Voja Antonić-Kremansko (Ne) Proročanstvo PDF

Voja Antoni
KREMANSKO
NEPROROANSTVO
Studija jedne obmane
Beograd, 2002.
Prvo izdanje
oktobar 2002.
Recenzent:
profesor dr Dragan Popadi
Redaktor:
Marijana Anastasijevi
DTP:
Voja Antoni
Dizajn i obrada naslovne strane:

Voja Antoni
Izdava:
Voja Antoni
e-mail: vant@paralax.co.yu
vantonic@sezampro.yu
tampa:
Todra - Beograd
Tira:
500 primeraka
Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjigu

uputite autoru i izdavau putem elektronske pote na adresu
vant@paralax.co.yu
Na sajtu www.paralax.co.yu/ data je prezentacija knjige i otvorena javna
diskusija po svim pitanjima koja se u knjizi obrauju.
SADRAJ
Predgovor ......................................................................................................... 7
Re autora ....................................................................................................... 13
Uz malu pomo mojih prijatelja ............................................................... 15
1. PROLOG ...................................................................................................... 17
Ko su bili kremanski proroci .................................................................... 19
Klasifikacija proroanstava ....................................................................... 21
2. KAKO JE POELO ................................................................................. 25

Tirada u 300 inova ................................................................................... 28
Otvaranje zlatnog rudnika ....................................................................... 32
3. CRNO PROROANSTVO ................................................................. 36
4. UBIE KNJAZA ....................................................................................... 45

Da li je Mateja bio Trei ovek? ........................................................... 49
5. PRVI SVETSKI RAT ................................................................................. 51

O srpskoj propasti .................................................................................... 55
Kada e se zavriti rat? ............................................................................. 60
Jesu li Tarabii najavili rat? ....................................................................... 64
6. IZMEU DVA RATA ............................................................................. 65
Skeptici otvaraju front .............................................................................. 69
U osvit Drugog svetskog rata .................................................................. 74
7. KAD SMO SVI BILI TITO ................................................................... 76

Gde nam je spas ........................................................................................ 77
Kad Drina potekne uz Taru ..................................................................... 79
O kremanskoj crkvi .................................................................................. 80
8. HOE LI NAS BITI ZA POD LJIVU ........................................... 83

Svi e nas ceniti i voleti ............................................................................ 84
Zapaljeni ljudi padaju s neba .................................................................. 86
Kako od stabla ljive napraviti barjak .................................................... 88
9. TA NAS EKA ...................................................................................... 90

to e biti, bie ........................................................................................... 92
Spas je u veri... ......................................................................................... 94
... i u pseudo-veri ....................................................................................... 96
10. ORIGINAL FALSIFIKATA ................................................................ 99

Gde su rukopisi danas? ........................................................................... 101
11. NA LICU MESTA ............................................................................... 103
12. VEROVATI ILI NE? ............................................................................ 106

Nemogue je dokazati negativno ........................................................... 106
Nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju ................................. 107
Dokazivanje je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju ............................... 108
Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze ......................................... 109
Autoritet svedoka nije neprikosnoven .................................................. 110
Okamova otrica ...................................................................................... 111
Tvrdnja mora da bude oboriva .............................................................. 112
U nedostatku argumenata, dobre su i uvrede ..................................... 115
13. REZIME ................................................................................................... 116

Prvi zamah prii: Pera Todorovi i eda Mijatovi ........................... 117
Drugi zamah: dr Kazimirovi ................................................................ 119
Trei zamah: tandem Golubovi-Malenkovi .................................... 122
etvrti zamah: nova politika zbivanja ................................................ 123
14. LITERATURA ....................................................................................... 127

Novinski tekstovi ..................................................................................... 127
Knjige ......................................................................................................... 128
15. PRILOZI ................................................................................................. 130

1 [1c] Jedno proroanstvo ...................................................................... 132
2 [2c] Jedno proroanstvo (1) ................................................................ 134
6 [4] Najbolja prijateljica ........................................................................ 142
7 [5c] Crno proroanstvo (1) ................................................................. 144
8 [5c] Crno proroanstvo (2) ................................................................. 150
9 [6c] Proroanstvo ................................................................................. 154
10 [7c] Jo neto o proroanstvu onog seljaka iz Kremana ............... 155
11 [8c] Na brzu ruku ................................................................................ 156
12 [9c] Kremansko proroanstvo ........................................................... 158
13 [11c] Jo neto o kremanskom proroanstvu ................................... 164
14 [12c] Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenovia ..... 167
15 [20c] Grki Akropolis o kremanskom proroanstvu ................. 172
16. HRONOLOGIJA DOGAAJA .................................................. 174

PREDGOVOR
Moglo bi se rei da je na svetu do sada izreeno onoliko proroanstava

koliko i reenica u buduem vremenu. Svaka takva reenica govori o neemu
to jo ne postoji, moda nee ni postojati, i tek kada budue vreme postane
prolo moe se videti da li je tvrdnja o budunosti bila tana ili ne. A opet,
samo mali broj njih zaslui tu slavnu etiketu - ostale ostaju prognoze, naga-
anja, predvianja, slutnje...
Zaudo, tanost predvianja nije dovoljan uslov da bi neke tvrdnje o
budunosti bile doekane sa strahopotovanjem. Obian ovek, tako, ne
izgleda preterano fasciniran moima astronoma da u sekund predvidi po-
mraenje Sunca, niti ispitivaima javnog mnenja koji uspevaju da pogode
kako e kroz mesec dana u jednoj dravi glasati nekoliko miliona ljudi.
Pomenuti astronom bi pravu slavu stekao tek kad bi sakrio da je njegovo u
dlaku tano predvianje plod njegovog mukotrpnog uenja i rezultat rada
hiljada naunika, a istraivac javnog mnenja kad bi rekao da mu se tako ja-
vilo, pa ak i kad bi samo odbio da objasni kako je tako neto utvrdio. Bitno
je sakriti da je njihovo proroanstvo rezultat racionalnog suenja i potova-
nja naune procedure; otkriti to ima isti razoaravajui efekat na publiku kao
kad maioniar prikae u emu je bio trik i ono to je dotle izgledalo arobno
odjednom gubi takav oreol.
Pravo proroanstvo svakako mora da protivrei racionalnom duhu - to
vie, to bolje. Ako zavirimo u bogatu ponudu gledalaca budunosti, videe-
mo da popularnost poiva na mistifikaciji, i da oni koji se u proricanju
rukovode utvrenim pravilima (gledanja u dlan, u kafu, u zvezde...) zaosta-
ju u slavi za prorocima kojima se tek tako, iznebuha, ukazuje ta e se desiti.
Prava proroanstva moraju biti otkrovenja koja via sila, voena svojim
nedokuivim namerama, saoptava ljudima. Prorok je tu samo skromni
posrednik, te otuda proroanstva obinog, neobrazovanog sveta imaju
posebnu privlanost.
Kremansko proroanstvo ima sve odlike koje jedno proroanstvo ine
slavnim. Poreklo mu se gubi u magli usmenih predanja, proroanstva se jav-
ljaju neukim i nepismenim seljacima i kroz njih se nekakva tajanstvena via
7
sila obraa srpskom narodu, dajui mu upozorenja i usmerenja. Izreena na-
rodskim jezikom, gde esto ni sam prorok nije naisto ta bi njegovo pro-
roanstvo trebalo da znai, proroanstva se, zaudo, do detalja obistinjuju.
Nije zato ni udo to mnogi koji su spremni da se namrte na pomen drugih
proroanstava prihvataju, kad je re o Kremanskom proroanstvu, da tu
izgleda ipak neega ima.
I dok su mnogi fascinirani injenicom da proroanstva postoje i sprem-
ni su da im poklone apsolutno poverenje, drugi ljudi su daleko vie fascini-
rani vlau kojom proroanstva imaju nad ljudima i spremnou ljudi da im
nekritiki veruju i da ne dovode u pitanje njihovu tanost ak i kad bi takva
provera bila veoma jednostavna. U takve ljude spada autor knjige koja je
pred nama, Voja Antoni. U svojoj prethodnoj knjizi, Da li postoje stvari koje
ne postoje, objavljenoj 2000. godine, Antoni je vodio itaoca kroz svet
raznoraznih udesa, od raljarstva do astrologije i leteih tanjira, i nastojao da
pokae kako su sva ta uda himere koje je sam ovek stvorio i uporno ih
odrava. Meu tim himerama spominje i brojna proroanstva pa i Kreman-
sko proroanstvo, i nudi pokazatelje o tome koliko su se ova proroanstva
obistinjavala a koliko greila.
Istina koja se otkriva, da su sva uvena proroanstva, od biblijskih do
Nostradamusovih, da ne spominjemo brdo savremenih prevaranata, pro-
maaji, predstavlja samo novu zagonetku za radoznali duh: kako je mogue
da ljudi veruju u netana proroanstva? Kako je mogue da ljudi uopte
veruju u mogunost proricanja kada sve drugo to ovek zna o svetu oko
sebe protivrei neemu takvom? Ako su ve spremni da dozvole mogunost
proricanja i da i vlastite ivote podrede takvim proroanstvima, kako je
mogue da sa toliko nekritinosti veruju sumnjivim autoritetima koji takva
proroanstva iznose?
Antoni zablude ljudi ne tumai njihovom glupou. Naprotiv, zablu-
dama podleu i inteligentni ljudi, pa i inteligentni ljudi koji ba nastoje da ne
budu lakoverni. Kako je to mogue? Po Antoniu, najvea odgovornost lei
na onima koji takve obmane namerno fabrikuju, kao i u nedovoljnoj kritino-
sti onih koji su rtve obmane.
Jedan od uzroka zablude je i u tome to ni inteligentni i oprezni ljudi
esto nisu svesni u kojoj meri su proroanstva pogodno sredstvo za mani-
pulaciju ljudima: skoro da nema ekonominijeg, jednostavnijeg, a po onoga
ko ga koristi bezopasnijeg sredstva uticaja na ljude. A to je onda osnov iz
koga e se razviti itava industrija sistematskog i lukavog fabrikovanja pro-
roanstava i njihovih dokaza kojima je teko odoleti. Ne samo uta tam-
pa, ve i knjige od kojih neke pretenduju da budu naune, nude dokaze sa
8
puno ivopisnih detalja, konkretnih imena i prezimena, koji su zapravo
obini falsifikati.
to je jo vanije, povrna racionalnost nije dovoljna da ospori vrednost
proroanstvima; proroanstva imaju mo da takve elementarne testove
prou. Otuda, dok onaj ko bez ikakvog razmiljanja poveruje u mogunost
proricanja isto tako bez ikakvog razmiljanja moe i da ih odbaci, neko ko
povrno proveri i potvrdi proroanstvo uvrstie veru u njega. Voja Anto-
ni na vie mesta ukazuje na zamke povrne racionalnosti. Na primer,
racionalno je proveriti da li postoji slaganje izmeu nekog dogadaja i teksta
proroanstva. Ali, ako takva korespodencija postoji, ne treba odmah uskli-
knuti Ene, pogodi Tarabi, jer je lako mogue da bi se jo mnogo drugih
dogaaja koji su se desili, a pogotovu onih koji se nisu desili, moglo uklopi-
ti u isti tekst. Dalje, proroanstva mogu i da se obistine, i, moe se initi, nita
racionalnije nego im tada priznati vrednost, ali dodatna racionalnost upozo-
rava da pogaanja mogu biti sluajno tana i da je verovatnoa takve sluaj-
ne podudarnosti daleko vea nego to nam se na prvi pogled ini (tek kod
nemistifikovanih prognoza ova mogunost sluajnog pogaanja biva
oigledna: niko nee srenika koji je dobio premiju u igri Loto proglasiti pro-
rokom, makar mu se posreilo i vie puta). U svim ovim sluajevima, dakle,
ovek nastoji da zdravim razumom proveri istinitost proroanstva, ali sam
zdrav razum ima slabosti i potrebno je kritiko razmiljanje da bi se te sla-
bosti prevazile.
Ipak, jedno je kritikovati proroanstva uopte ili inostrane proroke ma
koliko slavni oni bili, a drugo drznuti se da se proveri pa ak i ospori va-
ljanost nacionalnih svetinja kakvo je Kremansko proroanstvo. Ni Hamlet,
to ree jedan na aforistiar, nije rekao da ima neto trulo u dravi Engleskoj.
Meutim, Voja Antoni, neimpresioniran autoritetima koji veliaju Kreman-
sko proroanstvo a impresioniran injenicom da neto to je potrebno,
mogue pa i jednostavno proveriti uporno ostaje neprovereno, poduhvatio se
da ispita ta je sve tano u vezi sa Kremanskim proroanstvom.
Da bi se razmrsila pria o Kremanskom proroanstvu, stara vie od sto-
tinu godina, bilo je potrebno rasplesti dve niti iz koje je pria ispletena. Jedna
nit su sama proroanstva, tvrdnje o buduim dogaajima. Trebalo je utvrditi
koja sve proroanstva postoje, rekonstruisati kada se prvi put spominju, da li
su saoptena pre ili posle dogaaja za koje se vezuju i da li su se obistinila ili
ne. Ve sam taj posao je mukotrpan, jer proroanstva ne postoje, kako to neki
veruju, u vidu pisanih dokumenata koja su Tarabici ostavili za sobom, a
Antoni je odluio da prekine sa tradicijom prepriavanja prepriavanja ve
da traga za autentinim izvornim dokumentima.
9
Druga nit je sama legenda o Kremanskom proroanstvu: da bi se ova nit
rasprela, trebalo je ispitati kada se legenda o kremanskom proroanstvu
pojavila, ko su glavni akteri prie, u kojim izvorima se spominju kremanski
proroci i njihova proroanstva, pratiti prekrajanja njihovog sadraja i dovodi-
ti ih u vezu sa politikim prilikama i politikim interesima aktera.
Strpljiva Antonieva analiza pokazuje da su i Kremanska proroanstva
koja opisuju budunost i legenda o Kremanskom proroanstvu koja opisuje
prolost - pogreni. Najpre, na iznenaenje onih koji su o Kremanskom pro-
roanstvu sudili iz medija, pokazuje se da pravih proroanstava skoro da i
nema. Velika veina proroanstava, pogotovu onih najpoznatijih, objavlji-
vana su kad se dogaaj o kojima navodno govore ve desio. Takva, takozva-
na retrodatirana proroanstva, ne samo to nisu prava proroanstva, ve
izazivaju sumnjiavost prema onome ko takva proroanstva opisuje (kao kad
bih vas ja svakodnevno uveravao da sam prekjue znao ta e se jue dogodi-
ti, i kao dokaze nudio opise jueranjice svaki put uveravajui vas da sam te
opise, mada ih dajem tek danas, napisao prekjue). Nekolicina proroansta-
va koja su bila dovoljno jasna da bi se mogla vezati za neki dogaaj ili peri-
od nakon njihovog objavljivanja pokazuju se kao oigledno promaena. Pre-
ostaje samo nekoliko predvianja koja su toliko neodreena da se mogu pri-
meniti na skoro svaki dogaaj pa je i razmatranje njihove tanosti/pogreno-
sti sasvim neinteresantno.
Ovakav fijasko samih proroanstava postaje razumljiviji kad se sagleda
u svetlu razjanjenja legende o samom proroanstvu. Pokazuje se, naime, da
su Kremanska proroanstva od samog poetka predstavljala skup tvrdnji
koje su pisci koji su o njima pisali konstruisali, naknadno preraivali ili
brisali, usklaujuci ih sa aktuelnim zbivanjima. Pria koju mnogi smatraju
istorijskom istinom razotkriva se kao obmana. ija? Mnogima je verovatno
teko da poveruju u lanost Kremanskog proroanstva zato to odbijaju da
prihvate da su asne starine Mitar i Milo Tarabi u stvari prevaranti. I nisu
- oni su najmanje odgovorni za fabrikovanje izmiljotina jer su, kako kae
Voja Antoni, Kremanska proroanstva stvarana daleko od Kremana, dugo
posle smrti navodnih proroka, u brojnim politikim kuhinjama.
Sumnjam da e veina ljudi prihvatiti rekonstrukciju Kremanskog mita
kao skidanje koprene sa oiju i doekati je sa zahvalnou. Verovatnije je da
e iznete tvrdnje biti doekane s nevericom, osporavanjima i napadima. Jo
manje treba biti prorok da bi se predvidelo koliko su male anse da se
autorov zakljuak da je Kremansko proroanstvo jedna velika stogodinja
farsa prihvati u iroj javnosti. Kao to Antoni vie puta naglaava, glavnu
zaslugu za verovanje u Kremansko proroanstvo imaju mediji, a oni teko da
e odustati od ove primamljive teme i ne iskoristiti je za budue politike
10
manipulacije. (Neto pre objavljivanja ove knjige, krajem jula 2002, Politika
je objavila lanak sa naslovom "Proroci za sva vremena" i podnaslovom
Kremanska proroanstva s vremena na vreme obistine se u sadanjosti -
,Neto' postoji. ta ce dopreti do vie ljudi i zazvuati ubedljivije: Antonie-
va knjiga ili Politikino ponavljanje da neto postoji?)
Oni itaoci koji oekuju da e im Kremansko proroanstvo otvoriti pro-
zor ka budunosti, bie grdno razoarani kad vide da takvog prozora u ovoj
knjizi nema. Ali, knjiga nudi prozor sa prekrasnim pogledom u prolost -
posebnu ar knjige ine ekstenzivni citati novinskih lanaka pisanih
poetkom veka, fotografije glavnih aktera, detalji dvorskih intriga i javnih
polemika - sve to svojom ivopisnou vraa itaoca u prolost kao vreme-
plovom. Izgleda da je i lepe i vrednije uivati u jasnoj slici onoga to jeste i
to je bilo, nego lutati po nejasnim crteima budunosti koja ne postoji.
Dr Dragan Popadi
11
RE AUTORA
o obmani, verovanju i o dva ali
Dok sam pripremao rukopis za svoju prethodnu knjigu Da li postoje

stvari koje ne postoje, esto sam sa prijateljima vodio rasprave o mogunosti
postojanja paranormalnih fenomena i natprirodnih moi. tampao sam
meuverzije rukopisa i davao ih svakome ko bi izrazio elju da ih proita, a
grubo dovrena poglavlja postavljao sam na Internet i rado prihvatao borbu
miljenja u virtuelnom ringu, koja je ponekad bivala prilino otra.
Svaka kritika bila je dobrodola; iznenadio sam se koliko razliitih mi-
ljenja ljudi mogu da iskau kad se povede razgovor na temu ezoterije. Kao
to sam oekivao, bilo je mnogo zamerki i neslaganja, pala bi ak i poneka
uvreda, ali su stizala i ohrabrivanja da nastavim s tim poslom. Meutim, ni
odobravanja ni pohvale nisu stizali bez nekog ali.
To famozno ali najee se ticalo kremanskog proroanstva. Veliki
broj mojih sagovornika bio je spreman da prihvati tezu da su savremeni vi-
dovnjaci, proroci i beli magovi zapravo manje-vie veti prevaranti, ali da ne
moe nita da se kae protiv Tarabievih proroanstava, jer je to naa nacio-
nalna svetinja u koju se ne dira.
Poto od svoje najranije mladosti imam nezgodnu osobinu da svaku
igraku prvo rasklopim da bih video na kom principu radi, vrsto sam reio
da ipak dirnem u svetinju, da nekako rasklopim i taj mit, ne bih li shvatio
na koji nain je uspeo da opini i obmane tako veliki broj ljudi.
Poeo sam da obilazim razne gradske arhive, propustio sam kroz ruke
stotine kilograma starih novina i asopisa i dobro se upoznao sa vremenom
koje je za mene do tada bilo nepoznato i tajnovito. Posla je bilo mnogo vie
nego to sam oekivao, ali nisam zaalio to sam ga se prihvatio jer sam se
ubrzo naao u zlatnom rudniku. Svaki put kada bih pronaao neki novi
detalj, moje oduevljenje bilo je pomeano sa nevericom da niko do sada nije
pokuao da prikupi svu tu sjajnu argumentaciju i da je upotrebi za kritiku
analizu stogodinje legende.
A onda se pria ponovila. U raspravama o kremanskom proroanstvu,
neki moji sagovornici bili su najpre spremni da prihvate vei deo ponuene
13
argumentacije, ali... eto, ponovo se pojavilo neizbeno ali. Ovoga puta, pri-
medba se odnosila na pitanje da li je u redu da ruim taj stogodinji mit, na
kome jednim delom poiva i naa kultura.
ta na to odgovoriti? Naravno da je za svaki narod dobro da ima mito-
ve. To su njegova kolektivna seanja na detinjstvo, neto to mu govori da
ima korene i svoju autentinu istoriju. Ipak, svaka zrela i odrasla osoba treba
dobro da razlikuje istinu od privida, kao to svaki narod mora da zna ta se
u njegovoj istoriji zaista dogodilo, ta mu je servirano u cilju prevare a ta je
samo mit koji je nekada davno stvorila neija mata i koji se sada prenosi s
kolena na koleno.
Kao to e se svako od nas rado seati prie o Crvenkapi i zlom vuku,
koja nam je nekada davno pred spavanje raspaljivala matu i postavljala
osnove na kojima emo graditi moralna naela i svoje emocionalno bie, tako
bi i na narod trebalo da uva seanje na kremanski mit. Ipak, vano je da
znamo ta je od svega toga autentina i istinita pria, a ta obmana stvorena
radi ispunjenja nekih drugih ciljeva. U ovoj knjizi izneta je argumentacija
koja bi mogla da nam pomogne u tome.
14
Uz malu pomo mojih prijatelja
Uvek je lake raditi u drutvu nego sam. Imam tu sreu da me okruuju
ljudi koji su me od poetka podravali i koji su uvek bili tu kad su mi zatre-
bale strune konsultacije, istorijski podaci, razmena miljenja ili pomo na
tehnikoj i stilskoj finalizaciji teksta. Ljudi koji zasluuju moju veliku zahval-
nost za aktivno uee i nesebinu pomo koju su mi pruali dok sam radio
na ovoj knjizi, su:
Profesor dr Duan Ristanovi

Profesor dr Dragan Popadi
Profesor dr Dubravka Stojanovi
Profesor dr Slobodan Remeti
Profesor Aleksandar Mandi
Violeta Ivkovi
Stevan Stameni
Slaven Popara
Dragoslav Dobrii
Dejan Balinda
Marijana Anastasijevi
Nenad Veljkovi
15
1
PROLOG
- Ene! Pogodi Tarabi!

Ako je verovati tekstu koji je dr Radomir Kazimirovi objavio 1928. go-
dine u Malim Novinama, tim reima su Srbi komentarisali svaki vaniji doga-
aj iz svoje istorije. ak i danas, veina e posvedoiti da su proroci iz Kre-
mana mogli da vide budunost, da su godinama unapred najavljivali ratove,
uspone i padove vladara i da su dobro znali kakva sudbina eka Srbiju. Tako
se proroke vizije Miloa i Mitra Tarabia navode kao neoborivi dokaz da na
svetu postoje posebno obdareni ljudi koji su u stanju da vide budunost.
Kremansko proroanstvo, mada starije od jednog veka, nae je najpo-
znatije proroanstvo. Na neki nain ono postoji kao mit, koji povezuje staro-
vremensko praznoverje i moderne koncepte ezoterinog pogleda na svet,
koje su uvezli zagovornici savremenog zapadnog pokreta poznatog pod
nazivom New age ili Novo doba. Kljuna zasluga za bezrezervno poverenje
koje veina ljudi danas gaji prema kremanskim prorocima pripada medijima,
u kojima se rado citiraju proroanstva i porede sa kasnijim dogaajima, iz e-
ga redovno proizilazi zakljuak da su Tarabii bili pravi proroci.
Osim novinskih lanaka, skoro bez izuzetka pisanih senzacionalisti-
kim jezikom, postoji i nekoliko knjiga ozbiljnijih autora koji su detaljno anal-
izirali kremansko proroanstvo. Kada se paljivo proitaju njihovi radovi,
neizbeno se namee zakljuak da su svi analitiari uzimali podatke iz
dnevne tampe ili iz knjiga i prihvatali ih kao injenice u koje ne treba sum-
njati. Nekritikom analizom proroanstava navedenih u ovim knjigama su-
gerie se jedini mogu zakljuak - da su Tarabii zaista imali prekognistike
moi i da su se njihova proroanstva uvek bez greke ispunjavala.
17
Takva analiza ima ozbiljan nedostatak, jer barata sa nesigurnim podaci-
ma ne proveravajui njihovu tanost. Zato mi te podatke neemo prihvatati
kao gotove injenice, nego emo ih podvrgnuti kritikoj analizi i upotrebiti
kako bismo utvrdili koja su proroanstva zaista objavljena pre dogaaja na
koje se odnose i sa kojom preciznou su ih najavila. Ovo je jedini nain da
odvojimo prazne senzacionalistike tvrdnje od pouzdanih i proverenih sve-
doenja. Osim toga, prostim poreenjem proroanstava izreenih u razliitim
periodima pokuaemo da prepoznamo i oznaimo ona koja su menjana i
prekrajana, kako bi se naknadno prilagodila dogaajima na koje se odnose.
Najstariji poznati pisani trag o kremanskim prorocima datira iz 1894.
godine, kad je M. . Milievi u knjizi ivot Srba seljaka [21] posvetio je-
dan krai pasus Tarabiima. On je tada samo pomenuo da je U selu Krem-
nom, pod arganom, bio nekakav prorok, Lazo Tarabi po imenu koji je po-
nekad proricao i politike dogaaje. Ime proroka ovde je na prvi pogled
netano navedeno, to nam sugerie neke zanimljive zakljuke, ali emo se
time pozabaviti u kasnijim poglavljima. Naalost, autor ovde nije naveo
nijedno proroanstvo, pa nam tako nije ostavio nikakav materijal pogodan za
analizu prorokih sposobnosti Tarabia.
Znatno bolje sree bili smo sa prvim novinskim tekstom o kremanskom
proroanstvu [1c], koji je objavljen u dnevnoj tampi 1902. godine, jer u nje-
mu ne samo da se citira neto to je proglaeno za proroanstvo, nego se jas-
no pokazuju i motivi za njegovo putanje u promet. Ve u sledeem po-
glavlju pozabaviemo se tim napisom, zapravo jednom neobino dugom se-
rijom novinskih tekstova, a sada emo samo pomenuti da se svi znaajniji
pisani tragovi o kremanskom proroanstvu u tampi javljaju u parovima od
po dve godine, a izmeu tih parova postoje po 12 godina duge pauze: re je
o 1902. i 1903, zatim 1915. i 1916, kao i 1928. i 1929. godini. Sva ova izdanja
novina, sa izuzetkom Nikog glasnika iz 1915. godine, sauvana su do danas
(pretpostavka je da je celo to godite lista uniteno tokom bombardovanja
Beograda 1941. godine). Srena okolnost je da na osnovu nekih kasnijih
napisa u tampi moemo da rekonstruiemo najvanije delove tekstova iz
izgubljenih brojeva.
U analizi kremanskog proroanstva sluiemo se iskljuivo autentinim
pisanim tragovima. To su novinski lanci, dostupni u arhivama Narodne bi-
blioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i bi-
blioteke Matice srpske u Novom Sadu. Isto tako, posluiemo se i knjigama
u kojima je pisano o ovom proroanstvu. Svaki podatak ili citat koji preu-
zimamo iz ovih tekstova bie obeleen uglastom (u matematikom argonu
srednjom) zagradom, u kojoj je naveden redni broj izvornog novinskog
lanka ili knjige, onako kako je navedeno u 14. poglavlju.
18
Neke novinske tekstove, koji su od posebne vanosti za analizu,
prenosimo u celosti na kraju knjige. Podaci i citati preuzeti iz ovih tekstova
bie obeleeni rednim brojem iza koga sledi slovo c, to je oznaka da u
knjizi postoji citat. Ako, recimo, iza podatka stoji [3], to znai da je on preuzet
iz izvora koji je u spisku literature naveden pod rednim brojem 3, a ako stoji
[5c], to je novinski tekst pod rednim brojem 5 i taj tekst je u prilogu na kraju
ove knjige citiran u celosti.
Ko su bili kremanski proroci

Milo Tarabi (1809-1854) vaio je za glavnog kremanskog proroka. Po
prirodi je bio povuen i utljiv, pa su ga u selu smatrali udakom. Bavio se
stoarstvom i najvie vremena provodio u planini, uvajui stoku. Nikada se
nije enio, a od blie familije imao je dva brata (Lazara i Milana) i tri sestre.
Po nekim svedoenjima bolovao je od padavice (epilepsije) [23]. Umro je na
svoj 45. roendan.
Njegov sinovac Mitar
Tarabi (1829-1899) bio je ko-
munikativniji, pa imamo znat-
no vie proroanstava za koja
se tvrdi da potiu od njega. U
mladosti bavio se stoar-
stvom, a kasnije i ratarstvom.
Oenio se mlad i danas ima
dosta potomaka. Ponegde u
tampi mogue je pronai po-
datak da su ova dva proroka
bila braa, ali to je posledica
neobavetenosti novinara.
Po navodnom Mitrovom
pripovedanju, njegov stric Mi-
lo je tano trideset godina po-
sle svoje smrti poeo nou da
ga poseuje i da mu odaje taj-
ne buduih dogaaja. Mitar je
kasnije sve te podatke dobije-
ne s onog sveta pretoio u
proroanstva, zainjena legen-
darnim reima Tako mi je
Kua u kojoj su iveli Milo i Mitar kazato.
Prolog 19
Milo i Mitar bili su nepismeni. Ceo ivotni vek proveli su u zaseoku
Tarabii, na obroncima u podnoju planine Tare, nekoliko kilometara udalje-
nom od centra zlatiborskog mesta Kremna (ovaj naziv je mnoina a ne jedni-
na, pa se pravilno kae iz Kremana ili u Kremna, a ne iz Kremne ili u Kremnu;
ovo pravilo ponegde nee biti potovano u citatima, koji emo navoditi u
njihovom izvornom obliku).
Tarabii su malo mesto, koje ini dvadesetak kua na teko pristupa-
nom terenu pored planinskog potoka. Peaki mosti je pored kue u kojoj su
roeni Milo i Mitar. Nekada je ceo zaseok bio smeten u dnu jedne strme pa-
dine u samom podnoju Tare, ali danas su kue izgraene i sa druge strane
potoka, pa zaseok izgleda kao da je nacrtan na naspramnim stranicama polu-
otvorene knjige.
Prota Zaharije Zahari (1834-1918) bio je venani kum i blizak prijatelj
Milou i Mitru. Sva naa znanja o kremanskom proroanstvu uglavnom se
zasnivaju, posredno ili neposredno, na njegovom pripovedanju. Neki skepti-
ci su u prvoj polovini 20. veka u novinama iznosili pretpostavku da je kre-
manski mit zapravo stvorio prota Zaharije, u elji da pomogne politiku
borbu protiv dinastije Obrenovi. Za ovu tvrdnju dokazi ne postoje, ali nju
podrava injenica da je prota Zaharije bio neskriveni pristalica dinastije
Karaorevia.
Godine 1929. Dragan Aleksi je u listu Vreme [12c] objavio miljenje da
je scenario cele prie sainio prota Milan uri, prvak Radikalne stranke
uikog kraja, kao osvetu Obrenoviima to je tokom njihove vladavine bio
iz politikih razloga rainjen svetenikog ina i osuen na teku robiju u
okovima [30c]. Po toj verziji, prota uri je sugerisao proti Zahariju lansira-
nje kremanskog mita, ime je u politikoj borbi protiv Obrenovia bilo isko-
rieno verovanje naroda u proroanstva. Osnov za ovu tvrdnju verovatno je
taj to je prota uri bio jedan od najaktivnijih i najratobornijih srpskih
poslanika, tipian populista i narodni tribun, a u isto vreme i blizak prijatelj
proti Zahariju, za koga je bio vezan starim kumovskim vezama. Dananji
istoriari smatraju da je prota uri tada bio zaduen da u skuptini izgovara
ono to se Nikola Pai uvao da kae, kada bi eleo da vidi reakciju poslani-
ka i naroda.
Pera Todorovi (1852-1907) je bio publicista i prozni pisac. kolovao se
u Beogradu, Peti i Cirihu. Bio je meu osnivaima Radikalne partije i glavni
organizator akcije Crveni barjak u Kragujevcu. Ureivao je listove Rad,
Radikal, Male novine, Ogledalo, Straa i Samouprava. Poznati su
njegovi romani: Silazak sa prestola i Smrt Karaoreva, kao i dnevnik o
dogaajima iz srpsko-turskog rata Dnevnik jednog dobrovoljca.
20
edomilj Mijatovi (1842-1932) je bio poznati dravnik, istoriar i knji-
evnik. Radio je kao naelnik Ministarstva finansija od 1869, a kao ministar
finansija od 1873. godine. Ministar inostranih dela postao je sedam godina
kasnije. Bio je poslanik Srbije u Londonu i Carigradu. Kao ministar uestvo-
vao je 1881. u pregovorima o sklapanju tajne konvencije sa Austrougarskom.
Objavio je veliki broj strunih i knjievnih radova, uglavnom iz srpske
srednjovekovne istorije. Bavio se prevoenjem i bio najistaknutiji srpski pre-
vodilac s engleskog jezika. U Londonu je 1917. godine objavio knjigu The
Memoirs of a Balkan Diplomatist.
Klasifikacija proroanstava
Danas postoji veliki broj proroanstava koja se pripisuju Milou i Mitru
Tarabiu. Ovaj broj je tokom 20. veka neprestano rastao, pa se ak i danas,
preko sto godina od Mitrove smrti, javljaju novi autori sa svojim svedoenji-
ma. Analizom ovih proroanstava dolazimo do zakljuka da svako od njih
moemo da smestimo u jednu od sledee tri grupe:
1. Proroanstva koja su izreena tek posle dogaaja na koji se odnose (re-

trodatirana proroanstva).
Ovo je najbrojnija grupa. ine je proroanstva za koja se tvrdi da su ih
proroci izrekli pre dogaaja, mada o tome nema ni pomena u pisanim trago-
vima toga vremena. Tek posle dogaaja, pojavljuje se sijaset tvrdnji hroniara
da su ti dogaaji bili proreeni, za ta se ponekad podnose i falsifikovani ili
manje-vie veto konstruisani dokazi.
Da li usmena svedoenja moemo da prihvatimo kao verodostojna? Na-
ravno, mogue je da je svedok govorio istinu, ali je isto tako mogue i da je
tu svoju istinu prilagodio ciljevima koje esto nije teko prozreti. Svedok,
takoe, ponekad prenosi tue rei kao svoje (a na duem putu od usta do
usta vea je opasnost da se informacija svesno ili nesvesno izmeni), pa moe
ak i sebe da uveri da je zaista uo neto to bi moda samo eleo da uje.
Mogue je, takoe, da je on samo malo doterao rei proroka, ime je proro-
anstvu naknadno omoguio da se ispuni.
Poetkom dvadesetog veka, recimo, esto je pominjano proroanstvo
koje je govorilo da e na Zemlji biti tama koja e tri dana i tri noi trajati.
Zanimljivo proroanstvo, ali neostvareno; zato su analitiari posle zavretka
Prvog svetskog rata malo preuredili ove rei, pa izjavili da su Tarabii
prorekli da e Srbija tri leta biti u mraku. I eto ostvarenog proroanstva
o izbeglitvu srpske vojske, koje je zaista trajalo tri godine, od 1915. do 1918.
Prolog 21
ak i danas, u skoro svakom srpskom selu postoji po neki prorok za
koga e metani posvedoiti da je ispravno prorekao ovo ili ono. Ipak, ove
prie pre svega su podrane eljom naroda da u njih veruje i veina njih ne
bi opstala ako bi se pojavio neko ko bi u razgovoru insistirao na detaljima i
time razotkrio pravi tok proroanstva.
Mnogo puta je vlast ili opozicija u Srbiji koristila kremansko proroan-
stvo u svrhu politike agitacije. Da bi sugerisani razvoj buduih dogaaja bio
uverljiviji, bilo je poeljno najpre stvoriti kod naroda uverenje da ima posla
sa pravim, a ne sa lanim prorocima. Zbog toga su neprestano izmiljana i
proroanstva kojima su proreeni dogaaji iz prolosti, iz kojih proizilazi
da su bila nepogreivo ispunjena. Tako je najvaniji zadatak retrodatiranih
proroanstava zapravo bio da daju legitimitet nekim novim proroanstvima.
Forma je uvek ista: tvrdi se da su Tarabii nepogreivo prorekli sve dogaaje
iz prolosti (ija se lista pri tom navodi), pa zato treba verovati i u novo pro-
roanstvo, kojim se najavljuje odlazak, dolazak ili ostanak tog-i-tog vladara.
I poto je to sudbina (od koje se ne moe pobei), hajde da svi prihvatimo
novu realnost.
Sva retrodatirana proroanstva uglavnom su izreena uz mnogo uver-
ljivih detalja, vrlo jasnim i preciznim jezikom, bez nedoreenosti i dvosmi-
slica. I praktino sva su nepogreivo ispunjena. Ovo je lako proveriti:
uzmite za primer bilo koje proroanstvo koje je precizno navedeno, datirano
(najavljeno vreme njegovog oekivanog ostvarenja) i koje je u potpunosti
ispunjeno. Onda potraite podatak kada se ono prvi put pominje u tampi ili
knjigama (dakle, ne kada ga je prorok navodno izrekao, nego od kada je
najraniji pisani trag u kome se to tvrdi) i videete da je to bilo posle njegovog
ispunjenja.
U kremanskom proroanstvu ima mnogo primera za ovu grupu. To su
uglavnom proroanstva koja se odnose na Prvi i Drugi svetski rat, tehnike
pronalaske, sudbinu dravnika i tako dalje. Proroanstvo o gradnji kreman-
ske crkve, kao to emo kasnije videti, ak je tri puta naknadno iz osnova me-
njano i tako prilagoavano stvarnom toku njene gradnje.
2. Proroanstva koja su neodreena i nedefinisana, a univerzalno su pri-

menljiva na skoro svaki dogaaj (doker-proroanstva).
Ovu grupu ine proroanstva koja su veoma zanimljiva, jer esto razot-
krivaju strahove i nadanja cele jedne nacije. Posebno je interesantno to to
mnoge navodne proroke vizije iz ove grupe, mada se danas pripisuju Tara-
biima, zapravo uopte nisu njihove, jer ih je narod u prolosti pripisivao
drugim, tada aktuelnim prorocima. Ova selidba konteksta nedefinisanih
22
proroanstava sasvim je logina, jer se ona uvek (ili bar periodino) ostvaru-
ju, pa je teta ne iskoristiti ih posle svakog njihovog ispunjenja.
Proroanstva iz ove grupe su kao mrlje od mastila, koje mogu da pred-
stavljaju bilo ta. Osoba kojoj se serviraju, moe u njima da vidi sve to joj se
sugerie. Ova greka ljudske percepcije, kad se nedefinisana i nedoreena
stvar opaa kao neto konkretno i odreeno, naziva se pareidolija. Da bi
iluzija odreenosti bila potpuna, doker-proroanstva navode se uglavnom
tako to se najpre kae ta se tano njima prorie, pa se tek onda saoptava
prorokova izvorna poruka, jer e italac tako uvek dodeliti proroanstvu su-
gerisani kontekst. Ova proroanstva po pravilu nisu falsifikati i uvek su
izreena pre dogaaja, ali je trik u tome to se u njima nita odreeno ne
kae, a kontekst, kojim se stvara privid preciznosti i odreenosti, dodaje se
tek posle dogaaja. Kad, recimo, itamo Nostradamusova proroanstva, koja
su bez izuzetka pisana nedefinisanim i teko razumljivim jezikom, teko da
emo u njegovim katrenama videti bilo ta - osim, naravno, ako nam pripo-
veda pre toga ponudi ideju ta bi trebalo da vidimo.
U kremanskom proroanstvu, recimo, pominje se i pria kojom se najav-
ljuje da e doi tako teko vreme, u kome e ivi, prolazei pored groblja, zavide-
ti mrtvima, a da e kasnije nastati tako miran i srean ivot, da e isti ti ljudi
govoriti Ustanite, mrtvi, da vidite kako se sada ivi! Naravno da se u istori-
ji svakog naroda smenjuju sreni i nesreni periodi, pa se svaka pojedinana
promena lako moe okarakterisati kao ispunjenje tog proroanstva. U istoj
grupi sa doker-proroanstavima je i proricanje sukoba na teritorijama sa
multietnikim stanovnitvom (kao to je Bosna i Hercegovina), unutar kojih
je ve bilo dosta netrpeljivosti i verske netolerancije.
Za doker-proroanstva moemo da kaemo da bi najvee udo bilo
ako se neko od njih ne bi ispunilo.
3. Proroanstva koja se odnose na budunost, a za koja nije ni okvirno nave-

deno kada e se dogoditi (nedatirana proroanstva).
Izvestan broj kremanskih prorokih vizija odnosi se na dogaaje koji do
sada nisu ispunjeni, ali niim nije nagoveteno kada treba oekivati njihovo
ispunjenje. Pomenuemo ponovo Nostradamusa, jer je vetina izricanja ne-
datiranih proroanstava njemu bila dobro poznata. On je, od oko hiljadu
izreenih proroanstava, samo za jedno naveo godinu u kojoj treba oekivati
njegovo ispunjenje. Imali smo sreu da budemo svedoci neispunjenja tog
proroanstva, jer je njime najavljeno da e se neto strano desiti u sedmom
mesecu 1999. godine. Sluaj je hteo da to bude jedan od retkih meseci tokom
ovog burnog perioda, u kome se ba nita znaajno nije dogodilo.
Prolog 23
Ako u proroanstvu nije bar okvirno odreen period u kome se oekuje
njegovo ispunjenje, onda to i nije proroanstvo. O ovome e biti vie rei u
poglavlju Verovati ili ne, kada budemo govorili o problemu oborivosti tvrd-
nje. Sada emo samo rei da, ukoliko neko sebe smatra prorokom, mora da
formulie svoja proroanstva tako da postoji realna mogunost da se ona is-
pune, ali isto tako i da se ne ispune, jer u suprotnom to ne bi bilo proroan-
stvo nego neoboriva tvrdnja.
Proroanstvo koje nije vremenski precizirano ne moe da se ne ispu-
ni, jer je uvek mogue tvrditi da e se kad-tad ispuniti! Ako neko, recimo,
kae da e se Sunce ugasiti, to onda nije proroanstvo nego nauna injenica;
ali ako tvrdi da e se to sutra dogoditi, onda ipak jeste proroanstvo. Tano
ili pogreno - videemo sutra.
24
2
KAKO JE POELO
Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroan-

stvu, koji je objavljen 1902. godine, stvaranje mita zapoelo je 1888. godine
kada je kralj Milan Obrenovi hteo da se razvede od kraljice Natalije. Kralje-
vi kao kraljevi - imali su svaku stvar koju su eleli, osim jedne: prava na pri-
vatan ivot. Interesi zemlje kojom su vladali oduvek su bili iznad njihovih
linih interesa, pa su savetnici uveravali kralja Milana da nikako ne bi smeo
da se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju. Kralj se dovijao kako je umeo,
a najbolje to je uspeo da smisli bila je pria da su njegov razvod proroci na-
javili jo pre dvadeset godina. To je, zasigurno, sudbina, a od sudbine jo niko
nije pobegao. Dakle, ili razvod ili propast...
Ma koliko nama ova pria zvuala
naivno, izgleda da je ona odigrala va-
nu ulogu, jer je kralj Milan ipak spro-
veo svoju elju do kraja. Kasnije je e-
domilj Mijatovi, poslanik Kraljevine
Srbije na dvoru u Londonu, svedoio
da se kralj istim trikom (i sa istim uspe-
hom) posluio kad je hteo da se
odrekne prestola. Teko je danas rei
koliko istine ima u ovim priama, ali ne
treba sumnjati da im je narod verovao,
pa sa velikom verovatnoom moemo
da pretpostavimo da se u njima nalazi
koren kremanskog mita, bar u onom
obliku u kome ga danas poznajemo.
Kako je poelo 25
Evo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroanstvu, mada
treba odmah rei da se u njemu jo uvek ne pominju ni Kremna ni Tarabii;
njih e tek kasniji razvoj dogaaja dovesti u vezu sa priom koja sledi. Ovaj
lanak pojavio se 30. aprila 1902. godine u dnevnom listu Male Novine (iji je
direktor i vlasnik bio popularni publicista Pera Todorovi), a govori o jed-
nom ministarskom sastanku. Tekst iji deo navodimo izazvao je ogromno in-
teresovanje kod italaca.
JEDNO PROROANSTVO
Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaa za-

vada izmeu kraljevskih supruga bila u najveem jeku. Tuba za
razvod braka ve je bila podignuta, a mesto g. S. Grujia na vladu
bejae doao g. Nikola Hristi s g. edom Mijatoviem i ostalim
ministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu je
glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu.
Jedne veeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova
bejahu iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se jo oekivalo
na g. . Mijatovia, pa da se otpone ministarska sednica. ekali
su vrlo dugo, ali g. Mijatovi ne doe. A meutim bez njega se ni-
je mogla drati sednica, jer je ba on imao da donese od Nj. Vel.
Kralja Milana vana saoptenja, zbog kojih je upravo i trebalo
drati ovu ministarsku sednicu. Bilo je ve prolo 9 asova uvee,
kada se g. Mijatovi jedva jednom vrati. No kako je bilo ve dos-
ta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada
da im g. Mijatovi podnese izvetaj o svome dugom razgovoru s
Nj. Vel. Kraljem.
G. Mijatovi uze izlagati i kazivati redom ta je sve od kralja
uo, pa na jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
- Ama, molim vas, ta to znai, to mi je Njegovo Velianstvo
Kralj kad sam ga odvraao od parnienja i razvoda braka u 2-3
maha uzviknuo: To se mora svriti!... Tako je sueno!... Tako je
jo pre 20 godina proreeno!... To je sudbina!... Jes, tako mi je u 2-
3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah ta to treba
da znai da je to proreeno jo pre 20 godina, i ko je to prorekao -
kralj mi onda ree: Pitajte vaega gospodina ministra predsedni-
ka, on e vam to objasniti. Zbilja, znate li vi to o tome, gosp.
predsednie? [1c]
26
Ali gospodin ministar pred-
sednik Nikola Hristi nee tako la-
ko otvoriti svoje srce itaocima. Sve
to e on, po tvrdnjama ede Mija-
tovia i Pere Todorovia uiniti, bie
da se pozove na fasciklu Arhive
ministarstva unutranjih poslova iz
1868. godine, u kojoj se navodno na-
laze dokumenta o dvadeset godina
starom proroanstvu. Ova fascikla,
kao lajtmotiv, kasnije e se bez
prestanka provlaiti kroz sve prie
o kremanskom proroanstvu, pa e
svi autori tvrditi da u njeno posto-
janje nikako ne treba sumnjati.
Uprkos tome, nikada se nee poja-
viti nijedan opipljivi dokaz koji bi
govorio u prilog tome da ona zaista
Kralj Milan sa Natalijom i Aleksandrom postoji:
No mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.

unutranjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.
Tu u toj fascikuli nali su itav niz dokumenata u kojima je
zabeleeno mnogo vanih i interesnih stvari o jednom udnom
proroanstvu, koje je proreklo stranu topidersku katastrofu i
mnoge druge sudbonosne dogaaje koji su se docnije razvijali u
Srbiji.
To udno proroanstvo prostire se na itav jedan vek i obuhva-
ta ne samo prolost i sadanjost, ve ide daleko i u budunost.
Sve to pak dalo je povoda jednom naem dravniku i
knjievniku, te je o tome napisao krasan istorijski roman, koji
emo kroz koji dan poeti da donosimo u naem podlistku!... [1c]
Znajui da je intriga savreno uspela i da upravo takvo interesovanje

prodaje list, Pera Todorovi e jo dugo razvlaiti priu, iz broja u broj. ita-
oci e se svaki put iznova ponadati da e ve sutradan videti to famozno
proroanstvo iz fascikule... i to e, dan za danom, trajati jo tano 300 na-
stavaka.
Kako je poelo 27
Tirada u 300 inova
Ali, da krenemo redom. Devet
dana posle ovog uvoda, u istim novi-
nama zapoeto je objavljivanje felj-
tona u etiri nastavka iz pera e-
domilja Mijatovia. itaocima je naj-
pre obeano da e dobiti poverljive in-
formacije o starom proroanstvu i to
direktno iz fascikle uzete iz arhive Mi-
nistarstva unutranjih poslova. Oni
su, ipak, imali razloga da budu razo-
arani ovim napisima, jer obeanje
nije ispunjeno.
Jedna od retkih zanimljivih in-
formacija bila je zapravo demanti na- Nikola Hristi
vodne izjave kralja Milana da se u
proroanstvu govori o njegovom razvodu, jer se sada, odjednom, tvrdi da je
u njemu zapravo bilo rei o abdikaciji. Osim samog predmeta proroanstva,
svi detalji prie ostali su isti: edomilj Mijatovi tvrdi da su kralja Milana
savetnici uveravali da zbog viih interesa ne sme da napusti presto, ali se
kralj na isti nain zaklonio iza navodnog proroanstva.
U daljoj genezi mita, dilema ili - ili (naputanje ene - naputanje pre-
stola) reie se ve 1916. godine, jer e Ilija ukanovi u listu Velika Srbija,
tampanom u Solunu za izbegliku srpsku vojsku, tvrditi da su Tarabii
prorekli i jedan i drugi dogaaj - da e, doslovno, vladar enu oterati, pa za-
tim svoju zemlju ostaviti [9c]. Ovu tvrdnju kasnije e od rei do rei pona-
vljati najpre dr Radovan Kazimirovi pa onda i svi ostali autori, jer nijedan
od njih nee svoje napore usmeriti ka tome da utvrdi istinu i da je odvoji od
mita, nego e se po svaku cenu truditi da od svega to im doe do ruku
naprave to guu orbu.
Evo izvoda iz prvog nastavka feljtona, u kome edomilj Mijatovi po-
kuava da izmeni prvobitnu tvrdnju, samo devet dana staru:
Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptio

svoju odluku da trai razvod braka s kraljicom Natalijom, kako
vi velite u 117. br. M. Novina, nego 19-og Februara 1889, kad nas
je pozvao da nam saopti da se reio da kroz tri dana abdicira...
28
Naravno da smo bili preneraeni kad nam je pomenutog dana
uvee kralj pozvavi ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se re-
io da 22-ga abdicira. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odlu-
ke ivo predstavimo, i da ga od nje odvratimo. Proveli smo u tak-
vim naporima skoro dva sata. Pred kraj te nesrene nae audijen-
cije kralj Milan, razdraen i s dosta gorine, ree: Ja se, Gospodo,
vama drugima ne udim, vi svi verujete da vam je dunost da me
od moga nameravanog koraka odvraate, i da su vai argumenti
takvi da me mogu ubediti. Ali se udim ovome edi Mijatoviu,
koji zna vrlo dobro da to mora tako da bude, i da to nikakva re-
zonovanja i argumentovanja oveanska ne mogu da spree!
Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta, gospodin Niko-
la Hristi pozove nas da idemo svi onako skupa k njemu u njego-
vu kancelariju u Ministarstvu Unutranjih Dela. Tamo me je
odmah pitao: ta znai ono to kralj ree da ja vrlo dobro znam da
to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim drugovima u
kabinetu ispriao ovo to u sad vama i vaim itaocima da is-
priam: [2c]
Izgleda kao da je sa ovakvim krajem pria ostala da visi u vazduhu,

ali je upravo tim reima zavren njen prvi nastavak. To je uobiajeni trik ko-
jim se novinari i scenaristi i danas slue kada ele da vetaki odre panju
publike i da stvore sapunsku seriju. ta je, dakle, mogla da krije zagonetna
reenica u kojoj kralj kae da eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako da
bude?
Pre nego to nam to saopti, eda Mijatovi e nas jo neko vreme dra-
ti u neizvesnosti. Vratie se najpre u 1875. godinu da bi nam pripovedao o
tome kako je pomogao da glas o kremanskom proroku stigne do kralja Mila-
na Obrenovia:
Kad je god. 1875. ia Danilov kabinet raspustio narodnu skup-

tinu, odmah po proitanom ukazu o tome iz gomile iznenaenih
i uzbuenih poslanika pristupi k meni jedan uiki poslanik.
Vidi li ti kako se sve zbiva to je onaj prorekao?! ree mi.
Koji je to onaj? zapitah.
Zar ti ne zna za proricanja seljaka Mateje iz Kremne?
Kako je poelo 29
Kad mu rekoh da ne znam, on me pitae da li knez za njih zna.
Jer ako ne zna on treba da o njima sazna! Dogovorismo se da ja
jo to vee vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnu
audijenciju moga prijatelja, ako mu ve dotle nije to poznato bi-
lo o proricanjima onoga seljaka iz Kremne.
Odmah posle dugotrajne audijencije uikoga poslanika knez
je primio mene. Bio je oevidno uzbuen onim to je od moga pri-
jatelja uo. [2c]
Posle opirnog uvoda, autor je konano otkrio ta je to to je kralj Milan

rekao da eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako da bude? Bilo je to, na-
ravno, proroanstvo koje je kralj iskoristio kao alibi za abdikaciju:
Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored
kralja Milana u Glajhenbergu, odvraajui ga po uputstvima G-
dina Nikole Hristia i od same pomisli da presto ostavlja, kralj
me je jednoga dana podsetio na proroanstvo kremansko. Mnogo
se to-ta od onoga to smo 1875-te uli od toga doba ovamo is-
punilo, ispunie se bez sumnje i ova taka o mom abdiciranju. ta
u, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! (...)
Eto, ia Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni i
odani prijatelji, ali ba vae dranje u pitanju moga razvoda bra-
ka, koje dranje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura
silom u abdikaciju! ta je to nego jasno vidljiv prst sudbine? [2c]
Ovo kraljevsko objanjenje veoma je atraktivno, ali je za nas jo zna-

ajnije to to je u ovom tekstu po prvi put pomenut izvesni Mateja iz Krema-
na. Dugo posle toga lomie se koplja oko toga da li je taj Mateja zapravo bio
Mitar Tarabi ili nije, ali o tome emo kasnije vie govoriti. Za sada je vano
da obratimo panju na jednu prostu osobinu, koja manje-vie prati sva pro-
roanstva, pa i kremansko: pominju se anegdotski dogaaji koji su, dok se o nji-
ma govori, ve daleka prolost, a za tvrdnju da su oni ranije proreeni ne nudi
se nikakav dokaz. Moda bi se nekome moglo uiniti da dokaz sadri zagonet-
na fascikula iz 1868. godine, ali nita od kasnijeg razvoja dogaaja nee go-
voriti u prilog tome da ona zaista postoji. Naprotiv, 1928. godine pojavie se
ak i zvanina potvrda dravnih organa da ta fascikla nikada nije postojala
30
[10], meutim, pronalazie se uvek
novi naini da se ona na ovaj ili onaj
nain proglasi za neosporni dokaz.
U istom tekstu navedeno je i jed-
no od retkih proroanstava za koje se
moe pretpostaviti da je izreeno pre
dogaaja na koji se odnosi. Ono go-
vori o tome kako e u Srbiji nastupiti
tako teka i vremena, da e ivi ljudi
prolazei pored groblja govoriti:
Blago vama, koji ste pomrli, to ne i-
vite! ali e posle velikih nesrea na-
stupiti opet vreme, u kome e ivi,
prolazei grobove svojih milih, govo-
riti: Ej, da ste sad ivi pa da vidite ta
je srean ivot!.
Treba, ipak, znati da je tada to
bila uobiajena stilska figura u srp-
edomilj Mijatovi skom govoru. Ljuba Stojanovi je u
Starim srpskim rodoslovima i letopi-
sima (zapis broj 6019) citirao starca Isaiju, koji je, piui o pogibiji na Marici,
rekao Togda va istinu ublaahu ivi prede umreih [23]. Osim toga, budui
da je to bilo veoma nemirno vreme sa puno obrta, ovo proroanstvo moglo
bi da se primeni na praktino svaki rat, kakvih je u Srbiji bilo mnogo i pre i
posle ovog svedoenja.
Ve od treeg nastavka [2c] u Malim novinama poinje razvodnjavanje
prie, jer se umesto poverljivih podataka nude bezvredne anegdote. Po sve-
mu sudei, prava pria se ovde zavrava uz diskretno obrazloenje da dalji
podaci ne smeju da se iznose. eda Mijatovi e nam nairoko pripovedati
anegdotu iz druge ruke o tome kako je jedna stara Ciganka ispravno pro-
rekla da e Natalija postati kraljica, kao i to da e u 29. ili 30. godini izgubiti
krunu.
U etvrtom delu govori se o nepogreivom ispunjenju anegdote iz pret-
hodnog nastavka. Dogaaj je isprian 14 godina posle ispunjenja navodnog
proroanstva, ali se pripoveda njome ipak posluio kako bi potvrdio da je
zaista predskazano po neto to se posle i u istini tako desilo [2c]. Nema sum-
nje da ni ova pria nije ispriana sluajno, jer je trebalo kod italaca uvrstiti
uverenje da vidoviti ljudi zaista postoje, kako bi spremno prihvatio da kralj
nije abdicirao svojom voljom, nego zato to mu je to bila sudbina.
Kako je poelo 31
U oi pada i insistiranje ede Mijatovia na tome da mu poverujemo da
cela pria o proroanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati panju
od sutinskog pitanja, a to je razvod braka kralja Milana:
Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje ne

idem na to, da smanjim, ma u emu bilo, moju i mojih drugova od-
govornost za nae dranje u pitanju razvoda braka. Moja je na-
mera u prvoj liniji da ispravim to je netano bilo u onome saop-
tenju o Proroanstvu, a uzgred da dadem jedan autentian pri-
log za prouavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima li mo-
gunosti da se unapred kae ta je nekome sueno! [2c]
Zato se eda Mijatovi ponovo vraa na pitanje razvoda kraljevog

braka? Kao da je zaboravio ono to nas je samo tri dana ranije uveravao, da
proroanstvo nije naveo u tom, ve u kontekstu kraljeve abdikacije.
Otvaranje zlatnog rudnika

Tako je prvi feljton zavren. Autorima, Peri Todoroviu i edi Mijatovi-
u, svakako se uinilo da bi ova tema mogla da postane zlatan rudnik, pa su
ve sedam dana kasnije, 5. juna 1902, u Malim novinama zapoeli novi feljton
na istu temu. Bila je to neka vrsta ro-
mana u nastavcima, pod naslovom
Jedno proroanstvo [3]. Ipak, u tom
feljtonu, koji je trajao sve do 9. januara
sledee godine, govorilo se samo o do-
gaajima iz 1858. godine. Mogli ste,
recimo, da itate o Persidi, eni kralja
Aleksandra Karaorevia, O Miti
Ljotiu - Smederevcu, o Iliji Garaani-
nu i o mnogobrojnim drugim dvor-
skim linostima. Tu je i opiran opis
dogaaja koji su prethodili Svetoan-
drejskoj skuptini (kojom je 30. no-
vembra 1858. godine Milo Obrenovi
vraen na vlast), kao i detaljan opis
traeva koji su pratili politiki ivot
posle smene vlasti. Ali, itaoci su
ponovo imali razloga da budu neza-
32
dovoljni, jer u 203 nastavka feljtona koji je, ponavljamo, nosio naziv Jedno
proroanstvo, nije bilo ni pomena o bilo kakvom proroanstvu! Zato je na
kraju poslednjeg nastavka (9. januara 1903), objavljeno sledee obavetenje:
Jedno proroanstvo (kraj prve knjige)

Roman Jedno proroanstvo sastoji se iz dve knjige. Prva
knjiga obuhvata radnju oko progonstva kneza Aleksandra Kara-
orevia, i to je ovde danas zavreno. Druga knjiga obuhvata
povratak dinastije Obrenovia na srpski presto i ti opisi imaju tek
sada da nastanu. U ovom drugom odeljku dolazi i to znaajno
proroanstvo, koje se tada desilo i po kome je celo delo i dobilo
ime Jedno proroanstvo.
Sad e biti dva-tri dana odmora, pa 12. januara poinje izlazi-
ti druga knjiga, drugi deo romana Jedno proroanstvo. Ovo jav-
ljamo radi znanja naih tovanih italaca. [3c]
Nema sumnje da su Male novine ovim naele prilino nezgodnu po-

litiku temu, jer se neto ponovo ispreilo daljem nastavku serije. Druga knji-
ga (odnosno, trei feljton) nije poela 12. januara, kako je obeano, a umesto
nje ubaena je serija pripovedaka pod naslovom Devojake gatke. Sreom,
to se brzo zavrilo pa su itaoci ve 19. januara ponovo prionuli na praenje
politikih traeva pod naslovom Jedno proroanstvo, u nadi da e konano
osvanuti i to to je odavno najavljeno. Ovoga puta nedvosmisleno je data
garancija da konano dolazi i to znaajno proroanstvo [3c], ali je veta no-
vinarska ruka vodila i dalje isti feljton, sa dogaajima iz iste 1858. i prvih da-
na 1859. godine (zakljuno sa povratkom kneza Mihaila Obrenovia, sina
starog knjaza u Srbiju). Tek 6. maja, posle jo itava 93 nastavka, zavren je i
trei feljton.
Da li se u toj seriji napisa konano pojavilo i obeano proroanstvo? Na-
ravno da nije. Istini za volju, u poslednjem objavljenom nastavku (6. maja)
pominje se i proroanstvo. Ali samo pominje, jer umesto da se konano nave-
de kako proroanstvo glasi, ili bar da se naznai o emu ono govori, dato je
obeanje da e se o tome pisati u sledeem, etvrtom feljtonu, za koji je najav-
ljeno da e poeti 1. juna. Dakle jo jedno, ko zna koje po redu, odlaganje.
Postoji, ipak, jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovaj prekid sti-
gao neoekivano, verovatno zbog intervencije sa dvora. Naime, stroga
izdavaka konvencija toga vremena, od koje se nikako nije odstupalo, nala-
gala je da se svaki nastavak serije tekstova zavrava primedbom Nastavie
Kako je poelo 33
se, osim pretposlednjeg iza koga je trebalo da pie Svrie se i poslednjeg
iza kojeg stoji Kraj ili Svretak. Ali, ispod pretposlednjeg nastavka (od 5.
maja) ipak nije stajalo Svrie se nego Nastavie se, to je moglo da zna-
i samo da urednik tada nije nameravao da prekine feljton.
Evo dela poslednjeg poglavlja romana u nastavcima Jedno proroan-
stvo, koji je 6. maja 1903. godine objavljen u Malim novinama, pod naslovom
Najbolja prijateljica. Ovaj deo je znaajan po tome to se u njemu prvi put
pominje prezime Tarabi. Knez Milo je knezu Mihailu najpre predstavio
baba Joku, proroicu, kao najbolju prijateljicu kue, a knez Mihailo je pri-
tom nainio sledeu beleku:
Babo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, maije i

vraanja imaju neku silu. To je u naem narodu dosta raireno.
Ali, to je stariji, kod Baba je bivalo sve vee ovo sujeverje. Tako
on sada veruje da su njegovom povratku u oteestvo mnogo po-
mogle i razne vradbine, koje su injene u Vlakoj. Jutros je Babo
iao naroito u Topider, s jednim svetenikom, i tu su oslobodili
iz zida jednu osvetenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u
jednom ekmedetu, jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sa
zavetom da je oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. I
on veruje da je ova nafora mnogo pomogla njegovom povratku. Ja
ne mogu da verujem u te stvari. Ali mora se priznati, da biva i
takvih sluajeva, koji se ne mogu protolkovati obinim redovnim
putem. Ima jo mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo, i
ovaj sluaj, za koji je jutros priala ova stara, rudnika baba Jo-
ka. Kad prou ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem vie vre-
mena, ba u pozvati toga oveka Miloa Tarabia, da ga vidim,
da ujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim.
Zato sam i zapisao ovaj sluaj i baba-Jokino kazivanje da ga ne
zaboravim. [4c]
Koje godine je knez Mihailo nainio ovu zabeleku o razgovoru sa svo-

jim ocem? Svakako ne pre 1839, jer je napisao da je jednu osvetenu naforu
Babo sakrio i zazidao jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije. Ali ni pre 1859,
jer se tek tada knez Mihailo vratio u Srbiju.
Zato je to vano? Pa, uz malo matematike cela pria lako moe da se
dovede u pitanje, jer teko je poverovati da je baba Joka tako podrobno oba-
vestila kneza o proroanstvima Miloa Tarabia, a da je preutala da je on ve
34
pet godina mrtav! I ne
samo to, jer Milo Tara-
bi je, ako je verovati
svim kasnijim pripove-
daima, ak 25 godina
unapred prorekao da
e umreti tano 1854!
ak i ako pretpostavi-
mo da baba Joka pet
godina nije ula da je
Milo Tarabi umro,
zar je mogue da ona,
tako dobro informisana
o ovom proroku, nije
znala za njegovo proro-
Kod vraare (1938) anstvo o godini sop-
stvene smrti? Osim, na-
ravno, ako se i ono nije pojavilo nekoliko decenija nakon svog ispunjenja...
Posle neverovatnih 300 nastavaka serije Jedno proroanstvo, strpljenje
italaca je definitivno istroeno. To je bilo jasno i autorima serije, pa su po-
slednji nastavak zavrili jo jednim, ko zna kojim po redu, obeanjem:
ta je, pak, ispriala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i

vaan sluaj, o kome se ovde nagoveuje, to emo videti u treem
i poslednjem odeljku ove nae knjige.
Naim tovanim itaocima. U izlaganju ove nae povesti doli
smo do take gde nastaje opis onoga proroanstva, po kome je i
nazvano ovo delo imenom Jedno proroanstvo.
No ovo prianje nee biti produeno u iduem broju, ve se odla-
e za prvi juni o. g. [4c]
Objavljivanje treeg dela romana Jedno proroanstvo u poetku serije

nije bilo planirano, jer je 9. januara 1903. (po zavretku prve knjige) reeno da
postoje samo dva dela. Sada je obean i trei deo, ali je sticaj okolnosti hteo
da on nikada ne ugleda svetlost dana, jer je u noi izmeu 28. i 29. maja, sa-
mo tri dana pre obeanog nastavka, kraljevski par Aleksandar Obrenovi -
Draga Main ubijen u atentatu.
Kako je poelo 35
3
CRNO PROROANSTVO
Pera Todorovi i eda Mijatovi zapoeli su priu o kremanskom pro-

roanstvu, zatim su je razvukli do beskraja i konano je doveli u orsokak.
Nisu mogli da zavre seriju, niti da je ostave nedovrenu. Dalje razvlaenje
prie takoe nije dolazilo u obzir, jer su u prethodnih 300 nastavaka svi aduti
ve bili istroeni, a strpljenje italaca bilo je na izmaku.
Ubistvom kralja Aleksandra Obrenovia i Drage Main, reenje kao da
je palo s neba i pria je sada mogla da dobije novi zamah. Pera Todorovi, kao
vet novinar, iskoristie to ve sledeeg dana - mada je njegov list, Male no-
vine, upravo 29. maja prestao da izlazi. Vratiemo se na taj dan, samo da po-
menemo da e naredni broj Malih novina izai tek etiri meseca kasnije, 1.
oktobra, uz sledee obrazloenje:
Male Novine prestale su 29. maja.

Taj njin prestanak bio je nenadan i neobian - ak nisu imale
kad rei ni zbogom svojim itaocima, ve su umukle na jedan
mah, kao ono kad sveu utuli. Otkuda i zato to?
Na ovo pitanje najbolje odgovara sam dan prestanka. Dvadeset
deveti maj kazuje sve!...
Mi pak sa svoje strane za sada mogli bismo dodati samo jo
ovo: Dvadeset devetoga maja valjalo je spasavati glavu, s toga
nam nije bilo do novina!...
36
Pera Todorovi zaista nije imao sree sa vlastima, jer su ga, po njegovim
reima, Obrenovievci optuivali da je Karaorevievac, a Karaoreviev-
ci su ga smatrali Obrenovievcem. Zbog toga je etiri godine proveo u iz-
gnanstvu, 20 puta bio hapen i osuen na ukupno 27 godina robije (od ega
je odleao preko pet godina) [30]. Evo njegovih rei s kraja 1903:
Ti si Karaorevievac!
Te su rei bile strane i opasne punih 45 godina! - sve od 1858,
pa do 29. maja ove (1903) godine.
Od 29 maja stvar se izvrnula. Sad postaje opasno kad se kome
rekne: Ti si Obrenovievac!
A kako je ba tu udna sudbina moja!
Trideset punih godina morao sam se braniti i zubima i noktima
da nisam Karaorevievac. Nekoliko puta umalo to nisam
glavom platio, jedino s toga, to su Obrenovievci mislili da sam
potajni i skriveni Karaorevievac. Ali, Obrenovii padaju 29.
maja, a na srpski presto dolazi Karaorevi.
I gle! Meu prvim rtvama koje padaju - tu sam ja! Gone me,
zlostavljaju i umalo to nisam glavom platio! Zato?
Zato, to sad opet smatraju da sam potajni Obrenovievac! [30]
Zaudo, drugi list, pod nazivom Ogledalo - Zrake iz prolosti, koji je ta-
koe ureivao Pera Todorovi, nesmetano se tampao i pojavljivao na kios-
cima. Format lista je bio neuobiajeno mali (A5), izlazio je svakog drugog da-
na i predstavljao je neku vrstu politike feljtonistike tampe, jer se nisu
objavljivale dnevne vesti nego tematske celine u nastavcima.
Hajde da se vratimo na dramatine dogaaje od 29. maja. itaoci, dakle,
ele proroanstvo? Sad ili nikad! Imae ga... ali zamalo. Proroanstvo pono-
vo najavljuje dogaaje iz prolosti - pa makar samo nepun dan stare!
Dakle, u noi izmeu 28. i 29. maja u atentatu su ubijeni kralj Aleksan-
dar Obrenovi i kraljica Draga Main. U narodu se ve dugo ukalo i na-
gaalo o kraju vladavine ove dinastije, ali je sada teko rei da li je Pera
Todorovi u to vreme znao i neto vie o pripremi atentata na kraljevski par.
Kao vrsni novinar, on je hitro reagovao na vest o ubistvu i, ve sledeeg dana,
29. maja, u njegovom Ogledalu objavljen je prvi od dva nastavka feljtona
Crno proroanstvo [5c]. itajui ove tekstove, stie se utisak je da je on vrlo
Crno proroanstvo 37
spretno iskoristio tragini kraj dinastije
Obrenovi, jer je retroaktivno konstruisao
niz dogaaja koji se savreno uklapaju u
priu o kremanskom proroanstvu. Pret-
hodnim tekstovima u Malim novinama
stvorena je dramska tenzija kod italaca, a
atentat na kraljevski par dogodio se u tre-
nutku koji je za dalji tok prie bio najpo-
voljniji.
U Ogledalu, naravno, pojavljuje se go-
mila podataka koji svedoe o tome da je
Pera Todorovi znao ta eka Obrenovie
i kako je kremansko proroanstvo to sasvim
precizno najavilo. Treba ipak napomenuti
da se nita od nagovetaja zle sudbine Alek-
sandra i Drage ne pojavljuje pre njihove
smrti, bar ne u pisanoj formi. Pa ipak, u
doba otre meudinastike borbe u narodu
je bilo govora o skoroj propasti dinastije
Obrenovi. Pera Todorovi
O ovome postoje i neka svedoenja [12c] koja se logino uklapaju u

priu. Po njima, idejni tvorac kremanskog proroanstva bio je prota Milan
uri, kome je dinastija Obrenovi oduzela sveteniki in i osudila ga na
teku robiju, pa je on smislio kako da u svojoj politikoj borbi to bolje isko-
risti verovanje naroda u proroanstva. S obzirom na to da su takve informa-
cije irene usmeno, teko je sada rei kako su one glasile, koliko su bile pre-
cizne i u kojoj meri su odgovarale kasnijim dogaajima. Moe se, ipak, sa
velikom verovatnoom pretpostaviti da je uri u saradnji sa protom Zaha-
rijem Zahariem irio priu (izreenu u formi proroanstva) kojom e navesti
narod da oekuje kraj Obrenovia i ponovni dolazak Karaorevia.
Pera Todorovi je, naravno, veto iskoristio ove neodreene glasine i
dobro poradio na tome da kod italaca stvori uverenje da je o nesrenom kra-
ju kraljevskog para postojalo precizno proroanstvo. ak je i jedan beznaaj-
ni (mada taan) podatak, da su tri godine ranije na istoj naslovnoj strani
objavljene vesti o prosidbi Drage Main i smrti italijanskog kralja Umberta,
smeten u kontekst proroanstva.
Verovatno je da su oba razgovora, prepriana u citatu koji sledi, ili fal-
sifikati autora teksta, ili su sutinski izmenjeni. Posebno je uoljivo preteriva-
nje u vanosti koju autor sebi pridaje tokom razgovora sa kraljevskim parom.
38
Ova dva broja Ogledala izazvala su veliko interesovanje i po reima dr
Kazimirovia, bukvalno su razgrabljena. U prilogu [5c] prenet je tekst u celi-
ni, a ovde su navedeni samo vaniji delovi:
Crno proroanstvo
U 1902. godini u Malim novinama poeo je izlaziti podlistak
Jedno proroanstvo. Naskoro zatim jednog dana pozove me k
sebi kralj Aleksandar, i posle podueg razgovora o drugim stvari-
ma on me upita:
- Ama vi ste poeli u Malim novinama iznositi nekakvo pro-
roanstvo! ta e vam to?
- Pa, Velianstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam
dogaaj ima istorijske vanosti. G. eda Mijatovi napisao je o
tome proroanstvu jedan izvetaj i u M. Novinama, pa su svi ti
brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem - ree kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo
da su udesa i proroanstava! Pa ipak bi najbolje bilo, da vi to
prekinete i da vie ne piete o tome.
- Ali zato, Velianstvo?
- Zato to je najbolje sve to napustiti. A i to e vam da ba o
tome piete, kad imate puno drugih stvari? to da podgrevate ono
to je bilo jo pre trijestak godina? Pa onda, tu se, ini mi se, ne-
to pominje o meni, a ako se ne varam ak se i o kraljici neto pro-
rie. Je li tako?
- Tako je, velianstvo.
- Pa kad je tako, onda to e vam to? - ree kralj prekorno. Ne-
prijatelji i onako jedva ekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi
sad isto kao da im pomaete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i
vi neko zlo i nesreu, i time im taman idete na ruku... Najposle, ja
za sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Moraete oti-
i do nje da se izvinite i da joj to objasnite.
Nisam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak morao
otii kraljici Dragi. Ona me doeka stojeki i podue je tako sa
mnom razgovarala.
Crno proroanstvo 39
- Pravo da vam kaem, g. Todoroviu, srdim se na Vas. Pre sam
vae Male Novine u slast itala, a sada, kad koji broj uzmem u
ruke, uvek strepim, da u njemu ne naem kako ste poeli ve izno-
siti ono prokleto proroanstvo.
Zbunjen ovako oporim predusretanjem (inae kraljica je umela
biti veoma ljubazna pri doeku), ja nisam znao ta odmah da od-
govorim - a kraljica produi:
- Naravno, kralj nee pred vama... a i ni pred kim to da govori,
ali istina je, da njega po neke stvari neobino diraju. Eto, na pri-
liku, vi niste znali to se kralj onoliko na vas naljutio, kada ste,
prilikom moje prosidbe, u vaim M. Novinama, odmah ispod
naih slika, doneli lanak u crnom okviru i s krstovima, u kome se
govorilo o ubistvu i smrti pok. kralja Umberta.
Ja je popravim da lanak nije bio u crnom okviru. Ona produi
ivo:
- Pa bila je debela crna linija i krstovi - dovoljno to, tu odmah
ispod naih verenikih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogre-
bu, o smrti, a kralj ne moe da trpi take razgovore i ne mari da u-
je nita to se na smrt odnosi i smrti se tie. [5c]
Pria nadalje obiluje uobiajenim frazama o iskrenom prijateljstvu auto-

ra prethodnog teksta sa kraljevskom porodicom i o tome kako on eli dobro
kralju, zbog ega mu je i savetovao da se ne eni Dragom. Zatim se govori o
proroanstvu Mateje iz Kremana, koje emo ovoga puta preskoiti jer e o
tome biti vie rei u sledeem poglavlju. Kraljicu su posebno zainteresovali
spisi o proroanstvima ovoga vidovnjaka, koji navodno postoje u ve pomi-
njanoj fascikli arhive Ministarstva unutranjih poslova. Evo ta je Pera Todo-
rovi, sudei po ovom tekstu, preneo Dragi Main o tim proroanstvima:
Knez Mihailo gine, a njega e naslediti njegov roak koji e

Srbiju namuiti, ali e je i kraljevskim vencem venati - ona e pod
njim da poraste i ojaa....
On sam lino (taj naslednik Mihailov) metnue na glavu kru-
nu kraljevsku, ali e biti zle ruke i zle sree.... Umree u najboljem
dobu..!..
40
- Imae sina jedinca... I taj sin jedinac bie jo gore sree no
to mu je i otac bio... Nee imati od srca poroda i umree mlad,
vrlo mlad, nee napuniti ni trideset godina! Svrie vrlo mlad i s
njim e se ugasiti njegova svea?...
- Kraljica me presee: - ta to znai ugasie se njegova sve-
a?...
- Znai, Vel., ugasie se ona svea, koja se u njegovom domu o
slavi pali, to jest: izumree njegova loza, nee vie biti Obreno-
via!..
- Dalje, dalje. - ree kraljica mrano. Ja nastavim.
- Ugasie se njegova svea!... A zatim e Srbijom zavladati
druga loza. Ali ni ona nee bit dugovena. Izrodie se unutranje
borbe i krvljenja, doi e metei i meusobni sukobi, i strana, tu-
inska, neprijateljska sila zavladae Srbijom i dumanski e pri-
tisnuti rod srpski. I nastae tako strana i nesrena vremena, da e
ivi, prolazei pored grobova predaka svojih, tu zastati i suzni
uzdisati:
Otvorite se grobovi, da i mi ivi u vas legnemo!... Blago vama
to ste pomrli, te bar svojim oima ne gledate muke, bruke i jade
nae!
A kad se narod srpski dobro namui i napati; kad prestrada sve
ono, to je Hristos na krstu prestradao, onda e se iz sredine naro-
da, iz sirotoga doma i od prostoga roda srpskog javiti ovek, koji
e svoj narod dii, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi
budu zajedno i da budu sami svoji gospodari, kako nikad pre nisu
bili. I onda e nastati tako miran i srean ivot, narod e iveti ta-
ko zadovoljno, da e ljudi, prolazei pored grobova predaka svo-
jih, uzvikivati radosno:
Ustanite mrtvi da ivimo!
- Eto, Velianstvo, ovo je to crno proroanstvo!
Bleda i duboko zamiljena, nema i nepomina, kraljica je, kao
skamenjena, sedela u svojoj velikoj stolici. Samo su joj oi sevale
i neobino ivo sijale, kad bi ih od vremena na vreme podigla gore.
utao sam i ja, jer posle isprianog proroanstva nisam znao
ta da ponem. Na jedared kraljica podie glavu, zaustavi na me-
Crno proroanstvo 41
ni onaj svoj udni, sjajni pogled i, poto me je tako dugo i nemo
gledala, ona uzdahnu duboko, vrlo duboko i ree skoro apatom:
- Strano proroanstvo!... Uasno proroanstvo... Nee doiveti
ni tridesetu godinu!.. A sada mu je tek dvadeset sedma!.. Znailo
bi jedva jo tri godine!.. To bi bilo uasno... uasno!.. Svemogui
Boe, je li to mogue!..
Kraljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomi-
jenim glasom, i izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda na
jedared klonu, isto kao da se smanji i sparui, spusti glavu u a-
ke, i tako slomljena, skruena, ona je dugo, nemo utala, a ja sam,
sedei malo u strani, video sam njen zatiljak i njen gojazni, beli,
obli vrat.
U tom trenutku bejae mi je neobino ao.
- Boe, da li ne plae?! - doe mi u pamet.
I doista, kad kraljica malo posle podie glavu, njene sjajne oi
bile su vlane od suza. [5c]
I tako Pera Todorovi, koji je u seriji tek-

stova o jednom proroanstvu u svojim no-
vinama nekada pisao da je dinastija Obreno-
via, kao novo jarko Sunce, zasijala na nebu
mlade srpske kneevine, da odatle s visine
prestola kroz vekove sija srpskome narodu [3],
ve sutradan, posle tragine smrti kraljev-
skog para, opisuje kako je kralju uterivao
strah u kosti, a kraljicu navodio na pla po-
smatrajui njen gojazni, beli, obli vrat. A
samo nekoliko godina pre toga, taj ovek je
istom kralju poslao pismo u kome kae da
samo ljudska nitavila bez ikakve cene i vred-
nosti, trae svoju slavu i svoje uzvienje u
tuoj sramoti i tuem ponienju [30].
edomilj Mijatovi posluie se istom
priom, ali e je obogatiti novim atraktivnim
detaljima i objaviti u jednom engleskom a-
sopisu [23]. Odatle priu preuzima grki list Draga Main
42
Akropolis, a onda i bivi predsednik vlade Dr Vladan orevi, koji je
objavljuje u poglavlju Grki Akropolis o kremanskom proroanstvu [22c]
knjige Ministar u apsu. Po toj prii, kraljica Draga Main je samo nekoliko
dana pred svoju smrt (dakle, i pred objavljivanje ovih tekstova u Ogledalu)
razgovarala o ovim proroanstvima:
Nekoliko dana pre nego to e i sama poginuti, Kraljica Draga

razgovarala je sa gorkim osmehom na usnama o tom istom proro-
tvu Mate iz Kremana. Taj osmeh Kraljice Drage razumeli su sa-
mo oni koji su znali kakvim su stranim predoseanjima bili ispu-
njeni poslednji dani Draginog ivota. [22c]
edomilj Mijatovi nije precizirao s kim je to kraljica razgovarala neko-

liko dana pre nego to e i sama poginuti. Ako je mislio na razgovor sa Perom
Todoroviem, onda nije paljivo proitao podatak da taj razgovor nije voen
tri dana, nego skoro cele tri godine pre atentata, a ako je razgovarala s nekim
drugim, onda je malo verovatno da Pera Todorovi ne bi obogatio svoj tekst
u Ogledalu i tim detaljima. Svakako ne bi izostavio emotivne reakcije kraljice
Drage, opise njenog predoseanja, gorkog
osmeha i pogleda koje je upuivala svima
kao da je znala, i tako dalje.
Godine 1903, posle dramatinih doga-
aja koji su ovde opisani, na vlast dolazi di-
nastija Karaorevi i njena vladavina je
dovoljno stabilna da nikome u agitaciji nisu
potrebne proroke potapalice. Zato se kre-
mansko proroanstvo nee pominjati sle-
deih 12 godina, sve dok Prvi svetski rat ne
zakuca na vrata Srbije.
Jedino to je sigurno, jeste da se u to
vreme nigde u pisanoj formi ne pominju pro-
roanstva koja najavljuju dogaaje za koje e
nas, skoro ceo vek kasnije, analitiari uvera-
vati da su bili na vreme najavljeni i proreeni.
Oruani i hladni sukobi, smene vlasti,
tehniki pronalasci... nigde ni traga u tampi
o proroanstvu pre nego to se objavi vest o
Aleksandar Obrenovi dogaaju. Kao to e i kasnije redovno biti
Crno proroanstvo 43
sluaj, navodie se samo najave za dogaaje koji su u trenutku pisanja o
njima ve bili prolost.
emu su onda sluila takva zakasnela proricanja neega to se ve do-
godilo? Pa, proroanstva su jo od biblijskih vremena koriena kao mono
oruje u politikoj agitaciji. A da bi se verovalo u njih, trebalo je uvek neim
novim pothranjivati poverenje naroda u proroke. Jer, da bi neko verovao pro-
roku koji mu kae ta valja initi, on mora najpre da poveruje da ima posla
sa pravim i uspenim prorokom, pa makar taj uspeh bio izmiljen.
Jedno od takvih uspenih proroanstava jeste i uveni dogaaj na
uikoj pijaci, kad je prorok itav dan ranije video atentat na kneza Mihaila.
Prvi pisani trag pojavljuje se tano 35 godina posle samog dogaaja, tako da
sada nemamo naina da utvrdimo ta se zaista dogodilo, pa ni da li je sve to
samo rezultat neije bujne mate. Ipak, zadraemo se na ovom proroanstvu
jer postoji neto to ga ini zanimljivim. Mada su se svi koji govore o njemu
bez rezerve sloili da je proroanstvo bilo nepogreivo, nikako nisu mogli da
se sloe oko jednog prostog podatka - ko je zapravo bio taj prorok.
44
4
UBIE KNJAZA
U Ogledalu od 29. maja 1903. godine [5c], Pera Todorovi je opisao

svoj razgovor sa kraljicom Dragom, u kome je pomenuo i Mateju iz Krema-
na. Bio je to prvi medijski opis vidovnjake najave atentata na kneza Mihaila,
koji se dogodio na isti dan, tano 35 godina ranije:
U uikom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prolom

veku, iveo je ovek, po imenu Mateja. I u svom selu, i u celoj oko-
lini Mateja je bio poznat kao ovek koji je malo enuo pameu, ali
ovek miran, koji nikoga ne dira.
28. Maja 1868. god. Mateja ode u oblinji okruni grad Uice,
kuda je ee odlazio, i toga dana po podne tu u sred uike ari-
je i na vidiku tolikog sveta, on nada viku i dreku, koliko ga grlo
donosi:
Haj... ljudi!... brao!... ne dajte, ako Boga znate, ubie nam vla-
daoca, ubie nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga... Eno ga
seku, eno ga svega jataganima iskasapie!... Gle kako krv tee!
Uh, ala je strano!... Krv... krv... Teko nama!.. Kuku nama!.. pogi-
be nam knjaz Mihailo!
Velika gomila ljudi iskupila se oko ovoga oveka. Pitali su ga
to se dere? On je objanjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.
Dola je i policija. Ludaka su prvo psovali, pa ga posle i
uhapsili. Oporoavao vladaoca... Kad sutradan, a iz Beograda
Ubie knjaza 45
stigoe crni glasovi, da je knjaz Mihailo 29. maja u Koutnjaku
poginuo i grdno iskasapljen bio.
U poetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri.
Posle su se uverili da to ne moe biti, i pustili su ga na slobodu.
[5c]
Teko je objektivno oceniti verodostojnost proroanstva koje se u pisme-

noj formi po prvi put pominje celih 35 godina posle dogaaja na koji se od-
nosi, naroito kad nema drugih dokaza
osim anegdote koja je po ko zna koji put
prepriana. ak je i dr Radovan Kazimi-
rovi, koji je inae sve svoje tekstove o
kremanskom proroanstvu pisao veoma
afirmativnim tonom, opis incidenta na
uikoj pijaci oprezno zapoeo reima
U naem narodu se isto tako pria...
[23]. Ipak je zanimljiva dalja geneza ove
legende, a naroito pripisivanje istog
proroanstva raznim ljudima.
Najpre je 23. aprila 1916. godine
anonimni autor u listu Velika Srbija,
tampanom u Solunu za srpsku vojsku u
izgnanstvu, napisao da famozni prorok
sa pijace nije bio Mateja nego Milo
Tarabi. Ovo je svakako bila greka
(verovatno je mislio na Mitra), jer Milo
ba nikako nije mogao da se pojavi na Knez Mihailo Obrenovi
pijaci 1868. godine, celih 14 godina posle (Snimio Anastas Jovanovi
svoje smrti: dve godine pre atentata)
Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloeva proroan-

stva... Onoga dana kada je Knjaz Mihailo u Topideru poginuo i
kada niko o tome dogaaju u Uicu nije ni slutio niti ma ta mo-
gao saznati, odjednom je prorok na uikoj pijaci poeo vikati:
Ne dajte ljudi! Ubie Knjaza!. Povodom toga bio je uhapen, is-
pitivan i kao potpuno nevin puten. Policija je zabeleila i uva-
la ova njegova sasluanja ili bolje rei proricanja. [9c]
46
Tvrdi se, dakle, da je u policiji sastavljen zapisnik o ovom proroku, ko
god on bio - Mateja, Milo ili Mitar. Dosta kasnije, dr Radovan Kazimirovi
upotrebie ovo navodno hapenje kao glavni adut u prilog tvrdnji da o Mi-
tru Tarabiu postoje spisi u Ministarstvu Unutranjih dela, jer je Pera Todoro-
vi 1903. godine tvrdio da su ti spisi nainjeni prilikom hapenja (dodue, ne
Mitra nego Mateje). U listu Vreme, u broju od 10. decembra 1928. godine, dr
Kazimirovi, govorei o poverljivim aktima iz 1868. godine, napisao je:
Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

anstvu (povodom ubistva Knjaza Mihaila) ne da se porei. Ta su
akta bila u fascikuli Ministarstva Unutranjih Dela za 1868. go-
dinu. [10]
Samo dva dana kasnije, redakcija Vremena nala se u neprijatnom polo-

aju, jer je bila primorana da objavi sledei demanti:
Umoljeni smo od Uprave Dravne Arhive za saoptenje, da na-

vod G. Kazimirovia (Vreme od 10. decembra o. g.) o nestanku
akata o Kremanskom Proroanstvu nije taan, jer ta akta nisu ni-
kada bila primljena u depo Dravne Arhive. Ako su postojala, njih
je verovatno nestalo u kom drugom nadletvu. [10]
Poslednja reenica servirana je tako da navodi na zakljuak da pred-

stavlja deo autentine izjave Uprave Dravne arhive, mada je nju zapravo
dodala redakcija lista (ili sam dr Kazimirovi). Cilj ove veto sroene sugesti-
je jeste da se ublai neugodna situacija stvorena ovim demantijem. Ve slede-
eg dana, urednitvo Vremena je iz pera dr Kazimirovia objavilo ispravku:
Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

anstvu (povodom ubistva Knjaza Mihaila) ne da se porei. Ta su
akta bila u fascikuli Ministarstva Unutranjih Dela za 1868. go-
dinu. Ja sam mislio, da su i ona (kao i sva stara akta) bila preda-
na Dravnoj Arhivi na uvanje. Ja sam ih tamo odista i traio ali
ih nisam naao. Uprava Dravne Arhive saoptava, da ta akta
nisu nikada bila primljena u depo Dravne Arhive. Onda su,
moda, nestala iz Arhive Ministarstva Unutranjih Dela. [10]
Ubie knjaza 47
Dr Kazimirovi, dakle, priznaje da akta nije naao, ali kategorino (ne
da se porei) tvrdi da ona ipak postoje. Dodue, odrekao se tvrdnje, stare sa-
mo tri dana, da postoje tamo gde ih nije naao, ali ne odustaje od toga (mada
za to nema nikakvog dokaza) da postoje negde drugde. Treba rei da nijedan
od autora koji tvrde da ova akta postoje, nikada nije posvedoio da ih je svo-
jim oima video.
Samo etiri dana posle incidenta sa demantijem Uprave Dravne arhive
(16. decembra 1928), dr Kazimirovi u Vremenu otkriva kljuni podatak o
tome ko je bio famozni prorok sa pijace:
I Pera Todorovi i g. eda Mijatovi vele da je to govorio Ma-

tija iz Kremana. Nije Matija nego Mitar Tarabi. [10]
Bio je to, dakle, Mitar. Hoe li dr Kazimirovi ostati pri ovome? Ne ba,
jer 1939. godine, u knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu - Kremansko
proroanstvo, o istom dogaaju na pijaci napisao je:
Ali ove rei na pijaci nije izgovorio Mitar Tarabi, koji toga da-
na nije ni bio u Uicu, niti ikada sasluavan, ve neki Matija, ko-
ji je imao telepatsku viziju i o kome su u svoje vreme pisali eda
Mijatovi i Pera Todorovi. [23]
Ovde je kredibilitet autora opasno ugroen. Na stranu to to je dr Kazi-

mirovi olako promenio miljenje, jer to je kod istoriara doputeno, mada
naune konvencije zahtevaju da se u tom sluaju navedu razlozi - ako ne ba
zablude koje su dovele do greke, onda bar novi nalazi koji su doveli do
promene stava. Jo je vea nevolja u tome to nijedno tumaenje nije dovolj-
no uverljivo da bi moglo da opstane bez ozbiljnih dokaza. Ne samo o ui-
kom incidentu, nego o jo jednom proricanju smrti kneza Mihaila, koje je dr
Kazimirovi pripisao Mitru, verovatno u zamenu za to to mu je autorstvo za
proroanstvo na pijaci oduzeo i dodelio Matiji. Evo ta je, po dr Kazimiro-
viu, rekao Mitar proti Zahariu nepunih mesec dana pre opisanog atentata:
Vidi, kume, knjaev ivot je tanji od te tvoje brade! ivot

knjaev je o koncu. [23]
48
U emu je problem sa ovim proroanstvom? U njegovom uvodu dr Kazimi-
rovi izriito tvrdi da ga je Mitar prorekao na osnovu Miloevog nonog
javljanja. To mu je, dakle, dojavio pokojni stric sa onoga sveta... ali uz malo
raunanja moemo da se uverimo da ni to nije mogue, ak i ako dopustimo
mogunost da su teoretski izvodljivi ovakvi kontakti izmeu ivih i umrlih.
Jer, atentat o kome je Mitru kazato dogodio se samo 14 godina posle
Miloeve smrti, a u istoj knjizi iznet je podatak (koji su i kasniji analitiari
slono ponavljali) da je Milo po prvi put poeo da se javlja sinovcu Mitru
tek 30 godina poto je umro!
Analitiari nisu pokazali neslaganje samo po pitanju imena vidovnjaka,
miljenja su meu njima podeljena i oko toga kog dana je odrana predsta-
va na uikoj pijaci. Pera Todorovi i eda Mijatovi tvrdili su da se ona odi-
grala dan uoi atentata, a dr Kazimirovi i tandem Golubovi-Malenkovi
navode da je prorok video ubistvo u trenutku kad se ono dogodilo.
Da li je Mateja bio trei ovek?

