tom se trenutku privatno i javno bie mire u traginom znanju.
Mladi vladar nije poput svog oca (jedino to na njega fiziki izrazito podsea), ali to
mora postati ukoliko eli da bude dostojan potomak svetorodne loze, odnosno ukoliko
eli da u potpunosti potvrdi sistem vrednosti vladarske i moralne ideologije. Pitanje
koje opredeljuje sudbinu ovog junaka kao tragiku jeste: moe li on potvrditi sakralnost
figure na tronu a da pri tom ne bude drugi Duan. Uro bira da ne bude Duan a ova
vrsta izbora proistie iz unutranjeg konflikta mladog cara koji ga vodi ka postupcima
utemeljenim na pricipima slobodne volje.
Stefanovi je, uvodei motiv porodinog prokletstva, Uroev poloaj razreio na
paradoksalan nain. Njime se povezuje vie elemenata: njegova pasivnost u odnosu na
Vukainovu akciju, slabi nagovetaji drugaijeg vienja vlasti, figura monarha i odnos
79
prema svetorodnoj lozi kojoj i sam pripada. Odriui se prestola, Uro naruava vii, u
naelima metafizike utemeljen poredak, u kojem je vladar reprezent transcedencije
(boanskog) u imanenciji (zemaljsko carstvo). U tome prebiva njegova tragina krivica.
Uroeva slobodna volja i htenje da stvori novi tip vladavine, nagovetene u prvim
inovima drame, prevode se u nunost ispatanja greha koji nije njegov i zbog kojeg bi
on svakako stradao, bez obzira na stepen delatnosti.
Izmeu jave i sna: tri buenja
Tragediju o sudbini poslednjeg potomka svetorodne vledarske loze Stefanovi je
koncipirao kao dramu o buenju glavnog junaka iji vrhunac oglaava tragina spoznaja
sopstvenog usuda, to prethodi smrti koja e mladog carevia prevesti u sfere svetlosti.
Njome se potvruje ona premisa svake tragedije po kojoj njen junak od poetka zapravo
hrli svojoj propasti, zanimljivo je pratiti stupnjeve osvajanja traginosti, odnosno
sazrevanja svesti o traginosti sopstvenog usuda. Tako izdvojena razvojna linija u
bliskoj je vezi sa saznanjem o sebi samom do kojeg Stefanoviev junak dolazi preko tri
buenja. Tanije, spoznaja se nudi junaku od samog poetka drame, ali je on, bilo
spoljanjim, bilo unutranjim razlozima, onemoguen da je prepozna. Uroa stoga
ekaju tri buenja kojima se oblikuje punoa njegove traginosti. Ona su dramaturki
povezana principom gradacije koja dramski tok ini napetim, a junaka vodi pravo u
katastrofu.
Poetak ove linije oglaava scensko buenje junaka. To je ujedno i na prvi susret sa
junakom koji na poetku drame spava. Prva Uroeva reanica simboliki nagovetava
njegovo nesnalaenje u vremenu i prostoru. Aneoska priroda junaka ini ga strancem u
svetu ljudi Di sam? Il sam na nebu, il na zemli?. Slikom usnulog cara sa poetka
drame pisac uvodi motiv ivota kao sna zbog ega su u dosadanjoj litaraturi o ovom
delu esto isticane slinosti sa Kalderonovom dramom ivot je san. Pitanje koje
odreuje izvesnost Uroevog buenja iz sna je o tome kakav e vladar on morati da
postane. Odgovor je dat ve na samom poetku drame onaj koji vlada glavom, a ne
srcem, tj. upravo onakav kakav on ne eli da bude. Uro kao da se trudi da ostane u snu
da bi bio onakav Car kakav on eli da postane. Sigismundov san nije eljeni ve
nametnuti san, a Uro eli da sanja i spava jer jedino tako moe odgovoriti linom
zahtevu za idealom koji nije i ideal drugih. On priziva ivot u kome je sve kao u snu.
Poziva i majku da u takvom snu ivi jer u njemu i Vukain ima oreol.
Njegova prva spoznaja o neistovetnosti ivota i sna prouzrokovala je razoaranje u
ljude koji naruavaju njegov ideal, detinjsku predstavu o lepoti, miru i harmoniji i
donela strah od uznemirenosti Boe, kako sam lepo snivao, a nisam znao da sanjam.
Strano je to, mati, probuditi se: strano je pogledati ladno i nemilo pozorije sveta.
Njegovo prvo buenje je lano jer ga ne dovodi do spoznaje o pretpostavkama
sopstvene vladarske pozicije niti o tome ko su mu pravi prijatelji, a ko neprijatelji.
Vukain se svim snagama upire da ga u tom stanju to due odri. Privrenost
uzurpatoru prebiva u tome da ga je Duan poverio Vukainu na staranje. Otuda on ne
moe da vidi pogubnost sopsvenih postupaka budui da ga stalno pozivanje na oevu
odluku dodatno uvruje u tom slepilu.
80
Junak ovakve odluke donosi rukovoen dvostrukom motivacijom. Prvi tip razloga
oblikovan je u narcisoidnoj svesti mladog kraljevia koji nesvesno trai pokrie za
produavanje stanja koje mu odgovara i nalazi ga oslanjajui se na Vukaina. Uroevo
opredeljivanje za Vukaina i njegova sudbina koja je tim inom odreena, doivljavaju
se ne kao posledica njegove individualne odluke, ve kao rezultat opteg toka stvari
prema kojem treba ukloniti prokletstvo sa porodice. Meutim, u svom opredeljenju za
Vukaina, Uro polazi od uverenja da ouvanje i proslavljanje imena Nemanjia i Srbije
obojica doivljavaju na isti nain, sa podjednakom privranou i snagom. U tome
prebiva njegovo opravdanje za uinjen izbor.
U ivotu kao snu Uro je Uro, a ne samo i jedino Duanov sin. Izai iz tog sna znai
postati vladar. Postajui vladar on prestaje da bude Uro jer vladar moe biti samo
Mladi Duan. Koncepcija vladavine mora biti Dunova, a ne Uroeva. Otuda se san
prepoznaje kao polje slobode, a vladavina kao prostor nunosti. Budui da toj nunosti
ne moe odgovoriti, Uro bei u san. Na taj nain i uzurpator u njegovoj svesti dobija
oblije prijatelja jer mu jedino on omoguava da sanja i dalje. Tek kad mu Vukain kae
da se ubije, dolazi do pravog otrenjenja, tj. drugog buenja prvog koje je istinito.
Njime Uro stupa u polje svesti o figuri oca koje e ga dovesti do spoznaje samog sebe.
Kod Uroa postoji enja za figurom oca iji su koreni u junakovoj nesigurnosti i zbog
toga ona predstavlja konstituent psiholokog aspekta motivacije Uroeve odluke da se
povue u drugi plan, preputajui Vukainu carstvo. U Uroevom formiranju izostao je
znaajniji uticaj figure oca. Ostala je samo njena ljutura ono to je Duan bio za svet.
Mladi Uro je kao vladar stasavao u senci oevog imena i znamenja koji su za njega
postali veliko breme pogotovu u onom trenutku kada je ispoljena svest da se veliina
prethodnika ne moe dosegnuti. Nadostinost ove vrste u prvim inovima drame ukida
funkciju Duanovog lika kao oca i u prvi plan postavlja njegovu funkciju kao cara.
Budui da je Uroevom nesposobnou pozicija cara upranjena, Vukain stupa na
opustelu poziciju oca i tako sebi pribavlja potpunu i postojanu naklonost mladog
Nemanjia, da bi iz nje lagano i bez muke preao na poziciju vladara. On je u Uroevim
oima svojevrsna supstitucija za oca ak i onda kada ispolja pretenzije na tron. Uro
deluje u skladu sa zamenom teza da je Vukain prijatelj, a ne pretendent na presto. Uro
kao da u prvim inovima drame u njemu vidi supstituciju za oca koji moe da ispuni
svoju zatitniku funkciju tako to e da vlada umesto njega. Do raskoraka ivota i sna
dolazi kada na taj nain doivljen Vukain vie ne eli da izigrava oca-zatitnika i
razotkriva svoje pravo oblije zlog uzurpatora ubice. Ovim se potvruje postavljena
teza da Uro najpre sledi jedino porive svog privatnog bia koje odnosi pobedu nad
njegovim javnim interesom u svetu. Meutim, on i nakon drugog buenja kojim
spoznaje Vukainovu pravu prirodu nije toga svestan. Lani otac otkriva svoje pravo
lice i preobraava se u figuru pretendenta. U trenutku istine oglaene Vukainovim
reima: Umri! Da u tebi nestane Nemani i da mirno carovati mogu! susreu se
drugo Uroevo buenje i prvo Vukainovo razotkrivanje. Ovaj trenutak je briljivo
pripreman i zasniva se na narastanju Uroeve tuge kao karakteristine reakcije za svest
onog junaka koji pokuavajui da razume prestanak neije naklonosti razloge za to
81
nalazi u sopstvenoj krivici, u ogreenju o drugog. Uro je Vukaina voleo kao jedinog
koji je u njemu video Uroa, a ne samo Nemanjia. Samo je u odnosu sa Vukainom bez
oseanja krivice mogao da bude Uro. Meutim, kada narastanjem ostraenosti u
uzurpatoru da to pre doe do krune, sukob postane krajnje otvoren, Vukain e
pokazati da je i za njega mladi carevi isto ono to je i za druge: ne Uro, ve
prevashodno Nemanji. Stoga e spoznaja do koje Uro dolazi potpuno uzdrmati osnov
njegovog odnosa prema Vukainu. Ona se oblikuje poevi pitanjem: ta sam ti ja
uinio? Nemoj mrziti na posinka! preko saznanja: Sve sam ti poverio to sam god
imao, a ti me danas zaboravi i molbe Ta ostavi krunu pooime! Zaboravi je jedamput
(...) zar je ta kruna sve blago na svetu? do samosaaljenja koje prati ideja o
usamljenosti i preputenosti sudbini Nikakva vie nadeda (...) jer me Vukain izdao;
srdce za njim ginulo ladno probode. Vrhunac predstavlja tuga za izgubljenom ljubavlju
koja je bila supstitucija za ljubav prema ocu. Ipak, ova vrsta saznanja nije delatna. Uro
je okamenjen jer je u potpunosti odreen srcem a ne glavom. Ta vrsta saznanja ga
paralie i on se nemoan predaje tugovanju.
Scena u manastiru donosi razreenje. Uroa, koji ojaen tui nad oevim grobom dok
mu se krvnik veseli, Marko Kraljevi poziva da se probudi. Ovaj poziv na buenje e
biti presudan. Spoznaja do koje e on dovesti presudna je za tree po redu, kljuno
pomeranje junakove svesti na putu ka samospoznaji. Marko Kraljevi ukazuje mu na
pravu istinu o oveku. Pogreljivost ljudskog bia ostavlja mogunost i vladaru da ima
pravo na greku. Priznanje da se u neemu pogreilo dolazi nakon pada i pomae da se
junak uzdigne u svom saznanju o sebi samom. Tu, na Duanovom grobu aktualizuju se
dve linije Uroeve akcije. Prvu obeleava porodino prokletstvo Nemanjia, a drugu
korak ka samospoznaji. To je tek korak jer do osveenja dolazi tek kad Vukain
neposredno nakon Markovog razgovora sa Uroem ne pokua da ubije Uroa. Tek kada
junakove emocije budu u toj meri povreene zahtevom ubice da mu peva nakon to je
tuio nad oevim grobom i njegovom reenou da ga pred svima ubije, Uro e se
probuditi.
Uro stupa u duhovno punoletstvo buenjem. Prestavi da bude dete on ujedno ukida i
svoju vezanost za Vukaina koja je prevashodno utemeljena na emotivnoj osnovi
odnosa roditelj dete. Stoga Uroevo drugo buenje obeleava spoznaja ideje
uzurpatora-krvnika.
Tree buenje na simbolian nain junaku dolazi kroz san. U prepletu sna i java Urou
se javlja otac da bi mu u potpunosti razotkrio traginost usuda koji ga prati od roenja.
Stoga je ovaj korak ka samospoznaji odreen figurom rtve. Tek saznanjem razlike
izmeu dobra i zla, ulaskom u svet ljudi, Uro dospeva do tragine spoznaje. To e
omoguiti Duanu da mu uputi poziv na rtvovanje: Sad sme roditelj pred tobom stati,
sad sme te pozvati da za njega umre jer nisi vie dete. Pred Uroem se ukazuje novi
izbor: da umirui za Duana spase Srbiju ili da ivei za sebe kao cara poe u boj sa
Vukainom. Odriui se ivota u ime vieg cilja koji je vezan za ljubav prema ocu za
kojom je tragao, Uro bira carstvo nebesko u ime opteg dobra jer bi izbor ivota na
zemlji oznaio ponavljanje oeve greke koja se sastoji u prevazi individualnog nad
82
optim dobrom. Uro ovim inom skida kletvu sa Srbije koja je na nju pala zbog greha
poinjenog u svetorodnoj lozi. Potvrdu za validnost svojeg izbora Uro dobija u slikama
budunosti koje se pred njim ukazuju. rtvu podnosi sa sveu o njenoj neophodnosti.
Stefanovieva obrada legende o smrti poslednjeg Nemanjia problematizovala je
odnos vladara i vladavine. Vlast nije laka, ona donosi iskuenja, lina i porodina,
oseanja i strasti moraju se rtvovati. Vladari postaju junaci dramatine borbe. Oni su
tragine linosti i kada gube i kada pobeuju. ekspir i romantiarski duh odredili su
doivljaj istorije u ovoj drami.
Vaso Milinevi, Sterijini prethodnici: Stefan Stefanovi
Stefanovi je pisao ode po uzoru na Muickog, ali je inae vatreni Vukov pristalica
(jednu odu posvetio je Vuku). On je sasvim zrelo sudio o knjievnim pitanjima i
prilikama Srba u to vreme i zbog toga je bio izrazito nezadovoljan savremenim pitanjem
u srpskoj knjievnosti. Obarao se i na neke od tadanjih autoriteta, Vidakovia i Vujia.
Stefanovieva alosna igra u pet dejstvija, napisana je i prikazana 1825. u Novom
Sadu. Motiv o poslednjem Nemanjiu obradio je i Kozainski, a zatim i Raji u 18.
veku, a Matija Ban napisao je dve drame sa ovim motivom. Ovaj motiv sadran je i u
narodnoj poeziji, a sree se i u Kaievoj pesmarici Razgovor ugodni naroda slovinski.
Iako je Stefanovieva tragedija optereena odreenim slabostima preteno zanatskog
karaktera (preopirnost, labava kompozicija, sentimentalnost), ona ima i osvedoenih
knjievnih i teatarskih vrednosti koje nisu izbledele ni danas. Stefanovi je ispoljio
smisao za dramatino i tragino, zrelost i realistinost u koncipiranju karaktera i
situacija, smelost unoenja kominih scena u traginu materiju, oseanje za atmosferu,
za detalj, za scenski efekat, kao i za re i jezik. Stefanovievo delo moe se smatrati
prvom orginalnom istorijskom dramom, tanije, tragedijom u modernom smislu rei u
srpskoj knjievnosti. Materiju za svoje delo Stefanovi je prvenstveno crpeo iz Rajieve
Istorije, a ne iz dramskih obrada ovog motiva, ali i iz Vukovih narodnih pesama koje su
u to doba osvojile srpsku intelektualnu omladinu. Sledei izvor ovoj drami je Kaieva
pesmarica.
U Stefanovievoj drami opaa se i uticaj stranih pisaca, pre svega ilera, a izgleda da je
poznavao i ekspirova dela u nemakom prevodu. U ovom delu provejava dah
romantizma, ali, s druge strane, prisutni su i sentimentalistiki nanosi (razneeni
sentimentalistiki izrazi i prizori, preterivanje u afektaciji itd.), jer sentimentalizam tada
suvereno vlada u srpskoj knjievnosti (kod Vidakovia u prozi i kod Vujia u drami).
Ovo proireno delo u pet inova ima tridesetak linosti. Radnja je asnovana na sukobu
izmeu Uroa, zakonitog naslednika Duanovog prestola i Vukaina, njegovog
namesnika i uzurpatora. Ve prve scene prikazuju karakter aktivnog junaka Vukaina,
njegove namere i planove.
Ceo prvi in dogaa se dan pre sabora vlastele na kojem treba da se reava pitanje
vlasti. Taj sabor bie posebno koban po Uroa jer e on tu uiniti svoju traginu krivicu,
posle koje vie nije bilo mogue zaustaviti tragini koloplet. Vukainov lik u poetnim
scenama dolazi do punog izraaja: podstican svojim zlim duhom, velikaem
Arsojeviem koji u njemu drai vlastoljubive ambicije, on bezobzirno gazi sve one koji
83
mu se u bilo kom vidu ispreavaju na putu ka cilju carskoj kruni. Tenja za vlau
zaslepila ga je svojim sjajem, raspalila mu strasti tako da ne preza ni od zloina.
Stefanoviev Vukain je celovita linost, izgraena dosledno i motivisano, a posebna
pieva zasluga je to se Vukainov lik u drami razvija, dakle ne slika ga statino.
Vukain se menja uporedo sa okolnostima. Strast prema vlasti i prestolu postoji od
poetka, ali je jo nekako neodreena i neuobliena, a tokom radnje ona dobija svoje
obrise da bi kulminirala u zavrnim scenama drame i odvela ga u zloin. Vukain izrasta
u zloinca velikog stila. Ali pisac ga ne daje jednostrano, crno-belog, ve istie i
njegovu veliku hrabrost, lino junatvo, kojim je upravo i doao na tako visok poloaj.
Vukain ne zna za granice i zato prezire slabie, odnosno sve one koji se dre nekih
moralnih normi i savesti. Zato vie od svih prezire Uroa, kao slabia i mekuca koji mu
se ispreio kao jedina smetnja do konanog cilja. Vukain hoe Uroa i psihiki da
skri. Ukoliko se vie Uro povlai i poputa, toliko Vukain vie i ee nasre na
njega. Upravo u tim scenama osea se onaj ekspirovski duh kojim je proeto ovo delo.
Sav obuzet milju na vlast, Vukain odbija sve savete koji ga urazumljuju i smiruju, to
psiholoki dobro ilustruje snagu Vukainove strasti. To je ovek koji gubi snagu
rasuivanja i instinktivno odbija sve ono to se ne poklapa sa njegovim tenjama. Ali
zato su Vukainove ui irom otvorene za Arsojevieva laskanja i on u njima nalazi neki
oslonac, mada i njega prezire kao kukavicu i podlaca. Brutalna otvorenost i
pronicljivost Arsovieva, daje ovom liku neku ivotnost, ali ipak ima neeg ablonskog,
pravolinijskog u ovom liku intriganta.
Moglo bi se rei da su i dogaaji iz prvog i drugog srpskog ustanka surove borbe oko
vlasti i razna neovetva dobila otelovljenje u ovoj drami. Stefanovi je oigledno uoio
neke slinosti izmeu savremenih dogaaja i daleke nemanjike epohe.
Motiv borbe za vlast, nesloga izmeu srpskih velikaa jedan je od centralnih motiva
itave nae literature 18. i prve polovine 19. veka. Na ustaniko vreme u Stefanovievoj
drami upozorava i kreativno korienje Vinjievih deseteraca iz Bune na dahije
Kao to je ve u prvoj sceni plastino skicirao Vukainov lik, tako u drugoj sceni pisac
odmah daje ekspoziciju Uroevog lika. U tim prvim scenama gde se Uro pojavljuje,
preovladava idila, tanije prisutni su sentimentalistiki i melodramski tonovi. U
izgradnji Uroevog lika pisac je bio dosledan u svim fazama radnje. Drei se narodne
tradicije i Rajieve Istorije, Stefanovi slika Uroa kao razneenog, naivnog,
blagorodnog mladia, bez volje i odlunosti. On je pasivan kao karakter, sanjar,
nasuprot dinaminom Vukainu i preputa se dogaajima ne trudei se da sam utie na
njih, da ih menja i usmerava. Dok se donose sudbonosne odluke za njega i dravu, Uro
spava. Pisac slika Uroa kao psiholoki i konstitucionalno nepodobnu linost za teku i
surovu vladarsku dunost. Uro ostaje stran u tom surovom svetu trvenja i vladanja,
zauen pred neloginostima ivota gde se dobro vraa zlim, prijateljstvo nagrauje
mrnjom i gde je siguran samo onaj koji je neprestano u zasedi. Uro je zbunjen i
nesposoban za duele, eljan smeha, ivotne radosti, igre. Traei oca, on zapravo trai
Vukaina. Uro tokom radnje takoe sazreva, dolazi do nekih spoznaja i svesti o potrebi
otpora (posle razgovora sa Markom), ali to je ipak kasno da bi izmenio tragini sled
84
dogaaja kojim je zahvaen. Prema dramaturkim principima klasine drame Uro sam
ini traginu greku-krivicu tako to sam na saboru daje vlast Vukainu. Upravo zbog te
krivice Uro je glavni lik drame iako je pasivan, nasuprot aktivnom Vukainu. Ali pisac
ne prikazuje Uroa samo kao Vukainovu rtvu, ve Uro ispata i strada zbog
Duanovog greha oceubistva. Stefanovi jasno istie da nije zloinac samo Vukain ve
i Duan. I on je odgovoran pred potomstvom i pred istorijom zbog oceubistva i ne moe
se smiriti dok mu Uro svojim rtvovanjem ne iskupi zloin. Scena u kojoj Uro
razgovara sa Duanovom seni, gde se meaju san i stvarnost vrlo je delikatno izvedena.
Kada se Duan ispoveda Urou o uinjenom nedelu, Uro mea Vukaina i Duana, to
je na psiholokom i estetikom planu vrlo efektno dato. Poraen saznanjem o oevom
zloinu, Uro rezignirano pristaje da se rtvuje kako bi iskupio oev greh. Meutim, to
njegovo voljno rtvovanje nije ni sudbinski predodreeno niti je znak moralnog
herojstva.
Stefanovi nije opsednut Duanovim kultom. Uro je jo u razgovoru sa Markom rekao
Ja u za Srbiju umreti. Stefanovi pokazuje kritiki istorijski duh jer rui mit o
blaenopoivim Nemanjiima, svetiteljima na prestolu, videi i njihova krvava dela.
Kao rodoljub, Stefanovi u Uroevoj tragediji nije gledao samo lini udes, ve i
nacionalnu tragediju Uroevo ubistvo bilo je poetak neumitne propasti srpske
feudalne drave.
Od drugih likova ove tragedije izvesnom ivotnou istie se Markov lik kao i lik
igumana Teodosija, koji je naslikan gotovo realistiki i u kome pripoznajemo tipinog
prdstavnika onovremenog klera. U njegovim reima i postupcima ispoljava se
licemerstvo gospodin Vukain je krunu junakom desnicom pravedno zadobio.
Stefanovieva Jelisaveta satkana je od sentimentalistike materije, ali ime u njenom
liku i isto lirskih elemenata koje donosi njena mladost i zaljubljenost u ivot. enski
likovi u ovoj drami uopte blee su dati, vie knjiki. U tim scenama moe se prpoznati
melodramska atmosfera i situacija. Kraljevi Marko u poneem je obogaena i
nagraena slika iz narodne poezije. Pisac ga prikazuje i kao ljubavnika. Dominantna
Markova crta je rodoljubivost on je zastupnik legitimiteta carstva. On svojom snagom
i odlunou nadoknauje Uroevu slabost, hrabri i njega na otpor. Tue su mu
Vukainove neasne spletke i zadnje misli.
Stefanovi uzima od romantiara i veru u oveka, u njegovu mo. Jedan od principa
romantiarske poetike je da ovek, jedinka, treba da bude u centru zbivanja, da je
individualnost najznaajnija i najvanija. I Stefanovievo oslanjanje na blago narodne
poezije govori o njegovom usmerenju ka romantizmu.
Kao jedno od najupeatljivijih mesta u drami nesumnjivo su scene u manastiru iz
treeg ina. Tu se vidi Stefanoviev dar u slikanju karaktera i stvaranju realistike
atmosfere. Tu je sadrana i implicitna kritika crkvenih velikodostojnika koji je u
srednjevekovnoj Srbiji imao izrazit uticaj, kao i u Vojvodini u Stefanovievo vreme.
Posebna vrednost scena u manastiru su i komini pasai, skladno utkani u tragino
tkivo. Oni deluju kao oaze oputanja od herojske i sentimentalistike patetike prisutne u
mnogim tiradama.
85
 Kad je re o nedostacima, to su: slabija kompozicija, razvuenost i mestimina tromost
radnje. esto predugi, zamorni monolozi i dijalozi optereuju prirodni tok u razvoju
radnje. Meutim, osnovne kompozicione konture su vrste, dobro projektivane, s
elementima monumentalnosti i dvostruke, paralelne radnje. Najvei nedostatak ove
tragedije je nedoraenost. Tako je u njoj pokazana vie stvaralaka mogunost pieva
nego dovreno umetniko zdanje.
ak i u etvrtom inu, koji je najslabiji, Stefanovi daje zanimljive i upeatljive
epizode: Vukainove monologe i samorazgovore sa saveu, kako bi produbio njegov
lik i pokazao neka kolebanja u Vukainovom zloinakom pohodu.

16. VUK STEFANOVI KARADI (1787-1864) kritike i polemike, Srpski

rijenik
Jovan Dereti, Vuk Karadi
Vukov rad deli se na etiri oblasti:
1. skupljanje narodnih umotvorina
2. reforma jezika i pravopisa
3. etnografski spisi
4. istorijski spisi
Vukov knjievni i nauni rad deli se u etiri velike faze:
1) faza utemeljivanja 1814-1818.
2) faza razgranavanja 1818-1836.
3) faza ozakonjivanja 1836-1847.
4) faza dovravanja 1847-1864.
Jovan Dereti, Gramatika i Rjenik
U filologiji, Vuk je obavio nekoliko kapitalnih poduhvata:
(1) napisao je prvu gramatiku srpskog jezika
(2) napisao je prvi renik srpskog jezika
(3) izvrio je azbuno-pravopisnu reformu, iz koje je proizala naa dananja azbuka
(4) izvrio je jeziko-knjievnu reformu, iz koje je proizaao na moderni knjievni
jezik.
Prvi Rjenik izdvaja se i time to je gotovo sav proistekao iz Vukovog pamenja. On
reprezentuje govor hercegovakih doseljenika u zapadnu Srbiju. Drugi Rjenik raen je
u saradnji sa Daniiem, i sadri oko 20 hiljada rei sakupljnih sa drugih jezikih
podruja. U oba izdanja Vuk se dosledno pridravao naela da u renik mogu ui samo
one rei koje ive u narodu. U renik nisu ule mnoge rei koje su postojale u srpskom
jeziku, ali nisu ivele u narodnom govoru (npr. rjenik, predgovor).
Vuk je teio da uz rei donese i njihov kontekst. Posebno je obeleio dve kategorije
rei: turcizme (*) i stajae rei iz narodnih govora (st). Za turcizme je smatrao da ih
treba ierati iako su ivele u narodu pa ih je zato i uneo u renik. Konkretizaciju
nekih optepoznatih rei Vuk je postizao duim ili kraim saoptenjima uz te rei. Osim

86
kratkih napomena uz pojedine rei nalazimo i ire razvijene tekstove od kojih su neki
pravi lanci. U njima Vuk iznosi ta se o datom pojmu pria u narodu, ili na koji se
nain on javlja u narodnom ivotu. O pojedinim mestima iznesene su legende o
njihovom nastanku i dobijanju imena. Posredstvom narodne mirologije u renik su
ulazili neobino i udesno. Neki lanci su etnografskog, sociolokog ili
kulturnoistorijskog karaktera (Boi, Knez, Hajduk, egrt itd). U slikanju
narodnih obiaja i verovanja Vuk se pokazuje kao pozdan folklorista i mitolog. Srpski
rjenik je enciklopedija narodnog ivota i patrijarhalne kulture.
Jovan Dereti, Jezika reforma
Jezik je po Vukovom miljenju jedna od temeljnih duhovnih vrednosti. Zajedno sa
zakonom (verom) i obiajima, jezik je jedna od tri narodne svetinje. Dok je
Dositeju primarna bila razumljivost jezika, Vuk je na prvo mesto stavio zahtev za
pravilnou u njegovoj upotrebi. Jezik kojim se piu knjige mora biti pravilan, tj.
saglasan naelima gramatike i renika tog jezika.
Vukova reforma polazi od kritike stanja u naoj tadanjoj knjievnosti. itava naa
knjievnost bila je po njegovom miljenju samo toboe srpska, jer jezik na kome je
pisana nije bio srpski nego slavenski (crkvenoslovenski). Za njega je slavenski
drugi, zaseban jezik, razliit od srpskog, iako su ta dva jezika srodna. Nae pisce je
kritikovao to prave meavinu ta dva jezika. Zahtev za potovanjem granice izmeu ta
dva jezika je lajtmotiv Vukovih programskih, kritikih i teorijskih tekstova. Taj zahtev
vaio je podjednako i za gramatiku i za leksiku.
Vuk je smatrao da je jezik iskljuivo kolektivna, narodna tvorevina i da nijedan pisac
nema prava da mu bilo ta dodaje, oduzima ili popravlja. Bio je protivnih kovanja novih
rei. Smatrao je da e nove rei sam narod stvoriti kad bude potreba i da ne treba
vetaki neologizirati. Sam je stvarao nove rei, u duhu narodnog jezika pri prevoenju
Novog zavjeta (npr. knjievnost um. knjiestvo).
Od polemika koje je pisao, najvanija je desetogodinja polemika sa Jovanom
Hadiem, a od pojedinanih Primjeanija na prevode...
U kritici knjievnog jezika Vuk polazi od kriterijuma pravilnosti u knjievnoj upotrebi
jezika. Njegova jezika kritika knjievnosti nije kritika stilistike, nego gramatike i
leksike. Vuk je neprekidno isticao da je pravilan jezik preduslov svake dobre
knjievnosti. Stalno je isticao da pravila o jeziku ne spadaju u domen estetskog ukusa,
ve da su ona data u samom jeziku.
Jovan Dereti, Vukova kritika
Vuk stalno istie da pravilno pisati znai pravilno misliti. Njegova kritika tadanjeg
jezika pisaca ujedno je i kritika naina njihovog miljenja. Naa knjievnost je
formirana pod stranim uticajima i kao takva, ona se otuila od naroda. Zato je kritika
knjievnog jezika kod Vuka postala kritika osnovnog pravca nae knjievnosti.
Kao i drugi veliki polemiari, i Vuk je lako prelazio sa osporavanja dela na
diskvalifikaciju linosti. Njegov omiljeni postupak je da satirinom, ironinom ili
parodijskom interpretacijom pogrenih, nespretnih, neodreenih iskaza protivnika
stvara negativnu sliku njegove linosti, gradi njegov knjievni, satirini lik. Tim
87
postupkom on se najvie slui u obraunima sa Vidakoviem i Hadiem. Kritika dela
tako se pretvara u suenje autoru u kome je zavrni deo presuda piscu. Npr. za Hadia
kae da je fuer i arlatan. Svi Vukovi darovi doli su do izraaja u njegovim kritiko-
polemikim tekstovima: prodornost i lucidnost misli, jasnost i preciznost formulacija,
smisao za ironiju i satiru.
Jovan Dereti, Klasicizam
Vidakovi ima jasnu svest o romanu kao slobodnom umetnikom delu, koje poiva na
vlastitim zakonima. Roman nije istorija, te se od njega ne moe traiti da potuje
hronologiju i injenuku tanost. On nastaje iz slobodne pesnike fantazije, u njemu se
prikazuju stvari sline istini, a ne istina sama. Vidakovi je u svojoj odbrani isticao ono
to je bitno za roman kao vrstu, njegovu poetsku, fikcionalnu prirodu. Kritiari (pa i
Vuk) pred na roman su postavljali zahteve koji su daleko nadrastali njegove
mogunosti. Takav roman bio je neostvarljiv u tadanjim knjievnim prilikama. Kritika
romana ila je ispred samog romana.

17. VUK STEFANOVI KARADI KAO PISAC I ISTORIAR

(itije Ajduk-Veljka Petrovia, Prva godina srpskoga vojevanja na daije, Pismo
knezu Milou)
Jovan Dereti, Majstorsko pripovedanje
O Prvom ustanku Vuk je napisao tri teksta: Prva godina srpskog vojevanja na daije,
Druga godina srpskog vojevanja na daije i Praviteljstujui sovjet srpski. Drugi
ustanak prikazao je u monografiji Milo Obrenovi, a sliku prilika posle ustanka dao je
u Pismu knezu Milou i Tajnoj knjizi o knezu Milou.
Najrazvijenija i najbolja njegova biografija je itije Ajduk-Veljka Petrovia.
U pisanju istorije, Vuk naglaava potrebu za istinom. Uviao je da je teko pisati o
savremenim dogaajima. Vuk u svojim istoriografskim radovima neprijatne stvari
govori na neprijatan nain. Nije se ustezao da kae i najgore stvari i o najznamenitijim
ljudima samo ako su bile istinite. Vuk je tako pretea kritike istoriografije koja se
uvrstila tek krajem 19. veka.
U nainu pripovedanja nadovezuje se na umetnost usmenih kazivaa i to sam istie. U
njegovom stilu nema nieg suvinog i kitnjastog, nema patetike i sentimentalnosti. On o
svemu pripoveda mirnim, epski nezainteresovanim tonom, nastojei da odri stav
objektivnog hroniara iji je glavni cilj da istinito svedoi. Pa ipak, Vukovi spisi su
daleko od toga da budu nepristrasno i bezlino kazivanje uesnika i svedoka. U
njegovom istorijskom kazivanju ima knjievnog vika koji je u istorijskom smislu
izlian. Pod njegovim perom istorija se pretvara u knjievnost.
Teio je da suzbije sve to je lino te stoga izbegava sebe da pominje ili svoj lik maskira
u itiju Ajduk-Veljka Vuk je jedan prijatelj. Teio je da se uzdri od izricanja linih
sudova. Ipak, pozicija distanciranog, ironinog naratora omoguila mu je da sve to je
eleo iskae do kraja i bez dlake na jeziku, kritiki i satiriki: negativne strane ljudi,
sutinu dogaaja itd.
Vukov realistiki postupak zbog preterivanja nekada prelazi u karikiranje.
88
Vukova slika ustanike epohe kree se u velikom rasponu od herojskog do
skandaloznog, od epskog do satirinog. Uzeti u celini, Vukovi ustaniki spisi donose
sliku razaranja epskog, herojskog sveta narodne pesme.
Ono to Vuka najvie odlikuje kao pisca jeste njegovo oseanje za oveka u istoriji, za
karaktere uesnika u dogaajima. On je esto govorio kako osobine istaknutih ljudi
utiu na tok istorije, ili kako se u promenjenim okolnostima menjaju karakteri ljudi.
Kad opisuje karaktere Vuk je moralista. Ljudske postupke koje prikazuje podvrgava
moralnoj proceni. Vuk ne polazi od idealne predstave o oveku, kao to to ine Dositej i
drugi (moraliu), ve se njegovi moralni sudovi zasnivaju na posmatranju stvarnih
ljudskih odnosa i karaktera istorijskih linosti.
Pismo knezu Milou predstavlja misaoni, politiki epilog njegovog pisanja o
znamenitim ljudima toga doba. Stvarno ponaanje vladaoca ini osnovu traktata o
vladaocu uopte. Tu je Vuk zaetnik moderne politike filozofije.
Od anrova, u Vuk se opredelio za hronike i biografije.

18. 19. SIMA MILUTINOVI SARAJLIJA (1791-1847)

Jovan Dereti, Sima Milutinovi i umetnika epika
Bio je uitelj Njegoev, Vukov prijatelj i posredni prethodnik Laze Kostia i Zmaja. U njegovom
stvaralatvu uspeli su pojedini fragmenti neobine snage, ali nijedno delo nije do kraja uspelo. Po duhu
romantik, poveo se za klasicistikom modom svoga vremena. U Nemakoj je upoznao Getea i pokazao
mu svoj najpoznatiji spev, Srbijanku. U knjievnoj javnosti pojavio se pesmom Srpska moma koju je
Vuk uzeo kao moto za Pjesnaricu. Najznaajniji stvaralaki period-u Vidinu 1816, kada je za
2 meseca napisao oko 60 ljubavnih i kosmikih pesama. Poznata je njegova zbirka
narodne poezije Pjevanija crnogorska i hercegovaka. Pisao je i lirske i epske pesme,
drame i istorijska dela. Tematski se izdvajaju tri kruga: herojsko-epski, kosmiki i
ljubavni. Ljubavne pesme (Milo ropstvo, Razvrat, Ljubav je ivot, Nepoznatoj)
drugaije su od klasicistike ili sentimentalistike knjievnosti. Kod Milutinovia
postoji strast koja pobuuje radost i tugu i muti idilini zemni raj. Ljubav je i milo
ropstvo i zemni raj i izvan nje nema nieg vrednog emu bi ovek mogao teiti. Vie
tenje i ideali su nitavni, a jedino utoite je predavanje radostima ulnog uivanja.
Kosmike pesme su drugaijeg karaktera (Budni san jedne noi u Vidinu i Na pitanje
ta sve sam radim, odgovor). Druga pesma sastoji se od dva dela, rasvita samoe od
kojih je svaki pesma za sebe. Pesnik se odvaja od zemaljskih stvari i stremi viim,
duhovnim vrednostima. Svoj zadivljeni pogled on upire u zvezdano nebo i posmatra
udnu igru zvezda i meseca nastojei da iz nje proita neku viu poruku. Njegova misao
se u trenucima samoe odvaja od tela i leti slobodno ka kosmikim prostranstvima,
oblee oko sunca, meseca i zvezda, da bi na kraju dola i do samog boga. Bog se
pojavljuje na folklorni, patrijarhalni nain, kao svemogui zemljodelac, koji neumorno
obrauje nebesku njivu stvarajui tako nove svetove. Drugi beskraj pesnik otkriva u
malom, poniranjem u samog sebe. Milutinovieve kosmike pesme ispevane su u
junakom 10-ercu sa elementima narodne mitologije. U njima se prvi put sreemo sa
slikama i idejama koje e kasnije razviti Njego u Lui. Od kasnijih kosmikih pesama
89
izdvaja se spev Mazda svojom neobinom, na momente ekscentrinom interpretacijom
biblijskog mita o svetskom potopu. Kasnije se vie orijentisao prema epici i drami i
herojskoj tematici. U herojskim pesmama slavu stavlja iznad svega. Misao da se
besmrtnost stie kroz herojsku smrt varira u mnogim delima. Kao pesnik nacionalne
heroike, Milutinovi se najbolje izrazio u velikim formama, u epskim i dramskim
spevovima. Glavno njegovo delo je grandiozni spev Srbijanka. Njime je pokuao da
ostvari sintezu klasine tradicije i nae narodne pesme, na grai ive istorije. Prvobitni
naslov dela je Srbijada, jer se ugledao na Ilijadu. Srbijanka je stihovana (preraeni
epski deseterac) hronika Prvog ustanka sastavljena od 109 pesama razliitog obima i
slabo meusobno povezanih. Njen predmet nije odreena radnja ili dogaaj, ve itavo
jedno vreme. Najvie panje posveeno je Karaoru, ali spev nama glavnog junaka.
Nije podraavao narodnu epiku, oslobodio se njene stilizacije, shematizma i formula.
Poetiku osnovu dela ini istorijska naracija. S druge strane, Milutinovi pokuava da
poetizuje istorijsku grau: koristi antike simbole, neologizme, mitologiju, fantastiku,
alegorizaciju. Otuda jako lirsko obeleje ovog speva. Na poecima pojedinih pesama
preovladava narativnoistorijska tendencija, a zavrecima i sredini peat daje lirska
tendencija. Umetniki kvaliteti dela sreu se u sferi poetskog iako je izraz ponegde
taman, teak, nepristupaan. Jadna od najboljih pesama iz Srbijanke je Srpka vjeitost, u
kojoj se govori o propasti Ustanka i stradanju naroda. Ona poinje monom,
apokaliptinom strofom i u tom tonu je ispevan uvodni deo pesme. U drugom delu ona
prerasta u potresno svedoanstvo o ljudskom stradanju, s drastinim naturalistikim
pojedinostima.
Za ovaj spev u celini karakteristina su gnome, koje sreemo svuda po spevu.
Njeni izvori su u narodnoj mudrosti i rodoljubivoj misaonosti Lukijana Muickog i
drugih klasicista. Taj stil prihvatio je potom i Njego.