Zato nita ne znamo o zagonetnom proroku Mateji iz Kremana - narav-
no, ako je on uopte postojao? Sudei po pripovedanju edomilja Mijatovia
iz 1902. godine [2c], Mateja je za sobom imao niz uspenih proroanstava,
koja su bila ili u dlaku ista kao Miloeva i Mitrova, ili su im kasnije iz nepo-
znatih razloga pripisana. A posebno zanimljivo bilo bi znati da li je i Mateja
bio jedan od Tarabia. Ako jeste, kakav rod je bio Milou i Mitru, a ako nije,
kako se prezivao? Zar je mogue da su analitiari doznali sve detalje sa nje-
govog sasluanja u policiji, ak i listu proroanstava za budunost, a da nisu
proitali podatak koji na zapisniku svakako postoji - njegovo prezime?
Odgovore na ova pitanja dr Kazimirovi nikada nije pruio. U istoj ne-
volji nali su se i autori Dragoljub Golubovi i Dejan Malenkovi, koji su
1982. godine objavili knjigu Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka.
Trebalo je nekako spojiti krajeve iskidanog dokaznog postupka, ali su Golu-
bovi i Malenkovi pronali jednostavan i elegantan izlaz iz neugodne situ-
acije. Pravo je udo da se niko ranije nije toga setio. Trebalo je samo staviti
znak jednakosti na pravo mesto, i jednaina je reena: Mateja je Mitar! Pro-
sto da prostije ne moe biti. U cilju lakeg prihvatanja ove jednaine, iz prie
su izbaene neke neloginosti koje je kvare. Recimo, tvrdnja Pere Todorovia
da je Mateja bio poznat kao ovek koji je malo enuo pameu [5c], jer to za
Mitra niko nikada nije tvrdio.
Znak jednakosti izmeu Mateje i Mitra bie jo uverljiviji kada u Golu-
bovievoj i Malenkovievoj knjizi proitamo citat iz Ogledala, u kome se kae
da je polovinom prolog veka iveo neki Mateja Tarabi [25]. Ali, to je oigle-
Ubie knjaza 49
dni falsifikat, jer ako pogledamo citirani tekst u Ogledalu, videemo da iza
imena Mateja ne stoji nikakvo prezime [5c]. U istoj knjizi, u fusnoti je nave-
dena ak i mogunost da je ime Mateja nastalo zbog greke u Ogledalu
[25], to unosi nepotrebnu zbrku i ostavlja itaoca u nedoumici zato autori
sami sebe demantuju. Ne samo zbog toga to se Mateja iz Kremana (ponovo
bez prezimena) pominje u Malim Novinama [2c] celu godinu dana pre citira-
nog teksta u Ogledalu (to govori da svakako nije re o greci), nego i zato to
su Golubovi i Malenkovi u svojoj knjizi izneli podatak da je Mitar ...voleo
za sebe da kae da je obian boji rab Matija, jer je ovo ime dobio na sam dan
svog roenja, kada su se jo nekrtena deca polivala svetom vodicom [25].
U istoj knjizi nalazimo i podatak da se na knjievnik Mladen St. uri-
i takoe bavio prouavanjem kremanskog proroanstva i da on u jednom
svom delu (ne kae se kom) tvrdi da je Mitar voleo sebe da zove Mateja. Bez
obzira na sve, podatak da je Mateja zapravo Mitar, prvi put se pojavljuje
mnogo decenija posle Mitrove smrti. Da li je mogue da su svi ovi autori
nekim udom doznali njegovo krteno ime, a da je za dr Kazimirovia i za
sve druge ljude, pa ak i za Mitrovog kuma protu Zaharija, to ime bilo tajna?
Ili je to bila samo dobra ideja koja e priu izvui iz orsokaka u kome se mit
o vidovnjaku sa pijace naao posle mnotva nevetih intervencija.
Vredan doprinos razreenju ove dileme dao je ovek koji je danas naj-
kvalifikovaniji da prui poslednju re. To je Mitrov unuk Jovo Tarabi, roen
1922. godine, inae najblii ivi roak kremanskih proroka. Kad smo ga
tokom razgovora, voenog u maju 2001. godine, upitali da li se njegov
uveni deda ikada odazivao na ime Mateja, odgovorio je:
On je oduvek bio Mitar i nikada ga niko nije zvao Mateja.
50
5
PRVI SVETSKI RAT
Od 1904. pa sve do 1915. godine, u domaoj tampi nije se govorilo o

kremanskom proroanstvu. Tako se pre poetka Prvog svetskog rata u novin-
skim tekstovima o Tarabiima ne pominje nikakav rat koji bi liio na svetski,
pa je i ovde kremansko proroanstvo izgubilo trku sa dogaajima.
U aprilu 1915. godine dr Radovan Kazimirovi je, po vlastitom pripo-
vedanju [10], sa svojom vojnom jedinicom boravio u blizini Kremana. Tom
prilikom posetio je protu Zaharija Zaharia, venanog kuma (tada ve po-
kojnih) Miloa i Mitra Tarabia. Na osnovu razgovora sa protom Zaharijem,
dr Kazimirovi je napisao opirnu seriju tekstova koji su, od 11. septembra do
9. oktobra 1915 godine, objavljeni u Nikom glasniku pod naslovom Kreman-
sko proroanstvo. Po reima autora, utisak je bio veliki i naa italaka pub-
lika je te brojeve prosto razgrabila [23]. Ovi tekstovi danas bi mogli da prue
dragocene podatke za procenu stvarnih prorokih moi Tarabia, ali oni,
naalost, nisu sauvani ni u jednom arhivu. Verovatno je da su uniteni pri-
likom estoaprilskog bombardovanja Beograda ili kasnije tokom Drugog
svetskog rata.
Sreom, u tampi iz tog doba postoji dovoljno tragova na osnovu kojih
moemo da zakljuimo koliko je dr Kazimirovi pisao o proteklim, a koliko
o buduim dogaajima, pa ak i da rekonstruiemo upravo ona proroanstva
koja su nama zanimljiva. Samo tri dana posle poetka ove serije tekstova, 14.
septembra 1915. godine, u nikoj Budunosti anonimni autor je pod naslo-
vom Na brzu ruku objavio satirini tekst [8c] koji predstavlja prvu javnu
kritiku kremanskog proroanstva. U ovoj parodinoj kritici autor nije iskazao
neverovanje u autentinost navedenih prorokih vizija, ve ironiju prema
51
hrianskoj crkvi i veri. Dr Kazimirovi je dosta kasnije [23] izneo podatak da
je autor, koji je potpisao ovaj tekst kao ovek koji se smeje, bio Duan
Popovi, voa i ideolog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji pre Prvog svet-
skog rata.
Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hriansko-crkvene

take gledita, kako mu izgleda ceo ovaj proroki zanat? Zar mu
to ne mirie na jeres? I dok danas ovaj na doktor teologije ovako
reklamira kremanskoga proroka, zar njegova milosrdna sabraa
nisu u Srednjem Veku slali za te stvari druge, kao vece i vetice,
na lomau, ili na toak, ili na panj, ili uopte na tako neki skru-
en hrianski instrumenat?...
Proricati, to znai petljati se u Boije Stvari: biti u neku ruku
konkurent Provienju. A meutim zna se da je Provienje isklju-
ivi vasionski monopol. [8c]
Jedan podatak iz ovog lanka posebno je zanimljiv. Poto ni u jednoj do-

kumentaciji nije sauvano nita od cele serije Kazimirovievih tekstova iz
1915. godine, moramo da se posluimo delom u kome ovek koji se smeje
navodi jedinih pet proroanstava, koji su se u trenutku objavljivanja odnosili
na budue dogaaje. Evo citata:
Ni u emu se nije prevario. Sve su se stvari dogodile onako ka-

ko je on za ivota predskazao. Do sada se nisu ispunile samo ove
stvari:
1) propast Turske
2) propast Austrije
3) budunost Carigrada
4) proglas srpske carevine
5) Kruevac - carska prestonica
Tako nas uverava g. Kazimirovi. I treba samo jo da se ispune
tih pet sitnica, pa da onda i ja poverujem i njemu i kremanskom
proroku. [8c]
Ako je tano da su se sva ostala proroanstva odnosila samo na ono

to se do tada ve dogodilo, onda meu njima i nema pravih prorokih vizi-
52
ja. Moda bi tih pet navedenih proroanstava bilo od znaaja kada bi se po-
kazalo da su se kasnije ispunila, ali su proroci i ovde bili loe sree, pa od
svega ostaje samo utisak da u izgubljenim Kazimirovievim tekstovima
nema ba niega vrednog panje. Verovatno je i Prvi svetski rat najavljen u
ovom serijalu, ali ni ta najava ne bi bila od znaaja jer je on tada ve celu go-
dinu buktao u Evropi. Ovaj nepotpisani kritiar, ipak, nije saekao kraj serije
tekstova da bi je kritikovao, pa je sada teko rei da li je posle ove kritike u
Kazimirovievim tekstovima bilo neega to bi bilo zanimljivo za analizu.
Ipak, iz konteksta kritikog teksta oveka koji se smeje jasno je da su sva
proroanstva ve u poetku serije bila nabrojana i da je dr Kazimirovi tvrdio
da se eka samo jo na ispunjenje pet navedenih proroanstava. Drugih pro-
roanstava koja bi se odnosila na budunost tada, dakle, nije ni bilo.
Godine 1928, Kazimirovi ponovo objavljuje seriju tekstova (ovoga puta
u Vremenu) [10], u kojoj, sreom, ponavlja svih pet navedenih proroanstava.
U potpuno istoj formi ponovio ih je i 1940. godine u svojoj knjizi [23], pa
moemo da pretpostavimo da su se ova proroanstva u istom obliku pojavi-
la i u nikoj Budunosti 1915. godine:
1. Propast Turske carevine. Rat e mnoge pokositi. Kad sve to

bude ondakar e i turske carevine nestati. Nje e sasvim nestati iz
Evrope!
2. Propast Austrije. Nestae, kume, i austrijske carevine. I njoj
e doi kraj. Tada e narodi iz te carevine ivljeti slobodno.
Proricanje kraja turske i austrijske carevine moe se proglasiti za delimi-

no ispunjeno, jer su ove dve drave izgubile mo koju su nekada imale i po-
litiki su svedene na poloaj sila treeg reda. Ipak, detaljnija proroanstva o
sudbini Austrije ne postoje, a proricanje sudbine Carigrada (koji e, navodno,
zauzeti Rusija, pa e njime i druge drave vladati), potpuni je promaaj.
3. Sudbina Carigrada. Kad Turska bude sasvim ierana iz

Evrope, ondakar e Carigrad uzeti Rusija. Ona e biti najsilnija
drava na svetu. Ali ga jopet ni ona nee u svojim rukama imati,
ve e tu i druge drave vladati, dogovorno kao na saboru. Cari-
grad e biti svaiji i niiji!
Po ovom proroanstvu izgleda, da e Carigrad biti slobodna,
internacionalna varo pod administracijom Rusa.
Prvi svetski rat 53

Ovo neispunjeno proroanstvo ne treba pripisati samo Tarabiima jer
ono je mnogo starije od njih. Jo se u knjigama starostavnim navodi isto pred-
skazanje. Oigledno da je ova stara rana na srcu svakog pravoslavca leena
tako to je proricano da e jednoga dana sa uvene Aja Sofije biti skinut polu-
mesec i vraen krst. Dolazak cara Mihaila u Carigrad, koji se u naim knjiga-
ma starostavnim esto najavljuje, verovatno je posluio kao osnova nekim
proroanstvima koja su kasnije pripisana Mitru Tarabiu (Ondakar e za Mi-
jajlom poi svi narodi i zemlja e postati prava rajska baa [25]). ak se i u
Starom zavetu, u 12. glavi Knjige proroka Danila, pripoveda kako e Miha-
ilo veliki knez (...) izbaviti tvoj narod.
4. Proglas srpske carevine. Naa e vojska, kume, dugo u Vie-

gradu zastati. Viegrad e dugo biti ni u naim ni u neprijateljskim
rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjaaju, kad neprijatelju
pukne po glavi, ondakar e naa vojska lako prei i uzeti cijelu
Bosnu i Hercegovinu... Tada e se naa Srbija mnogo proiriti.
Povratiemo jopet granice, koje smo nekada pod carevima imali,
Bosna i Hercegovina bie nae. Gde je srpska kua bie srpsko.
Kad sve to bude i svri se, nee dugo potrajati i Srbija e biti
carevina.
Kao to je anonimni autor napisao 1916. godine u Velikoj Srbiji [9c], prvi
deo ovog proroanstva ostvario se mnogo pre njegovog objavljivanja, tokom
prvog austrijskog upada preko Drine, ali je isto to proroanstvo kasnije pre-
metano u razne periode, ve prema potrebi. Istini za volju, ono bi moglo da
se dovede u vezu i sa ranijim zbivanjima, ak i pre perioda u kome je Milo
Tarabi iveo. Da li je opet re o staroj rani? Znajui etniki sastav stanov-
nitva u tom regionu, ne treba biti prorok da bi se pretpostavilo da e se ovo
proroanstvo i u budunosti manje ili vie ispunjavati.
Osim toga, kad znamo da je familija Zahari (iz koje potie i prota Zaha-
rije) pred turskim zulumom pobegla iz Bosne i Hercegovine i tako napustila
svoje ognjite, lako je izvesti zakljuak da je autor ovog proroanstva upra-
vo sam prota [31].
5. Budua prestonica. Poto Srbija postane carevina, ondakar

nee dugo proi pa e i prestolnica prijei iz Beograda u Kruevac.
Kruevac e, kume, biti carska prestolnica!
54
Ovde je problem isti kao i sa svakim drugim proroanstvom za koje nije
data vremenska odrednica: nemogue je oboriti ga jer niko ne moe da doka-
e da se nee u budunosti ostvariti. Mada je Car Lazar, poslednji srpski car,
pred kosovski boj stolovao u Kruevcu [31] nikada vie se nije ponovila mo-
gunost da ovaj grad bude prestonica. Dr Kazimirovi u svojoj knjizi iz 1939.
godine [23] ansu za ostvarenje ovog proroanstva pripisao je tome to e
Kruevac biti geografski centar budue integralne Jugoslavije kad jednog
lepog dana pristupi Jugoslaviji i Bugarska. Treba li da iznesemo procenu
koliki su stvarni izgledi da se to ostvari, naroito sada kad bi malo koja poli-
tika kombinatorika mogla da dovede Kruevac u geografski centar zemlje u
kojoj ivimo?
O srpskoj propasti
Tokom 1915. godine zapoeo je straan progon srpske vojske. Sledee
godine u Solunu pokrenut je list za vojnike u izbeglitvu, pod nazivom Veli-
ka Srbija. Ve u 13. broju, od 22. aprila 1916. godine, objavljena je najava koja
je pobudila interesovanje italaca:
Uspeli smo da dobavimo original Kremanskog proroanstva,

koji emo publikovati u celini u sutranjem broju naeg lista.
Redakcija je odrala re, mada je izraz original svakako bio preambi-

ciozan za tekst koji je objavljen u sledeem broju, tim pre to je teko rei ta
bismo kod kremanskog proroanstva mogli da smatramo originalom. Ipak, u
nedostatku izgubljene Kazimirovieve serije tekstova iz 1915. godine, ovo je
najznaajniji dokument koji svedoi o tome kako je tokom Prvog svetskog
rata graen mit danas poznat kao kremansko proroanstvo. Tim pre to je
Prvi svetski rat 55

dr Kazimirovi 1928. godine u Vremenu objavio seriju lanaka u kojima je -
tvrdio da se sve to je ovde napisano zapravo bazira na njegovim tekstovima
iz 1915, pa je diskretno ispoljio i uvreenost to anonimni autor nije naveo
izvor iz kojeg je preuzeo podatke [10].
Mada je autor ovog teksta nedvosmisleno izrazio elju da ostane ano-
niman (tekst je potpisan sa Jedan koji veruje), dr Kazimirovi je 1939. go-
dine u svojoj knjizi [23] ipak otkrio njegov identitet: bio je to dravni savet-
nik Ilija ukanovi.
Nema sumnje da je svrha ovog objavljenog teksta bila da se podigne po-
ljuljani moral vojske. Zemlja porobljena, vojnici posramljeni i prognani iz
domovine, pa ih je trebalo koliko-toliko uteiti u beznau u kome su se nali.
Moe se pretpostaviti da je proroanstvo dobro posluilo ovom cilju. U
njemu, kao to je redovno sluaj u medijskom predstavljanju proroka, najpre
se nabrajaju savreno ispunjena proricanja ranijih dogaaja, a onda se obea-
va dobar rasplet situacije, pobeda srpske vojske i ponienje neprijatelja:
Kad niko u tome kraju nije ni oekivao, Milo (Tarabi) je go-

vorio da e iz zemlje otii Knjaz Aleksandar i da e se vratiti
Knjaz Milo. Kad mu je jedan tvrdio da je svojim oima itao, da
je Knjaz Milo umro i da je u Vlakoj sahranjen, onda je Milo
(Tarabi) ljutito rekao da e Knjaz Milo ustati i dve godine vla-
dati u Srbiji, pa okrenuo lea i otiao. (...)
Posle prvih ratova Srbija e biti uveana i ispravie se grani-
ca. Posle toga nee se ni ogodiniti t. j. nee se sastaviti ni go-
dina dana, pa e nastati pravi rat. Ovo e biti svetski rat, u
kome e se silna krv proliti. Kad bi sva ova krv jednom rekom pro-
tekla, valjala bi kamen od tri oke. Tim ratom otpoinju tzv. kre-
manske godine. (...)
Posle toga nastaju najstraniji i najoajniji dani iz vremena
kremanskih godina.
Sa severa e udariti jedna sila koja e brzo kao oblak svu
Srbiju pregaziti i porobiti. Zemlja e biti porobljena i pusta, nema
ljudi, nema stoke. Ono neto sveta to je u Srbiji zaostalo, u crno
je zavijeno. Bie glad i od gladi e se umirati, bolesti i veala. ivi
e proklinjati i as kada su se rodili. ivi e zavideti mrtvima, ko-
ji su ranije poumirali. Dolazie se na grobove i govorie se: Bla-
go vama koji ste ranije umrli, te ovo niste doekali! [9c]
56
Ne znamo ko je pra-
vi autor proroanstva o
krvi koja bi, kad bi re-
kom potekla, valjala ka-
men od tri oke (Mitar,
prota Zaharije, dr Kazi-
mirovi ili Ilija ukano-
vi), ali znamo da se on
samo posluio legendom
o proroanstvu starca
Stanja ekia, koji je
iveo jo u 17. veku. Su-
dei po predanju, on je
Prenos srpskih ranjenika preko Morave (V. Bei, 1915) rekao da e u boju sa
Turcima tu biti toliko
krvi da e moi nositi kamen od sedam oka [23]. Izgleda da se piscu ovde
uinilo da je kamen od sedam oka preteak teret da bi ga nosio potok krvi
(jedna oka = 1,25 ili 1,28 kg), pa ga je ipak smanjio na tri oke. Ova umerenost
ne bi se mogla pripisati i autoru teksta o hercegovakom proroanstvu (Srp-
ske novine, tampane na Krfu 23. aprila 1916), jer je on ovde naveo podatak
da e, verovali ili ne, krvavi potoci orgati kamenje od sedam metara! [26]
Svejedno, rat je najavljen celu godinu posle njegovog poetka, i to sa
detaljima od kojih nijedan nije objavljen pre dogaaja. Pojedinosti e se doda-
vati naknadno, onako kako ih sam tok ratnih zbivanja bude diktirao. Tako e
pred kraj geneze mita o prorocima, u knjizi Kremansko proroanstvo - ta je
bilo, ta nas eka (1982), autori Golubovi i Malenkovi navesti jo sijaset naja-
va velikog rata. Danas bi ova proroanstva predstavljala presudan dokaz,
samo da se nisu pojavila cele 64 godine posle zavretka rata na koji se
odnose. Naravno, isti autori nisu nam uskratili ni detaljne proroke najave
koje se odnose na Drugi velikaki rat, ali o tome kasnije.
Vraamo se na tekst anonimnog autora iz 1916. Svi opisani dogaaji ve
tada su pripadali prolosti, pa nema sumnje da im je jedina svrha bila da
podre poverenje italaca u kremanske proroke. Poto je to uinjeno, sada
moe da se najavi povoljan preokret koji e ubrzo uslediti:
Ovom prilikom kod nas nee vie biti onako velike pogibije,
kao to je to ranije bilo. Ona e strana sila iz Srbije otii brzo
kao oblak i bre nego to je dola, tako da e ih ene preslica-
ma proterati. [9c]
Prvi svetski rat 57

To se, istina, i dogodilo, mada ne ba tako brzo kako je proreeno. Treba
rei da je objavljivanje optimistikih proroanstava meu vojnicima ne samo
logino, nego i jedino mogue; to je, uostalom, jedan od vanih zadataka
svake ratne tampe. irenje defetizma nikako ne bi dobro dolo u listu kao
to je Velika Srbija (to se pregledom arhive lista iz tih godina lako moe
proveriti), pa ovaj deo proroanstva treba okarakterisati kao moralnu potpo-
ru vojnicima.
Ipak, u ushienju proreenom pobedom, ovaj autor nije zaboravio ni na
nedae koje e posle rata nastati:
Srbija e biti pusta; ene a na panj uzjahivati mislei da je

muko; velika nematina tako da i onaj to ima nee mu biti vaj-
de to ima; bie otimanja i razbojnitva: ubijae se za uto
dugme. [9c]
Ovo proroanstvo u svojoj knjizi ponovie kasnije Golubovi i Malen-

kovi, dodue u neto pristojnijoj verziji (ene e od panjeva misliti da su lju-
di, te e ih jadne grliti i ljubiti) [25], ali vremenski oni e ga smestiti u daleku
budunost, u period posle hipotetinog Treeg svetskog rata. Meutim, i ovo
proroanstvo je plagijat, jer se ono iz veka u vek pripisivalo mnogim rani-
jim prorocima - Stanju ekiu (17. vek), kao i Lei Dijakoviu i Mileti
ivadinoviu (19. vek) [23]. Razlika je samo u tome to su oni isto proroan-
stvo stavljali u kontekst ratova protiv Turske.
Gledano iz pozicije dananjih dana, utisak uspenosti proroanstava
navedenih u Velikoj Srbiji kvare i detalji koji treba da upotpune uverljivost
najave srenog raspleta za srpsku vojsku. Tvrdi se, i to na pragu Oktobarske
revolucije i Staljinove vladavine, da je proreeno da e Rusija biti najsilnija
drava (uzgred, Velika Srbija, nekoliko dana pre ovoga, na naslovnoj strani
objavila je tekst sa krupnim naslovom Doite, brao Rusi, doite to pre).
Ovo je tada bilo logino oekivanje zbog ogromne nade koje je Srbija polaga-
la u rusku vojsku.
Rusija pobeuje i postaje vea i silnija nego to je ikad bila.

Rusija e biti najsilnija drava. (...)
Posle ovih ratova nee biti vie ratova, nego e sporove izmeu
drava reavati izabrani sud.
58
Kao to je ranije reeno, Srbija e se osloboditi. Pojavie se car
na Istoku i pozvae nas da uzmemo to je nae. Srbija e biti ve-
a nego to je ikad bila. Gde je srpska kua, bie srpsko. Kara-
orevi ponee carsku krunu u Kruevcu. Kad se sve ovo utia i
uredi nastaju sreni dani: zemlja e raati kao nikada dotle, otvo-
rie se mnogi rudnici i na njima drava i narod imati velike zara-
de. Nastae blagi i sreni dani, kao to to niko nije zapamtio, ta-
ko da e ivi dolaziti na grobove mrtvih i govorie: Ustanite
mrtvi da se nauivamo! (...)
Po nekim prilikama i dogaajima, kako je to Kremanac vezi-
vao, izgleda da smo na izmaku tih nesrenih dana. Bog je dobar!
(...)
Da bi po kremanskom proroanstvu ene mogle preslicama
oterati neprijatelja, potrebno je da vojska najpre pobedi i satre to-
ga neprijatelja, kao to smo to jednom ve uinili na Rudniku i
Kosmaju. [9c]
U istoj funkciji podizanja morala vojske stoji i proroanstvo da nee bi-

ti vie ratova, nego e sporove izmeu drava reavati izabrani sud, kao i da e
Karaorevi poneti carsku krunu u Kruevcu [9c]. Dr Kazimirovi nije po-
minjao Karaorevia, nego je proroanstvo preuredio u Kruevac e posta-
ti prestonica Srbije [10] [23], ali ga ni ta intervencija nije uinila uspenijim.
Ovde je jednom reenicom iskazano zanimljivo proroanstvo koje vredi
pomenuti, jer je ono jedno od retkih koje nije retrodatirano, a ipak se u izves-
noj meri ispunilo:
Ne znamo da li je Milo govorio ili je to Mitar kasnije dodao,

kako e u ove "kremanske godine" ravo proi jedna narodna
skuptina, koja se ima o Mitrovudne sastati. [9c]
Ovo proroanstvo kasnije je pomenuo i dr Kazimirovi i tandem Golu-

bovi-Malenkovi, povezujui ga sa atentatom u Narodnoj skuptini, u kome
su ubijeni poslanici Pavle Radi i Basariek, a ranjeni Stjepan Radi, Pernar,
Grana i Jelai. U knjizi Tajne proroka [27], autor Pavle Mati izneo je tvrd-
nju istorijska je injenica da su... na Mitrovdan, u Narodnoj skuptini ubijeni
poslanici..., pa je i ovo proroanstvo olako proglaeno za ispunjeno. Ali taj
Prvi svetski rat 59

podatak je netaan - aten-
tat se zbio nekoliko mese-
ci kasnije, 21. juna 1928.
godine, a prvi saziv odr-
an je skoro dve nedelje
pre Mitrovdana; jedino
to bi atentat moglo da
dovede u vezu sa ovim
verskim praznikom jeste
da je konstitutivna sedni-
ca skuptine odrana na
Mitrovdan, 8. novembra
1927. godine. Ova labava
veza izmeu proroan-
stva i dogaaja ugroena Srpski vojnici u zbegu 1915. godine
je jo i time to je najav-
ljeno da e se to dogoditi tokom kremanskih godina. Ova stilska figura se,
kako Ilija ukanovi objanjava na poetku teksta u Velikoj Srbiji, odnosi
na godine kada e srpski narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strane muke.
Dogodilo se, ipak, mnogo godina posle srpskih muka i ujedinjenja, sedam
meseci posle Mitrovdana, a nije ni najavljeno ta e se to ravo dogoditi.
Ipak, injenica da je skuptina konstituisana na Mitrovdan bila je dovoljan
povod da se proroanstvo proglasi za uspeno.
udno je to to nijedan od pomenutih autora nije naveo da o ovom
proroanstvu postoji autentian pisani trag koji datira pre njegovog (bar
deliminog) ispunjenja, to bi itekako podralo poverenje italaca u kreman-
sko proroanstvo.
U fusnoti na kraju teksta u Velikoj Srbiji stoji da je u poslednje vreme
pok. Pera Todorovi pisao o ovome proroanstvu, ali su dobri poznavaoci tvrdi-
li da tu ima dosta netanosti, koje su dole usled prepriavanja. Naravno da
Pera Todorovi nije mogao da pie o tome u poslednje vreme, jer je umro ce-
lih 9 godina pre objavljivanja ovog teksta. Ali to nije vano - mnogo je zanim-
ljivija primedba ovog autora da navodi Pere Todorovia (na koje se, uzgred,
i sam oslanjao) nisu tani.
Kada e se zavriti rat?

Dvanaest godina kasnije, ponovilo se medijsko prepucavanje izmeu
(tada jo uvek anonimnog) Ilije ukanovia i dr Kazimirovia. Kada je dr
Kazimirovi u Vremenu poeo da objavljuje novu seriju tekstova o kreman-
60
skom proroanstvu (od 4. do 26. decembra 1928), ukanovi je etiri dana po
zavretku te serije za isti list napisao svoj tekst pod nazivom Jo neto o kre-
manskom proroanstvu - pismo jednog nepoznatog oveka Vremenu [11c]. U
ovom tekstu skoro da nema niega novog, jer se uglavnom sastoji od pona-
vljanja onoga to je dr Kazimirovi samo nekoliko dana ranije napisao. Jedi-
ni zanimljiv detalj je izvinjenje to nije pravovremeno najavljeno koliko du-
go e trajati izgnanstvo srpske vojske. Objanjenje je da o tome tada nije sme-
lo da se pie:
Naroito sam obratio panju, kako e se izraziti i objaviti pro-

roanstvo o naoj velikoj narodnoj nesrei t.j. koliko e trajati i
kako e se zavriti. Nije se smelo pomenuti, da emo troje Trojice-
Duhove (praznik) provesti pod stranom silom. [11c]
Ovaj argument je uobiajen meu prorocima svih vremena, jer ga kori-

ste svaki put kad treba objasniti zato neto nije na vreme najavljeno, ili za-
to najave buduih dogaaja nisu bile jasne i nedvosmislene: Nije se smelo.
Naravno da bi i ovo objanjenje trebalo uvaiti, ali samo kao neobavezno
izvinjenje, a ne i kao indiciju koja govori u prilog tome da je proroanstvo
postojalo. Trebalo bi, osim toga, postaviti pitanje zato je ovaj autor ve u
prvoj godini progona objavio (tada netaan) podatak o skorom kraju srpskih
muka (Ovo nesreno doba nee dugo trajati) [9c], a nije ga objavio u treoj
godini, pred kraj progona i uoi trijumfa srpske vojske, mada je sasvim sigur-
no da mu tada niko ne bi zamerio za osnovani optimizam.
Evo jo jednog pitanja koje zahteva analizu. Da li je dr Kazimirovi u
izgubljenoj seriji tekstova iz 1915. naveo proroanstva o duini progonstva
srpske vojske (3 godine) i godini kraja rata (koja se poklopila sa godinom
smrti prote Zaharija Zaharia)? Poto je Duan Popovi 1916. godne u nikoj
Budunosti priloio Kazimiroviev navod da samo pet navedenih proroan-
stava nije ispunjeno, namee se logian zakljuak da su ova dva proroanstva
ipak dopisana kasnije. Jo jedan dokaz ovoj tvrdnji je Kazimiroviev tekst iz
1928. godine, objavljen u Vremenu:
Mitar Tarabi je nasigurno poverio proti i proroanstvo o

propasti Srbije, ali prota meni o tome, kao vojniku, iz pojamnih
razloga, nije priao. [10]
Prvi svetski rat 61

Kako je dr Kazimirovi mogao da zna da je Mitar to poverio proti, ako
ve i sam tvrdi da mu prota o tome iz pojamnih razloga nije priao? Zbrka
postaje jo vea kad znamo da je on samo nekoliko dana ranije (10. decembra
1928) u istom listu napisao Tarabii su, naprimer, prorekli da e Srbija,
dodue, tri leta biti u mraku... [10]. Izlaz iz ove kontradikcije pojavio se tek
1939. godine, kada je dr Kazimirovi u priu uveo i Dimitrija Karia, zeta
prote Zaharia, koji mu je navodno posvedoio da je Mitar rekao Kad se tri
ljeta (troje Trojice) navre, narod e bez puke ui u otadbinu [23].
Naalost, ovo svedoenje dolazi sa zakanjenjem od preko dve decenije, pa
tako ni njega ne moemo da prihvatimo kao argument koji bi podrao stav
da je proroanstvo zaista postojalo.
Tandem Golubovi - Malenkovi hrabro je zanemario sve dileme i previ-
deo kontradikcije, pa tako u njihovoj knjizi iz 1982. godine neoekivano dobi-
jamo podatak da je ovo proroanstvo preneo lino prota Zaharije, koji je tako
i protiv svoje volje postao glavni akter:
Prema prianju samog prote Zaharija i mnogih starijih Uia-

na, Tarabi mu je rekao sledee:
- U onoj godini u kojoj e biti kraj ovog velikakog svjetskog
pomora, ti e kume umrijeti. [25]
Svejedno je ta je od svega toga tano - tvrdnju je (kako god ona glasila)

ipak trebalo nekako podrati, pa je u tu svrhu dobro dolo Mitrovo, bezbroj
puta upotrebljeno, doker-proroanstvo:
I nastae tako strano i nesreno vrijeme, da e ivi prolaziti

pored grobova predaka svojih, tu zastajati i suzni uzdisati:
Otvorite se grobovi da i mi ivi u vas legnemo! (...) A kad se
narod srpski dobro namui (...) onda e nastati tako miran i srean
ivot, da e ljudi, prolazei pored grobova predaka svojih uzviki-
vati radosno: Ustanite mrtvi da ivimo! [10] [23] [25]
U tekstu Jo neto o kremanskom proroanstvu - pismo jednog nepo-

znatog oveka Vremenu [11c], vidimo da postoji jo jedno zanimljivo proro-
anstvo koje navodi Ilija ukanovi, potpisan (u elji da ostane anoniman)
kao Jedan koji veruje. U njemu se govori o tami koja e tri dana i tri noi
trajati [9c]. Istina, tri leta nije isto to i tri dana, ali nije teko pret-
62
postaviti da je to dalo ideju dr Kazimiroviu
da dane preradi u godine i tako prilagodi pro-
roanstvo dogaajima nastalim tokom pro-
gona srpske vojske. Sada, naravno, ne moe-
mo da tvrdimo da je ba tako roena ideja o
prorokovanju trogodinjeg progona srpske
vojske, ali nigde nije pronaen nijedan auten-
tian pisani trag koji bi potvrdio da su Tara-
bii prorekli taj progon pre nego to je on
zapoeo, kao ni da su prognozirali njegovo
trajanje pre nego to je zavren.
Drugo proroanstvo, u kome se kae da
e se rat zavriti u godini kad umre prota Za-
harije Zahari, jo je spornije. O ovom Mitro-
Prota Zaharije Zahari vom proroanstvu Golubovi i Malenkovi
[25] govore kao o nespornom i autentinom,
ali dr Kazimirovi ga pominje u razliitim kontekstima za koje se nikako ne
bi moglo rei da se meusobno podravaju.
Solunska Velika Srbija, u broju objavljenom 1918. godine na Veliki Petak,
donosi opiran nekrolog posveen smrti prote Zaharia, iz pera dr Kazimiro-
via. U njemu autor vie puta citira pokojnog protu i zavrava nekrolog lite-
rarnim nadahnuem:
Tada sam shvatio, da je tajanstvena talasasta kremanska oko-

lina, prepuna borjem, koje se na suncu zlati, puna ari i miline,
morala dati takve ljude kao to behu prota Zarija i njegovi
vidoviti parohijani, Milo i Mitar Tarabi. Priajui mi za njina
proroanstva, pokojnik je rekao da e nastati slavno vrijeme,
kada e se narod ponova latiti svoga pluga i uivati u slobodi.
Naalost, njemu nije bilo sueno da to i doeka, ali je u grob
ipak siao sa uverenjem, da e to vreme doi. [23]
Mada je ovo bilo sasvim dobra prilika da se u Velikoj Srbiji pomene i

proroanstvo koje govori da to slavno vrijeme valja oekivati ba te godine,
dr Kazimirovi to ipak nije uinio. Ovo je teta, jer bi u tom sluaju to bilo
jedno od retkih proroanstava objavljenih pre svog ispunjenja... ako je, narav-
no, i tada postojalo. No, i ovde se istorija ponavlja - u Kazimirovievoj knjizi
[23] ovo proroanstvo objavljeno je sa preko dve decenije zakanjenja:
Prvi svetski rat 63

uvi za njegovu smrt, verovao (sam) u nae skoro osloboenje,
jer su neki govorili, da e po reima proroka ba te godine doi
pobeda.
Rat e se zavriti one godine - govorili su uiani na frontu -
kad prota Zarija umre! [23]
Autori Golubovi i Malenkovi idu i korak dalje - oni u cilju podrava-

nja ovog proroanstva navode romansiranu i emotivno obojenu priu bekog
doktora Ira Gutmana. On je, navodno, pred smrt leio protu Zaharija, pa je
kasnije svedoio o tome kako prota nije hteo da uzima lekove da bi to pre
priveo svoj ivot kraju, znajui da e ta godina oznaiti i kraj muka za srpski
narod. Autori ne navode odakle su preuzeli ovu priu, pa tako ne moemo
da proverimo njenu autentinost, kao ni kada se ona prvi put pojavila. ak
ne znamo ni da li se ona igde pominje pre 1982. godine, mada je dr Gutman,
sudei po istoj knjizi, izgubio ivot jo tokom Drugog svetskog rata.
Jesu li Tarabii najavili rat?

Pre poetka Prvog svetskog rata (1914. godine), nije bilo nikakvih pro-
rokih najava o njemu. Pojavile su se tek godinu dana posle njegovog poet-
ka, kad je srpska golgota ve zapoela. Tada su svi hroniari bili sloni u tvrd-
nji da su kremanski proroci nedvosmisleno i precizno najavili Prvi svetski
rat, ali se niko nije usudio da navede koliko dugo e trajati.
Isto se odnosi i na progon srpske vojske, koji je poeo 1915. godine. Jedi-
nu vremensku odrednicu dao je Ilija ukanovi 1916. godine u Velikoj Srbiji
i ona je glasila da ovo nesreno doba nee dugo trajati [9c], ali kasnije, kad je
nesreno doba zavreno, to proroanstvo, kao neprecizno i neatraktivno,
preputeno je zaboravu. Pa i samo nekoliko meseci pre srpskog trijumfa
(1918. godine), dr Kazimirovi je zaboravio da uz nekrolog proti Zahariu
citira i navodno proroanstvo po kome srpskim mukama dolazi skori kraj.
Tek zadugo posle zavretka progona i rata, svi su se ponovo sloili u tome da
su Tarabii nepogreivo najavili da e progon trajati tano tri leta (troje tro-
jice) i da e se zavriti u godini smrti prote Zaharija.
Posebno je zanimljivo da su svi tadanji hroniari, takoe bez izuzetka,
bili saglasni u jo jednoj tvrdnji: Kremanski proroci su najavili da posle
Prvog svetskog rata vie nee biti ratova.
Ovo, dakako, vai samo za autore koji su o kremanskom proroanstvu
pisali pre Drugog svetskog rata.
64
6
IZMEU DVA RATA
Krajem 1928. godine dr Radovan Kazimirovi je ponovo objavio seriju

tekstova o kremanskom proroanstvu, ovoga puta u beogradskom dnevnom
listu Vreme. U 23 opirna nastavka, od 4. do 26. decembra, autor najpre daje
definiciju proroanstva, a potom objanjava i ilustruje razliku izmeu pro-
roke vizije i naunog predvianja:
Proroanstvo je tano predskazivanje buduih dogaaja, koji

se iz prirodnih uzroka ne mogu unapred saznati.
Ipak, proroanstvo valja razlikovati od naunog predvianja.
Npr. naunik moe rei, da e kroz 100 godina sve otmenije kue
raspolagati sa svim modernim komforom: topao i hladan vazduh
putem radia; posluga kroz cevi; pokretne ulice, po kojima oveka
nose automatske ploe itd. To se moe verovati, i ja mogu predvi-
deti, da e budue putovanje vazdunim laama biti najprijatnije
i najbre i da e se vozovima jedino espap prevoziti. Nastae vre-
me, kada e kroz televizor iz angaja trgovac u Parizu dobiti mus-
tru svile. On e tako odabrati odgovarajuu svilu, pokazae Kine-
zu u angaju svoj ek, ispunie ga i potpisae ga. Trgovina e biti
zakljuena! Izmeu Pariza i angaja - nee vie biti nikakve
daljine!
Ko zna? Moda e se podii centralna stanica za grejanje cele
Evrope pomou Golfske struje. Nastae radio-osvetljenje, te e bu-
dui narataju sasvim zaboraviti za elektriku i gas. Hrana e se li-
65
ferovati iz centralnih kujni, pomou cevi. Radiom poruujete je-
lovnik, koji toga dana elite, a jelo vam se servira; ono samo pa-
da na sto!
Sibir i Kanada bie, moda, pretvoreni u cvetne i plodne polja-
ne, pravi zemaljski raj! Nestae snega i leda blagodarei radio-
svetlosti, koja e sve potopiti.
Blagodarei snazi atoma i radio-turbinama uinie se velike
stvari itd. itd.
Sva se ova predvianja mogu ispuniti, jer potiu na osnovu na-
une pretpostavke.
Isto tako ako i lekar predskae oveku smrt, ili astronom da e
se sunce pomraiti - on nije prorok. Kao to nije prorok ni onaj ko
ree da e posle zime nastati prolee.
Ali, ako se u narodu pojavi kakav ovek, koji prorekne o nekom
sasvim sluajnom dogaaju, koji se moe dogoditi ili ne dogoditi,
a ne vide se sada znaci ni za njegov poetak ni svretak, pa se ne
moe osnivati ni na kakvom posmatranju ni iskustvu - onda se za
takvog oveka moe zaista rei da je prorok. [10]
Autor dalje u nadahnuu pominje Hegela, Dostojevskog, Geteovog Fa-

usta i Betovenovu Devetu simfoniju, pa nastavlja sa Nostradamusom i izno-
si mnogo ostvarenih predvianja stranih i naih proroka, potkrepljujui ih
brojnim anegdotama.
Tek u sedmom nastavku zapoinje istorijat kremanskog proroanstva.
Dr Kazimirovi pripoveda o prvim tekstovima Pere Todorovia i ede Mija-
tovia, napominjui sledee:
Ali dok je pok. Todorovi to proroanstvo iznosio kroz politi-

ke naoari dotle je g. eda Mijatovi, na bivi poslanik u Londo-
nu, isto iznosio u svetlosti bengalske vatre. [10] [23]
Ve u prvom citatu koji je preuzeo od Malih novina iz 1902. godine, za-

paa se nedoslednost autora. Citirajui tekst ede Mijatovia, dr Kazimirovi
navodi:
66
Kada je 1875. g. ia Danilov kabinet raspustio skuptinu (a ni-
ko se tome nije nadao), tada je pok. Alja Protov rekao: Vidi li
kako se sve zbiva to je onaj prorekao.
A taj je bio Mitar Tarabi, iz Kremana. [10]
Ovaj podatak je veoma sporan, jer ako pogledamo originalni citat iz

1902. godine [2c], videemo da tamo zapravo stoji da to nije bio Mitar nego
Mateja (prezime nije navedeno). Ostaje nejasno zato je dr Kazimirovi ovde,
svesno falsifikujui podatak iz citata, poistovetio Mateju i Mitra, kad znamo
da je posle toga (ak i u istoj seriji tekstova) kategorino tvrdio da to nije ista
osoba.
Sledi jo dosta indicija koje upuuju na zakljuak da u Kazimirovievom
dokaznom postupku ima previe improvizacije. O jednoj od njih ve smo go-
vorili, jer je ona prerasla u incident kad je 12. decembra 1928. stigao deman-
ti Uprave Dravne arhive, kojim se obara neargumentovana tvrdnja o posto-
janju fascikle sa poverljivim aktima. Ovo dr Kazimiroviu nikako nije davalo
mira, pa je ovoga puta apelovao i na druge aktere prie:
Red je da po ovoj stvari rekne koju re i na uvaeni g. eda Mi-

jatovi.
Ako li na uvaeni istoriar g. Milenko Vukievi odista ima
(kako ujem) ta akta u vernom prepisu, onda bi rad bio, da nam i
on ovo pitanje koliko toliko rasvetli. Meni je kremansko proro-
anstvo dobro poznato (i bez tih poverljivih akata), pa ak i do
detalja po autentinom kazivanju pok. estite starine prote Zari-
je i drugih verodostojnih lica, kojima se mora verovati. [10]
Po svoj prilici, niko od prozvanih nije odgovorio na ovaj vapaj, jer vidi-
mo da se dr Kazimirovi u svojoj knjizi iz 1939. godine nije vie pozivao na
kredibilitet ovih svedoka niti ih je pozivao u pomo. Samo je kratko napome-
nuo da su se njegovi napisi edi Mijatoviu veoma dopali [23], a u nedo-
statku uverljivijih argumenata ponovio je neosnovanu tvrdnju da se posto-
janje poverljivih policijskih akata o kremanskom proroanstvu, povodom ubistva
knjaza Mihaila, ne da porei [10] [23].
Sve do kraja serije (koji je usledio pet dana pre nove 1929. godine) nema
niega zanimljivog, jer osim retrodatiranih postoji samo pet proroanstava
Izmeu dva rata 67

koja govore o buduim dogaajima. Ne treba ni napomenuti da je to istih pet
(jo uvek neispunjenih ili delimino ispunjenih) koja je ovek koji se smeje,
citirajui dr Kazimirovia, naveo jo 1915. godine [8c]. Jedini znaajni novitet
u ovoj seriji, naravno, ine proroanstva o onome to se u meuvremenu
dogodilo - najava godine zavretka Prvog svetskog rata, kao i prognoza tra-
janja progona srpske vojske. Ova proroanstva, dakle, po prvi put pojavljuju
se celih deset godina posle ispunjenja.
etiri dana po zavretku Kazimirovieve serije lanaka u Vremenu, 30.
decembra 1928, u istom listu javlja se anonimni autor koga ve poznajemo po
tekstu objavljenom u solunskoj Velikoj Srbiji iz 1916. godine i potpisanom sa
Jedan koji veruje. Mada je autor izjavio da eli da ostane anoniman, njega
je 1939. godine dr Kazimirovi identifikovao kao dravnog savetnika Iliju
ukanovia [23]. On u tekstu pod naslovom Jo neto o kremanskom pro-
roanstvu - pismo jednog nepoznatog oveka Vremenu ponovo podrava dr
Kazimirovia, pokuavajui usput i da ga dopuni. I ovde padaju u oi neta-
nosti, verovatno proizale iz nepoznavanja injenica. Anonimni autor kae:
Kao mimogred dopunjavam g. Kazimirovia, da je Mitar zaista

tvrdio da e srene dane doekati i on i prota Zaharije, a da to
nee doekati prota uri. [11c]
Teko je sada rei da li je Mitar zaista tvrdio da e prota Zaharije doe-

kati srene dane, ali ako jeste, razumljivo je zato dr Kazimirovi to nije na-
veo. Sluaj je, naime, hteo da prota ipak ne doeka te srene dane, jer je umro
nekoliko meseci pre srpskog ratnog trijumfa. Prosto je neverovatno da jedan
dravni savetnik to nije znao.
Postoji jo jedno zanimljivo zapaanje ovog anonimnog autora:
Paljivo sam pratio sve to je ovih dana donosio list Vreme

o Kremanskom Proroanstvu od g. dr Rad. Kazimirovia. Ovo je
mnogo potpunije od onoga to je on ranije tampao u Nikom
Glasniku. [11c]
Sa ovim zapaanjem moemo da se sloimo, jer je svaki sledei tekst o

kremanskom proroanstvu potpuniji nego prethodni. Razlog je prost: on sa-
dri i sve to se u meuvremenu dogodilo. Izgleda da se na neki nain ak i
ovaj autor s tim sloio:
68
Jedino to se osea praznina iz proroanstava iz budunosti. To
je g. Kazimiroviu, verovatno, bilo nepoznato. [11c]
Skeptici otvaraju front

Iz pera tada poznatog publiciste i umetnikog kritiara, rodonaelnika
srpskog dadaizma Dragana Aleksia, u Vremenu od 17. aprila 1929. godine
izlazi kritiki lanak pod naslovom Tajna kremanskog proroanstva objanja-
va se tek u najnovije vreme. Ovaj opirni tekst ve u nadnaslovu koji glasi
Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenovia nagovetava stav
autora i prua dosta dragocenih informacija potrebnih da procenimo tadanji
stav skeptiki nastojene javnosti.
Ko vie spava i vie sanja, taj ima vie predispozicije za proro-

ka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u sutini veliki
spava, velika sanjalica, veliko mavalo. Zato je svaki Kremanac
prorok. Zato onda da to nisu bili i braa Tarabii, oko kojih su i
dinastije lomile koplja?
Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko vie ne zna nita
o proroanstvima Tarabia. Razlog tako prost: oni, od starine
Crnogorci, ubeeni u svoju linu vrednost, ne potuju nita to ne
pripada samo njima. Na uspomeni Tarabia, koja stvarno ne pres-
taje u dugim priama od kolena na koleno, zasniva se danas jedan
neobian kult proricanja. Taj kult svedoi da je fantazija jedna
ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom
prirodom. [12c]
Zanimljivo je zapaanje ovog autora da u Kremnama malo ko zna o

svojim zemljacima-prorocima. Mada je on naveo svoje vienje razloga za
ovaj paradoks, ponoviemo i zakljuak koji smo ve pomenuli, da nije udno
to se o kremanskim prorocima u samim Kremnama ne zna mnogo, jer je ceo
mit zapravo roen daleko od ovog mesta.
Kasnije emo vie govoriti o zapisima na kojima se nalaze navodno au-
tentina proroanstva Tarabia, a ovde emo samo navesti ta o tome kae
autor ovog teksta:
Izmeu dva rata 69