20. Poezija Jovana Sterije Popovia (1806-1856)

21. Jovan Sterija Popovi, Na smrt jednog s uma siaveg
Miodrag Pavlovi, Jovan Sterija Popovi, njegova poezija
Po osobinama stiha i po svojim latinskim uzorima, Sterijina poezija je klasicistika. Ali,
to nije pravi klasicizam. Uticaj kasnijih latinskih pesnika je oigledan u njegovom
skepticizmu i stoicizmu. Ima delova Lukrecija Kara sa kojima Sterijine pesme
uspostavljaju vidljiv paralelizam. Klasiciste su podsticali i primeri iz rimske istorije koji
su budili asocijacije o propadanju sveta i prolaznosti i najtrajnijih tvorevina istorije.
Klasicizam kojem je Sterija blizak bio je bez erotske komponente, bez obnoviteljske
nade, trezven i oajan.
Sterija je verovao u graansku vrlinu, u rodoljublje, u red, razum i dobru nameru, ali
nije verovao u pobedu vrline i mudrosti nad ludou pojedinca i istorije, ni u drutvu
svog vremena nije video dovoljno spremnosti da se po razumu postupa.
Sterijin klasicizam razlikuje se ne samo od evropskog, ve i od naeg klasicizma kojim
su pisali ostali pisci. Sterija nije mnogo voleo mitologiju, niti arkadijske, pastoralne
90
slike, nije imao smisla za helenistike ljubavne idile. Kao klasicista, bio je negovatelj
morala i prosvetitelj, oslanjao se na stvarni ivot i na argumente istorije. Njegova
poezija nije bila samo pouna, retorska i moralistika, nego i zaista mislea. Sterijina
poezija nudi primer kako bi izgledala poezija kod nas da se nije pojavio novi talas
romantizma. Bila bi to pouna, mislea poezija, u stalnom optenju sa drutveno-
politikom stvarnou, sa crtama satire, bez mate. Opta pitanja ovekovog ivota, van
hriansko-dogmatskih odgovora bila bi glavni pesnikov problem.
Sterijino protivljenje strastima u osnovi je tradicionalni hrianski moral. Sterijino
naelo nije metafiziko disciplina koju on preporuuje usmerena je ka graanskoj
vrlini i dostojanstvenom ponaanju oveka. Ovde se prepoznaje uticaj stoika Marka
Aurelija i Epikteta. Strasti su prema Steriji i njegovim uiteljima i uzorima glavni
protivnik vrline. Sve to je dobro treba da bude ovekov cilj, pogotovo razboritost,
odmerenost, znanje, prsveenost. Poezija treba da se zalae za stvari korisne za drutvo
i neophodne za dostojanstvo pojedinca. Treba biti uman i po umu se vladati, voleti svoj
rod, iveti za njegovo dobro i biti spreman na delatnost i rtvu u njegovu slavu.
Sa ovim zahtevom podudara se retoriki karakter Sterijine poezije. Ona hoe da poui i
ubedi, da navede na razmiljanje i da prosveti.
Sterija veruje da bi vrline i razum mogle da sauvaju narode i pojedince, ali je pod
utiskom toga da ni narodi ni pojedinci ne slede razum. Pesnik ne iskazuje veru da e
vrlina ikada trijumfovati, da e razum postati gospodar ljudskog delanja.
Tu postoji jedna misaona i psiholoka protivrenost: rodoljublje i odanost vrlina na
jednoj strani i porazno uverenje da dobra dela na kraju niemu ne slue na drugoj strani.
Sterijin patriotski poriv bio je dubok, ali sumnja u sve bila je jo dublja.
Tema pesme Na smrt jednog zlikovca ukazuje na Sterijin realizam, odricanje od
klasicistikog ideala uzvienosti i od uzora rokoko ljupkosti. Sterija se okree
drutvenoj patologiji, uzima nepopularne teme, pokazuje svoju sposobnost da u poeziji
rukuje hladnim tonovima.
Parnjak ovoj pesmi je Na smrt jednog s uma siaveg, pesma iji prvi deo je lapidarna
himna razumu, odnosno umu. Opis bezumnika koji bludi po polju sam, van ljudskog
drutva, van odnosa, polako i jedva primetnim potezima pesnika pretvara se u neto
dobro i uzorno. Pesnik, veliki oboavalac razuma, poinje da zavidi miru ludaka i
njegovoj srei u grobu. Sterija zavidi onome ko je i razum uspeo da izgubi i postao
jednakovredan sa mudracem. Pesma se zavrava akordima olakanja, koje je dolo po
cenu dubokog pesimizma, odricanja od svih javnih vrednosti, po cenu otvorenog
gledanja u nerazumnost svega.
Izvestan broj Sterijinih pesama pokazuje i da nihilizam moe da dobije crte olakanja,
osloboenja, sublimacije. To je blisko filozofiji budizma, koja otvara vrata u
plemenitost Niega kroz odvajanje od nae banalne stvarnosti.
Vei deo Sterijinih pesama obrauje istorijske teme (jedna zbirka pesama zove se
Davorje, to bi znailo: ratnike pesme, pesme o pozivu na boj). U nekim pesmama,
npr. u Izobraeniku, Sterija otkriva svoju nesaglasnost sa Evropom, ili Zapadom uopte.
Naslov ove pesme moe da podrazumeva i veoma obrazovanog oveka, ali i
91
uobraenog i sujetnog. U imaginarnom dijalogu sa Evropom (Zapadom), Sterija se u
ovoj pesmi legitimie kao varvarin, kao neznalica. Sterija ovde reaguje na 1848. godinu,
na krah revolucije. Konzervativni evropski krugovi koji su pobedili tada, nikada nisu
voleli Srbe.
Sterija je po obrazovanju i kulturolokom profilu zapadnjak, ali on je protiv Zapada. On
je oseao da kulturni prostor na kome deluje ima sopstvene potencije i koordinate i
izvorne mogunosti razvoja.
Rodoljubivoj, nacionalnoj temi, Sterija je posvetio vei broj pesama: Davorje na polju
Kosovu, Srpski narod i njegova sudbina, Spomen Vidov dana itd. Ove pesme nisu
konvencionalna ljubavna lirika. One su istovremeno predmet razmiljanja o sudbini i
istoriji, pokuaj istorijskog savetodavstva i put ka dubljem samorazumevanju
nacionalnog bia. One esto imaju u sebi dramatsku strukturu. Ipak, Sterijine
rodoljubive pesme deluju kao sveani recitali u praznom pozoritu.
Ne moe se prevideti kritika nota u Sterijinom pesimizmu i njegovim porukama. On
kritikuje i istoriju i savremenike, i sunarodnike i ostale balkanske i evropske narode.
Sam naslov pesme ovek ukazuje da je Sterija hteo u svom zrelom dobu da napie
pesmu u kojoj e se zajedno nai njegova gledanja na ovekovu prirodu, sudbinu i
nedoumice. Nekoliko formulacija u dugakim elegijskim distisima su aforizmi
skeptine filozofije i nihilistikih raspoloenja. Opis oveka u ovoj Sterijinoj pesmi ide
od spoljnih opisa, od ranih faza ovekovog ivota, preko fiziolokih opaanja i
definicija ljudskog ponaanja do optih formulacija o njegovim sklonostima, moralu,
protivrenostima. Protivrenosti koje Sterija razmatra su: nagon i plahost s jedne strane
i razum, koji ima velike mogunosti, a nedovoljnu mo s druge. Um i razum su elementi
oveka koji nadmauje bioloke i psiholoke uslovljenosti. Dobro i korisno delanje, kao
izvorna nevinost ovekova, osnove su njegovog sutastva, njegove kulture, njegove
iskupljujue metafizike egzistencije. Ali, ne ostvaruje se nadanje da e ovek iveti na
visini svojih najboljih mogunosti. Protivrenosti su razorne: unutra, u psihi, pobeuje
plahost, spolja, pod prividom dobra, pobeuje istorijsko zlo, kvare, izvitoperenje.
Tragedija je utoliko dublja to su plemenite ovekove mogunosti tu, na domaku ruke.
Istorija, nauka i razmiljanje, nedovoljni su da razree ovaj iskonski zaplet ovekov.
Nehotice, ova pesma pokazuje duboki psiholoki paradoks prosvetiteljstva: razumnost
odvodi oveka u dublji oaj no to je ikada iracionalnost uspela da ga odvede. Razum,
koji je trebalo da oslobodi oveka svih strahova, odvodi ga u amu, beznae, paralizu.
Pesnik je otvorio predubok jaz izmeu nagona i razuma da bi na kraju opet mogao da
sastavi srenog oveka.
Koncept Sterijine poezije podrava prosvetiteljski duh demitizacije. Ova poezija
izbegava metaforu, namerno je oskudna u slikama, ne trai ukras. Sterijini predugi
stihovi naginju prozi. Reenice su slagane po pravilima latinske sintakse. Sterija je,
moe se rei, u nekoliko svojih velikih pesama, napisao ode Niemu. Sterijina pesma
ovek se istie svojom ozbiljnou, jedinstvenou svojih gledanja, svojom misaonom
razraenou koja je urodila nizom pesniko-filozofskih aforizama i iskaza. Sterija
pesnik nije bio samo erudit, njegov talenat bio je u individualno obojenoj misaonosti, u
92
smislu za stilsku doslednost i okvire knjievnog roda. Sterijino vienje oveka ostaje
jedinstveno u svojoj trezvenoj obrazloenosti, u odbijanju iskuenja strasti i mate, u
nesentimentalnom crtanju ovekovog ponaanja.
Argumentovani retorini stil koji preovlauje u Sterijinim pesmama deo je njegovog
racionalistikog prosvetiteljstva i opte sklonosti ka rezonovanju, iznoenju odreenih
tvrdnji i filozofskih hipoteza. Upravo to retorino, koje polazi od razuma i erudicije
karakterie njegovu poeziju. Njegova retorika ne ide za tim da nas pridobije, ona
zastupa i brani samu sebe, svoju istinu.
Sterija je svoju poeziju oslobodio vetakog i kitnjastog. To je klasicizam bez
konvencionalne mitologije, metaforika, ukrasi i elegantni pesniki gestovi svedeni su na
najmanju meru. Njegova otrina je kritina, njegova jasnost nepotedna.
U pesmi Nadgrobje samom sebi nita je izgovoreno bez sentimenta, bez utehe u
fantaziji, bez poziva na sauestvovanje, saaljenje, bez proklinjanja ikog ili ieg. U
petnaest kratkih stihova Sterija je 9 puta, na razne naine rakao nita. ovek ne moe
netremice gledati neuteno u lice nitavila. I oaj je neto, prema nitavilu koje je nita.
Sterijin nihilizam je duboka kritika sveta kakav jeste. Ipak, Sterija nije ni ljut, niti se
kome sveti. Njegova racionalistika sublimacija ula je u mirne vode i deluje filozofski,
kao saznanje.
Miron Flaar, Interpretacije uz Davorje, Strasti i beuvstvije: Na smrt jednog s uma
siaveg i Groblje
Strast (uvstvo, razdor), kao opti naziv za inioce koji unesreuju i vode u propast
ljude i narode, kod Sterije upuuje na tri meusobno povezane oblasti: psiholoku,
moralnu i istoriozofsku.
Dve pesme iz temetskog kruga posveenog oveku i njegovoj sudbini, Na smrt jednog
s uma siaveg i Groblje grade u sebe zatvoren diptih.
Pesma Na smrt jednog s uma siaveg uobliena je kao razvijena retorska apostrofa. U
iskazu uoblienom na taj nain data je najpre slika preminulog slaboumnika i njegove
ivotne sudbine, teke i mune. Slaboumnik je proveo ivot bez braka, dece, vesele
drube pa i bez krova u gologlavom lutanju po poljima. Odmah na poetku javlja se
re uvstvo: Stran ti bi uvstva ar.
U drugom delu pesme (od No ti ni studen oseao nisi...) pesnik menja ugao gledanja i
ocene sudbine umrloga Alekse. Sterija pobraja, specifikuje i katalogizuje sve ono to
prosenog oveka vrea, pogaa, mui i razdire, a slaboumnika se nije nikako doticalo.
Aleksa nije patio zbog dvolinosti, ogovaranja lanih prijatelja, nije strepeo od crne
zlobe, duh mu nisu potresale alosti, patnja i bolest (neobian pomen fizikih oboljenja
usred popisa nemirnih i afektivnih duevnih stanja). Slaboumnik je u svim situacijama
bio ravnoduan i od svake bede stran. U zavrnoj, tipografski izdvojenoj skupini
stihova, pesnik svoj niz negativno formulisanih odredbi naglo okree u afirmativnu
formulaciju: ti si/Jedan uivao mir/O srean ti si! Osnovni tok misli u pesmi je
sledei: prva skupina stihova pokazuje da je slaboumnik po optem sudu nesrean,
druga, sredinja i najobimnija skupina kazuje da slaboumnik nije bio izloen patnji i
nesrei jer nije oseao i trea, kratka i zakljuna skupina pokazuje da je slaboumnik bio
93
srean jer je bio spokojan. Idejna linija pesme, nezavisno od pitanja treba li u njoj nauti
prizvuk ironije ili sarkazma pomera se izmeu poetnog stava i zavrnog zakljuka: biti
bez uvstva to je ono to obezbeuje spokojstvo i duevni mir. Klju za razumevanje
ove pesme lei u slici pravoga, idealnog mudraca i to takvoj koja potie iz uenja
antikih stoiara. Kao odrednica za slaboumnika namee se re beuvstvije ili
beuvstvenost iako se ona ne navodi u samoj pesmi, ali pomenute kvalifikacije
slaboumnika na nju upuuju. Beuvstvenost slaboumnika je tako potpuna da je mogla
posluiti kao slika, uzor, primer svakom mudracu, a posredno je naglaeno da
beuvstvenost mudracu mora biti cilj jer samo ona obezbeuje ovekovu nezavisnost
od udaraca sudbine i ini oveka otpornim prema svetskoj buri. Sterija u ovoj pesmi
naopti nain kazivuje istinu o oveku i njegovoj sudbini. U gotovo katalokom
pobrajanju uzroka ovekovog nespokoja i stradanja, ti su uzroci generalno sagledani,
premda razlueni po nainu i sferi svoga delovanja. Predstavljeni su kao spoljanji
inioci (tua dvolinost) ili unutranji (vlastita alost, patnja). Od unutranjih inilaca
posebno su naglaeni lakomost i elja k slavi. U nizu primera beuvstvenosti Sterija
navodi da onaj koji ostane spokojan i na pogrebu svojih najbliih i najmilijih,
najuverljivije utelovljuje obrazac, tipski lik mudraca. Stoika filozofija simboliki je
saela svoj krajnji cilj u izgraenu sliku idealnog mudraca, potpuno obeuvstvenog
odnosno apatinog. U starogrkom jeziku re apatija obeleava odsustvo afekata (lat.
affectus = svojstvo, prirodno raspoloenje, stanje, bolest, potres duha, unutranje
oseanje, uvstvovanje, estoki potres due, strast, elja, pohota, lakomost, ljubav,
naklonost, volja). Prema tekstu pesme Na smrt jednog s uma siaveg biti bez uvstva
znai za oveka ne biti duevno podloan afektima i spoljnim afektacijama bolestima
tela, potresu duha, strastima i pohotama, posebno lakomosti i vlastoljublju. U
peripatetikoj koli u Aristotelovom uenju najvanije je bilo dosegnuti vrlinu (arete),
to je u stvari neka vrsta mere. Odatle potie predstava o zlatnoj sredini koju
preporuuje Horacije (Sterija je prevodio Horacija, a on je preuzimao postavke i od
stoika i epikurejaca). U pesmi Na smrt jednog s uma siaveg put do spokojstva ne vidi
se kao zlatna sredina nego kao krajnje beuvstvije. Epikurejsko uenje zalae se za
stanje uravnoteenosti koje je uskovljeno odsustvom bola iz tela, odnosno nemira i
nespokoja iz due. Stanje unutarnje ranotee i duevne smirenosti moe se oznaiti
terminom neuznemirenost. Zbog svoje moralistike i didaktike sadrine Senekini
spisi itani su po kolama sve do Sterijinog vremena i to rado i mnogo. U stoicizmu, a
nasuprot epikurejstvu, isticano je kako su afekti (nagoni) iracionalno kretanje, protivno
ljudskoj prirodi. Svi afekti su estoki i valja ih iskorenjivati. Seneka zahteva nepotedno
isterivanje i iskorenjivanje afekata (peripatetiari trae da se afekti umire, ublae). Jo je
ranije u okviru stoike kole pojam apatije izjednaavan sa pojmom tuposti i
otupljenosti, na ta je, kao na greku, posebno ukazao Seneka. Seneka govori o
preteranom povlaivanju nagonu za samoodravanjem, tj. ropskom sluenju telu koje
izaziva tri vrste nespokojstava ili strahova: oskudica, zatim boletina i strah od onoga
to nam nasilno ine moniji od nas. U pesmi Na smrt jednog s uma siaveg Sterijin

94
katalog ivotnih nedaa i zala ukazuje upravo na one izvore ovekovog straha i
nespokoja koje stvara nagon za samoodranjem kada je neuspregnut filozofijom.
Na prvom mestu i kod Sterije je nedostatak u onome to nam odrava telo u hrani,
odei, krovu nad glavom. A onda se pominje ono to nam nanosi nasilje monijeg
oveka fiziko stradanje od neprijateljske ruke (pomenuvi dve grozne godine
Sterija nedvosmisleno ukazuje na krvoprolia i borbe u revoluciji 1848-49).
I trei od tri kod Seneke spomenuta uzronika egzistencijalnog straha u oveku, a to je
bolest ili fizika patnja, javlja se u katalokom nabrajanju kod Sterije.
Pesma Na smrt jednog s uma siaveg, kada se na nju u celini gleda, zapravo dovodi u
pitanje ironino i sarkastino, poruku i pouku stoicizma. Sterijina pesma obnavlja,
svesno ili sluajno, motiv koji ja karakteristian za ono gledanje na stoiku apatiju koje
su zastupali kritiari stoike koncepcije pravoga mudraca. Ova pesma zasnovana je na
izjednaavanju idealne apatije stoikog mudraca sa potpunom tupou slaboumnika.
Povuen svojim pesimizmom Sterija izokree stoiki ideal u njegovu protivsliku.
Druga pesma, Groblje, slika u sredinjim svojim strofama ovekov ivot kao buru na
moru, a tu se javlja i re strast Strasti slepoa i nesitost elja... U sredinjem delu ove
pesme javlja se takoe katalog inilaca koji uzrokuju strah i nespokojstvo u oveku. I
ovde se kao spoljni inioci pominju sluaj preki i bolesti razne
U obe navedene pesme okosnicu sredinjeg deo teksta ini nabrajanje onih inilaca koji
po uenju antikih stoiara, naroito onih mlaih, iz doba Carstva, uzrokuju
egzistencijalni strah i nespokojstvo u oveku neoboruanom filozofijom. U obe pesme
katalog u zavrnom delu ima pojmove lakomosti i slavoljublja. Ovi inioci oznaeni su
kao uzronici burnih pokreta duha, kao uvstva ili strasti koje su uvek pogubne u svom
delovanju.
Sterija i u Davorju, naelno bei od mitologisanja, stoga je umesno pitanje, otkuda to da
u metaforu ivotne bure u pesmi Groblje unosi pomen mitske Haribde? U jednom od
Senekinih pisama o moralu govori se o tome kako mudrac ne samo to nee izazivati
gnev monijih nego e ga se i kloniti, upravo onako kao to se pri plovidbi kloni oluje.
Samo nesmotren kormilar kada plovi na Siciliju ne vodi rauna o junim vetrovima i
prolazi tamo gde Haribda svija svoje vodene mase u prstenove.
I u pesmi Groblje, upravo kao i u njoj komplementarnoj, Na smrt jednog s uma
siaveg, optimizmu izvorne helenistike moralistike suprotstavljen je pesimistiki stav,
nekakvo razoarano neverovanje u vrednost ovekovih nastojanja oko ostvarivanja
ideala filozofije i etike.
U pesniku Steriji postoji psiholoka protivrenost s jedne strane je poeta koji veruje da
bi vrline i razum mogle da sauvaju i organizuju ivot oveka i naroda, a sa druge strane
sam, shodno linim negativnim iskustvima i vrednovanjima nigde ne iskazuje veru da
e vrlina ikada trijumfovati i da e razum postati gospodar ljudskog delanja.
Za pesmu Groblje konstitutivan je motiv spasa iz bure i oslanjanja u zaklon luke. U
sredinjem delu pesme, onom koji zavisi od stoikog spisateljstva, bura je najpre
metafora za ivot ivot je drue ovo burno more.

95
No posle pobrajanja inilaca koji, shodno stoikoj sistematizaciji, ugroavaju ivot,
uzima sliku ivotne oluje kao sliku ratnih metea i revolucionarnih nemira (6. strofa).
Odmah u sledeoj strofi iskaz prelazi u generalizaciju a doivljaj je pesimistiki.
Prve strofe pesme Groblje direktno asociraju sa Horacijevim i nekim Lukrecijevim
pesmama.
Jovan Dereti, Sterija i poeci srpske drame
U zbirku pesama Davorje ule su pesme potekle iz svih razdoblja njegovog pesnikog
stvaralatva.
Mada u osnovi klasicistika, Sterijina poezija nema konvencionalnu mitologiju i bliska
je bidermajeru. Za Sterijinu poeziju karakteristina je tenja karakteristina je tenja ka
raznovrsnosti oblika, neuobiajena za taj pravac. Sterija koristi poljski trinaesterac,
sapfijsku strofu sa rimom, alkejsku strofu bez rime, elegijski distih, osmerac, deseterac,
jedanaesterac. Od anrova su zastupljeni: oda, epigram, ditiramb, epitaf, stihovani
putopis itd.
Rodoljubiva (istoriozofska) pesma Davorje na polju kosovom je kolektivni pla nad
sudbinom srpskog naroda, blizak baroknoj lamentaciji. Barokna tema prolaznosti i
nepostojanosti svega na svetu dobila je kod Sterije novu interpretaciju. Vaan je
momenat meditacije povodom davnih dogaaja i ljudi, a ne oivljavanje prolosti, to
pokazuje da pesnik gleda na istoriju istoriozofski, a ne istoriografski. Vizuelni utisak
koji se dobija posmatranjem ove pesme je 14 puta ponovljena figura krsta i zato se ova
pesma moe uzeti kao carmina figurata. Figura krsta kao simbola stradanja je u dubljoj
saglasnosti sa osnovnom idejom pesme o stradanju i muenitvu srpskog naroda.
Od pesama na opte, moralno-filozofske teme najznaajnije su Groblje i ovek. Oko
Groblja grupiu se pesme na smrt pojedinih linosti i nadgrobija (Nadgrobije
samome sebi), a oko oveka pesme o raznim tipovima ili karakterima (Izobraenik),
koje su bliske Sterijinim komedijama. Izmeu ove dve grupe su pesme: Na smrt jednog
s uma siaveg i Na smrt jednog zlikovca.
Sterijina imaginacija vie je retorika nego pesnika, vie se temelji na invenciji nego
na nadahnuu. Sterija je poeta doctus, humanistiki iroko obrazovan, dobro upuen i u
zanatsku stranu poezije. Pazio je na tehnike detalje pesme i razne mogunosti forme.
Sterija je intelektualni pesnik. Njegove pesme sadre melanholina razmiljanja
razoaranog, bolesnog oveka, koji se povukao iz javnog ivota. On peva o prolaznosti,
besmislu, nitavilu. Svuda vidi pusto, propadanje, smrt. Groblje je jedna od njegovih
najdubljih inspiracija. Sterija je najdosledniji pesimista u srpskoj poeziji i svuda oko
sebe vidi trule i sujete prah. Na tom kosmikom pesimizmu temelji se njegov
paradox o ludilu samo onaj ko izgubi razum moe spokojno proiveti svoj vek (Na
smrt jednog s uma siaveg).
Na slian nain peva i o istorijskim temama: o iezlim carstvima od kojih su ostale
samo ruevine, ne da podsete na nekaadnju veliinu, nego da pokau neizbenost
njenog propadanja (Spomen putovanja po dolnjim predelima Dunava), o nedaama
srpskog naroda u prolosti i sadanjosti, o nemogunosti da se povrati neto od onoga

96
to je bilo (Davorje na polju Kosovu), o mranim stranama savremene civilizacije koja
se ogleda u unitavanju zaostalih naroda sveta od belih kolonizatora (Izobreaniku).

22. Komedije Jovana Sterije Popovia (1806-1856) (Tvrdica, Pokondirena tikva) 23.
Rodoljupci
Vaso Milinevi, Sterijina komediografska trijada: Pokondirena tikva, Tvrdica,
Rodoljupci
Sterija je u punom smislu rei bio i balkanski pisac, po tematici posebno: pisao je o
Grcima, Bugarima, Albancima, interesovao se za rumunski jezik i njegove veze sa
slovenskim jezicima, ukratko, bavio se balkanistikom i pre osnivanja ove discipline.
Njegov rad na drami odvijao se u dva smera: prema tragediji i prema komediji. Dok je u
svojim komedijama pisao o svojoj sredini i svom dobu, za tragedije, odnosno alosna
pozorja koristio se graom iz nacionalne prolosti, narodne istorije i poezije. U
tragedijama je prikazao i negativne ljudske strasti (sukobe zbog vlasti, spletke oko
vladara, sukobe zbog ene itd.). Ipak, Sterijine tragedije, gledano u celini, imaju vie
knjievnoistorijsku nego isto umetniku vrednost. Sterija je svoj ozbiljni knjievni rad
poeo alosnim pozorjima, koja su u ono vreme imala velikog uspeha kod italaca (u
to vreme nisu postavljana na scenu). On je sam ubrzo napustio tragediju i posvetio se
pisanju komedije.
Sterijine komedije i dalje umetniki traju, kako zbog ive i istinite slike pievog toba,
tako i zbog sonih i autentinih likova, zbog bogate opservacije angaovane u
otkrivanju kominog u ljudskom karakteru, zbog dubljih istina o oveku i ljudskim
slabostima. Zato se odluio da pie komedije umesto tragedija Sterija je objasnio u
predgovoru Lai i paralai tu je izneo miljenje da je istina kazana u ali delotvornija
na itaoce i gledaoce, a njegov cilj i jeste ispravlenije ljudskih mana. Ljubav prema
istini i elja da kroz zabavu pouava svoje savremenike bili su glavni pokretai
Sterijinog komediografskog stvaralatva. Upoznavi se sa stvaralatvom Molijera i
drugih pisaca, Sterija je doao do zakljuka da pisac ne treba da donosi idealizovanu
istoriju nekih, uglavnom izmiljenih predaka, nego da sluaoca ili gledaoca poui i
prosveti. Smatrao je da je teatar kola u kojoj se ljudi ue. U svojim veselim
pozorjima, Sterija strasno igoe sujetu i pokondirenost, oponaanje tuinskih obiaja i
uobraenost, samoivost i gramzivost, la u meuljudskim odnosima i licemerstvo
svake vrste, lani patriotizam i lano predstavljanje, neiskrenost u knjievnosti i
arlatanstvo u nauci. Sterijine komedije ne odiu bezbrinou i vedrinom. U najboljim
meu njima preplie se pa i poistoveuje komino i tragino oseanje, a to je znak
dubine i slojevitosti njegovog umetnikog opusa. Sterijino delo prevazilazi one uske
prosvetiteljske i moralizatorske koncepcije koje je preuzeo od pisaca 18. veka. Ve
njegova prva komedija predstavlja raskid sa viteko-fantastinom atmosferom i Sterija
se vraa istinitom oblikovanju vienog i doivljenog. On ocenjuje fantastino-
sentimentalnu literaturu kao tetnu i primitivnu, kao stranputicu kojom su se uputili nai
nezadovoljni malograani, da bi pobegli iz banalne i prozaine svakidanjice svoje
97
palanke. Ukoliko je i dobijao podsticaje iz tuih dela (npr. Molijera), u svojim delima
Sterija je davao svoju viziju, svoju analizu, svoju ocenu vremena i sredine u kojima je
iveo.
Pokondirena tikva je autentino delo u kome se na autentian nain pisac uputa u
kritiku i ismevanje mana svojih savremenika, srpskih graana u junoj Ugarskoj. Uzeo
je dva karakteristina drutvena tipa za ilustraciju nalija ondanjeg drutva: to su sirova
i primitivna malovaroanka, opanarica Fema, skorojeviki i snobovski opijena eljom
za noblesom i slavjanski pesnik Ruii. Kao centralni lik komedije, Fema je puna boje
i ivotnosti. Ona eli samo nobles i stidi se rada. I druge linosti u drami postavljene su
tako da i one osvetle Femin lik kao nosioca radnje. Samim tim vrlo je reljefno naslikano
i nalije odreene drutvene pojave snobizma i pokondirenosti. Femin jezik
karakteriu iskvareni nemaki i uopte strani izrazi, naroito francuski. Pisac je, kod
Ruiia i Feme, razliitim varijacijama jezikih sredstava postizao komine scene,
sonu verbalnu komiku. Npr. kada se Fema obraa Evici uoavamo njen prost, vulgaran
duh i intelektualno siromatvo. Sone, narodne rei kojima Fema oslovljava Evicu
suprotstavljene su Feminoj francuskoj konverzacijim i drugim uenim, a nakaradno
izgovorenim reima i izazivaju autentinu komiku. To je i pokazatelj koliko je govor
pravi izraz svakog oveka. Komediografskom poslu Sterija je, kako je i sam naznaio u
svojim predgovorima, pristupao kao moralist i mislilac, s namerom da kroz zabavu
poui. Cela komedija je tako usmerena da u prvi plan istie ideju o nakaradnom i
tetnom delovanju nekih pojava. U Pokondirenoj tikvi postoji i uloga rezonera (Femin
brat Mitar) iji je zadatak da naglasi pouku i poruku. U slikanju Ruiia, pisac se
prvenstveno sluio ironijom. Za svaku pojavu ili postupak Ruii nalazi navodno
odgovarajue mesto u klasici, a to deluje kao parodija na klasicistiku i izvetaenu
literaturu. Sterija je ujedno karikirao i pseudoklasicistiku knjievnu kolu, odnosno
njene sledbenike kod nas, iji je pesniki ideal bio visokoparna teatralnost, mutna
simbolika iz klasine mitologije i ruskoslavjanski jezik. Pokazuje se meutim da je ovaj
nadripesnik ujedno i hohtapler. On svesno koristi slavjanski jezik za stvaranje mita oko
sebe jer hoe da se okolini predstavi kao uen ovek i poeta. Pisac ga predstavlja kao
nastranog poetu i licemera koji je u stvari varalica i avanturista, koji svesno hoe da
zaseni okolinu, ali u tome uspeva jedino kod Feme, koja misli da e se zahvaljujui
njemu probiti u visoko drutvo i postati nobl. Svi Sterijini likovi su lokalno obojeni, svi
nose peat svoje sredine i obiaja vremena, to znai da su dobro i realistiki
koncipirani. Fema i Ruii su psiholoki obojeni. Komika je ovde strukturni element
njihovih likova, naravi i karaktera. Sterija koristi i sporedne likove u prikazivanju
autentine slike vremena, drutvene naravi i shvatanja. Ni Mitar, iako poten, nije u
stanju da se uzdigne iznad okvira ustaljenih shvatanja o drutvenim odnosima, braku,
ljubavi (ne dozvoljava Evici da se uda za Vasilija jer je siromaan, ali kada Vasilije
osvoji novac na lutriji, zasluio je i Evicu). Epizodna celina ljubav Evice i Vasilija,
prilino je naivna i u ishoditu i u raspletu. Pisac se, kao reenjem, posluio srenim
sluajem (lutrijom), ime je pokazao da se drutvene protivrenosti mogu reiti jedino
sluajem. Ovako zasnovana i razreena intriga odudara od realnosti ivota prisutnog u
98
komediji. Osim toga, ova epizoda nema nikakve vanosti za pievu osnovnu poruku.
Nedostatak razvijene intrige povlai za sobom i nedostatak dramske akcije. S obzirom
na dramsku akciju i Fema je pasivan lik. A kada joj se na momenat prua prilika da
postane Ruiieva ena i na taj nain ostvari eljeni i snevani drutveni ugled, ona
sasvim gubi glavu i tu prohtevi ove primitivne opanarice dobijaju groteskne razmere.
Tako taj Femin nobles ostaje tokom cele komedije preteno na verbalnom nivou. Od
svega to namerava da ostvari, praktino ne uini nita, samo pria o tome. Ako je
glavno lice pasivno u dramskom pogledu, ni ostali likovi ne mogu biti mnogo aktivniji
pokretai radnje. U tome je jo jedna potvrda da je verbalna komika pretena u
Pokondirenoj tikvi, tj. razliitim jezikim varijacijama pisac je postizao komine scene.
Takav je sluaj kada se Femi spontano izleti i uzreica koja najbolje osvetljava njenu
pravu prirodu Najvee madame madame, vrag im materi, nisam mogla otoi
pogoditi. Svojom komikom Sterija ne ide prema humoru nego prema satiri (Hugo
Klajn). Komika u Pokondirenoj tikvi obojena je podsmehom, ruganjem ironijom i
satirom. Sterija je pri tom i angaovan pisac on se ne miri sa nedostacima svoga
vremena, ne ublauje ih i ne skriva konflikte. Satirina otrica je kod njega vrlo vidljiva.
Da nema pravog humora u Pokondirenoj tikvi najbolje pokazuje zavretak dela. Ne
samo da je izveden naglo, nedovoljno motivisano, nego tu i intenzitet komike naglo
pada. Dolazi do neke vrste nereene situacije. Fema se u ime izgleda na tri mua u
Francuskoj (to jasno pokazuje da u komediji prikriveno deluje i mehanizam seksualne
nezadovoljnosti glavne junakinje) s nekom nostalgijom oprata od svog noblesa.
Sterijine komedije ne odiu bezbrinou i vedrinom iako ih on sam naziva veselim
pozorjima. Zato i nema tzv. vesele katastrofe na kraju, u kojoj uglavnom svi budu
zadovoljni.
Pokondirena tikva ide u red naih najboljih drutvenih komedija, odnosno komedija
naravi.
Pitanjem uloge novca u ljudskim i drutvenim odnosima Sterija se bavio u Tvrdici. Ovaj
problem obradio je u svoj njegovoj drutvenoj i naroito psiholokoj sloenosti i
ozbiljnosti. Fenomen fetiizacije novca i sticanja, tvrdienja, Steriju je dugo zaokupljao.
Steriji je sigurno bilo poznato Plautovo delo Aulularija ili Zlatni up kao i Molijerov
Tvrdica. Kako sam tvrdi u predgovoru, Sterija je neposredan povod da napie ovo delo
dobio iz razgovora sa prijateljem, vrakim lekarom Pekaroviem, kome je i posvetio
Tvrdicu. Svet sitnih trgovaca uinio mu se najpogodniji i najkarakteristiniji za slikanje
i izobliavanje ovog poroka. Dok je sve ostale svoje komedije Sterija oznaio kao
vesela pozorja, jedino Tvrdicu je oznaio kao aljivo pozorje u tri dejstva. Prvo
izdanje Tvrdice (1837) brzo je prodato, a drugo izdanje (1837) je preraeno i imalo je
novog lika Kir Dimu. Prvom inu je dodao jo dve scene, a treem inu jo jednu. U
istoriji knjievnosti Tvrdica je klasifikovan kao komedija karaktera. Kir Janja jeste
karakter iji je tvrdiluk pisac motivisao prvenstveno psiholokim i karakternim
osobinama, unutranjim ustrojstvom njegovog lika, ali on je ujedno i drutveni tip (Kir
Janja je Grk, Cincarin), sa bogato obojenim lokalnim koloritom. Mada nedovoljno
zapletena i razvijena, u Tvrdici postoji i odreena intriga. Zato se ovo aljivo pozorje
99
moe odrediti kao integralna komedija jer u odreenom stepenu ujedinjuje u sebi sve tri
navedene komediografske vrste. Dok su Plaut, Molijer i Dri u svojim komedijama o
tvrdienju uvodili motiv o zakopanom blagu, Sterija to ne ini. Zaplet i grau svoje
komedije on zasniva na doivljaju gubitka blaga glavnog junaka. Pravi motiv njegovog
tvrdienja je strah zbog sopstvenih interesa koje on vidi ugroene u novom,
rasipnikom vremenu. On je pripadnik stare i mudre nacije, i svestan toga, prezire svet
oko sebe. Janja je nesposoban da se prilagodi novim ivotnim tokovima, a pri tom je i
tuin u srpskoj sredini, koju smatra primitivnom i neplemenitom, nesposobnom za
prave duhovne vrednosti. On se u takvoj sredini osea nesigurnim i zato u novcu trai
utoite i sigurnost. Kod kir Janje je to i prenaglaeno, do patolokog. Sterijin junak se
do te mere nametnuo kao odreen tip da su itaoci i gledaoci vrlo rano zamenili ime
komediji i umesto Tvrdice nazivaju je Kir Janjom.
Sterija naginje realistikom postupku u slikanju svog junaka, za razliku od klasicistike
koncepcije Molijerovog Harpagona. Sterija je kod Kir Janje postigao uverljiviju
psiholoku studiju tvrdiluka nego to je to uinio Molijer. Kir Janja se sa izuzetnom
strau obraa dukatima kao ivim biima, kao neem najdraem. Dok Harpagon zna
biti cinik, licemerno samilosan i lukav, Kir Janja ispada nekako spleten u poslu, tunjav i
od svih prevaren. Janja je po prirodi svoga karaktera zatvoren u sebe i on u dodiru sa
drugim ljudima gubi mo realnog sagledavanja stvari. On je slojevito graen lik, satkan
od pravih i prividnih protivrenosti: as naivan kao dete, as neobino promuuran i
lukav. Janja je i ljubomoran. Sterija dri i svoga junaka i gledaoce u nedoumici da li se
Mii udvara Juci, Janjinoj mladoj eni ili Katici. U takvom stanju u kakvom je Janja,
pod surovom vlau jedne strasti, ne moe se oekivati od njega da bude dosledan u
postupcima tj. da se rukovodi zdravim razumom. Tako Sterija u sceni sa luftbalonima
ide do groteske i time izrazitije pokazuje snagu strasti i njen poguban uticaj na svog
junaka. Novac koji je Janja nagomilao da bi sebi obezbedio sigurnost u stvari izazivaju
nesigurnost. Ti dukati su zla kob Janjina. On postaje njihova rtva i rob. Usled
nepoverenja prema okolini, Janja se otuuje od ljudi, pa i od onih najbliih. Nikom ne
veruje, smatra da se sve zaverilo protiv njega. I oni koji ive sa Janjom su rtve njegove
strasti. On pada iz jedne nesree u drugu, sve mu ispada naopako, suprotno
oekivanjima i zdravom razumu, dakle komino. Propadanje njegovog sveta i starog
vida trgovine on uoptava kao linu kataklizmu. Sterija ne napada direktno Janju, ve
porok koji ga je zaokupio i koji pustoi sve ljudsko u njemu. Komika u Tvrdici izvire iz
neusklaenosti izmeu patnje i razloga za patnju. Mi vidimo da je ta patnja, gledano
realno, nepotrebna i suvina, dakle komina. U scenama u kojima Janja dolazi u dodir
sa drugim linostima, on je komian, ali u scenama u kojima ostaje sam sa sobom, on je
tragian, jer nije u stanju da postupa drugaije. On se bori sa svim oko sebe, sa ljudima i
stvarima, a najvie sa svojom, kako on smatra, rasipnikom sredinom. To je unapred
izgubljena bitka i ona je i komina i tragina.
Tokom cele radnje Janja je u nekoj izuzetnoj napregnutosti, unutranjoj panici. italac
(gledalac) osea da Janja pati. Zbog toga i moemo da saoseamo sa njim, iako on nije
pozitivan junak. Janja je izuzetno emocionalno obojen, ivotan lik, koji u jednom
100
trenutku samosaaljenja misli i na samoubistvo. Ova komedija je lament nad ovekom i
njegovom sudbinom, njegovom nemoi pred tamnim silama koje ga unitavaju. Sterija
nije imao nameru da radnju usmerava prema traginom pravcu iako je Janjin lik duboko
u sebi tragian. Iako je uobiajeno da se komedije zavravaju tzv. veselom katastrofom,
Janja meutim doivljava pravu intimnu katastrofu u svojoj psihi. Ova Sterijina
komedija se od drugih njegovih veselih igara odvaja i po odsustvu naravouenija i
napadnog moralisanja. Od ostalih likova najivlje je prikazana Juca, prevarena
udavaa. Ona je rtva Janjinog tvrdiluka, ali i pomodarka, kaiperka (to se vidi kada
savetuje Katicu kako da se ponaa u drutvu). Traenje od Janje, u svakoj prilici, da joj
kupi eir, moe da se shvati i kao neka njena fiks-ideja, neka nadoknada za promaen
ivot (a eir je i simbol graanskog ugleda i prosperiteta).
Notaro Mii je inovnik, predstavnik administracije, vlasti. U sebi ima neeg
ucenjivakog jer zloupotrebljava vlast radi sopstvenih ciljeva. Njemu je pisac dodelio i
neke moralistike tirade, inae retke u ovom komadu, a i manje napadne od drugih
rezonera. Mii prihvata i propagira nove oblike ivota i ponaanja i zato Janja strepi od
njega. U razgovorima sa Kir Janjom je sabran i proraunat, ali kao ljubavnik deluje
pomalo spleteno i naivno, tj. komino. (kada se udvara govori izvetaenim knjievnim
jezikom). Katica je sasvim epizodan lik i prilino je bledo ocrtana. Kao patrijarhalna
devojka, privrena je ocu i onda kada je pogaaju njegove nakaradne odluke. Sluga
Petar dat je kao najizrazitija rtva Janjina, njegov komini antipod. Petar je rtva
poretka i vremena. On je jedan od najuverljivijih tzv. pozitivnih likova u Sterijinim
komedijama uopte. U njegovom slikanju pisac je koristio puno realistikih detalja. Kir
Dima je dekadentni Cincarin koji doprinosi glavnoj katastrofi u komediji. Njegova
prevara konano rui sve Janjine iluzije, pokazavi mu nesigurnost i varljivost i
njegovih vlastitih nazora na ivot. Pored komike koja proistie iz samog karaktera, iz
hipertrofije jedne osobine, u ovom delu ima i vrsne verbalne komike i igre reima.
Upravo Sterijin jezik i stil, njegov nain izraavanja, predstavljaju najuoljivije
realistike crte u Sterijinom komediografskom delu. Kir Janja je odmah dat kao
izgraen lik, on se tokom radnje ne razvija, samo dolazi u razliite situacije, tj. sukobe
iz kojih izvire komika. Ono to Janja doivljava je njegova lina drama.
Komedija Rodoljupci, kojom se zatvara Sterijin dramski krug, prvi put je izvedena tek
50 godina nakom nastanka. Kritika je ovo delo razliito vrednovala u raznim
vremenima. Nesporazumi su nastajali i zbog veoma sloene tematike obuhvaene u
ovoj komediji. Sterijini Rodoljupci su spoj komedije i satire, smeha i prekorne tuge. Za
ovu komediju Sterija nije imao nikakve uzore. Delo je okarakterisano kao veselo
pozorje, ali vie odgovara formi drutvene drame nego komedije, to se naroito
ispoljava na kraju komada, kada sasvim dolazi do potiskivanja i ono malo kominih
elemenata. I ovde se prepliu dramske i komine. Rodoljupci se mogu okarakterisati i
kao satirina komedija naravi mada u njoj ima i traginih elemenata. Sterija je sreno
naao sintezu komedije i satire. I u ovoj komediji Sterija naputa klasicistike postupke
i okree se realistikim. Ni jezik u ovoj komediji nije karikiran ni parodiran. On je
individualiziran i pisac ga koristi kao sredstvo za karakterizaciju junaka. Najblei likovi
101
su Na Pal i Gavrilovi, koji su neka vrsta rezonera, pievih glasnogovornika oni su
manje ivotni, slabije psiholoki produbljeni i kod njih se osea klasicistiko
ogranienje i shematinost. Realistiki postupak pisac je i sam naglasio u predgovoru
...pokupio sam koje iz ivota, koje iz novina. Rodoljupci nisu istorijska drama. Pisac
ne slika istorijske dogaaje i uesnike pokreta iz revolucije 1848/49. ve je istorija samo
pozadina dogaanja radnje. Predmet satire u Rodoljupcima nije srpski pokret iz
pomenutih godina, nego lano rodoljublje, trgovanje i pekulisanje nacionalnim
oseanjem. Piscu je bio cilj da ukae na gluposti i sebinosti ifta i malograana koji su
bili u senci onoga to se deavalo u tadanjem srpskom pokretu. Radnja u prva etiri
ina dogaa se u jednoj vienacionalnoj sredini suprotnih tenji i shvatanja, posebne
tradicije i razliitih drutvenih pozicija. Otuda i u Rodoljupcima puno istoricizma,
nacionalnih raspri i raznih politikih i drugih aluzija. Dramsku radnju u delu na pokreu
same linosti, ve dogaaji spolja vesti s fronta, trenutna nadmonost Srba ili Maara
na bojitu itd. Ovde dakle deluje vie epski nego dramski mehanizam. Pisac ove
dogaaje vrlo funkcionalno koristi i za karakterizaciju likova i njihovih postupaka.
Prema tome kakvo je stanje na frontu, pojedine linosti podeavaju svoj lani
nacionalizam i svoje rodoljublje. elei da uvek budu na strani jaeg, iz sasvim
prizemnih i egoistinih razloga, rodoljupci dolaze u situacije komine do groteske.
Naglo se menjaju raspoloenja i postupci, dolazi do raskoraka izmeu rei i postupaka,
a opravdanja su uvek ista i licemerna: rodoljublje. Nije komina priroda ovih junaka ve
je komian nain na koji oni ispoljavaju svoje osobine. Izvetaji sa bojita smenjuju se
vrtoglavom brzinom i kontradiktorni su, to komadu, u kome se skoro nita ne dogaa,
daje dinaminost. U ovoj drami nema glavne linosti u klasinom smislu. Sterija
pribegava tehnici mozaika i umesto pojedinaca daje grupu, galeriju likova slinog
duhovnog profila. Izuzev Na Pala i Gavrilovia sve ostale linosti su korumpirane,
samoive, grabljive, licemerne, izvitoperene i imaju jedan cilj: okoristiti se lanim
rodoljubljem. Svi oni izopaeni su na sebi svojstven nain i svi se kunu u rodoljublje.
Pisac to nagovetava njihovim imenima i moralnim degradacijama od ranije. Ta ranija
dovrenost likova ne ide u prilog umetnikom kvalitetu dela jer se linosti ne razvijaju i
ne preobraavaju na sceni. Tipska imena jasno izraavaju piev satirini odnos prema
likovima i njihovim postupcima. Sterija je podjednako moralno diskvalifikovao
maarona utilova i zanesenog poetu za Duanovo carstvo, Lepria. Gavrilovievo
ime je simbolino jer asocira na arhangela Gavrila. U ovoj drami preovlauju elementi
karakteristini za komediju naravi, ali ona je ujedno bliska i modernoj drutvenoj
komediji (izmeu nje i Nuievog Pokojnika nema bitne razlike u oba dela negativne
linosti kao osnovnu karakteristiku imaju sebinost i grabljivost, a te osobine licemerno
kamufliraju zalaganjem za neke opte ciljeve). Ve u naslovu dela Sterija pribegava
ironiji jer delo govori o nerodoljupcima, tj. lanim rodoljupcima. Ironian prizvuk ima i
podnaslov veselo pozorje jer nieg veselog u ovoj komediji nema. Smeh koji se javlja
nije smeh koji razgaljuje ve prerasta u rezignaciju i pesimizam i njime pisac eli da
uzdrma svoje sunarodnike. Sterija pokazuje da je rodoljupcima u stvari strano pravo
nacionalno oseanje. utilov se zapravo ne osea ni kao Srbin ni kao Maar. Njegovo
102
rodoljublje se podeava i menja prema tome da li pobeuju Maari ili Srbi. itava
utilovljeva porodica predstavlja tipine maarone protiv kojih se navodno rodoljupci,
na elu sa utilovom bore. Linosti kroz koje govori sam Sterija su konzervativni
rezoner Gavrilovi i Na Pal. U ovim replikama ima didaktinog prizvuka, ali su
funkcionalne u razvoju drame. Ponekad ironija u dijalozima prelazi u sarkastino
ruganje ili pisac neke stavove svojih junaka dovodi do apsurda to se ispoljava u nizu
scena i verbalnih duela izmeu Gavrilovia i rodoljubaca.Gavrilovi je stalno
defanzivan, brani se od napada i tim odbranama razgoliuje rodoljupce, ali i deluje
neivotno i ematski. Njegov jezik je suvoparan, sastavljen uglavnom od pravilnih fraza
koje se u stvari svode na moralisanje. Lepri se u besedama koje izgovara razmee
literarnim i istorijskim komparacijama, anahroninim idealima o Duanovom carstvu, o
isto srpskoj Vojvodini itd. Ipak, Lepri je dat kao slojevit lik. Na odelo stavlja
maarsku kokardu, a iznutra do srca srpsku. Sterija je dao punu meru parodije i u liku
Zelenike, u njenoj frazeologiji i pseudopoetizaciji u njenim govorima. Komini
raskorak izmeu patetinog srbovanja i stvarnog delovanja kulminirae njenom udajom
za Maara. Sterija je u ovom delu prikazao kako se u ime narodnosti i tobonje istote
nacije kriju vrlo prizemni interesi. to je narodno, to je i nae obrazlae utilov
pljakanje narodne kase. Sterija je pokazao kako sebini interes sitnog malograanina
uzima udovine razmere i najraznovrsnije forme otimaine. Pisac nema ni malo
saaljenja za te moralno korumpirane ifte i njihov apetit. Najotrija satira data je u
petom inu, u kome se radnja dogaa u Beogradu. Rodoljupci su kukaviki ostavili
narod i pobegli pred opasnou (koju su sami izazvali pljakom). U petom inu radnju
vie ne pokreu spoljanji dogaaji i zato su rodoljupci prikazani jo neposrednije.
erbuli je priglup, neuraunljiv ovek koji u svojoj infantilnoj bezobzirnosti ipak ima
neki sistem svi njegovi postupci motivisani su koristoljubljem. Linost Smrdia pisac
dublje karakterie. On je cinik i razvratnik, uvek spreman da iz svega izvue linu
korist. Za razliku od priglupog erbulia, on je svestan da su njegova patriotska
oseanja podjednako lana i kad klie Srbima i kad klie Maarima. ivotnost
pojedinim tipovima ne daje samo psiholoka osmiljenost nego i njihov jezik,
ekspresivnost i autentinost pojedinih izraza koji su esto korieni u dvostrukoj
funkciji: dokumentarno-saznajnoj i dramski funkcionalnoj. Najsonije replike u duhu
narodnog govora pisac je dodelio Smrdiu (Jest, kao ono muak). Gavriloviev jezik
nema takvo bogatstvo. On je tradicionalist i konzervativac i ne usuuje se da misli izvan
postojeih i usvojenih kanona. On se neprestano poziva na ustaljen red stvari i ustaljene
etike kriterijume, bez obzira na to da li su moralni ili ne. Sterija nije za ivota objavio
ovaj komad.
vebe Tvrdica komedija karaktera; Pokondirena tikva komedija karaktera.
U Tvrdici, Mii je jedini delatni lik. Nije jasno ta on hoe: novac Katicu Jucu.
Sterija u Rodoljupcima pokuava da pokae mehanizam ljudske strasti i sebinosti koji
uslovljava istorijsku ludost. (kokarde = trake) Naslov Rodoljupci upotrebljen je
pejorativno.
Jovan Dereti, Sterija i raanje srpske drame
103
U Sterijinom delu doli su do izraaja svi pravci i tendencije stilski heterogene epohe
kojoj je pripadao: sentimentalizam, klasicizam, predromantizam, a u najboljim
komedijama i realizam. Moralni, didaktiki princip je konstitutivni princip u Sterijinim
komedijama i njemu je podreena i komika. U veini Sterijinih komedija otkrivamo
moralnu dramu iji su glavni likovi: zabludela linost, varalica i iscelitelj-rezoner.
Poetna situacija predstavlja se kao stanje nerazborite zanesenosti ili ak svojevrsne
zaluenosti. Linost se preputa nekoj svojoj smenoj sklonosti, opasnoj zabludi ili
poroku. Ono to je do tada bilo skriveno u njenoj dui ili ostajalo u granicama
normalnosti, sada postaje jedini motiv delovanja i ponaanja. U takvom stanju
obuzetou vlastitom fikcijom, takva linost postaje lak plen varalica, tj. ljudi koji u
ljudskoj gluposti nalaze najsigurniji izvor sredstava za ivot. Sterija je likove varalica
dao i u paru (Sara i Ruii). Oni se lano predstavljaju kao pripadnici visokog drutva i
ive na tu raun. Svoje rtve navode na krivi put i izdano se koriste njihovom
glupou. U zavrnoj situaciji zabludele linosti dovode se pameti, a varalice bivaju
raskrinkane. Glavni akteri u raspletu su linosti ija je funkcija isceliteljska i ponekad
rezonerska. To su ljudi zdrave pameti i praktinog duha preko kojih govori pisac. Mii
ima ulogu i varalice i iscelitelja. U Rodoljupcima se stapaju uloge zaluenih i varalica.
Kod Sterije nema pravih srenih zavretaka, svojstvenih komediji. U tim ponekad
brutalnim zavrecima noviji prouavaoci vide sutinu kominog kod Sterije. Sterija kao
da uoava nadovoljnu realno-psiholoku utemeljenost uobiajenog raspleta u komediji i
stoga stvara svojevrsni prosvetiteljski teatar surovosti. Nerealni zanosi Sterijinih
junaka nisu samo posledica pogreaka u karakteru i vaspitanju. U njima takoe moemo
videti izraz sna o viem i lepem ivotu, izvan i iznad prozainog sivila graanske
svakodnevice. Ta romantika, makar i prividna, za njih nijednog trenutka ne gubi svoju
privlanost. Zato je rastanak sa njom nasilan, brutalan i bolan. Slina dvosmislenost
svojstvena je i tzv. pozitivnim junacima. Sterijina komedija je neposredno moralno i
drutveno angaovana. I univerzalne teme posmatra iz lokalne perspektive.

24. Jovan Sterija Popovi (1806-1856) Roman bez romana

Dragia ivkovi, Parodino-humoristini i ironino stilski elementi kao tvoraki
princip u srpskoj prozi 19. veka
Srpska umetnika proza patila je na poetku 19. veka od dva glavna nedostatka: prvo,
to nije pisana na savremenom narodnom jeziku nego na slavjenoserbskom; i drugo,
to je njen najbolji predstavnik toga vremena, romanopisac Milovan Vidakovi,
negovao romaneskni anr starijeg tipa, uglavnom tip vitekog baroknog romana 17.
veka. I jedno i drugo podvrgao je otroj i poraznoj kritici Vuk Karadi, ne znajui
dodue osobine baroknog romana, ali nasluujui i oseajui svu umetniku lanost i
klietiranost tih likova i situacija i svu nemotivisanost njihovih postupaka. Pavle
Popovi je utvrdio da je Vidakoviev roman raen po tipu kasnog grkog ljubavnog
romana (2-5.v.) i to prema nekim poznijim nemakim imitacijama iz 17. v. Vidakovi je
negovao viteko-herojski tip baroknog romana kontaminirajui ga brojnim preradama
104
tog tipa romana u nemakoj zabavno-trivijalnoj knjievnosti 18. veka i drugim
vidovima sentimentalno vaspitne literature s kraja 18. veka. On je iz baroknog romana
preuzeo ne samo teme, motive, likove, shematizovanu tehniku i superlativni izraz, nego
i odreenu sliku sveta i misaoni stav.
Taj vidakovievski tip romana stvorie brojnu italaku publiku koja mu je ostala verna
skoro kroz itav 19. vek. S ovim tipom romana pomeae se i zabavno-sentimentalna
istorijska pripovetka i roman Jovana Subotia i Bogoboja Atanackovia, a njegov
idilini i superlativni izraz dae onaj karakteristini peat sladunjavo knjikog i lanog
jezikog izraza itavoj srpskoj narativnoj prozi prve polovine 19. veka.
Jedan od prvih i najznaajnijih pokuaja negiranja baroknog romana posle Vukove
kritike bio je parodijski Roman bez romana (1838) J. S. Popovia. Sterija je pre toga
napisao jedan barokni roman, obradu Florijanovog Gonzala od Kordove, pod naslovom
Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida. Ovo delo je i po fabuli i po likovima i po
stilu tipian predstavnik baroknog romana kod Srba u prvoj polovini 19. veka. Ti vrli i
plemeniti heroji, te blagoestive i prekrasne device, te patetine tirade o ljubavi,
rodoljublju, prijateljstvu, hrabrosti, potenju i drugim vrlinama, ti perifrastino-
superlativni opisi prirode ili enske lepote ili muke plemenitosti, ti eksklamativni i
visokoparni dijalozi sve to je tipski karakteristino za barokni roman i sve e to jo
godinama da karakterie romaneskini i narativni stil srpske proze.
Svojim Romanom bez romana Sterija je pak otro parodirao i ovaj svoj roman i ovu
vrstu knjievnosti, pokazujui njenu lanost, ukalupljenost i bezvrednost. Posluio se
tehnikom otkrivanja umetnikih postupaka te knjievnosti ukazujui na automatizam tih
postupaka, na njihovu vetaku, antitradicionalnu i antirealnu shematinost i
konvencionalnost. Glavna meta njegovih parodino-ironinih podsmeha bio je njegov
raniji uzor Milovan Vidakovi, ije romane i junake romana pominje i parodira na vie
mesta.
Roman bez romana je parodijski usmeren, a pisanje ovog romana oznaava preokret
koji je nastupio u Sterijinom knjievnom radu. Ukazano je na knjievnu srodnost ovog
romana sa Servantesom, Rabenerom, Lesaom i Sternom.
Dva omiljena Sterijina pisca su ponajvie uticala na njegovu parodino-satirinu i
komediografsku orijentaciju. To su Viland (roman Avanture don Silvija od Rozalve) i
an Paul (teorija humora i kominog u Estetici). Preko tih pisaca Sterija se posredno
upoznao i sa uvenim engleskim romansijerima Fildingom i Sternom, koje su Viland i
an Paul podraavali.
Slinosti izmeu Sterijinog i Vilandovog romana mogu se tumaiti i njihovim
zajednikim uzorom: Servantesovim Don Kihotom. Sterija je nain izlaganja i ton
Servantesovog Prologa preneo ne samo u Predgovor, nego i u itav roman. Ali da bi
se razumela Sterijina tehnika interpolacije prianja i asocijativne amplifikacije, treba
svakako misliti i na tehniku endizma Lorensa Sterna. I sam Viland je bio fasciniran
lepotom, varniavim duhom i paradoksalnim nainom miljenja ovog velikog
prethodnika modernog romana individualne svesti. Sterijin endizam nije svakako
onako razvijen i primenjen kod Sterna. Sterijina namera bila je da pie parodino-
105
 satirini, a ne humoristiko-kozerski roman tipa Tristama endija, koji je pri tom i
proveravao i opovrgavao psiholoko-filozofsku teoriju Dona Loka. Od Sterna i
Fildinga Sterija je preuzeo mogunost slobodnog asocijativnog kretanja i bezbrojne
naine ironino-humoristikog i paradoksalno-satirinog miljenja, to mu je omoguilo
da duhovito karikira i satirino ismeva itav niz knjievnih i drutvenih pojava svoga
doba. Pri tome, kozerske digresije, kao to je Zagonetka, o haljinama, o njegovom po
poslednjem urnalu sainjenom romanu, o suzama, o imenima, o Varlaamovoj
magarici i o Muhamedovom magarcu predstavljale su nesumnjivo neobino osveenje
za srpske itaoce, nauene na jednoliku i shematino voenu fabulu vitekih romana, u
kojoj nije bilo ni motivskih ni tonskih iznenaenja.
Veza pak sa anom Polom ogleda se ponajvie u knjievnim shvatanjima Sterijinim o
ulozi i znaaju humora, ale pa ak i lakrdije za knjievni i drutveni ivot. an Polova
teorija o umetnosti i humoru kosi se sa klasicistikim uenjem o jedinstvu stila. Dosetka
je po njegovom miljenju otkrivanje slinosti (identiteta) izmeu dveju
inkomensurabilnih veliina, a fantazijska, slikovita, tj. umetnika dosetka oduhovljava
telo ili otelovljava duh. Tako dosetka postaje metaforika, poetska snaga koja stoji u
slubi simbolike kontemplacije sveta. Dosetka je veliki oslobodilac i ujedinilac, ona za
poeziju znai zdravlje i slobodu, ba kao i za ljudsko drutvo. Sline stavove nalazimo i
u Romanu bez romana.
Ova Sterijina orijentacija mogla bi se odrediti kao bidermajerski sirovi ili nepotpuni
realizam koja je upravo odgovarala nivou razvijenosti srpske knjievnosti tog doba.
(nem. Zweckliteratur). Srpska literatura je, posle epohe prosveenosti, sa odbojnou i
nerazumevanjem pratila pokret nemake romantike, koja je za Srbe predstavljala
nerazumljiv i neprihvatljiv avangardni pokret. Bidermajer je naprotiv proklamovao
umereniju umetnost, graanski legitimnu i duhovno lagodnu, koja je bila pristupanija i
neposredno korisnija, u formalnom pogledu mnogo nepretencioznija, a u sadrajnom
pojmljivija. Srpskoj italakoj publici ta orijentacija bila je potrebnija i prihvatljivija, a
Sterija je jedan od prvih koji je to osetio i koji je poetkom 30. godina 19. veka celo
svoje literarno delo usmerio u tom pravcu. Njegov komediografski rad bio je izraz takve
koncepcije literature i njene umetnike i drutvene funkcije.
vebe
Roman bez romana je parodijsko-satirini roman. Sterija parodira vidakovievske
romane, ali i samog sebe kao pisca vidakovievske tradicije.
Postoje tri osnovna narativna nivoa u ovom delu:
1) roman o Romanu (ja-forma); 2) okvirna pria romana o Romanu (on-forma); 3)
predgovor (ja forma)
Tree lice oznaava sveznajueg pripovedaa, ali postoji i spisatelj koji sedi i pie
roman o Romanu. Ovakva struktura omoguava parodiju. Na ovaj nain se i otkriva
mehanizam i delovanje knjievnih konvencija. Ova proza ima metafikcionalni karakter
to je fikcija o fikciji.

106
 Zamiljene itateljke sa kojima pisac sve vreme polemie reprezentuju horizont
oekivanja. Pripoveda pokuava da udovolji itateljkama i zato moe da pogrei, zato
to one utiu na njega.
Roman bez romana stalno poinje time se naglaava vanost pripovedanja i
nevanost prie.

25. Poezija Petra II Petrovia Njegoa

vebe
- Njegoeva poezija podrazumeva dualnu prirodu oveka.
- Njego je pesnik kosmike sudbine oveka i istorijske sudbine Crne Gore.
ODA SUNCU, SPJEVATA NOU BEZ MESECA
- pesma je bazirana na kontrastu: no je bez mjeseca, a pesma je oda suncu
- lirski subjekat JA je odsutan. JA govori iz mraka (mrak je spoljanji i telesni;
materijalni)
- nebo je zemaljska svetlost
- svetlost boanskog porekla se ne vidi na zemlji. Danju ovek nema svest o
boanskoj svetlosti. Dnevna svetlost ne uzburkava duh, dok mrak podstie duh da se
pita o svetlosti.
- Svetlost odsutnog JA svetli u tami.
- Misao vodi oveka na stazi unutranje svetlosti.
- Mrak podstie duh da se pokrene jer je mrak suprotan duhu.
- Misao i duh su u napetom odnosu sa mrakom jer su to ostaci boanske svetlosti
koja postoji u nama.
- Carstvo vrbovo = mrak, smrt, carstvo mrtvila
- Govor u slavu prirode nikad nije govor lien transcedentalnog
- Njego je tragiar (uticaj platonista, delanje, agon), a Sterija je pesimista (uticaj
Horacija i stoika, ne bori se)
- Antropocentrinost sve u oveku bi plakalo da nema svetlosti. Ljudski ivot bez
svetlosti bio bi nalik paklu u kome borave kanjeni zbog nebeske pobune, oni ne vide
sunevu svetlost.
- Pomirenost sa mrakom je pomirenost sa nebeskom pobunom.
- Kontrast izmeu sunca i meseca.
- Odsustvo svetlosti podstie uoavanje njenog prisustva.
- U kosmolokim pesmama Njego tematizuje klasino iskustvo harmonije, a u
ostalim delima tematizuje se problematinost.
- U ovim pesmama ljubav nije usmerena prema drugom, ve prema postojanju
Jovan Dereti, Njego
Njego (1813-1851) je pre svega pesnik misli, pesnik filozof. On spaja tradicionalne
vrednosti sa zahtevima savremenosti. U njegovoj misaonosti mogu se izdvojiti tri
komponente kao najvanije:

107
1. hrianska spiritualnost (kulturna tradicija antike i srednjeg veka)
2. hriansko shvaen neoplatonizam (kulturna tradicija antike i srednjeg veka)
3. prirodnjaki scijentizam (moderna vremena, procvat prirodnih nauka)
U poetku svog stvaralatva, jo kao deak sastavljao je i preraivao epske pesme
(Lijek jarosti turske, Ogledalo srpsko).
U ruskim prevodima Njego je upoznao antike pisce i klasicizam. Za razliku od
Lukijana Muickog i ostalih srpskih klasicista kojima je uzor bila rimska poezija,
Njego se vie oslanjao na helensku (Homer, Pindar, Sofokle). Iz ovog perioda je zbirka
pesama Pustinjak cetinjski. Njegoev klasicistiki stil odlikuje se rasplinutim
perifrastikim, visokoparnim izrazom, upotrebom hiperbolinih poreenja i mitolokih
imena i slika. Kod njega nema rimskog razmera i drugih metrikih formi klasicizma.
Najvie se slui nerimovanim osmercem i desetercem junake epike. Kasnije pesme
ispevao je u dvanaestercu (stih francuskog klasicizma) i esnaestercu (slian klasinom
heksametru).
Do novog zaokreta u Njegoevom stvaralatvu dolazi 1837, po drugom povratku iz
Rusije. Okree modernijim, romantiarskim strujanjima. Tada je napisao i svoja velika
dela u epskom desetercu: Lua mikrokozma, religiozno-filozofski spev (1845), dramski
spevovi Gorski vijenac (1847) i Lani car epan Mali (1851).
U Njegoevim delima dominiraju dve teme: kosmika sudbina oveka i istorijska
sudbina Crne Gore.
Najveim delom Njegoeve pesme spadaju u prigodnu liriku. Nastale su
podraavanjem antikih i klasicistikih uzora. U veini sluajeva ode su politiki
inspirisane. U kasnijim pohvalama Njego peva bliskim prijateljima i pesnicima. U
deseterakim odama primetna je tenja ka agoristikom izrazu. Ton je podignut,
patetian, ceremonijalan.
Njegoeva poezija je primarno poezija misli. U njegovoj refleksivnoj, filozofskoj
poeziji moemo izdvojiti dva odvojena i meusobno veoma razliita tematska kruga:
1) antropoloki (refleksivne pesme prosvetiteljske orijentacije)
2) kosmoloki (Crnogorac k svemoguem bogu, Misao). U ovim pesmama sadrane
su osnovne misaone i poetike pretpostavke Lue mikrokozma. Osnovna njihova tema je
kosmika sudbina oveka i odnos oveka i Boga. Ove pesme napisane su u drugom licu.
U ovu grupu mogu se ubrojati i dve pesme o pesniku i poeziji Ko je ono na visokom
brdu ili Poeta i Trojica nas nasamo, jedan drugog ne gleda ili Filozof, astronom i
poeta. Pesnik ima isti tretman kao krunisana lica u odama. Njego o njemu govori ili u
treem licu ili ga puta da sam o sebi govori. To su retorski intonirane i panegirine ode.
Po sadrini, smetaju se u krug duhovnih oda.
Najvanija kosmoloka pesma je Misao. Pisana je u dvanaestercima. Ona je najdublji
izraz Njegoeve kontemplativnosti. Njena sutina je u upitanosti sva je u pitanjima
koja ostaju bez odgovora. Nemost stvari, sveopte kosmiko utanje otkriva se kao
jedina izvesnost. Ipak ljudska misao je plamen boestveni u nitavom hramu.
Osnovni pojam Njegoeve poezije je ljudska misao kao iskra boanskog uma.

108
Ishodite itave Njegoeve kosmike poezije ini misao o jedinstvu oveka sa Bogom.
Ova ideja izraena je i u pesmi Crnogorac k svemoguem bogu. ovek, iako malen ima
neto to je zajedniko sa bogom, kao to je iskra ognja u sutini istovetna sa ognjem.
ovek je prvobitno bio deo tog boanskog bia, a zatim se od njega odvojio i poao
tamom, ali e mu se ponovo vratiti. ovek kod Njegoa nije obino zemaljsko bie,
stvoreno od zemlje, kao to tumai Biblija, ve je on vie bie nebeskog, boanskog
porekla, kojem je zemlja samo privremeno boravite, a njegov pravi zaviaj je nebo
odakle je potekao i gde treba da se vrati. Njegoeva kosmika poezija govori o
ovekovoj tenji ka povratku na izvore svog bia, na poetke svog postojanja, povratku
ija je svrha na poetku prvenstveno saznajna jer treba da odgovori na pitanje ta je
ovek i kakav je njegov smisao u kosmikom poretku. Ideja o povratku konkretizovana
je u viziji kosmikog putovanja, leta pesnikovog. Ona se javlja u metafori o umnim
krilima koja pesnika nose oko sunca i planeta (Crnogorac k svemoguem bogu).
Njego smatra da je pesnik po prirodi najblii Bogu, jer on s njim ima jedno zajedniko
svojstvo koje ga uzdie iznad drugih ljudi stvaranje (Poeta). I boansko stvaranje je
poezija (gr. poiesis = stvaranje). U Njegoevom delu poezija ima sakralno znaenje, jer
se njen najdublji smisao sastoji u otkrivanju boanskog.
Od proznih pesama najvanije su: Sprovod prahu S. Milutinovia i Polazak Pompeja.
Druga pesma nastala je pod utiskom Njegoeve posete slavnom antikom gradu. U njoj
najsnanije deluje pesnikovo divljenje pred ostacima davno iezle civilizacije, a opisu
prirodne kataklizme nedostaje imaginativna snaga. U pesmi Sprovod prahu... za duu
kae da je elektrika iskra, dovodei iskru u vezi s naukom.

26. Petar II Petrovi Njego: Paris i Helena ili No skuplja vijeka

Branko Popovi, Njegoevo Slovo ljubve
Autograf ove pesme objavljen je tek 1956, pod dvostrukim naslovom. Pre toga objavio
ju je Pavle Popovi (naao je u Peterzburkom arhivu) prema prepisu J. P. Kovaljevskog
u Bosanskoj vili, 1913. Poslednja ki kralja Nikole, Ksenija, poklonila je orginal pesme
Cetinjskom muzeju. Pretpostavlja se da je neko dodao prvi deo naslova (ni prepis
Kovaljevskog nije imao prvi deo naslova). Orginalni naslov je deo znaenja pesme i
prva (samo)interpretacija. Neko od potovalaca ili roaka Njegoevih ispravljao je
pesmu, prenosio kazivanje iz prvog u tree lice jednine u nameri da od Njegoeve
linosti odvoji preslobodnu ljubavnu sadrinu pesme. Pretpostavlja se da je i moto na
francuskom jeziku naknadno dodat (moda ga je sam Njego kasnije dopisao).
No skuplja vijeka je pesma o ljubavi nastala oko 1845. godine. Sastoji se od 64 duga
stiha, bez podele na strofe. Za potrebe analize moe se ralaniti najpre na dva krupnija
dela: u prvom delu i draesna priroda i on, u drugom draasna devojka i on. Ide li se
dalje u ralanjivanje, ouava se pet razvojnih deonica (dve u prvom delu i tri u drugom
delu):
1. arobna priroda zasuta sjajem zvezda i meseine
2. on u arobnoj prirodi, pune due neba i mora
109
3. dolazi ona, divna devojka, i sve ostaje u senci njene boanstvene lepote
4. ona i on u rajskim igrama ljubavi
5. on bez nje, otrenjen svetlou dana i dunostima
Prvo tumaenje pesme sadrano je u njenom naslovu: blaenstva jedne noi u ljubavi i
lepoti vrednija su negoli ceo ljudski ivot. Pesma ima sve ono to je potrebno idili
ljubavne prie. Proeta je klasinim jedinstvom mesta, radnje i vremena. U njoj nema
dramatinih preokreta, emotivnih kolebanja. Sve linije smisla istiu iz blaenstva i sve
se stiu u jednu taku ostvarenog blaenstva. Ovo je rajska pesma none ljubavi. Ljubav
traje dok traje i no. Kao da se i sam ovek dvoji na dan-bie i no-bie pa ono to svest
nadzire i moral doputa, svetlost dana otkriva, a ono to nie iz podsvesti skriva i
podstie nona tama. Vreme ljubavne igre stenjeno je u jednu no, a prostor pesme je
kosmiki. Pesnik ljubav pretvara u nebesku injenicu. Ljubav je jedan od onih izuzetnih
fenomena koji zaljubljenike odvajaju od prizemnosti. I devojaka telesnost prevazilazi
sve zemaljsko i nebesko. Ispunjeni ljubavlju, ljubavnici su prepuni vaseljenskog. I kad
prizemljivanjem siu u nitavno ljudsko stanje oni su i tada boestvo neko manje.
Ljubav je izlet u nebo, a nebo je za Njegoa privilegovano boravite, prostor
predodreen i primeren idealnom i venom. Idealnoj ljubavi priprema se idealna
pozornica. Pesnik bira proleno vee, tiho i vedro, kad se udvostruuje nebeska rasko
jer se vidi u ogledalu morske vode. Scena je ozvuena harmoninom slavujevom
pesmom. Kada je uverljivo zasnovao pozornicu, oblikujui je kao opojni, beskrajni
ambijent, onda sam junak, poetski subjekat uskae na scenu. To je slika prirode, njena
nova projekcija, viena kroz dejstvu na duu koju ispunjava. udesa prirode kao da su
se sruila u njega, on ih u sebi zatie i tamo se iznova njima opija. Poetski subjekat ove
pesme je romantiarski ljubavnik koji se latio pera im je u njemu splasnuo ljubavni
ugoaj. Jedno pijanstvo uliva se u drugo. Iz sumiraja ljubavnih strasti neposredno izviru
poetska uzbuenja. Pesma je rasla postupno, kao posledica geneze nepresahlog nemira.
Posledice te nestiane strasti ostavile su traga u izvesnoj prenaglaanosti telesnog u
drugom delu pesme, u naglosti silaska sa nebeskih idealiteta na devojake drai. Ali i
kada se pesma sputa u telesnost, ona se delimino iskupljuje idejalnou koja se
otkriva u telesnoj draesnosti i lepoti. Tako se iznova vraa uzvienom. U trenutku kada
se ula ljubavnika, u prenapregnutoj osetljivosti maksimalno otvore i kad poinju da ga
stecanja rajska tresu, njegovo vreme da staje, a oi da bjee svud da vide, tada na
scenu stupa njegova vila, na kojoj mu mogu pozavideti svi besmrtni. Ona je zbir svih
vienih i sanjanih ena, apsolutno ensko, ideal kome ni boginje nisu ravne. Pa ipak,
ona je samo pasivno izvorite lepote i draestva. Viena oima onog koji uiva, iz jedne
orijentalne perspektive, gde je ena samo objekat naslade, skup pojedinanih telesnih
savranstava, a ne ravnopravni sauesnik u ljubavnim, duhovnim i fizikim
blaenstvima. Radost tela prerasta u vrhunsku duevnu radost. Telesni spojevi samo su
putokaz i put uzletima duevnog zajednitva. Ipak, to je muka, jednostrana slika
doivljaja. Divotnica je ostala bez rei, liena ma kakvog duhovnog reagovanja. Njene
duhovne kvalitete ne zapaamo ni posredno, kroz ljubavnikove duhovne uzlete. Njena
duhovna blaga postaju rtveni ulog za osvajanje apsolutnih telesnih savrenstava koja
110
e bez duhovne naknade ustupati ljubavniku. Poetski subjekat u ulozi ljubavnika slee
ini se iz nebeskih daljina pravo na njene grudi. Kao da zaboravlja nebesa i u
mikrokosmosu njenog telesnog reljefa nalazi rajske predele. Kod Njegoa se esto
zemaljski i nebeski planovi ukrtaju. I ovde se nebo uzima kao mera zemaljskog.
Njegov pogled obuhvata ili podrazumeva svetsko i kosmiko u nerazluivom totalitetu.
Doaravanju same ljubavne igre posveene su bezmalo dve zavrne treine pesme. Ta
igra je za pesnika ispunjenje svete elje. U naponu najvee ljubavne sree opojnost
ljubavne igre poinje da sahne i on sebe naziva lienikom sree. Ove rei na bitan nain
sene celu pesmu i nehotice, u njenu prenaglaenu idilinost unose, kao ravnoteu,
egzistencijalnu setu. Lienik sree nije sasvim na miru sa sobom, a jo manje s
okolnostima kojima je prinuen da robuje; najmanje s onim puritanskim obzirima koji
ga silom dre u stanju te trajne lienosti. (lienicima sree se u Njegoevom kraju
nazivaju oni koji nemaju ili ne mogu da imaju porod to oseanje mui i optereuje i u
najveim telesnim blaenstvima). ini se da izazovna sloboda u izrazu pesme potie iz
podsvesne osvetnike tenje da se oskrnavi puritanski ideal lane ednosti. A s druge
strane to je tenja za kompenzacijom i sublimacijom: neka se bar kao verbalna realnost
ouva ono ega je on lien.Ako je ova pesma glas poetskog subjekta inae lienog
normalne ljubavne sree i elementarnog biolokog prava na porod, onda se cela pesma
moe shvatiti kao izuzetno poetsko svedoanstvo o naruavanju te nametnute
apstinencije ili kao sveani glas pritajene, trijumfalne pobede osloboenog erosa. Pesma
je hedonistika ispovest raskone ljubavne zgode, ali istovremeno i oprotajno ljubavno
opijanje s pritajenim brujanjem sete. Ljubavnik se zavretkom noi vraa zbilji i
koloteini kada svane, arolija prestaje.
Analiza strukture pesme pokazuje da je ona daleko od puke lakoe i razumljivosti.
Proeta je klasicistikim simbolima, literarnim reminiscencijama i rusizmima te je stoga
usmerena obrazovanom itaocu. Jezik pesme obeleen je arhainosima. Arhainost
leksike doprinosi izrazu tajanstvenosti ljubavi. Stih: asimetrini esnaesterac, rima:
enska, parna. Poetni deo pesme prezasien je imenima enskog roda. Najava lepote i
ene dolazi kroz plimu enskog elementa: luna, zvezda, voda, muica, Dijana, pjesna,
kaplja, draest, vee. Ljubav je trenutak savrene egzistencije. Ljubavna pesma je napor
poete-ljubavnika da to privremeno savrenstvo uini venim, udruujui savrenstvo
ljubavi i savrenstvo jezika.
vebe
- pesma je napisana u dugakom razvuenom stihu koji nije melodiozan (kao i kod
Sterije)
- pesma pokazuje dualizam tela i duha u trenutku kada je duh podvrgnut zakonima
postojanja tela
- tematski, pesma opisuje ljubavni doivljaj koji prelazi u erotski doivljaj u irem
okviru odnosa tela i duha; kosmiko znaenje erotskog spajanja, erotska mistika.
Erotska mistika podrazumeva telo drugog kao put obnavljanja doivljaja celine.
- mistiki doivljaj je spajanje sa apsolutom, nesaoptiv susret, zato to ne postoji
JA,nema govora.
111
- ekstatini trenutak podrazumeva ukidanje vremena.
- ljubavna pesma tematika: ja+vila, ispod koje je mistika struktura doivljaja.
- tematika erotskog ina je uronjena u mistiki doivljaj.
- 16 stih karakteristian za klasicizam i predromantizam.
- Opis telesnih osobina vile i ljubavnih dodira, potpuno ulni, telesni doivljaj.
- Potreban je uvod za dolazak vile, ona dolazi u neko duevno stanje; vila je mogua
samo u sluaju da postoji duevna priprema za njen dolazak.
- Pesma ne poinje pesnikim JA, ono dolazi posle.
- Opisan je izuzetan trenutak prirodnog okruenja, vremena kao da nema, a kada nema
vremena nema ni smrti.
- uvstva su pobuena izgledom prirode, duh se otvara i uoava neto to mu inae
izmie.
- 11 iz afektivnog stanja prelazi se u misaono stanje.
- Dijana (Artemida) je boginja lova, ednosti
- Idealnost = besmrtije
- Sluh zvuci iz prirode povezani su sa nekakvim iekivanjem (=nadeda)
- 21, 22 ulne sposobnosti dignute su na nadljudsku ravan.
- 25 pesniko JA se smeta u nadljudsku poziciju gde nema vremena ni smrti.
- 28 prekoraenje ovekove moi prelazak u boanstvo. To je trenutak koji je
nedostupan besmrtnima; to je trijumfalno proslavljanje smrtnosti (telesno je dokaz
smrtnosti). Ono to je smrtno ima nenadoknadivu prednost nad onim to je besmrtno, a
to je telesnost. Ovo je stih krajnje oholosti i boanstvenosti, JA sebe smatra toliko
dovoljnim da iskuava svoju besmrtnost kao nedovoljnu. Stari Grci bi ovu reenicu
oznaili kao HYBRIS.
- Iz mistike perspektive, JA je na krajnjem stupnju boanstvenosti.
- Ova pesma je ljubavna, erotska, ali govori i o smrti.
- 33 ideja da se zaustavi vreme.
- U strukturi doivljaja su dve perspektive: 1. vreme ne ide i 2. vreme prolazi (susret
imanencije i transcedencije).
- Dvostrukost poljupca poljubac je telesan i poljupcem se spajaju due.
- 44-49 opis tela
- 46 neizrecivost vaan mistiki momenat. Jezikom se ne moe izrei mistiko
iskustvo.
- 51-54 razvijeno poreenje homerskog tipa.
- 56 ovek je lienik sree drae = besmrtnosti
- Temeljni odnos unutar mistike mree je ljubav : smrt, tj. moe li se ljubavlju protiv
smrti.
- Momenat kada devojka odlazi je trenutak svetlosti dana dokaz da je vreme prolo.
- Besmrtnicima je nedostupna telesna ljubav.
Jovan Dereti, Njego
Pesma No skuplja vijeka napisana je u esnaestercima. Usporenim ritmom izlaganja
kontrastira unutranjem misaono-emocionalnom naboju. To je jedina Njegoeva
112
 ljubavna pesma i najbolja meu njegovim kraim pesnikim sastavima. Pesma deluje
nestvarno, kao snovienje ili fantazija. Identitet ljubavnice koja se pojavljuje nije
odreen (nije jasno da li je ona smrtna ena ili vila), ali njena telesnost data je
naturalistikom konkretnou i upeatljivou. U pesmi se izdvajaju dva dela ili dva
stanja u kojima se pesnik nalazi: prvo, do pojave vile i drugo, ljubavni zagrljaj sa
njom. Pesnik je na poetku miran, zamiljen, otvoren ulima i razumom i prema prirodi
i kosmosu; usredsreen je na slike i zvuke koji do njega dopiru. Istovremeno on je
proen sveu o svom nebeskom poreklu (al lieno svoga trona, boestvo sam neko
manje). U ljubavnom doivljaju izraen je mistini panerotizam, ekstaza ljubavi koja
obuhvata kosmos, raspoloenje u kome ljubavnik osea da ima snoaj sa nebom. Erotski
in u ovoj pesmi ima isto znaenje kao misaono poniranje u sebe u kosmikim
pesmama, a heroika u pesmama istorijskog kruga.