Zna se, da se doskora mislilo, to jest podravalo od strane
pristalica kremanskih proroka, da se zapisi o proricanju Tara-
bia nalaze zakopani u temeljima kue prote Radulovia iz
Uica. Prota Zarija je vrlo veto udesio da se ta vest odri u
narodu, poto niko nije verovao da da e prota Radulovi do-
zvoliti da se njegova kua iz toga razloga rui. A, bilo je mno-
go tih koji su to traili iz nekih viih interesa.
Meutim, desilo se neto neoekivano. Posle rata Radulovi-
eva kua je morala da se rui silom prilika. Tu, pored starog
hotela Trifunovia, trebalo je da se podigne u glavnoj ariji je-
dan moderan hotel, kafana i restoran. Vlasnici kue prote Ra-
dulovia bili su primorani sluajem da prodaju svoje imanje, i
stara protina kua jednoga dana dola je, na veliku sreu onih
koji su oekivali senzacionalni rukopis Tarabia i otkrovenje
nepoznatih tajni, pod straan udar pijuka.
Koliko razoarenje kada se temelji duboko i duboko iskopa-
vahu, a da se nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je rae-
no paljivo, sve je raeno pod kontrolom, ali zapisa nigde nije
bilo.
Svet je poeo da sumnja, ali se opet naao neko ko je umeo
da proturi novu verziju, kako vera u Tarabie ne bi bila zako-
pana za uvek. Jednoga dana po Uicu pue glas da se zapisi na-
laze u temeljima kue prote Gavrila, u dananjoj kui g. Alek-
se Popovia, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na samom
uglu do stare kue prote Radulovia.
Opet lakoverni planinci smirie svoju sumnju, o opet osta-
doe da ekaju otkrovenje o Tarabiima, kad i to zdanje doe
na red da se rui. Ali, stari Aleksa Popovi shvatio je ovu ver-
ziju kao elju zavidnih ljudi koji bi hteli da i njegov stari dom
stave pod pijuk, pa sad ni za ivu glavu ne misli ni da rui ni
da prodaje: Neka stoji, a Tarabii neka se trae...
I zapisi proroanstva misterioznih Tarabia ostadoe i dalje
pokriveni onim istim okultnim eretlukom kakav je dotle
postojao. [12c]
Godine 1947, sruena je i kua prote Gavrila, jer je na tom mestu plani-
rana izgradnja Doma vojske Jugoslavije. Naravno da ni ovoga puta nisu
70
pronaeni nikakvi rukopisi; opravdanje je glasilo da nisu ni traeni. Sveje-
dno, niko nije izrazio sumnju da su tu - jednoga dana ko zna kada, i u kojoj
generaciji, neko (e) pokuati da razbije sloj betona koji deli nauku od dnevnih
potreba. [25]
Dragan Aleksi dalje predstavlja Uianina Tadia (ime nije navedeno),
koji, kao savremenik i svedok zbivanja, govori o politikoj pozadini korena
kremanskog mita:
Sada, ovom prilikom, ja iskoriavam razgovor sa ovim sjaj-

nim ovekom, koji je najbolji poznavalac uike hajduije i ui-
kih proricanja. I, kao to on najbolje zna stvari oko hajduka-igu-
mana Zaharija Milekia iz Rae, tako on odlino poznaje i posta-
nak uike ege prote uria, preko prote Zarije, u obliku vienja
Tarabievih.
Rekavi tu nerazumljivu reenicu koja se odnosila, kao druga
re, na kremansko proroanstvo, g. Tadi tumai:
- Sve je to jedna kombinacija prote uria. Mrzei strano
Obrenovie, ovaj ovek je doao na ideju da preko prostog sveta
provue sumnju kako Obrenovii nee dugo, kao ima Boje Pro-
vienje koje preko Tarabia nagovetava zalazak Obrenovieve
zvezde. Prota uri je bio velika vidra i umeo je da rauna s onim
to je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovia, tu je
trebalo udarati najjai udarac. On je dobro smislio: udesio je ka-
ko e iskoristiti to bolje sklonost naroda da veruje u tajne prori-
canja. Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i na-
rediti. Posao je za as svren na opte zadivljenje. Svet je povero-
vao i oekivao ono to se zaista desilo i bez svega toga, i bez vi-
enja i bez protine zasluge.
Takvih sluajeva bilo je podosta. esto su se proroanstva po-
litiki iskoriavala i udeavala. Svet je proroanstvima vie ve-
rovao nego gotovim injenicama. Videti u snu znailo je jedno u-
do. A udo, to je svetinja.
Takav se sluaj desio i sa stricem biveg demokratskog ministra
g. Pere Markovia. Taj Milorad Markovi, koji je zbog toga da bi
imponovao udesio svoje prezime na Karamarkovi, bio je trgovac
u Poarevcu. On udesi da je snio kako je grom udario u sred Tera-
zija. Znalo se to to znai. Kako je to dobro dolo u izbornoj agi-
taciji, ministar Unutranjih Dela pok. Radivoje Milojkovi rei
Izmeu dva rata 71

da se veto odvrati Markoviu i preko sreskog naelnika naredi da
ga izbatinaju. andarmi ga uhvatie u jednom podrumu i dobro
iskoristie jednu debelu volovsku ilu. Docnije Markovi, sav be-
san, ode u Beograd da se Milojkoviu poali na taj postupak.
Ovaj ga lepo primi, ali Markovi nikako da sedne, jer mu je tur bio
sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se napravi eret i re-
e da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego uo sam ja da ti tako es-
to svata sanja pa si valjda sanjao i te batine...
Eto, proroanstvo je jedan na agitacioni proizvod. Ono je ima-
lo svoje krajnje ciljeve koji su bili uvek u slubi politiara. Tako i
Tarabii, koji su i nikli u tim Kremnama, prestonici proroka Ui-
ke Nahije, na mestu gde se nita ne veruje ako nije proroki nalo-
eno... Kremansko proroanstvo bilo je jedan alat u borbi protivu
Obrenovia. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer ih nikada
nije ni bilo, i jer nema proroanstva uopte, nego je udeavano kao
staro vienje onoga asa kada je stvar trebala da poslui u agi-
taciji... [12c]
Nije bez osnova bila Aleksieva tvrdnja da prota Milan uri (tadanji
prvak Radikalne stranke uikog kraja) ne voli Obrenovie, jer su mu oni
oduzeli sveteniki in i osudili na teku robiju u okovima [30]. U svetlu
ovoga valja posmatrati i reenicu Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se
moglo ak i narediti [12c]. Treba svakako verovati dr Kazimiroviu kad u
svim svojim napisima o kremanskom proroanstvu svedoi da mu je prota
Zaharije, tokom razgovora voenog 1914. godine, rekao:
Mene kralj Milan (Obrenovi) nije voleo naroito zbog ovog

proroanstva. U godini dana po pet-est puta bio je vren pretres
moje kue. [10] [23]
Ovo je zanimljiva i indikativna tvrdnja - nepodobni proroci bili su

Milo i Mitar Tarabi, ali vlast nije maltretirala njih niti je vrila pretres nji-
hove kue, nego je sva krivica svaljena na njihovog kuma. Zato? Ne govori
li to ipak u prilog tezi da pravi prorok nije bio ni Milo ni Mitar, nego prota
Zaharije?
72
Jo jednom emo se vratiti na Aleksiev tekst u Vremenu. Poslednje, ali
ne i najmanje vano u njemu, jeste da je svedoenjem nekadanjeg ministra
Unutranjih dela, liberala ora Genia, ozbiljno poljuljana tvrdnja ede
Mijatovia (na koju se ne samo dr Kazimirovi, nego i svi drugi analitiari ne-
prestano pozivaju) o tome da u ministarstvu Unutranjih dela zaista postoji
famozna fascikula iz 1868.
Sad, vrlo se dobro seam jednog razgovora koji sam imao sko-
ro, povodom razbistravanja profesora Kazimirovia o Kreman-
skom Proroanstvu. Tada, g. eda Mijatovi izneo je jednu senza-
cionalnu vest o tome kako je g. Geni, nekada Ministar Unutra-
njih Dela, pokazao svojoj bivoj eni zabeleke prote Zarije o
Kremancima, koje su se uvale u tajnoj arhivi Ministarstva, u ta-
ko zvanom Crnom Kabinetu. Potraio sam bio g. Genia, tamo
negde u Krunskoj ulici, i ovaj dentlmen prolosti, ljubazno je
porekao:
- Nemam pojma o Kremanskom Proroanstvu. Nikad ja nisam
rekao da su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverlji-
voj arhivi, a isto tako moja ena nije mogla da to zna, najmanje
preko mene. Ako je ona to rekla, rekla je onako olako, bez preten-
zija da joj se veruje. Kad sam doao za Ministra Unutranjih De-
la, ja sam osnovao 1899. jednu sloenu arhivu, koju nisam hteo,
kao moji prethodnici, da nosim onoga asa kada odlazim sa polo-
aja. Ona je imala da bude stalna i da se nasleuje. Ja sam je
svrstao i uredio kao niko do tada. Prozvali su je crnim kabine-
tom, naravno s nepravdom, jer tu nije nita bilo crno. Sve sam
pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom Proroanstvu nije nigde
bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne postoji
ni u kakvoj arhivi Ministarstva Unutranjih Dela. Ja sam se ras-
pitivao za to proroanstvo, ali niko nije nita o njemu znao. Veru-
jem da bih bio u stanju da neto doznam, naroito tada. Ali ono
kao takvo ne postoji. Ja mu ne pridajem nikakvu vanost...
Tako, tu na izvoru svih proroanstava umadije, jedna se iluzi-
ja rasplinjuje. Ona postaje samo jedno malo sredstvo izborne agi-
tacije starih vremena, one agitacije koja je sve prevazilazila ere-
tlukom i lukavstvom. Meutim, na osnovi te epizode jedne sjajne
borbe prote uria, nikao je ceo kult ovih sirotih gortaka, tuna
uteha nesrenih boraca planinaca, najteih ratnika protivu
prirode. [12c]
Izmeu dva rata 73

Naveemo samo jo jedan, kratak i naoko neprimetan detalj iz istog
Aleksievog teksta, u kome se jasno oslikava stav autora prema kremanskom
proroanstvu i sugerie se da je osnovni motiv za njegovo stvaranje bila poli-
tika agitacija:
Ono se tu razotkriva kao neto to se nije desilo sluajno, nego

namerno. Vetina je iskoristila kult. [12c]
U osvit Drugog svetskog rata

Godine 1939, objavljeno je prvo izdanje knjige Tajanstvene pojave u
naem narodu - Kremansko proroanstvo, sa podnaslovom Prilog ispitivanju
tajanstvenih duhovnih pojava. Autor ove opsene i izuzetno zanimljive studi-
je je dr Radovan Kazimirovi. Knjiga je prava riznica svedoanstava o vero-
vanju naeg naroda u natprirodne sile, pri emu dominira i verovanje samog
autora u natprirodno.
Poglavlje o prorocima (ne samo kremanskim) u ovoj knjizi najveim de-
lom zasnovano je na seriji tekstova koju je isti autor 1928. godine objavio u
listu Vreme [10], a deo o kremanskom proroanstvu u dobroj meri je i do-
slovno prepisan. Razlika je jedino u tome to se za tih jedanaest godina broj
proroanstava uveao. Pojavila su se Mitrova proroanstva o balkanskom
ratu, o smrti prote uria i popa Koste Zaharia i o sudbini zadruge Tarabia.
Sva ova proroanstva su ispunjena, ali daleko pre nego to ih je dr Kazimiro-
vi po prvi put pomenuo.
Izmeu 1929. i 1939. godine nismo u tampi zapazili bilo ta o kreman-
skom proroanstvu, verovatno zato to nije bilo ni markantnih dogaaja koji
bi uticali na genezu ovog mita (drugim reima, nije bilo ta da se dopie na
listu prorokih vizija). Jedino novo bilo je to to su u nekim delovima Evrope
nemaki nacisti, predvoeni Adolfom Hitlerom, zapoeli rat koji e uskoro
zahvatiti veliki deo sveta.
Zato u knjizi iz 1939. godine postoji mala, ali znaajna razlika. U kazi-
vanju iz 1928. godine, dr Kazimirovi pominje samo Prvi svetski rat, nazvav-
i ga Opti rat. Budui da u to vreme nije bilo Drugog, bilo je logino da is-
pred naziva rata nema rednog broja, tim pre to su svi tadanji autori tvrdili
da su Tarabii prorekli da vie nee biti ratova. Ipak, u knjizi iz 1939. godine,
dr Kazimirovi diskretno sugerie izmene, sluei se terminolokim trikovi-
74
ma. Po toj knjizi, Tarabii jesu najavili Opti rat, ali to se vie ne odnosi na
Prvi svetski, jer je on sada preimenovan u Evropski. Opti rat je dobio slede-
e tumaenje:
Mitar Tarabi je govorio da se posle evropskog rata nee vie

ratovati, imajui u vidu poznate organizovane ratove jednih dra-
va protiv drugih; ali je rekao da e nastati: bune i revolucije i da
e tada izginuti vie ljudi nego u velikom svetskom ratu. To e bi-
ti opti rat! Nastae strano vreme. Tada e narod pozavideti
onima to pomrijee, jer e nastati straniji dani nego to behu
za vreme svetskog rata. Narod e tada rei mrtvima: blago vama
to pomreste te ne gledate ove nae muke; ili ustanite vi mrtvi
da legnemo mi ivi! [23]
Na ovu definiciju Drugog svetskog rata (datu kada je on ve zapoeo)

treba obratiti panju, jer emo se na nju jo vraati. Organizovanih ratova, da-
kle, nee biti, ali e nastati bune i revolucije, koje se po svoj prilici odnose
na neskrivena oekivanja dr Kazimirovia o produenju sovjetske Oktobar-
ske revolucije i prerastanju u globalni svetski proces. Ovo je, sada to znamo,
bio jo jedan nesreni promaaj, koji e autorski tandem Golubovi - Malen-
kovi tek 1982. godine doterati u svojoj knjizi Kremansko proroanstvo - ta je
bilo, ta nas eka i od njega nainiti niz briljantno ispunjenih proroanstava o
Prvom velikom i Drugom velikakom ratu, kao i o mnogim drugim
dogaajima koji su posle njih doli.
Izmeu dva rata 75

7
KAD SMO SVI BILI TITO
Svi autori koji su izmeu dva rata pisali o kremanskom proroanstvu,

nedvosmisleno su tvrdili da posle Prvog svetskog rata, sudei po najavama
Tarabia, ratova vie nee biti. Ipak, u knjizi Kremansko proroanstvo - ta je
bilo, ta nas eka [25], ije se prvo izdanje pojavilo 1982. godine, ni reju se ne
pominje ova optimistika najava, nego se umesto nje u mit uvodi niz novih
proroanstava kojima se najavljuje Drugi svetski rat. Svi podaci koji su nave-
deni u sledeem citatu, po prvi put su se pojavili tek u ovoj knjizi, celih 37 go-
dina posle sloma faizma i zavretka Drugog svetskog rata:
Svu nau carevinu zaposjednue tuinska, dumanska vojska, a

cijela Jevropa bie pod vlau krivog nekrsta.
Rusija jote nee ratovati, ali im dumanska vojska krene na
nju, ondakar e ona stupiti u boj. Ondaj e na njenome prijestolu
vladati crveni car. Pojavie se ljudi sa zvijezdom na elu. I vlada-
e Uicem i ovijem krajevima ravno 73 dana, te e poslije, pred du-
manskom silom, otii preko Drine, Uvca i Lima. Kada se to bu-
dne zbilo pojavie se velika glad i zlo pa e Srbi ratovati, klati se
i ubijati jedni druge...
Dumani e ovo gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar e
se u narodu pojaviti jedan oek plavijeh oiju na bijelom konju.
On e, malo pomalo, sjediniti zavaenu brau. I na njegovome e-
lu sijae zvijezda. On nee biti po volji dumanskoj vojski, te e
ga ona goniti dje go stigne, po umama, rijekama i morima. No,
76
taj e oek skupiti veliku vojsku i njome na Biograd udariti. Pro-
tjerae dumanina iz zemlje, te e nam carevina biti vea nego ika-
da to je bila.
Rusija e se sjediniti sa carevima preko mora, te e njima za-
jedno spaliti taj krivi nekrst i osloboditi svo roblje Jevrope.
Tako je Mitar Tarabi opisao drugi svetski rat. [25]
Sa ovim proroanstvom, autori Dragoljub Golubovi i Dejan Malenkovi

uveli su novu kategoriju: udvoriko proroanstvo. Oni nizu eleli nita da
rizikuju, pa su Josipu Brozu dodelili najbolju moguu ulogu; mada se knjiga
pojavila dve godine posle njegove smrti, tih godina je jo uvek bila aktuelna
parola I posle Tita - Tito. Na neki nain, autori ovog proroanstva kao da
su poeleli da se umeaju i u pisanje istorije, jer su u njemu jednostrano po-
tencirali samo ono to je ilo u prilog tadanjem reimu, a sve tamne strane
komunistike vlasti jednostavno su preutali. Recimo, Mitrovo proroanstvo
tako je formulisano da je odgovornost za to to su Srbi ratovali, klali se i ubi-
jali jedni druge lako mogla da se pripie samo tome to se pojavila velika
glad i zlo. Ovo proroanstvo kao da je inspirisano kolskim udbenicima is-
torije, aktuelnim u vreme pojavljivanja pomenute knjige.
Naravno da su proroanstva o Drugom svetskom ratu i pojavi Tita bez-
vredna za dokazivanje prekognistike moi Tarabia, jer ona ne samo da nisu
postojala pre tog rata i dolaska Tita na vlast (pa ni do njegove smrti), nego su
ak i u suprotnosti sa ranije dokumentovanim proroanstvima.
Gde nam je spas

Nije samo tandem Golubovi-Malenkovi video svoju ansu u lansira-
nju udvorikog proroanstva. Samo godinu dana pre nego to je njihova knji-
ga Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka ugledala svetlost dana,
Savez boraca NOR-a objavio je knjigu Zlatibor u ratu i revoluciji 1941-1945.
godine, u kojoj prilae mnogo matovitije i lepe osmiljeno proroanstvo:
Tako jednog dana, dok je (Milo Tarabi) proti Zahariju priao

o velikim nedaama koje e zadesiti narod ovoga kraja, tokom
drugog opteg rata, ovaj ga upita:
- Ima li tu spasa?
Kad smo svi bili Tito 77

A, Milo mu odgovori:
- Valja im presei jabuku napola popreice, pa e ondakar
ugledati e im je spasenje. [25]
Nije teko u ovoj prii prepoznati aluziju na petokraku, koju ine se-
menke popreko preseene jabuke. Bez obzira na neskrivene motive tvoraca
ove prie, treba im priznati da su, bar u poreenju sa mnogim drugim auto-
rima, pokazali zavidnu koliinu mate.
Pria o Josipu Brozu Titu i Komunistikoj partiji Jugoslavije ovim se ne
zavrava. U knjizi Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka, Tarabii-
ma je pripisano i proroko vienje sukoba izmeu Staljina i Tita, zapoe-
tog 1948. godine:
Mitar je svata kazivao, te je rekao da e ovjek plavijeh oiju,

a sa zvijezdom na elu prekinuti ljubav sa naom braom Rusima.
On nee njima biti zahvalan ni za to to sijedi na naem presto-
lju, na koji su ga oni ustoliili i popeli. Nastae velikaka omra-
za izmeu naske i Rusa. [25]
Ovo je u suprotnosti sa svim ranijim verzijama kremanskog proroan-

stva, u kojima se tvrdi da su Tarabii prorekli da kad se Rusija od svoga zla
izbavi, ondakar e biti najmonija sila na svetu i svaka e se o njeno prijateljstvo
otimati [10] [23]. Taj citat iz 1939. godine, koji prenosimo iz knjige dr Kazi-
mirovia (mada ga pominju i raniji autori), odnosi se na proroanstvo za koje
se danas ne bi moglo rei da se pokazalo kao uspeno. To su zapazili Golu-
bovi i Malenkovi pa su ga stoga diskretno proterali iz svoje knjige, ali su
u zamenu ponudili viziju informbirovskog sukoba, koja se znatno bolje ukla-
pa u istorijske injenice.
Nekoliko godina posle Titove smrti, u Golubovievoj i Malenkovievoj
knjizi [25] itali smo i o predskazanju kojim je Mitar Tarabi najavio koliko e
doivotni predsednik iveti i kako e umreti, s tim to ovde autori uvode jed-
nu inovaciju: paljivo doziranu razliku izmedu proroanstva i stvarnog do-
gaaja. Po njima, Mitar je predskazao da e ovek na belom konju pasti sa
svoga konja bjelca i nogu izgubiti. Od toga gubitka noge e i umrijeti, a ne od
starosti svoje. Znamo da je Josip Broz pred smrt patio od oboljenja krvnih
sudova, zbog koje mu je pred smrt noga amputirana. Ovako ugraene for-
78
malne nesavrenosti stvaraju privid autentinosti i ine da se onome ko sve-
doi o retrodatiranom proroanstvu vie veruje.
Autori knjige Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka nali su
se u nevolji kad su se uslovi izmenili i kad je naa ljubav prema drugu Titu
prela iz nesumnjive u spornu kategoriju. Zato je u novom izdanju dopisano
itavo poglavlje pod naslovom Ko je ovek na bijelom konju, u kome se go-
vori o tome da neki neimenovani analitiari smatraju da ovde nije re o Titu
nego o nekom oveku budunosti, a ne prolosti. Jer, prema njihovim reima,
do stvarnog bratstva i jedinstva nikada nije ni dolo [25]. Prihvatimo li ovo,
moraemo nekako da se pomirimo i s tim da emo, svidelo se to nama ili ne,
u budunosti dobiti jo jednog plavookog doivotnog predsednika sa zvez-
dom na elu, koji e vladati Uicem ravno 73 dana, potom e nas oslobodi-
ti od krivog nekrsta (koji e pre toga valjda nekako ponovo zavladati) pa e
prekinuti ljubav sa naom braom Rusima i na kraju e od gubitka noge i
umrijeti, a ne od starosti svoje. Bilo bi to matematiki precizno ponavljanje
istorije, kao muziki refren na pokvarenoj gramofonskoj ploi.
Inae, proroanstvo o oveku na belom konju koji e osloboditi narod,
prisutno je kod nas jo od 17. veka. Kad je austrijski vojskovoa Pikolomini
1689. godine stigao do Skoplja, ljudi su verovali da je on taj o kome proroan-
stvo govori i da e ih osloboditi od turskog ropstva. Svi su se digli na oruje,
jer je Pikolomini veto iskoristio to narodno verovanje [23].
Kad Drina potekne uz Taru

Evo jo jednog proroanstva iz knjige Golubovia i Malenkovia, koje je
doivelo veliki publicitet, a s obzirom na to da se odnosi na dogaaj iz blis-
ke prolosti, dobro e posluiti za procenu autentinosti kazivanja:
Kad Drina kod Bajine Bae bude premoena na dva mjesta i

kada potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i
urevdan - tih godina e nastupiti nekakav velikaki belaj. [25]
Ova navodna vizija kremanskih proroka dobila je znaajno mesto u

knjizi. Velikaki belaj, dodue, pojavio se tek tokom devedesetih godina, ali
je trostruka koincidencija (dva mosta, reverzibilna elektrana i poklapanje dva
crkvena praznika), koja je doivela svoje ispunjenje 1983. godine, bila impre-
sivan pogodak. Pria je u knjizi dopunjena i opirnim iznoenjem seanja
autora na male kremanske diskusione tribine koje su se uoi Drugog svet-

skog rata vodile ispred seoske kafane upravo na temu ovog proroanstva, pa
se navode ak izjave i imena diskutanata.
Oduevljenje itaoaca ipak e splasnuti ako pokua da pronae ovo pro-
roanstvo u prvom izdanju knjige, koje je izalo iz tampe pre nego to je pro-
roanstvo ispunjeno. U tom izdanju ba nita od svega toga se ne pominje!
Da li je proroanstvo i tada postojalo? Moemo li da verujemo da bi autori,
tako sigurni u proroku mo Tarabia, propustili da pomenu ovo proroan-
stvo samo godinu dana pre njegovog ispunjenja - naravno, ako je ono i tada
postojalo? ak i ako pogledamo drugo izdanje, iz 1984. godine, videemo da
ovo proroanstvo nije postojalo ni celih godinu dana posle ispunjenja. Tek u
treem izdanju (1986) invencija autora dolazi do izraaja i od tada se pria o
Drini koja tee uzbrdo, neizmenjena, provlai kroz sva kasnija izdanja.
Ne treba posebno podvlaiti da ovo proroanstvo ne navodi ni Dr Kazi-
mirovi, niti bilo ko drugi pre 1986. godine.
O kremanskoj crkvi
U Velikoj Srbiji iz 1916. godine, anonimni autor (kasnije identifikovan
kao Ilija ukanovi), govorei o blagim i srenim danima do kojih e doi
posle rata, pie da prorok nije ni svoje Kremane zaboravio, jer je govorio da e
tek tada u Kremnama biti podignuta crkva [9c].
Mada su blagi i sreni dani ve bili tu (rat je davno zavren), gradnja
crkve jo nije bila zapoeta. Ipak, dr Kazimirovi je 1928. godine u Vremenu
ponovio ovo Mitrovo proroanstvo:
- E kume! Nit je bilo nit e tu kadgo crkve biti. Crkva e biti

podignuta na drugom mestu, posle opteg rata, kad Srbija bude
carevina! [10]
U vreme pisanja tog teksta dr Kazimirovi je terminom Opti rat jo

uvek oznaavao Prvi svetski rat, mada e se na samom poetku Drugog svet-
skog rata predomisliti. Svejedno, dr Kazimirovi je tada morao da objasni
zato crkve, i pored nedvosmisleno iskazanog proroanstva, jo uvek nema:
Kremna su i danas bez crkve. Ko zna: moda e se podii tek on-

da, kad Srbija odista bude carevina!... [10]
80
Prolo je jo 11 godina.
Drugi svetski rat je zapoeo
i, kao to smo ve videli, dr
Kazimirovi se predomislio.
Prvi svetski vie nije Opti
jer ga je sada prekrstio u Ev-
ropski, a izraz Opti rat is-
koristio je da oznai bune i
revolucije (jer organizova-
nih ratova, kako je tvrdio,
vie nee biti). Tako je oba
izdanja knjige Tajanstvene
pojave u naem narodu - kre-
mansko proroanstvo iz
1939. i 1941. godine proro-
ka vizija o kremanskoj crk-
vi ispriana istim reima, ali
je njena najavljena gradnja
Kremanska crkva uz pomo terminolokog
trika prebaena u period
posle buna i revolucija. Ova intervencija govori o tome kako je Kazimiro-
vi gradio argumente za podrku autentinosti kremanskog proroanstva:
Tada naiem na Mitra, koji e mi rei: E, kume! Nit je bilo nit

e tu kadgo crkve biti. Crkve e biti, al e biti podignuta na dru-
gom mestu, posle opteg rata, kad Srbija bude carevina!
Odista, crkve ni danas u Kremnima nema. [23]
Ali crkve je ipak bilo! Dr Kazimirovi verovatno nije znao da je njena

gradnja zapoeta 1938. godine i da su u martu 1941. ve bili zavreni svi ra-
dovi osim enterijera [25]. Kako bi ovo Mitrovo proroanstvo glasilo da je dr
Kazimirovi imao podatak da je zgrada crkve podignuta pre opteg (uslovno
reeno, Drugog svetskog) rata? Da li bi dozvolio da ono bude jedino netano
meu desetinama tanih?
Sada dolazi ono najzanimljivije. Kasniji autori (Golubovi i Malenko-
vi), znajui kada je crkva sagraena, jednim potezom pera ispravili su sve
greke - ne samo ukanovievu i obe Kazimirovieve, nego i Mitrovu. Po nji-
ma, Mitar je rekao:

Tek izmeu dva velikaka rata, kada mir meu ljudima budne
trno ko ia dogorjele svijee, Kremanci e otpoeti sa zidanjem
crkve te jo malo da budnu gotovi pa e stati. Sprijeie ih rat.
[25]
Kada je Mitar najavio gradnju crkve? Odmah posle Opteg rata po pr-
vom tumaenju (Prvog svetskog), ili tek kad Srbija odista bude carevina, ili
posle Opteg rata po drugom tumaenju (u smislu neorganizovanih buna i
revolucija), ili pred Drugi svetski rat, kada mir meu ljudima budne trno ko
ia dogorjele svijee?
Ova etiri svedoenja, mada se odnose na proroanstvo poteklo od iste
osobe o gradnji jedne iste crkve, ne samo da se sutinski razlikuju, nego su
savreno prilagoena onome to su analitiari znali (ili su mislili da znaju) o
injenicama.
Koji zakljuak da izvedemo, kada znamo da se od svih ovih proroan-
stava samo poslednje pokazalo kao ispravno - ono koje se pojavilo tek poto
je crkva bila sagraena?
82
8
HOE LI NAS BITI ZA POD LJIVU
Ve smo pomenuli jedno naizgled formalno pitanje, koje moe da nas

dovede do zanimljivih nalaza: koji rat je u kremanskom proroanstvu ozna-
en nazivom Opti rat? Znamo da su izmeu dva rata analitiari navodili
tvrdnju Tarabia da, posle Prvog, ratova vie nee biti; prvo znaenje termi-
na Opti rat moglo je, dakle, da bude samo Prvi svetski. U to moemo i da se
uverimo: godine 1928, dr Kazimirovi je naveo podatak koji bi mogao da po-
slui za proveru te tvrdnje:
Po ubistvu kralja Aleksandra Obrenovia, doi e druga loza da

vlada, ali e posle toga nastati opti rat, u kome e se silna krv
proliti. [10]
Ostaje, dakle, da je opti bio Prvi svetski rat... Uzaludna je bila nada
da je bar negde najavljen Drugi pre nego to se ve uveliko razbuktao. Ipak,
11 godina posle navedenog teksta u Vremenu, Hitler je napao ehoslovaku
i time zapoeo uas koji e se zaustaviti tek posle nekoliko desetina miliona
rtava. Naravno da se tada jo nije znalo da e taj poar zahvatiti ogroman
deo sveta, ali kao to smo ve videli, dr Radovan Kazimirovi je iste te 1939.
godine pourio da nove dogaaje uklopi u kremansko proroanstvo, ak i po
cenu neslaganja sa samim sobom. Ne znajui da se svet nalazi na pragu
najveeg organizovanog oruanog sukoba, dr Kazimirovi je Opti (Prvi
svetski) preimenovao u Evropski rat, da bi izrazu Opti rat dodelio novo
znaenje: bune i revolucije!
83
Po svoj prilici, dr Kazimiroviu se uinilo da e politika napetost, koja
je tada narasla u svetu, prerasti u novu radniku revoluciju, pa je odluio da
ispod takve prognoze potpie Mitra Tarabia. Kao i obino, nije imao sree,
ali je bar lansirao novo znaenje termina Opti rat. Godine su prole, Drugi
svetski rat je protutnjao svetom, Golubovi i Malenkovi jo jednom su izme-
nili kontekst tim reima i prilagodili ih dogaajima. Tako su ovi autori u svo-
joj knjizi iz 1982. godine izraz Opti rat u fusnoti razjasnili reima Tarabi
tako naziva Drugi svetski rat [25]. Ali ak i ova tvrdnja bila je kratkog veka -
vaila je samo u prva dva izdanja knjige, a u sledeem izdanju (1986) isti
izraz propraen je fusnotom u kojoj stoji da je Opti rat ustvari Trei svetski
rat [25]. Poto su tako Prvi i Drugi svetski rat ostali bez naziva, u treem
izdanju knjige ponovo je proradila invencija autora pa su se pojavili brojni
citati autentinih spisa prote Zaharija u kojima su kremanski proroci
navodno najavili neto to e se u svim narednim izdanjima zvati (Prvi) veli-
ki rat i Drugi velikaki rat. Zato je prvi dobio epitet veliki a drugi velikaki,
ostae tajna.
Izraz Opti rat, dakle, u svoje vreme uspeno je iskorien za oznaava-
nje Prvog i Drugog svetskog rata (svakog u svoje vreme), ali to ne znai da
treba zanemariti i preostala dva neiskoriena znaenja: Bune i revolucije i
Trei svetski rat. Koji od njih e predstavljati dobitnu kombinaciju za kre-
manske proroke i ansu da analitiari tvrde da su to to se dogodilo (ma ta
to bilo) najavili decenijama unapred?
Nijedan. Devedesetih godina zahvatilo nas je neto to nisu bile ni bune
ni revolucije, ni Trei svetski, a ponajmanje Opti rat. Neto to niko nije ak
ni naslutio, a kamoli najavio ili video: graanski rat i sukob sa najveom
vojnom alijansom na svetu. Bile su to avanture u kojima je srpski narod izgu-
bio ne samo na hiljade ivota i velike teritorije, nego i propagandnu bitku, a
to znai - svoje dostojanstvo.
Da li je mogue da su Tarabii, koji su, po tvrdnji analitiara, nepogrei-
vo videli sve vanije dogaaje iz bliske i daleke budunosti, jednostavno pro-
pustili da pomenu tako markantna previranja koja su nas snala na samom
kraju milenijuma?
Svi e nas ceniti i voleti

Naprotiv, dugo se tvrdilo da su Tarabii videli da u naoj zemlji zadu-
go nee biti ratnih sukoba. Proroanstvo koje je sve do poetka graanskog
rata 1991. godine (kada je izalo osmo izdanje knjige autora Golubovia i Ma-
lenkovia) nalazilo svoje mesto u poglavlju O ivotu u naoj carevini, za-
poinje ovako:
84
Vrijeme mira i izobilja trajae dugo. Rodie se mlogo koljena
koja e ivjeti i umrijeti u miru, a da za rat budu doznavali samo
preko mudrijeh knjiga, rijei i raznijeh prikaza... Naa carevina e
ojaati i e se god budne ulo ime nae, svi e nas cijeniti i voljeti.
[25]
S obzirom na to da autori zastupaju tezu da su sva kremanska proro-

anstva nepogreiva, ovo je (zajedno sa celim poglavljem) bez objanjenja
iezlo iz svih kasnijih izdanja knjige, valjda zato to se odjednom pokazalo
da se ba nita od njega nije ostvarilo. Vreme izobilja se nenadano brzo
zavrilo, posle Drugog svetskog rata kod nas nijedno koleno (generacija) nije
ivelo i umrlo u miru. Isto tako je postala deplasirana i tvrdnja da e naa
carevina ojaati i da e nas svi ceniti i voleti, jer nas je ba tih godina svet
izolovao sankcijama, a nedugo posle toga bili smo izloeni bombardovanju.
Na ovo volebno iezavanje proroanstva iz knjige niko tada nije obra-
tio panju niti se zapitao da li jo uvek vai tvrdnja autora da postoje spisi u
kojima je prota Zaharije to zapisao. Ali, im se graanski rat u Bosni razbuk-
tao, mnogi su pourili da pronau proroanstvo kojim su kremanski proroci
najavili ove sukobe. Entuzijazam italaca uinio je svoje i oni su ipak uverili
sebe da su ga nali, ne samo u knjizi autorskog tandema Golubovi-
Malenkovi, nego i kod dr Radovana Kazimirovia:
Naa e vojska, kume, dugo u Viegradu zastati. Viegrad e

dugo biti ni u naim ni u neprijateljskim rukama. Ali, kad jednom
velike sile nadjaaju, kad neprijatelju pukne po glavi, ondakar e
naa vojska lako prei i uzeti cijelu Bosnu i Hercegovinu... Tada e
se naa Srbija mnogo proiriti. [23] [25]
Ovo proroanstvo nastalo je doterivanjem jednog dela teksta objavlje-

nog u Velikoj Srbiji 1916. godine u kome je, kao to smo ve videli, opisano
ono to se ve dogodilo prilikom prvog upada austrijske vojske preko Drine.
Kasniji autori smetali su ga u razne kontekste i periode, ak i u hipotetini
Trei svetski rat. Jedna od poslednjih selidbi ovog proroanstva odigrala se
tokom 90-tih godina, posle poetnih uspeha koje je srpska vojska imala u
graanskom ratu, jer je Viegrad automatski prihvaen kao eufemizam za
celu Bosnu i Hercegovinu. Kasniji preokret situacije na ratitu (a naroito
veza izmeu nadjaavanja velikih sila i napretka nae vojske) ipak nije podr-
Hoe li nas biti za pod ljivu 85

ao ovu tezu, pa je isto proroanstvo pretrpelo jo jedan premetaj, iz
sadanjosti u neku hipotetinu budunost. Tada je ova proroka vizija zai-
njena konstatacijom da su njom oni (Tarabii) tano predvideli gde e pasti
konana odluka [25].
Naravno da su i druge sukobljene strane dopisivale kremansko pro-
roanstvo onako kako im je odgovaralo. Tek to je zapoeto bombardovanje
srpskih gradova od strane vazdunih snaga NATO pakta, u zagrebakom
Jutarnjem listu pojavio se citat [16] iz koga jasno sledi da su...
...dva nepismena srpska seljaka, Milo i Mitar Tarabi, jo sre-

dinom 19. stoljea previdjeli udare NATO-a na Jugoslaviju:
Srbi e se nai na granici, ali nee znati stati. Cijeli svemir e
ih moliti da se smire i uju glas dobrote u svojim srcima, ali nee
otvoriti ogledala svoje due. Nee posluati zakon ivotnog smi-
sla. Mrnja e se pretvoriti u besmisao, izbit e rat. Sile koje e
ratovati imat ce veliko znanje (...), borit e se i na zemlji i u zraku
i na vodi. Iznad ove zemlje (Srbije) vodit e se rat u zraku. [16]
Ovo proroanstvo, pisano jezikom i stilom koji nikako nije mogao da

potekne od nepismenog srpskog seljaka iz 19. veka, u Jutarnjem listu je pro-
praeno slikom naslovne strane knjige Kremansko proroanstvo - ta je bilo,
ta nas eka [25], ime je podmetnuta sugestija da je pasus prenet iz te knjige.
ak je dodata i oznaka (...) za navodno izostavljen deo citata, kako bi se upot-
punila iluzija autentinosti. U dugoj listi proroanstava koja su se do sada is-
punjavala s nevjerojatnom tonou, naao se, dakako, i raspad druge
Jugoslavije i osamostaljenje Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije. Naveden
je i podatak da su ova proroanstva znaajno cenzurirana jer se u njima
navjeuje ponor srpstva i nikako se ne uklapa u srpsku junaku mitologiju
[16]. Za svaki sluaj, autor lanka se potrudio da odbije itaoca od pomisli da
proita knjigu Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka, jer je
kraena i nakiena pretencioznim tumaenjima. (sic!)
Zapaljeni ljudi padaju s neba

Tokom bombardovanja Srbije, dosta se govorilo i o dramatinom proro-
anstvu u kome se navodi kako e celo nebo nad Poegom goreti jednog dana
kao zapaljeno i ozgo padae u plamenu lae i ljudi. Ovo proroanstvo dr Ka-
zimirovi nigde ne pominje, ali se kod Golubovia i Malenkovia ono skoro
86
bez izmene provlai od prvog do poslednjeg izdanja knjige. Ipak, i ovde pos-
toje razlike u nainu kazivanja. U prvom i u drugom izdanju, citira se dobar
deo knjige Oj Uice mali Carigrade u kojoj Mladen St. urii opisuje rat-
ne dogaaje iz 1915. godine. Ovde je celo proroanstvo ispriano kroz rei ju-
naka knjige edomira Zaharia (unuka prote Zaharija), koji u dramskoj rad-
nji knjige iznosi priu Mihailu Zotoviu, uz tvrdnju da ona nije zapisana
nego mu je prota Zaharije usmeno preneo:
- Kojim dobrom, edo?

- Nema vie dobra, gospodin-naelnie! U ovim mutnim dani-
ma kad se ovoliko pie o Tarabiima i mom dedi Zahariji, ostalo
je jo neto nezapisano, ni ranije u aktima ministarstva untra-
njih dela, ni kod Pere Todorovia u Ogledalu, pa ni sad ovaj Kazi-
mirovi...
- ta nam sad to vredi, edo?
- uvao sam jednu tajnu celog veka, a sad... ne bih hteo da sa
mnom propadne. Ja sam, znate, rezervni kapetan, pa moram s
vojskom... I dugo sam mislio - kome da poverim dedovu tajnu?
udna je... Pa sam smislio da je poverim vama, a vi - kako znate?
Ponavljam: udna je, a nije poznata! (...) A preneu vam njegovu
tajnu tano onako kako je meni kazao. Vraao sam se, pria djed,
s vidovnjakom Tarabiem sa vaara u Poezi. Na izmaku iz
Poekog polja on se stade osvrtati preko te prostrane ravnice i
zagledati u nebo: Ja mili Boe, kuma-Proto, udesni uda to e
se desiti! Vidi li koliko je ovo Poeko polje? Jednoga dana bie
puno zapaljenih ljudi, koji e buktati kao lue i padati ozgo s
neba!
- E, kume Matija, sad i ja vidim da si zaista poludio! ta to
bunca, more? Otkud ivi ljudi na nebu pa da ozgo padaju zapa-
ljeni?
- Nema ih sad kuma-Proto, ali e ih uskoro biti na nebu vie
nego tica. Letee na laama, s topovima...
- Budibogsnama, kuma-Mitre, prekrsti se! Probudi se, more!
- Ne spavam, kume, ni nou, nekmoli sad u putu... Vidi i dobro
upamti; ako ne doeka ti kuma-Proto, doekae bar neko tvoj.

Pogledaj: celo nebo nad ovom naom Poegom goree jednog dana
kao zapaljeno i ozgo padae u plamenu lae i ljudi i bie puno po-
lje izgorelih ka ugljen!
- A ko e se to tui u nebu nad Poegom. I s kim?
- E, to je to, to je najudnovatije, kume: Nisu Srbi! Kao da je
Srba nestalo u Srbiji, pa neko drugi nad njom... Pobie se kuma-
Proto, strano Rusi sa Talijanima. Vidim puno to polje izgorelih
laa spaljeni krila, i ivih ljudi u plamenu, jo vie izgorelih, pa
se, kume, smanjili ko deca! [25]
Izgleda kao da su autori ve u treem izdanju knjige zaboravili ta su

napisali u prva dva, pa su tvrdili da o tome imamo sauvan zapis prote Za-
harija, posle ega sledi isto proroanstvo, ispriano istim reima! Prota
Zaharije, naravno, nije mogao da ima knjigu koja je napisana posle njegove
smrti, a ni Mladen St. urii nije mogao da zna ta je prota zapisao, tim pre
to je tvrdio da to i nije zapisao.
Jedina novina u treem izdanju jeste ta to je dogaaj vremenski prenet
iz Prvog u neki budui rat, pa je pria nala mesto u poglavlju pod naslovom
Svet razdvojen na dva dela i Trei svetski rat. Zanimljivo je i to da se poev
od tog izdanja kao izvor vie ne pominje uriieva knjiga; o tom izvoru os-
tao je da svedoi samo plemeniti knjievni jezik i stil kojim je dogaaj ispri-
an, upadljivo razliit od konciznog reporterskog naina pripovedanja, pri-
metnog kod svih ostalih proroanstava (Dragoljub Golubovi je bio novinar).
Naravno da sada moemo samo da nagaamo koji je razlog za ovako
grubu prepravku injenica. Jedan od moguih zakljuaka jeste da su se Go-
lubovi i Malenkovi predomislili zato to je iskrsao problem u vezi sa autor-
skim pravima pisca knjige Oj Uice mali Carigrade, verovatno pravog autora
ovog proroanstva.
Kako od stabla ljive napraviti barjak

Postoji jo jedna proroka vizija koja se pripisuje Tarabiima, a u posled-
nje vreme postala je veoma aktuelna. To je zloslutno predskazanje o tome
kako e Srba ostati koliko za pod jednu ljivu. Zanimljivo, ali mada se ovo
proroanstvo danas esto navodi, ono se zapravo ne pojavljuje ni u jednoj
knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govori o kremanskom proroanstvu.
Zapravo, ne pojavljuje se sve do skorih dana, ali ga ni sada niko ne navodi u
88
izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na njega, kao da se ono
podrazumeva!
Otkud onda to proroanstvo i ko ga je i kada lansirao? Danas smo izlo-
eni takvoj poplavi informacija da je teko nainiti detaljan pregled koji bi
nam otkrio gde se ono prvi put pojavilo, ali pada u oi injenica da ga tam-
pa u Hrvatskoj veoma rado pominje; skoro da nema govora o kremanskom
proroanstvu u nekom od medija, a da se ne pomene i ova zloslutna vizija o
uasnom pomoru srpskog stanovnitva.
Bez obzira na to da li je ovo proroanstvo uvezeno ili je rezultat nae
mazohistike invencije, nema sumnje da su motivi za njegovo putanje u
promet politike prirode. Ovu navodnu proroku viziju ne pominju ni
autori Golubovi i Malenkovi, ali su oni veto smislili kako da u jednom od
kasnijih izdanja svoje knjige nepoznatom autoru ovog proroanstva zada-
ju protivudarac. Jednostavno su ljivu preimenovali u barjak i tako jednim
potezom pera od pesimistike legende napravili optimistiku, pri emu su je
ponovo pripisali Milou i Mitru Tarabiu:
Doi e dan kada e svi Srbi opet stati pod jedan barjak! [25]

9
TA NAS EKA
U predgovoru knjige Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka,

recenzent Dr Veselin Savi imao je grube rei pogrde za eventualne skeptike
(budalu nikada ne moe spreiti da misli ta hoe), ali i rei pohvale za pro-
slavljene kremanske proroke:
Kremansko proroanstvo je po mome miljenju najbolje svet-

sko proroanstvo. Jer, ako ga uporedite sa Nostradamusom - Nos-
tradamus je nejasan, neodreen, moe ga shvatiti i ovako i ona-
ko. Ovde toga nema: Ovaj ili onaj ima da pogine - nema tu nikak-
ve dileme! [25]
Naravno da se i autor Dragoljub Golubovi, u svom delu predgovora,

sloio sa miljenjem recenzenta:
(Tarabii) nisu govorili neodreeno i nejasno, poput drugih pro-

roka. Nisu ostavljali nikakve dileme kad e se ta dogoditi i kako.
Njihove poruke nose vremensku odreenost i gotovo hronometar-
sku tanost. [25]
Da li je ba tako? Izgleda da jeste, bar to se tie retrodatiranih proroan-

stava - naravno, ako zanemarimo injenicu da to i nisu bile njihove poruke.
90
Svi opisi prorokih vizija, koje se odnose na ranije dogaaje, savreno su pre-
cizni, sa puno detalja i svako od ovih proroanstava bez greke je ispunje-
no, ali utisak kvari injenica da niko nikada nije uo niti itao o tim proroan-
stvima pre nego to su se dogaaji odigrali. Zato je vanije da procenimo pro-
roanstva koja govore o onome to je u trenutku njihovog dokumentovanja bi-
lo budunost.
Ma koliko prelistavali sva objavljena izdanja kremanskog proroanstva,
videemo da ima iznenaujue malo opisa prorokih vizija koje su tada go-
vorile o poslednjoj deceniji dvadesetog veka. To je udno, jer bi eventualni
prorok tu itekako imao ta da vidi, samo da je nekako mogao da zaviri u
nae nemirno vreme. ak i ako imamo dovoljno dobre volje da neka od na-
vodnih Tarabievih proroanstava uporedimo sa novijim zbivanjima, videe-
mo da su ona mahom dijametralno suprotna stvarnim dogaajima i vrlo os-
kudna u detaljima, a mnoga od njih autori su morali diskretno da briu ili
menjaju u skoro svakom sledeem izdanju knjige, jer su dogaaji pokazali da
se praktino nita od najavljenog nije ispunilo.
A kako stoji stvar sa proroanstvima koja se odnose na budunost? S ob-
zirom na to da doslovno nijedno od njih nije datirano (nije navedeno kada
treba oekivati njegovo ispunjenje), teko je odluiti da li da ih smestimo u
neispunjena proroanstva iz naeg doba, ili u proroanstva koja se odnose na
daleku budunost. Dobar primer za ovo je proroanstvo (verovatno pri-
pisano Tarabiima poetkom ovoga veka) koje govori o tome ta e se dogo-
diti sa Carigradom:
Kad Turska bude sasvim ierana iz Evrope, ondakar e Cari-

grad uzeti Rusija. Ona e biti najsilnija drava na svetu. [23] [25]
Tako je 1939. godine dr Kazimirovi svedoio o ovom proroanstvu, ali

su ga 1982. Golubovi i Malenkovi preuredili, smestivi ga najpre u period
posle Drugog svetskog rata. To je vailo samo za 1. i 2. izdanje, a u 3. izdanju
nainili su jo jedan premetaj, ovoga puta neposredno posle Treeg svetskog
rata. Nije to bila jedina intervencija ovog autorskog tandema, jer je sa istom
knjigom u zaborav poslato jo jedno neostvareno proroanstvo, lansirano jo
1916. godine (tokom Prvog svetskog rata), koje govori da e po usposta-
vljanju mira Rusija postati najsilnija drava na svetu. Ova najava imala je
tada posebno znaenje, jer je prognana srpska vojska polagala veliku nadu u
pomo Rusije, ali su autori knjige ispravno zakljuili da je danas najbolje ne
pominjati ga.
ta nas eka 91
to e biti, bie
Kao to smo za sva retrodatirana proroanstva videli da su savreno is-
punjena, tako smo se za ono malo proroanstava koja govore o sadanjem
vremenu ili o neposrednoj prolosti uverili da su potpuni promaaji. A ta je
sa proroanstvima kojima se najavljuju dogaaji iz vremena koje je pred
nama? Njih emo najbolje okarakterisati ako kaemo da je nain kojim su
pisana nedefinisan i neodreen, a da je sav trud autora usmeren na to da nas
uveri da proroanstva ipak opisuju konkretne dogaaje. Malo ta je ostalo od
tvrdnje analitiara da njihove poruke nose vremensku odreenost i gotovo hro-
nometarsku tanost [25]. Oigledno je da su oni na neostvarenim proroan-
stvima nauili lekciju, pa im je ponestalo hrabrosti za smelije proricanje:
Meu ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode

iznii e jedan mali oek pa e ljude uiti ljubavi i drueljublju, ali
i on e imati mlogo pritvorica i juda i bie as gore, as dolje. Ni-
ko od tijeh pritvorica nee htjeti da sazna ta je to prava ljudska
milost, no ostae njegove mudrake knjige, a i sve rijei kojima on
budne zborio pa e ljudi vidjeti u kolikoj su zabludi bili. Vidjee
da su se ko ene svaali ni oko ta i ni za ta. [25]
Vetina pisanja ovakvih nedefinisanih vizija svodi se na to da se italac

uveri da mu je saopteno precizno i nedvosmisleno proroanstvo, mada mu
u stvari nita nije reeno. Evo jo jednog primera navodne proroke hrono-
metarske tanosti:
Kad miris izie iz poljskog cvijea, kad milost izie iz ovjeka,

kad rijeke izgube svoje zdravlje... ondakar e nastupiti najvei op-
ti rat... [25]
Ovo je lep primer veto sroenog proroanstva koje nikako ne moe da

se ne ispuni. Ako nikada ne bude Treeg svetskog (najveeg opteg) rata,
proroanstvo e zauvek ostati da svedoi o nekoj dalekoj budunosti (poku-
ajte da dokaete suprotno), a ako ga ipak bude, uvek e moi da mu se pri-
pie pesnika vizija proroka da je rat zapoeo kad je miris izaao iz poljskog
cvea i kad je milost izala iz oveka. Kakav bi to rat bio ako bi ga vodili
ljudi u kojima poiva milost?
92
Koje drave e u tom ratu voditi borbu? Hoe li ratovati Rusi i Italijani,
kao u proroanstvu nasleenom od Mladena St. uriia? Ne, i ovde su se
autori posluili nedefinisanom vizijom:
Udarie najvei i najbjenji protivu najveeg i najbjenjeg! [25]
Postavlja se ak i pitanje imamo li prava da ovakve izjave proglasimo za

proroanstva. U njima je najavljeni tok dogaaja uglavnom neodreen, dvo-
smislen ili oekivan, a esto je sve tako formulisano da bi najvee udo bilo
kad se tako sroeno proroanstvo ne bi ispunilo.
Proseni italac, ipak, nee posmatrati najave buduih dogaaja na ovaj
nain. Kad ita, recimo, proroanstva koja govore o Treem svetskom ratu,
nagon za samoodranjem uinie svoje i on nee mnogo razmiljati o for-
malnoj valjanosti proroanstva, nego e se odmah zapitati kako bi mogao da
se zatiti od unitenja koje mu preti. Gde da se skloni? I na to ima odgovora
- treba samo reiti rebus, naravno ako reenje uopte postoji:
Oni koji budnu pobjegli i sklonili se u tri krstate gore tamo e

nai svoj spas te e polje ivjeti u ilju i izobilju, srei i ljubavi,
jerbo rata vie nikad biti nee... [25]
Hajde da zaboravimo da nam je odnekud ve poznata najava da rato-

va vie nikad biti nee", jer najavljeni ivot u ilju i izobilju, srei i ljubavi
zaista zvui primamljivo - ali ta ako razvoj dogaaja ipak pokae da je to
proroanstvo bilo suvie optimistiko? Za svaki sluaj, priloeno je i jedno
znatno nepovoljnije, kako bi budua pokoljenja mogla da odaberu ono koje
se bolje uklapa u dogaaje, a da ono drugo zaborave, kao da nikada nije ni
postojalo. Evo, dakle, kako zvui kad se jezikom iz 19. veka progovori o jed-
noj od aktuelnih tema dananjice - ekologiji:
Oni rinasti inie razne zle marifetluke. Trovae vazduh i vo-

du i putati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te e
ljudi naglo umirati od nekakvijeh boleina. Oni dobri i mudri vi-
djee da sav taj njihov trud i argatluk ne vrijedi ni po lule duvana
i da vodi propasti svijeta, te e umijesto numeracije potraiti svo-
ju pamet, za zamiljajima. Kada se stanu vie baviti zamiljaji-
ta nas eka 93
ma, bie blii Boijoj mudrosti, ali e sve dockan biti, jerbo e oni
zli ve svu zemlju upropastiti i nastae pravi pomor. Ondakar e
ljudi bjeati iz varoi u sela i jopet traiti planine i tri krstate go-
re da tamo, u njima, diu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spa-
sie sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo e se pojaviti ve-
likaka glad. Hrane e biti po varoima i selima, ali e svudje
otrovata biti. Mlogi e da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te e
od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj e
ostati iv jerbo e ga sveti Duh uvati i bie blii Bogu. [25]
Na ovom mestu, Golubovi i Malenkovi kao da su se prepustili novoj

vodilji, koju su dotad potpuno zanemarili. Sve dosadanje teme zamenjene
su samo jednom: religija!
Spas je u veri...
Sva proroanstva iz ranijeg perioda afirmativno su govorila o napretku
tehnike. Prorok je, po reima analitiara, prorekao telefon dok je sa zanosom
govorio kako e kralj biti u Beogradu, a njegovi doglavnici u Negotinu, Niu,
Pirotu, Vranju, Prokuplju, Uicu, Loznici, pa e se tako razgovarati [10] [23]
[25], a isto tako i televizor, prozvan sanduk sa sokoalom, uz pomo koga e
oek moi da vidi ta se tamo iza sedam gora i sedam mora ini [25]. Kom-
pjuter u vreme pisanja ovih knjiga jo uvek nije naao svoje mesto u naim
domovima, pa ga tako Tarabii nisu ni prorekli.
A onda se dogodio obrt. U drugoj polovini dvadesetog veka sve vie se
govori o ekologiji, splasnulo je prvobitno ushienje izazvano napretkom teh-
nike, a pronalasci postaju zlo koje e otuiti oveka jer e oek vie vjerovati
svome sokoalu, nego svome prvom komiji i sve e biti jedan grki privid ljud-
skijeh zabluda, jerbo e mlogi zaboraviti na Boga, pa e se klanjati svojoj ljud-
skoj pameti [25].
ovek e otii i na druge svetove, po kojima e se i kolima voziti (to
se, uzgred, ve dogodilo 1969. godine, celih 13 godina pre knjige u kojoj se to
prorie), ali tamo nee nai nita osim ivot nakav kakav jeste:
Tamo sem mira Boijeg nita vidjeti nee, ali e srcem i duom
osjetiti svu Boiju ljepotu i snagu. Ljudi e se kolima voziti i po
mjesecu i po zvjezdama. Oni e tamo traiti drugi ivot, ali tamo
94
ivota vakog kakav je u nas biti nee. Bie ga, ali oni nee umjeti
da razumiju da je to ivot nakav kakav jeste.
Onaj koji budne tamo io, a ne budne, Boe prosti, vjerovo u
Boga kako prilii oeku od asti i potenja, taj kada se budne vra-
tijo e rei: Ej, vi, ljudi, koji Boga sa sumnjom pominjete, poite
vamo dje sam ja bijo, pa ete ondakar vidjeti ta je snaga i um
Boiji!
Bie i onijeh ljudi koji nee htjeti da razumiju ta je to Boija
mo i kolikaka je njena sila [25]
U ovoj epopeji, neoekivano sroenoj u slavu Boga, bie dosta mesta i za

silazak boanstva sa neba, kao i za narod koji e ga slediti, pa e pria dobiti
svoj srean kraj:
U ruskim dalekim gorama pojavie se mladi oek po imenu Mi-

jajlo. Imae svijetlo lice i sav lik e mu milostan biti. Ljudi e mu
se uditi kako koraa nebom, a on e otii do prvog namastira i
zazvoniti na sva namastirska zvona. Narodu koji se budne okupi-
jo oko njega e kazati:
Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego iv otio u
nebo.
A ljudi koji ga budu gledali e rei:
Nijesmo, nijesmo, ti si svijeti Arhanel Mijajlo.
Na te njiove rijei on e se blago nasmijati, govorei im:
Razapeli ste Bogoovjeka i Sina Boijeg, a Bog vam je dao pa-
met da njome mislite i ljubite sve oko vas. Postali ste zvijeri i ov-
jekoubice! Nijesam doao da vas eram da se plaite i sa stravom
vjerujete, ve sam meu vama da vas urazumim! Nema vie boga-
tog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, gloite i ubijate. Zaboravili
ste na duu svoju!
Ondakar e za Mijajlom poi svi narodi i zemlja ce postati pra-
va rajska baa. Hrana e iznicati svudje, i u rijekama, morima i
umama. Oni, koji se ondaj rode ivjee sreno i dugovjeno da e
i zaboraviti kada su se rodili. [25]
ta nas eka 95
Tako je, ako je verovati analitiarima, isti prorok koji je savetovao Srbi-
ma da potrae spas u simbolu petokrake, stvorenom semenkama popreice
preseene jabuke, ovoga puta savetovao ljudima da prate Mihajla koji koraa
nebom i koji e ih povesti u rajsku bau.
Legenda o Mihajlu, koji e sii s neba i povesti narod, ipak nije otkrie
autora ovog proroanstva jer pominjana je pre mnogo vekova u naim knji-
gama starostavnim. Jedan od moguih korena ove legende je u Starom za-
vetu, gde se u 12. glavi Knjige proroka Danila kae:
A u to e se vrijeme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani

tvoj narod; i bie alosno vrijeme, kakoga nije bilo od kako je na-
roda do tada; i u to e se vrijeme izbaviti tvoj narod, svaki koji se
nae zapisan u knjizi.
... i u pseudo-veri
Godine krize donele su nam mnoge nedae, a jedna od njih je i zabrinja-
vajui porast verovanja u natprirodne sile i nekritiko prihvatanje raznih pse-
udonaunih tumaenja sveta i prirode. Ova promena nije mogla da ostavi
ravnodunim autore knjige Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka.
Ve u treem izdanju (1986), raa se pria koja nainje ovu temu:
Vidi, moj kume Zarija, kazivo je on, oek nema samo jedno
svoje oblije, nego ima dva. Jedno mu ko odijelo saiju ljudi kade
se rodi, a drugo mu daje sam Bog kade mre da bi i poslje ivota
ovoga jopet ivijo. To drugo oblije ti, kume, ne vidi, a ja ga neki
put vidim, po prilici ko kade sam vidijo mrtvoga Miloa... Tako
oek jopet ivne i kada umre. Ondakar Bog njemu dadne to drugo
oblije vjeno i lijepo. Kade se svaki ljudski stvor u to novo svoje
oblije zaodene, on ode pravo u vjenost!
O tome mi je jote govorijo, ali je sve to kazivo nekakvijem
udnim rijeima, tako da ga ja nijesam mogo razumijeti. Te rijei
i ta dva ljudska oblija nijesam mogo pojmiti, mada se on trudijo
da mi to bolje i jasnije ree. Pominjo je nekakav Boiji prah u vaz-
duhu, te mi je kazivo da je sve to blizu ljudskoj pameti, a da oek
zbog svoga uobraenja nee ni htjeti to da shvati i razumije. [25]
96
Za uenje je to to prota Zaharije, visoko kolovani svetenik, ovde
tvrdi da ne moe da razume Mitrovo pripovedanje o elementarnim religij-
skim temama - o oveijem fizikom i duhovnom telu, mada se u Bibliji o
tome na vie mesta pie (jedan od bezbroj primera nalazi se u Korinanima
poslanici prvoj, 15;44: Ima tijelo tjelesno, i ima tijelo duhovno). Autori Golu-
bovi i Malenkovi ovde su nainili jo jedan neoekivan zaokret napustivi
crkveno tumaenje, umesto koga su zali duboko u pseudonauku i u savre-
meno sujeverje:
Nije li Boiji prah o kome govori Mitar moda ime za ono to

danas nazivamo bioenergijom, a koju poseduje i zrai svako ivo
bie i koje se posle smrti oslobaa?
Na Kirilijanovim fotografijama na primer, vidimo auru ruke,
noge ak i kada su one amputirane...
A koliko je daleko od njega bilo vreme pronalaska Kirilijano-
vog aparata i vienja aure? [25]
Tako je u vezu sa kremanskim prorocima dovedeno i obino elektrino

pranjenje, koje su 1939. godine Semion Davidovi Kirilian i Valentina Kiri-
liana upotrebili da bi nainili atraktivne fotografije. Uzgred reeno, slian
efekat je poetkom 20. veka koristio i na proslavljeni zemljak Nikola Tesla
kada je na prezentacijama njegovo telo pod uticajem visokog napona svetlu-
calo u mraku i rojevi varnica izlazili iz prstiju. Ali on je, kao pravi naunik,
tome dao nauno objanjenje, a ne pseudonauno.
Tvrdnja da na Kirilijanovim fotografijama... vidimo auru ruke, noge ak
i kada su one amputirane [25] danas je iroko poznata i rado se pominje u
ezoterinim diskusijama, ali nauni nalazi nedvosmisleno navode na za-
kljuak da se ona bazira na falsifikovanim rezultatima testa ili na neveto
voenom eksperimentu. Tim fiziara i psihologa sa Univerziteta Dreksel
(Drexel University) proveo je nekoliko godina detaljno prouavajui Kirilija-
nov efekat i nikada nije dobijen rezultat koji bi na bilo koji nain podrao ovu
tvrdnju [24].
Autori knjige Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka nisu se za-
ustavili na Kirilijanovoj fotografiji. Povlaujui ukusu iroke publike, svoja
tumaenja obogatili su sa jo nekoliko postulata savremenog sujeverja i pse-
udonauke, koji za svoju popularnost mogu da zahvale samo neodgovornim
medijima i nekritiki nastrojenom javnom mnenju:
ta nas eka 97
Meu ovim porukama Mitar nam jo pominje i pojavu mudra-
ca s Istoka. Kae: Njijova e pamet prei sve mee, ali e opet
biti skeptika, koji nee verovati njihovoj mudrosti.
Treba li oekivati da e nam sa Istoka doi odgonetka jedne
Dune, kao i razreenje enigme filipinske hirurgije, elektromagne-
tizma u oveku, ili neeg jo neistraenog, a postojeeg? [25]
Osim toga to se tandem Golubovi-Malenkovi uz pomo kremanskog

proroanstva esto uplitao u istoriju i politiku, ovde su nam autori sugerisali
i prihvatanje ezoterije i shvatanja sveta i prirode koja nam je ponudio pokret
poznat pod nazivom Novo doba (u zapadnom svetu New Age). Ova ponuda
ne bi trebalo da nas iznenadi, jer je verovanje u proroanstva uglavnom pra-
eno verovanjem i u sve ostale discipline koje su obuhvaene savremenim
sujeverjem.
98
10
ORIGINAL FALSIFIKATA
Dr Kazimirovi je u seriji napisa u Vremenu [10] izmeu ostalog po-

menuo i spise koje je prota Zaharije navodno predao proti Gavrilu Popoviu
i koje je ovaj zazidao u temelje svoje kue:
Gledao sam svojim oima, - rekao mi je pok. prota Zarija, - kad

je prota Gavrilo taj rukopis u staklo metnuo i zapeatio, rekavi:
kad se kua stane ruiti, nai e se i ovo. Rekao mi je i to, da su pre
dvadeset-trideset godina kopali i traili taj rukopis, ali ga nisu
mogli nai. [10] [23] [25]
Ovo se ne slae sa svedoenjem Dragana Aleksia, jer je on u tekstu ob-

javljenom 1928. godine u Vremenu [12c] izneo podatak da je u narodu ne-
kada postojalo verovanje da isti spisi poivaju ispod kue prote Radulovia.
Tek kada je ta kua sruena i kada ispod nje nita nije naeno, neko je izme-
nio tvrdnju proturivi glas da su papiri zapravo ispod kue prote Gavrila.
Prota Zaharije, zaudo, nije rekao gde su to pre dvadeset-trideset godina
kopali i traili rukopis, ali ako je mislio na kuu prote Radulovia (jer je teko
pretpostaviti da bi neko kopao ispod neke druge kue, koja se ne rui), onda
bi to mogla da bude potvrda Aleksievih tvrdnji.
Sluaj je hteo da 1947. godine bude sruena i kua prote Gavrila, poto
je na tom mestu trebalo da bude podignut Dom vojske Jugoslavije [25]. Pono-
vo nisu pronaeni nikakvi zakopani spisi, a u knjizi Golubovia i Malen-
kovia tvrdi se da ih niko nije ni traio i da je tako vredna zaostavtina prote
Original falsifikata 99
Gavrila Popovia ostala zakopana i nedirnuta duboko pod zemljom da bi, ko zna
kada i u kojoj generaciji, neko pokuao da razbije jedan sloj betona koji deli
nauku od dnevnih potreba. [25]
Tako autori Golubovi i Malenkovi na jednom mestu u knjizi Kreman-
sko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka tvrde da Zaharijevi rukopisi nikada
nisu pronaeni, a na drugom objavljuju faksimile tih spisa uz tvrdnju da ih
je prota Zaharije svojom rukom pisao! Umesto objanjenja za taj paradoks, u
uvodu knjige stoji sledei pasus:
Sve to im je bilo kazato prenosili su svome kumu proti

Zahariju Zahariu, ije je rukopise, skrivene i sauvane na raznim
stranama prikupio njegov praunuk Dejan Malenkovi, na osnovu
kojih je uglavnom i napisana ova knjiga. Ekspertizom hartije,
mastila i rukopisa, koja stoji na raspolaganju izdavau, utvreno
je tano vreme zapisa kazivanja kremanskih proroka, koje se pot-
puno poklapa sa vremenom u kojem su oni iveli. [25]
Poto je ve reeno da su glavni Zaharijevi rukopisi zakopani duboko

ispod Doma vojske Jugoslavije, mogli bismo, uz malo dobre volje, da zaklju-
imo da su u knjizi objavljeni faksimili nekih Zaharijevih paralelnih ruko-
pisa, koja nekim udom nije pomenuo dr Kazimiroviu tokom razgovora vo-
enih 1915. godine.
Koje su argumente autori naveli da bi podrali tu mogunost? Najpre,
Zaharijev praunuk tvrdi da su ti rukopisi skriveni i sauvani na raznim
stranama. Nije naveo nijednu od tih raznih strana, mada bi to trebalo
oekivati od ozbiljnog istraivaa, uz to i koautora knjige o kojoj govorimo.
Ovde ne bi opstao omiljeni izgovor analitiara da se to nije smelo rei, jer
1982. godine, u vreme objavljivanja prvog izdanja te knjige, niko vie nije mo-
rao da se plai odmazde dinastije Obrenovi.
Drugo, ko je izvrio ekspertizu hartije, mastila i rukopisa [25], iza koje
se autorski par zaklanja kad nam sugerie da ne treba sumnjati u autentinost
rukopisa? Reklo bi se da je to uradio sam izdava, ali ako paljivije proita-
mo reenicu, videemo da je ona sroena tako da se i ne tvrdi da je on izvrio
eksprtizu, ve samo to da mu ona stoji na raspolaganju. Uostalom, koji to
izdava raspolae skupom tehnikom i strunjacima za datiranje i proveru
autentinosti starih rukopisa? Iza te ekspertize ipak bi morala da stoji neka
ustanova i strunjaci, ali zato nije navedeno koji? U naunom svetu, poda-
tak da je ekspertiza izvrena nema nikakvu teinu ako iza njega nije napisano
100
i ko je uradio taj posao. Osim toga, zato nije objavljen detaljniji nalaz eksper-
tize, kako bismo umesto vremena u kome su oni iveli tano znali u koje
vreme su sporni zapisi nastali?
Poto autori knjige danas nisu ivi, pokuali smo da pronaemo izda-
vaa i da ga zamolimo da razrei nedoumicu. Samo, kome od izdavaa se
obratiti kad ih ima skoro koliko i izdanja knjige? Prvo i drugo izdanje pot-
pisao je Zapis, tree Nova knjiga, peto i esto Bata, jedanaesto ima ak
dva izdavaa - Grafomark i Zavetno slovo, dvanaesto Ergon... nije lako
odluiti se koga od njih upitati da li mu ekspertiza stoji na raspolaganju,
tim pre to mnogi od njih danas vie i ne postoje.
Gde su rukopisi danas?

Originale svih tih spisa dobio je od autora knjige Kremansko proroan-
stvo - ta je bilo, ta nas eka ovek koji je na njima proitao da ceo svet eka
straan Trei svetski rat i da postoji samo jedan kontinent koji e u njemu biti
poteen - a to je Australija. Sluajno ili ne, on se ubrzo ba tamo odselio.
Tako se sporni spisi danas nalaze na tom dalekom kontinentu, u privatnom
vlasnitvu. Ipak, ako su ti rukopisi zaista autentini onda oni imaju veliku
istorijsku i naunu vrednost, pa se postavlja pitanje da li su autori knjige
mogli slobodno da raspolau tim dokumentima, da ih poklanjaju kome hoe
i da li je neko ko ih je na taj nain dobio imao pravo da ih tek tako iznese iz
zemlje.
Sada bi bilo mogue izvriti analizu te hartije i utvrditi iz kog perioda
potie, i to sa takvom tanou da bi greka bila manja od deset godina, jer
takve analize rutinski rade strunjaci Narodne biblioteke u Beogradu. S druge
strane, pitanje je od kakve bi praktine vrednosti bio rezultat te analize, jer bi
njime mogla da se odredi samo starost hartije - a eventualnom falsifikatoru
ne bi bio preveliki problem da pronae prazan papir stariji od stotinu godi-
na, pa da na njemu napie ta mu je volja.
U pomenutoj knjizi autorskog tandema Golubovi-Malenkovi, u oi
pada jo nekoliko zanimljivih detalja. Autori su od treeg izdanja poeli da
objavljuju faksimile rukopisa, praene objanjenjem da je to autentini deo
rukopisa prote Zaharija Zaharia... spasen posle paljevine Kremana i protine
kue, 1943. godine, od strane bugarskih okupatora i vojske [25]. Da li su to te
razne strane na kojima su rukopisi bili skrivani? Moda bi takav dokazni
postupak bio uverljiviji da u kasnijim izdanjima stranice sa faksimilima nisu
bile obogaene novim spisima, u kojima prota Zaharije (ponovo u prvom
licu) pripoveda kako mu je Mitar govorijo kako e ljudi etati mjesecom i dru-
gim zvijezdama, jer ovoga puta ne treba biti strunjak da bi se videlo da je to
Original falsifikata 101

pisano rukom drugog oveka. Koji je od ova dva autora prota Zaharije, kad
se tvrdi da su oba rukopisa njegova?
Zaharijev rukopis objavljen u 3. izdanju knjige
Zaharijev rukopis objavljen u 11. izdanju knjige
Paljivom analizom mogue je u pasusima pomenute knjige otkriti

mnogo indicija koje govore u prilog pretpostavci da su ti rukopisi falsifiko-
vani poetkom osamdesetih godina, kad je knjiga zapravo pisana, i da su
nastali samo zato da bi podrali tvrdnju da je cela pria o kremanskom pro-
roanstvu autentina.
102
11
NA LICU MESTA
Poetkom januara 2000. godine posetio sam Kremna, u elji da na licu

mesta upotpunim sliku o uvenom proroanstvu. Kao saradnika pozvao sam
Nenada Veljkovia, jer ovde je od koristi bio njegov talenat za komunikaciju
sa ljudima. Ljubazni metani bili su raspoloeni da nairoko priaju o Tara-
biima, ali smo stekli utisak da svako ima svoju verziju proroanstava. Razli-
ke su bile vie nego primetne. Ne bi se reklo da je re o sluajnim neslaganji-
ma, jer su nas sagovornici ponegde upuivali i na autentine i originalne za-
pise, pri emu su sve druge bez rasprave proglaavali za sumnjive. Na
jednom mestu dobili smo i instrukciju gde da potraimo 12 listova spisa koje
je sam Mitar pisao, a na nau primedbu da je Mitar bio nepismen, sagovornik
je ostao zbunjen i gledao nas s nevericom.
Poto smo pronali razliite podatke na vie strana, bilo nam je jasno da
u stvari nita nismo nali. Sve to smo dobili od razgovora s metanima bilo
je samo zgodna ilustracija naina na koji se u narodu stvaraju i, u stalnom
prepriavanju, menjaju legende. Zato smo odluili da informacije potraimo
na mestu koje je malo dalje od arije, a blie nekadanjem centru zbivanja.
Otili smo do zaseoka Tarabii (koje je nekoliko kilometara udaljeno od cen-
tra Kremana) i upoznali se sa ovekom koji je najblii ivi roak prorocima:
Milou je potomak u etvrtom kolenu, a Mitru u treem. To je Jovo Tarabi,
roen 1922. godine.
Bio je to pun pogodak. Ovaj ljubazni ovek, i pored duboke starosti, pot-
puno je sauvao sveinu duha i britku pamet. Uz domau rakiju i zlatiborski
sir sedeli smo i satima razgovarali o proroanstvima njegovih pradedova. Bio
je sunan januarski dan, neuobiajeno topao za to doba godine, pa smo do-
Na licu mesta 103

sta vremena proveli i u dvoritu iz koga nam je pokazivao kuu u kojoj su
iveli Milo i Mitar, zatim zaseok iz koga ih je poseivao prota Zaharije, kao
i kuu u kojoj je Mitar iveo posle enidbe. Poto se sve ove kue nalaze na
strmim obroncima u podnoju Tare, stie se utisak da su nadohvat ruke,
mada put do njih preko potoka u dnu obronka ne bi bio ni malo lak.
Tokom razgovora postojao je udan, zapravo neverovatan utisak: na
domain, za razliku od svih drugih metana sa kojima smo bili u kontaktu, u
potpunosti je sauvao kritiki stav prema proroanstvima svojih predaka! Ne
samo da je odoleo iskuenju da doteruje i da dopisuje proroanstva ili da
mistifikuje i najmanji deo prie, nego je svaki detalj dopunjavao primedbom
to se tako govori, a ja ne znam da li je zaista bilo tako. Kao da smo sluali
uvene rei njegovog pradede Mitra: Tako mi je kazato.
Upitan o drugim verzijama proroansta-
va svojih predaka o kojima su nam priali
metani u Kremnama, Jovo je odgovorio da o
tome ne moe nita da kae jer na zna ta je od
svega toga tano. Kad je poveden razgovor o
knjizi Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta
nas eka, bio je znatno govorljiviji jer su
autori (Golubovi i Malenkovi) pre poetka
rada na knjizi dolazili kod njega na razgovor.
Na sagovornik nije mogao da sakrije ogore-
nje koje je osetio kada je video knjigu: Na
svaku moju re dodali su njihovih deset.
Razgovor se nije vodio samo o Milou i
Mitru, jer je u familiji (uprkos tvrdnjama sa-
vremenih hroniara), bilo jo ljudi sklonih pro-
ricanju. ivko Tarabi (brat Jovinog dede Jovo Tarabi
Obrena) imao je takvih sklonosti, ali on nikada
nije izaao iz anonimnosti jer glasovi o njemu nisu preli kritinu masu
posle koje legende u narodu poinju same da se ire i umnoavaju.
Poto smo i sami napravili istu greku pa smo o ljudima sudili na osno-
vu njihove popularnosti, u razgovoru smo insistirali na detaljima koji se tiu
Miloa i Mitra. Tako nam je Jovo Tarabi opirno govorio o tome kako je Mi-
lo kao deak zaspao kraj krava na pai. Kad se probudio nije ugledao krave
nego tri vile koje su mu obeale pomo u predskazivanju budunosti i da e
mu doneti knjigu koja e za to biti potrebna (mada je ovde nejasno od kakve
bi koristi bila knjiga nepismenom oveku). Kad je to ispriao majci, saveto-
vala mu je da o tome nikome ne govori.
104
Naravno, i ovu priu pratila je primedba da je re samo o legendi koja
se sa kolena na koleno prenosi u porodici. Zanimljivo je da ni jedno izdanje
kremanskog proroanstva ne pominje ovu legendu - moda se autorima ui-
nilo da bi ona umanjila verodostojnost ostalih proroanstava, jer danas u vile
veruje malo ko iz ciljne grupe italaca za koje su pisane ove knjige.
Napomena: Ovo poglavlje preuzeto je iz knjige Da li postoje stvari koje ne
postoje, od istog autora.
Na licu mesta 105

12
VEROVATI ILI NE?
Verujete li da je kremansko proroanstvo autentino?

Svako od nas esto se nalazi pred dilemom da li da poveruje u informa-
ciju koja mu se servira ili da sumnja. Kriterijumi su razliiti; neko e bez raz-
miljanja verovati u sve to uje, ali postoje i takvi ljudi koje je teko ubediti
u bilo ta.
Sumnja je borba, ne samo protiv onih koji misle drugaije nego i protiv
sebe, a za verovanje se treba samo opustiti i ono e doi samo. Zato bismo
onda sumnjali u bilo ta? Odgovor je jednostavan: da bismo se sauvali od
zabluda. Hoemo li onda da sumnjamo u sve to ujemo? Naravno da ne-
emo, jer tako nikada neemo usvojiti istine koje bi mogle da nas oplemene.
Kako onda da odluimo emu verovati, a emu ne?
Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje. Najbolji nain bio bi da
savladamo vetinu kritikog razmiljanja, ali za to ne postoji univerzalni
obrazac. Naveemo, ipak, nekoliko pravila koja je dobro imati na umu svaki
put kad se naemo pred dilemom: verovati ili ne?
Nemogue je dokazati da neto ne postoji

Ako bi vam neki prijatelj tvrdio da je video oveka koga je priroda
obdarila krilima i koji moe da leti, da li biste mu poverovali? Prva vaa reak-
cija verovatno bi bila da zatraite da vidite tog letaa, ali va prijatelj ne moe
da vam ga pokae jer on vie nije tu - naravno, lepe mu je bilo da rairi krila
i da odleti, nego da vas eka. Tako ste se nali u pat-poziciji. Vi ete rei da je
njegova tvrdnja glupost, ali nikada neete imati dokaz za to, jer je nemogue
106
dokazati da neto ne postoji. ak i ako zavirite u svaki kutak na svetu i
stupite u kontakt sa svim ljudima, pa nepobitno dokaete da niko od njih
nema krila, va sagovornik e tvrditi da njegov leta negde ipak postoji. Uo-
stalom, verovatno je on sada negde visoko iznad oblaka, pa zato i ne moete
da ga pronaete.
Postoji nauka koja se zove logika i koja je ovakav argument u odbrani
nedokazane tvrdnje (kad nije moguce dokazati da je neto pogreno, pa to
usvojimo kao dokaz da je tano) prozvala argumentum ad ignorantiam (argu-
ment neznanja). To je, zapravo, jedan od specijalnih sluajeva logike zablu-
de prozvane lana dilema, u kojoj se pogreno podrazumeva da se za svaku
izreenu tvrdnju uvek mora znati da li je tana ili pogrena.
Ako uporedimo dilemu o postojanju krilatog oveka sa sporom oko au-
tentinosti kremanskog proroanstva, doi emo u slinu situaciju. Neko
vam pria o proroanstvima koja su se obistinila, a vi traite dokaz da biste
poverovali u tu priu i ne dobijate ga. On, dakle, nije dokazao da su ta pro-
roanstva postojala pre dogaaja na koje se odnose, ali ni vi niste dokazali da
nisu postojala. On je, bar naizgled, u prednosti jer...
Nepostojanje dokaza nije dokaz o nepostojanju

To to va prijatelj nije dokazao da sporni leta postoji, ne moemo da
upotrebimo kao dokaz da on zaista ne postoji. Za nedostatak dokaza on ima
sasvim dobar alibi: kako da vam ga pokae kad je ovek-ptica odleteo?
Ma koliko naivno to zvualo, mnogi ljudi su ipak spremni da ovakav iz-
govor za nedostatak argumenata prihvate kao sam argument. Zato, recimo,
nema autentinih zapisa ili novinskih tekstova o proroanstvu kojim su Tara-
bii na vreme najavili trogodinji progon srpske vojske u Prvom svetskom
ratu? Zato to o tome nije smelo da se pie, pa umesto materijalnih dokaza
imamo samo anegdotska svedoenja. Eto, teta to proroanstvo zbog cen-
zure nije moglo da se objavi u tampi, jer da se smelo, sad bismo imali neo-
boriv dokaz. Ako bismo to prihvatili, samim tim bismo se sloili da je auten-
tinost proroanstva nesumnjiva.
A zato Pera Todorovi u svojim novinama nije na vreme objavio proro-
anstvo o atentatu na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu? Zato to nije smeo,
tim pre to je iz politikih razloga ranije bio osuen na mnogo godina robije
(jednom ak i na smrt, pa je kasnije pomilovan) [30]. Zato ne postoje poli-
cijski spisi o sasluanju Mateje (ili Mitra) iz 1868. godine, kad je na pijaci
vikao Ubie knjaza? Zato to je te spise uzeo kralj Aleksandar i nije ih vra-
tio ministarstvu. Zato ne postoje proroanstva o graanskom ratu u Bosni i
Verovati ili ne 107

Hercegovini i o bombardovanju Srbije 90-tih godina? Zato to je njihova
sadrina delikatna, pa je neko odluio da ih dri podalje od naih oiju...
Svaki put kad zatraimo dokaz o autentinosti proroanstva, dobiemo
malje ili vie uverljivo zato to, koje nam objanjava zato ga nema. I tako
za nekoliko desetina proroanstava mi nemamo nijedan vrst dokaz o pravo-
vremenom postojanju makar jednog od njih, sa izuzetkom dva-tri delimino
ispunjena, to je moglo da se dogodi i sluajno, kao kada bi neko nasumino
pogaao. Ovo nije sluaj samo sa kremanskim proroanstvom, kao ni sa pro-
roanstvima uopte; praktino sve rasprave o natprirodnim fenomenima
imaju slian ishod. Nepostojanje dokaza moe da bude povod za nau sum-
nju, ali ne i dokaz da ta proroanstva (ili pojave o kojima se diskutuje) postoje
ili ne postoje. Podrazumeva se da bi sve mogunosti trebalo ostaviti otvore-
nim, bar dok se ne pojavi dokaz koji e razreiti dilemu.
Ovde se ipak neto ne slae. Videli smo da je mogue dokazati postoja-
nje, ali ne i nepostojanje neega; jedna strana, dakle, ima bar teoretsku ansu
da dokae svoje tvrenje, a druga je nikada nee imati. To je kao borba u kojoj
jedan protivnik ima oruje, a drugome su ruke vezane. Ako bismo eleli da
ispravimo ovu nedoslednost, morali bismo da uvedemo jedno vano pravilo
koje glasi...
Dokazivanje je obaveza onoga ko iznosi tvrdnju

U pravosuu postoji princip da se osumnjieni smatra nevinim, sve dok
se ne dokae da je kriv. Obaveza je, dakle, tuioca da dokae krivicu, jer ako
on nema dokaze, onda branilac ne mora ni da se trudi; teret dokaznog po-
stupka pada na onoga ko iznosi pozitivnu tvrdnju. Ovo vai i u raspravama
bilo koje vrste, jer svaka tvrdnja je samo prazna re, bar dok se ne iznese
argument koji e je podrati.
Nepotovanje ovog pravila nekada je dovodilo (pa i danas dovodi) do
masovnog verovanja u reinkarnaciju, duhove, zagrobni ivot u raju ili paklu,
u vetice, vukodlake i razna druga mitska bia, a u poslednje vreme istu gre-
ku u naem zakljuivanju koriste ljudi koji za sebe tvrde da poseduju natpri-
rodne moi. Tako nas je savremeno sujeverje dovelo do toga da imamo celu
armiju belih magova, proroka, iscelitelja i raznih drugih udotvoraca. Niko
od njih nikada nije dokazao da zaista moe da uini to to tvrdi, ali poto ni
mi nismo dokazali da nije tako, veliki broj ljudi danas im veruje i na tome se
zasniva prava industrija koja skupo prodaje prazne i bezvredne tvrdnje.
U razliitim periodima stvaranja kremanskog mita, analitiari su se na
razne naine trudili da prikriju injenicu da nemaju ni najmanji dokaz da su
108
proroanstva zaista postojala, a pri tom su zanemarivali to to su ona menja-
na, dopisivana i brisana. Pera Todorovi i eda Mijatovi su na poetku 20.
veka imali nekritiki nastrojenu publiku, pa su najmanje napora uloili da
auditorijum uvere u to da su proroke vizije o kojima su pisali autentine;
bilo je dovoljno nekoliko anegdota i traeva iz politikog ivota. Dr. Kazimi-
rovi je kao argument koristio svoje omiljene uzreice Ne da se porei da...
i Fakat je da..., ne potkrepljujui niim taj fakat, ali je za svaki sluaj
vodio rauna o tome da bude jasno vidljiv njegov autoritet, kao i autoritet
prote Zaharija, uz ije ime je dodavao epitet asna starina. Autorski tan-
dem Golubovi-Malenkovi odvraao je panju itaocu time to je iznosio
sijaset dokaza da su se dogaaji odigrali upravo kako stoji u proroanstvu i
nikako drugaije. Tako je pored obilja argumenata ostalo neizgovoreno pi-
tanje da li je to proroanstvo postojalo u pravo vreme - a to je pre dogaaja.
Zagovornici verovanja u paranormalne i natprirodne sposobnosti (u
koje se ubraja i prekognicija, sposobnost vienja budunosti), slue se raz-
nim trikovima kojima sakrivaju nedostatak dokaza za sve u ta nas uverava-
ju. Oni najee potkrepljuju svoje tvrdnje prepriavanjem anegdotskih pria,
pa oekuju da im se veruje na re. Da li je to dovoljan dokaz? U nekim prili-
kama moda bi mogao da bude, ali postoje i sluajevi kada treba znati da...
Posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze

Ako bi neko ispriao svojim kolegama da je na putu od kue do posla
sreo starog kolskog druga, verovatno je da bi mu svi poverovali. Takva izja-
va ni po emu nije neuobiajena, pa joj nije potreban ni poseban dokaz; nje-
govo svedoenje bie sasvim dovoljno. Ali, ako bi ispriao da su prethodne
noi vanzemaljci sleteli u njegovo dvorite i odveli ga na drugu stranu Mese-
ca gde su mu isprali mozak i vrili neka medicinska istraivanja, malo ko bi
mu poverovao bez valjanih dokaza.
U svakoj dobro uravnoteenoj raspravi, teina dokaza mora da bude u
skladu sa teinom tvrdnje. Mada precizne norme ne postoje, ipak nije teko
proceniti koliko teak dokaz mora da se podnese za svaku pojedinanu
tvrdnju. Ako, recimo, govorimo o prorocima, ne treba smetnuti s uma da
nikada niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da ispravno prorekne bu-
dunost. Kad bi se pojavila takva osoba, to bi u nauci stvorilo veliki preokret
pa bi mnoge njene grane morale da se rue i da se grade od poetka.
Zato je krajnje neobina tvrdnja da su u Kremnama postojali proroci koji
su to mogli, pa bi stoga ona morala da bude potkrepljena savreno uverljivim
dokazima. Znajui to, svi analitiari koji piu o prorocima najpre iznose niz
veto sroenih anegdota iz kojih se vidi da je u istoriji bilo posebno obdarenih
Verovati ili ne 109

ljudi koji su mogli da vide budunost. Iz toga sledi da nema potrebe da se
pria o njihovom proroku posebno dokazuje.
Pravilo da posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze, ima i jedan speci-
jalan sluaj, koji bi mogao da nas dovede u dilemu. ta ako je tvrdnja podra-
na svedoenjem nekoga ko predstavlja takav autoritet da mu se naprosto
mora verovati?
Autoritet svedoka nije neprikosnoven

U organizacijama koje su vrsto zasnovane na hijerarhiji, uglavnom po-
stoje autoriteti o ijem stavu se ne raspravlja, jer se taj stav a priori smatra
ispravnim. Svi lanovi koji se na hijerarhijskoj lestvici nalaze ispod nosioca
autoriteta, duni su da bez kritike analize prihvate ono to im je ponueno.
U svakoj religiji, naprimer, od vernika se oekuje da veruju u uda koja se u
okviru te religije propovedaju. Njima nije ostavljena sloboda da sami odlue
hoe li verovati ili nee, bez obzira na to da li su ta uda u skladu sa pravili-
ma logike i zakonima prirode.
Kritiko razmiljanje podrazumeva druge kriterijume po kojima se us-
vajaju injenice i donose odluke. Umesto da se pribegava metafizikom (iz-
vanfizikom, natulnom) ili, tanije reeno, metaempirijskom (vaniskustve-
nom) prikupljanju argumenata, usvajaju se samo injenice koje su prikuplje-
ne empirijskim (iskustvenim) putem. Osim argumentacije, presudna je i logi-
ka - dakle, kao to se radi i u postupku naunog zakljuivanja. Kada se
donosi sud o autentinosti neijeg svedoenja, treba imati u vidu da svi lju-
di, bez obzira na socijalni, obrazovni i materijalni status, mogu da lau, da
pogreno zapaaju ili da donose neispravne zakljuke. Ovo vai za sve sve-
doke, bez obzira na njihov autoritet i poloaj na drutvenoj lestvici.
Pa ak i kad je neko iskreno ubeen da govori istinu, to ne predstavlja
garanciju da je njegova tvrdnja ispravna. Opaanje je proces koji ovek vri
selektivno i na njega utiu subjektivna predubeenja, verovanja, emocional-
no i fizioloko stanje i jo mnogo toga. Osim toga, proces memorisanja ni po
emu nije slian postupku snimanja video-kamerom ili magnetofonom;
naprotiv, pamenje je kreativan proces, a to moe da ga uini nesigurnim.
Memorisani sadraj u ljudskom mozgu podloan je izoblienjima, zaborav-
ljanju detalja, zameni ili preuveliavanju. Ovaj nesvesni proces zove se boje-
nje memorije.
Efekat bojenja memorije posebno je izraen kada se oveku sugerie da
je prisustvovao neemu to se u stvarnosti nije dogodilo. Vremenom takva
sugestija moe u potpunosti da izmeni sadrinu seanja, pri emu e utisak
autentinosti i istinitosti ostati podjednako snaan. Ovo vai ne samo za pro-
110
ces pamenja nego i za proces zakljuivanja, naroito kada nam neko su-
gerie zakljuke. Ako se u medijima stalno ponavlja tvrdnja da postoje pro-
roci koji vide budunost, ta sugestija e se vremenom pretvoriti u vrsto
uverenje koje niim ne moe da se izmeni. Prosean ovek e bez puno raz-
miljanja verovati u to to mu se servira, pa e zanemariti ak i prostu inje-
nicu da se nikada nije lino uverio da li je tano to u ta tako vrsto veruje.
Okamova otrica
William of Occam je britanski filozof koji je iveo krajem 13. i poetkom
14. veka. Prepoznatljiv je po jasnoi, oiglednosti i konciznosti misli i izra-
avanja, pa je jedan od kompjuterskih programskih jezika, koji podrava vi-
eprocesorski rad (primenjen u superkompjuterima) prozvan po njemu. Ov-
de ga pominjemo zbog njegovog popularnog filozofskog stava, nazvanog
Okamova otrica, koji se esto navodi u raspravama izmeu skeptika i ljudi
koji brane verovanje u paranormalne pojave.
Taj stav je izraen jednom reenicom: Entia non sunt multiplicanda pra-
eter necessitatem, to moemo da prevedemo kao Entitete ne treba nepotre-
bno umnoavati (entitet = bit, bie, subjekat). Ovo se esto definie kao pravilo
o ekonomiji u filozofiji, a moe da se objasni i na razumljiviji nain: na osnovu
raspoloivih podataka, uvek treba izvesti najjednostavniji mogui zakljuak.
Dakle, ako imamo dva ili vie objanjenja za neku pojavu, treba nainiti otar
rez izmeu najjednostavnijeg i svih ostalih i odbaciti one koji nepotrebno
komplikuju stvar. Mada ovo nije pravilo koje e ba uvek dovesti do stopro-
centno sigurnog zakljuka, ipak moe da pomogne u usvajanju stavova tako
da mogunost zablude bude minimalna.
Kad se nou zauje lupa na tavanu, neki e moda prvo pomisliti na
duhove, ali ipak je razumnije pripisati buku maki koja juri mia. Ili, kad na
povrini peskovite plae pronaemo nerazumljive crtee, ne treba pomisliti
na vanzemaljce nego na dokonog etaa koji je tapom arao po pesku.
Prostija objanjenja su verovatnija i u tome je cela mudrost.
Mada sve to deluje kao jednostavan i logian nain rezonovanja, pravi-
lo Okamove otrice esto se kri u postupku rasuivanja (Farovi automobila
na brdu? Gluposti, to je svemirski brod!). Svako bi mogao da navede po neki
sluaj u kome se kri ovo pravilo.
Kremansko proroanstvo je dobar primer stvaranja zablude nastale
usled nepotovanja pravila Okamove otrice. Mi smo se nali pred tvrdnjom
nekih autora da su Milo i Mitar Tarabi unapred prorekli mnoge vane do-
gaaje i da su se sva njihova proroanstva ispunila. Za to nisu ponudili nika-
Verovati ili ne 111

kve dokaze, a (ako iskljuimo falsifikate) nema ni referenci koje bi nas uputile
na autentine, struno verifikovane spise ili dokumenta. Moramo li da im
verujemo na re ili imamo pravo da za taj fenomen ponudimo neka verova-
tnija, mada prizemnija i manje atraktivna objanjenja? Recimo, da su poli-
tiari u predizbornoj agitaciji samo koristili verovanje naroda u proroke, ili
da su novinari eleli da preicom stignu do publiciteta i tako unaprede svoju
karijeru. Prostije reeno, da li nam neko servira neistinu?
Izgleda da je Tomas Pejn (Thomas Paine) na dobar nain upotrebio Oka-
movu otricu kad je rekao: Da li je lake poverovati da je cela priroda skrenula
s puta ili da jedan ovek lae?
Tvrdnja mora da bude oboriva