27. 28. Petar II Petrovi Njego: Lua mikrokozma

vebe
NJEGO
1) pesnik spiritualizma (metafizikog iskustva) Lua mikrokozma, delo u kome je
opisan mistiki doivljaj egzistencije oslonjen na platonizam i neoplatonizam.
Postavljeno je pitanje: Ko sam ja? koje stoji u kosmolokoj ravni, i centralno pitanje
teodiceje: odakle zlo na svetu?
2) pesnik herojske paradigme Gorski vijenac
3) pesnik apsurda Lani car epan mali
- Njegoeva poezija podrazumeva dualnu prirodu oveka.
- U Lui peva o kosmikoj sudbini oveka.
- oveka poima kao metafiziku ivotinju, jer ovek ima potrebu da transcendira svoj
ego.
- Lua je pria o JA koje je nedovoljno.
- Lua je prvo od tri Njegoeva velika dela.
- Uloga pesnike podloge u Lui je platonistiko predanje (Njego pripada platoniarima
misticima).
- Okosnica Lue je ideja o preegzistenciji due (to je nekanonsko uenje koje se sree kod
Origena za koga Njego nije znao).
- Njego je itao Platona i Miltona. Izgubljeni raj je slian Lui u pesnikoj ornamentici i
kompoziciji pesnikih slika, a razlikuju se u pesnikoj arhitektonici (to je konceptualna
vrednost).
- Centralni motiv u Lui je ushoenje due na nebo (kao u Danteovom Paklu). Dua se na
tom putu menja sredinji motiv kod Njegoa je preobraenje due (o tome je govorio
Platon, a u hrianstvu apostol Pavle).
- U Lui je dominantna dranatika boanskog i ljudskog

113
- Lua se sastoji od Posvete i 6 pevanja. Napisana je u obliku linog transa za 4 nedelje
uskrnjeg posta. Posveta je napisana posle ostatka dela.
- Tematika:
*Posveta (ja) o tragizmu ljudskog postojanja; bog ja
I pevanje (ja) ushoenje due na nebo
II pevanje (ja) struktura vasione
III pevanje (ne-ja) bog; poiesis
IV pevanje (ne-ja) Satana; metafizika motivacija pobune
V pevanje (ne-ja) nebeska bitka; Adam
VI pevanje (ne-ja/ja) Bog; posledice pobune; budunost; Hrist
POSVETA
- 1-4 da ne znamo na kakvo je pitanje ovo odgovor (potvrda razgovora, privatno
iskustvo).
- Ljudska sudba je zadatak predodreena, zadata (ne data, izabrana).
- Ljudski ivot je snovienje (nestvarno).
- Ljudska sudba je smena, a ivot straan kontrast (pitanje je ko je taj ko utvruje ovu
razliku to je pitanje pesnikog JA).
- Pesniko JA je van ljudske sudbe i ljudskog ivota; izmeteno je s one strane sudbine i
ivota ali se nije sasvim odvojilo jer se tada ljudski ivot ne bi doivljavao kao straan.
Pesniko JA je na metaljudskoj ravni nije odvojeno od ljudskog a u isto vreme ne
pripada vie ljudskom (ovo je paradoksalna ravan). Da bi se na tu ravan pristupilo treba
se odvojiti od svakodnevice.
- 11-20 i 21-30 toposi gnostike literature (npr. da ovek ne moe da dopre do pravog
saznanja).
- Lua, kao kosmoloki spev, postavlja oveka kao figuru kosmosa.
- ovek se doivljava kao dualno bie. Ovaj doivljaj pripada gnostikom doivljaju
sveta (Gnostici su spojili helenska, perskijska i hrianska uenja; uili su o ovekovom
otuenju od boanske prirode; u 20. veku egzistencijalisti se interesuju za uenja
gnostika).
- 130-140 ljudska dua je besmrtna, ona je u vezi sa ovekovom tajanstvenou i
izabranou.
- 141 obraanje Bogu molitva.
- 169-170 pesnitvo je na granici ljudskog iskustva.
- Susret sa boanstvom obeleava naputanje sopstva.
- I pevanje govori o odnosu ja i due.
- II pevanje govori o strukturi kosmosa; koje je naelo koje je u njegovoj osnovi.
- U I i II pevanju JA jeste u jeziku pesme ali ono silazi u sebe samog, otkriva drugu,
nesvakidanju verziju samog sebe; JA se oslobaa svoje subjektivnosti.
- U Lui postoje dva kretanja: 1. let due kroz kosmos (spoljanje kretanje) i 2. sputanje
JA u samog sebe (unutranje, spiritualno kretanje).
- I 31-40 dua se obraa JA, to znai da izmeu JA i due ne postoji potpuni
identitet, ali JA ima neto neraskidivo sa duom
114
- 281 slika kosmosa; prvi put se suoavamo sa zlom; pad due nas suoava sa snagom
zla.
- II pevanje opis sturkture kosmosa; kosmos ima geometrijski karakter; karakteristike
kosmosa su sinetrinost i pravilnost, to mu daje karakter nunosti.
- III, IV i V pevanje su tematsko-motivska i duhovna prepiska sa Miltonovim
Izgubljenim rajem. Miltonova motivacija Satanine pobune je u skladu sa ortodoksnim
hrianskim uenjem, a Njegoeva motivacija Satanine pobune je neoplatonistikim
uenjem bog u Lui pripada helenskoj a ne jevrejskoj tradiciji (jevrejski bog stvara ex
nihilo, a helenski bog ne moe da stvara ex nihilo jer: ex nihilo nihil; Jehova ima
pristasan odnos prema oveku jer ga je stvorio, dok su helenska boanstva uglavnom
plemenito ravnoduna prema ljudima).
- III pevanje: razgovaraju dva arhangela (Mihailo i Gavrilo); oni su sabesednici Boga
pomou kojih on izlae strukturu kosmosa. Bog se od arhangela razlikuje po neizrecivoj
mudrosti koju ima.
- Bog sebe definie kao onoga koji je jednak stvaralatvu (poiesisu), a stvaranje je
suprotno mraku. Carstvo mraka je u sukobu sa boijim carstvom svetlosti. Boiji poiesis
je unoenje reda i pravilnosti, tj. uvoenje bivstvovanja.
- 200 nije jasna priroda boijeg uenja.
- 211 Gavril odgovara da je Satana na svom prestolu (svet ljubavi vezan je za Satanu).
- 221-230 bog otkriva svoje znanje o Satani ali ostaje pitanje zato se malopre udio.
- Bog ne prima Sataninu pobunu ravnoduno, u toj pobuni ima neega to ga uznemirava.
- IV arhangeli idu kod Satane. Oni su u prostoru darovane slobode. Satana se pobunom
spustio u prostor slobode koja nije darovana, u prostor slobode od boga ili
samoslobode (ovo je negativna sloboda).
- Satanina pobuna pogaa neto vano u boijoj definiciji.
- Mihailo trai od Satane da se preobrati i obeava mu boiji oprotaj.
- Bog ima mo da uniti Satanu ali nema mo da ga iz sveta samoslobode preobrati u
darovanu slobodu.
- Sataninom pobunom bog neto gubi.
- Bog 2 dana ne uestvuje u nebeskoj bici.
- Satana bivstvuje po sebi jer je stupio u samoslobodu.
- U Sataninoj kosmologiji pre carstva mraka postojalo je carstvo svetlosti iz kojeg potie
i bog. A nebeska katakizma koja je potom nastupila uzrokovana je sluajem.
- Poiesis je neophodan bogu; nema boga bez poiesisa; plod poiesisa je istina.
- Kljuni uinak Satanine pobune je taj to se Bog menja
- Adamov san
- Bog baca Satanu i njegove legione u mrani svet
- Bog jarosti, gneva poinje da se menja i postaje nean zato to ga dotie bol
- Hrist je poslednja stepenica na putu pretvaranja slobode unutar boga
Milo Lompar, Hermesovi tragovi, Posrednik
U asu kada je dua, posle ushoenja na nebo, napivi se vode s istonika (II, 317),
dobila mogunost da vidi, ona je ugledala stranu sudbu svoga padenija (II, 307),
115
objavio joj se nukleus ljudskog preegzistencijalnog greha, kao greha u stanju istog
duha, jer je posmatrala antinomini sukob Boga i Satana, prikazan u tri momenta u
Lui: Bog je u treem pevanju saoptio arhangelima Mihailu i Gavrilu razloge i motive
Satanine pobune, to je u etvrtom pevanju uinio i Satana, da bi peto pevanje donelu
sliku samoga boja.
Iako u ulozi posrednika, Mihail i Gavril nisu na sredini izmeu sukobljenih strana, ve
su vrsto na boijoj strani jer su oni pre boiji glasnici nego to su autentini posrednici.
Sam bog meutim kao da ima neko nepoverenje prema njima: pre nego to im saopti
svoja saznanja o Satani, on ih iskuav, jer mu je udno da u dvor s vama nije doa/drug
vam inom jednaki, Satana (III, 203). Oekivano je da Satana doe zajedno sa njima
jer izmeu njih i Satane postoji bliskost po izuzetnosti. Satana nije doao zato to je
postupio po slobodi koja mu je darovana. Kada Gavril odgovori da je Satana na
svojemu ostao prestolu (III, 218), on otkriva svu bezazlenost i neupuenost arhangela.
Gavril nije uoio nita u Boijem uenju nad Sataninim nedolaskom, zato to arhangeli
koji vjeitu sreu uivaju i dalje sebe smatraju kao ravnopravne i istovetne sa
Satanom, kao zajednike korisnike darovane slobode. Tada im Bog otkriva da Satana
mir nebesni pokolebat hoe i hoe da vidi njihovu reakciju tj. da li su se njihove due
uskolebale sa Satanom. Budui zajedniki posrednici imaju zajednikih taaka sa obe
sukobljene strane i zato i mogu da posreduju jer razumeju ono to im obe strane govore.
Mihail i Gavril, be kao posrednici, predstavljaju spoljanje aktere raskrivanja
mepomirljivih metafizikih motiva za nebeski sukob. U Mihailovoj besedi kojom
poinje etvrto pevanje naglaava se jednakost izmeu sabesednika Satano, ravnoini
brate, kao i poziv koji je uzrok i ponuda posredovanja: obrati se, duo izgubljena.
Ovaj poziv arhangeli saoptavaju u saglasnosti sa boijom voljom, to je znak da je bog
spreman da oprosti. Bog tokom tri dana okleva da se umea u nebesku bitku jer sam
eka na pokajanije (V, 176). Bog nudi oprost da bi dobio preobraenje. Satana bi po
toj slobodi trebalo da se vrati iz darovane slobode u samoslobodu.
Poiesis kao diferencijalno svojstvo boga postoji kao izmeu onog pre i cilja boijeg
stvaranja. To stvaranje predstavlja svetu dunost, cilj kojem se stremi i sveti zavet. Ono
pre bi bilo suprotno istini koja se nastanila u cilju: u pre se smestila ne-istina, ba kao
to se u njemu nalazi mrak, dok boiji poiesis podrazumeva da svi kraji zaplamte
svetlou. Satanina pobuda koja ima za cilj da pokoleba nebeski svet hoe da povrati
carstvo mraka, to sa boijeg stanovita znai da ona hoe da povrati carstvo ne-istine.
Bogu je neophodno satanino pokajanje ne zato da bi mu oprostio, kad nije oprostio ni
Adamu, ve zato to satanina pobuna objavljuje legitimnost pobune. Satana bi
pokajanjem svoju pobunu liio osnova, dok e porazom pokazati da je njemu
nedostajala mo, ali ne i istina.
U sataninom odbijanju ponude arhangela istie se njegovo razlikovanje od Mihaila,
njegovo nepristajanje na darovanu slobodu, njegovo uklanjanje od posrednika. Dok su u
treem pevanju Lue Mihail i Gavril bili izmeu antinominih sila, oni su u etvrtom
pevanju potpuno stopljeni sa boijim silama. Posredovanje, rudimentarno nagoveteno
kroz arhangelsku bliskost sa satanom, biva ukinuto, jer je nebeski sukob toliko
116
 radikalan i antinomian da ne dozvoljava njegovu mogunost. Metafiziki motivi Lue
preovladavaju i nad mogunostima posredovanja, pa su likovi antagonista veliki likovi
ovog speva, dok su likovi glasnika samo bledi odsjaj onih volja i moi izmeu kojih oni
i ne posreduju ve samo postoje. Reenje nebeskog boja u Lui dovodi do nastanka
zemlje kao kosmike stanice izmeu boijeg sveta koji je blaen i sataninog, adskog
sveta. ivotom na zemlji, koja je blie sataninom carstvu, ovek odluuje kojim e
putem ii posle svoje smrti. Ostavljena mu je sloboda u zemaljskim odlukama. ovek
bira kao to je i Adam slobodno izabrao da dva puna dana ratuje na sataninoj strani, i
njegovoj slobodi je povereno da ga odvede nebeskom ili adskom stazom.
Jovan Dereti, Njego
Lua je filozofski spev, sastavljen od est pevanja i Posvete Simi Milutinoviu. Spev je
ispevan u nesimetrinim desetercima. Struktura je dvodelna: prvi deo ine dva prva
pevanja, a drugi etiri preostala. Ako se Posveta uzme kao posebna celina i ako se obrati
panja na autonomnost estog pevanja, moemo govoriti o etvorodelnoj strukturi.
Svaka od etiri osnovne tematske celine na drugaiji nain osvetljava osnovnu temu:
1) Posveta je filozofska prolegomena speva
2) I i II pevanje govore o pesnikovom traiteljskom putovanju na nebu
3) III, IV i V pevanje govore o Sataninoj pobuni i ovekovom padu
4) VI pevanje govori o zemaljskoj sudbini ljudskog roda
Posveta je filozofska pesma o traenju istine o oveku. Ona poinje starim pitanjima i
nedoumicama o ovekovom biu, o njegovom dvostrukoj kolevci nebeskoj i
zemaljskoj, zatim prelazi u neku vrstu pesnikove duhovne autobiografije. Muen tajnom
o ovekou i njegovoj sudbini, pesnik je ispitivao zemaljske mudrace, okretao se prirodi
i zvezdanom nebu ali traeni odgovor nije mogao dobiti. Umesto odgovora pesnik se
vraa na glavnu misao iz uvoda, o dvostrukosti ovekove prirode. Govori se o dve
suprotne strane oveka najpre telesnoj i zemaljskoj a potom duhovnoj i nebeskoj. U
prvoj slici, ovek, uspavan tekim snom, okruen privienjima, been na svetski vaar,
uzalud udi za nedostinom sreom, bez snage i umenja da sebe izrazi na pravi nain. U
drugoj slici sve je suprotno: ovek je tvar tvorca izabrana, lua tamom obuzeta,
iskra boanskog uma, dua ljudska jeste besamrtna. Mislima o sakralnom karakteru
poezije i svetenoj ulozi pesnika zavrava se velianje druge, vie prirode oveka. Do
tajni koje su ga na poetku muil e pesnik dolazi umnim poniranjem u svoju unutarnju,
duhovnu bit, koja je shvaena kao iskra boanskog u oveku ili lua mikrokozma.
Posredstvom te unutarnje svetlosti koja pravi izraz nalazi u poeziji uspostavlja se
traena veza izmeu ovekove zemaljske egzistencije i njegove boanske sutine.
Posveta otkriva put kojim se dolazi do istinitog saznanja o oveku. Skoro iskljuivo se
sastoji od misaonih iskaza univerzalnog karaktera. U prva dva pevanja misli iz Posvete
razvijene su u obliku alegorije o pesnikovom letu u nebo, o njegovom putu kroz
svemirska prostranstva, sve do najvieg neba gde se nalazi boanski presto. Na tom
putu ulogu putovoe najpre ima pesnikova sopstvena duhovnost, tj. misao, iskra
boestvena odnosno lua mikrokozma. Uz njenu pomo pesnik se oslobaa telesnih
okova, i vinuvi se u visine preleti est pokretnih i pet nepokretnih nebesa i stigne na
117
brijeg kristalni, koji je granica izmeu materijalnog i duhovnog kosmosa. Odatle ga
vodi aneo hranitelj, koji ga uvodi u mir mirovah, odnosno vii, nematerijalni
kosmos, u ijem se sreditu nalazi presto tvorca. To je i kraj putovanja, jer se tu nalazi
prapostojbina ovekova, mesto gde je boravio pre svog pada. Na tom mestu pomou
vode seanja pesnik otkriva uzroke ovekovog gubitka neba i njegovog suanjstva na
zemlji. Dva uvodna pevanja donose slike dva razliita kosmosa: u prvom je kosmos u
stalnim kretanjima i promenama. Daleko iznad svih pokretnih i nepokretnih sfera
materijalnog kosmosa je najvie nebo, prebivalite boga i besmrtnih duhova. Opis tog
neba koji ispunjava itavo drugo pevanje sastavljen je od materijalnih elemenata. To su
prekrasni predeli sa cvetnim livadama, vrtovima, potocima, drago kamenje koje se
presijava. U tim slikama moemo videti idealizovanu zemaljsku prirodu. Nebeska
panorama zavrava se opisom nematerijalnog kristalnog atora kojim se prekriva taj
prostor u vreme odtiha tj. u vreme koje odgovara noi na zemlji. Kao to nae nebo
ima zvezde, tako i ovaj kristalni ator ima ideje, od kojih su dve posebno imenovane:
ideja venosti ili ideja boanskog stvaranja ili poezije. Alegorija o pesnikovom
nebeskom putovanju ini neku vrstu okvirne prie za ep o nebeskoj pobuni. U nainu
izlaganja dogaaja znaajno mesto dobija scenski postupak sa dijalozima i monolozima.
Tree i etvrto pevanje gotovo su u celini razvijeni kao dramski prizori. Glavni
protagonisti su bog u prvoj i satana u drugoj sceni, a sporedni, posredniki likovi u obe
scene su arhangeli, Mihailo i Gavrilo. U monolozima (tri monologa boga i jedan
satanin) ine misaonu okosnicu speva. U njima se otkrivaju tenje linosti, motivi
njihovih akcija, nosee misli speva. Monolozi boga i anticipiraju dogaaje tako da se
dogaaji dva puta izlau. Adam je glavar aneoskih predaka ljudi. U treem pevanju
govori se o bogu, u etvrtom o satani a u estom o sudbini Adamovih legiona, tj.
ljudskom rodu. U najopsenijem, petom pevanju, prikazana je nebeska bitka izmeu
aneoskih legiona vernih bogu i pobunjenih anela, pristalica Satane. Razlozi sukoba su
politiki u borbi oko vlasti bog i satana nastoje da svoje pravo na presto utemelje ne
istoriji kosmosa (kosmogoniji) i kosmikom poretku (kosmologiji). Bog ima dva
primarna svojstva koja ga stavljaju iznad svih drugih: on je tvorac i vladar, stvaralac
novih svetova i neogranieni gospodar neba. Njegova vlast poiva na injenici da je
jedini on obdaren sposobnou stvaranja. U shvatanju boanskog stvaranja Njego
odstupa od Biblije i pribliava se antikim kosmogonijama. Stvaranje nije bilo samo u
poetku, ve se ono nastavlja i nikada ne prestaje. Kada stvaranje prestane, u dalekoj
budunosti, nastupie kosmika harmonija. Satana ne eli da baci boga s prestola ve
hoe sa njim da podeli vlast. On tvrdi da bog nije tvorac i da su svi nastali kosmikim
sluajem tajni sluaj na je otac bio). Ovom trenutnom kosmosu prethodio je
drugaije ustrojen kosmos u kome nije bilo vrhovne vlasti i centralnog boanstva. U
jednom trenutku, iz neobjanjivih razloga, dolo je do sveopte kosmike kataklizme
koja je dovela do propasti prvih nebesa. Novi kosmos stvorio se iz haosa zdrobljenih
nebesa kojim sada vlada bog. Satana trai da se kosmos vrati u prvobitno stanje. Adam
je najslabije individualizovan. On je u poetku stao na stranu pobunjenika, da bi se u
odlunom asu pokajao i napustio ih, to je doprinelo njihovom slamanju. Razlozi
118
Adamovog ponaanja nisu ni politiki ni kosmoloki nego moralni i egzistencijalni.
Zbog toga je Adam proteran sa neba, a isto se dogodilo i u zemaljskoj egzistenciji, kada
je, zbog slinog greha, proteran iz raja. O zemaljskoj sudbini Adama i njegovog
plemena govori se u 6. pevanju. Nain izlaganja ponovo se menja: umesto scenskog
prikaza imamo nizanje dogaaja iz raznih vremena, zbivanje prelazi u istoriju. U ovom
pevanju ukratko je izloena biblijska istorija oveanstva od stvaranja zemlje do pojave
Spasitelja. Zemlja je stvorena kao privremeno boravite ljudi. Na njoj se oni stalno
kolebaju izmeu dobra i zla, izmeu satanskog i boanskog u sebi, ba kao to se to
dogodilo u bici na nebu, pre njihovog pada izmeu boga i satane. Adam odnostno
ovek i jeste u tom smislu glavni junak pevanja jer se govori upravo o njegovoj krivici i
njegovom padu. Pesnikovo JA koje se posle 2.pevanja gubi ponovo se pojavljuje u 6.
pevanju, na mestu gde poinje pria o zemaljskom sagreenju Adamovom (210).
Etape u razvoju jedne ideje: lina pesnikova drama prelazi u kosmiku dramu, a ona u
dramu ljudskog roda. Spisak pisaca i dela s kojima je ovaj spev dovoen u vezu
obuhvata: biblijsku knjigu postanja, starozavetne apokrife, Platona, neoplatonizam,
Origen, manihejstvo, Dante, Milton itd. Sa Miltonovim delom slae se u onim
odeljcima gde je opisan rat na nebu.

29. 30. Petar II Petrovi Njego: Gorski vijenac

Milo Lompar, Hermesovi tragovi, Ko ih razdvaja da se ne pokolju?
U Gorskom vijencu posebno je vaan momenat slobode izbora. Herojstvo je spona
izmeu imanencije i transcedencije i ono treba da donese slobonu odluku.
Vladika Danilo se koleba i njegovo kolebanje dovodi do pregovora koji imaju centralni
poloaj u spevu, iako e se ti pregovori odvijati pod senkom odluke koja je doneta, jer
je Danilo odluio da obesceni ivot. Kolebanje vladike Danila znak je konflikta izmeu
istorijskih i metafizikih motivacija u Gorskom vijencu.
Kada se Danilo odlui u korist metafizike, kada stavi na kocku istorijsku egzistenciju
naroda, on iznosi zahtev za preobraenjem. To je dosledno metafiziki gest jer vladiino
razumevanje poturica izvire iz svesti o opteljudskoj skonosti padu: primami ih nevjera
na vjeru/ulovi ih u mreu avolju. Poturice su pogreili ne zato to su ravi, nego zato
to ljudi gree. Poziv da se preobrate podrazumeva oprost, zato to podrazumeva
priznanje da su pogreili. Kao heroji, poturice se preobraanjem vraaju u herojsko
poelo, spasavajui vezu herojstva sa istinom koja je jednoznana veza.
Odbijajui preobraanje, poturice se potvruju kao autentini vernici. Istovetni kao
braa, kao junaci, poturice i Crnogorci se razlikuju po veri koja je nadiskustveni deo
ivota. Poturice su napad na herojski identitet: da su tuinci, oni ne bi doticali herojsku
samoistovetnost jer bi bili neprijatelji i drugi. Oni su meutim drugo unutar identiteta,
ivo prisustvo raskola. Ali, ba kao heroji, oni se ne mogu odrei vere jer bi se odrekli
sebe.
Herojski doivljaj predstavlja ukinuto vreme. Svi njihovi postupci su apsolutni. Svi
njihovi postupci noeni su mitskim oseanjem veitosti. Herojska odluka nije jedna
odluka, to je odluka za sva vremena.
119
 Iako traju itav drugi in, pregovori ne donose razreenje niti kompromis.
Jovan Dereti, Njego
Podnaslov Gorskog vijenca, istoriesko sobitije pri svretku 17. vijeka daje naznaku u
kom kljuu treba itati delo. U njemu ne treba traiti izmiljno zbivanje, fikciju.
Istoriari se ne slu oko toga da li je stvarno bilo istrage poturica, ali u Crnoj Gori je
ivelo narodno predanje o tom dogaaju, u kome je Njego video autentinu istoriju.
Ovaj dogaaj sastoji se od tri dela: prva i druga optecrnogorska skuptina i sama
istraga poturica. I govor i radnje na skuptini tiu se prvenstveno kolektiva u celini,
njegovih obiaja, vere, ivotne filozofije, dok se pojedinci shvataju samo kao pripadnici
zajednice. Nijedna individualna osobina nije pokreta radnje. Na motivacijskom planu,
pesnik se ograniio iskljuivo na zajednike, nacionalne, istorijske interese kao
pokretae akcije. Tako do izraaja dolaze svi bitni fenomeni ivota Crnogoraca.
Istorijski dogaaj istrage poturica Njego je poetski nadgradio. Svaki momenat zbivanja
povod je za polete u sferu misli i poezije. Oko jednog dogaaja Njego je ispleo itavu
crnogorsku istoriju, opevao najvanije dogaaje iz prolosti, oslikao svakodnevni ivot,
obiaje i verovanja, prikazao Turke i Mletke. Spev je otvoren i prema prirodi i kosmosu:
od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmikih vizija vladike Danila
do razmiljanja igumana Stefana o kosmikom poretku.
Unutranji razvoj ovog speva je od uspavanosti u budnost, iz stanja mirovanja u stanje
borbe. Poetna situacija je gluvo doba noi, svak spava. Budnost vladike Danila
suprotstavljena je optoj uspavanosti. Njegova misao bdi, svetli.
Radnja se zbiva na etiri velika hrianska praznika: Trojice , Mala Gospojina, Boi i
Nova godina. Narod se najpre pojavljuje u svom apstraktnom jedinstvo kao kolo, a
zatim se ideoloki i karakteroloki razlae u pojedinane linosti. Kolo kao otelovljenje
kolektivnog naela pojavljuje se na kljunim takama. Prvo, veliko kolo je u prvom
planu zbivanja a ostalih pet su u pozadini onoga o emu odluuju vladika i poglavari. U
neposrednom obliku ideja o Crnoj Gori kao poslednjoj neugasloj iskri slobode izraena
je u prvom kolu i ona je ujedno ishodina za itavo Njegoevo delo.
Njegoa ne zanimaju linosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama, ne
interesuju ga individualni bolovi, radosti, elje. Njih pokree opti, nacionalni interes.
Jedini cilj kome tee je pobeda nad Turcima i nacionalno osloboenje. Linosti se
meusobno razlikuju po svom odnosu prema istoriji, pa tek onda po svojim linim
osobinama. U tom pogledu mogu se izdvojiti tri kljuna stanovita:
a) stanovite glavara (princip akcije)
b) stanovite vladike Danila (princip sumnje)
c) stanovite igumana Stefana (princip kontemplacije)
Glavari su nosioci kolektivnog iskustva, njihovo miljenje poiva na tradiciji, obiaju,
njihov stav na beskompromisnom prihvatanju herojskog ideala kolektiva. Oni su
jedinstveni i deluju kao jedno umnogostrueno lice. Meu likovima glavara izdvajaju se
dva najvea crnogorska junaka: Vuk Miunovi i Vuk Mandui. Miunovi je olienje
crnogorskog heroizma, tuma njegove viteke etike. Kod Manduia su pored junatva
naglaene i emocionalne, po nainu ispoljavanja komine crte.
120
Vladika Danilo i iguman Stefan predstavljaju razliite etape u razvoju misli koja je
napustila utoite tradicije i krenula vlastitim putem: vladika je zastao uplaen pred
protivrenom stvarnou sveta, a iguman zna da su te protivurenosti neizbene i da
imaju dublji smisao.
Sumnja vladike Danila je dramski pokreta radnje. U tradicionalno epsko vienje sveta
on unosi momenat upitanosti. Za glavare, borba sa domaim Turcima je opravdana i
sveta a jedino se vladika Danilo pita kakav je smisao te borbe i ta e ona doneti. Misao
igumana Stefana predstavlja odgovore na pitanja koja pred ostale linost postavlja
istorija. On se pojavljuje iznenadno, u trenutku kada je odluka bila donesene, da potvrdi
njen dublji smisao.
Struktura Gorskog vijenca nije linearna. Spev poinje kao poetska vizija, nastavlja se
kao politiko-istorijska drama, zatim prelazi u venac slika iz narodnog ivota, a
zavrava se filozofski intoniranim prizorima. U velikim monolozima igumana Stefana
istorijska akcija prenosi se na vii, filozofski nivo. Istraga poturica nije prikazana na
sceni, posredno, u izvetajima glasnika.
Krajnji proizvod tenje ka saimanju izraza je gnoma ili aforistiki naglaen stih,
odnosno niz stihova preteno refleksivnog karaktera. Pesme (est pesama iz kola,
guslareva pesma o evu, svatovske popevke o junacima, Mustaj-kadijina pesma o
Fatimi, tubalica sestre Batrieve imaju istorijsku, epsku podlogu, ali su lirski obraene)
predstavljaju vrhunac u umetnikom oblikovanju poetsko-dramskog govora, a gnome su
prisutne u svim momentima govora, od obinog razgovora do refleksivnih sublimacija.
Gnomiko saimanje ini stilsku dominantu speva.
Samostalnost pojedinih delova je bitno obeleje ovog speva. Pojedine scene deluju kao
potpuno zaokruena dela (npr. vojvoda Drako u Mlecima, svadba, sestra Batrieva).

31. 32. Petar II Petrovi Njego, Lani car epan Mali

Jovan Dereti, epan Mali kao politika drama
Raniji kritiari ovog dela prenaglasili su slinost izmeu epana Malog i Gorskog
vijenca i zbog toga su usledile negativne vrednosne implikacije. Poreenje izmeu ova
dva dela svakako je neizbeno ali treba ukazati i na neke razlike: Gorski vijenac pisan je
na osnovu narodnih pesama i usmenih predanja, a epan Mali na osnovu pisanih
izvora i arhivskih istraivanja. epan Mali, zatim, mnogo vie udovoljava zahtevu
dramske forme nego Gorski vijenac, to se vidi i po njegovoj podeli na inove odnosno
dejstvija i pojave, tj. javlenija. Ti spolljanji znaci odgovaraju dubljoj dramskoj
zasnovanosti radnje i likova, pomeranju tematskog interesa sa spoljanjih na unutranje
odnose u Crnoj Gori, s borbe protiv Turaka, na politike sukobe izazvane pojavom
cara na Cetinju.
Ali ipak, u epanu Malom, jo vie nego u Gorskom vijencu, epsko prevladava nad
dramskim, tako da nismo dobili pravu dramu nego dramsku hroniku, ili prelaznu formu
izmeu starinske epopeje i modernog istorijskog romana (M. Popovi). U njemu je
manje poezije nego u Gorskom vijencu, ali vie realne zbilje i svakodnevnog ivota,
121
vie realizma i kritinosti u slikanju pojedinaca i kolektiva. I epan Mali je, kao i
Gorski vijenac, misaono delo, ali na razliit nain u njemu nema visoke
sentencioznosti niti metafizikih tema, ali u izobilju ima praktine ivotne mudrosti. To
je dijaloki, vie nego dramski spev, a dijalozi u njegovoj strukturi imaju ulogu slinu
onoj koju imaju monolozi u Gorskom vijencu.
Dva speva razlikuju se i po svom odnosu prema smenom. U Gorskom vijencu
nacionalna heroika protkana je bogatim humorom, a u epanu Malom u nju je unesena
komina dimenzija i zato bi se moglo rei da je ovo delo herojska komedija. Ovde se
Njego pribliava realizmu i drugim, jo modernijim tendencijama u knjievnosti.
U epanu Malom, smozvanstvo je na najviem nivou. U nepoznatom oveku iz
Dalmacije Crnogorci prepoznaju ruskog cara Petra III i on poinje da vlada na Cetinju
kao da je pravi car. Zbog tog dogaaja, Crna Gora biva uvuena u kovitlac
meunarodnih zbivanja: Turska je protiv nje podigla silnu vojsku, napali su je Mleani a
Rusija je pokrenula diplomatsku akciju da se domogne samozvanca. Njego je osetio
smenu stranu itave te afere. U predgovoru Njego kae epan Mail je bio laa i
skitnica, ali je znamenitu epohu u Crnoj Gori uinio, imenujui se ruskim carem. U
tom paradoksu sadrana je najsaetija poetika formula dela.
Protivrenost o kojoj govori pesnik nije umetniki sasvim prevladana. Posle svega
ostaje nejasno kako neko ko je laa i skitnica uspeva u onome to niko pre njega nije
uspeo, tj. da uvede red u besudnu zemlju. Pesnik ne voli svog junaka i ne krije
antipatije koje prema njemu gaji. On koristi sve mogunosti da prikae kako je epan
Mali samo laa i skitnica i kako znameniti dogaaji njegovog doba nemaju nikakve
veze sa njegovim karakterom. U drugom i petom inu, epan se uopte ne pojavljuje, a
u veini pojava u ostalim inovima, on je sasvim skrajnut u stranu. To je jo jedan
paradoks ovog dela njegov naslovni junak nije i njegov glavni junak. Dodue, sve to
se dogaa i govori stoji s njim u vezi, ali ono to on radi i govori ini nevelik deo. U
epanu Malom i nema velikih delova kakvi su npr. Bog i Satana u Lui. Jedini izraziti
lik meu tridesetak lica je iguman Teodosije Mrkojevi, epanov glavni protivnik,
narodni mudrac slian igumanu Stefanu, ali vie ovozemaljski, vie narodski od njega.
On je glavno lice u prva etiri ina i u neku ruku glavni junak u senci. epan Mali je
stoga drama kolektivnog mentaliteta, mnogo vie nego drama individualnih karaktera.
Nema meutim prizora iz domaeg ivota kakvih je dosta u Gorskom vijencu, nema
ljubavi, nema nijednog enskog lika. Dok Gorski vijenac tei slikanju sveobuhvatnosti
crnogorskog ivota, epan Mali prikazuje samo politiki aspekt ivota. Na osnovu
toga, ovo delo moemo definisati kao politiku dramu, tj. kao dramu politikog
ponoanja. Ta tema data je u vie razliitih situacija: prikazano je ponaanje pojedinca i
mase, mirnodopski i ratni uslovi, unutranje prilike i diplomatski odnosi. U Gorskom
vijencu jedna situacija osvetljena je sa razliitih strana a u epanu Malom otkrivaju se
razliite situacije, ali se u svakoj oituje ista, osnovna tema.
Poetnu situaciju moemo nazvati situacijom pronalaenja ili prepoznavanja voe. Ona
je razvijena u prvim scenama prvog ina kada Crnogorci prihvataju epana za svog
vladara. Iako ti prizori spadaju u slabije u drami, u njima nalazimo neke bitne aspekte
122
 ove teme, kao to su npr. potreba za jedninstvom pod jednim voom, negativno
miljenje o teokratiji kao obliku vlasti, manipulacija verskim i nacionalnim oseanjima.
Poto je prihvaeni vo laan, samozvan, svaki govor za njega dobija izvesna
parodijska, komina obeleja. To pomeranje ka kominom karakteristino je za govor i
ponaanje onih koji hrle za epanom kao voom, i onih kojima i sama njegova pojava
izaziva panian strah, a to su Turci, Venecijanci, Rusi.
U drugom inu, Crna Gora je sa etiri strane opkoljena neprijateljem: na tri strane su
Turci, a na etvrtoj Mleani, tako da izgleda da je u bezizlaznom poloaju. Crnogorci
alju u turski tabor grupu staraca na elu sa Teodosijem Mrkojeviem da odvrate Turke
od njihovog nauma. Situacija je razreena dijaloki a ne dramski. Ceo drugi in je u
stvari rasprava u dijalogu. Razgovor se vodi i o datom trenutku, ali i o smislu
crnogorske borbe uopte. Ali, ta situacija ima poetni dramski naboj, jer se starci nalaze
u neprijateljskoj vojsci i u stalnoj su opasnosti da izgube glavu.
Mogu se izdvojiti tri bitna aspekta epana Malog kao politike drame:
1. herojska istorija kao pozadina drame
2. opsesija vlau kao izvor politike komedije
3. odnos mi strani svet kao iri kontekst zbivanja u drami
U epan Malom govori se o crnogorskom vekovnom odolevanju turskoj sili, o
junakom preziranju smtrti i drugim aspektima herojskog mentaliteta. Ali u dijalozima
se te teme nekako sputaju na zemlju, veliina se ne gubi ali postaje obina, deo ivota
kojim se ivi. U pomenutom dijalogu sa Turcima voa turske vojske preti da e svojom
silom prosto rastrti nepokornu zemlju a Teodosije mu odgovara da se Crna Gora ne
moe pobediti kad je sloga meu Crnogorce i objanjava mu to prirodom tla i
karaltera naroda. Za turskog pau sve su to smeni razlozi, pogotovo u situaciji kada je
Crna Gora sa svih strana opkoljena.
U toj prepirci kao i u drugim dijalozima, naroito onima u kojima Teodosije vodi glavnu
re, data je ivotna, ratnika i politika filozofija Crnogoraca. U petom inu, koji se u
celini dogaa meu Turcima, u Skadru, o crnogorskoj borbi se govori iz turske
perspektive. Njego je pustio same Turke da raspravljaju o tome zato Crnu Goru ne
mogu nikako savladiti a pokorili su tolike narode i drave. epan Mali otkriva realne
istorijske i psiholoke pretpostavke crnogorskog otpora osvajau kao i to kako se u
takvim uslovima raa se specifina filozofija ivota. Iz njega se vidi kako nemogue
postaje stvarno, tj. da mali uvek pobeuje velikoga. Ni sramotno ponaanje epanovo,
to to se on sakrio negde u kraj, tu nije moglo nita izmeniti. epan nije ni trebao
Crnogorcima u borbi protiv Turaka, to su oni mogli i bez njega. On im je bio potraban
za neto drugo, to im nikako nije polazilo za rukom, a to je: da upravljaju sami sobom.
Pometnja izazvana pojavom lanog cara otkriva druge aspekte crnogorske zbilje.
Uporedo s herojskom istorijom odvija se i politika komedija. Njeni akteri su isti ti
nepobedivi junaci, ali i njihovi nepomirljivi neprijatelji, Turci, Mleani i Rusi.
Papagajevim ponovljenim izgovaranje jedne jedine rei car Njego otkriva opsesivno
dejstvo vlasti na sve, na pojedince i na masu podjednako. Kada epan, poto je minula
opasnost od Turaka, posramljen izlazi pred Crnogorce i plaui kao malo dijete, pada
123
 na koljena i moli narod da ga ubije, stvari poinju da se razvijaju u sasvim suprotnom
pravcu od oekivanog umesto raskrinkavanja, epan doivljava nova priznanja,
umesto pada pravi trijumf. ak i njegov najljui protivnik Teodosije mora da popusti i
da se u znak pomirenja s njim poljubi. Slino se dogaa i u etvrtom inu knez
Dolgorukov nagoni epana da prizna da je laa i zatvara ga pretei mu smru a
Crnogorci ga oslobaaju iz tamnice i ponovo priznaju za svog vladara.
Tema lanog cara omoguila je Njegou da govori i o drugim narodima. Date su kratke,
vrlo precizne i mahom negativno intonirane karakteristike svih okolnih naroda
Bonjaka (muslimana), Arnauta, Bugara, Grka. O njima se govori sa stanovita njihove
spremnosti za borbu protiv Turaka.
Turcima su posveena dva ina drugi, u kojem je prikazana turska vojska u pohodu i
peti, u kojem su Turci sami sa sobom, kod svoje kue. Otkrivaju se razliiti vidovi
turskog ivota, politike, naina ivota i verovanja. Turski pevai smenjuju se u opevanju
velikih tema turske istorije i religije. Njihove pesme su pandan pesmama u kojima se
slave Crnogorci. One su i formalno nalik na njih u osmercima, sa rimom.
Uvoenje turske perspektive omoguilo je pesniku da govori o oseanju praznine,
amotinje, ili, kako je oni nazivaju trpije, oseanju sasvim bliskom Bodlerovom
splinu.
Ruska tema ograniena je na sferu politike. Ona je razvijena u etvrtom inu. Iguman
Teodosije iznosi prekore brai Rusima to su se uvek seali Crnogoraca kada bi
zaratili sa Turcima a zaboravljali na njih kada bi se s Turcima mirili. Okupljeni
Crnogorci spremni su da taj zaborav velikoduno oproste ali se knez Dolgorukov ipak
neslavno provodi na Cetinju.
vebe
- U apanu Malom Njego je pesnik apsurda. Osnovno pitanje koje postavlja ovaj spev
je: ko su oni? epan Mali je laov u herojskoj situaciji. Ovo delo je parabola o
samozvancu (ovakva dela pisali su iler i Pukin, Boris Godunov govori o lanom
Dimitriju).
- epan Mali je poslednja od tri velike Njegoeve drame.
- u obliku i izrazu ovo delo je blie heroici nego neoplatonizmu.
- ovo delo smatralo se slabijim u odnosu na ostala dva speva.
- epan Mali je delo o pustolovu u crnogorstkoj istoriji 18. v.
- U mistiko-metafizikom sloju Njego se dotie pitanja demonizma malenosti,
demonstva lakrdijaastorijska je ono to nije on je paradoks. On postoji kao ono to
nije pa otud, on postoj
- Jovan Dereti, Njego
Izvori za epana Malog su istorijski i arhivski. Pesnik je vie vodio rauna o
zahtevima dramske forme. Spev je podeljen na dejstvija ili inove, kojih ima 5 i
javlenija ili pojave. U ovom delu ima manje poezije ali vie stvarnosti i
svakodnevnog ivota, vie realizma i kritinosti u slikanju ponaanja pojedinaca i
kolektiva.

124
U ovom delu postoji samozvanstvo na najviem nivou. Crnogorci u nepoznatom
mladiu iz Dalmacije prepoznaju svrgnutog ruskog cara Petra III, i on uz podrku
naroda poinje da vlada crnom gorom. Taj dogaaj izaziva silno uzbuenje u okolini
Turci podignu vojsku na Crnu Goru i u pomo pozovu Mletke, ali obe vojske pretrpe
poraz. ak se i Rusija uznemiri i preduzme odlunu ali neuspenu diplomatsku akciju
da kazni samozvanca.
Njego nije razreio protivurenosti izmeu epanovog beznaajnog karaktera i
uspeha njegove vladavine. Pokreta akcije nije epan kao linost, kao karakter, nego
kao olienje vlasti.
Jedini izraziti lik ovog speva je iguman Teodosije Mrkojevi, glavni epanov
protivnik. On je narodni mudrac, slian igumanu Stefanu, ali vie ovozemaljski od
njega.
Ovaj spev je slika kolektivnog mentaliteta, ali nema prizora iz domaeg ivota, nema
ljubavi, nema nijednog enskog lika. Ovo je prvanstveno politika drama: prikazano je
ponaanje pojedinaca i mase, mirnodopski i ratni uslovi, domae prilike i diplomatski
odnosi. Istaknuti su herojski aspekti: odolevanje turskoj sili i junako preziranje smrti.
U ovom delu nema visoke sentencioznosti, niti univerzalnih tema ali ima praktine
ivotne mudrosti. U heroiku je unesena komina dimenzija. epan Mali je politika
komedija s elementima tragike, ironije i groteske. Ovo delo je Njegoev zaokret od
romantizma ka realizmu. U ovoj drami se sve rastae i klizi ka besmislu.

33. 34. 35. Poezija Branka Radievia

Slavko Leovac, Branko Radievi
Radievi je prvu svoju zbirku Pesme objavio 1847, kada i Njego Gorski vijenac i Vuk
svoj prevod Novog zavjeta. Iste godine u zborniku Slavjanka objavili su svoje pesme
Radievi, P. Popovi, apanin, S. Mileti i drugi. Upravo kod ovih pisaca zapaaju se
nove tendencije: na osnovu narodne knjievnosti oni stvaraju svoju poeziju. Nasuprot
Njegou i Steriji, koji ele da poetski transcendiraju mudrost, Radievi eli da poetski
trancendira samo uvstvo, oseajnost narodne tradicije. Dok su njegovi veliki
savremenici okrenuti herojskoj prolosti, dotle Radievi mladiki vragolasto i obesno
doivljava i izraava trenutke sadanjosti.
Pre svega, Radievi je pesnik mladosti. U mladalakom ivotu, on vidi smisao
bitisanja i kada pone naglo da doivljava opadanje telesne snage i mladalake radosti
ivljenja i tada e pevati o sudbini mladosti. Za kratko vreme pisanja stihova (1843-
1853) on je doiveo i opevao mladost kao ljubav prema spontanom ulnom i duhovnom
ivotu, ali je opevao i nuno troenje takve ljubavi i ivota. U njegovoj drugoj zbirci
preovlauje doivljaj naglog osipanja ivota i nostalgija za spontanim aktima snane i
obesne mladosti.
Pesnikova ljubav prema takvom obesnom ivotu zapoinje njegovim vragolastim
pesmama, sa duhovitim anegdotskim sadrajem. Te pesme su svojevrstan spoj
aristokratski nonalantnog, panteistikog, ak i epikurejskog doivljavanja ivota i
125
puko-graanskog doivljavanja agresivnosti ili sentimentalnosti. U tim pesmama on je
spajao postrenesansnu bukoliku i puki, odnosno graanski smisao za ritmiku ivotne
radosti i tuge. Takve pesme kao to su Devojka na studencu, Putnik na uranku itd.
imaju naivno stilizovane slike ivotnih doivljaja izraenih u estercima, sedmercima i
osmercima. U tim pesmama susreu se i pretapaju narodna lirika i graanska anonimna
pesma. Radievi je sintetizovao svoje doivljaje i u svojim duim pesmama. U njima
je upravo pokazao sve svoje sposobnosti. U tim poemama vide se spontani preobraaji
mladikog uivanja i troenja ivota. Poema aki rastanak je u odnosu na sve ostale
najvie u znaku radosti i radosnog uivanja. Iako poinje sentimentalno-setnim
podseanjem na grobove dragih u zaviaju, ta poema je seanje na radosne ake dane.
U njoj prolost u seanju postaje pesnika stvarnost puna lepote i snage, vere i ljubavi.
S naivnom verom u snagu pesme i pevanja, Radievi je ditirampski veselo, skakutavo,
narodnom poskoicom inspirisano, slavio prirodu i svoj zaviaj, nae ljude, mladike
vragolaste igre i pesme, u narodnom etvercu ili estercu. U desetercima preovladava
sentimentalni govor o vrednostima mladike vere, prijateljstva radosti. U ovoj pesmi
Branko je divno proeo i nadmaio svoja elegina raspoloenja radosnim i kliktavim
oseanjem mladosti i snanom verom u nacionalne ideje i snagu nacije. Pesma aki
rastanak bila je veliki podstrek pesnicima koji su postali svesni velikih ivotnih i
pesnikih tekoa i koji u ranoj i burnoj mladosti i u spontanom matovitom pevanju
trae nove izvore svom pesnikom govoru i jeziku. Radievi je temu tragine ljubavi
veoma omiljenu kod romantiara izraavao stihovanom naracijom o iznenadnim
susretima i sluajevima, o neoekivanim, ak mistinim odlukama ljubavnika i ostalih
lica. Taj tuni i melanholini Radievi vidi se najbolje u poemi ?. Ovde Radievi
sugerie izvesnom naivnom ispoveu iracionalnost ljubavne enje, njenu
nedohvatnost u odnosu na javu. Zanimljiv je Brankov pokuaj da pesniki konkretizuje
spiritualno, snevano oseanje ljubavi. esto se pojavljuju izrazi zlato i sjaj upravo kao
konkretne oznake duhovnog i iracionalnog sveta ljubavi. Nasuprot njima praznina
rei i svuda je tmina gusta pa je zbog toga java spas od te strave. Radievi nije
metafiziki pesnik ali je, kao elegini pesnik, nuno susretao metafizika pitanja ljudske
sudbine i jeziki (ritmiki, melodijski) izraavao neka iskonska i nadrealna oseanja.
Radievi je u sutini pesnik kojim esto vlada uvstvo i u samom stvaralakom aktu.
On je pesnik fragmenata, ali u tim fragmenta egzistira specifina mladalaka naivnost i
spontanost oseanja, izvesna istota vere u ivot i ljubav i u razoarenju i u tuzi.
Pesnikov humor, igriavost i duhovitost, njegov smisao za igru i ritmiko stilizovanje
svakodnevnih doivljaja, njegovo satiriko posmatranje stvarnosti i tradicije pokazuju
integralnost njegovog spontanog mladalakog, duhovnog mladalakog oseanja i
doivljaja sveta.
Miodrag Popovi, Idealna draga i uti list
U poemi ? u nesimetrinim desetercima prikazana je draga koja se povlai u no, u san;
izvan nje postoji samo nesanica, komar. Izgubljena draga postaje privid za kojim
pesnik, pun straha i zebnje, uznemireno traga. Meutim, sve ovo je naznaeno u
pesnikim slikama: nebo i zemlja spajaju se u ljubavnom zagrljaju, postelja se u
126
besanim noima pretvara u odar drage, pod nesnosnom jarom pakla sa neba padaju
ptice. Pesnik ne uje uvek um drage u sebi. Na momente je gubi, a liriku zamenjuje
konvencionalna pria o izgubljenoj kui koju e nai u snu. Pesma je u stvari sva u
znaku traganja za zvukovnom figurom idealne, koju pesnikova mata identifikuje sa
suncem i svetlou. Pesnikovo traganje usmereno je ka visinama i vodi izdizanju.
Pesnik se na zlatnim oblacima penje ka nebeskim visinama, gde ga ekaju zlatna vrata.
Vaznoenje pesnika u visine die ga iznad realnosti i odvodi u suptilni svet romantike, u
apsolutnu lepotu. Ova pesma naginje narodnoj poetskoj ornamentici i melodiji.
Jovan Dereti, Branko Radievi
Rodonaelnik srpske romantiarske poezije i zaetnik lirske poezije kod nas uopte je
Branko Radievi (1824-1853). Glavnu ulogu u njegovom formiranju imala je nemaka
romantiarska i srpska narodna poezija. U poetku je na njega uticao nemaki pesnik
balada Uland, a za narodnu orijentaciju presudan je bio susret sa Vukom. Znaajnu
ulogu je imala u anonimna graanska poezija.
Stvaralatvo Branka Radievia otkriva i anrovsku dvostrukost. Bio je lirski pesnik ali
sanjao da napravi veliki ep o Kosovu. U njegovim epskim pesmama vredno je samo ono
to je lirsko. S druge strane, neke njegove lirske pesme su narativne. Lirski spev aki
rastanak i baladina povest Tuga i opomena imaju u sebi epskog. Brankove
najjednostavnije lirske pesme su narativnog karaktera. To su male prie sa elementima
rudimentarne fabule. Njihovi lirski protagonisti su momak i devojka, ili jedno od njih
koje ezne za onim drugim. Najpoznatije su: Devojka na studencu (sadri solilokvijum
u kome se evociraju radosni trenuci ljubavnih doivljaja), Putnik na uranku. One su
pune radosti, vedrine i naivne zauenosti pred najobinijim stvarima. Bezazlene su i
umiljate a istovremeno mladalaki raspusne i ulne. Napisane su u kratkim stihovima,
osmercima i sedmercima. Od veih dela Brankov lirizam dobio je najistiji izraz u
akom rastanku. To je lirski spev sastavljen od 737 stihova. Njegov osnovni stih je
nesimetrini, trohejski deseterac, naizmenino rimovan. Opevani rastanak je dvostruk:
oprotaj od najdraeg mesta i od najlepeg doba ivota. Ozareni karlovaki predeo od
Dunava do Strailova ispunjava prvi deo speva. Zagledan u njega, pesnik se oprata od
dragih mesta, od kojih ga svako na neto podsea. Opratanje i seanje su de lirske teme
koje se muziki smenjuju. Seanja su lina, autobiografska ili kolektivna, nacionalna i
oblikovana su u niz lirskih digresija od kojih svaka ini pesmu za sebe. Opratanje je
tema koja ih sve povezuje u celinu. Ono odrava osnovno elegino raspoloenje koje
samo povremeno naruavaju vedri tonovi. Drugi deo uvodi nas u situaciju oprotajnog
akog sastanka, punog mladalakog veselja i radosti, posle koga dolazi tuni rastanak
od drugova. U tom delu, pre oprotajne partije, dominira veliko ako kolo, koje
predstavlja pesmu u pesmi, u ritmi razigrane sremske poskoice. U kolu se smenjuju
ljubavne i junake popevke, prizivaju se slavni junaci iz istorije, struji radosni narodni
ivot. Na vrhuncu dionizijske ekstaze, radosno kolo prerasta u simboliko kolo bratstva
u koje se pozivaju da se uhvate itelji junoslovenskih pokrajina. Lirizam akog
rastanka obuhvata i elegiju i ditiramb i subjektivnu i objektivnu liriku. Pesnikove

127
ispovesti prepliu se sa mladalakim veseljem, lina oseanja povezana su sa
rodoljubljem.
Kad mlidija umreti
Slavko Leovac, Branko Radievi
Upravo zato to je video koliko su velike mogunosti ivota i poezije, Radievi je alio
zato to ne moe da ih iscrpi bar donekle i to se njegova poezija nije pribliila
vrhunicima koje je on video. Moda ba zbog toga u pesmi Kad mlidija umreti
autokritiki govori o svojim pesmama, melanholian i skoro oajan: u traljama otac
vas ostavlja. Ova pesma je najvie egzistentna, veoma koherentna svojom strukturom,
spontano ispovedna i istovremeno transcedentna idejama svog ispovedanja. Ona na
pesniki koherentan nain harmonizuje naivnost govornog ispovedanja i zrelost
iskustva.
Petar Milosavljevi, Kad mlidija umreti Branka Radievia
Brankov pesniki svet sveden je na pojmove iz prirode (lisje, drvee, zora, svet, grom,
oluja, slavuj, sunce, duga, zvezda) ili na delove oveijeg tela (glava, lice, oko, ruka,
koleno).
Za ivota Branko je objavio dve zbirke pesama: 1847. i 1852. Pesmu kad mlidija umreti
prvi put je objavio Brankov otac, Teodor Radievi, posle njegove smrti u listu Danica,
1861. Svoju uvenu pesmu Branko je poeo da pie 1845, 8 godina pre smrti, kada je
imao 21 godinu. Konana varijanta ove pesme tri puta je kraa od prve. Konana
verijanta ima 3 strofe, prva ima 9 stihova, druga 10, trea 12. Svaka od tih strofa
predstavlja odreenu tematsku celinu: u prvoj se govori o bolovanju, u drugoj se lirski
subjekt oprata od ivota, u treoj on tui nad sudbinom svojih pesama, koje ostavlja u
traljama. Svaka od tih strofa sastoji se od dve polustrofe, odnosno od dve manje
tematske jedinice (motiva). Svaka od tih polustrofa zavrava se stihom ili stihovima koji
oznaavaju najavu bliske smrti. Svi zavreci polustrofa mogu se svesti na jednu jedinu
poruku koja u osnovi znai: ja u uskoro umreti (zelenoga ja vie nikad videt neu,
doe doba da idem u groba, ja sad moram drugom ii kraju, mog ivota vir je na uviru,
u traljama otac vas ostavlja). Prema ideji omskom o povrinskim i dubinskim
strukturama iskaza, pomenuti iskazi predstavljaju povrinske (sintaksike) realizacije
jedne iste dubinske (semantike) strukture. Re je o interesantnoj pojavi koja bi se
mogla odrediti kao semantiki refren. Umesto refrena u klasinom smislu (ponavljanje
istih stihova), ovde imamo samo semantiki refren koji prezentira isto znaenje na
razliite sintaksike naine. Snaga ove pesme je u njenoj strukturi, a ne samo u leksici i
rimama. U strukturi pesme zasnovana je njena unutranja napetost. Priroda te napetosti
vidi se u odnosima izmeu polustrofa: to prva strofa afirmie druga osvetljava sa
stanovita negacije. Tenzija pesme zasniva se i na suprotnosti mone prirode i krhkosti
ljudskog tela, oseanja smrti i oseanja konkretnog ivota, na suprotnosti izmeu velike
elje za ivljenjem i pevanjem i uskraivanja tih elja. Rastko Petrovi je u ovoj
Brankovoj pesmi video ovaploeni ritam disanja na samrtnikoj postelji. Milan Dedinac
zapaa da kroz ovu pesmu huji vreme: sadanjost zamenjuje minule dane i nagovetava
budunost koja e, dolaskom novog prolea, pesniku doneti smrt. Ve u prvom stihu
128
Lisje uti vee po drveu konstatuje se proticanje vremena. Prvi uti listovi su
nagovetaj jeseni. Trenutak drugog stiha je ve drugi, naredni trenutak lie je sasvim
poutelo i ve poinje da pada. Nigde se u pesmi ne naglaava da vreme prolazi ali
prolaenje je slikovito predstavljeno. Prema promenama u prirodi lirski subjekt nije
ravnoduan. Ono to se dogaa u prirodi, dogaa se i unutar samog lirskog subjekta.
Uoavanje da priroda poinje da umire a zatim i da priroda stvarno umire ispoljavaju se
kao dva momenta njegove line drame. Padanje lia sa drvea naglaava i njegov put
ka zemlji, truljenju, nestajanju. Tako se neposredno nagovetava smrt, umiranje, ve u
prva dva stiha. Iako smrt nije spomenuta, ona je nagovetena kontekstom. U treem i
ervrtom stihu subjekt pesme izbija u prvi plan. On govori jasno, nedvosmisleno,
samosvesno, gledajui u napred, u budunost: Zelenga ja vie nikad/videt neu, to
znai pre nego to doe prolee, ja u umreti. Vreme pesme sadri sve tri vremenske
dimenzije: prolost, sadanjost, budunost. Trenutak sadanjosti nalazi je trenutak kada
se konstatuje padanje utog lia i kada se najavljuje da lirski subjekat nee vie videti
zeleno lie. Taj trenuta nalazi se tano izmeu drugog i treeg iskaza. Prva dva stiha
doivljavamo kao bolest prirode a tek kada se doe do kraja polustrofe postaje jasno da
se u stvari govori o bolesti lirskog subjekta, tj. da bolest prirode slui samo da se to
plastinije oslika ona druga bolest. Lirski subjekat hteo je da kae: i ja umirem isto kao i
priroda. Razlika je u tome to e priroda opet oiveti, to e lie ozeleneti ali on ga
nee videti. On nema mo koju ima priroda da posle smrti ponovo oivi. Poreenje
lirskog subjekta sa prirodom ima dvostruku funkciju: s jedne strane naglaava se
slinost sa njom, a sa druge razlika izmeu prirode i njega, jer je ovekovo umiranje
konano. Lirski subjekat shvata da je smrtan i konaan, ali istovremeno shvata da je
priroda besmrtna i beskonana. Otuda i njegov krik to nee vie videti zeleno lie. U
tom kriku pred sudbinom i prirodom je i klimaks pesme. Pored primarnog
(neprenesenog) i sekundarnog (prenesenog) znaenja nekog iskaza postoji i implicirao
znaenje (tercijalno). Na primeru Brankovih stihova to izgleda ovako:
Lisje uti vee po drveu = primarno, nepreneseno, doslovno, denotativno znaenje
Lisje uti vee po drveu = kraj je leta i poetak jeseni (sekundarno, preneseno,
konotativno znaenje)
Lisje uti vee po drveu = bolujem ja kao to boluje priroda; ja u umreti kao to e i
priroda umreti (implicirano, tercijalno znaenje).
Oigledno je da implicirano i preneseno znaenje nisu isto. Implicirano znaenje dolazi
kao posledica drugih znaenje, svejedno da li denotativnih ili konotativnih ili i jednih i
drugih u isti mah. Do impliciranih znaenja u knjievnom tekstu dolazi se miljenjem,
logikim operacijama, jer implicirana znaenje proistiu iz premisa. Na osnovu iskustva
o promenama u prirodi i o bolestima oveka mi i znamo da je subjekat pesme na smrt
bolestan, mada se to nigde, ni u doslovnom ni u prenesenom znaenju ne pominje.
Naredna strofa (Glava klonu...) donosi konkretizovanu sliku izgleda bolesnika-subjekta
pesme. Ova strofa samo eksplicira ono to je u prvoj strofi bilo implicirano. U odnosu
na prethodnu strofu, ova strofa je umetniki slabija jer ima samo jedno znaenje,
doslovno, dok prethodna ima tri, doslovno, preneseno i implicirano. Snaga naredne
129
strofe proizilazi iz anafore zbogom, koja je u kontrakstu sa ja bih, kojim se podvlai
aljenje zbog ranog nestajanja. Lirski subjekat se oprata od itka, danka, sanka
itd. a deminutivima se pokazuje njegova bliskost sa svetom koji gubi. Sam in oprotaja
stoga je pesniki nadahnut i intenzivan.
U stihovima O da te tako ja ne ljubljah arko/Jo bih gledo tvoje sunce jarko nalazi se
odgovor na pitanje zato subjekt pesme mora da umre. Bolest subjekta pesme odjednom
je motivisana: javlja mu se kao kazna to je ovaj svet odvie, preterano voleo. Subjekat
pesme je na smrt osuen a ta osuda je u stvari kazna zbog njegove prevelike ljubavi.
Razlozi za kaznu i nain kanjavanja daju pesmi mitsku dimenziju. Poput starih grkih
mitskih junaka, lirski subjekt je kanjen jer je hteo vie nego to mu je kao oveku dato.
U treoj po redu strofi to njegovo htenje koje je moglo da izazove bogove, vidimo kroz
apostrofu svojim pesmama: dugu je hteo za njih s neba da skine, u dugu da ih obue, da
ih okiti zvezdama, obasja luama... Hteo je dakle previe, vie nego to je obinim
smrtnicima dano i zato ga je stiglo mitsko prokletstvo, morao je da bude kanjen: pesme
za njim ostaju siroad, i ostaju u traljama. U ovoj pesmi suoile su se nunost mere i
potreba za bezmerjem i u tom sudaru je jo jedna tenzija pesme. Znaenje stihova
Htedoh dugu sa neba da svuem/Dugom arnom da vas sve obuem... ne moe da se
podvede ni pod jedno od tri pomenuta znaenja (denotativno, konotativno i
implicirano). Ovi stihovi predstavljaju jedan znaenjski gest: oni pokazuju odnos
subjekta prema vlastitim pesmama. Ne moemo tano da razumemo znaenje ovih
stihova ali znamo, oseamo ta je lirski subjekat hteo: hteo je da za svoje pesme dohvati
ono to je nedohvatljivo i neuhvatljivo ime on potencira oboavanje sopstvene poezije.
Brankova pesma je velika zato to je i reju, i ritmom i muzikom i celom svojom
organizacijom na mikro i makro planu, uhvatila trenutak susreta mikro i makrokosmosa,
stvorila iu u kojoj se presecaju odnosi: ovek i priroda, ivot i smrt, konano i
beskonano, ovekova mo i nemo. Sve osnovne romantiarske preoukupacije nale su
se u tom fokusu bola bia kome se uskrauje mogunost da i dalje stvara i ostvaruje
sopstvenu sutinu. Ova pesma izraava sutinu romantiarske poetike samom svojom
strukturom i velikom koncentracijom znaenja. Njen vapaj za nedostinom moi
prirode i al za neostvarenim htenjima i eljama je sr pesnika Radievia. Bilo je
pokuaja da se ova pesma poredi sa pesmom Pad lia francuskog romantiara S.
Milvoa, ali nije pouzdano utvreno da li je Branko znao francuski jezik.
Tuga i opomena
Slavko Leovac, Branko Radievi
Radievi nije metafiziki pesnik ali je, kao elegini pesnik, nuno susretao metafizika
pitanja ljudske sudbine i jeziki (ritmiki, melodijski) izraavao neka iskonska i
nadrealna oseanja. O tome svedoi pesniki ambiciozno pisana poema Tuga i opomena
(objavljena posle autorove smrti). U ovoj udnoj jeziko-muzikoj eleginoj poemi
provlae se tiho i setno ili jeziki i melodijski iskrsnu arhaina pitanja ljubavi i ivota.
Pesnik ju je zapoeo neno, u najboljem stilu sentimentalistike poezije. Ona tei
perfekciji, svojim strofama (oktavama), svojim jambima, posebno jedanaestercima,
muzikom, ritmom, melodijom. Pesnik ne eli perfekciju jer tei da izrazi one slutnje i
130
oseanja koja vie moe da podari sugestija u izrazu nego sam dovren izraz. Zbog toga
Radievi nastoji da ostvari jeziku sugestiju elegine ljubavi, da ostvari pesniku
konkretizaciju neeg to je nekonkretno. Otuda i njegov pokuaj da jezikom i muzikom
smisla i zvuanja izrazi ulne vidove nadrealnih oseanja. Pesma Tuga i opomena je
sentimentalistika poema. Ali ona je i pesniki pokuaj koji lomi sentimentalistike
skladove i naginje nehotino parodiji i autoparodiji. U poslednjim strofama preovladava
govor pravog romantiara koji nastoji da jezikom izrazi slutnje irealnih oseanja i kada
muziki, zvuno-romantino-metaforino opisuje no:
Miodrag Popovi, Idealna draga i uti list
Pesmu Tuga i opomena Branko nije za ivota objavio. Ovu pesmu inspirisala je neka
tajna i neostvarena ljubav, a biografska ispitivanja upuuju na Vilhelninu-Minu
Karadi, Vukovu ki, u koju su mnogi bili zaljubljeni (npr. uro Danii). Mina je bila
slikarka, a kada je Branko doao u Be imala je 16 godina. Ona je postala njegov ideal,
draga koju nosi u snovima. Branko joj je pisao stihove u spomenicu (kad si zvezda sele
moja...). Pesma Tuga i opomena je prva naa pesma ispevana u jambu. U njoj se osea
uticaj baladine atmosfere nemakih romansi.
Branko koristi jampski metar (desetosloni i jedanaestosloni; sa naizmeninim
smenjivanjem mukih i enskih rima) nemake poezije koji je adekvatan lirskom
doivljaju, elegiji koja se penje ka svetlosti.
Za razliku od ranijih pesama muzika elegine pesnikove ljubavi je u ovoj poemi
drugaija: nena, prefinjena, oduhovljena. Ova pesma je ostala nedovrena: trea,
etvrta i peta strofa su nenapisane, estoj nedostaju pojedini stihovi. Ali i pored prividne
nedovrenosti, imaginativni svet ove poeme ostvaren je u jeziku, kao pesnika celina. I
sama pesnika nedovrenost postaje funkcionalna u delu u kome je sve u znaku
nedovrenosti. Nedovrenost pesnikog dela je dosta esta u romantizmu. Pesnik je
ovom nedovrenou ostvario umetniki autentinu celinu. Neizmenino smenjivanje
nemakog jedanaesterca, koji je muziki znak za idealnu dragu, daleku, neuhvatljivu
strankinju, sa znatno tvrim nesimetrinim desetercem, autentinom metrikom formom
samog pesnika (aki rastanak, Kad mlidija umreti). Poema poinje eleginom
muzikom. U srcu drage prolee budi radost a u njemu tuni neveselost grudi. Iz ovog
eleginog trenutka prenosimo se kroz pesnikovo seanje u neki minuli, lepi trenutak.
Niu se lirske slike koje nailaze u pesnikovom seanju. Lirsko je u pesmi otelovljeno u
slici prirode, koja je data na romantiarski nain: u nju je prenesen i kroz nju iskazan
pesnikov doivljaj. Ljubav ivi u pesmi ptica, u uborenju vrela, u rastu cvea, u uboru
vrela, u rastu cvea a srea treperi kao splet zvezda. Pesnik se lirski identifikuje sa
prirodom kao sa neim objektivnim u kome se nalazi bie sveta. Saznana ulima
pesnikova priroda je iva, kao i bie, kree se, postoji u pokretu, ivi. Kao i u drugim
Brankovim pesmama i ovde se prepliu uticaji rokokoa (zaljubljeni beru cvee, pletu
vence i ljube se u hladu drvea) i narodne poezije (ti zaljubljeni su na naim livadama,
ona mu peva a on je prati na fruli). Ali, Branka ne zadovoljava idila. Kao i u
romansama, i on se ovde rastaje od drage, ime poinje drugi, romantini deo poeme jer
rastanak zaljubljenih prelazi u podvig. Dvoje se moraju razdvojiti jer junaka poeme
131
oekuje negde daleko plemeniti poduhvat. Nezadovoljan ovim svetom, onim to je u
njemu statino, on srcem stremi ka beskonanosti. Stremei ka idealnom, koje je
napred, u beskraju, nedosegnuto, on ne moe da se oglui o zov daljina, te zato naputa
voljenu i mili zaviaj. Kao i drugi romantiari, i ovaj putnik je permanentni
revolucionar: srea je u venom nezadovoljstvu koja daje krila za let u visine a ne u
idili.
Let ka beskonanom u ovoj pesmi istovetan je sa lirskim saznanjem sutine bia. Na
putu u daljine romantiar stie na opredelno mesto u kome se pred njim otvara vizija
sutine. Radievi ne definie sutinu: on je poima lirski, a predstavu o svom doivljaju
daje slikom i zvukom.
U njegovoj viziji sutine sve pozdravlja tok hiljade voda koje se pletu u veliku
nedogladnu reku. Iza njenih obala, na visinama gora die se sunce: ar, svetlost, neba
divna ar. Na obalama ovog kretanja, ove beskonanosti, stoji vetriem ljuljan nean
cveti mlad. Sam pesnik je setan, tuan, svestan vlastite siunosti pred beskonanou
s kojom se samo za trenutak lirski identifikovao ovaploujui je u pesmi zvukom i
slikom.Do ideala Brankov junak putnik peo se bez nje. Najednom, kada mu se inilo
da je stigao u predeo lepote i harmonije, poinju sumnje, a odmah zatim reaju se tamne
slike.
U njemu nije bilo nje, bez koje nema puta u beskonano, nema uspinjanja do bia sveta
i kosmosa, do univerzalnog, sveopteg ideala. Otuda ova tama, ova praznina, iza koje
sledi pesnikovo traganje za idealnom dragom. Ceo ovaj splet: sumnje, traganje za njom
je trei deo poeme koji je narativniji nego ostala mesta. Ovde Radievi koristi
konvencionalnu fabulu nemakih baladikih romansi: dragi je otiao u daleki kraj i
zaboravio svoju ljubav ali je najednom poela da ga mori gria savesti praena crnom
slutnjom. Zato naputa sve i hita dragoj, ali ona je ve mrtva. Na mestu na kome na
kraju fabule ujemo stih nje vie nema, to je bio zvuk poinje etvrti, glavni deo
pesme. Ovaj stih je najbolji prodor u romantino jer zadire u ono to je sutinsko u
romantizmu. Teoretiari ove epohe uveli su termin zvuna stvarnost sveta sve se svodi
na zvuk, zvuk je vanvremenski, trajan, njime se uspostavlja veza sa apsolutnim biem
sveta, istom sutinom postojanja. Draga i sve oko nje to je bio samo zvuk. Pesnik je
na taj nain objektivnu sutinu sveo na univerzalnu muziku koja spaja vremena. enja
za likom idealne drage bez koje je nemogua romantiarska predstava o idealu, vukla je
zaljubljenost u visine i razbijala skuenost sveta realnosti. Kada je draga umrla, ivot je
ponovo postao sivilo, koje ne mogu da ispune drugovi i lov. On je voli i mrtvu. Ona je
mrtva a iva u poetskoj realnosti, ona e mu se javiti u snu, koji je sama lirika, utapanje
u venu milinu, osloboenje od svega to je zaljubljenog dotle pritiskalo i muilo. On se
u snu imaginativnom sublimacijom emocionalno rastereuje i oslobaa bola i patnje.
Ljubav prema mrtvoj dragani i kod Branka je, kao i kod ostalih romantiara, samo
rekompenzacija za nedoivljeno u realnosti. Pesnik sanja susret s idealnom u pesmi koja
je i sama san, mata, sublimisana realnost. San deluje kao poslednje voljenje,
oprotajno, elegino, oplemenjeno bolom rastanka u kome se i sam pesnik u jednom
trenutku izdie do blaenstva, do apsolutne slobode. Za njega je ovo stanje blaenstva
132
bilo samo lirski trenutak, san iz koga se on budi i vraa u realnost. Buenjem iz sna
poinje peti, zavrni deo pesme. daljvi pritajena Jovan Dereti, Branko Radievi
Posthumno objavljena Tuga i opomena, najznaajnije delo pored akog rastanka,
takoe izrasta na istoj siejnoj osnovi. To je velika lirska kompozicija, vrsta proirene
balade, koja bi se mogla odrediti kao baladina lirska povest ili mali lirski roman.
Sastavljena je od 60 numerisanih oktava kojima nedostaju etiri strofe. Nije jasno da li
je izostavljanje namerno ili nenamerno (verovatno nenamerno). Osnovni stih je jampski
jedanaesterac iz nemake poezije koji preovlauje od prvog stiha do 53. oktave. Posle
toga sve do kraja slede epski deseterci. U osnovi poeme je banalna ljubavna fabula o
dvoje dragih koji se rastaju: on odlazi u drugu pokrajinu, zaboravlja dragu, a kada se
vrati, draga je mrtva, zbog ega on pada u duboku tugu koja traje sve dok mu se draga
ne pojavi u snu i oslobodi ga tuge, tako da od svega to je doiveo samo ostane slatka
opomena tj. seanje. Pre Tuge i opomene Branko je napisao osam meusobno
povezanih soneta ija je tema susret sa lepom neznankom koju pesnik posle uzalud
trai, lutajui po gradu. Susret sa njom ostvaruje se samo u snu. Branko nije objavio ove
sonete ali ih je preradio u dugu deseteraku pesmu sa naslovom ?. Klieitirana fabula
Tuge i opomene lirski je nadograena i transformisana motivima ljubavi, prirode i
muzike. Vizuelni elementi prepliu se sa auditivnim, slika i muzika postaje jedno. Junak
se predaje uivanjima u prirodi i zaboravlja dragu. Nje se seti u jesen: umiranje prirode
izaziva slutnje o njenoj smrti. Ljubavna idila prerasta u misteriju mrtve drage, koja
dostie vrhunac u velikom snu u kome junak doivljava susret sa mrtvom dragom. Ona
se tu sasvim poistoveuje sa prirodom. Junaku se javlja u trenucima kada se priroda
budi iz zimskog mrtvila. U liku idealne drage mogu se otkriti arhaini refleksi boginje
prirode s njenim umiranjima i ponovnim raanjima. Ova pesma na lirski produbljeniji i
suptilniji nain izraava mitsko, animistiko doivljavanje prirode.

36. 37. Poezija ure Jakia (1832-1878)

Jovan Dereti, ura Jaki
Jaki je najizrazitiji romantiar meu srpskim pesnicima 19. veka. Bio je slikar (po
obrazovanju), pesnik, pripoveda i dramski pisac. Kao dobrovoljac je uestvovao u
srpskom pokretu 1848-49. i celog svog ivota nosio je slobodarski zanos i heroiku
zajedno sa bolom i ogorenjem zbog neispunjenih nacionalnih tenji i snova.
Uticaj Branka Radievia i narodne poezije kod njega se osea manje nego kod drugih
romantiara. Svoj pesniki rad zapoeo je pod neposrdnim utiskom itanja Petefija,
koji e i ostati njegov najdrai pesnik. U njegovim epskim spevovima, kao i kod
Branka, osea se Bajronov uticaj. Gorski hajduci o kojima peva pripadaju tipu
bajronovskog junaka, njihova mrka lica nose literarni peat skrivene tajne i kobnog
prokletstva. Od domaih pesnika na Jakia je uticao Zmaj, sa kojim se i privatno
druio. Zmaj je uzeo tri Jakieve pesme i bez znanja autora objavio ih u Srpskom
letopisu 1853.