Kao to je govorio filozof i teoretiar nauke Dejvid Hjum (David Hume,
1711-1776), tvrdnja ima smisla samo ako je mogue zamisliti dokaz koji bi
je oborio. Ma koliko paradoksalno zvualo, ovo pravilo je veoma vano u
postupku kritikog rasuivanja.
Ako je tvrdnja takva da nikakav (ak ni zamiljeni) dokaz ne bi mogao
da je obori, onda je besmisleno i izvoditi dokaze jer je rezultat unapred po-
znat; tvrdnja je, dakle, imuna na sve kontraargumente. To ne mora da znai
da je ona tana, naprotiv - verovatnije je da je ona besmislena. Razlog za ova-
kav zakljuak je taj to je logiki nemogue da je tvrdnja ispravna bez obzira
na sve mogue dokaze, drugim reima - tvrdnja je ispravna samo ako je pro-
la test dokaza. Ako je plasirana tako da je taj test neizvodljiv, onda je tvrd-
nja bezvredna.
Pastor Don Hinkl (John Hinkle) je, recimo, najavio smak sveta za 9. jun
1994. godine, rekavi da mu se Bog javio i rekao da e (toga dana) oistiti svo
zlo sveta [28]. Poto se toga dana ba nita neobino nije dogodilo, Hinkl je
izjavio da nije pogreio nego da se najavljena stvar ve uveliko dogaa, samo
u nevidljivoj ravni. Nemogue je izvesti dokaz kojim bi ova tvrdnja bila
oborena, ali je to ipak ne ini dokazanom i verodostojnom, nego upravo
besmislenom.
Primenjeno na fenomen proricanja budunosti, pravilo oborivosti tvrd-
nje moe da nam ukae i na to da bi proroanstvo moralo da bude tako
formulisano da u trenutku izricanja postoji mogunost da se ono ispuni, ali
isto tako i da se ne ispuni. Ba kao to je dr Kazimirovi jo 1928. godine pisao
u Vremenu, da je proroanstvo dogaaj koji se moe dogoditi ili ne dogoditi,
a ne vide se sada znaci ni za njegov poetak ni svretak [10]. Ako neko najavi
dogaaj koji e se sigurno dogoditi, on nije izgovorio proroanstvo nego neo-
112
borivu tvrdnju, pa tako nije ni nastupio kao prorok. ak i kada je neispunje-
nje malo verovatno (mada teoretski mogue), takvu tvrdnju ne moemo da
proglasimo za proroanstvo.
Evo primera. U prazninom broju lista Politika, 31. decembra 2000.
godine (poslednjem u drugom milenijumu), beogradska proroica Dubravka
Melka - Vava dala je nekoliko svojih proroanstava koja najavljuju dogaaje
za poetak treeg milenijuma, uglavnom za 21. vek. Svako od navedenih
proroanstava zapravo predstavlja neoborivu tvrdnju:
- Spreie se na vreme neto to preti na jednoj granici. [18]
ak i da se tokom celog veka nita ne dogodi ni na jednoj granici u sve-

tu, to je praktino nemogue, uvek moe da se tvrdi da se nije dogodilo jer
je na vreme spreeno, kao to proroica i tvrdi.
- U Americi e biti nekih kataklizmi, ali bez enormnog broja

rtava. [18]
ta treba da se dogodi, pa da se ovo proroanstvo ne ostvari? Da ceo

kontinent od Aljaske do Patagonije u sledeih 100 godina ne pogodi nijedna
poplava, tajfun, zemljotres? I ta emo smatrati enormnim brojem rtava?
- Letelice e kvalitetno osvajati kosmos. [18]
Ovo Vavino proroanstvo (jedino koje se ne odnosi na 21. nego na 22.

vek), ostae neostvareno samo ako u celom tom veku letelice ne budu lansi-
rane u kosmos, ili ako ga budu nekvalitetno osvajale. Koliko pesimizma nam
je potrebno da bismo zamislili takav sluaj?
Jo jedno zanimljivo neoborivo proroanstvo izgovorio je samozvani
beli mag Lav German, kada je na poetku bombardovanja Srbije rekao da e
se 11. aprila znati da li e rat prestati ili e se nastaviti. I zaista, ba tog dana
se znalo - rat se nastavio. A i da se nije nastavio, German bi opet bio u pravu.
Pravilo oborivosti kri se u svim proroanstvima, pa i u kremanskom.
Moemo li, recimo, da proglasimo za proroanstvo navodnu tvrdnju Mitra
Verovati ili ne 113

Tarabia da e sve ratove initi velikaka carstva od svoje iste zlobe i pakosti,
a oni to budnu ratovali ubijae jedni druge zbog svoje manite pameti [25]?
Postoji li rat koji su carstva pokrenula iz plemenitih pobuda i u kome su se
vojnici ubijali zato to je to razuman in?
Postoje dva naina iznoenja neoborivih tvrdnji. Prvi je takozvana nede-
klarisana tvrdnja: stav koji je tako uopten ili nedefinisan da nema nikakav
vredan sadraj, ba kao to kae refren pesme que sera, sera (to e biti, bi-
e). Recimo, proroanstvo navedeno u knjizi Golubovia i Malenkovia, da e
raditi ljudi svakojakih gluposti, pa e miljeti da sve znaju i umiju, a znati
nita nee [25]. Koji sticaj okolnosti i kakva promena u ljudskoj prirodi bi
mogli da obore ovako sroenu proroku viziju? Na svetu je oduvek bilo i bie
raznih ljudi - kako pametnih tako i onih drugih, ali to moemo da proglasi-
mo samo za konstataciju, a ne za proroanstvo.
Drugi nain za stvaranje vetake neoborivosti je viestruki rezultat,
kao kad se kockar poslui verbalnim trikom i kae pismo - ti gubi, glava -
ja dobijam. Standardni nain za postizanje toga je dvoznana ili vieznana
tvrdnja, kao u naknadno dopisanom proroanstvu u kome Mitar navodno
kae Nita nee biti ni moje ni tvoje nego svaije i niije, i to vreme e u nekim
knjaevinama i carevinama trajati due, a negde krae [25]. Podjednako je
nedefinisano i proricanje pojave neke boleine, za koju ljudi nikako nee
moi da nau pravi lijek, a on e Boijom pomou biti svue oko njih i u njima
samima [25], ili kada Mitar kae proti Zahariju Taj ko bude inio to raz-
granienje i bie i nee biti tvoj rod [25]. Jo jedan nain plasiranja viestru-
kog rezultata je naknadna neoborivost, kad se posle neispunjenog proroan-
stva prui serija objanjenja i izvinjenja zato dogaaji nisu tekli onako kako
su proreeni. Autori Golubovi i Malenkovi nisu se optereivali ovakvim
naknadnim popravkama jer je svako neispunjeno proroanstvo kod njih
jednostavno brisano iz novih izdanja knjige, dok se dr Kazimirovi trudio da
svakom promaaju pronae diskretnu formu koja e ga na neki zgodan nain
rehabilitovati. Ve smo govorili o proroanstvu, objavljenom tek u godini
poetka Drugog svetskog rata, u kome autor iznosi opravdanje za neispun-
jeno proroanstvo da vie nee biti ratova:
Mitar Tarabi je govorio da se posle evropskog rata nee vie

ratovati, imajui u vidu poznate organizovane ratove jednih dra-
va protiv drugih; ali je rekao da e nastati: bune i revolucije i da
e tada izginuti vie ljudi nego u velikom svetskom ratu. To e bi-
ti opti rat! [23].
114
Prva trdnja (da je proreeno da vie nee biti ratova) moda je i tana
(tako su bar novine pisale od 1915. do 1929. godine), mada je malo dotera-
na, a druga, da je Mitar rekao da e nastati bune i revolucije (pri emu je
ak pokuao da proceni i broj rtava), ist je falsifikat. Dr Kazimirovi to nije
uinio sluajno, ve je na taj nain iz osnova izmenio znaenje prve tvrdnje.
Na stranu to to je i pored te grube intervencije pogreio - pokazalo se da
Drugi svetski rat ipak jeste bio organizovani rat jednih drava protiv drugih.
U nedostatku argumenata, dobre su i uvrede

Mediji nas esto zasipaju svedoenjima i dokazima kojima nas uverava-
ju u to da je kremansko proroanstvo pravovremeno postojalo, da su Tarabii
zaista imali proroke moi i da su opisi njihovih vizija autentini. Tako se s
jedne strane smatra ispravnim to to analitiari oekuju da verujemo u nji-
hove tvrdnje iznete bez valjanih dokaza, bazirane na linim verovanjima ili
interesima, a s druge strane smatra se nepristojnim ako mi zatraimo isprav-
ne argumente da bismo poverovali, pa ak i ako samo postavimo neko pot-
pitanje. Dr Veselin Savi , recenzent knjige Kremansko proroanstvo - ta je
bilo, ta nas eka, u njenom predgovoru na udan nain procenjuje inteligen-
ciju itaoca koji bi eventualno pokazao prisustvo kritikog duha i usudio se
da postavi pitanje autentinosti kremanskog proroanstva:
Samo glup ovek moe na to tako da gleda. Sa glupima ne treba

diskutovati.
A kad ovo proitaju - sve zavisi kakva je budala - mogu misli-
ti da je glupost, da je ludost, da je neverica, da je izmiljotina, da
je opsena, da je verski fanatizam, da je halucinacija.
Budalu nikada ne moe spreiti da misli ta hoe.
Glupak je neunitiv. [25]
Moda pod takvim pritiskom nije lako prihvatiti da je celo kremansko

proroanstvo samo jedna velika stogodinja farsa. Ipak, svi argumenti govo-
re da je ba tako.
Verovati ili ne 115

13
REZIME
Jedini pisani trag koji danas svedoi o tome da je mit o kremanskim

prorocima postojao jo za ivota nekog od njegovih aktera, pojavio se 1894.
godine u knjizi ivot Srba seljaka. Na 77. strani, autor M. . Milievi
posveuje samo jedan pasus Tarabiima:
Tako gore u Rujnu, u selu Kremnom, pod arganom, bio je neka-

kav prorok, Lazo Tarabi po imenu. On je, naroito od 1857. do
1868, izaao u svojoj okolini na veliki glas svojim proricanjem.
On je prorokovao ono to se dogaalo u njegovoj bliskoj okolini,
a nekad se maio politikih dogaaja cele Srbije. Bilo je vrlo mno-
go ozbiljnih ljudi, koji su Lazinim reima verovali kao kakvoj ce-
loj istini! Takvi ljudi nisu se ustezali Lazina prorokovanja pria-
ti i najozbiljnijim dravnicima u Beogradu! [21]
Moda je autor ovde mislio na Mitra Tarabia, ali je nejasno zato ga je

prozvao Lazo. Dr Kazimirovi je izneo pretpostavku da je to sluajna greka
[23], ali je neto dalje u istoj knjizi napisao i da se Miloev roeni brat zvao
Lazo, uz primedbu da on nije imao prorokih sklonosti. Da li je kremanski
mit zapoet tako to je glavni junak najpre bio Miloev brat, pa je kasnije iz
nekih razloga prepravljen?
ak i ako je tano da je Milievi nainio greku, u tome svakako nije
bio jedini: videli smo da su Mitra Tarabia drugi autori, pre nego to su ko-
nano pogodili njegovo pravo ime, zvali jo i Mateja. Ovo samo podrava
116
tezu da je mit o kremanskom proroanstvu stvoren i razvijao se daleko od
samih Kremana, kao i da je analitiarima bilo svejedno ko je bio prorok i kako
se on zaista zvao.
Da bi zbrka bila jo vea, dr Kazimirovi je u svojoj knjizi tvrdio da u
ovom citatu nije re o Lazi, ve o glavnom kremanskom proroku Milou [23].
Ipak, verovatnije je da je Milievi ovde mislio na Mitra, jer je naveo da je
prorok naroito od 1857. do 1868. izaao na veliki glas svojim proricanjem,
dakle tek posle Miloeve smrti.
A ta ako pretpostavimo da je Milievi zaista mislio na Miloevog brata
Lazu? Hajde da pokuamo. U citiranom tekstu, objavljenom tokom Mitrovog
ivota, vidljiva je veza izmeu Tarabievih proroanstava i politike. Ovo ne
bi trebalo da nas zaudi, naroito ako znamo od koga je Milievi pribavio
informacije za citirani pasus. Naime, u Srpskom knjievnom glasniku iz 1931.
godine objavljen je tekst pod naslovom Iz uspomena M. . Milievia, u
kome on iznosi podatak da mu je njegov drug iz detinjstva prota Zaharije
nairoko pripovedao o kremanskom proroku [23]. Moda se upravo u ovom
podatku nalazi klju za otkrivanje prvih korenova kremanskog mita: prota
Zaharije je u poetku glavnu ulogu dodelio Lazi, a onda, iz samo njemu
znanih razloga, procenio je da su Milo i Mitar pogodniji akteri. Ova pret-
postavka je sasvim verovatna jer se uklapa u sve detalje mozaika, poev od
Milievievog svedoenja po kome je u igru najpre uveden (pa potom zabo-
ravljen) Miloev brat Lazo, sve do nalaza koji govore u prilog tome da je ide-
jni tvorac (ili bar realizator) celog mita bio prota Zaharije.
Poto Milievi u svojoj knjizi navodi da se svedoci nisu ustezali Lazi-
na prorokovanja priati i najozbiljnijim dravnicima u Beogradu, nije neo-
bino da su te prie stigle i do kralja Milana Obrenovia. Kada je 1888. godine
saoptio svojim savetnicima odluku da se razvede od kraljice Natalije (ili, po
naknadnoj ispravci ede Mijatovia, da se odrekne prestola), oni su se uspro-
tivili, ali je kralj izgradio alibi za svoju samovolju posluivi se verovanjem
naroda u sudbinu i u proroanstva. Tako je nehotice iz anonimnosti izvukao
kremanske proroke, koji se, po svemu sudei, u poetku ni po emu nisu iz-
dvajali od ostalih lokalnih proroka, kakvih ima u skoro svakom srpskom
selu. Sticajem okolnosti, Milo i Mitar Tarabi su, tek posle svoje smrti, na
velika vrata uli u politiku.
Prvi zamah prii: Pera Todorovi i eda Mijatovi

Reklo bi se da je u tome vanu ulogu odigrao eda Mijatovi, jer Male
novine iz 1902. godine navode da mesto g. S. Grujia na vladu bejae doao g.
Nikola Hristi s g. edom Mijatoviem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za
Rezime 117
koje se javno govorilo da mu je glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu [1c].
eda Mijatovi bio je poslanik Kraljevine Srbije na dvoru u Londonu kad je
odluio da otvori srce i da itaocima ispria priu u kojoj je i sam odigrao
vanu ulogu. Tada je po prvi put izaao u javnost sa informacijama o tome
kako je kralj Milan Obrenovi upotrebio kremansko proroanstvo ne bi li kod
najbliih saradnika opravdao svoje ivotne avanture - razvod i (ili) abdi-
kaciju. eda Mijatovi se posluio istim proroanstvom kako bi uzgred
opravdao i sebe za to to je kralju pomogao u sprovoenju samovolje, nau-
trb interesa zemlje kojoj je sluio.
Ova sprega interesa izmeu ede Mijatovia i kralja Milana Obrenovia
jo je jasnija kad znamo da su njih dvojica nedugo pre toga bili akteri jednog
od najveih finansijskih skandala u Srbiji, kada se javno prialo o tome kako
su primili mito da bi progurali ugovor o finansiranju uvoenja eleznice u
Srbiju, sklopljen sa francuskom bankom Generalna unija koja je bankrotirala
neposredno pred realizaciju posla. [14]
Ako se oslonimo samo na pisane tragove iz toga vremena, u prvom
trenutku celu kremansku legendu inila su samo retrodatirana proroanstva.
Sve je zapoeto navodnom prorokom najavom kraljevog razvoda i abdi-
kacije, ali je vrlo brzo, zaslugom ede Mijatovia, kremanski mit dopunjen
nizom proroanstava. Kao pravi politiar, on nije eleo nita da rizikuje, pa je
svoje pripovedanje ograniio samo na proricanje dogaaja iz prolosti.
Poznati publicista Pera Todorovi takoe je imao koristi od ove igre, jer
je za svoje novine dobio lepu priu koju je uspeo da razvue na celih 300
nastavaka. Pride je doao i do materijala koji mu je u tom burnom vremenu
pomogao da uspeno balansira izmeu dve dinastije. On e obogatiti mit sa
jo dva proroanstva: jednim se prorie nasilna smrt kraljevskog para, a
drugim najavljuje pronalazak telefona. I ova proroanstva izgubila su trku sa
dogaajima o kojima govore, jer je prvo stiglo sa zakanjenjem od jednog
dana, a drugo ak celih 27 godina.
Pera Todorovi, mada je iveo u pretprolom i u prolom veku, na neki
nain bio je prototip savremenog novinara, i to ne ba u pozitivnom smislu
rei. Veoma inteligentan ovek, prodornog duha, pre vie od 100 godina
izmislio je utu tampu, a o politikim dogaajima pisao je na nain koji
esto nije bio objektivan i nepristrasan. U nekim novinarskim krugovima bio
je do te mere na loem glasu, da su njegovo ime i prezime, suprotno grama-
tikim pravilima, u svim novinskim lancima namerno zapoinjali malim
slovom.
Ono to se u narednim godinama, sve do Prvog svetskog rata, pisalo o
kremanskom proroanstvu u tampi, bilo je samo prepisivanje i bleda senka
118
onoga to su pokrenuli Pera Todorovi i eda Mijatovi. Neki strani listovi
preneli su priu o kremanskom mitu bez intervencija, onako kako su i srpske
novine pisale, ali su neki (kao to je tutgartski Neues tagblatt), zlonamer-
no izmenili proroanstva tako da najavljuju da e Srbija potpuno propasti
[23]. Bez obzira na podtekst poruke, svim ovim napisima kasniji analitiari
posluili su se kao dokazom da je kremansko proroanstvo vredno panje,
kad ve i strana tampa o njemu pie.
Drugi zamah: prota Zahari i dr Kazimirovi

Tek 1915. godine, u javnosti se pojavljuje linost na koju e se pozivati
svi kasniji stvaraoci kremanskog mita. To je kum Miloa i Mitra Tarabia,
Kazimirovieva asna starina prota Zaharije Zahari. Dragan Aleksi je
1929. godine u Vremenu tvrdio da je idejni voa stvaranja mita zapravo prota
Milan uri, poznati narodni tribun i prvak radikalne stranke, a prota Za-
rija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti [12c]. Oba svetenika
dobro su odigrala svoju ulogu u reiranoj politikoj peripetiji. Oni su, zahva-
ljujui zvanju i ugledu koji su imali, bili osobe od autoriteta i njima se verova-
lo. Pa ipak, njihova umeanost u politiku bila je neuobiajeno velika za
svetenike; to je injenica koju ni sami nisu krili.
Isti mit podran je i autoritetom dr Radovana Kazimirovia, koji je bio
doktor prava Tibingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja Kijevske du-
hovne akademije (iste u kojoj se kolovao i prota Zaharije). Posle razgovora sa
protom Zaharijem, voenog poetkom aprila 1915. godine, dr Kazimirovi je
objavio ak 35 proroanstava iza kojih stoje Milo i Mitar. Sva proroanstva
najavila su dogaaje iz prolosti (sa izuzetkom nekoliko najava buduih
dogaaja, uglavnom neostvarenih) i, naravno, ispriana su tako kao da su se
sva u potpunosti ispunila.
Mada za to nema pisanih dokaza, moe se sa velikom verovatnoom
pretpostaviti da su krajem 19. i poetkom 20. veka, pred smenu dinastija u
Srbiji, u narodu kruile glasine o proroanstvu kojim se najavljuje brzi kraj
vladavine Obrenovia i dolazak Karaorevia na vlast. To je bila uloga kre-
manskog proroanstva u tada aktuelnoj politikoj igri, koja e se ponoviti i u
naim danima, ceo vek kasnije.
Kazimirovi je odmah dobio i sledbenika, koji je uglavnom ponavljao
ono to je on ve napisao i, sudei po reakciji u tampi [10], samo ga nervirao
prepriavanjem. Bio je to dravni savetnik Ilija ukanovi. Pojavilo se i ne-
koliko oponenata (ve smo citirali Duana Popovia [8c] i Dragana Aleksia
[12c]), koji su parodinim i skeptiki intoniranim tekstovima pokuali da
demaskiraju legendu. Kazimirovi je u svojim tekstovima uspevao ak i da
Rezime 119
okrene otricu ovih napada u svoju korist, vadei delove njihovih izjava iz
konteksta i prilagoavajui ih svojim ciljevima. U komentaru [23] na Popo-
viev tekst [8c], Kazimirovi je izbegao da odgovori na pitanje koje se odnosi
na oiglednu kontradikciju izmeu afirmativnog predstavljanja proroka iz
naroda i hrianskog gledanja na narodsko proricanje. Umesto toga, on je
preneo samo citate u kojima Popovi kae da po hrianskom uenju ne moe
svaka baraba biti prorok i da je teko dobiti od Boga koncesiju za proricanje.
U odgovoru na tekst Dragana Aleksia, Kazimirovi nije propustio da se u
jednoj reenici pohvali kako su se njegovi napisi o kremanskom proroanstvu
edi Mijatoviu veoma dopali i da je pokuao g. Dragan Aleksi, publicista,
da dokae da je kremansko proroanstvo tendenciozno i izmiljeno od prote
Zarije i radikalskog tribuna prote Milana uria! [23]. Pri tom je zaobiao sva
nezgodna pitanja iz istog teksta, poev od toga ko je i zato menjao tvrdnju o
mestu na kome su zakopani Zaharijevi spisi (najpre ispod kue prote Radu-
lovia, pa kad tamo nita nije naeno, onda ispod kue prote Gavrila), pa do
tvrdnje ministra ora Genia da u Ministarstvu unutranjih dela nikada
nisu postojali zapisnici sa saluanja kremanskih proroka [12c].
Jedan od zanimljivih detalja, o kome je na osnovu svedoenja prote Za-
harija prvi pisao dr Kazimirovi, jeste da je Milo Tarabi, trideset godina po-
sle smrti, poeo da se vraa nou u ovaj svet i da poseuje sinovca Mitra.
ak i ako ostavimo po strani da li je tako neto mogue, ne moemo da pre-
vidimo drugo pitanje - zar prota Zaharije nije znao ta su njemu, kao
sveteniku, crkveni kanoni nalagali da uini na glasine o pojavi davno umrle
osobe u selu, pa makar ta osoba bila i njegov kum? Sredinom 19. veka mnogo
ljudi verovalo je u vampire, pa bi u nekim krajevima bile organizovane i liti-
je sa ikonama, kandilima, itanjem molitvi, obilaenjem oko groba, pa moda
i sa glogovim kocem. Od stava tadanje crkve zavisilo je ta je prota Zaharije
trebalo da uradi, ali svakako nije mogao da ostane pasivan. Zato nikoga nije
obavestio kad je ve svedoio o priama da se u selu pojavio ovek iz
mrtvih? Oigledno je da je njemu taj vampir bio potreban za ostvarenje
nekog drugog cilja, ali taj paradoks nije spomenuo ni Kazimirovi, mada je i
on, sudei po svome zvanju (kandidat bogoslovlja Duhovne akademije)
neto morao da kae.
Umesto toga, Kazimirovi je uloio mnogo truda da uoblii i dotera mit
o kremanskom proroanstvu, tako to je priu publikovao u tri navrata -
1915, 1928. i 1939. godine. Mada je napisao Zalaui svoju ast i renome
bespristrasnog ispitivaa, pokuau da sva proroanstva iznesem potpuno
verno [10] [23], prostim poreenjem moemo da vidimo da je neke detalje
namerno menjao, a proroanstva vremenom dopunjavao kako bi ih naknad-
no prilagodio stvarnim dogaajima.
120
Zato je to radio? Posle itanja celog Kazimirovievog dela, stie se uti-
sak da ga u tome nije vodila svesna elja da nekoga obmane, nego da je takvo
predstavljanje kremanskog proroanstva jednostavno odgovaralo njegovom
shvatanju sveta i da nee napraviti grub prestup ako poneki detalj malo
dotera ne bi li bolje oslikao svoju viziju. U knjizi Tajanstvene pojave u
naem narodu - kremansko proroanstvo [23], broj navodnih prorokih vizija
pripisanih Tarabiima povean je na 44, mada je deo o kremanskom pro-
roanstvu zauzeo tek jedan mali deo knjige, samo 36 od preko 500 stranica.
U knjizi dominira neskriveno verovanje samog autora u natprirodno, a pa-
nju posebno privlai afirmativno, skoro idolopokloniko predstavljanje
nauke metapsihike, kako je pisac prozvao parapsihologiju. Za njega, nai-
me, zadatak ove nauke nije da utvrdi da li natprirodne sile postoje, nego
im on odmah dodeljuje status neospornih injenica:
Dananja metapsihika priznaje proricanje kao nesumnjiv fakt.

Ona tu pojavu uvruje u pojavu vidovitosti i uporeuje sa
pojavama pogaanja misli na daljinu (telepatija), koje su takoe
fakta... Predoseanja, pretskazanja i proricanja, dodue, nisu u
protivrenosti sa naukom, ali se naa savest teko miri sa idejom
unapred odreene budunosti (sudbina). Ipak to ne treba da nas
buni. Nae je da znamo ne ono to pretpostavljamo, ve ono to je
stvarno. [23]
Parapsihologija, uzgred, jeste nauka, jer se u njenim istraivanjima kori-

sti nauni metod. Jo tanije je rei da ona jeste bila nauka 1882. godine, kad
je Udruenje za psiholoka istraivanja iz Londona poelo prve naune ekspe-
rimente u pokuajima da se pronau objanjenja za natprirodne pojave. Pa i
pored toga to postoji due od sto godina, parapsihologija jo uvek nije od-
makla dalje od poetka: nije pouzdano utvrdila ak ni da li te pojave uopte
postoje ili su one samo spisak naih elja. U izdanju enciklopedije Larousse
iz 1968. godine stoji:
Parapsihologija je disciplina koja izuava paranormalne

pojave, kao to su vanulno opaanje (vidovitost, telepatija) i
predoseanje. Mnogobrojni prevaranti su se ubacili i diskredito-
vali ovu oblast kojoj su naunici okrenuli lea ostavljajui tako
slobodno polje za arlatane.
Rezime 121
Ako dajemo sud o knjizi dr Kazimirovia, treba rei da, kada se zane-
mari neskrivena namera da svoje verovanje u postojanje natprirodnih sila
prenese itaocu, u ovom vrednom delu nailazimo na mnoga dragocena i au-
tentina svedoanstva koja govore o vekovnom verovanju naeg naroda u
onostrano. Autor je u predgovoru knjige s pravom rekao:
Ja sam se starao da prouim one duevne pojave u naem naro-

du, koje su dosada slabo ispitivane. Tako sam doao do aranja
(maije), gatanja, vraanja i proricanja naeg naroda. Tu se ogle-
da tajanstvena, vizionarska, proroanska i religiozna dua njego-
va. (...)
Sline knjige u naoj knjievnosti nema...
Ukoliko sam u tome uspeo, nije moje da cenim: uspeti, dodue,
bila bi velika slava, ali i pokuati nije mala ast! [23]
Trei zamah: tandem Golubovi - Malenkovi

U nae vreme, u korist kremanskog mita svoj autoritet je zaloio i poz-
nati beogradski novinar Dragoljub Golubovi - Pion. U saradnji sa Dejanom
Malenkoviem, praunukom prote Zaharija, godine 1982. objavio je knjigu
Kremansko proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka, koja je do kraja veka imala
ak 12 izdanja. U ovoj knjizi broj proroanstava toliko je narastao da vie
nema svrhe ni brojati ih, a kamoli navoditi ponaosob. Ve smo govorili o
tome kako je skoro svako novo izdanje donosilo nova proroanstva
(uglavnom o dogaajima koji su se zbili u meuvremenu), a neka, koja su se
pokazala kao promaaji, diskretno su uklanjana, bez ikakvog objanjenja. U
prvom izdanju knjige proroanstva se nabrajaju u 35 poglavlja, a u posled-
njem u 58 poglavlja, mada je nekoliko poglavlja (sa neostvarenim proroan-
stvima) bilo izbaeno bez ikakvog obrazloenja.
Jedan od zanimljivih detalja u ovoj knjizi na neki nain predstavlja na-
stavak Miloevih udnih poseta sinovcu Mitru, zapoetih celih 30 godina po-
sle strieve smrti. No, sada nas autori uveravaju da time proroki kontakti iz-
meu ivih i umrlih nisu zavreni. U romansiranoj prii, smeanoj od eleme-
nata ratne drame, udesnog spasenja ivota mistinom silom, bioenerget-
skog leenja, prizivanja duhova i mnogo ega jo, doznajemo da se Mitar u
snu javljao Zaharijevoj najmlaoj erki Dragi Kari i unuku Ljubii Popo-
viu. Tom prilikom, poveravao im je tajne dogaanja koje u budunosti eka-
122
ju njihove roake i prijatelje. Ne treba ni rei da su se svi proreeni dogaa-
ji ve zbili pre objavljivanja knjige, i to upravo onako kako je Mitar potomci-
ma svoga kuma kroz san prorekao.
Da bi celu priu o kremanskom proroanstvu potkrepili opipljivim do-
kazima, ovi autori su svoju knjigu obogatili kopijama falsifikovanih spisa
prote Zaharija Zaharia, ne bi li svedoenje dobilo to ozbiljniji ton.
Svaki od nabrojanih analitiara prenosio je proroanstva i dokaze o
njihovoj autentinosti od svog prethodnika, obogaujui ih svojim idejama i
nalazima. Tako je ovaj, kao i svaki drugi mit, rastao i neosetno se pretvarao u
raskonu priu.
etvrti zamah: nova politika zbivanja

ak ni danas, kremanski mit ne posustaje. U burnim godinama s kraja
drugog milenijuma, popularnost kremanskog proroanstva naglo je porasla.
Dok su tokom traginog prolea 1999. godine avioni NATO alijanse prosipali
bombe po Srbiji, narod je grozniavo traio poglavlje u kome su Tarabii
prorekli taj uas, a posebno podatak koliko dugo e trajati. Naravno da ta
proroanstva niko nije mogao da pronae jer nisu ni postojala, ali se ne treba
iznenaditi ako se u skoroj budunosti ona ipak odnekud pojave. Moglo bi to
da bude neije usmeno svedoenje (kome, dakako, treba verovati na re jer
dokaza nikada nema), ili sumnjivi dokument koji je srenom zgodom prona-
en, ali tek posle svih dogaaja koji se u njemu proriu. To je bio sluaj sa
proricanjem svih dosadanjih ratova, pa nema razloga da ovaj poslednji bu-
de izuzetak.
Bombardovanje je zavreno i zakazani su predsedniki izbori za 24. sep-
tembar 2000. godine. Bili su to vani izbori za srpski narod, jer e se na nji-
ma prelomiti sudbonosna odluka izmeu dugogodinje vlasti socijalista i
udruene demokratske opozicije, koja je kao svog kandidata istakla dr Voji-
slava Kotunicu. U predizbornoj agitaciji nijedna strana nije birala sredstva;
vlast je svim silama guila medije i neistomiljenike tretirala kao izdajnike, a
opozicija se posluila verovanjem naroda u proroanstva. Uostalom, kre-
mansko proroanstvo je ionako ve pretvoreno u doker-kartu na koju je
svako mogao da dopie ta hoe. U izbornom tabu udruene opozicije,
roeno je jo jedno proroanstvo pripisano Tarabiima, a potanski sanduii
glasaa bili su preplavljeni lecima u kojima se navodi da e "Srbija trista uda
pretrpeti, ali e zatim doi ovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela
odakle je. Za one koji nisu shvatili, za svaki sluaj je na poleini letka napi-
sano Kotunica je iz Kotunia. Proroanstvo ipak manje impresivno
zvui kad znamo da je Kotuniino prezime zapravo bilo Damljanovi, pre
Rezime 123
nego to je umesto njega preu-
zeo nadimak svoga dede. A to
bismo ve teko mogli da pro-
glasimo za srenu koinciden-
ciju i za znamenje sudbine,
da neko iz Kotunia dobije
nadimak Kotunica.
Bilo kako bilo, narod je na
izborima rekao svoje i posle ne-
koliko dana igre nerava na ma-
sovnim demonstracijama, volja
veine je ipak pobedila. Tako se
stari sistem vlasti raspao kao
kula od karata, a Vojislav Ko-
tunica postao novi predsednik.
Ene! Pogodi Tarabi!
Posle neto vie od godinu
dana, u nedeljniku Blic News
pojavio se intervju sa poznatim
beogradskim dramskim piscem
Duanom Kovaeviem, u ko-
me je ovo proroanstvo dobi-
Predizborni letak DOS-a lo epilog kakav zasluuje:
Dok je Kontejner putovao po Srbiji u predizbornoj kampanji,

Branislav Lei i ja smo seli i napisali ceo jedan deo Kremanskog
proroanstva. Rekli smo da na 46. strani Prvog izdanja, koje je
uniteno i nigde ne postoji nijedan primerak, pie kako e se po-
javiti takav i takav ovek, i onda sam dao opis Kotunice kao
foto-robot. Hteo sam i da napiem da voli ivotinje, a naroito
make, ali se Lei sa tim nije sloio. To sad izgleda kao ala, ali
mi smo to radili iz ubeenja jer je predstava igrana na trgovima
Srbije pred 20-30.000 ljudi.
Na narod voli mit. Bilo ta da ste mu rekli drugo, ne bi prihva-
tio na taj nain. Ljudi vole da im se priaju prie proroka i vidov-
njaka zapisane u nekim starim knjigama. Re je o duboko uko-
renjenom paganskom tumaenju sudbine, o deifrovanju totema,
petlovih peruki, krivih stabala, vode koja tee uzvodno. [20]
124
Mnogi koji se danas predstavljaju kao beli magovi ili vidovnjaci, pomi-
nju Miloa i Mitra Tarabia kao proroke u koje nije pristojno sumnjati. Teko
je u bilo kom drutvu pomenuti kremansko proroanstvo u kritikom tonu,
a ne biti uno kritikovan ili bar preutno okarakterisan kao cinik i skeptik.
Ovome svakako najvie doprinose mediji, kojima pogoduje svaki senzacio-
nalizam i koji verovanje u natprirodno poistoveuje s duhovnou.
Poraz racionalne svesti i kritikog duha jo je vei kada ujemo kako da-
nas mnogi akademski graani, pa ak i priznati strunjaci iz oblasti dru-
tvenih nauka daju svoj nekritiki sud i analiziraju kremansko proroanstvo
sa pozicije linog verovanja u njegovu autentinost. Primera je mnogo, skoro
da je nemogue pronai autora koji bi o prorokim vizijama Miloa i Mitra
Tarabia dao kritiki sud.
Godinjak Udruenja za drutvenu istoriju u svesci 1 iz 2000. godine do-
nosi tekst Dragane Antonijevi, etnologa Balkanolokog instituta SANU, pod
naslovom Okultna istorija: predskazanja i verovanja o srpskim vladarima i
znamenitim dogaajima u 19. veku. Ve od prve reenice ovog naunog rada
vidljiv je stav autora:
Skoro svi najznaajniji dogaaji u istoriji Srbije 19. veka, te

neki najvaniji momenti iz ivota tadanjih srpskih vladara bili
su predskazani!
Predskazanja, jasnovienja, proricanja, gatanja i druge man-
tike idu u domen okultne, ezoterine i parapsiholoke spoznaje o
budunosti, prolosti ili na daljinu, i u najirem smislu, predstav-
ljaju objavu boanske moi i opredmeenje boanskog znanja...
Sa stanovita pozitivistike nauke, ti fenomeni do dana da-
nanjeg nisu objanjeni iako se mnogima od njih ne moe porei
istinitost... [17]
Ne treba biti prorok da bi se posle ovakvog uvoda predvideo tok kojim

e autor braniti svoju tezu. Stav je potkrepljen brojnim citatima iz okultne i
ezoterine literature, kao i nizom proroanstava koja su, treba li to rei, savr-
eno ispunjena. U ovom naunom radu, meu prorocima centralno mesto
zauzimaju Tarabii, a stil pripovedanja ni po emu se ne razlikuje od novin-
skih tekstova na ovu temu, tim pre to nije izraena ni najmanja sumnja u
verodostojnost informacija. ak je, u nedostatku boljih argumenata, upotre-
bljen isti izraz koji je jo 1928. godine koristio Kazimirovi: Ne da se porei!
Rezime 125
Evo jo jednog primera. Na predavanjima o parapsihologiji, odranim u
Beogradu tokom aprila 2001. godine, akademik dr Nikola Miloevi branio
je pred punom salom popularni stav da je prekognicija mogua i da na svetu
postoje proroci koji su u stanju da vide budunost. Drugo po redu preda-
vanje, koje je nosilo naziv Parapsihologija i sloboda volje, bilo je ilustrovano
priom Ubie knjaza. Predava je to izneo kao anegdotu, proprativi je
itav vek starom (i nikada potvrenom) tvrdnjom da postoje policijski spisi
sa sasluanja proroka.
Niim nije podrana verodostojnost ovih podataka, ali se (ponovo bez
argumenata) predava opredelio za varijantu da prorok na uikoj pijaci nije
bio Mitar nego Mateja, to se ne slae ni sa tvrdnjom Golubovia i Ma-
lenkovia (po kojoj je Mateja u stvari Mitar) [25], ni sa Ilijom ukanoviem
(koji je tvrdio da je to bio Milo Tarabi) [9c], a ni sa Kazimirovievom prvom
tvrdnjom (Nije Mateja nego Mitar Tarabi) [10]. Verovatno je ovaj podatak
preuzet od Pere Todorovia i ede Mijatovia ili iz knjige dr Kazimirovia
[23], mada je u suprotnosti sa ranije iznetom tvrdnjom istog pisca. Naravno
da sada nije vano kom proroku treba pripisati jedan izmiljeni dogaaj, za
koji ne postoji ni jedan valjan argument - vano je da je anegdota posluila
predavau kao krunski dokaz teze da u proroanstvima neega ipak ima.
Na pitanje da li se sporni dogaaj zaista odigrao, nije toliko vano ni zvani-
no pobijanje Uprave dravne arhive ni svedoenje tadanjeg ministra unu-
tranjih dela, pa ni to da na navodnom policijskom zapisniku ne postoji pre-
zime sasluane sumnjive osobe, koliko zdrav rezon koji nam kazuje da je
mogunost postojanja prekognicije u suprotnosti sa savremenim shvatanjem
sveta i da niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da predvidi budunost.
Svako od nas se u postupku rasuivanja slui modelima po kojima pro-
cenjuje ta je mogue, a u ta ne treba verovati bez vrstih dokaza. Kod dece
je mo imaginacije jaa od razuma, pa je normalno to to ona veruju u vetice
i razna udesa, ali isto tako je normalno da se odrastanjem i sazrevanjem
postepeno odbacuju iracionalni modeli i prihvata kritiki nain rasuivanja.
Zato je kod nekih ova transformacija izostala ili je zaustavljena na pola puta,
pitanje je na koje nema odgovora.
Kremansko proroanstvo i danas ivi svoj ivot. Ako vam se u nekom
razgovoru, na bilo koju temu, uini da je neki od vaih argumenata preslab i
da nemate dokaze za to to tvrdite, zaponite reenicu sa Kao to su Tarabii
prorekli... i videete da e ona, kao nekim udom, dobiti potrebnu specifinu
teinu. Moda e neko dalje preneti vau malu la, moda e je i drugi pri-
hvatiti, i tako e kremanski mit biti obogaen za jo jedno proroanstvo.
Autentino, naravno, kao to su i sva druga.
126
14
LITERATURA
Novinski tekstovi
[1c] Nepoznati autor, verovatno glavni urednik i vlasnik lista Pera Todo-
rovi: Jedno proroanstvo, Male novine, 30. april 1902. (kompletan
tekst na ??? strani)
[2c] eda Mijatovi: Jedno proroanstvo, Male novine, 9-12 maj 1902.
(kompletan tekst sva etiri nastavka na ??? strani)
[3] eda Mijatovi: Jedno proroanstvo (prva knjiga), Male novine, 5.
jun 1902. - 9. januar 1903.
[4] eda Mijatovi: Jedno proroanstvo (druga knjiga), Male novine,
19. januar - 6. maj 1903. (delimian tekst na ??? strani)
[5c] Pera Todorovi: Crno proroanstvo, Ogledalo - Zrake iz prolosti,
29. i 31. maj 1903. (kompletan tekst oba nastavka na ??? strani)
[6c] Nepoznati autor: Proroanstvo, Narodni list, 12. oktobar 1903.
(kompletan tekst na ??? strani)
[7c] Nepoznati autor: Jo neto o proroanstvu onog seljaka iz Krema-
na, Narodni list, 16. oktobar 1903. (kompletan tekst na ??? strani)
[8c] Anonimni autor, kasnije identifikovan kao Duan Popovi: Na brzu
ruku, Budunost, 14. septembar 1915. (kompletan tekst na ??? strani)
[9c] Anonimni autor, kasnije identifikovan kao Ilija ukanovi: Kre-
127
mansko proroanstvo, Velika Srbija, 23. april 1916. (kompletan tekst
na ??? strani)
[10] Dr Radovan Kazimirovi: Kremansko proroanstvo - prilog ispiti-
vanju vidovitosti, proricanja i verovanja u naem narodu, Vreme, 4-
26 decembar 1928.
[11c] Anonimni autor: Jo neto o kremanskom proroanstvu, Vreme, 30.
decembar 1928. (kompletan tekst na ??? strani)
[12c] Dragan Aleksi: Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obre-
novia, Vreme, 17. april 1929. (kompletan tekst na ??? strani)
[13] Latinka Perovi i Dubravka Stojanovi: Nikola Pai u Narodnoj
Skuptini, Slubeni list, Beograd, 1997.
[14] Milan St. Proti: Paralelni svetovi, Naa borba, 4. januar 1998.
[15] Mihailo Blei: Srbi iz Crne Gore i Hercegovine, (6. deo), Novosti,
29. januar 1999.
[16] Edi Jurkovi: Napade NATO-a predvidjeli nepismeni proroci,
Jutarnji list, 10. april 1999.
[17] Dragana Antonijevi: Okultna istorija: predskazanja i verovanja o
srpskim vladarima i znamenitim dogaajima u 19. veku , Godinjak
za drutvenu istoriju, sveska 1, 2000.
[18] Ljiljana Milisavljevi: Posle treeg razreenja sledi veni mir, Poli-
tika, 31. decembar 2000.
[19] Zoran Majdin: Volebni biznis: Magovi i vragovi, Vreme br. 532,
15. mart 2001.
[20] Pea Obradovi (intervju sa Duanom Kovaeviem): Izmislio
sam da se Kotunica pominje u proroanstvu Tarabia, Blic News,
3. februar 2002.
Knjige
[21] M. . Milievi: ivot Srba seljaka, Knj-I, Beograd, 1894.