133
Jaki je doivljen kao izrazit lirski talenat, njegove pesme su dobro primljene i kod
kritike i kod italaca. Od poetka 60. godina 19. veka poeo je da pie pripovetke i
ubrzo je vaio za najboljeg romantiarskog pripovedaa. Prva drama donela mu je
veliku nagradu Matice srpske. Za ivota Jaki je objavio jednu knjigu poezije
Pesme, tri drame, tragedije Seoba Srbalja, Jelisaveta, kneginja crnogorska i Stanoje
Glava i etiri sveice pripovedaka.
Odavno je zapaeno da izmeu Jakievih pesama i njegovih slikarskih platana postoje
motivske i dublje stilske srodnosti (npr. portret kneza Lazara i pesma No u Gornjaku).
Jakievi savremenici pokazivali su vie razumevanja za njegovu poeziju nego za
slikarstvo (iako je on sam sebe nazivao molerom), ali pokazalo se da je Jaki
uspean stvaralac sa dva ravnopravna umetnika lika on je i slikar i pesnik.
Jakievo knjievno delo je neveliko obimom i sa dosta zapoetih i nezavrenih radova,
otkriva veliku tematsku i anrovsku raznovrsnost. Jaki je pisao lirsku, epsku i
satirinu poeziju. Lirika je opsegom najmanji, ali najznaajniji deo njegovog opusa.
Njegov temperamentni romantini lirizam sasvim je razliit od Brankovog, Zmajevog
ili Kostievog.
U lirskim pesmama on uglavnom ne prelazi tematske okvire romantizma. Pesnikovo
JA, draga, otadbina, narod, priroda to su uglavnom teme naeg romantizma i
Jakieve poezije. Jaki je najliniji meu naim romantiarima. Njegova lirika tesno
je povezana sa njegovom sudbinom i prilikama u kojima je iveo. Duboko lino
nezadovoljstvo spojeno je u njegovim pesmama sa tipino romantiarskim sukobom
izmeu snane, usamljene linosti i sredine u kojoj ona ivi. Pesnikovo JA je u stanju
neprekidne zaraenosti sa svetom oko sebe. Taj svet je hladan i tu, bez ljubavi; pesnik
se u njemu osea kao stranac i prognanik.
Taj stav se izraava ili u oseanju gorde usamljenosti, u titanskom, prometejskom
prkosu ili u gnevnom apostrofiranju drugih, u bacanju pesnike anateme na svet. U
nekom pesmama pesnikovo odbacivanje sveta dato je vie posredno, u slikama (npr.
Orao), pesnikov glas se stiava, postaje lirski mek, melodiozan, ponekad pevljiv.
U nizu pesama pesnik nam saoptava da tenja ka drugima, enja za razumevanjem i
ljubavlju ostaje bez odziva. On bolno proivljava svoju usamljenost i sudbinu venog
prognanika (Po golemom svetu mlaan se potucam/to gromovnik nisam da na sudbinu
pucam No u gornjaku)
U elegijskim distisima pesme Vee, osnovno raspoloenje je preneseno u slike prirode.
Sve u njoj pomereno je ka iracionalnom, vizionarskom. Slika veernjeg pejzaa proeta
je atmosferom straha i iekivanja. Pesma nema drugog dela, nema dogaaja, realizacije
oekivanog. Od prvog do poslednjeg stiha ona je u oslukivanju pretee tiine.
Jakiava najbolja patriotska pesma, Otadbina tampana je kao prvi tekst u prvom
broju asopisa Otadbina za koju ju je priliku i naruio glavni urednik, dr Vladan
orevi. Stena, kamen kao krajnji oblik otvrdnute, naizgled umrtvljene materije i
ujedno simbol odbrane i prkosa, jeste jedan od osnovnih materijalnih elemenata
Jakieve pesnike imaginacije. U pesmi Otadbina, kamen se javlja kao metafora
nacionalnog stava. Otadbina je u njegovoj viziji ogromna stena to prete suncu dere
134
kroz oblak. Kod Jakia je kamen samo prividno miran, nepomian, beivotan. On je u
stvari krajnja saetost, maksimalna koncentracija ivota i energije, pritajena budnost na
strai.
Jakievo pesniko rodoljublje nosi peat linog doivljaja i iskustva. U osnovi
itavog njegovog dela je jedna vrsta egzistencijalne ugroenosti koju savremeni
psiholozi nazivaju anksioznou.
Jedna od njegovih najlepih pesama, Na Liparu, formalno je ostvarena u dijalogu, u
dvopevu. Pesnik vodi razgovor sa pticama, njima se ali na ukletost svoje sudbine i na
nepravde koje su mu ljudi uinili i od njih dobija rei utehe koje je uzalud oekivao od
najbliih. Vizija rajske istote i arkadijske nevinosti, doarana podjednako sredstvima
slike i muzike rei, javlja se kao izraz pesnikove elje za lepim svetom, kao san o
povratku prirodi, povratku bezlobivom svetu bilja i ptica, i ujedno kao kontrast svetu
ljudi koji je duboko ojadio pesnika. On uspeva da za trenutak doe u neposredan dodir
sa svetom svojih snova, ali samo zato da bi jo snanije osetio veliinu nesklada izmeu
eljenog i stvarnog.
Napeto, ustreptalo iekivanje neeg napoznatog, tajanstvanog, preteeg,
zanemelost pred opasnostima koje vrebaju iz mraka to je osnovna, afektivna situacija
Jakieve lirike. Ona je neposredno izraena u nekoliko Jakievih najpoznatijih i
najosobenijih pesama (Pono, Vee, No u Gornjaku). Te pesme ine lirsko jezgro
Jakievog opusa. Najpoznatija od njih, Pono, sadri pesnikovu ispovest seni umrle
majke, koja mu se javlja u trenucima usamljenosti. Napeto oslukivanje ponone tiine
ispunjeno je jezom pred neim nepoznatim i preteim, to se kao ogromni beumni talas
iz najcrnjih dubina noi valja prema nepominom pesniku. Nenadana, niim
pripremljena pojava duha majke deluje kao blagotvorni kontrast tom raspoloenju.
Pesnik se za trenutak osea osloboenim od stegnutosti i straha, ali iz njegovog srca ne
pokulja radost ve samo suze i jadikovke zbog vlastitih nesrea. Bolna ispovest
pojaana je saznanjem o fiktivnosti ostvarenog dijaloga. U toj pesmi, kao i u veini
drugih, postoje dva razliita dela: oseanje i dogaaj, strepnja pred nepoznatim i pojava
nepoznatog.
No, i jo ee, pono, trenutak kad ieznu svi glasovi ivota, kad iz duboke
tiine dopiru znaci tajanstvenih i preteih kretanja to je tipina jakievska atmosfera.
Jaki je pesnik noi, pononi pesnik, kao to je Branko pesnik dana i svetlosti.

38. Pripovetke ure Jakia (1832-1878)

Jovan Dereti, ura Jaki
Jakiev pripovedaki opus veoma je opsean iako je najslabiji. On je jedan od
najranijih srpskih pripovedaa, glavni predstavnik nae romantiarske pripovetke.
Najpre je pisao romantiarsko-istorijske pripovetke s temama iz srednjeg veka ili
turskih vremena (Neverna Tijana). Jaki nije dobar znalac istorije, a nema ni istorijske
mate da nadomesti praznine u znanju. Likovi ovih pripovedaka su bez ivota,

135
psihologija detinjasta, fabula klieitirana, radnja melodramska, jezik deklamatorski,
patetian. Ipak, opisi su snani, neobini, esto bizarni. S njima je povezana specifina
jakievska atmosfera, dobro poznata iz njegovih najboljih pesama, koja podrazumeva
oseanje neizvesnosti, straha, tajanstva. U Nevernoj Tijani narativni elementi svedeni su
na najmanju meru, likovi i situacije su samo naznaeni, tako da se manje primeuje
njihova nemotivisanost, neprirodnost. Tako ova pripovetka prerasta u pripovednu
poemu.
70. godina realizam u naoj knjievnosti polako potiskuje romantizam. U
Jakievim pripovetkama tog doba istorijski motivi ustupaju mesto savremenoj
drutvenoj tematici. Iako u osnovi ostaje veran romantiarskom pristupu i stilu, Jaki
se takvim izborom tema pribliava relizmu. Pie kratka satirino-feljtonske
pripovetke (Komadi vajcarskog sira). Ove pripovetke nastale su, kao i njegove
socijalne pesme, pod uticajem pokreta Svetozara Markovia. Najvei broj pripovedaka
iz tog vremena tematski je okrenut selu, to je blisko realistima. Jaki prikazuje rodni
Banat i Srbiju.
Pripovetke iz seoskog ivota u Srbiji (Jedna no) su pune gneva zbog drutvenih
nepravdi i mrnje prema domaim tlaiteljima. U njima je selo vie pozornica zbivanja
nego pravi predmet prikazivanja. U prvom planu su razni negativni tipovi koji se vrte
oko sela i ive od seljaka seoski kmetovi, popovi, kalueri, mehandije, seoski
kapetani, ate, panduri (tipovi poznati iz realistike pripovetke). Selo i seoski ivot dati
su u pozadini, seljaci imaju ulogu junaka u romantinim ljubavnim zapletima. Jedna
no je dobra samo u prvom delu, u kome se govori o susretu naratora i nepoznatog
trgovca i o njihovom nonom putovanju kroz planinski predeo, dok u drugom delu, gde
je data pria o neobinom seoskom ljubavnom trouglu, pria prelazi u klie.
Miodrag Popovi, ura Jaki, Pripovetke
Prve Jakieve pripovetke (Neverna Tijana) prenose nas u narodnu prolost. Po
lirskom impulsu i pesnikim slikama, one su srodne ne samo herojskim poemama, nego
i pesnikovim tragedijama sa motivima iz narodne istorije. Jakievi junaci u ovim
pripovetkama proeti su istim herojskim patosom. Nema istorijske autentinosti,
zasnovane na irem poznavanju nacionalne istorije, ve samo bitke i podvizi,
zaljubljivanje, borbe i umiranje, memljive tamnice, ispatanja, melodramske scene,
romantini pejzai.
Po jeziku i emociji srodnoj lirici, Jakieve romantino-istorijske povesti (Neverna
Tijana) i po svojoj siejnoj kompoziciji pre su tragedije u obliku proznih poema, bez
irih zahvata vremena i realistike slike okolnog ambijenta. Traginost junaka dolazi
usled traginog sukoba izmeu individualnih tenji junaka i vladajuih shvatanja doba.
Razlika izmeu njih i tragedija je u nainu ekspozicije dramskog konflikta. U tragediji,
konflikt se razvija u samoj radnji, a u pripovetkama on je izloen neto podignutom
lirskom naracijom.
I u samoj kompoziciji ovih pripovedaka moe se prepoznati klasian oblik tragedije u
pet inova, koji se poklapaju sa pripovedakim celinama. Poprite zbivanja u Nevernoj
Tijani je u samoj junakinji. Prvi in, ekspozicija je herojsko platno: Kosovo polje, na
136
kome ona, slina Kosovki Devojki iz narodnog predanja, nalazi mrtve oca i brau. Za
razliku od Kosovke devojke, Tijana je na Kosovu, kraj mrtvog roditelja, probudila
ljubav Turina Sulejman-bega i tom prilikom i sama bila oarana njegovom pojavom.
Ve ovde, u ekspoziciji, zapoinje njena tragina krivica.
U zapletu poinje unutranja borba u samoj junakinji. Na jednoj strani su privrenost
mrtvoj brai, roditelju, domovini, zaruniku Milanu, a na drugoj ljubav prema Turinu,
od ije je ruke moda pao i njen otac na Kosovu. I ovde, u kulminaciji, pobeuje ljubav.
U peripetiji, Tijana odlazi u harem, gde ivi u sladosti bogatstva i ljubavi. Meutim,
njen verenik stie u harem ubivi uvare i zaljubljen, kleei pred njom, gine od Turaka.
Peti in, epilog Tijanine unutranje drame, zavrava se njenim samoubistvom. Tragino
razreenje dramskog vora prelazi u mistiku. Muena kompleksom krivice, na poziv
mrtvih, junakinja odlazi njima, u zagrobni svet.
U Nevernoj Tijani individualna prava junaka su podreena patriotskom idealu. Tijana
polazi za svojim oseanjima i postaje hanuma, ali pred licem smrti svog nekadanjeg
zarunika Milana i njegovim prekorom: neverna Tijano, ona osea svu teinu krivice i
ubija se. Na poetku, Tijaninom ljubavlju prema Turinu i njenim odlaskom u harem, po
koncepciji, pripovetka je smela, ak i za romantiare. Ali na kraju, njenim
samoubistvom, kao kaznom za neverstvo prema domovini, pisac se vraa u okvir
patriotsko-revolucionarnih smernica doba.
U ovoj pripoveci, kao i u romantiarskoj tragediji postoji tragina krivica. U
pripovetkama je ona vie emotivno no dramski motivisana. Poetska vrednost dela je u
sveini i dramatici pesnikovih oseanja. Sve ostalo, nestvarne slike, patetine tirade i
melodramske scene liene istorijske atmosfere i dublje psiholoke zasnovanosti likova,
samo je dug svome vremenu.
Drugu grupu svojih pripovedaka Jaki pie krajem 60. i poetkom 70. godina 19.
veka u doba kada se u srpskoj sredini, pored nacionalnih, pokreu i socijalni
problemi. Ova grupa pripovedaka odgovara melodramama. U njihovom patosu
romantiarski patriotizam sjedinjuje se sa socijalnim buntom koji nas podsea na
Petefija i Viktora Igoa. Umesto upeatljivih tipizacija i produbljenih slika sredine,
nalazimo humanistiku retoriku i pobunu protiv socijalne nepravde (npr. Srpsko
obane, Sirota Banaanka).
Treu grupu pripovedaka, pisanih takoe 70. godina ine pripovetke iz
srbijanskog ivota (Jedna no i gogoljevski fragment Komadi vajcarskog sira). U
ovim pripovetkama ima manje emotivnih boja, ali one su zato date sa vie konkretnih
podataka o socijalnoj stvarnosti, tako da bi se o njima na odreeni nain moglo govoriti
kao o realistikim pripovetkama sa socijalnom temom. Ovde su junaci preteno
socioloki motivisani. Polariui ih na povlaene i ugnjetene, Jaki svoje likove
motivie socijalnim ponaanjem. Njegov motivacijski sistem znatno je pojednostavljen
jer on zadrava romantiarski crno-beli polaritet.
Likovi seljaka su najee neuspeli jer ne govore svojim, ve pesnikovim jezikom.
Seljanke i ovde, kao i u poemama i dramama imaju duu malovaroanki. Pripovetke su
esto pune naivnosti i crno-belih kontrasta. Ljubavne scene su melodramski razneene;
137
devojke odve edne, a momci prepuni vrlina. Njihovi dumani, kapetani i kmetovi,
previe su zli i pokvareni.
Knjievnoistorijski ove priovetke su zanimljive kao put iz romantizma u realizam.
Pripovetke iz Srbije interesantne su i kao jedna slika realnosti. To je doba prvobitne
akumulacije, kada se nova bogatstva stvaraju na podvali, nasilju, zloupotrebi zakona,
ucenjivanju, otimaini, nekad i na krvi i zloinu. Okruni naelnici i sreski kapetani
drastino kre postojei patrijarhalni moral: ucenjuju, prete, otimaju, trae da im se
podvode mlade ene i devojke i piruju naoigled celog sela. Takvo ponaanje vlasti
dovodi do opte moralne pometnje, pa stoga kriminal masovno zahvata selo.
Ima se utisak da u pripovetkama sa srbijanskom tematikom, Jaki traga za istorijama
nesrenih ljudi. U Jednoj noi, slika ubistvo. U tim nesrenim prestupnicima pesnik pre
svega pokuava da vidi ljude.
Jakieve pripovetke su otra kritika socijalnog stanja u Srbiji, ali one nemaju
revolucionarnu Markovievu poentu. Ove pripovetke su pre pesnikov otpor prema
moralnom rasulu no poziv na borbu za drugaije drutvene odnose. Kao pripoveda
Jaki se koleba izmeu humanistikog liberalizma i revolucionarne demokratije
Svetozara Markovia, to se u samom tkivu pripovedaka odraava kao raskorak izmeu
zvune, socijalno obojene romantike i realistike, drutveno angaovane proze.
Pripovetka Jedna no ima tri kompozicijsko-strukturalna dela. U prvom, pripovedanje u
prvom licu poinje prirodno, a zatim polako prerasta u romantinu sliku gorskog
pejzaa. Slika je umetniki funkcionalna, ona nam daje mogunost da naslutimo da e
se u prii govoriti o neemu izuzetnom, neobinom. Dalje u prii, na putu kroz planinu,
narator, seoski uitelj, sree nepoznatog putnika, seoskog trgovca. Sa svakim korakom
kroz planinu dva usamljena putnika postaju blii i otvoreniji jedan prema drugom.
Njihov razgovor u divljem koloritu mrkog pejzaa, u kome pria o zmiji i veverici
deluje kao znamenje, izdaleka najavljuje neto strano, kobno. Romantinu atmosferu
dopunjuje slika noi u kojoj neobini putnici razgovaraju kraj vatre. U tajanstvenom
ambijentu crne noi unutranji nemir navodi trgovca da se ispoveda saputniku uitelju.
U takvoj atmosferi trgovac kazuje uitelju neobinu istoriju svoga pobratima ivka i
tako poinje drugi deo pripovetke. Istorija poinje idilinom ljubavlju seoskog momka
ivka prema seoskoj lepotici Stani. Kao vet pripoveda koji sluti kob Stanine lepote,
narator polako uvodi itaoca u ivkovu duevno dramu. Po nagovoru sopstvene majke
podvodaice, Stana e ubrzo posle vananja sa ivkom postati ljubavnica pohotljivog
arhimandrita, to e porazno delovati na pohotljivu prirodu osramoenog mua, koji se
zaputa i propija. Iza dogaaja, oslikavaju se i likovi: demonske podvodaice majke i
nezasitog kaluera, koji su upeatljiviji od likova ivka i Stane.
Dve razliite teme, kob lepote i licemerstvo kaluera stoje sve vreme jedna kraj druge i
slivaju se u celinu u koju se uklapa i majka podvodaica. Zlo: Stana, majka i kaluer na
jednoj strani i dobro: trgovac, uitelj i ivko na drugoj, kao kontrasti, nali su se u
ravnotei. Unutranja ravnotea u ovom delu pripovetke je do te mere sugestivna da
namee oseanje harmoninosti pripoveci, ija je struktura inae pesimistina. Zavrni
deo junakove drame je u disproporciji sa prethodnim; on je gotovo epiloki.
138
Iluziju harmonine celine u mnogo emu pojaava i jedinstvo pripovedakog jezika.
Jedinstvu jezikog kolorita doprinose i dijalozi.
Za sve vreme kazivanja ivkove istorije, iza veto prikrivenog pripovedaevog nemira,
osea se kako ova ravnotea nije stamena i sluti se da e se dogoditi neto to e je
poremetiti. U treem delu pripovetke se tako i zbiva. Karakteristino za romantiarsku
strukturu je da se harmonija, odnostno iluzija o harmoniji razbija u zoru, kada se, posle
noi u kojoj se sve sjedinjuje, raznorodne stvari opet diferenciraju i siprotstavljaju jedna
drugoj.
O samom inu arhimandritovog ubistva govori seoski mehandija.
U Jakievim satirama feljtonistikog tipa (Komadi vajcarskog sira) osea se slina
mrnja prema nasilnicima i potreba za osvetom. Ima u njima i gogoljevske lirske tuge
zbog stradanja malog oveka, kao i hajneovske ljubavi prema slobodi.
U Komadiu vajcarskog sira Jakieva satirina feljtonistika prelazi u ivu sliku
palanake sredine. Pisac ovde ostaje u okviru male forme, crtice. Za stolom seoske
kafane sede dva prijatelja kojima deak donosi vajcarski sir umotan u hartiju. Dounici
sa susednog stola, mislei da je deak doturio tajnu depeu od Gambete ili Marksa,
prilaze im u nameri da se doepaju telegrama, a prijatelji, uplaeni za svoj sir, pojedu ga
zajedno sa pairom.
Oko ove duhovite anegdote Jaki stvara ivu atmosferu palanake kafane sa
iznenaujuim smislom za realistiki detalj.

39. ura Jaki (1832-1878) Jelisaveta, kneginja crnogorska

Jovan Dereti, ura Jaki
Jaki je napisao tri drame, tragedije: Seoba Srbalja, Jelisaveta, kneginja crnogorska i
Stanoje Glava. Druge dve drame napisane su u simetrinom, lirskom, jampski
intoniranom desetercu, koji je prihvatio od Laze Kostia. Teme su istorijske: u
Jelisaveti je prikazana Crna Gora krajem 15. veka, razapeta izmeu istoka i zapada,
izmeu Turske i Venecije. U sve tri drame sukob nastaje izmeu herojstva i izdaje,
ime se Jaki pribliava Njegou.
Kritika je slabosti ovih drama nalazila u istorijskoj, realistikoj i psiholokoj
zasnovanosti ovih drama, a njihove vrednosti pre svega u lirizmu. I Jakieva lirika
izvire iz otrih i konfliktnih situacija, sva je u dramatinom gru i patetici, to je Jakia
od svih romantiarskih pesnika uinilo najpodobnijim za dramu. On ima izvorno
oseanje za dramsko, ali mu esto nedostaje vetina dramskog pisca.
Jaki se kao dramski pisac i tragiar najpotpunije ostvario u Jelisaveti. To je
njegovo najopsenije delo i najbolja drama. U njoj je data sudbina poslednjih
Crnojevia, koju su pre njega dramski obraivali Sima Milutinovi i Laza Kosti. U
poreenju sa Kostiem, Jaki je vie istorian on ne polazi od narodne pesme ve od
onoga to je istorija zabeleila. Na tim osnovama stvorio je iroko utemeljenu politiku
dramu, dramu Crne Gore, koja usled unutranjih razdora, postaje plen stranih sila.
Krivica za narodne nesree baena je na enu vladara, poreklom strankinju. Jelisaveta,
139
ki mletakog duda, udaje se za crnogorskog kneza ura, raunajui da e za ratne
ciljeve svoga oca obezbediti pomo crnogorskih junaka. Ona baca seme razdora meu
Crnogorce i dovodi do sveopte zavade. estiti starina Rado Orlovi biva proteran iz
zemlje zato to se usprotivio tome da se crnogorska krv proliva zarad tuina, a kneev
brat Stania, na elu grupe crnogorskih mladia meu kojima su i dva sina Radoa
Orlovia odlazi Turcima, da uz njihovu pomo otera omrznutu snahu i povodljivog
brata. Jedna izdaja uzrok je drugoj, jo veoj i odsudnijoj. Sve je u ovoj drami od
poetka do kraja noeno vihorom sukoba i svaalakih strasti, mrnje, netrpeljivosti,
odbijanja. ak se i ljubav prema eni i otadbini u svojoj bolnoj, patetinoj napetosti
izokree u svoju suprotnost i postaje opasna i razorna. Dva najizrazitija oponenta u
drami, Jelisaveta i Rado, na kraju dolaze na isto: usled pretrpljenih nesrea gube
razum.
Zorica Nestorovi i Milo Lompar, Romantiarski junak i drama nestajanja
Period srpske knjievnosti izmeu 1830. i 1880. obeleen je dramskim stvaralatvom.
Ove drame nisu velikog umetnikog kvaliteta, pate od previe istorizma i didaktike i
zato su, za potrebe pozorinog repertoara, preraivane Sterijine drame kao i drame
drugih evropskih pisaca. Odabir istorijske grae uslovio je da u dramskim delima
preovladava epsko nad dramskim, pa anrovski presek obuhvata istorijsku tragediju,
poseban vid dramske alegorije, poznat kao oblik dramske istorije, istorijsku melodramu
i istorijsku dramu u uem smislu. Najplodniji autori su Jovan Suboti i Matija Ban.
Pojava ure Jakia i Laze Kostia dovodi do preplitanja lirskih, epskih i dramskih
elemanata u drami. Rascepljenost romantiarskog junaka omoguava dotada nepoznato
nijansiranje osobina dramskih likova i poveava znaaj psiholoke komponente u
motivaciji njihovih postupaka. Iz toga proizilazi privlana snaga negativnog junaka.
Kosti i Jaki su prihvatili ilerov savet da u oblikovanju tema i motiva iz istorije treba
poi od opte situacije, vremenskog odreenja lica, dok sve drugo valja prepustiti
slobodnom poetikom oblikovanju, jer se tada ostvaruje plodan ukrtaj drame i poezije.
U Jelisaveti je lako prepoznati drutvene odnose Jakievog vremena, koji su bili
uronjeni u istoriju zbog politikih okolnosti. Jaki je pet godina radio na ovoj drami.
Put od verzije sa naslovom Poslednji Crnojevii, do Jelisavete, oznaio je preobraaj
rukopisa istorijske drame u romantiarsku tragediju. Odluivi da centralni dramski lik
bude strankinja, a ne crnogorski knez ure Crnojevi, Jaki je svestan da njen
odlazak u sredinu koja joj je potpuno tua nosi izuzetan tragini potencijal. Pievo
sistematsko upoznavanje sa delima ekspira, ilera i Lasinga svedoi da je imao svest o
vanosti negativnog lika kao nosioca celokupne dramske zamisli. Jaki iznosi ve
poznati model prie sa motivima proklete tuinke, najee latinskog porekla, koja
destruktivnim ponaanjem izaziva sukobe u sredini u koju stie, dovodei je do potpune
propasti. Postavivi u centar dramske fabule ki venecijanskog duda, Jaki je morao
da razrei kljuno pitanje dramske strukture izraziti privatno bie junaka u kontekstu
zajednice kojoj (ne)pripada ili ospoljiti njegovo javno bie kao deo ivota sredine u
kojoj prebiva. Jelisaveta pomera sredite dramskog sukoba u sferu privatnog pa se tako
prelazi tanka linija koja razdvaja istorijsku tragediju od istorijske drame.
140
 Jelisavetin pogled u kome se mrnja i nemir dodiruju sa mranim i hladnim
crnogorskim stenjem, ne ukazuje samo na junakinjinu sukobljenost sa sredinom u kojoj
je dosueno da boravi, ve taj pogled otkriva da se u tamnom odblesku Jelisavetine
due nalaze koreni svih suprotnosti, pa je prva reenica tragedije: Ne, to nije moja
Venecija signal otpoinjanja jedne dramatine borbe za ouvanje vlastitog identiteta.
Trougao izmeu duda, Jelisavete i Venecije bie generator svih postupaka koji
razreavaju sudbinu ponosne junakinje. Nije vie pitanje ta je Venecija za Jelisavetu,
nego ta je Jelisaveta za Veneciju. Dualizam Venecije kao dualizam romantiarske
kolebljivosti izmeu idealnog i realnog, otkriva da je srea Venecije mogua samo kao
forma Jelisavetine nesree. Kada prvi put uje da je moni turski osvaja Bajazit
poeleo Veneciju za sebe, to je i bio podsticaj dudu da je uda voen idejom da tako
obezbeuje hiljade crnogorskih ratnika, Jelisaveta oca doivljava kao figuru sebinjaka
koji uva venecijansku lepotu i slobodu. Taj otac e se u naruenoj junakinjinoj svesti s
traginog finala dela pojaviti kao neko ko ima fabriku/u magazinu moje matere.../pa u
njoj lije sve devojice/posle ih daje za krv. Raspad Jelisavetinog bia, to unutranje
uruavanje samih svodova biva u tragediji praeno radikalnom detronizacijom duda i
oca. U ovoj putanji prepoznaje se unutranja polarnost romantiarskog poimanja sveta,
kao to se za lik glavne junakinje, sledom romantiarskih toposa vezuje crna i crvena
boja: crnilo prati traginost njenog usuda, dok je crvenilo trag njenih pogubnih
postupaka. Bela boja pojavljuje se samo u praskozorje Jelisavetinog ludila.
Jelisaveta ne dela u ime Venecije koja ju je prodala, jer bi tako prihvatila da je sve
njeno prethodno postojanje bilo lano. La o Veneciji postala bi la o njoj samoj, pa ona
u borbu za spas domovine kree sa sveu o odbrani jedne utopije. Dok postoji
utopijska Venecija, postoji i Jelisaveta, pa aljui crnogorske junake u smrt, ona radi za
svoju sreu zato to radi za sreu Venecije. To je ini traginim likom: ne zato to je
nesrena jer nije u Veneciji, ve to Venecije koja je u njoj vie nema . Pokrenuvi vitlo
zlehudih i krvavih razdora meu Crnogorcima, Jelisaveta dela kao istinski junak
romantiarske tragedije, ali u njoj prepoznajemo sindrom raseljenog lica to je ona
vrsta unutranjeg izgnanstva, koje dovodi do nestajanja i linog i kolektivnog
(porodinog, verskog, nacionalnog) identiteta. U samom finalu drame njen san je
potvrdio strepnju kako je, uvajui utopijsku Veneciju unitila svoju sreu crnogorske
kneginje. Tada poinje njeno divljenje ponosnom krajoliku, koji je na poetku drame
prezirala. Otuda doivljaj sopstvenog kraha u propasti crnogorskog dvora.
Jelisavetino skrivanje u podzemnim hodnicima crnogorskog dvora, u mranim i
vlanim prolazima ispunjenim jezovitim kosturima i biima mraka, je kraj njenog puta.
To je put svojstven romantiarskom predstavljanju zla on oslikava svu pogubnost
junakinjinih ruilakih postupaka, jer je tokom itave drame paljivo naznaen doivljaj
Jelisavete kao demonskog bia, koje u ovoj slici dobija konaan izgled. Njeno pravo
kraljevstvo je podzemni svet htonskih sila. Jelisavetino podzemno svojstvo
najeksplicitnije se iskazuje u doivljaju njene lepote koja se vezuje za demonoloko
poreklo i nije znak blagodarnosti i duhovnosti ve, to je u romantiarskom duhu,
pritajenog zla, uznemirujue ulnosti koja nagoni ura da se ponaa kao lutka na
141
koncu. U njenoj lepoti ne samo da postoji hladnoa srca koje s prezirom odbacuje
odanu i strasnu ljubav, ve s razvojem dramske radnje raste njena nesposobnost da voli,
da bi njeno lice kao lice kuge na kraju imalo pogled koji oliava smrt. Ovim osobinama
Jelisaveta se pridruuje nizu fatalnih junakinja evropskog romantizma koje oliavaju tip
zlokobne lepote koja je uvek smrtna, zamka, nikad aneoski simbol. U toj lepoti nita
ne nastaje, ve sve po nekoj vijugavoj putanji nestaje, pa e i za ura vie puta biti
reeno da je u njoj nestao, kao to e ta lepota dovesti Jelisavetu, koja osea prisustvo
avolskog u sebi do samoponitenja. Dok kao utvara tumara u beloj haljini po dvoru,
ona postavlja neobino pitanje da li je sve u redu i dobija odgovor od svog antagoniste
da je sve u redu. Ispod oiglednog apsurdizma situacije otkriva se ironino oseanje
tragine jasnoe. To oseanje pokazuje kako je sve obuhvaeno i dostignuto sveu
traginog junaka. Ova svest dovodi antagoniste do istovetnosti i u tom asu razreava se
sam tragini konflikt u viem pomirenju traginih iskustava oba antagonista.
Naspram ljubavi koju ohola i nesrena Latinka osea za utopijsku Veneciju, stoji
bespogovorna odanost Radoa Orlovia prema Crnoj Gori. Stapajui u liku ovog starca
Kentovo ispatanje zbog iskrenog prijateljstva i Lirov roditeljski bol, Jaki je ostvario
jedan od najupeatljivijih tragikih karaktera nae dramske literature. U njemu se
sustie predanje o propasti srpske drave na Kosovu, o Latinima kao veitim varalicama
i o lepoj kneginji koja je avolji vesnik. On ne osporava potrebu da se udari na Turke,
ve nunost da se gine zbog tuih interesa. Iako u optubi da je zaverenik nema
nikakvog osnova, Rado prihvata traginu krivicu koja sama dolazi junaku, pa se
sudbina obruava na njega bez njegovog uea. On nije zaverenik jer u njegovom
ivotu nema mesta za tajnu kad je javnost delanja njegov osnov. U zaveri uestvuju
njegovi sinovi, Bogdan i Boko, okupljeni oko urevog brata Stanie. Stania, kao
pretendent na presto i stari Orlovi, jedini su pravi protivnici Jelisavetinog delanja i ona
ih neutralie tako to njihovo protivljenje delegitimizuje: oni se navodno ne bune zbog
pogrene odluke vladara ve zbog zbacivanja ura. Progonstvo starog Radoa, kao
inicijani momenat Staniine pobune, otkriva kako pravo na krunu, koji je sekundarni
motiv pobune vremenom prerasta u njen primarni rezultat. Ustati protiv ura ne znai
puku borbu za Staniu, ve protiv Jelisavete, iji zlehudi postupci ponitavaju uporita
crnogorske zajednice: junatvo, ast, ime, veru. Ispod ovih lako uoljivih motivacijskih
nanosa mogla bi se naslutiti skrivena putanja crnogorskog sveta, viteko-herojsko
obescenjivanje ivota kao naela koje se iscrplo, to se vidi u Jelisavetinim reima: ko
da je teta ako izgine/ovakve rite itav milijun.
U ovoj drami dolazi do stapanja razliiitih i heterogenih tradicionalnih linija:
srpska srednjevekovna istorija spaja se sa narodnom epskom tradicijom, prikazan je
viteki svet u kojem ima mnogo elemenata epske heroinosti. Likovi predstavljaju
izuzetnu vrednost ove drame budui da delaju nepokolebljivo sa izrazitim oseanjem
dunosti, gotovo progonjeni fatalnou i bezuslovnou, ali se u njima samima odvija
jedan istanan proces raslojavanja samih osnova vlastitog bia. Iz toga proizilazi veliki
nesklad izmeu junakovih postupaka i onoga to je sam junak postao.

142
40. 41. 42. Jovan Jovanovi Zmaj: ulii, ulii uveoci, Satirina i
humoristika poezija
Jovan Dereti, Jovan Jovanovi Zmaj
Meu pesnicima omladinskog doba prvo mesto zauzima Jovan Jovanovi Zmaj (1832-
1904).
Najmanje romantiar u odnosu na ostale pesnike, Zmaj je najvie od svih bio vezan za
domau tradiciju i njome odreen. Dve glavne poetike pretpostavke njegovog dela su
Branko Radievi i narodna poezija. Od ostalih tradicija koje su ivele u Zmajevom
stvaralatvu, treba pomenuti anonimnu graansku poeziju, i to ljubavne, humoristike i
satirine pesme, sa njihovim prizemnim realizmom i kritikim duhom, didaktizam i
moralizam klasicista i objektivnih liriara, dositejevsko prosvetiteljstvo itd. njegov
obimni prevodilaki rad pokazuje znatnu prisutnost poezije drugih naroda u njegovom
delu. Kao ni kod Dositeja, ni kod Zmaja se ne moe povui jasna granica izmeu
prevedenog i izvornog. Otvorenost, prijemivost, asimilativnost su neka od osnovnih
obeleja Zmajeve pesnike individualnosti.
Zmaj je bio neobino plodan pesnik iako je relativno sporo dostigao stvaralaku zrelost.
Najpre je objavljuje prevode (najvie sa maarskog jezika).
Dve najznaajnije i najlinije Zmajeve pesnike knjige ulii (1864) i ulii uveoci
(1882) obeleavaju razdoblje najpotpunije stvaralake zrelosti pisca. Tada je izdavao i
listove i asopise, Zmaj (politiko-satiriki list), ia (satiriki list), Ilustrovana
ratna hronika (politiki list), Starmali (politiko-satiriki list), Neven (deiji list).
Zbirke pesama: Sve dojakonje pesme, Pevanija, Druga pevanija, Snohvatica,
Devesilje, ika Jova srpskoj deci, ika Jova srpskoj omladini.
Zmaj nije pisao o herojskim i istorijskim temama kao ostali nai romantiari. Problem
stvaranja veih pesnikih celina Zmaj je reio objedinjavajui pesme u vee skupine,
ciklizacijom. Dve njegove glavne pesnike zbirke predstavljaju zaokruene tematske
celine, sainjene po mozaikom principu, a pri tom se i nadovezuju jedne na drugu i
ine pesniki diptihon.
ulii pevaju o ispunjenju sna o srenoj ljubavi. To je knjiga u kojoj posle uvodne
pesme Razgovor sa srcem, sledi 71 kratka lirska pesma, numerisana, bez naslova. Sve
one nastale su u prve dve godine pesnikovog braka. Najneposrednije se osea uticaj
narodne lirike. Mnoge pesme ispevane su u narodnom duhu, ali nisu obina
podraavanja narodne poezije. One su nastale stvaralakom reanimacijom poetike i
stilistike usmene ljubavne poezije. Osnovna obeleja ovih pesama su jednostavnost,
objektivni lirizam i naroito, melodioznost. One su vie melodijska, muzika pratnja
osnovne ljubavne prie, nego stvarni momenti u tematskom razvoju te prie.
Prirodi njegovog doivljaja i poetici knjige bliska je romantiarska nemaka lirika
(Hajneov Lirski intermeco). Veliki uticaj su imali i istoni pesnici (Hafis). Naslov
Zmajeve zbirke potie od persijske rei ul=rua, a postojala je i tradicija u persijskoj
poeziji da se zbirkama pesama daje ime ulistan (ruinjak).

143
ulii nisu samo pesme o Rui, ve su to trenuci sree koje pesma otima od prolaznosti,
darujui im tako veni ivot.
Osnovni umetniki, estetski kvaliteti ovih pesama su njihova jednostavnost, lakoa i
saetost. Njihova lakoa govori o lakoj i neposrednoj prijemivost pesama i nije znak za
nedostatak unutranje sloenosti. Za Zmaja je karakteristino da su i najsloenije misli,
slike i emocije u izrazu i melodiji krajnje jednostavne.
Jedinstvo ove knjige ne zasniva se samo na tematskom i anrovskom jedinstvu. U njoj
se otkriva i unutarnji razvoj, lirsko dogaanje, pria sa svojim glavnim protagonistima u
koju se uklapaju pojedinane pesme. To dublje jedinstvo ne poiva na povezanosti
izmeu stvarnih dogaaja ljubavne istorije, jer se ti dogaaji samo u retkim prilikama
mogu sasvim jasno identifikovati. U najveem broju sluajeva dogaaji su samo
nagoveteni ili su data duevna stanja iz kojih se ne nazire nita konkretno. Unutarnji
razvoj knjige dakle ne poiva na razvoju spoljanjih zbivanja, nego na razvoju oseanja.
Taj razvoj ini postupni, ponekad dramatini prelaz od mranih ka svetlim oseanjima,
od tuge ka radosti. Prvim uliima svojstven je melanholini, setni ugoaj. Tek kada se
pojavi ona, neimenovana draga, pesnikova tuga poinje da iezava, a jaanjem njihove
veze narasta suprotno, vedro, radosno raspoloenje, da bi se njihovim sjedinjavanjem u
braku i porodici oseanje radosti iz pesnikovog srca prelilo na itav svet. Uzeti u celini,
ulii imaju svojstva pesnikovog intimnog dnevnika ili lirskog romana o ljubavi.
ulii su kao celina umetniki ujednaenija i bolja knjiga od ulia uvelaka.
ulii uveoci su nastavak ulia, ali po oseanjima i tonu, oni su suprotni njima. Prvu
knjigu inspirisala je ljubav prema najbliima, a drugu smrt najbliih. Ova knjiga sastoji
se od 69 kratkih lirskih pesama, baz naslova. Knjiga je manje kompaktna, pojedinane
pesme stoje svaka za sebe, meu njima nije izvreno povezivanje po principu nizanja,
ne postoji jedinstvena lirska pria u koju bi se uklapali svi uveoci, nema
horizontalnog razvoja prie analognog radnji romana.
Meutim, tematsko jedinstvo lirskog ciklusa izraeno je u njoj u veoj meri nego u
prvoj knjizi. Sve pesme govore o jednoj osnovnoj temi, a to je odnos prema smrti,
naroito smrti najbliih. Smrt je osnovno ishodite knjige, sve to se u njoj govori o
ivotu i svetu nosi peat smrti. Otkriva se kretanje od smrti kao dogaaju u ivotu, ka
smislu koji smrt ima u odnosu na pesnika samog. To je kretanje od tragino intonirane
egzistencijalne lirike do lirske metafizike.
Pesme u zbirci moemo razvrstati u pet nejednakih skupina. Prvu ine evokativne
pesme, koje predstavljaju neposredni izraz egzistencijalne zbilje, u kojima se sasvim
odreeno iznose injenice koje se odnose na konkretne dogaaje bolovanja, umiranja,
sahrane, poseivanja grobu. To su 2, 4, 6, 10, 15 i dr.
Drugu grupu ine pesme koje govore o pesnikovom duevnom stanju posle gubitka
najbliih. Moemo ih nazvati pesmama tuge. Njih ima najvie. U uveoku 27 tuga se
konkretizuje, oliava, postaje ivo bie, koje dobija sva svojstva umrle drage. Pesma o
tuzi pretvara se u gorku, ironinu alegoriju. I u drugim pesmama primetna je tenja ka
alegorizaciji ali se insistira na slikama koje sugeriu oseanja stranog, uasnog,

144
prekomernog, npr. u 7. uveoku gde se govori o danu i noi koji s uasom bee iz
ponora njegovih grudi, preputajui ga samom sebi.
U pesmama tree grupe postoji analogija izmeu pesnikove tuge i izgleda stvari oko
njega, ali se teite pomera s prvog na drugi element. Pesnik ne govori direktno o
svojim oseanjima, ve stvara sliku sveta koji posredno ili neposredno odgovara tim
oseanjima. Slika sveta redukuje se u skladu sa negativnim emocionalnim stanjima.
Tuga i bol prenose se na ceo svet. U 44. uveoku (Moje nebo, jer je mutno) pesnik
prisvaja za sebe sve ono to u prirodi nosi neki nedostatak. Takav je i 8. uvelak
(Mrtvo nebo, mrtva zemlja). U ovoj pesmi od 16 stihova re mrtav ponavlja se 10
puta. Sivilo, pusto i mrak su osnovni elementi univerzalne slike sveta.
Pesma etvrte skupine stoje sasvim za sebe. Za njih je karakteristina okrenutost ka
onostranom. Iako malobrojne, one su antiteza pesmama iz prethodne tri grupe. Ovde
mrak smenjuje sveopta svetlost. Ona pripada svetu mrtvih, ali njeni zraci, u retkim
trenucima, probijaju se kroz mrak i obasjavaju pesnika. Svetlosne slike sreu se u 1.
uvodnom uveoku, koji nas sasvim prenosi u svet mrtvih, te bi, u hronolokom smislu,
njegovo mesto bilo na poetku a ne na kraju. Zahvaljujui toj inverziji, knjiga mraka i
smrti poinje u znaku svetlosti, kao to ulii, knjiga ljubavi i svetlosti, poinje u znaku
mraka.
Ali svetlost ulia je primarno ovozemaljska, a svetlost Uvelaka je prevashodno
onostrana, nebesna. Ona se pojavljuje i u 30. (to je java tako kivna) i 66. uveoku
(Meseina kad prelije bole), koje moemo nazvati svetlosnim pesmama. Kao kod
Branka i Kostia, i kod Zmaja su susreti sa umrlom dragom praeni nadzemaljskom
svetlou i muzikom. San ima snagu da otvori nebesa i otkrije snevau nebeske lepote
(30). Sredinji dogaaj u toj viziji je silazak dua svojih mrtvih analogan pojavi mrtve
drage u snu kod Branka i Kostia, ali i sasvim specifian zbog grupnog karaktera
ponovnog susreta. To je porodino okupljanje, a ne ljubavni sastanak. Povezanost s
drugima, kao osnov Zmajeve lirske oseajnosti javlja se i u svetlosnim, metafizikim
uveocima. U uveoku 66 data je vizija kosmikog priea, u kojem Hristos
pojedince bolne prieuje. Onaj ko okusi iz tog putira osea se isceljen, ne od
greha, nego od samoe. Kao to se ovozemaljska srea postie u zajednitvu ljudi, tako
se onostrano blaenstvo ostvaruje stapanjem dua. U prvom uveoku, koji ima
programski karakter, likovi umrlih dragih gube individualne crte i postepeno se stapaju
u jedno nedeljivo bie. Petu grupu ine pesme sa pragmatinim porukama. Nacija se
stavlja na mesto izgubljene porodice, gubitak vlastite dece pesniku mogu nadomestiti
sva srpska deca ili pevanje njima. Pragmatini uveoci vraaju nas u istu ravan u koju
sapadaju evokativni, u ravan ivotne zbilje. Ali, njihov smisao je sasvim suprotan.
Umesto neumerenog bola pred neumitnim, oni nude korisno injenje za druge kao
utehu. ulii uveoci nude dva izlaza iz pesnikove egzistencijalne situacije jedan je
sadran u svetlosnim, a drugi u pragmatinim uveocima.
Zmajeva politika poezija dobija pravu snagu i umetniku izraajnost tek kada pree
na teren satire. Tada postaje veliko iskrivljeno ogledalo u kojem se ogleda itava epoha.
Jezik Zmajeve satire pun je govornih obrta, sirovih izraza i fraza iz svakodnevnog i
145
novinskog jezika, inventivne upotrebe rei iz vie stranih jezika. Zmaj se u izrazu i
temama satirinih pesama najvie pribliio realizmu u poeziji.
Tematski registar njegove satire je ogroman: tuinsko vaspitanje srpske omladine
(Bildung), guenje politikih sloboda (Pesma jednog najlojalnijeg graanina),
izneveravanje naroda, krenje obeanja itd. Najveu dubinu i univerzalnost Zmajeva
satira dostie u pesmama iji je predmet izobliavanje monarhije i svega to je okruuje.
One su takoe inspirisane prilikama u Srbiji samo to je satira u njima obogaena
alegorijom. Takve pesme su: Jututunska juhahaha i Jututunska narodna himna. U tim
pesmama vidimo socijalni i moralni antipod utopijama, pa se zato nazivaju i satirine
antiutopije. To je svojevrsna slika sveta okrenutog naopako. Zmaj jedini od naih
velikih romantiara nije prihvatio jampski stih. U poznoj lirici Zmajevoj istiu se pesme
s naglaenom subjektivnom notom. One su bliske lirizmu tuge ulia uvelaka i
predstavljaju njihov produetak, samo to se u njima bol stiava u rezigniranom,
folozofski produbljenom mirenju sa neizbenim. Najbolje meu njima (npr. Otkide se)
uzdiu se do misaonog, metafizikog lirizma ulia uvelaka.

Dragia ivkovi, Zmajevi Svetli grobovi

Karakteristina je po tome to negaciju ivota smrt opeva sa takvim duhovnim
optimizmom, metafizikom afirmacijom pobede ivota duha nad smru materijalne
telesnosti, sa toliko vere u idealne vrednosti oveka i ivota, da stvara jedno
nadegzistencijalno raspoloenje, koje u ivotu vidi samo mogunost duhovnih podviga
za asno, estito i sveto ivljenje, u etikoj povesnici oveka, nacije i oveanstva.
Inspirator za ovakvo reavanje namene i dunosti ovekove u ivotu je Njego, veliki
utemeljiva filozofsko-metafizikog stoicizma i borbenog duhovnog prevazilaenja
apsurda ovekove sudbine i negacije smrti, gorostasnim reavanjem pitanja ta je ovek
i koja je njegova namena na zemlji. Tako je mogao da progovori samo pesnik koji je
pregoreo mnoge ivote i smrti, mnoge patnja i kolebanja, mnoge nemire i sumnje, i koji
sada izlae samo prostu istinu treba iveti tako da bi se smru pobedio ivot, svoj i
svojih velikih predaka i svih buduih potomaka.
Pesma Svetli grobovi nastala je kao prigodna pesma povodom komemorativnog sla
koje su beogradski gimnazisti priredili 1879. godine u korist porodice preminulog
pesnika, ure Jakia, Zmajevog prijatelja. Zmaj ju je potom objavio u svom satirinom
146
listu Starmali. Tema smrti je vajkadanja tema pesnikova koja neprekidno traje u
njegovoj poeziji od smrti ene i dece (umrlo mu je petoro dece: Mirko, Sava, Tijana,
Jug, mezimica Smiljka i konano ena Rua). Za njega svetski bol romantiara nije bio
samo poetsko-filozofski aspekt ivota, nego stravina realnost potpune bespomonosti
oveka pred surovim udarcima sudbine. Svojim pesmama (poevi od ulia uvelaka)
Zmaj poinje da lei svoje smrtne duevne bolove. Grobovska svetlost umrlih srodnika
koja zrai pojedincima pretvara se u svetlost duhovne tradicije, idealnog duhovnog
naslea, koja zrai naciji i koja povezuje najdalja pokoljenja, stvarajui duhovnu
podlogu za jedinstvo naroda i oveanstva, za jedinstvani drutvani ideal humaniteta.
Motiv svetlog groba sa takvim simbolinim znaenjem javlja se u pesmama Pamtite,
deco! i Spomenik profesoru andoru Popoviu, da bi se magistralno izrazio u Svetlim
grobovima. Ispevana je u formi novovekovne ode. Stihovi su nejednake duine, a neki
bez rime. Ona je i dua nego obina lirska pesma, a po stupnjevima logikog razvijanja
i dokazivanja lii na shemu retorike hrije, tj. nadgrobne besede. Podeljena na est
strofa, od kojih svaka predstavlja jedan stupanj u razvijanju besede. Prva strofa je uvod
(exordium) u kome su u vidu pitanja i odgovora na njega postavlja osnovna teza: sve je
groblje, ali i kolevka. U drugoj, treoj i etvrtoj strofi imamo izlaganje teme (expositio),
u kome se u vidu primera, analogija, raspravljanja (dijaloga) i argumenata dokazuje
ispravnost postavljene teze: ti svetli grobovi jesu vatre koje spajaju vek sa vekom i
oveka sa ovekom. Dijalog koji se vodi izmeu ivih i mrtvih potvruje unutranji
smisao teze borba za ostvarivanje ideala je najvii smisao ovekovog ivota. Peta
strofa, zakljuak (recapitulatio) zatvara poetni krug ti grobovi nisu rake ve
kolevke novih snaga. Najzad, esta strofa je poziv na okupljanje oko Jakievog groba,
invokacija, koja je u ovoj poetskoj shemi, umesto na poetak dola na kraj pesme, kao
emotivni zakljuak poenta. Ova shema besede dobro se uklopila sa misaonom
tenzijom ode, sa njenom sveanom uzvienou i kontemplativnom patetikom, s njenim
transformiranjem emotivnosti u olimpijsku vedrinu idealne duhovnosti. Zmajeva snaga
invencije ispoljila se i u ovoj pesmi. On nije bio pesnik filozofskih dubina, kakav je bio
Laza Kosti, ali je bio pesnik inventivne refleksije, pesnih spontanih slika, iz koga
vrcaju poreenja, kontrasti, paradoksi i duhovite poente. Takav je i iznenadni i
paradoksalni obrt na poetku pesme, svaka stopa je grob do groba i se mi stalno
kreemo po groblju i ivimo u sferi predmeta, pojava i situacija koje oznaavaju,
predstavljaju i evociraju umrle ljude i njihove grobove. Ljudi su stalno okrueni
opomenom memento mori. U drugoj strofi Zmaj polazi od motiva svee na grobu i
varirajui ga, metaforiki ga transformie u zvezde, vatre doglasnice, svetle mlaze,
svetle trage, da bi u treoj strofi, taj isti motiv, motiv svetlosti fizike i duhovne sa
grobova, preobratio u sliku duhovnih glasova, gromke jeke, boanske sile. U celoj
Zmajevoj poeziji dominira jedna slika, jedan motiv koji je i u naslovu pesme, a to je
motiv svetlosti. Izjednaava, kao i Njego, pojam fizike svetlosti sa pojmom duhovne
poruke, misli, vere i ideala. Tragini in Jakieve smrti oznaava na kraju pesme
paradoksalnim spregom pojmova, koji prikazuje grob u jednom optimistinom
duhovnom aspektu al je sino grobak novi. I taj paradoksalni patos duhovnog
147
ushienja pred novim, svetlim grobom, nastao je na tradiciji Njegoeve heroine
metafizike. U dijalogu ivih sa mrtvima, mrtvi borac na pitanje ivih je l mu bilo teko,
odgovara pokuajte, milina je. taj moralni borbeni imperativ je onaj stoiki odgovor
na sva iskuenja koja ivot postavlja, na bespomonu situaciju oveka suoenog sa
ivotom, koji mu je dat bez traenja i koji mu se uzima bez pristanka. Zmaj je u pravom
smislu rei bio narodni pesnik, koji je preuzeo ne samo dikciju, ritam i poetsku
frazeologiju iz narodne pesme, ve usvojio i celu koncepciju ivota i praktinu i
delotvornu filozofiju naeg naroda.
Jovan Dereti, Jovan Jovanovi Zmaj
U velikom delu svog staralatva, Zmaj je pesnik kolektivne inspiracije, duboko
ngaovan u nacionalno politikim, drutvenim i kulturnim zbivanjima svoga doba.
Zmajeva najpoznatija pesma Svetli grobovi, karakteristina je za to aktivistiko
shvatanje ivota. U njoj je izraena vera u progres, stvaralaka povezanost meu
generacijama, neunitivost ideala, jedinstvo ivota i smrti, groba i kolevke. Naglasak je
na ulozi velikih ljudi u veitoj enji oveanstva prema viim ciljevima: njihovi
Grobovi, kao i kod Njegoa, svetle u pomrini vekova. Noena talasima entuzijazma,
reitosti, raskone slikovitosti, ova velika beseda u stihu viestruko je prerasla svoju
prvobitnu namenu prigodne pesme i donela sumu Zmajeve pesnike filozofije. Granica
izmeu ivih i mrtvih je ukinuta, preko nje neprestano struje glasovi i poruke u jednom i
drugom pravcu. Aktivizam Svetlih grobova, suprotan je nirvanizmu ulia uvelaka.
Prvi podrazumeva oveanstvo, svetski duh, venost trajanja a drugi pak pojedinca sa
njegovim bolima i ogranienou njegovog postojanja.

44. 45. 46. 47. Poezija Laze Kostia

Petar Milosavljevi, Meu javom i med snom Laze Kostia
Informativna i stilistika vrednost interpunkcije pokazuje se onda kada pisac njome
obavezuje svoje itaoce na odreeni nain itanja on odreuje ritam, namee pauze,
namee intonaciju. Npr. prva dva stiha druge strofe znakom upitnika sugeriu upitanost
kao primarno stanje a tek onda stanje protesta kao sekundarno Srce moje, srce ludo/ta
ti misli sa pletivom?
Jedna strofa odgovara jednoj reenici, to pokazuje upotreba malog slova na poetku
treeg stiha svake strofe.
Neuobiajenom sintaksikom organizacijom i neuobiajenom interpunkcijom on je
izrazio veoma sloenu dubinsku strukturu (povrinske i dubinske sintaksike strukture
Noam omski).
Rimovanje u ovoj pesmi je izuzetno sloeno ostvareno je unakrsno, obgrljeno i
paralelno rimovanje (abccB, abddB, abeeB)
Ritam je takoe sloen. To nije sasvim pravilno smenjivanje stihova iste duine.
Smenjivanjem skatalektinih i katalektinih stihova, naruava se jednolinost ritma.
Druga strofa je u pesmi vezivna. Ona svojom strukturom vezuje prethodnu i potonju
pesmu. Cela pesma je zato vrsto organizovana celina raznolikih delova.
148
Struktura i tekstura ove pesme su izuzetno bogati (Don Krou Rensom struktura i
tekstura pesma je logika struktura koja ima lokalnu strukturu; zidovi kue
predstavljaju strukturu, a tapete teksturu).
U pesmi Meu javom i med snom subjekt pesme vodi dijalog sa oseajnim delom svoje
linosti (obraa se srcu). Taj dijalog subjekt pesme vodi sa pozicije razuma, tj. pameti.
Ta pozicija zapravo je prisutna in absentia, dakle putem svoga odsustva, jer nigde u
pesmi to nije eksplicitno izraeno. Poetak pesme srce moje implicira rascepljenost
linosti na razumni i oseajni deo i implicira da je to obraanje sa stanovita razumskog
dela.
Dijalog poinje blagonaklono srce je samohrano. Razum mu se obraa zatitniki i
sa simpatijama. Razumski deo linosti hteo bi da bude i da postane vie nego to jeste,
jer je razum po sebi skuen. Iako nigde nije eksplicitno iskazano, u ovom dijalogu
razuma i srca uje se samo glas razuma, glas srca se ne uje. Razum pita i odgovara a
srce samo dela i ne daje odgovore. Ono nezvano dolazi u dom razuma i samo plete,
plete.
U prvom stihu druge strofe srce je drugaije okvalifikovano, kao srce ludo. Neto se
desilo izmeu prve i druge strofe srce oigledno ne plete onako kako je to razum
oekivao, pletivo mu smeta i javlja se neka nervoza. Ne znamo tano ta je to naljutilo
razumski deo. Pletilja ona stara moe biti parka ene iz grke mitologije koje su
plele sudbinu, ali one su prelje a ne pletilje. Sledea asocijacija ukazuje na Penelopu iz
Odiseje koja nou opara ono to preko dana isplete ali i na nau narodnu pesmu Zidanje
Skadra u kojoj vila porui ono to se preko dana izgradi. Neto slino se deava i sa
pletivom u Kostievoj pesmi. Re dan moe da oznai snage svetlosti, razuma, pameti,
a no sile mraka, tame, oseanja. Dan gradi a no rui.
Druga strofa treba da predstavlja vrhunac dijaloga, vrhunac drame. Srce samo
naizmenino plete pletivo i para ga: ponaa se kao Penelopa, kao Sizif, kao vile pri
zidanju Skadra na Bojani. Jer, ni ono samo u sebi nije jedinstveno ve dvojno:
sastavljeno od sila mraka i sila svetlosti, od dana i noi i zato se ne moe sasvim
izjednaiti ni sa jednim ni sa drugim. Subjekt pesme dakle pokazuje se kao izvanredno
sloena struktura: sastavljen je od razumskog i oseajnog dela, a sam oseajni deo je
podeljen na dan i no, svetlost i tamu. Srce je u sebi protivreno. Pletenjem srce nita
nije postiglo jer se java i san njegovim posredstvom nisu pribliili. Pitanje: ta ti misli
sa pletivom? protestno je intonirano zato to se srce ponaalo nerazumno, paralo je i
plelo naizmenino. Srce se ponaa kao sila koja je nepristupana razlozima razuma.
U treoj strofi razumski deo linosti vie ne pita, on sada kune. Kletva je znak njegove
nemoi. Sada je razumski deo linosti van svog doma na javi, on je meu javom i
med snom, zapleten u pletivo kao pile u kuine. Pokuava da se razebere u pletivu, ali
mu se ne da. Srce ga je i dovelo u stanje izmeu sna i jave. Dijalog izmeu srca i
razuma i nije dijalog ve upravo borba i to borba izmeu dva nejednaka partnera:
razumskog, koji je dobronamernog i srca, koje je nejasno, nepredvidljivo. U toj borbi,
srce je nadvladalo, razumski deo na kraju je spleten, zbunjen, nemoan, pobeen.
Razum je pobeen od nerazumskog dela linosti to pokazuje da se razum pokaao
149
nerazumno u borbi sa srcem. Najpre ga je primio u svoj dom, nije ga dobro procenio i
ocenio. Kosti izmeu razuma i srca vidi borbu i rat, zavere i prevare.
Nekazana a prisutna u pesmi je i Kostieva poetika (to je zapazio Zoran Mii). Ova
pesma ne izraava stanje izmeu jave i sna ve zbivanje izmeu razumskog i oseajnog
dela linositi koje je kao rezultat imalo stanje u kome se subjekat naao, tj. stanje
izmeu jave i sna. Subjekat pesme je i protiv svoje volje postao zarobljenik tog stanja.
Za romantiare uopte bio je uvek vaniji san, mata, ali bilo je i onih koji su
nadvladavali jednostranost sna i fantazije i ukrtali ih sa razumom i javom. Takav je bio
i Kosti, koji je ovu pemu napisao u 22. godini. Sam Kosti je u Knjizi o Zmaju govorio
o pesnikom stanju zanosa i inspiracije. To je stanje u kome se ne gase razum i volja ali
svest se menja, stavlja se u slubu zanosa.
Kosti ovde sledi entuzijastiku poetiku, smatrajui da je zanos sutina pesnikog
stvaranja. On tu kategoriju shvata kao neko tree stanje koje nije ni java ni san, nego
upravo neto izmeu. Ono je ukrtaj (hijazam osnovno Kostievo naelo) sna i jave.
Kosti to stanje eksplicira kao suton uoi zanosa.
Vaso Milinevi, Laze Kostia pesme o Prometeju
Izvori Kostievog pevanja seu do klasine, naroito helenske filozofije i knjievnosti.
Iz njih crpi motive i pesniko umee. Kao inspiracija slue mu i ekspir i Biblija.
Kosti je hteo da zaviri u zamrene vasionske tajne, da otkrije smisao ovekovog
bitisanja na zemlji, da osvetli ovekov odnos prema bogu i svemiru.
Kosti stupa u knjievnost kao plemeniti buntovnik protiv postojeeg poretka stvari (za
razliku od Sterije koji je pasivno rezigniran).
Romantizam je bio veliki prkos i nepomirljivi bunt protiv svih ogranienja ljudskog
duha i sloboda.
Helenski mit o divu Prometeju je pobuna dobra protiv zla, borba slobode i tiranije,
razuma i stihije. Od grkih dela najpoznatiji je Eshilov Okovani Prometej. Eshilov
Prometej strada zbog preteranog ovekoljublja, zbog samovolje i prkosnog buntovnitva
prema vrhovnom bogu, Zevsu. Prometej je obdario ljude vatrom, dajui im preimustvo
koje imaju samo bogovi. On je ljude uinio razumnim i sposobnim da misle i stvaraju,
jer vatra simbolizuje razum. Zbog tog greha Prometej je morao da ispata, prikovan na
kavkaskoj steni u Hefestovim okovima, dok mu je orao kljucao utrobu, koja se ipak
stalno obnavljala jer je on bio besmrtan. Prema mitologiji, Herkul je ubio orla i
oslobodio prometeja.
O Prometeju su pisali i srednjevekovni pisci, poredei ga sa Hristom. Za Prometejev lik
interesovali su se i Volter, Gete, Bajron, eli, De Mise i na Laza Kosti.
Romantiari Prometejevo zavetanje shvataju kao borbu, nemirenje, tenju za
beskonanou ljudske moi. Prometejstva ima gotovo kod svih naih romantiara, ak
i kad to nije terminoloki oznaeno (Njego, Branko, Jaki).
Kosti je autor pesme Prometej koja se u velikoj meri ugleda na Eshilovo delo.
U pesmi Jadranski Prometej (1870) Kosti ovog junaka vidi kao borca za nacionalno i
ljudsko osloboenje. Kosti govori o oslobodilakoj borbi srpskog naroda protiv
austrijske imperije. Ovde je do izraaja doao romantiarsko simbolistiki pristup i
150
alegorijsko tumaenje i bogaenje mita. Umesto olimpskog tiranina Zevsa javlja se isto
tako surova zemaljska tiranica Austrija, oliena u rimskoj boginji Junoni. Kosti je u
ovoj poemi poao od istorijskog dogaaja, od konkretne nacionalne pobune kao
inspiracije za pesmu. Njegov orao na poetku pesme nije moni izaslanik bogova, ve
oerupani dvoglavi simbol austrijske monarhije. Kosti asocijativnim alegorijskim
slikama i nizovima stvara impresivnu karikaturu, zapravo grotesku dvojne monarhije.
Pesma je vrsta lirske refleksije o tada sasvim aktuelnim dogaajima, o tek stvorenoj
Austro-ugarskoj monarhiji. Pesnik aludira i na poraz Austrije od Pruske 1866.
Inventivno koristi igru reima o dvoglavom orlu i dvojnoj monarhiji izvodei odatle
dvolinost tadanje habsburke politike. Stvaranje dvojne monarhije Kosti smatra
prevarom.
Osnovnom idejom pesma je takoe bila usmerena protiv tada aktuelnog
austroslovenstva, ujedinjenja junih Slovena u okviru Austrije. Iako je u poemi sve
usmereno na detronizaciju austrijskog dravnog stroja, pesnik tome daje i dublje,
univerzalnije znaenje.
Nacionaloslobodilaku borbu Kosti poredi sa veitom borbom mora i oluje, borbom
slepih elementarnih sila, istiui da sve to je stihija, haos, ropstvo mora da propadne po
prirodnim, kosmikim zakonima.
Ne samo u motivima i idejama, nego i u formi, Kosti koristi uktaj necionalnog i
univerzalnog. Kosti je prvi uveo slobodni stih u srpsku knjievnost. esto koristi i
dvostruko rimovane latinske distihe kao i slovensku antitezu iz narodne poezija.
Pesma je viebojna, simbolina i asocijativna u raznim smerovima. Drugi deo poinje
grandioznom slikom okovanog diva na hladne grudi stene prikovan.... Niu se smele
kontrastne slike i sintagme hladne grudi, vekovito raspetije. Okovani div jo uvek
ispata svoj vidovdanski grej greh zbog nesloge, zbog poraza i zanemarivanja
nacionalnih stvari radi sitnih i prolaznih koristi.
Kosti ekspresivnim reima vaja pravi herojski portret, vrlo zgusnut i plastian. U
jezgru poeme istie se, u retorskim pitanjima, sloboda i slobodarstvo kao vrhunske
vrednosti, kao ivorvorne svetlosti samog suneva ara.
Opet je tu i ironija i ruganje. Pesnik evocira nacionalnu istoriju i kosovsku katastrofu,
ali ne narativno, ve u alegorijsko i metaforistiko mitiziranoj slici. Pesnik posredno
takoe istie da se njegov narod vekovima rvao sa azijatskom silom i mrakom, dok je
ostala Evropa ravnoduno utala, ostavila ga samog. Ali dugotrajna patnja i borba
prekalili su srpski narod i osposobili ga za otpor i pobedu kamen se nije raskamenio...
Kremen je izvanredno naen simbol, slian onom koji e ura Jaki uzeti u
Otadbini. Sklon mitizaciji, Kosti nacionalnoj heroici daje svoju verziju kosovskog
svetlosnog mita. Kada je azijska adaha zla onog dana Vidova progutala nae sunce
slobode, ono joj je eglo utrobu, a od tog sunca slobode na Prometej priestio se
jednim njegovim zrakom svetlosti. Sauvan je u Prometejevom srcu prieem. Taj
veiti zrak sljubio se s prigrljenom stenom i stvorio se kremen stanite vatre.
U ovoj slici saet je i na folklorni mit o bogu Vidu, upotpunjen motivom priea
srpske kosovse vojske pre boja. Junaci se prieuju svetlou i ta sveta vatra sauvana
151
je u kremenu eka udar koji e je oivotvoriti. U ovoj pesmi ostvaruje se Kostieva
poetika ukrtaja, stapanja i spajanja razliitih elemenata, od kojih nastaju nove
vrednosti. Kosti smelo i raznorodno ukrta razliite elemente i tokove (Prometej,
Junona), dodajui im i nae nacionalne (Vid, kosovsko priee).
Zavrni akordi pesme doaravaju viziju srpskog ustanka protiv Austrije. Stradanje
Prometeja nije kraj njegovog dela, smatra Kosti, ve je to izazov novom otporu i jo
snanijim tenjama za osvajanjem novih vrednosti, a sloboda je vrednost nad
vrednostima. Jadranski prometej postaje tako simbol svekolikog Srpstva u prolosti i
sadanjsti.
I opet pesmu na kraju ozaruje smeh, ironija, ruganje. Od prometejskog vaseljenskog
smeha strepeo je Zevs, kao to i austrijske vlasti strepe od ustanikog.
Anica Savi Rebac, O jednoj pesmi Laze Kostia
Prema D. Nedeljkoviu, Kostieva filozofija je po svom postanku tesno vezana za
pokret naune i pozitivistike filozofije vremena u kome je nastala druge polovine 19.
veka, ali u tom pokretu ona zauzima posebno mesto svojom generalizacijom zakona
suprotnosti, uvodei heraklitovsku dijalektiku u moderni evolucionizam.
Kosti je postavio princip po kome velika umetnost izrasta iz ukrtaja suprotnih sila:
mate i razuma, mozga i srca, poezije i filozofije, ukrtaja, koji je najpre ivotna
antinominost, da bi u umetnikom delu postao simetrija i harmonija.
Pesmu Pevaka imna Jovanu Damaskinu Kosti je napisao kada mu je bilo 24 godine,
to znai da je on ve tada nosio u sebi zamisao ukrtaja suprotnih sila kao osnovnog
kosmikog zakona.
Kosti je iao daleko u razjedinjavanju da bi mogao, prema harmoniji koja se stvara u
suprotnim tenjama, ii to dublje u spajanju. Njegova poezija obuhvata polove: mozak
i srce, stud i plamen, svest i podsvest, beskrajnost i blizina. I Hereklitov bog je i no i
dan, i zima i leto, i rat i mir, i sitost i glad. Nijedan pesnik nije neposredno blii
Heraklitu nego Laza Kosti u ovoj pesmi. Kod Kostia, teite heraklitovske koncepcije
je u uzajamnoj uslovljenosti ropstva i osloboenja, sa implicitnim krajnjim trijumfom
osloboenja. Ono je sveobuhvatno oseanje, iako se u dnu, u pozadini i dalje vodi borba
suprotnosti. U linosti Laze Kostia ta borba je do kraja reena tek u njegovoj
poslednjoj pesmi, Santa Maria della Salute.
Predrag Vukadinovi, Dijalektika i lepota
U pesmi O ekspirovoj tristagodinjici, Kosti je ekspira sagledao na sasvim odreen
nain: kao jedan genijalni komeaj, kao totalitet suprotnosti, dakle kroz optiku
Heraklitovih fragmenata.
Jovan Dereti, Laza Kosti
Iz ranog razdoblja potiu dve zbirke poezije: Pesme I, II. Od sredine 70. godina do smrti
napisao je mali broj pesama i sam ih je nazivao poznicama. Tu spada njegova gorka
rodoljudiva pesma Prolog za Gorski vijenac, iji je pesimistiki finale sam Srbin
stoji sebi sam! sasvim u skladu sa tadanjim pesnikovim nacionalnim raspoloenjem i
obe pesme posveene Lenki Dunerskoj (Gospoici L. D. u spomenicu i Santa Maria
della Salute).
152
Na njegovo intelektualno i pesniko obrazovanje najvei uticaj je imala helenska
knjievnost i filozofija (Homer, Eshil, Heraklit). Bio je veliki ljubitelj ekspira, koga je
i prevodio i nae narodne poezije. On ne podraava narodnu poeziju (za razliku od
Branka i Zmaja) iako je njen strastveni apologet.
Kosti je pesnik filozof. Osnovno naelo njegove filozofije je naelo ukrtaja
suprotnosti. Ono se javlja u dva suprotna oblika: kao simetrija i kao harmonija. Kod
simetrije, suprotnosti su u stanju uzajamne ravnotee, a kod harmonije dolaze u stanje
meusobnog proimanja ili uzglobljavanja. Kostieva filozofija nosi i estetika obeleja
i nazvana je dijalektikim pankalizmom lepota nije subjektivni doivljaj, ona se nalazi
u samim stvarima, izvan nas, njeni koreni su u biu sveta. Najvaniji element lepote je
svetlost. Pre nego to se ona pojavila, vladao je haos.
Polaznu taku u Kostievom shvatanju poezije ini njegovo uenje o pesnikom zanosu.
Pesniki zanos nije ni san ni java, nego neto tree izmeu sna i jave. To je stanje u
kome se ukrtaju san i java, mata i razum, misli i oseanja, racionalno i iracionalno,
realnost i fantazija. Jedino u stanju pesnikog zanosa pesnik moe da stvara po
zakonima lepote. Pesniki zanos je iskljuivo individualan i ne treba ga meati sa
nacionalnim (to je uinio Zmaj u politikim i satirinim pesmama; Zmaj kao slavuj
pesnik ulia i kao zmaj pesnik nacionalnih borbi, koji je progutao slavuja).
Naelo ukrtaja, prisutno u svim pesmama i dramama dobilo je paradigmatski izraz u
Pevakoj imni Jovanu Damaskinu. Ova pesma molitveno priziva pravoslavnog
svetitelja i vizantijskog mistikog pesnika ali je po duhu heraklitovska. Sve u njoj je u
znaku vene borbe suprotnosti. Bog je depersonalizovan i shvaen iskljuivo kao
osnovni princip svetskog kosmikog poretka, kao naelo ukrtaja.
Pesma Lice tvoje... spada u ljubavne pesme u kojima je Kosti bio potpuno razliit od
Zmaja i Branka. Njegove ljubavne pesme su sloene, barokne slikovitosti, u ijim se
lavirintima gubi poetni doivljaj. U njima gotovo uvek ima neeg usiljenog,
izvetaenog. Ispevane su komplikovanim, sofisticiranim jezikom koji nije naao
poklonike ni meu itaocima ni meu kritiarima. Izuzetak je Santa Maria...
U rodoljubivoj poeziji Kosti je buntovnik. I u ovim pesmama ima bizarnih pesnikih
slika, paradoksa, zapletenog stila i zatamnjenog smisla itd. vrhunski izraz Kostieve
nacionalne heroike nalazimo u Jadranskom Prometeju. U njoj je opevao dogaaj koji je
uzbudio srpsku javnost: krivoijski ustanak protiv austrijske uprave. Slika tog dogaaja
pesniki je viestruko nadograena: nacionalna apoteoza klasinim simbolima, politiko
stanovite pesnikovom satirinom vizijom. Srpski pobunjenik je istovremeni kosovski
titan i jadranski Prometej, on se na kraju pesme oglaava gromoglasnim prkosnim
smehom od koga se potresa itavo carstvo. Taj kostievski smeh kao najvii izraz
nemirenja sa tiranijom javlja se u mnogim njegovim delima.
Poznata pesnika apoteoza O ekspirovoj tristagodinjici ima u osnovi biblijsku priu o
stvaranju sveta, koja zvui sveano, na momente patetino. ekpir je novi, ponovljeni,
knjievni kosmos koga je stvorio Bog. Na kraju pesnik prkosno poruuje ekspiru da se
posrbi.