[22c] Dr Vladan orevi: Ministar u apsu, Beograd, 1909. (tekst po-
glavlja Grki Akropolis o kremanskom proroanstvu na ??? strani)
128
[23] Dr Radovan Kazimirovi: Tajanstvene pojave u naem narodu -
kremansko proroanstvo, Knjiarnica Milorada P. Milanovia,
Beograd, prvo izdanje objavljeno 1939, drugo izdanje 1941. godine
[24] Barry Singer and George O. Abell: Science and the Paranormal,
Charles Scribners Sons, 1981
[25] Dragoljub Golubovi i Dejan Malenkovi: Kremansko proroan-
stvo - ta je bilo, ta nas eka, Zapis, Beograd, prvo izdanje objav-
ljeno 1982, do kraja veka objavljeno ukupno 12 izdanja
[26] Mihailo Blei: Proroci i proroanstva, 3. izdanje, D. Davidovi,
Smederevo i Arion, Zemun, 1986.
[27] Pavle Mati: Tajne proroka, Dereta, Beograd, 1987.
[28] B. J. Oropeza: 99 Reasons Why No One Knows When Christ Will
Return, InterVarsity Press, Downers Grove, IL 60515, 1987.
[29] ore Markovi i Duan Proti: Predskazanja najveih vidovnjaka
sveta, JRJ, Zemun, 1994.
[30] Bane Jovanovi: Pera Todorovi - Tragom kremanskih proroka,
Rad, Beograd, 1998.
[31] Petar Bokun: Poreklo kremanskih proroanstava, Dragani,
Beograd, 2002.
129
15
PRILOZI
Kada govorimo o autentinosti proroanstava i o sigurnosti izvora iz

kojih ona potiu, najmanje su pouzdane prie koje se prenose od usta do usta.
Posebna je nevolja ako jednu od karika u tom informacionom lancu ine sa-
vremeni mediji, jer senzacionalizam koji se iza njih krije najlake moe da
ugrozi tanost informacije. Pisana re je svakako sigurnija, mada treba biti
oprezan kada je ine spisi nepoznatog porekla. Naroito ako su nedatirani,
bez pouzdanih svedoka i ako ih je neko izneo na svetlost dana tek posle
dogaaja koji se njima proriu. Najpouzdaniji izvor ine pravovremeno
objavljeni tekstovi koji potiu iz arhiva u kojima se uvaju stara izdanja no-
vina i knjiga. Oni imaju snagu materijalnih dokaza, jer ako u nekom takvom
izdanju novina pronaemo najavu budueg dogaaja, onda nema sumnje da
pred sobom imamo autentino proroanstvo.
U arhivama Narodne biblioteke u Beogradu, biblioteke Srpske akademi-
je nauka i umetnosti, kao i biblioteke Matice srpske u Novom Sadu postoji
nebrojeno mnogo ovakvih nemih svedoka koji govore o davno prohujalom
vremenu. Veliko je zadovoljstvo prelistavati novine stare po sto i vie godina
i osetiti duh doba iz koga one potiu. Poneka mrlja od kafe ili beleka na mar-
ginama, napisana mastiljavom olovkom koju je vodila neveta ruka, samo
pojaavaju utisak autentinosti i pomau da se, kao vremeplovom, vratimo u
doba naih pradedova.
Ovo poglavlje ine krai novinski tekstovi u kojima se govori o kreman-
skom proroanstvu. Obuhvaeni su svi stariji lanci koji su dostupni u nave-
denim arhivama, sa samo dva izuzetka. Zbog opirnosti znaajno je skraen
130
feljton od 300 nastavaka objavljen u Malim novinama tokom 1902. i 1903.
godine. Obuhvaeni su samo zanimljiviji delovi (prilozi od 1 do 6), a pre-
skoen je vei deo feljtona, jer u njemu nema niega osim beznaajnih po-
litikih traeva sa sredine devetnaestog veka. Izostavljena je i serija napisa dr
Radovana Kazimirovia koja je u periodu od 4. do 26. decembra 1928. godine
objavljivana u listu Vreme. Isti autor je ovu opirnu seriju uz manje dopune
objavio i 1939. godine u svojoj knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu -
kremansko proroanstvo. Zahvaljujui beogradskom izdavau Sezam, koji
je 1991. godine izdao reprint te knjige, danas je to zanimljivo delo dostupno
irokoj publici.
Naelne tvrdnje i line poglede na svet, koje autori iznose u lancima
obuhvaenim u ovom poglavlju, treba prihvatiti kritiki. S druge strane,
sama proroanstva koja se u njima navode dragoceni su dokumenti za ana-
lizu njihove autentinosti i proroke uspenosti, tim pre to svako od njih no-
si i taan datum objavljivanja.
Pored toga to ovi tekstovi imaju dokumentarnu vrednost, moemo da
ih prihvatimo i kao svedoke koji pripovedaju o davno proteklom dobu. Bilo
kakva intervencija na njima unitila bi dragocenu patinu koju na sebi nose,
pa su zato prepisani u svom izvornom obliku. To podrazumeva da su prene-
te sve gramatike i stilske nesavrenosti, ak i tamparske greke koje su se
potkrale izdavau.
Posebnu grupaciju ine polemike u kojima su se razni analitiari ras-
pravljali i meusobno suprotstavljali stavove. Neka ta prepiska poslui kao
dokaz da je jo u prvoj polovini prolog veka bilo skeptika koji su sumnjali u
autentinost kremanskog proroanstva, moda ak vie nego danas, i da su
oni itekako imali ta da kau.
Zato su svi kasniji analitiari ignorisali argumente tih ljudi a isticali sa-
mo autore koji su o proroanstvima govorili afirmativno, posebno je pitanje
koje namee zanimljive zakljuke.
Prilozi 131
Male Novine broj 117, 30. april 1902. prilog 1 [1c]
Jedno proroanstvo
Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaa zavada izme-
u kraljevskih supruga bila u najveem jeku. Tuba za razvod braka ve je bi-
la podignuta, a mesto g. S. Grujia na vladu bejae doao g. Nikola Hristi s
g. edom Mijatoviem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za koje se javno
govorilo da mu je glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu.
Jedne veeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova bejahu
iskupljena sva gospoda g. ministri, samo se jo oekivalo na g. . Mijatovia,
pa da se otpone ministarska sednica. ekali su vrlo dugo, ali g. Mijatovi ne
doe. A meutim bez njega se nije mogla drati sednica, jer je ba on imao da
donese od Nj. Vel. Kralja Milana vana saoptenja, zbog kojih je upravo i tre-
balo drati ovu ministarsku sednicu. Bilo je ve prolo 9 asova uvee, kada
se g. Mijatovi jedva jednom vrati. No kako je bilo ve dosta pozno, to se do-
govore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada da im g. Mijatovi podnese
izvetaj o svome dugom razgovoru s Nj. Vel. Kraljem.
G. Mijatovi uze izlagati i kazivati redom ta je sve od kralja uo, pa na
jedared zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
- Ama, molim vas, ta to znai, to mi je Njeg. Vel. Kralj kad sam ga
odvraao od parnienja i razvoda braka u 2-3 maha uzviknuo: -To se mora
svriti!... Tako je sueno!... Tako je jo pre 20 godina proreeno!... To je sudbi-
na!... Jes, tako mi je u 2-3 maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upi-
tah, ta to treba da znai da je to proreeno jo pre 20 godina, i ko je to prore-
kao - kralj mi onda ree: Pitajte vaega g. ministra predsednika, on e vam to
objasniti. Zbilja, znate li vi to o tome, gosp. predsednie?
Na ovo pitanje g. N. Hristi prvo odmahnu glavom kao da je hteo rei
da on nita o tome ne zna, ali posle malo pouta, protrlja prstima elo i ree
polako:
- Jes, jes! Ima neto. O tome voena je tada itava istraga protiv te stvari.
Na ove rei stareve svi skoie da im g. Hristi ispria, ta je tu bilo u
stvari i kako se sve to desilo.
132
G. Hristi se pozadugo nekao, izgovarajui se da je to bilo davno; da je
mnogo pozaboravljao i da nee umeti da ispria sve kako je u istini bilo.
Ali na g. Hristia navalie neodstupno svi njegovi drugovi i on najzad
morade popustiti. No mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhi-
ve min. unutranjih poslova donesu fascikulu od 1868. godine.
Tu u toj fascikuli nali su itav niz dokumenata u kojima je zabeleeno
mnogo vanih i interesnih stvari o jednom udnom proroanstvu, koje je pro-
reklo stranu topidersku katastrofu i mnoge druge sudbonosne dogaaje
koji su se docnije razvijali u Srbiji.
To udno proroanstvo prostire se na itav jedan vek i obuhvata ne sa-
mo prolost i sadanjost, ve ide daleko i u budunost.
Sve to pak dalo je povoda jednom naem dravniku i knjievniku, te je
o tome napisao krasan istorijski roman, koji emo kroz koji dan poeti da do-
nosimo u naem podlistku!...
Svraajui na to unapred panju naih tov. italaca, mi ih molimo, da
briljivo pribiraju i uvaju sve brojeve naeg lista, u kojima bude izlazilo
Jedno Proroanstvo, poto stvar nee biti zasebno odtampavana.
Prilozi 133
Male Novine broj 126, 9. maj 1902. prilog 2 [2c]
Jedno proroanstvo (1)
Dragi gospodine Todoroviu, - Kad ste ve u br. 117-om Malih Novi-

na pomenuli moje ime u vezi s prianjem o jednom udnom proroanstvu,
i kad prianje o tome proroanstvu nije sasvim tano - a zasluuje da se zna
tano, jer je u neku ruku istorijski fakat - onda ete mi, bez svake sumnje, do-
zvoliti da vam tu stvar tano ispriam.
Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptio svoju odlu-
ku da trai razvod braka s kraljicom Natalijom, kako vi velite u 117. br. M.
Novina, nego 19-og Februara 1889, kad nas je kralj pozvao da nam saopti
da se reio da kroz tri dana abdicira.
Niko od ondanjih lanova kabineta nije ni slutio da nam predstoji ab-
dikacija kraljeva! Ja najmanje, jer sam ja verovao da je kralj Milan pristao na
moj predlog koji sam mu u Septembru 1888. u Glajhenbergu uinio, na ime:
da abdikaciju svoju odloi do punoletstva svoga sina, a da za etiri godine,
koje ostaju do toga punoletstva, izvri jedan program politikih i socijalnih
reforama, koji sam mu ja nacrtao, i u kome je davanje iz sopstvene inicijative
slobodoumnog ustava bilo samo prva taka. Kralju je taj program jako bio po
volji, i poto je odmah po povratku u Beograd preduzeo izvrenje prve take
njegove, ja sam verovao - a on me je u toj veri podravao - da e on i druge
take redom izvriti. Verujui to ja sam, samo na nekoliko dana pred abdika-
ciju, engleskome poslaniku kazao da nije istina ono to mu je grof Brej pover-
ljivo kazao: da e kralj Milan na dan 22-og Februara da abdicira!
Naravno, da smo bili preneraeni kad nam je pomenutog dana u vee
kralj pozvavi ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se reio da 22-ga abdici-
ra. Svi smo se trudili da mu fatalnost te odluke ivo predstavimo, i da ga od
nje odvratimo. Proveli smo u takvim naporima skoro dva sata. Pred kraj te
nesrene nae audijencije kralj Milan, razdraen i s dosta gorine, ree: Ja se,
Gospodo, vama drugima ne udim, vi svi verujete da vam je dunost da me
od moga nameravanog koraka odvraate, i da su vai argumenti takvi da me
mogu ubediti. Ali se udim ovome edi Mijatoviu, koji zna vrlo dobro da to
mora tako da bude, i da to nikakva rezonovanja i argumentovanja ovean-
ska ne mogu da spree!
134
Kad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta g. Nikola Hristi pozo-
ve nas da idemo svi onako skupa k njemu u njegovu kancelariju u Ministar-
stvu Unutranjih Dela. Tamo me je odmah pitao: ta znai ono to kralj ree
da ja vrlo dobro znam da to mora tako da bude?! Ja sam onda njemu i svojim
drugovima u kabinetu ispriao ovo to u sad vama i vaim itaocima da
ispriam:
(Nastavie se)
Prilozi 135
(nastavak)
Kad je god. 1875. ia Danilov kabinet raspustio narodnu skuptinu,

odmah po proitanom ukazu o tome iz gomile iznenaenih i uzbuenih po-
slanika pristupi k meni jedan uiki poslanik, kojega ime ovde ne pominjem
za sada samo zato, to nisam traio od njega dozvolu da ga pomenem.
Vidi li ti kako se sve zbiva to je onaj prorekao?! ree mi.
- Koji je to onaj? zapitah.
Zar ti ne zna za proricanja seljaka Mateje iz Kremne ?
Kad mu rekoh da ne znam, on me pitae da li knez za njih zna. Jer ako
ne zna on treba da o njima sazna! Mene, koji verujem u sudbinu, i koji znam
da je francuski Jevrejin Mihailo Nostradamus g. 1551. prorekao sve glavnije
dogaaje evropske istorije od njegova vremena pa sve do danas, odmah su
ona pitanja moga politikog prijatelja ivo zainteresovala. Dogovorismo se
da ja jo to vee vidim kneza, pa da ga zamolim da primi u privatnu audijen-
ciju moga prijatelja, ako mu ve dotle nije to poznato bilo o proricanjima
onoga seljaka iz Kremne. Jo te iste noi poslao sam svome prijatelju vest da
e ga knjaz sutra na podne u privatnu audijenciju primiti.
Odmah posle dugotrajne audijencije uikoga poslanika knez je primio
mene. Bio je oevidno uzbuen onim to je od moga prijatelja uo. Ispriao
mi je, po svoj prilici vei deo ako ne ba i sve, to je uo bio. Izgleda da je onaj
Vidovit iz Kremne jo poetkom 1867-me prorekao da e knez Mihailo mu-
eniki poginuti od zlikovake ruke, da e za kneza doi jedan mlad deko,
u ime kojega e zemljom da vlada jedna komisija od tri lana, da e u zem-
lji biti nezadovoljstva i uzrujanosti za dugo, da e se mladi knez oeniti ali da
nee biti srean u braku, da e imati samo jednog sina, da e voditi dva ili tri
rata, da e zemlju proiriti i sebi krunu na glavu metnuti, ali da e jo mlad
presto ostaviti i u tuini u velikoj tuzi i alosti umreti i tamo se sahraniti. Do-
dao je jo i nekoliko vrlo karakternih crta, koje se na sadanje stanje odnose,
kao i predskazivanje nekih dogaaja koji tek imaju da nastupe. I o njima sam
136
priao svojim drugovima, ali ih ovde javnosti predavati ne mogu. Toliko mo-
gu da vam kaem da e po proricanju Vidovitoga iz Kremne nastupiti u
Srbiji tako teka i zla vremena, da e ivi ljudi prolazei pored groblja govo-
riti: Blago vama, koji ste pomrli, to ne ivite! ali e posle velikih beda i ne-
srea nastupiti opet vreme, u kome e ivi, prolazei grobove svojih milih,
govoriti: Ej, da ste sad ivi pa da vidite ta je sreen ivot!
To je bilo kako rekoh godine 1875, s prolea. Sve to se od te godine pa
do 1888-me zbivalo potvrdilo je da je Vidovit iz Kremne pravo predskazivao.
Kad sam u jesen 1888-me proveo sedam ili osam dana pored kralja Milana u
Glajhenbergu, odvraajui ga po uputstvima G-dina Nikole Hristia i od sa-
me pomisli da presto ostavlja, kralj me je jednoga dana podsetio na proroan-
stvo kremansko. Mnogo se to-ta od onoga to smo 1875-te uli od toga do-
ba ovamo ispunilo, ispunie se bez sumnje i ova taka o mom abdiciranju. ta
u, tako mi je u knjizi sudbine zapisano! Jedna mi je vidovita ena (klervo-
ajantka) u Parizu pre vie godina kazala to isto. Ona je dodala da je moja sud-
bina vrlo tragina, jer najvie imam da patim od onih, koji su mi prijatelji i
koji su mi najmiliji! Eto, ia Nikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste ver-
ni i odani prijatelji, ali ba vae dranje u pitanju moga razvoda braka, koje
dranje vi smatrate da je u interesu dinastije, mene gura silom u abdikaciju!
ta je to nego jasno vidljiv prst sudbine?
(Nastavie se)
Prilozi 137
(nastavak)
Kad sam sve to svojim kolegama ispriao da im time objasnim ta zna-

i ona re kraljeva, onda se sa strane izvesnih meu njima prosula na mene
najpre itava bujica sarkazama i ismevanja da se jo pod nebom nalazi tobo
uenih akademika, pa jo i aktivnih ministara i sanim dravnika, koji ve-
ruju u sudbinu i u mogunost da se istorijski dogaaji na dvadeset godina
unapred proriu! G. Nikola je sedeo kao obino hladan, ozbiljan, ni najmanje
nepotresen ni mojim prianjem niti onim kolegijalnim napadima mojih dra-
gih kolega na mene. Bio se oevidno pustio u nekakve misli. Posle nekoliko
minuta on ustavi onu bujicu sarkastine reitosti i uzme svojim mirnim nai-
nom da nam govori od prilike ovako (ne mogu ba da se setim istovetnih re-
i njegovih!):
Ja ne znam da l se to slae s filosofskim teorijama, ali ja znam nekoli-
ko udnovatih sluajeva u kojima je doista unapred, i pogotovo u svima po-
jedinostima, predskazano po neto to se posle i u istini tako desilo pa ak i
u tim pojedinostima!
I onda nam je priao nekoliko stvari, potvrene zvaninim, i ako pover-
ljivim, izvetajima, vrlo udnovate i izvanredno interesantne, ali koje ja vama
bez njegove dozvole ispriati ne smem.
Pre smem da budem drzak i da vam ispriam drugu jednu priu koja
nije manje interesantna, a tie se pitanja o sudbini i o tome da li se dogaaji
predskazati mogu. Nadam se da e mi Njeno Velianstvo kraljica Natalija
moju indiskreciju oprostiti, u toliko pre to je ja inim s iskrenom i dubokom
potresenou na pogledu velike traginosti njene sudbine.
Poznato vam je da sam, poto sam u Bukuretu potpisao ugovor o mi-
ru izmeu Srbije i Bugarske, uao u kabinet Garaaninov krajem Marta 1887.
god. Jednoga dana poetkom Maja t. g. kraljica Natalija polje po mene. Hte-
la je da uini nekakvu milost nekoj familiji, za koju su je mnogo molili, pa joj
je u tome trebala moja saradnja. Kako je obino bila mnogo milostiva prema
meni zadrala me je podue u razgovoru. Kao inteligentna i obrazovana e-
138
na, umela je ona da vodi razgovor o svaemu na nain koji je svakoga oara-
vao ko je samo srean bio da s njome govori.
Ne znam ni sam kako smo od avansovanja jednog malog siromanog
zvaninika, koji je bio potpora svojoj materi i sestrama, preli na politiku, od
politike na knjievnost, od ove na filosofiju, od ove na Teosofiju, a od ove
opet na pitanje: je li na ivot u napred, bar u glavnim linijama i sa glavnim
dogaajima, ocrtan i utvren. Od jedan put e mi kraljica rei:
Sluajte, Mijatoviu, ja vas esto, kad smo u drutvu, diram zbog vaih
teorija i verovanja, ali sad u da vam dam jedan prilog za vae verovanje da
ima sudbine. Meni je bilo tek peta ili esta godina kad me je moja majka do-
vela u Odesu u goste k mojoj tetki kneginji Murusi. Jednoga dana ja sam se
sigrala s mojim sigrakama u velikoj jednoj sobi na drugom spratu kad izne-
nada moja majka ue, uze me za ruku i ree mi: Hodi, dete moje, sa mnom!
Odvela me je na prvi sprat u veliki salon. Tu je bilo puno gospoa, a u sredi-
ni salona na ilimu sedela je - jedna stara ciganka. Moja me majka odvede
pravo k njoj, govorei mi:
Nemoj nita da se boji, ova je baba dobra dua, i pokai joj samo svoj
dlan!
im je baba pogledala u moj dlan, ona se pljesnu rukom po elu, pa us-
tade i pogledae polagano i redom sve gospoe u onom skupu.
Znate li ta vidim? pitae ih; vidim krunu! Vidim presto! ta?! Zar
ovo dete da bude carica?!
I onda opet dohvati moju ruku i gledae podugo u moj dlan. Meutim
se neke gospoe isuavahu, druge se opet smejahu. Moja mati e rei babi:
E, nemoj sad da pokvari sve svojim preterivanjem! Nemoj da tvoje ci-
ganstvo izie na kraj kraja na vidik!
Baba nepomino gleda u moj dlan, polagano vrti glavom, pa onda uze
govoriti:
Ne, ne, ne laem ja! Ovo dete e da nosi krunu; udae se za Gospoda-
ra od neke slavne zemlje, bie kao carica, ali... pazite ta u da vam kaem:
kad stigne u svoju 29-tu ili 30-tu godinu moe biti da e umreti, ili ne znam
ta e biti, tek onda nema vie te krune! I ta njena smrt, ili taj gubitak njene
krune, stoji u vezi s nekakvim drvima - ne znam, ne vidim jasno!..
(Svrie se)
Prilozi 139
(Svretak)
Kraljica se zaustavi malo pa me gledae oekivajui valjda da u uiniti

kakvu primedbu. Ja sam utei srkao crnu kavu, kojom sam bio posluen, i
ekao da ujem da li ima to da kae.
Vidite, nastavi kraljica - prva polovina onog proroanstva, u koje ni
moja mati ni moja tetka nisu htele verovati, ispunila se preko svakog oeki-
vanja. Da li e se ispuniti i ona druga polovina? Sad dolaze te kritine dve go-
dine. Da li je politika situacija takva da ima opasnosti da izgubimo presto?!
Slivnica je samo jo jae iznela na vidik u kojoj je meri narod srpski ve-
ran svome kralju i domu Obrenovia! rekoh.
- A, narod je se na pokazao plemenit, splendide, sublime! Ne, dinasti-
ja nije u opasnosti da presto izgubi, niti u ja revolucijom krunu izgubiti! Ako
e se ona druga polovina proroanstva ispuniti, onda ja treba sad kroz godi-
nu dve da umrem. Izgledam li kao ena koja e skorim da umre?!
Kraljica je bila tada u pravom cvetu svoga zdravlja, svoje mladosti i le-
pote. Prosto je blistala.
- Vae Velianstvo, rekoh joj, klervoajantkinje i ako se zovu jasno
vidovite, ne vide svaki put jasno!
Ali vidite kako je pogodila prvi deo! Mnogo je manje bilo za verovanje
da u jednoga dana postati kraljicom, nego li da u, moe biti smru ili druk-
ije, jednoga dana prestati biti kraljica! Ja sam sad savreno zdrava, ali niko
mi ne garantuje da na zimu neu dobiti galopirajuu jektiku, ili da mi se ne
desi kakav nesrean sluaj, kakav accident. Vi ete mi se smejati, ali ja sam ve
poela da, kadgod se izvozim u Koutnjak, na koutnjakoj kapiji kazujem
koijau: pazite dobro na konje! Jer ako bi se konji sluajno poplaili pa jur-
nuli u umu, mogla bih se udariti elom o kakvu granu, ili o stablo kakvo, pa
na mestu mrtva ostati, i onda bi se ispunilo i ono drugo proroanstvo da u
izgubiti krunu usled neega to je u vezi s nekim drvima!
140
Naravno, ja nisam stenografisao govor kraljiin i molim da se uzme k
znanju da reiminu tanost naeg razgovora ne garantujem, ali jamim svo-
jom au da je u ovome to je napred iskazana sutina onoga to mi je kra-
ljica Natalija govorila pomenutom prilikom Maja meseca 1886-te godine.
Dve godine posle toga kralj Milan je traio razvod braka, a naskoro za-
tim abdicirao, te je kraljica Natalija faktiki prestala biti supruga vladajueg
kralja. Ispunio se dakle i onaj drugi deo onoga to je kraljici bilo predskaza-
no dok je jo malo dete bila. ak i onaj nejasni detalj o drvima nalazi dva
objanjenja. Misli se da je se kralj Milan konano reio da trai razvod braka
tek usled jedne neprijatne scene s kraljicom Natalijom u Koutnjaku. Drugo
je tumaenje - g-a Artemiza je ki jednog trgovca s drvenom graom!
Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje ne idem na to,
da smanjim, ma u emu bilo, moju i mojih drugova odgovornost za nae
dranje u pitanju razvoda braka. Moja je namera u prvoj liniji da ispravim to
je netano bilo u onome saoptenju o Proroanstvu, a uzgred da dadem je-
dan autentian prilog za prouavanje velikoga pitanja: ima li sudbine, i ima
li mogunosti da se unapred kae ta je nekome sueno!
U Londonu 5. Maja.
Va iskreni potovalac, eda Mijatovi
P. P. Ako bi ko eleo da o ovoj stvari ima i bliega obavetenja, neka mi pie.
Moja je adresa: 16. Bedford Gardens, Campden Hill, London, W
Prilozi 141
Male Novine, 6. maj 1903. prilog 6 [4]
Najbolja prijateljica
(iz 2. dela romana Jedno proroanstvo)
O dolasku ove babe bilo je malo ukanja u kneevom dvoru. Prvo, pa-
la je u oi sama baba svojim otmenim izgledom i dranjem i svojim osobitim
taktom i otmenou, iako je bila prosta seljanka.
Dalje, pala je u oi ona panja, koju je knez ovoj eni ukazivao, kao i
onaj dugi razgovor u etiri oka. Najzad, odmah posle dolasaka ove ene,
knez Milo je izdao neke naredbe koje su morale stajati u nekoj vezi sa razgo-
vorom koji je knez sa babom imao, a sve to bio je dovoljan povod da poslu-
ga dvorska naotri ui i zaotri jezii!...
Poglavito im je zamaklo za oi to, to je knez Milo o toj baba-Joki rekao
knezu Mihajlu:
Vidi li, sine, ovu staricu? Ovo je jedna potena dua. Poljubi je u ruku;
to je najbolja prijateljica kue nae.
Ove rei kneeve douje momak, koji se u taj mah desio u pobonoj so-
bi, i to je bilo dovoljno da se meu poslugom stvore itave skaske. Svak se za-
ueno pitao, otkud to, da najbolja prijateljica bude jedna obina, prosta se-
ljanka?
Meutim, tom prilikom knez Milo rekao je knezu Mijajlu jo i neto vi-
e i vanije, to posluga nije ula. Ali sam knez Mijajlo pridavao je toj stvari
toliki znaaj, da je o njoj jo istog dana uvee sastavio naroitu beleku, koja
je docnije naena u hartijama kneevim. Jedan deo te zapiske glasio je ovako:
Babo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, maije i vraanja
imaju neku silu. To je u naem narodu dosta raireno. Ali, to je stariji, kod
Baba je bivalo sve vee ovo sujeverje. Tako on sada veruje da su njegovom
povratku u oteestvo mnogo pomogle i razne vradbine, koje su injene u
Vlakoj. Jutros je Babo iao naroito u Topider, s jednim svetenikom, i tu su
oslobodili iz zida jednu osvetenu naforu, koju je Babo sakrio i zazidao u je-
dnom ekmedetu, jo 1839. godine, kad je odlazio iz Srbije sa zavetom da je
oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. I on veruje da je ova nafora
142
mnogo pomogla njegovom povratku. Ja ne mogu da verujem u te stvari. Ali
mora se priznati, da biva i takvih sluajeva, koji se ne mogu protolkovati obi-
nim redovnim putem. Ima jo mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. Evo,
i ovaj sluaj, za koji je jutros priala ova stara, rudnika baba Joka. Kad pro-
u ovi silni dolasci i navala sveta, te imadem vie vremena, ba u pozvati
toga oveka Miloa Tarabia, da ga vidim, da ujem kazivanje iz njegovih us-
ta i da se ja s njim razgovorim. Zato sam i zapisao ovaj sluaj i baba-Jokino
kazivanje da ga ne zaboravim.
Ovako se zavrava ovaj zapis kneza Mijajla.
ta je, pak, ispriala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i vaan slu-
aj, o kome se ovde nagoveuje, to emo videti u treem i poslednjem odelj-
ku ove nae knjige.
Naim tovanim itaocima. U izlaganju ove nae povesti doli smo do
take gde nastaje opis onoga proroanstva, po kome je i nazvano ovo delo
imenom JEDNO PROROANSTVO.
No ovo prianje nee biti produeno u iduem broju, ve se odlae za
prvi juni o. g.
I tako, 1. juna na list poee da donosi zanimljivo prianje o Jednom
proroanstvu, to se nee prekidati dok ne bude svreno celo delo. Dotle
pak, - do 1. juna - Male novine donosie drugi vrlo zanimljiv podlistak o
kome emo u iduem broju rei koju vie. Za sad napominjemo samo to toli-
ko, da je na novi podlistak iz pera jednoga uvenoga pisca kriminalistikih
romana i da spada meu najlepe i najzanimljivije proizvode te vrste.
Prilozi 143
Ogledalo, Pera Todorovi, 29. maj 1903. prilog 7 [5c]
Crno proroanstvo (1)
Da li je pok. Kralj Aleksandar znao o zaveri, to se protiv njega sprema,

i ta je i koliko je znao? - to su i zanimljiva i vana pitanja, ali pitanja na koja
tek ima da se odgovara.
A da bi ti odgovori bili bar priblino tani i potpuni, tu mnogi imaju da
priloe svoju svedodbu, da reknu svoju re, da kau po savesti ta o tome
znaju, ta su uli, videli ili lino iskusili.
Ja u ovde izneti ta ja o tome znam.
U 1902. godini u Malim novinama poeo je izlaziti podlistak Jedno
proroanstvo. Naskoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksan-
dar, i posle podueg razgovora o drugim stvarima on me upita:
- Ama vi ste poeli u Malim novinama iznositi nekakvo proroan-
stvo! ta e vam to?
- Pa, Velianstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam dogaaj
ima istorijske vanosti. G. eda Mijatovi napisao je o tome proroanstvu je-
dan izvetaj i u M. Novinama, pa su svi ti brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem - ree kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo da su u-
desa i proroanstva! Pa ipak bi najbolje bilo, da vi to prekinete i da vie ne pi-
ete o tome.
- Ali zato, Velianstvo?
- Zato to je najbolje sve to napustiti. A i to e vam da ba o tome pie-
te, kad imate puno drugih stvari? to da podgrevate ono to je bilo jo pre tri-
jestak godina? Pa onda, tu se, ini mi se, neto pominje o meni, a ako se ne
varam ak se i o kraljici neto prorie. Je li tako?
- Tako je, velianstvo.
- Pa kad je tako, onda to e vam to? - ree kralj prekorno. Neprijatelji i
onako jedva ekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi sad isto kao da im po-
maete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreu, i time im ta-
man idete na ruku.
144
Kralj je i ovo izgovorio otro i nabusito i ja sam se morao podue prav-
dati i uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor.
Razloio sam mu, kako se ba utanjem ire ravi glasovi i u narod se
unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je neto nauo o tome proroan-
stvu za dinastiju Obrenovia i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi uti-
mo, nee utati oni, koji mu ne misle dobra. Oni e se koristiti ovom prilikom
da u narod proture ba ono to ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome
mi prijatelji, jer mi emo opet stvar predstaviti blae i nai emo puta i nai-
na, da i ono to je zlo u tom proroanstvu okrenemo na dobro. To su bile po-
bude koje su i mene navele da piem o tome proroanstvu.
- Pa kako ete ga okrenuti na dobro, kad se tu prorie propast moje di-
nastije?! - ree kralj oporo, pa onda ponovi dva put: prorie li se to?... prorie
li se?...
- Prorie se, Velianstvo, ali ja u to opet nekako ublaiti i na dobro okre-
nuti!...
- Kralj me presee: - Vraga ete vi tu na dobro okrenuti!... i najbolje je bi-
lo da vi to niste ni potezali!...
- Ja vas opet uveravam, Velianstvo, da ete to u mome podlisku ispasti
lepo. Eto itajte redom, pa ete se i sami uveriti. A sad da prekidam bilo bi
vrlo nezgodno, i ba to prekidanje izazvalo bi veliku radoznalost i svakojaka
nagaanja i sumnjienja.
Kralj je utao zamiljeno, i na ove moje rei pozadugo ne ree nita. Po-
sle dodade polako:
- Najposle, ja za sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Mora-
ete otii do nje da se izvinite i da joj to objasnite. Ona taj va podlistak vrlo
ravo ceni i mnogo vam zamera na njemu. Nekoliko puta ve govorila mi je
o tome.
***
Nisam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak morao otii
kraljici Dragi. Ona me doeka stojeki i podue je tako sa mnom razgovarala.
- Pravo da vam kaem, g. Todoroviu, srdim se na Vas. Pre sam vae
Male Novine u slast itala, a sada, kad koji broj uzmem u ruke, uvek stre-
pim, da u njemu ne naem kako ste poeli ve iznositi ono prokleto pro-
roanstvo.
Zbunjen ovako oporim predusretanjem (inae kraljica je umela biti ve-
Prilozi 145
oma ljubazna pri doeku), ja nisam znao ta odmah da odgovorim - a kralji-
ca produi:
- Pa, za sebe toliko i ne marim. Ja sam na to ve oguglala i malo druki-
je gledam na te stvari. Ali za kralja me srce boli. On se siromah prosto iskida.
Jo se bojim navui e kaku bolest na se. Svaki dan napune mu glavu kojeka-
kvim dostavama, pa po svu no ne moe da trene od teke brige. Prosto e
ga ubiti ta nesanica, koja evo ve mesecima traje!...
Meutim ja se ve bejah pribrao te primetim:
- Za Boga, Velianstvo, ta vi to govorite! Zar moji podlisci ne daju kra-
lju mirno spavati!... To bi naopako bilo, ako je tako, ali ja isto......
Kraljica me presee: - Ta nisu ba samo vai podlisci, nego malo oni, ma-
lo druge dostave, tek kralju dosta da ga uznemiri i da mu san odagna. Posle
ta ne inim da ga umirim, ali sve badava. ivci mu se razdrae, pa esto ne
moe oka svesti. Vie puta ak i zora zabeli, a on jo nije ni trenuo. Tek kad
se dan ukae, on se malo smiri i zaspi, pa i to nije nikakav san: sve se trza i
preza. Boga mi, grdan greh inite, g. Todoroviu!...
Ja sam bio zbilja iznenaen ovim udnim prianjem kraljiinim i ja joj
reknem:
- Ja vas pokorno molim, Velianstvo, da me izvinite, ja prosto ni pojma
nisam imao o ovome to sad od vas sluam. Jo kralj meni veli, kako on ne
mari toliko za sebe zbog moga podliska, ali da glavno vi ustajete protiv toga,
i zbog toga sam doao k vama, da vam stvar objasnim i da se izvinim.
Kraljica se alosno smeila: - Naravno, kralj nee pred vama... - kraljica
se popravi - a i ni pred kim to da govori, ali istina je, da njega po neke stvari
neobino diraju. Eto, na priliku, vi niste znali to se kralj onoliko na vas na-
ljutio, kada ste, prilikom moje prosidbe, u vaim M. Novinama, odmah is-
pod naih slika, doneli lanak u crnom okviru i s krstovima, u kome se govo-
rilo o ubistvu i smrti pok. kralja Umberta.
Ja je popravim da lanak nije bio u crnom okviru. Ona produi ivo:
- Pa bila je debela crna linija i krstovi - dovoljno to, tu odmah ispod na-
ih verenikih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogrebu, o smrti, a kralj
ne moe da trpi take razgovore i ne mari da uje nita to se na smrt odnosi
i smrti se tie. im se takve stvari pomenu, on se isto najei, prosto mu se
smui, kao ono kad ovek vidi zmiju, gutera ili tako neto, od ega se grozi.
To nije strah, nego, kako u rei, kao neko gaenje!... I to je prosto u prirodi
njegovoj. Eto, ja sam pokuavala da ga na to naviknem, ali prosto ne ide...
Naravno, ja vama ovo govorim u poverenju, jer znam da ste na prijatelj...
146
Tek sada kraljica ponudi i mene da sednem, a i sama se spusti u fotelju,
pa produi:
- Jest, g. Todoroviu, ja vas smatram kao naeg prijatelja, i ba zbog to-
ga i hou da vas upoznam s ponekim stvarima, jer sam uverena da vi tu gre-
ite nehotice. Tako i onda...... ba onda kad ste u M. Novinama doneli na-
e slike, i kad je bio onaj lom zbog toga vaeg lanka o pok. talijanskom kra-
lju. Ja sam vas i tada branila pred kraljem i dokazivala sam da je taj lanak is-
pod naih slika doao sluajno i da vama nije ni na pamet padalo da time nas
vreate. Ali kralj nije hteo uti. On je bio tvrdo ubeen, da ste vi to uinili za
inat njemu i meni, i da ste naroito hteli da nae zaruenje dovedete u vezu s
ubistvom, krvlju, smru, nesreama u opte.
- Za Boga, Velianstvo, kako je Kralj mogao tako to i pomisliti? Onda
on prosto mene i ne poznaje! Da radim neto njemu i vama za inat!... ta ste
mi vi bili krivi, a i kakav bi to bio inat?..
Kraljica me presee i ree smeei se:
- E, e, onda ste vi mene po malo mrzeli, priznajte. Kralj je onda meni sve
priao, ta ste mu vi o meni rekli. Pa ipak za to, ja vam nisam mnogo zame-
rala, i branila sam vas pred kraljem.
- Pa nisam ni onda, Velianstvo, nita runo rekao o vama. Do due re-
kao sam to, da niste kralju prilika, i da s vama nee imati poroda. Ali, ja sam
tako onda bio ubeen, Velianstvo, i molim vas da mi to ne zamerite.
Kraljica se smeila.
- Ja sam to odavno ve predala zaboravu, g. Todoroviu, o tome moe-
te biti potpuno bezbrini.
- I verujte mi, Velianstvo, sve to sam rekao nj v. kralju, poticalo je evo
odavde, sa srca, i govoreno je u jedinoj elji za dobro i sreu kraljevu.
- Ja to potpuno verujem, potpuno verujem..... Pa ba s toga, to znam
da ste na prijatelj, ja vam ovako slobodno i govorim ove stvari, da zna-
te kako je, i da ne greite esto i nehotice. Kralj nee da prizna to, nee ni
da govori pred drugima o tim stvarima, ali u istini on je vrlo uznemiren
ovim raznim dostavama i doaptavanjem sa raznih strana o nekakvim za-
verama, atentatima i drugim nesreama. Kaem vam, on to nee da rek-
ne, ne priznaje, a najzad pravo i ima, g. Todoroviu, on je kralj i kako bi
to izgledalo da on rekne: Bojim se, strah me... Boe sauvaj, on to nika-
da nee izustiti ni priznati! Ali u istini on je i vrlo zabrinut i vrlo uznemi-
ren, i ba s toga dunost je sviju njegovih istinskih prijatelja, da uine sve
to mogu za njegovu sigurnost i njegovo umirenje. O tome ete i vi vodi-
Prilozi 147
ti rauna, pa ete, nadam se, to pre prekinuti va podlistak Jedno pro-
roanstvo.
- Uiniu sve to treba, Velianstvo, ali ja ne znam, i prosto moram da se
divim, ta vi to nalazite tako strano u mom podlisku! Bar u ovome to je do
sada izalo, nema apsolutno niega nezgodnog. Naprotiv, tu se ba velia di-
nastija Obrenovia; pria se kako je progoni knez Karaorevi i kako je ceo
narod traio povratak svoga starog knjaza Miloa.
Kraljica prihvati: - Opet vam kaem: Nije ono to je do sada izilo, ve
ono to tek ima da izie. Kralja plai ono crno proroanstvo, a mene jedi, ot-
kuda ste nali da o tome piete ba sad, kada nam i inae s drugih strana to-
liko prete i svako zlo slute i ele.
- Ali, za Boga, Velianstvo, ja sam ba za to i uzeo da piem o tome, da
to kako vi rekoste crno proroanstvo, malo ulepam i doteram; da razbla-
im onaj teki utisak, koji bi ono inae moralo ostaviti u narodu. Ja sam i kra-
lju o tome govorio.
Kraljica me upita, da li bi se to proroanstvo zbilja dalo malo ulepati;
ree kako je ona o njemu razno sluala, i zamoli me da joj bar u kratko ispri-
am ta ja o tome znam.
Upitam je, da li je itala ono, to je o tome g. . Mijatovi pisao u Ma-
lim Novinama, poto je to najbolji izvetaj o toj stvari.
- itala sam - ree mi kraljica - ali tu je g. Mijatovi prekinuo stvar ba
onde, gde je ona od najveega interesa. On je ispriao ta je proreeno do na-
ih dana, do dolaska na presto Kralja Aleksandra, pa je tu stao. A nas, narav-
no, najvie interesuje ba to, ta je za nas proreeno, dakle ta e biti s nama
i ta e biti posle nas? Zato vas molim ispriajte mi ta vi o tome znate. Ali
priajte sve, apsolutno sve, nemojte nita kriti ni preutkivati.
Tako pozvan, ja sam kraljici ispriao ovo:
***
U uikom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prolom veku,
iveo je ovek, po imenu Mateja.
I u svom selu, i u celoj okolini Mateja je bio poznat kao ovek koji je ma-
lo enuo pameu, ali ovek miran, koji nikoga ne dira.
28. Maja 1868. god. Mateja ode u oblinji okruni grad Uice, kuda je e-
e odlazio, i toga dana po podne tu u sred uike arije i na vidiku tolikog
sveta, on nada viku i dreku, koliko ga grlo donosi:
148
Haj.... ljudi!... brao!... ne dajte, ako Boga znate, ubie nam vladaoca,
ubie nam knjaza!... Ne dajte... ne dajte, za Boga.... Eno ga seku, eno ga sve-
ga jataganima iskasapie!... Gle kako krv tee! Uh, ala je strano!... Krv... krv...
Teko nama!.. Kuku nama!.. pogibe nam knjaz Mihailo!..
Na ove moje rei kraljica se strese:
- Uh, g. Todoroviu!... Zbilja je strano! Kako je moralo biti tom jadnom
oveku kada je, u svom vidovitom ludilu, sve to kao na javi gledao!...
Jadna, jadna eno!... ali suluda vidovnjaka, a nisi ni slutila, kakve
strahote tebe jadnu ekaju, i kako e ti tek strahovito biti iskasapljena i na-
grena.
Ja produim prianje:
Velika gomila ljudi iskupila se oko ovoga oveka. Pitali su ga to se
dere? On je objanjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.
Dola je i policija. Ludaka su prvo psovali, pa ga posle i uhapsili.
Oporoavao vladaoca... Kad sutra dan, a iz Beograda stigoe crni glasovi,
da je knjaz Mihailo 29. maja u Koutnjaku poginuo i grdno iskasapljen bio.
U poetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri. Posle su se
uverili da to ne moe biti, i pustili su ga na slobodu.
Ali tim povodom, na sasluanju kod vlasti Mateja je kazao i mnoge
druge stvari, koje od toga doba vae i kao strano proroanstvo, od koga se
jedan deo ve ispunio, ali od koga se drugi deo nee ispuniti, ako bude boja
a ne vraka sila!...
Sluajui ovu moju priu, kraljica je bila bleda i vrlo zamiljena, upravo
alosna. Ona ree tuno:
- Molim vas, priajte dalje. ta je prorekao dalje?
Toga oveka, Velianstvo, docnije su dovodili ak u Beograd. On je sa-
sluavan u ministarstvu unutr. poslova, pa ga je sasluavao i dugo s njim ra-
zgovarao ak i sam Kralj Milan. I na kraju krajeva iz sviju tih njegovih saslu-
anja i prianja izlazilo je ovo:
(svrie se)
Prilozi 149
Ogledalo, Pera Todorovi, 31. maj 1903. prilog 8 [5c]
Crno proroanstvo (2)
Knez Mihailo gine, a njega e naslediti njegov roak koji e Srbiju na-
muiti, ali e je i kraljevskim vencem venati - ona e pod njim da poraste i
ojaa....
On sam lino (taj naslednik Mihailov) metnue na glavu krunu kraljev-
sku, ali e biti zle ruke i zle sree.... Umree u najboljem dobu..!..
- Imae sina jedinca, koji e biti jo gore sree!.....
Ja malo zastadoh. Kraljica me, onako nekako ispod obrva, pogleda svo-
jim velikim, ivim, sjajnim oima i podue me je tako gledala tuno i ute-
ki. Mene taj njen pogled isto bejae pomeo, te i ja zautim. Kraljica me
opomenu:
- Priajte, priajte!...
Ja nastavim: Imae sina jedinca! I taj sin jedinac bie jo gore sree no
to mu je i otac bio... Nee imati od srca poroda i umree mlad, vrlo mlad, ne-
e napuniti ni trideset godina!
Kraljica uzdahnu duboko: Za Boga, g. Todoroviu, zar ba tako stoji,
da nee napuniti ni tridesetu?!..
- Velianstvo, vi ste mi zapovedili da sve kazujem i da nita ne krijem.
- Kazujte, kazujte, molim vas. - Ja produim:
- Svrie vrlo mlad i s njim e se ugasiti njegova svea?...
- Kraljica me presee: - ta to znai ugasie se njegova svea?...
- Znai, Vel., ugasie se ona svea, koja se u njegovom domu o slavi pa-
li, to jest: izumree njegova loza, nee vie biti Obrenovia!..
- Dalje, dalje. - ree kraljica mrano. Ja nastavim.
- Ugasie se njegova svea!... A zatim e Srbijom zavladati druga loza.
Ali ni ona nee bit dugovena. Izrodie se unutranje borbe i krvljenja, doi
e metei i meusobni sukobi, i strana, tuinska, neprijateljska sila zavlada-
150
e Srbijom i dumanski e pritisnuti rod srpski. I nastae tako strana i ne-
srena vremena, da e ivi, prolazei pored grobova predaka svojih, tu zasta-
ti i suzni uzdisati:
Otvorite se grobovi, da i mi ivi u vas legnemo!... Blago vama to ste
pomrli, te bar svojim oima ne gledate muke, bruke i jade nae!
A kad se narod srpski dobro namui i napati; kad prestrada sve ono,
to je Hristos na krstu prestradao, onda e se iz sredine naroda, iz sirotoga
doma i od prostoga roda srpskog javiti ovek, koji e svoj narod dii, poves-
ti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi budu zajedno i da budu sami svoji
gospodari, kako nikad pre nisu bili. I onda e nastati tako miran i srean i-
vot, narod e iveti tako zadovoljno, da e ljudi, prolazei pored grobova pre-
daka svojih, uzvikivati radosno:
Ustanite mrtvi da ivimo!
- Eto, Velianstvo, ovo je to crno proroanstvo!
Bleda i duboko zamiljena, nema i nepomina, kraljica je, kao skamenje-
na, sedela u svojoj velikoj stolici. Samo su joj oi sevale i neobino ivo sijale,
kad bi ih od vremena na vreme podigla gore.
utao sam i ja, jer posle isprianog proroanstva nisam znao ta da po-
nem. Na jedared kraljica podie glavu, zaustavi na meni onaj svoj udni, sjaj-
ni pogled i, poto me je tako dugo i nemo gledala, ona uzdahnu duboko, vrlo
duboko i ree skoro apatom:
- Strano proroanstvo!... Uasno proroanstvo... Nee doiveti ni tride-
setu godinu!.. A sada mu je tek dvadeset sedma!.. Znailo bi jedva jo tri go-
dine!.. To bi bilo uasno... uasno!.. Svemogui Boe, je li to mogue!..
Kraljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomijenim gla-
som, i izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda na jedared klonu, isto
kao da se smanji i sparui, spusti glavu u ake, i tako slomljena, skruena, ona
je dugo, nemo utala, a ja sam, sedei malo u strani, video sam njen zatiljak i
njen gojazni, beli, obli vrat.
U tom trenutku bejae mi je neobino ao.
- Boe, da li ne plae?! - doe mi u pamet.
I doista, kad kraljica malo posle podie glavu, njene sjajne oi bile su
vlane od suza. Meni doe na um da bi red bio da je ohrabrim, da reknem
kakvu god utenu re. Ali za udo, meni u tom trenutku ni jedna takva re
nije mogla prei preko jezika. I mesto kakve utehe, ja reknem:
- Ima jo neto, Velianstvo!... Jedna sitnica...
Prilozi 151
- Ima jo?.. A ta?.. ta ima jo?
- Ima to, Velianstvo, da e onaj ovek iz naroda, to e doi da izbavi
otadbinu, opet biti po dalekoj, dalekoj vezi od loze Obrenovia. Prorok je
rekao: To e biti kad iz suha, ogorela panja opet izbije mlada, sona ibljika.
To e biti od jedne daleka, daleke ilice, koja se ak tamo negde duboko u
zemlji sauvala.
Kraljica tuno klimnu glavom:
- Malo utehe za nas, gospodine Pero!
- Za udo, Velianstvo, taj udni prorok ak je i telefon prorekao, pa
ak i dravno uveanje Srbije.
- Kako to? - zainteresova se kraljica malko ivlje. - To nisam ni od koga
ula.
- Jest, Velianstvo, na jednom mestu on govori, kako e se kralj saveto-
vati sa svojim doglavnicima, pa veli: Kralj e biti u Beogradu, a njegovi do-
glavnici u Negotinu, Niu, Pirotu, Vranju, Prokuplju, Uicu, Loznici, pa e se
tako razgovarati. Islednik ga pita: Valjda misli razgovarae se preko tele-
grafa, jer kako bi drukije! Nije, nije! - odgovara vidovnjak. - Razgovarae
se nausmeno, ovako kao to ja i ti sad govorimo, svojim glasom i reima. -
Pa kako to moe biti da svojim glasom on govori iz Beograda, a oni iz Uica
i Negotina, pa opet da se uju?! To nije mogue! A posle, ti pominje Pirot,
Ni, Prokuplje, Vranje, a ta su mesta preko granice, u Turskoj?! - Sad su u
Turskoj, ali onda nee biti, - odgovara vidovnjak. - A za razgovor, ako sad
nije mogue, onda e biti mogue i ljudi e se onda tako razgovarati.
- udnovato!... To, vidite, nisam znala! - ree kraljica ivlje i radoznalo.
Ali odmah za tim ona se tre i dodade tuno: - Teko meni!... Jer ba ovo pro-
ricanje telefona i osloboenja, ako je istinito, najbolje pokazuje da e se ispu-
niti i sve ostalo to je prorekao... Nego da li je taj ovek sve to ba u istini go-
vorio, kako se sad pria? Jer znate kako je, g. Todoroviu. ovek rekne jednu,
a posle se naplete stotinu, to nikad nije ni mislio. Pa moda je tako i ovde?
- Pa moda je, Velianstvo, i dae Bog da se ova zla proricanja bar od-
nosno Nj. V. kralja ne ispune. to se pak tie istinitosti, ja sam uo da o tome
postoje akta u ministarstvu unutranjih ili spoljnih poslova, i da je to bilo sa-
kupljeno u dve naroite fascikle, koje je docnije i kralj Milan uzimao i naroi-
to ih amo u Dvor donosio, da ih ovde razgleda.
Kraljica ree da e ba narediti da se to potrai i izvidi. Ali to bi morala
uiniti kriom od kralja, jer je ona jo i ranije to htela, ali se bojala da bi to nje-
ga jo i vie uzbunilo, kad bi sve to naao i proitao u tim starim aktima.
152
Posle ovih rei kraljica se prenu, kao da se neega setila, i ree ivo:
- A, zbilja, vi o meni nita ne rekoste! A ja sam ula da je u tome proro-
anstvu i o meni re!
- Koliko ja znam, tu se govori samo kako e se kralj oeniti jednom gra-
ankom, Srpkinjom, i kako e ona potpuno podeliti njegovu sudbinu.
Sirota Kraljica rairi ruke i ree skoro kroz pla:
- Jao, Boe! Ja i ne traim nita drugo, no da s njim podelim sve... sve,
jer ini mi se i otrov bi mi sladak bio, kad ga s njim pijem. Ali, za Boga, g.
Tod., je li mogue da je taj umobolni ovek tako sve do sitnice prorekao, pa
ak i to kako e se kralj oeniti?!
- Pa enidba nije sitnica, Velianstvo! Naroito kad se jedan kralj eni, -
rekoh ja, tek da imam ta rei.
- Znam... razumem. Ali mi sami, kralj i ja, to nismo nasigurno znali,
upravo ak i od onoga poslednjega asa. A to na trideset i dve godine una-
pred prorie jedan sumanuti Uianin! Za Boga, je li to mogue?
Slegoh ramenima:
- Ne znam, velianstvo!... Tako priaju ljudi, kojima bi se moralo vero-
vati. A najbolje naredite poverljivo, da vam se akta svakako nau. To e vam
biti najbolje uverenje.
Da li je jadna i nesrena Kraljica Draga nareivala da joj pomenute har-
tije nau i ta je ona u njima nala i proitala, to ne znam. Ali, crno proro-
anstvo sumanutoga Uianina ispunilo se doslovce, zakljuno do kralja
Aleksandra, s kojim je slavna i zasluna loza Obrenova zaista iz korena is-
upana.
(Kraj)
Prilozi 153
Narodni list, 12. otobar 1903. prilog 9 [6c]
Proroanstvo
Po nekom ruskom listu, koji nam nije doao do ruku, donose ovih dana
gotovo svi listovi na strani, proroanstvo jednog vidovitog seljaka, Srbina. Bi-
e, da je to ono proroanstvo, o kome nam je odmah posle 29. maja javljao g,
eda Mijatovi. No on je tada izrikom napomenuo, da ne moe da se javi sve,
to je taj seljak iz Kremana prorokovao, ali se g. eda pozivao na to, da ima
ivih ljudi, dravnika u Srbiji, koji za to proroanstvo znaju, a koji mogu, kao
i on, potvrditi, da se je, bar do sada, ono proroanstvo seljaka iz Kremana is-
punilo. Evo kako saoptavaju sada u inostranstvu ovo proroanstvo:
Godine 1868. uzbunie se seljaci u jednom selu u Srbiji. U njihovom se-
lu stvorio se seljak, koji je kao sumanut trao po drumu i vikao koliko ga glas
donosio: ubie nam knjaza. Uskoro posle toga doista je ubijen u beograd-
skom Koutnjaku blaenopoivi knjaz Mihailo. Uslijed toga dobavie tog se-
ljaka i odvedoe ga u Beograd. Tu je on, pred tadanjim vlasnicima i mnogim
srpskim dravnicima prorekao sve ovo, to se je do sada u Srbiji doista i de-
silo. Seljak je govorio: Ja vidim jednog knjaza, koji e postati docnije kraljem.
Ali on e ravo vladati, i jo e ravije proi sa enidbom.
Imae sina, koji e gotovo kao dete usesti na presto. Ali e taj njegov sin
biti ubijen zajedno sa svojom enom, kraljicom. Za njim doi e na srpski
presto kralj iz druge porodice, ali i on nee biti srean... Poslije njega rasprti-
e se po Srbiji tuinci, i nastae tako patnje da e ivi zavideti mrtvima. Ali
kada patnje budu prevrile meru, javie se junak iz sredine samog naroda.
On e tuince isterati iz zemlje, usreie Srbiju u tolikoj meri, da e ivi go-
voriti mrtvima: ustanite pa delite s nama radost srdaca naih. Tako e se zbi-
ti, tako mi svete tajne moje oi kazuju.
Ne znam, da li ima u Srbiji ivih, koji su to proroanstvo lino uli od
ovog seljaka. Gospodin eda tvrdi, da je ovaj seljak to govorio pred njim. Ne
bi bilo zgoreg, kad bi nam jo ko mogao kazati, da li je ovo proroanstvo ta-
no, koje se sada raznosi po celome svetu.
154
Narodni list, 16. otobar 1903. prilog 10 [7c]
Jo neto o proroanstvu onog