153
udna i edna balada Minandir je moda najlepa pesma koju je Kosti napisao.
Oblikom, strofom i kazivanjem peto pevanje Samsona i Delile lii na Minandir.
Ispriana je drevna legenda o ljubavi i smrti, mirnim, ujednaenim tonom sa prisenkama
ironije. To je pria o kralju Ramsenitu od Misira, njegovoj prelepoj keri Valadili i
neimaru Minandiru. Sve troje vezuje duboka, tragina ljubav i sve troje na kraju bivaju
sjedinjeni u smrti. Na temu ljubavi i smrti nadograuje se tema umetnosti. Gradei
kraljevu grobnicu, lavirint, Minandir u ludilu ljubavnog bola stvara likove udesne
lepote od kojih svaki lii na voljenu devojku. Sve je u ovoj baladi u znaku nevinosti i
istote, njen najei epitet je belo.
Slobodan Jovanovi, Laze Kostia Samson i Delila
Biblijska pria o Samsonu i Delili razlikuje se od Kostieve verzije. U Bibliji, Samson,
koji je svojom divovskom snagom dojadio Filistejcima, zavoleo je devojku Dalidu.
Filistejski knezovi obeaju joj mnogo novca ako otkrije gde je njegova snaga i kako bi
se mogao savladati. Poto joj je Samson ispriao da mu je snaga u kosi, Dalida ga je na
spavanju oiala. Filistejci ga ugvate tako obesnaena i iskopaju mu oba oka. Prilikom
jedne svetkovine, Filistejci izvedu Samsona iz tamnice da im igra. Samson, koji je u
tamnici sa ponovo naraslom kosom povrtio svoju snagu, imao je jo samo jednu elju
da se osveti neprijateljima koji su ga oslepili. On zagrli dva srednja stuba na kojima
stajae kua, nalee jako i kua se srui na sav narod koji je bio u njoj. S Filistejcima
pogibe i Samson, ali umirui, on pobi vie Filistejaca, nego to ih je pobio za itav
ivot. U biblijskoj prii Dalida ima sporednu ulogu, jer je glavna stvar Samsonova
borba s Filistejcima.
Laza Kosti je uinio vanijim odnos Samsona i Delile nego Samsona i Filistejaca.
Oseanja te dve linosti zamrsio je i dao im dubine i u tom psiholokom preraivanju,
Delila je postala zanimljivija od Samsona.
Samson nije poznao Delilu na potoku, nego na boju. On ubija njenog mua. Razjarena,
ona hoe da ubije Samsona ali on je ve obamrlu dohvata u zagrljaj i tako poinje
njihova ljubav. I kod Kostia, Filistejci trae do Delile da im izda Samsona. Dok u
bibliji, ona to pristaje da uini za novac, kod Kostia ona gnevno odbija Filistejce, jer
do ludila voli Samsona.
Delila voli u Samsonu njegov viteki duh koji se ogleda u njegovom elu i pogledu, a
voli i njegovu muku snagu, koja se pokazuje u njegovoj bujnoj kosi. Njena je ljubav
vrlo ulna, i opet bi htela da bude neto vie nego ulna. Kod Kostia, Samsonova
griva, znak njegove muke moi, istovremeno je i znak Deliline ulne ljubavi. elei da
uveri samu sebe da je Samson divan i bez svoje grive, Delila eli u stvari da svoju
ljubav uini manje ulnom, istijom i blagorodnijom.
Ali Samson bez kose nije divan nego straan. Moda Delila nije mogla voleti Samsona
bez njegove grive im je prestala njegova ulna privlanost, prestala je i njena ljubav.
Sva njena Samouverenja da voli Samsona i drukije, bila su samoobmana. Kada je
popustila vatra ulnog zanosa, Delila je prema Samsonu osetila staru mrnju, kao prema
ubici njenog prvog mua, iji joj je samrtniki lik, u oianom Samsonu, izaao pred
oi.
154
 U njenim oseanjima nastaje preokret. Ona izdaje Samsona Filistejcima, jer ostrigani
Samson nije vie Samson. Sa grivom on ne gubi, kao u Bibliji svoju snagu, nego svoju
privlanost za Delilu.
Za nagradu to je izdala Samsona, Askalonski knez uzima Delilu za enu. Na dan
svadbe, Delila trai od Askalonskog kneza da pogubi Samsona. To kod nje nije samo
mrnja prema Samsonu, nego i strah i to ne toliko od Samsonove osvete, koliko od
uspomena na njenu nedostojnu ulnu ljubav prema njemu (nisam tebe, care, vredna).
Izveden iz tamnice, slepi Samson uje oko sebe graju svojih sterih dumana Filistejaca,
koji bi hteli da ga premlate. On zamilja da je opet u boju. Na Samsonov uzvik ceo
filistejski narod zanemeo je od straha, ali, gore na prestolu, Delila je ciknula. Samson je
zaboravio na bitku i Filistejce i pojurio ka Delili. Sva njegova stara ljubav pretvorila se
u mrnju, i on se ustremio na Delilu da je udavi. Ali on, budui slep, ne uhvata Delilu
nego jedan kip o kome se dri cela zgrada. Sasvim sluajno dakle on rui celu zgradu,
koja u svom padu zatrpava i njega i Delilu i ceo filistejski narod.
Ukratko, Dalila je zavolela ubicu svog mua, Samsona. Ta je ljubav utoliko neodoljivija
i utoliko grenija, to je Delila ulima priviena Samsonu. U jednom trenutku, kad
goznica ula kod nje malaksava, ona izdaje Samsona Filistejcima, ali ni posle toga nije
mirna. Uspomena na Samsona mui je dokle god je on iv, jer nije sigurna da nee opet
podlei njegovoj mukosti. Ona trai njegovu smrt, ali u tome nalazi i svoju, spojena sa
Samsonom u smrti, kao to je u ivotu bila.
Sluaj Delilin slian je Aneliji i Fileti u Maksimu Crnojeviu. Kao to Fileta umire s
reima: Oh, mrzim ljubim mrzim ljubim ga, tako i Delila, i kada trai da ubiju
Samsona, ni sama ne zna da li ga voli ili mrzi. U oba sliaja ljubav je grena: ena voli
onoga koga bi trebalo da mrzi ali ta ljubav s nemirnom saveu, svakog asa se moe
pretvoriti u smrtnu mrnju.
Romantiari su voleli da spajaju ljubav, zloin i smrt. Strast koja se granii sa ludilom
ne zna ni za boije ni za ljudske zakone, i kao sila iz nekog drugog sveta, ona prelama i
lomi nau volju.
Nedi je zamerio Kostiu da je njegova obrada biblijske prie:
1. bez ideje, sva u prienju, protkanom razlinim epizodama
2. u Bibliji nema pomena o Delilinoj ljubavi prema Samsonu.
Meutim, ovaj Kostiev spev nije samo niz epizoda. Sve epizode vezuje i ujedno im
daje dublji smisao Delilina sudbina. Njen sluaj nije tako jednostavan, jer ona
istovremeno i voli i mrzi Samsona, a ta mrnja moe da bude dokaz da nije zaboravila
svog mua.
Ovaj spev kao i druga Kostieva dela obiluje kovanicama. Podeljen je na pet pevanja.
Jovan Dereti, Laza Kosti
Samson i Delila je najbolja Kostieva romantina poema. Teite je pomereno na Delilu
i njene enske metamorfoze. Kao i Maksim Crnojevi, i Samson strada zbog gubitka
lepote, a ne snage (kao u Bibliji). On je u poetku sav u nekom ulnom zanosu, opijen
ljubavlju, a tek kada ga Delila izda u njemu se budi junak i nepobedivi div. Mrnja
prema eni ga pokree na delanje u zavrnom delu, kao to ga je ljubav pokretala u
155
prvom delu pesme. U katastrofi se ponovo postie harmonija, pomirenje zavaenih
elemenata, mukog i enskog, javnog i linog, erotskog i kosmikog.
Dragia ivkovi, Spomen na Ruvarca Laze Kostia
Ciklus Kostievih pesma iz 1864-1867 (Pevaka imna Jovanu Damaskinu, Samson i
Delila, Spomen na Ruvarca) ine uglavnom due lirske pesme, u kojima Kosti slika
iroka i sloena alegorijsko-simbolika platna. To su jedinstvane pesme u srpskoj
knjievnosti onog doba koje su Kostiu donele slavu genijalnog pesnika, ali i pokudu
umiljenog pesnika koji poto poto hoe da izgleda genijalan.
Za Kostievu poeziju danas bi smo rekli da otkriva mnoge dubinske slojeve koje je npr.
Nedi prevideo.
U tim pesmama Kosti je iznenadio srpsku knjievnost ne samo novim temama i
motivima (egzotine zemlje, arhaini motivi) nego i inovacijom forme (kompozicija,
leksika, stih). Kostic koristi i neobican spoj pesnikih slika, koristeci kao postupak za
dinamiziranje slike realizaciju metafore. U nekim pesmama on se ogleda i u
kontrastnom ili paradoksalnom zdruivanju pesnikih slika.
Ranije je jo zapaen barokni karakter Kostievog izraza, dominiraju maniristike
stilske crte: antiteze i paradoksi, antimetabole i hijazmi, oksimoroni, igre reima,
kumulacije, hiperbole i gradacije. Kostieva mata je iva, slikovita, kumulativna i
gradilaka.
Po svemu tome reklo bi se da je Kosti spontan pesnik, ija mata gradi slike i
poreenja, a nabujala emocija tei hiperboli i gradaciji.
Meutim, Laza Kosti je bio i rafinirani pesnik, koji je znao da pravi poeziju. On nije
neobuzdan, ve disciplinovan pesnik koji ume da gradi pesniku kompoziciju. Osnovne
komponente njegove pesnike filozofije su heraklitovski pojmovi harmonije i simetrije.
Naoko romantiarski plaha i neobuzdana, njegova poezija je klasino harmonizovana i
jasno oznaena njegovom antitetikom i paradoksalnom milju.
Svojim talentom, svojim pesnikom prirodom i svojom knjievnom kulturom on je na
najbolji pesniki nain oliavao osnovnu duevnu i misaonu napetost evropske poetike
romantizma: romantiarsku ironiju. Kosti je najbolje poznavao romantiarsku teoriju
pesnitva. Trijadska shema ilera, Fihtea, elinga i Hegela (teza, antiteza, sinteza)
uklapa se u njegovu helensku koncepciju ukrtaja suprotnosti.
Iz tog osnovnog stava kretanja izmeu suprotnosti, iz uverenja da se ovek moe
protejski menjati svojom voljom i svojom sveu, nastala je romantiarska ironija,
misaono-oseajni mehanizam koji je romantiarskog pesnika stalno gonio da ponitava
svoje emfatine uzlete ironinom, superiornom sveu. Kosti je itavu svoju poeziju
zasnovao na tom mehanizmu: smenjivanje paroksizma strasti ironinom sveu o
varljivosti svoga poetskog sna, oseanje zanosa i ushienja sa bolnim razoarenjem.
Spomen na Ruvarca je grandiozna pesma 19. veka i srpske poezije uopte. Pesma
poinje smirenim opisom pesnikovog povratka iz veselog drutva. Zatim slede
nagovetaji neeg avetinjskog ali su ublaeni nekom ironinom upadicom, nekim
racionalnim razlozima a na kraju i reima protesta i poricanja: ti eno ti si stara
godina/a ti adaho ti si dua joj. Kucanje na vratima najavljuje posetu pononog gosta.
156
Cela pria o pononom sastanku sa kotanikom je ispriana doslovno, bez
alegorijsko-simbolinih znaenja, za razliku od drugih Kostievih duih pesama, ime
je pesnik hteo da naglasi prialako-razgovorni karakter pesme. Stih je jampski
deseterac, ali povremeno skraivan ili produavan, to odgovara dramskom karakteru
pesme. Sve ukazuje na to da je pesnik hteo da stvori racionalnu sliku jednog
iracionalnog doivljaja. Zbog toga postoji stalno lelujanje izmeu iracionalnog i
racionalnog, ironino-podsmeljivo prikazivanjeavetinjskog susreta ali i insistiranje na
tajanstvu i samrtnikoj mudrosti. Sve to je mehanizam romantiarske ironije. To nije ni
humor ni ala, to je romantiarsko klaenje izmeu stvarnosti i metafizike, to je bolno
ovekovo saznanje o uzaludnosti svih napora da sazna tajnu ivota i smrti. Poenta o alfi
i omegi, kao simbolima ljudske prirode, samo potvruje istinu, koju su znali i grki
pesnici i filozofi. Heraklidovsko-empedoklovsku koncepciju o ustrojstvu sveta kao
jedinstvu suprotnosti, Kosti je iskazao i u drugim pesmama, npr. O ekspirovoj
tristagodinjici.
Kosti preuzima heraklitovsko-empedoklovsku misao o vaseljenskoj borbi izmeu
dobra i zla, ljubavi i mrnje, koja se ogleda i u oveijem organizmu. Njegova shema
rasporeda psihikih funkcija u telu obuhvata: kukove ili donju utrobu, kao sredite
strasti i izvorite krivice i ogranienja, tj. traginog zapleta, zatim, grudi sa srcem, to je
bolja polovina ovekova, koja potiskuje krivicu oseanjem kajanja i strahovanja, i
najzad glava, kao sedite intelekta, koji sudi.
Ponitavajui svoje moralne, verske, filozofske i poetske stavove, on se u pesmi,
stepenicu po stepenicu pribliavao svome krajnjem cilju pesnikom saznanju o prirodi
ovekovoj i o njegovom moralnom usavravanju. Zadnji stihovi, kao filozofsko-poetska
poenta, ukazuju na samrtniki ivu mudrost. U Spomenu na Ruvarca tema je
metafizika, o moralnom cilju ovekovog ivljenja, o duhovnim epitetima ivota.
Ovde je bol za umrlim prijateljem savladan ironinim otporom prema svim tajnama,
svetinjama, idejnim i moralnim principima, u ime jednog romantini superiornog
nadstava, koji ponitava sve nae iluzije i idealne predstave. Ta igra raspoloenja tee
od poetka pesme i traje sve do kraja, do patetinog zakljuka, koji daje metafiziko
razreenje svim naim nedoumicama i pitanjima.
Prva slika tajanstvene tiine razara se ve u narednoj ironinom porukom pritrp se
malo due. I re vampir iz narednih stihova je podsmeljivo intonirana. Iz Jevanenja
se pomamljuju crna straila to je vrhunac tajanstva i jeze u igri tamnih zagrobnih
sila umeala se i sveta knjiga, koja prestaje da bude teilo i postaje generator straha.
Ovaj prvi deo Kostieve pesme ima dramski karakter koji je skoro dat u obliku
stihomitije, kada se replike daju samo u jednom stihu, ili u dva stiha (distihomitija) ili u
pola stiha (hemistihomitija). Stihomitija je izuzetno ritmina i poveava dramsku
napetost. I ovaj uvodni deo pesme je dijaloki to je unutrapnji monolog koji pesnik
dijaloki vodi sam sa sobom. Pesnik se obraa nespokojnom duhu koji mu se privia,
zatim razmilja o staroj godini, sea se junaka jagnjastog, i komentar povodom
privianja bludnice i adahe iz Otkrovenja Jovanovog (Ti, eno, ti si stara godina),
kao i pesnikovo razmiljanje ta li e sve avet da mu napria kada se pojavi.
157
U dijalogu izmeu Kotanika i Pesnika teme se brzo smenjuju: o bekrijanju Kotanika,
o zemnoj povrnosti, o Jevanelju, o Renanu, o kotanikovoj dragoj, o pozajmljivanju
novca i nauke, o alfi i omegi. Taj dijalog poinje kao obina konverzacija, da bi odmah
preao na disput. U zavrnici, pesnik eli da iskoristi posetu pononog gosta iz
onozemaljskog sveta da bi uo o njegovim tajnama i istinama. Kotanik je pak doao da
uje o Njoj, svojoj dragani. Posle jednog trenutnog nesporazuma o znaenju
pozajmice koju pesnik trai od gosta, dolazi zavrni, tajanstveni odgovor Kotanika o
alfi i omegi, koji se prekida njegovim iznenadnim nestankom i Pesnikovim
deifrovanjem znaenja ove Kotanikove formule.
Cela pesma je u stvari data u dramskom dijalogu, koji se po tipu menja (unutranji
monolog, konverzacija, diskusija), ali koji stalno odrava dramsku tenziju. Cela ta
tenzija ostvarena je u igri smenjivanja raspoloenja i misli, u naizmeninom reanju
tajanstva i njegovog ironinog ponitavanja. Ruvarac sa superiornom ironinou
doekuje pesnikovu misao da je on umro: misli: umro sam/badava, ta je zemna
povrnost. U toj igri se ironino-bolno ukazuje da je iluzornost svih ideja i verovanja
jedina prija oveku i na zemlji i u njoj, i u ivotu i u smrti, i u zemaljskom svetu i na
nebesima.
Vrednost filozofsko-metafizike poruke ove pesme nije u njenom znaenju, ve u njenoj
umetnikoj prezentaciji. Svaki stih i svaka slika je motivacijska priprema za sledeu
sliku i pojavu. Postupak romantiarske ironije samo dinamizira ovu dramsku napetost.
Kosti koristi i paradoksalne i oksimoronske spregove rei oiveli grobovi i umrli
ivota, ima jo jae istie prepletenost ivog i mrtvog, ovozemaljskog i
onozemaljskog, stvarnog i nadstvarnog, i da tako ukae na dijalektiki spoj koji
rezultira krajnjom upitanou o ivotu, svetu i oveku.
Ova pesma je racionalnim sredstvima (prirodno voen dijalog, izbor leksike iz
svakidanjeg govora) ostvarila udesan iracionalni utisak jedne snovidovne vizije. Ova
pesma je najvii izraz treeg plana Kostievog pevanja: njegovog spoja poezije i
filozofije.
Ovo je pre svega lirska pesma, ali u njoj ima i elemenata fikcionalnog predstavljanja, a
dominira i dramska tenzija, tako da moemo govoriti o sloenom vidu lirske pesme.
Kod Kostia ne postoji stihovano pretakanje refleksije u slikovito-ritmiko kazivanje,
ve pesniko stvaranje u kljuu meditiranja i refleksije.
Jovan Dereti, Laza Kosti
Najdublji izraz svog pesnikog humora Kosti je dao u ovoj pesmi. Ona spada u
kosmiko-filozofske pesme. Ovde Kosti povezuje sveano i familijarno, misaono i
komiku, fantaziju i zbilju. U gluvom pononom trenutku pojavljuje se duh, tanije
kostur preminulog prijatelja Koste Ruvarca. Uvodni deo pesme je narativno-opisni s
jezivom slikom ponone tiine, sredinji deo pesme je razgovor izmeu dva prijatelja a
u zavrnom je filozofska poenta. Cela pesma data je u polualjivom-poluozbiljnom
tonu. Duhovite ironine opaske ne mimoilaze ni zemaljsko ni nebesko. Pa i samo
iezavanje duha dato je s kominim obrtom u kome je povezano sa narodnim
verovanjem da duhovi nestaju na prvi kukurik petla. Duh prijatelja nestaje upravo u
158
 trenutku kada se od njega oekivao odgovor na knjuno pitanje. Cilj razgovora je
duboko ozbiljan i tie se krajnjih istina o ivotu i smrti. Filozofska poenta data je u
duhu Kostievog uenja o suprotnosti i obeleena je biblijskim simbolima alfa i omega.
Miodrag Pavlovi, Santa Maria della Salute Laze Kostia
Pesma je napisana u oktavama. Sam refren pesme Santa Maria della Salute je prvi
element zvunosti ove pesme.
U prvom stihu dva puta je upotrebljen glagol oprosti, ime je i naglaen. Naglaeno
je i konstituisanje svetosti Bogomajke (majko sveta, blaenoj tebi, nebesnice,
vrelo milosti, preiste skute). Gledanje na samog sebe kao na zemaljskog stvora,
takoe je oblik pojaavanja.
Prvi stih druge strofe takoe dvaput donosi isti pojam lepe nosit lepotu. U treem
stih otvara se najira pojmovna pozornica: svetska grehota. etvrti stih donosi
dramatiku stradanja: u pepo spalit i srce i lub (=lobanju). Rei imaju vizionarsku,
traginu konotaciju). Sledei stih donosi dva stradalna glagola: trnut i tonut, a za
njima se u istom stihu pominju i avo i vrag. U poslednjem stihu ove strofe lepe se
javlja po trei put.
Trea strofa poinje ponovo zvunim oprosti a zatim se 2 puta javlja reca za
hiperbolizaciju mnogo. Trei i etvrti stih pojaavaju se recom sve. U estom stihu
gorka hiperbola: sve je pepo i pra.
etvrta strofa poinje negativnim insistiranjem u stihu trovalo me je podmuklo,
gnjilo. Zatim se opet pominje svet.
Dalje u pesmi na mnogo mesta se koriste hiperbolizacije i pojaavanja: crni mrak,
muka ljuta, nikad jo takav ne sinu gled, svih vasiona stopila led, svu svoju
duu, sve svoje ude, svu venost itd.
etiri stiha devete strofe spadaju u najgromoglasnija mesta ove pesme: pomra sunce,
veita stud/gasnue zvezde, raj u pla briznu/smak sveta nasta i strani sud....
Strofe 10-14 relativno su priguene, nastaje zvuni predah pred dvema poslednjim
oktavama.
Kosti se slui insistentnim rimovanjem, naroito u poslednjoj strofi, snanim
hiperbolinim izrazima, ponavljanjima, klasinim retorskim i invokativnim obrtima,
superlativnim obrtima, prilozima univerzalizacije. Tim sredstvima Kosti je uspeo da
napravi kosmiku himnu, viziju ljubavi i nade u veno blaenstvo i dragim biem.
Sve strofe u pesmi, osim pretposlednje zavravaju se refrenom. Refren je osmi stih u
strofi i pisan je latinicom to je naziv crkve u Veneciji a istovremeno i jedan od naziva
za bogorodicu. Ovaj refren je pevljiv i invokativan i sadri 4 od moguih 5 vokala.
Kosti ima mnogo pesama sa refrenom. U ovoj pesmi refren ima viestruku funkciju i
smisao:
1. daje osnovni klju, tonalitet u ijem se rasponu pesma dogaa, skuplja i rezimira
njene zvuke
2. sugerie veliku baroknu crkvu u Veneciji, na izlazu iz Kanala grande
3. postaje ezoterino ime za majku, od koje pesnik trai oprotaj. Postaje tajno ime
kojim doziva dragu, koja je s one strane ivota
159
4. postaje neoekivani dramski rasplet nekih strofa.
5. stoji kao ist ikljanje zvuka
6. daluje kao citat neke fraze sa stranog jezika.
7. stoji kao upija na kraju strofe, prikuplja u sebe preostatke naih emocija kako
bismo sledeu strofu itali kao da sve poinje od poetka. Taj refren je invokacija,
retorski obrt.
8. deklarie pripadnost pesme stilskoj epohi baroka, kao i preko crkve koji imenuje
9. postaje najvaniji deo pesme, molitvano fiksiranje pesnika na jednu taku svog
duhovnog horizonta, kojoj se kruno, u strofama pribliava.
Sadrina: prve dve strofe su polemika sa sopstvenom ranijom pesmom, Dude se eni.
Kosti trai oprotaj za svoje aljenje to je bio protivan rtvovanju naih dinarskih
uma koje su sluile odravanju i doziivanju Venecije i njenih crkava. Izvinjavajui se,
on kae da je promenio itav pogled na svet: on sada smatra da je bolje biti sastavni deo
hrama, nego uestvovati u istoriji, svetskoj grehoti.
U treoj i etvrtoj strofi, Kosti iskazuje jadikovku nad svojim ivotom, nad svim to je
prolo, nad svim to je bilo zaludno, ludo, nad onim nastojanji koja su bila prevaziena
ili poraena.
Usled trenutka samooplakivanja i kajanja, javlja mu se intantivno svetlee i skoro
opipljivo privienje njegove drage. On opisuje zranost i lepotu tog privienja u itave
tri strofe (5-7).
Osma i deveta strofa (dve se u meni pobie sile...) priaju ovozemaljsku predistoriju
njihove ljubavi, sukob razuma i oseanja, odricanje, raskid i njenu smrt.
U tri naredne strofe (11-13), pesnik izriito kae da mu se draga odonud javlja i pria
njihove sastanke, negde izmeu jave i sna, na sastajalitu dva sveta. On opisuje svoj
natulni brak sa umrlom dragom i govori o svojim pesmama kao o rezultatu tih
sastanaka i tog optenja.
U pretposlednjoj strofi priprema se zalet poslednje zavrne ekstaze, koja je i
predvianje ishoda njihove ljubavi. Posle nepredvidivih sastanaka u snovima, dolazi
zavrno ushienje u vaseljeni. U tom ushienju venecijanska crkva, slika njegove drage
i slika svete device stapaju se u jedno i izlaze na sretanje pesniku.

Santa Maria della Salute kao molitva

Ova pesma ima oblik i prizvuke sakralne poezije. Ima zamah i uzlet himne, iskazuje se
kao molitva, kao kajanje i ispovest. Kostieva vizija u ovoj pesmi ima snagu otkrovenja.
Njemu se zagonetka kosmosa otkriva u venoj sladosti erotizma, u velikom trijumfu
nad svetom, nad sobom, nad smru. I dok je Danteova ena ena posrednik ka
natprirodnoj mudrosti, u Kostievoj pesmi ena postaje sam cilj pesnikove
sanktifikacije. Ona postaje vrhovni simbol svemira a pri tom ostaje ena. Planovi
zemaljske egzistencije i venosti se presecaju.
Jovan Dereti, Laza Kosti
Ljubav u ovoj pesmi nije samo oseanje, ona je mnogo vie od toga: osnovni princip
ljudskog ivota i poretka u kosmosu i sila koja pokree svetove.
160
Pesma poinje kao pokajnika molitva. Greh za koji se pesnik kaje nije moralni nego
estetski. On se ogreio o lepotu kada je u rodoljubivom zanosu poalio za borovima
naih uma. Lepota se u pesmi javlja u tri oblika: kao arhitektonska lepota crkve, kao
telesna i duhovna lepota idealne drage i kao boanska lepota vasione. Ljubav je osnovni
nain sluenja lepoti i ona pesniku omoguava da se uzdigne od nesavrenog do
savrenog, od zemaljskog do nebeskog. Ljubavna udnja prema lepoti postie uspon do
apsolutnog, a idealna draga ima ulogu posrednika. U mraku njegovih lutanja i grehova
ona je boanska svetlost, a u pustoi posle njene smrti iznenadni sisreti sa njom u
snovima donose trenutke mistike ozarenosti. On se s umrlom dragom sjedinjuje i
duhovno i telesno. Ona mu otvara put ka najvioj mudrosti kroz nju sad vidim, od nje
sve znam, a iz duhovnog braka sa njom raaju se njegove pesme. U njihovom
konanom susretu posle njegove smrti doi e do ekstatinog stanja u svim nebeskim
sferama, u celoj vasioni.
U oktavama se smenjuju katalektiki i akatalektiki oblici enskog deseterca. Zadnje
dve strofe su spojene a posednjih osam stihova se rimuju sa refrenom, i tako se i
zvuanjem izraava ekstaza veite radosti.

48. 49. Laza Kosti: Maksim Crnojevi (tragedija), Pera Segedinac

(tragedija)
Marta Frajnd, Dramsko stvaralatvo Laze Kostia
Kosti je kao student glumio u amaterskim izvoenjima Sterije u Peti, pisao je
pozorine kritike koje su pokazivale iroko poznavanje istorije i teorije pozorita.
Prevodio je strane drame na na jezik (ekspira), a i sam je pisao dramske tekstove.
Borba za politike i nacionalne slobode 60. godina 19. veka tekla je uporedo sa borbom
za rehabilitaciju nacionalnih kulturnih tradicija. U takvoj duhovnoj situaciji, teatar se
shvatao kao vrlo pogodan medij putem koga su se mogle brzo i efikasno rasaivati
slobodarske i nacionalne ideje. Sredinju ulogu u irenju ovih ideja imala je Ujedinjena
omladina srpska, a Laza je bio jedan od njenih glavnih predstavnika. Oduevljavanje
narodnom istorijom, tradicijom, folklkorom i usmenom poezijom, bila je jedna od
glavnih crta Omladinskog pogleda na svet.
Kosti nikada nije jednostavno podraavao narodnu poeziju. Sve to je iz narodne
tradicije preuzimao, doivljavalo je u njegovom delu temeljitu transformaciju i prolazilo
kroz ukrtaj sa njegovim pesnikim temperamentom, tako da se kod Kostia uporedo sa
izuzetnim razumevanjem usmenog naslea javlja i izvesna promiljena distanca od
njega.
Kosti je narodni jezik odlino poznavao i duboko oseao, ali je sebi dozvoljavao velike
slobode u njegovoj primeni. U Maksimu Crnojeviu, svojoj prvoj drami Kosti se
poigrava jezikom, ponekad preterano, inspirisan ekspirovim ranim dramama. U drami
Kostievog zrelog doba, Peri Segedincu, iskaz je suzdraniji ali znaenjski bogatiji.
Spartanska strogost upotrebe govora pojaava utisak o antikoj jednostavnosti i veliini,
koju Pera Segedinac ostavlja na gledaoca.
161
Kosti je jedan od naih najboljih poznavalaca evropske kulture i teatra. On nae
narodno stvaralatvo posmatra kao deo evropskog konteksta. Neki od elemenata u
evropskoj tradiciji bili su Kostiu posebno bliski, npr. ekspir, Kristofer Marlo, Eshil,
Sofokle, iler, kao i savremeno pozorite. Kostieve drame Maksim Crnojevi i Pera
Segedinac su dva osnovna oblika nae romantiarske tragedije tragedija na temu
narodne pesme i tragedija nadahnuta istorijom. Kosti je pokuao da stvori i narodnu
komediju (Uskokova ljuba).
Temu za svoju prvu tragediju Kosti je pronaao u narodnoj pesmi enidba Maksima
Crnojevia. Za temu Pere Segedinca uzeo je realnu i blisku istoriju.
Maksim Crnojevi je oevidno delo mladog pesnika koji eli da u jednom dahu pokae
sve to zna i ume, da iskoristi sve mogunosti jezika kojim pie, da zaseni i osvoji. To je
i ar i nedostatak ove tragedije u kojoj su se sukobila dva sveta svet narodne epike i
svet ekspirovske tragedije, postiui na momente sklad, ali ee pretei da ugroze
jedinstvo i kvalitet tragedije. Kosti je eleo ali nije uspeo da ih amalgamira.
Prvi in tragedije, koji se odigrava u Mlecima, daleko je blii svetu Romea i Julije, nego
svetu narodne poezije. Analogije sa Romeom i Julijom postoje u itavoj tragediji.
Osnovni sukob linosti zasniva se na suprotstavljanju autokratske roditeljske volje
oseanjima mladih; radnju pokreu nepromiljeni, nagli, impulsivni postupci (Ivovo
hvalisanje, Makismovo potezanje maa na Miloa). Milo kao i Merkucio, gine
besmisleno, kao rtva tuih problema i sukoba. Analogije postaju razumljivije ako se
setimo da je Kosti prevodio Romea i Juliju upravo kada je radio na ovoj drami.
Tragini zaplet poinje da se razvija tek u drugom inu. U njemu prelazimo iz sveta
ekspirove tragedije u svet narodne pesme. U dijalozima likova postavlja se osnovna
tema tragedije o Maksimu tema sukoba stvarnosti i privida, istine i lai. Maksimu je
bolest oduzela pravo lice lepotu. Njegovu ulogu stoga mora da preuzme Milo, kome
e to lice biti nametnuta maska. Poev od drugog ina, svi protagonisti moraju da stave
maske na lice, jer samo tako moe da se odri re koju je Ivo dao dudu da od
Maksima nema lepeg oveka ni mladoenje.
Kob gubitka lepote koja je zadesila Maksima nije uzrok tragedije ni u narodnoj pesmi ni
u drami. Ali kada je gubitak lepote postao deo velike lai i prevare, on se morao
pretvoriti u deo kobi koja dovodi do opteg sloma i tragedije celog plemena.
La koju zamilja i sprovodi Ivo Crnojevi (koga ni Kosti ni narodna pesma ne
imenuju kao negativnu linost) stvara mnoge probleme piscu koji u svom delu pokuava
da usaglasi model narodne pesme sa modelom ekspirovske tragedije. Budui da je
srpski pesnik, on mora da sledi pesmu u kojoj se ispravnost postupaka oca, voe
plemena na moe dovoditi u pitanje Ivo ne moe biti nosilac kobi. Ali, s druge strane,
on eli da napie ekspirovsku tragediju, u kojoj samo onaj ko se opredelio za la,
privid, prevaru, moe biti kriv za tragini rasplet dogaaja. ekspir ne moe proglasiti
krivim nekoga ko je zbog bolesti izgubio lepotu, zato to bolest nije ovekov svestan,
voljan in. ekspirovski junak moe biti kriv i stradati samo zbog neega to je poinio,
a ne zbog onog to mu se dogodilo. Sukob izmeu koncepcije narodne pesme po kojoj

162
je tragini junak onaj koga je naruila bolest i koncepcije ekspirovske tragedije po
kojoj je kriv onaj koji je uinio neko zlo, provlai se kroz celu dramu.
Zanimljivo je da protest protiv privida i lai sprovodi ba Maksim koji stalno pokuava
da doe do istine o svima o Aneliji, Milou, a najvie o sebi i pravoj prirodi svojih
oseanja. Ali njegovi pokuaju samo doprinose traginom kraju zapleta kome on nije
bio ni pokreta. Poto mu je fiziki lik uniten boleu, on mora da se izbori za svoj
identitet. Njegova dilema je problem ekspirovske tragedije karaktera. Ali on ne dobija
priliku da bilo pta uini, jer svaki postupak koji bi vodio ustanovljivanju njegovog
pravog identiteta spreava Ivo Crnojevi. Ivova dilema je svojstvena tradiciji i
obiajima narodne pesme, odnosno plemenu a ne pojedincu. Za njega, bolest je sramota.
Apsurdna situacija koja proistie iz toga je da je sramotno biti bolestan a nije sramotno
lagati, varati, zanemarivati oseanja roenog sina i prevarene neveste.
Poto su u drugom inu smiljene lai, stavljene maske na lica, te tim postupcima
pokrenuti unutranji sukobi u linostima, i spoljanji, izmeu njih, scena se menja. Trei
i etvrti in vraaju nas u Mletke. Dalji razvoj radnje ukljuuje svadbene sveanosti,
simpatije izmeu Miloa i Anelije, Nadanov pokuaj da razoblii Ivovu la. Dramska
tenzija raste. Crnogorci iza maski veselih svatova kriju lica zaverenika koji stalno
moraju biti na oprezu. I Mleci se kriju iza maski ljubaznih domaina, ispod kojih su lica
politiara koji ele da osvete dudevog sina i u kojima kipi gorina zbog toga to ne
mogu da iskau to svoje oseanje. Kako zaplet i svadbeno veselje odmiu, opasnos od
skidanja maski postaje sve realnija i blia, a neizbenost traginog raspleta jasnija.
Najrazvijeniji scenski prikaz sukoba maske i lica jeste scena u galeriji slika (III in,
slika 3), na ijem e se kraju Milo i Maksim prvi put neposredno suoiti. Moralo je
doi do toga da i jedan i drugi postave pitanje svojih pojedinanih identiteta, da se
zapitaju ko je u stvari od njih mladoenja a ko dever. U ovoj sceni sredinje mesto
dobija, pored maske i lai i pojam pobratimstva, koji je temelj misaone strukture drame.
Na njega se pozivaju i Ivo i Maksim i Milo, ali svako od njih u pobratimstvu vidi neto
drugo i shodno tome postupa. Za Iva je pobratimstvo odnos koji se moe iskoristiti da bi
se neto postiglo, Maksim vidi u njemu ideal prijateljstva i portvovanja. Pobratimstvo
stoga u raspletu moe da probudi samo tragine nesporazume a nikako da razrei splet
suprotstavljenih oseanja. Unutranja napetost u likovima i dalje raste, do granice
eksplozije, do povratka u Crnu Goru. Tada, uprkos najboljim i najplemenitijim
odlukama mladoenje i njegove maske, emotivni naboj kod svih uesnika dostie stepen
na kome je dovoljna samo jo jedna nepromiljena Ivova re da bi nastupio opti pokolj
kojim se tragedija zavrava.

Peru Segedinca Kosti je nazvao tragedijom iz povesti naroda srpskog. Potku zapleta
ine istorijske injenice koje je Kosti umetniki interpretirao tako da istovremeno budu
slika jednog davnoprolog vremena i odraz goruih problema njegovog doba. Pobuna
srpskih graniara protiv austrijskog cara 1735, predvoena Perom Segedincem
predstavlja okosnicu radnje, koja je dovoljno sloena i opteljudska. Gradei paralelno

163
intimnu i javnu tragediju kapetana Pere Segedinca, pesnik je uspeo da ovom istorijskom
liku udahne univerzalne odlike i da tako istorijsku dramu pretvori u veliku tragediju.
U ovoj drami iz scene u scenu pratimo tanano ujedinjavanje istorijske i individualne
sudbine. Ono se stvara stalnim preplitanjem tri sloja znaenja. Prvi je nacionalni, srpski
sloj jer je ova drama i umetnika transpozicija Kostievog patriotizma. Drugi sloj, koji
je doveo do zabrane izvoenja ove drame, odnosi se na analogije izmeu istorijske i
savremene situacije. Trei sloj znaenja je i najvredniji to je ono humano,
opteljudsko, trajno. Tragedija kapetana Pere je i lina drama oveka vojnikog
mentaliteta, iji se odnos prema svetu temelji na vrstom verovanju u vladara i crkvu.
Ruenje tog verovanja i pokuaj da se nau nove etike koordinate predmet je dostojan
tragedije. Kosti je duhovno a zatim i telesno stradanje oveka, koji i vojnika koji je
izgubio verovanje i prekrio zakletvu na vernost, opisujui produbio iskljuivo
dramskim sredstvima, kroz radnju. Njegovo slepo verovanje i kasnije gubljenje tog
verovanja ga ine ubicom i unitavaju sreu njegove keri.
Preplitanje istorijske prolosti, Kostieve sadanjosti i individualne sudbine jednog
arhetipskog lika dosledno je sprovedeno kroz zaplet. Polako i smiljeno ulazimo u
zbivanja i pratimo junaka na njegovom putu ka traginom vrhuncu. Prvi krug dogaaja,
u Beu, nagovetava optu atmosferu u kojoj e se dalje radnja odvijati. U njemu
sreemo sve one koji varaju, iskoriavaju, kupuju ili prodaju srpske graniare: cara,
koji misli samo na vojsku, maarske magnate koji ele kmetove, mitropolita koji eli
vlast i bogatstvo. Vidimo i duhovnu bedu i razdor onih Srba koji se na mitropolitovom
dvoru nalaze blizu tuinske vlasti. Na toj mranoj pozadini u drugom inu se pojavljuje
glavni junak, kapetan Pera arhetip hrabrog ali istovremeno i strahovito ranjivog,
upravo zbog svoje jednostavnosti i estitosti. Najbolje osobine Perine bie one koje e
ga navesti da poini dvostruku greku i da na sebe navue dvostruku traginu krivicu.
Najpre ne prihvata istinu koju mu kazuje Milan, a zatim ga ubija.
Za razliku od Maksima kome se tragedija dogaa, tragedija Pere i njegove porodice
proizilazi iz njegovog delovanja. Kao otac, on je, ne znajui, ubio zarunika svoje keri,
a kao vojnik on je pogreno procenio ljude i dogaaje, sledei kruto svoja vojnika
predubeenja. No, kao pravi tragini junak, on e, uvidevi svoju krivicu, svesno i
hrabro ii napred, znajui da ga ekaju samo muke i smrt. Putovanje Pere Segedinca
svesno odabranom stazom deo je njegovog pokajanja. Ono je istovremeno i spoljanje i
unutranje (ka potpunijem saznavanju istine o sebi i drugima, a naroito ka shvatanju i
prihvatanju sopstvenih grehova). Sloeni proces spoznaje sveta i sebe samoga sadri
najbolje elemente ekspirovske, antike i barokne tragedije.
U prvom inu glavni junak se samo pominje. U drugom inu stupa pred nas siguran i
odmeren, dostojanstven i iskusan graniarski voa koji je uveren u poslunost svojih
vojnika i koji misli da poznaje duu svog deteta. Od sukoba sa Milanom poinje
razaranje njegovih iluzija i pokree se proces spoznaje i samospoznaje. Od asa kada je
shvatio da je u Milanu ubio nesuenog zeta i vesnika neprijatnih istina, estiti
graniarski kapetan poinje da doivljava ruenje svega onoga u ta je verovao. Ali on
tada od jednostavnog ratnika raste u sloeni dramski karakter, u velikog traginog
164
junaka. Na svom putu Pera je izgubio sve iluzije i saznao je mnogo. Na kraju drame
moe mirno rei kod Milana i otii na gubilite uzdignuta ela.
Od ostalih likova izdvaja se mrani mitropolit Vientije Jovanovi, zbog koga je Kosti
imao problema sa crkvom. On je prepotentni politiar, ambiciozan, lukav, opasan,
razvratan, ali na kraju ipak kukaviki bei sa scene. On istovremeno odbija svojim
moralnim slabostima i privlai veliinom zla u sebi. Ispod dostojanstvene maske
narodnog pastira stalno izviruje lice sladostrasnika i beskrupuloznika.
Kosti je u ovom delu uspeo da spoji ono emu je u prethodnom teio: narodnu tradiciju
i evropsku dramaturgiju. Kosti koristi ekspirovu karakterizaciju lika postupcima i
onim to lik nesvesno otkriva o sebi. Uticaj Sofoklovog Cara Edipa ogleda se u
situacijama kakve su impulsivno ubijanje bliske osobe, iji se identitet ne prepoznaje na
vreme, ili u prizorima u kojima duhovno lice ukazuje glavnom junaku na istinu i put
iskupljenja, ili u voljnom muenitvu glavnom junaka kojim iskupljuje krivicu.
Kosti koristi narodnu pesmu kao sredstvo kojim se nakoj sceni ili postupku daju dublja
znaenja putem asocijacija na implikacije u pesmi Perin monolog u drugom inu,
kada, uasnut ubistvom Milana, u svoj isprekidan govor unosi rei iz pesme Uro i
Mrnjavevii, nasluujui da je i on sam, kao i Vukain u pesmi ubio boijeg anela koji
je govorio istinu.
U ovoj drami pojavljuju se i elementi hrianske tradicije Perin put ka saznanju i
ispatanju je svojevrsno uspinjanje na Golgotu. Milan je ranjeni boiji aneo-glasnik.
Jula je otelotvorenje madone-paenice, a Pera je muenik i pravednik koji strada za
dobrobit svog naroda sve su to tragovi hrianskih asocijacija.

50. Knjievni pogledi Laze Kostia

Predrag Vukadainovi, Dijalektika i lepota
Laza Kosti je imao potrebu da sebe definie u odnosu na Zmaja i na ceo na
romantizam. Nasuprot Svetozaru Markoviu, koji je pokuao da definie umetnika
iskljuivo pojmovima socijalnog i politikog ivota, Laza Kosti odluio se da postoji
bezrazlono, naprosto kao pesnik i da lepotu i umetnost uzdigne do fundamentalnih,
kosmikih naela. Imao je ambiciju da pokae da umernost nije podreena ivotnom
pragmatizmu, nego da je, naprotiv, prava poezija najvia realnost i potreba. Koren, arhe
svih stvari za Kostia je u lepoti. Kod njega je misao o umetnosti prerasla u estetiku
ontolokog tipa, prema kome isti princip koji lei u osnovi umetnikog dela, konstituie
i samu stvarnost.
Kosti se odluio za izjednaavanje stvarnosti i lepote, a jedan od argumenata video je
ba u jeziku. Kao i Humbolt, i Kosti smatra da je jezik spoljanji izraz unutranje
forme.
Lepotu je najpre sagledao na nain klasian, helenski kao jednu simetrijski i
harmonijski strogo sazidanu strukturu, dakle kao neto to je u celini pravilno i zakonito
oblikovano. Kosti ne izjednaava lepotu sa slobodom, jer je verovao da van pravila

165
moe postojati samo haos. Ta misao slina je Nieovoj da je umetnost ples u okovima,
stvaranje, ali samo u okviru jedne tano naznaene strukture.
Isticanje momenta zakonitosti u lepoti odgovara klasicistikom shvatanju.
Ka Kostia simetrijska celini nije samo prost odnos naporedo postavljenih polova, ve
se te polovine moraju ukrstiti to je suprotnost meu njima vea, ei je ukrtaj.
Protivne sile su snagom jednake i zato je ukrtaj, borba suprotnosti konstantna.
Simetrija za Lazu kostia uvek znai simetriju suprotnosti. Svaka simetrijska figura
jedan je ostvareni ukrta. I harmonija je neki ukrtaj. Sam zakon ukrtaja podrazumeva
dvojstvo s jedne strane on znai borbu, rasklad u skladu, ali je s druge strane, u
suprotnosti sadran momenat jedinstva, trenutak sklada u raskladu. Jedinstvo
suprotnosti neposredno kazuje harmoniju, kao to borba suprotnosti znai simetriju.
Shvatanje da je sva stvarnost utemeljena na simetriji i harmoniji s jedne strane znai da
je osnovna struktura sveta estetika, ali s druge strane, ovde se krije misao da je lepota,
kao uzrok, zakon postojanja, ujedno i razlog svakog zbivanja. Sve to se u svetu
dogaa, dogaa se radi lepote.
Za Kostia simetrija i harmonija svakako ne znae mir u pojavi, neku nepokretnu
ravnoteu, nago ba proces i dogaanje, promenu. Njihov karakter je sasvim dramski.
Kostiev ukrtaj umetnosti, odnosno njegov pojam simetrije i harmonije moe se
konano shvatiti kao jedno sasvim barokno shvatanje lepote. Jer ako se barok odredi na
Velflinov nain, kao estetika, a ne istorijska kategorija, onda se vidi da izmeu ove i
Kostieve optike postoji podudarnost. U oba sluaja, akcenat nije na postojanju, nego
na nastajanju i menjanju, da bi se dobio dinamini efekat, jer barokna lepota je i lepota
kretanja.

Anica Savi Rebac, Laza Kosti kao tuma poezije Zmajeve

Monografija koju je Kosti napisao o svom prijatelju Zmaju omoguava nam da vidimo
kako se Zmajeva poezija ogleda u Kostievom duhu, i kako se duh Laze Kostia ogleda
u poeziji Zmajevoj.
Njih dvojica su predstavnici suprotnih pesnikih moi i duevnih slojeva. Kosti je
istovremeno dao iskreni kriticizam o Zmaju i iskreno ispovedanje o sebi.
Duevni sloj iz koga polazi poezija Zmajeva pokazuje nam se u svojoj jednostavnosti.
Vasionska tenja kod Zmaja je isto ivotna, ona je i ljubavna tenja ka oveku i bogu, a
kad dodiruje nebo i venost, ona je dodiruje noena zemnom ljubavlju i tugom. Tenja
takvih pesnika ne putuje kroz divote i pustinje duha i vasione. Ali u toj uskoj oblasti
moemo nai lepotu, potpun izraz u granicama proivljenog.
Laza Kosti je pesnik duhovne (a ne Zmajeve ivotne) due, strasne misaonosti i
nedoglednih horizonata, pesnik koji nije zatvoren u ivot, ve ga gleda iz udnih
daljina.

166
Kostia, pesnika logosa, zadivila je jednostavna i duboka tajna Zmajeve poezije. Dve
strane Zmajeve poezije izrazio je Kosti slikom o dvema silama u pesniku, o slavuju i
zmaju.
Naglasivi, iskreno i precizno, tu duhovnu podvojenost, Laza Kosti je izneo najvie
momenta slavujevog pevanja, govor njegovog pravog bia. To pevanje najdirektnijih
radosti i bolova, taj kratki put od ivotnog do pesnikog doivljaja, inio mu se veoma
udan i oseao ga je kao bitnu suprotnost sebi.
Pa ipak, sve kritike i zamerke ostaju u pozadini knjige. Bitno je u njima sasvim
individualno divljenje pesnika duhe pesmama ivotne due. Lazi Kostiu se najlepim
ine one pesme Zmajeve u kojima je naao srodne akorde: Srca strepe kato (iz ulia),
Sve to vreme dalje hita, to je java tako kivna (iz Uvelaka) i Bisenija iz Snohvatica.
vebe
Osnovni pojmovi kod Laze Kostia su: simetrija, ukrtaj i armonija. Sve to postoji u
prirodi uglavnom je simetrino ili harmonino.
Osnovno naelo Kostieve poezije nije ni materijalizam ni idealnizam.
Jovan Dereti, Laza Kosti
Knjiga o Zmaju je svojevrsna apologija poezije od pragmatizma, programiranosti i
utilitarnosti. Sa odlunou i doslednou zastupa se ideja o autonomiji poezije, o pravu
pesnika da stvara osloboen od spoljanjih prinuda, sluajui samo svoj unutranji glas.

167