seljaka iz Kremana
Mi smo u broju od prole nedelje doneli lanak na ovom mestu, pod na-
slovom: Proroanstvo.
Taj lanak napravio je itavu senzaciju zato, to se do sada ispunilo sve
ono, to je onaj seljak iz Kremana okruga uikog prorekao, a to proroanstvo
do sada nije bilo poznato iroj italakoj publici.
Tom prilikom, mi smo se obratili na stare ljude i molili smo, da nam ja-
ve to o tom proroanstvu, ako budu znali.
Odmah sutradan, doao je u nau redakciju jedan gospodin po imenu
Milan Ili, biv. osmotritelj (sada inovnik carinarnice) karantina raunskog.
On je radio 30. januara 1839. godine.
On nam je o tome proroanstvu priao ovo: Evo kako sam ja, g. uredni-
e, saznao za proroanstvo tog seljaka iz Kremana. Dok sam bio kao osmotri-
telj karantina raunskog, usnim ja u drugoj polovini 1867. godine ovaj san:
naao sam se u Jagodini. Vidim kneza Mihaila. S desne strane uhvatio ga Ili-
ja Garaanin a s leve strane turski paa. Odjednom ga Garaanin povue se-
bi a paa ga dobro gurnu i knez pade balak.
Sutra dan priao sam taj svoj san karantinskom momku, nekom Joksi-
mu anareviu. Joksim je znao, da taj seljak iz Kremana tumai snove i pro-
rie ta e se u budunosti dogoditi, pa onda ode kod njega i ispria mu za
ovaj moj san. Tom prilikom taj seljak izmeu ostalog rekao je: nee proi ni
godina dana, a knez e poginuti. Sem toga ispriao je sve o onom, to ste vi
u prolom lanku pod naslovom Proroanstvo doneli. Interesantno je to,
da se je do sada sve ispunilo to je taj seljak rekao.
Prema ovom glasovi o tom uvenom proroanstvu, koje danas pronose
kroz svet svi evropski listovi, znai da nisu izmiljeni. Ako jo to budemo sa-
znali o tom interesantnom proroanstvu, mi emo saoptiti naim itaocima.
Prilozi 155
Budunost, 14. septembar 1915. prilog 11 [8c]
Na brzu ruku
Kremanski prorok
G. Radovan Kazimirovi, doktor teologije, i ako je hrianin, nije ba ta-

ko milosrdan prema svojim blinjima. Jer, on pie, mnogo pie, dugo pie, ne-
prekidno pie... O emu? To je sasvim sporedna stvar (izgleda i za njega sa-
mog): glavno je da pie.
Ovih dana, on pie o uvenom kremanskom proroku Milou Tarabiu i
o njegovom sinovcu Mitru.
Ovaj drugi i nije bio ba pravi prorok, nego mu vie doe kao vice-pro-
rok. Ali to se tie Miloa - e, to je bio prorok i po. Ni u emu se nije preva-
rio. Sve su se stvari dogodile onako kako je on za ivota predskazao. Do sa-
da se nisu ispunile samo ove stvari: 1) propast Turske; 2) propast Austrije; 3)
budunost Carigrada; 4) proglas srpske carevine; i 5) Kruevac - carska pres-
tonica.
Tako nas uverava g. Kazimirovi. I treba samo jo da se ispune tih pet
sitnica, pa da onda i ja poverujem i njemu i kremanskom proroku.
Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hriansko-crkvene take
gledita, kako mu izgleda ceo ovaj proroki zanat? Zar mu to ne mirie na je-
res? I dok danas ovaj na doktor teologije ovako reklamira kremanskoga pro-
roka, zar njegova milosrdna sabraa nisu u Srednjem Veku slali za te stvari
druge, kao vece i vetice, na lomau, ili na toak, ili na panj, ili uopte na ta-
ko neki skruen hrianski instrumenat?
Ja se ne razumem mnogo u cerkovnim stvarima, jerbo nisam doktor te-
ologije, kao g. Kazimirovi, pa nisam ak ni magister. Ali, ini mi se, po hri-
anskom uenju, da ne moe svaka baraba biti prorok. Vrlo je teko dobiti
od Gospoda Boga koncesiju za proricanje - mnogo tee no, naprimer, od g.
Peia za rudarsko istraivanje ili od g. Voje Marinkovia za izvoz opijuma -
i poslednju koncesiju za proricanje. Bog je izdao proroku Jeremiji i Jovanu
Pretei zakljuno, pa i to preko volje, jer je naprimer gorepomenutoga Jere-
156
miju bio baksuz celoga veka i morao je zbog svoje vidovitosti i dan i no
plakati.
Proricati, to znai petljati se u Boije Stvari: biti u neku ruku konkurent
Provienju. A meutim zna se da je Provienje iskljuivi vasionski monopol.
Uveren sam da e se i g. mitropolit sloiti sa ovim mojim pobonim hri-
anskim miljenjem.
ovek koji se smeje
Prilozi 157
Velika Srbija broj 14, 23. april 1916. prilog 12 [9c]
Kremansko proroanstvo
Ima povie godina, kako se po Srbiji prepriava proroanstvo jednog

obinog seljaka iz Kremana (okr. uiki). Po tome proroanstvu kao sa nekom
zebnjom i zlom slutnjom, iekuje se t. zv. kremanske godine, kada e srpski
narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strane muke.
Kako je ovim dogaajima, prema proroanstvu, prethodio nestanak
Obrenovia, to se ranije o ovome proroanstvu govorilo tajno i u najuem
prijateljskom krugu, iz bojazni da se ne bi imalo posla s policijom zbog pro-
noenja obespokojavajuih glasova.*) Kad su nastali ovi ratovi, o ovome se
poinje vie govoriti i verovati, tako da je ovih dana i u nekoliko stranih
ozbiljnih listova ukratko pribeleeno ovo nae narodno verovanje. Kada su i
stranci poeli ovo nae proroanstvo da prepriavaju, onda zato ne bismo i
mi malo opirnije izneli ono to je do danas kod pojedinih poznavalaca u us-
pomeni sauvano.
Nikakve stvarne podloge nema na osnovu ega bi se u opte moglo ve-
rovati, da se ova proroanstva mogu obistiniti. Nije udo to mnogi sve ovo
smatraju kao jednu nemogunost ili da iova proroanstva pogaaju tek onda
poto se sve to ve desilo.
Nesumnjiovo je da je jo pre 50 godina jedan seljak iz Kremana pro-
rokovao i da su mnogi na osnovu njegovog proricanja iekivali ove sada-
nje dogaaje. Samim tim to se pre toliko godina i bez ikakva osnova
tvrdi i prorokuje o propasti Srbije i munim danima za srpski narod, pa
kad se silom ranije nepoznatih okolnosti zaista zapadne u takve dogaaje,
onda poinju da se kolebaju i oni to nisu nikako verovali. Ako je verova-
ti, da je ovaj seljak zaista prorekao ove sadanje dogaaje, ipak i sada sva-
kom stoji do volje da veruje ili da ne veruje da e se to proroanstvo do
kraja ispuniti. Treba imati na umu da Kremanac govori o dogaajima kao
da ih posmatra, a nikako ne objanjava uzroke i nain, kako e se oni
razvijati.
Ovde emo izneti podatke, koji su prikupljeni od linosti, koje su ovo
saznale ili od samoga proroka ili od njegove najblie okoline.
158
U drugoj polovini prologa veka iveo je u Kremnima (okr. uiki) je-
dan seljak po imenu Milo Tarabi. On je imao udne oi, blago i pobono
ponaanje, nije se enio, nepismen, malo govorljiv, bio je vrlo poten, iveo je
povueno i malo se s kim druio, najee je bio sa stokom u planini, nikome
nikakva zla nije uinio, ni mrava nije uvredio. Imao je mo da prorie doga-
aje od opte vanosti ili kao to na narod kae, bio je vidovit, te je mogao
unapred da vidi dogaaje, koji e se desiti. Kad bi ko od Miloa potraio da
to o linim stvarima i dogaajima prorie, obino bi se ljutio i rekao: Nisam
ja vraara!. Uopte retko se s kime hteo razgovarati o ovim buduim doga-
ajima: da je bilo samo nekolicinom njih, ijim se iskazima i sada moe pot-
puno verovati. Jedan od dobrih poznavalaca toga proroanstva bio je stari
prota uiki pok. Gavrilo, koji je o tome mnogima priao, pa se ak tvrdi da
je to pribeleio i negde tajno ostavio (verovatno je da e se to docnije i nai).
Ima i sada ivih savremenika, koji su lino o tome sa prorokom razgovarali.
U jednim naim novinama bilo je pre kratkog vremena o tome govora, te ne-
ma potrebe da se ponavlja.
Ovim Miloevim proricanjima nije se u poetku pridavalo vanosti, ali
se docnije svet sve vie o ovome interesovao, prepriavao i nadovezivao. U
svojim proricanjima Milo nije odreivao vreme, kad se ti dogaaji deavaju,
ve ih je vezivao sa drugim od manje vanosti, - o ovome e se u toku izlaga-
nja uz put pomenuti.
Milo nije dugo iveo, ali je govorio da e i posle smrti iveti. Njegov
sinovac Mitar Tarabi tvrdio je da mu se njegov ika javlja i da se s njim raz-
govara kao sa ivim ovekom, ne u snu ve na javi. Posle smrti Miloeve
niko se nije hvalio da se s Miloem razgovarao.
I Mitar je imao neega tajanstvenog. Dobro je znao strieva proroan-
stva i izgleda da je u njih poneto od svoga unosio. Ne znamo da li je Milo
govorio ili je to Mitar kasnije dodao, kako e u ove kremanske godine ra-
vo proi jedna narodna skuptina, koja se ima o Mitrovudne sastati.
Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloeva proroanstva, koja
su se posle njegove smrti ispunila. Naroito je to potrebno da se vidi, kako je
on po svom pojimanju objanjavao pojave, za koje u ono doba prost ovek ni-
je ni pojma mogao imati.
Kad niko u tome kraju nije ni oekivao, Milo je govorio da e iz zemlje
otii Knjaz Aleksandar i da e se vratiti knjaz Milo. Kad mu je jedan tvrdio
da je svojim oima itao, da je Knjaz Milo umro i da je u Vlakoj sahranjen,
onda je Milo ljutito rekao da e Knjaz Milo ustati i dve godine vladati u
Srbiji, pa kada je to rekao okrenuo je lea i otiao.
Prilozi 159
Neko vreme ranije pred pogibiju Knjaza Mihaila rekao je pokazujui na
dlaku: o tanjoj dlaci visi knjaev ivot!. Onoga dana kada je Knjaz Mihailo
u Topideru poginuo i kada niko o tome dogaaju u Uicu nije ni slutio niti
ma ta mogao saznati, od jednom je prorok na uikoj pijaci poeo vikati:
Ne dajte ljudi! Ubie Knjaza!. Povodom toga bio je uhapen, ispitivan i kao
potpuno nevin puten. Policija je zabeleila i uvala ova njegova sasluanja
ili bolje rei proricanja. Za ovo je znao i kralj Milan.
Prorok je govorio da e posle Knjaza Mihaila doi neki rod Obrenovi-
a i da e pod njim Srbija biti uveana. Za ovo verme kae:
Imaemo dva rata s Turcima i Srbija e se osloboditi od Turske; Dosta e-
mo pretrpeti, ali neemo tako mnogo dobiti. Posle toga pod Obrenoviima se
Srbija nee vie poveavati.
Imaemo jedan rat sa nekom bratskom silom i biemo posramljeni.
(Ovako je prorekao rat s Bugarima, 1885. god).
U to doba izii e novac kao riblja krljut (ovako je prorekao nikleni no-
vac); pa e biti novac jedno pare hartije (ovako je prorekao banknote - banke),
koje e svet u poetku nerado uzimati, ali e svaki posle rado primati, a dukat e
biti redak; zemlja e se meriti i prema meri plaati danak (ovako je prorekao
plaanje poreze na zemlju po hektaru); vladar e enu oterati, pa zatim svoju
zemlju ostaviti (ovako je prorekao razvod braka i abdikaciju Kralja Milana).
Za vreme ovoga poslednjeg Obrenovia svoj e svoga na sudu goni-
ti. Ovaj e se nesreno oeniti. U ovo e se doba ljudi moi na daleko me-
u sobom razgovarati t. j. da jedan drugog zbog daljine ne vide a razgovor
uju (ovako je prorekao telefon). Tada e Obrenovia za jednu no nestati,
kao da ih je grom pobio.
Narod e ponova dovesti Karaorevie. Za njihovo doba Srbija se po-
veava i prolazi kroz oajno stanje, - i to su vreme Uiani nazvali Kreman-
ske godine ili Kremaneve godine.
Ranije je prorekao da e kroz Srbiju proi eleznica, a pred kremanske
godine pojavie se kola to sama idu, stoka ih ne vue. (Ovako je prorekao
automobil).
Pred ovo doba Tarabii (njegova porodica) e osiromaiti, a jedan od
njih otii e u slubu, vratie se i ogazdie se. (Zaista se tako i desilo. Tarabi-
i su se izdelili i osiromaili. Jedan od Tarabia ode u slubu i sa neto zara-
de vrati se i otvori kafanu. - sad se lepo ima).
Rodie godina, kao to skoro nije rodila. Tada e ljudi otii u rat, a ene
i deca nee moi postii da srede letinu. (1912. god.) To je poetak ratova.
160
Posle prvih ratova Srbija e biti uveana i ispravie se granica. Posle
toga nee se ni ogodiniti t. j. nee se sastaviti ni godina dana, pa e nastati
pravi rat. Ovo e biti svetski rat, u kome e se silna krv proliti. Kad bi sva
ova krv jednom rekom protekla, valjala bi kamen od tri oke. Tim ratom ot-
poinju t. zv. kremanske godine.
Na Srbiju e navaliti jedna sila. Porobie i polomie ravnu Srbiju do
Bukova. Preko argana (planina u blizini Kremana) ili prei ili neprei neto
njene vojske, ali tu puka pui nee. Selo Kremani gotovo nita nee stradati.
(Kazao je da u Kremani za vreme prvih ratova sa Turcima nee Turci ui, ma
da e tu blizu preko planine doi). Najpre emo tu silu na ariljskom polju (u
uikom okrugu izmeu Poege i Arilja) potisnuti, pa emo je oterati kao
kad se rukom mahne. Tada emo zauzeti neto Bosne i zaustaviti se do Dri-
ne, tako da e uprija na Viegradu biti pola naa a pola njihova, - i tu emo
dugo ekati. Bie blaga zima i svet e tada vie od boletina poumirati, nego
to je u borbi izginulo.
Sve se ovo dogodilo prilikom prvog austrijskog upada preko Drine.
Posle toga ekanja nastaju najstraniji i najoajniji dani iz vremena kre-
manskih godina.
Sa severa e udariti jedna slia koja e brzo kao oblak svu Srbiju
pregaziti i porobiti. Zemlja e biti porobljena i pusta, nema ljudi, nema stoke.
Ono neto sveta to je u Srbiji zaostalo, u crno je zavijeno. Bie glad i od gla-
di e se umirati, bolesti i veala. ivi e proklinjati i as kada su se rodili.
ivi e zavideti mrtvima, koji su ranije poumirali. Dolazie se na grobove
i govorie se: Blago vama koji ste ranije umrli, te ovo niste doekali!
U ovo doba u Srbiju dolazi car. (Zaista, zimus je dolazio nemaki car
u Beograd i u Ni.)
Ovo nesreno doba nee dugo trajati.
ovek, ini mi se, po imenu Petar povee narod u borbu. Neki tvrde da
je to vailo za onu borbu, koja je otpoela sa uspehom na ariljskom polju pri-
likom dolaska Kralja Petra na vojite.
Ovom prilikom kod nas nee vie biti onako velike pogibije, kao to je
to ranije bilo. Ona e strana sila iz Srbije otii brzo kao oblak i bre nego to
je dola, tako da e ih ene preslicama proterati.
Srbija e biti pusta; ene a na panj uzjahivati mislei da je muko; ve-
lika nematina tako da i onaj to ima nee mu biti vajde to ima; bie otima-
nja i razbonitva: ubijae se za uto dugme.
Prilozi 161
Ne znam da li je Kremanac govorio ta e biti sa pojedinim silama po-
sle rata, ali je posigurno rekao ovo:
Rusija pobeuje i postaje vea i silnija nego to je ikad bila. Rusija e bi-
ti najsilnija drava.
Raspad Austrije i propast Turske.
Za carigrad kae da e biti niiji i svaiji. Osim toga, kae da e u Ca-
rigradu biti nekakav veliki sud.
Posle ovih ratova nee biti vie ratova, nego e sporove izmeu drava
reavati izbrani sud.
Kao to je ranije reeno, Srbija e se osloboditi. Pojavie se car na Is-
toku i pozvae nas da uzmemo to je nae. Srbija e biti vea nego to je
ikad bila. Gde je srpska kua, bie srpsko. Karaorevi ponee carsku
krunu u Kruevcu. Kad se sve ovo utia i uredi nastaju sreni dani: zemlja
e raati kao nikada dotle, otvorie se mnogi rudnici i na njima drava i na-
rod imati velike zarade. Nastae blagi i sreni dani, kao to to niko nije za-
pamtio, tako da e ivi dolaziti na grobove mrtvih i govorie: Ustanite
mrtvi da se nauivamo! U ovoj optoj srei prorok nije ni svoje Kremane
zaboravio, jer je govorio da e tek tada u kremenima biti podignuta
crkva.
Da se doe do ovoga srenog vremena, s pravom je Kremanac govorio:
Blago onome, ko to vreme doivi!
Po nekim prilikama i dogaajima, kako je to Kremanc vezivao, izgleda
da smo na izmaku tih nesrenih dana. Bog je dobar!
***
Pria se, kako se neki u reci davio i molio Boga i Sv. Nikolu da mu po-
mognu. Javi mu se Sv. Nikola i rekne da mu ve pomae, ali neka i on malo
rukama razmahne. - I mi smo sada kao ovaj davljenik, samo treba rukama da
razmahnemo pa e nam i Bog pomoi.
Zaista, vabe su sa severa dole i Srbiju salomile, a zatim su je sa Buga-
rima opljakali i popalili. Oni vojnici, koji su se predavali, upotrebljeni su naj-
pre da opravljaju putove i mostove, zatim su ih Bugari i vabe poubijali. Sta-
riji ljudi i deca preko 14 godina oterani su u Nemaku i Bugarsku da robija-
ju. Dakle, istina je da su u Srbiji sada zaostale samo ene i sitna deca, koje od
gladi, bolesti i na vealima umiru.
162
Da bi po kremanskom proroanstvu ene mogle preslicama oterati
neprijatelja, potrebno je da vojska najpre pobedi i satre toga neprijatelja, kao
to smo to jednom ve uinili na Rudniku i Kosmaju.
Razmahnimo rukama, a Bog e nam pomoi!
Jedan koji veruje
*) U poslednje vreme pok. Pera Todorovi pisao je o ovome proroan-
stvu, ali su dobri poznavaoci tvrdili da tu ima dosta netanosti, koje su dole
usled prepriavanja.
Prilozi 163
Vreme, 30. decembar 1928. prilog 13 [11c]
Jo neto o Kremanskom Proroanstvu
Pismo jednog nepoznatog oveka Vremenu
Od jednog itaoca, koji eli da ostane nepoznat, urednitvo je primilo

ovo pismo:
Paljivo sam pratio sve to je ovih dana donosio list Vreme o Kreman-
skom Proroanstvu od g. dr. Rad. Kazimirovia. Ovo je mnogo potpunije od
onoga to je on ranije tampao u Nikom Glasniku.
Na prvom mestu treba g. Kazimiroviu blagodariti to je mnoge pojedi-
nosti ovoga proroanstva izvukao iz zaborava. Sve to je proteklo, ve po to-
me nema vrednosti, te svakome ostaje do volje da veruje da se to doista rani-
je predvialo. Jedino to se osea praznina iz proroanstva iz budunosti. To
je g. Kazimiroviu, verovatno, bilo nepoznato.
Ovom prilikom molim urednitvo lista Vreme da izvoli u svome cenje-
nom listu tampati to sam i ja o ovome pisao u listu Velika Srbija, koji je
izlazio u Solunu 1916. godine. Tada nam je bila ostala nada samo u Boga i bi-
li smo prinueni da se od oajanja leimo i verovanjem u Kremansko Proro-
anstvo. G. Kazimirovi sada pominje ove moje beleke. Ostau i dalje kao
nepoznati pisac. Sada mi se daje prilika da dodam tome pojedinosti odnos-
no budunosti, i da popravim to je g. Kazimiroviu bilo nepoznato. To mi je
toliko lake uiniti, to smo iz istog izvora prikupljali, samo to sam ja imao
mnogo vie vremena da te pojedinosti sluam. Ako sam neto u svom izlaga-
nju omaio ili zaboravio rei, to nije udo kad se ima na umu da se to u rani-
je vreme nije smelo pribeleiti, a docnije se na to nije mnogo ni polagalo.
Potrebno je da napomenem da je u listu Velika Srbija izalo nekoliko
omanjih pogreaka odnosno interpunkcije i stavljeno je Raspored Austrije
mesto Raspad Austrije, - to se lako moe uoiti.
Na posletku mogu i ovo dodati. Ako bi g. Kazimirovi hteo posebno
tampati ove svoje zabeleke, moe i sve ovo moje nepromenjeno dodati, s
tim da ja i dalje ostanem kao nepoznati pisac. Naroito napominjem ne-
164
promenjeno, jer tu ima pojedinosti koje g. Kazimirovi nije pomenuo, a ko-
je imaju svoju vrednost.
Posle svega ovoga potrebno je da u vidu predgovora iznesem moje na-
pomene:
1) O pojedinostima proroanstva moglo se najbolje saznati od prote Za-
harije iz Kremana, kao to je to inio i g. Kazimirovi. O svemu tome bilo je
dobro poznato i ostaloj protinoj rodbini. Zatim dobro je ovo znao Dobra Ru-
i, a ree je o tome hteo govoriti prota Milan uri: dodajem da je Dobra
Rui pisao samo o narodnom verovanju i pogaanju iz pleke (i kada je to
dao Akademiji Nauka), a o Kremanskom Proroanstvu imao je zabeleke, ko-
je mu je bio napisao neki Moljkovi, koji je - ini mi se - bio optinski pisar u
Kremnima. ta je bilo sa tim rukopisom objasnio je g. Kazimirovi.
Kad sam o Kremanskom proroanstvu pisao u Solunu, pojamno je to
njih dvojicu nisam smeo pomenuti. Iz zemlje kralja Konstantina mogao je, na
neki nain, a zbog interesantnosti, taj list dospeti i do austrijskih vlasti, koje
bi ovu dvojicu petljali.
Kao mimogred dopunjavam g. Kazimirovia, da je Mitar zaista tvrdio
da e srene dane doekati i on i prota Zaharije, a da to nee doekati pro-
ta uri.
2) Zvanina sasluanja o Kremanskom Proroanstvu uvana su u Minis-
tarstvu Unutranjih Dela, odakle ih je uzeo kralj Milan i zadrao. Veruje se,
da je prepis uzeo Nikola Hristi, a kao posigurno je da g. ed. Mijatovi ima
podake i da e se u svoje vreme objaviti.
Dopunjavam tvrenje g. Kazimirovia da prota Zaharije nije bio siguran
da je prota Gavrilo zaista u temelje kue uzidao rukopis o ovome proroan-
stvu. U toliko je bilo tee proti Zahariji rei to o mestu gde je to uzidano, kad
se pre nekog vremena htelo taj rukopis potraiti. G. Kazimirovi sad predla-
e da se ovo potrai. Traenje bi se moglo izvriti samo pod strogom nau-
nom kontrolom. Treba napomenuti da ta kua ne predstavlja ba neku
vrednost.
3) Potrebno je da napomenem da pri tampanju u listu Velika Srbija
nije se, iz opravdanih razloga, smelo ma ta spomenuti o Rusiji. udi me da
g. Kazimirovi to bar sada ne pominje.
Za Rusiju je prorok rekao da e se taj rat bez nje svriti, jer e se ona o
svome jadu zabaviti. Kad se ona od svoga zla izbavi, bie najmonija sila,
da e se o njeno prijateljstvo svi otimati. Tada e ona zauzeti Carigrad i t.d.
Posle toga nee vie biti ratova itd.
Prilozi 165
Kremanac je govorio o belom caru u Rusiji. Ne mogu posigurno tvrdi-
ti u koje e to vreme biti, kao i o njegovoj ulozi. Docnije u i o tome jo neto
dodati.
4) Naroito sam obratio panju, kako e se izraziti i objaviti proroan-
stvo o naoj velikoj narodnoj nesrei t. j. koliko e trajati i kako e se zavriti.
Nije se smelo pomenuti, da emo troje Trojice-Duhove (praznik) provesti pod
stranom silom. Dalje, ako se paljivo uporedi sve to je o tome napisano u ve-
zi sa pogovorom i onom priom o Sv. Nikoli, onda se lako moe uoiti: bie
tekoa pri ulazu i neto pogibije kroz Srbiju i da e onda strana sila iz Srbi-
je otii brzo kao oblak i t. d.
Uz osloboenje Srbije pomenuta je pojava cara na Istoku i zatim Po-
zvae nas da uzmemo to je nae. Dakle, zaista su nas pozvali i t.d. Kao
to je ranije proreeno rat s bratskom silom t. j. Bugarskom (1885), tako i
ovde se pojava cara na Istoku ima odnositi na Bugarsku t. j. dolazak cara
Borisa. Ovde treba napomenuti, da i sada dobri poznavaoci ovog proroan-
stva tvrde, da se pojava cara na Istoku odnosi na belog cara u Rusiji, o
kome je ranije pomenuto, i da ni mi nismo sve zavrili.
5) O Mitrovskopj skuptini g. Kazimirovi nita ne pominje. Ranije sam
to, kao mimogred, pomenuo, a sada se moe u nekoliko objasniti: na svaki
nain to se odnosi na sadanju skuptinu, koja je oko Mitrovdana bila i otvo-
rena, a nije nikako prekidala sve do nesrenog 20. juna.
6) Ranije nije pomenuto i o ovim proroanstvima: o oveku sa kraom
rukom koji je pokrenuo rat, o riem oveku, o tami koja e tri dana i tri noi
trajati i da emo se sa mrtvim - njihovim duama moi razgovarati.
7) Kad se paljivo proita sve ono to je tampano u Velikoj Srbiji, da-
de se uoiti da jo nije dolo ono sreno doba, kad e se rei Ustanite mrtvi
da se nauivamo!
Zavretak proroanstva:
Karaorevi ponee carsku krunu u Kruevcu.
Zato e ba Kruevac biti carska prestonica, to Kremanac nije kazao ili,
bolje rei, niko ga nije ni pitao.
(Nastavie se)
/nastavak teksta ne postoji u arhivi Narodne Biblioteke/
166
Vreme, 17. april 1929. prilog 14 [12c]
Kremna, prestonica nahije proroka

protivu Obrenovia
Tajna Kremanskog Proroanstva

objanjava se tek u najnovije vreme
Uice, 16. aprila. Nije to bilo ba tako davno od kada se pojavilo proro-
anstvo brae Tarabia iz Kremna. Nije tome bilo davno kako se to proroan-
stvo poelo iznova komentarisati i iznova prepriavati, na jedan sasvim dru-
gi nain, kao to se redovno radi u mistinim sluajevima ljudske vidovitosti.
Odatle veliko jedno interesovanje za Kremnu, taj udni mali, razbacani
seljaki centar proroanstava. Kremna, selo koje se ratrkalo po brdima ui-
ke nahije, koje se razvezlo kozama i ovcama daleko do pod sam Zlatibor.
Kremna u kojoj svaki ovek vidi kad god zaeli ono to hoe da vidi: satanu
ili Boga, prolost ili budunost. Svi su planinci takvi. Priroda i njene jezive
grubosti u gorama, velike senke, malo sunca, strahote zverinja i nerodice,
strahote napora i dalekih enji, oduvek su bile ono to je proizvodilo najobi-
nije, istina bistre ljude, u najuvenije proroke.
Kremna je prestonica proroka uike nahije

Svaki je Kremanac prorok, pa i braa Tarabii.
Tu pusto selo umire ve pre mraka. Jeziva stvarnost da je sneg jo uvek,
evo pred Vrbicu, na planinama, da su ovce gladne i da se nema ta zaloiti,
da je prestala otuna svaa oko politike i svest se gubi u tajanstvenim zam-
raenjima, vraa ljude na ognjita sa mokrom vatrom i predaje ih duvanu i
snu. San je slika smrti ali pra-lik proroka. Ko vie spava i vie sanja, taj ima
vie predispozicije za proroka. Svaki stanovnik razbacanog sela Kremna je u
sutini veliki spava, velika sanjalica, veliko mavalo. Zato je svaki Krema-
nac prorok. Zato onda da to nisu bili i braa Tarabii, oko kojih su i dinasti-
je lomile koplja?
Prilozi 167
Ali tu, na licu mesta, u Kremni, gotovo da niko vie ne zna nita o pro-
roanstvima Tarabia. Razlog tako prost: oni, od starine Crnogorci, ubeeni
u svoju linu vrednost, ne potuju nita to ne pripada samo njima. Na uspo-
meni Tarabia, koja stvarno ne prestaje u dugim priama od kolena na kole-
no, zasniva se danas jedan neobian kult proricanja. Taj kult svedoi da je
fantazija jedna ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa surovom
prirodom.
Seljaci iz Kremna svi su gordi, ali svi nekako nameteno tuni. Oni su
daleko od svake pitomine. Tu blizu mirie glad i Sandak. Ogromne ume Ta-
re i strane uspomene iz borbi, neprilika na granici i gladi za vreme okupaci-
je, uticali su na duu ovoga sveta i usadili u nju jedan neizmeran i neizgladni
bol. Ne treba im zamerati to nee da imaju poverenja ni u koga. Kremanci
su svakome strani i svako je stranac u Kremni. Tu je najogranieniji krug po-
verenja u nekoliko porodica. Sem njih ovce, koze, bikovi, volovi i krljave
kravice. Gore, ume, hladnoa i kopci. Uderice.
Treba doi do Kremne, pa onda do Uica, pa reiti tajnu Kremanskog
Proroanstva. Ono se tu razotkriva kao neto to se nije desilo sluajno, nego
namerno. Vetina je iskoristila kult.
Prota uri i prota Zarija

Kako u Kremnima niko ne govori sa strancem, potrebno je nai one ko-
ji su bliski Kremancima, ali su se ve civilizovali i preli u varo da bi tu svo-
jom bistrinom i elastinou posluili istini.
U Uicu ima svega nekoliko ljudi, dalekih od javnosti, koji znaju o tom
proroanstvu veoma mnogo.
Jedan od tih interesantnih ljudi je uiki trgovac g. Vukola Radovi. o-
vek koji postaje plahovit i neobino plaljiv kad je re o tome da razbistri Kre-
mansko Proroanstvo. On ima prema njemu jedno interesantno potovanje i
krije jo masu novih, neobjavljenih reenica Tarabievih, pa ak i svojih. I sam
roak Tarabia, on je uobrazio da treba da nastavi sa proricanjem koje lei u
tradiciji njegove kue. Ali, drei se tajanstven, on e vrlo teko izdvojiti ne-
to to je bilo interesantno samo po sebi. Sve su to senzacije u pupoljku, ne-
razumljive, nagovetene.
Tajna zakopanih zapisa o Tarabiima

Stanuje negde daleko na brdu na periferiji Uica taj Vukola Radovi i
trai stalno nove motive i nova objanjenja tajanstva. Poslednjih dana on je
168
bio pritenjen nekim udnim vienjima, koja su imala veze koliko sa politi-
kim razvojem dogaaja poslednjih dana, toliko i sa dnevnim potrebama se-
ljaka. Priroda, nesree, velika imena. To su odavna rei u reniku proroka. On
ih i dalje forsira i zamrauje, kao to su uostalom radili i sami Tarabii.
Nepristupaan, ovaj Radovi, stari kome Bog daje iveti na sreu vi-
zija, jedan jedini put otkrio je svoje tajne sile nekom Uianinu, ija je ispiti-
vaka ustrina neosporna. U tim proroanstvima bilo je svega i svaega, ali
niega od stvarne vrednosti, niega od onoga to bi bilo dalje od vizije Tara-
bia. Moda najinetresantnije vienje, koje je odavde doprlo i u masu, to je
vienje o zapisima proroanstava Tarabievih.
Zna se, da se doskora mislilo, to jest podravalo od strane pristalica kre-
manskih proroka, da se zapisi o proricanju Tarabia nalaze zakopani u teme-
ljima kue prote Radulovia iz Uica. Prota Zarija je vrlo veto udesio da se
ta vest odri u narodu, poto niko nije verovao da e prota Radulovi dozvo-
liti da se njegova kua iz toga razloga rui. A, bilo je mnogo tih koji su to tra-
ili iz nekih viih interesa.
Meutim, desilo se neto neoekivano. Posle rata Radulovieva kua je
morala da se rui silom prilika. Tu, pored starog hotela Trufunovia, trebalo
je da se podigne, u glavnoj ariji, jedan moderan hotel, kafana i restoran.
Vlasnici kue prote Radulovia bili su primorani sluajem da prodaju svoje
imanje, i stara protina kua jednoga dana dola je, na veliku sreu onih koji
su oekivali senzacionalni rukopis Tarabia i otkrovenje nepoznatih tajni,
pod straan udar pijuka.
Koliko razoarenje kada se temelji duboko i duboko iskopavahu, a da se
nikako nije nalazio famozni rukopis! Sve je raeno paljivo, sve je raeno
pod kontrolom, ali zapisa nigde nije bilo.
Svet je poeo da sumnja, ali se opet naao neko ko je umeo da proturi
novu verziju, kako vera u Tarabie ne bi bila zakopana za uvek. Jednoga da-
na po Uicu pue glas da se zapisi nalaze u temeljima kue prote Gavrila, u
dananjoj kui g. Alekse Popovia, koja se nalazi preko puta hotel Pariza, na
samom uglu do stare kue prote Radulovia.
Opet lakoverni planinci smirie svoju sumnju, i opet ostadoe da eka-
ju otkrovenje o Tarabiima, kad i to zdanje doe na red da se rui. Ali, stari
Aleksa Popovi shvatio je ovu verziju kao elju zavidnih ljudi koji bi hteli da
i njegov stari dom stave pod pijuk, pa sad ni za ivu glavu ne misli ni da ru-
i ni da prodaje: Neka stoji, a Tarabii neka se trae...
I zapisi proroanstva misterioznih Tarabia ostadoe i dalje pokriveni
onim istim okultnim eretlukom kakav je dotle postojao.
Prilozi 169
Ali, na sreu, ima u Uicu jedan ovek koji nije sve to olako shvatio i ni-
je hteo da se omete, naravno obinim priama. On je odmah posumnjao u
svetiteljski oreol oko Tarabia.
Sada, ovom prilikom, ja iskoriavam razgovor sa ovim sjajnim ove-
kom, koji je najbolji poznavalac uike hajduije i uikih proricanja. I, kao
to on najbolje zna stvari oko hajduka-igumana Zaharija Milekia iz Rae, ta-
ko on odlino poznaje i postanak uike ege prote uria, preko prote Za-
rije, u obliku vienja Tarabievih.
Rekavi tu nerazumljivu reenicu koja se odnosila, kao druga re, na
kremansko proroanstvo, g. Tadi tumai:
- Sve je to jedna kombinacija prote uria. Mrzei strano Obrenovie,
ovaj ovek je doao na ideju da preko prostog sveta provue sumnju kako
Obrenovii nee dugo, kao ima Boje Provienje koje preko Tarabia nagove-
tava zalazak Obrenovieve zvezde. Prota uri je bio velika vidra i umeo je
da rauna s onim to je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovi-
a, tu je trebalo udarati najjai udarac. On je dobro smislio: udesio je kako e
iskoristiti to bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. Prota Zarija
bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti. Posao je za as svren na
opte zadivljenje. Svet je poverovao i oekivao ono to se zaista desilo i bez
svega toga, i bez vienja i bez protine zasluge.
Takvih sluajeva bilo je podosta. esto su se proroanstva politiki isko-
riavala i udeavala. Svet je proroanstvima vie verovao nego gotovim i-
njenicama. Videti u snu znailo je jedno udo. A udo, to je svetinja.
Takav se sluaj desio i sa stricem biveg demokratskog ministra g. Pere
Markovia. Taj Milorad Markovi, koji je zbog toga da bi imponovao udesio
svoje prezime na Karamarkovi, bio je trgovac u Poarevcu. On udesi da je
snio kako je grom udario u sred Terazija. Znalo se to to znai. Kako je to do-
bro dolo u izbornoj agitaciji, ministar Unutranjih Dela pok. Radivoje Miloj-
kovi rei da se veto odvrati Markoviu i preko sreskog naelnika naredi da
ga izbatinaju. andarmi ga uhvatie u jednom podrumu i dobro iskoristie
jednu debelu volovsku ilu. Docnije Markovi, sav besan, ode u Beograd da
se Milojkoviu poali na taj postupak. Ovaj ga lepo primi, ali Markovi nika-
ko da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se
napravi eret i ree da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego uo sam ja da ti tako esto svata
sanja pa si valjda sanjao i te batine...
Eto, proroanstvo je jedan na agitacioni proizvod. Ono je imalo svoje
krajnje ciljeve koji su bili uvek u slubi politiara. Tako i Tarabii, koji su i ni-
170
kli u tim Kremnama, prestonici proroka Uike Nahije, na mestu gde se nita
ne veruje ako nije proroki naloeno... Kremansko proroanstvo bilo je jedan
alat u borbi protivu Obrenovia. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer
ih nikada nije ni bilo, i jer nema proroanstva uopte, nego je udeavano kao
staro vienje onoga asa kada je stvar trebala da poslui u agitaciji...
Proroanstvo koje se rasplinjuje

Sad, vrlo se dobro seam jednog razgovora koji sam imao skoro, povo-
dom razbistravanja profesora Kazimirovia o Kremanskom Proroanstvu.
Tada, g. eda Mijatovi izneo je jednu senzacionalnu vest o tome kako je g.
Geni, nekada Ministar Unutranjih Dela, pokazao svojoj bivoj eni zabele-
ke prote Zarije o Kremancima, koje su se uvale u tajnoj arhivi Ministarstva,
u tako zvanom Crnom Kabinetu. Potraio sam bio g. Genia, tamo negde
u Krunskoj ulici, i ovaj dentlmen prolosti, ljubazno je porekao:
- Nemam pojma o Kremanskom Proroanstvu. Nikad ja nisam rekao da
su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverljivoj arhivi, a isto tako
moja ena nije mogla da to zna, najmanje preko mene. Ako je ona to rekla, re-
kla je onako olako, bez pretenzija da joj se veruje. Kad sam doao za Minis-
tra Unutranjih Dela, ja sam osnovao 1899 jednu sloenu arhivu, koju nisam
hteo, kao moji prethodnici, da nosim onoga asa kada odlazim sa poloaja.
Ona je imala da bude stalna i da se nasleuje. Ja sam je svrstao i uredio kao
niko do tada. Prozvali su je crnim kabinetom, naravno s nepravdom, jer tu
nije nita bilo crno. Sve sam pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom Proro-
anstvu nije nigde bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne
postoji ni u kakvoj arhivi Ministarstva Unutranjih Dela. Ja sam se raspitivao
za to proroanstvo, ali niko nije nita o njemu znao. Verujem da bih bio u sta-
nju da neto doznam, naroito tada. Ali ono kao takvo ne postoji. Ja mu ne
pridajem nikakvu vanost...
Tako, tu na izvoru svih proroanstava umadije, jedna se iluzija raspli-
njuje. Ona postaje samo jedno malo sredstvo izborne agitacije starih vreme-
na, one agitacije koja je sve prevazilazila eretlukom i lukavstvom. Meutim,
na osnovi te epizode jedne sjajne borbe prote uria, nikao je ceo kult ovih
sirotih gortaka, tuna uteha nesrenih boraca planinaca, najteih ratnika
protivu prirode.
U Kremnima, prestonici proroka protivu Obrenovia, naalost ima
mnogo uslova za proricanja, ali malo za ivot.
Dragan Aleksi
Prilozi 171
Dr Vladan orevi: Ministar u apsu, 1909. prilog 15 [22c]
Grki Akropolis o kremanskom

proroanstvu
Poto sam popio moju vodu i video prvi hajih od nje, sedoh u bati da
itam Akropolis i - odmah natrapah na jedan uvodni lanak, koji ti moram,
hteo ne hteo, ovde prevesti:
Nije da reknete neko drugi, nego ba s mislima i personom onaj isti G.
Mijatovi, koji je godinama bio poslanik Srbije u Londonu, pria sada u jed-
nom engleskom asopisu jedan dogaaj tako udan i interesantan da baca
svetlost gornjih slojeva u Srbiji i na tajne to imaju vanu ulogu u tamonjem
politikom ivotu.
G. Mijatovi dakle pria da je 29. maja 1868. jedan seljak iz Kremna, po
imenu Mata dotrao u Uice viui da ubijaju Kneza divljaki, da svi ljudi
treba da priteknu u pomo da ga spasu.
Dockan uvee toga istoga dana stie iz Beograda telegram da je Knez
Mihailo Obrenovi III ubijen u Koutnjaku Topiderskom.
S mesta je okruni naelnik uiki uzeo Matu iz Kremana na odgovor,
ali iz toga sasluanja nije se mogla pronai nikakva veza Matina sa zavere-
nicima. ak izae da je takva veza nemogua, jer je Mato tvrdio da ima
udna privienja po kojima moe da predskae ta e se dogoditi u budu-
nosti. Naelnik naredi svom sekretaru da sastavi naroiti protokol sviju
predkazanja Matinih. udna stvar, ali u tome protokolu zapisana je po ka-
zivanju Mate iz Kremana u glavnim potezima cela istorija Kralja Milana i
Kralja Aleksandra sa svim vanijim pojedinostima ne samo njihovog poli-
tikog nego i njihovog privatnog ivota. Evo ta je Mata, jo onda, kazao na
protokolu kod uikog naelstva o sadanjem Kralju Srbije Petru Kara-
oreviu:
Kraljevae od prilike tri godine, pa e i njega nestati. Strana vojska jur-
nue u zemlju i narod e mnogo da strada: Najzad proniie iz utrobe narod-
ne ovek koji e oterati strance, i koji e ujediniti ceo srpski narod, i pod nje-
govom upravom otpoee sreni period istorije.
172
Ovo prorotvo Mate iz Kremna uo je G. Mijatovi prvi put u beograd-
skom konaku u prisustvu (tada jo) Kneza Miloa od nekoga, koji je tvrdio
da je itao protokol o tome sastavljen pred okrunim naelstvom uikim.
19-og februara 1889. saoptio je Kralj Milan svojim Ministrima da e
prekosutra, prilikom svetkovanja proglasa Kraljevine abdicirati. Puna dva
sahata trudili su se Ministri da odvrate Kralja od toga kobnog koraka, sve za-
badava. Milan osta pri svojoj odluci i rekao je Ministrima:
- Ne udim se to vi svi toliko navaljujete, jedino se udim Mijatoviu
to je protiv moje namere da abdiciram jer on zna najbolje da je to neizbeno,
da to mora biti!
Sada svi Ministri napadoe Mijatovia za to nije nita saoptio Minis-
tarskom savetu kad je ranije znao za tu nepromenljivu odluku Kraljevu? Mi-
jatovi im je tada ispriao ta su on i Kralj Milan pre toliko godina uli o pro-
rotvu Mate iz Kremana, u kome je stajalo i to da e Kralj Milan dati ostavku
i otii iz zemlje. Najzad ispriao je svojim drugovima i ostale detalje iz tog
prorotva. Ministri oglasie to za ravu alu edinu, kad ovome priskoi u
pomo sam predsednik Ministarstva G. Hristi, koji je bio Ministar unutra-
njih dela kada je Knez Mihailo poginuo, i koji je primio od Naelnika okru-
ga Uikog izvetaj o predskazivanjima toga seoskog proroka. Hristi uveri
svoje kolege da je on sam proitao taj protokol i naredio da se on uva sa po-
verljivim aktima.
Nekoliko dana pre nego to e i sama poginuti Kraljica Draga razgova-
rala je sa gorkim osmehom na usnama o tom istom prorotvu Mate iz Kre-
mana. Taj osmeh Kraljice Drage razumeli su samo oni koji su znali kakvim su
stranim predoseanjima bili ispunjeni poslednji dani Draginog ivota.
Ja se seam svake rei kazane u toj sednici, koja nije bila 10. nego 12. fe-
bruara 1889, jer sam ja vodio protokole ministarskih sednica - ali se apsolut-
no ne seam da je tom prilikom, pominjato prorotvo Mate iz Kremana.
Prilozi 173
HRONOLOGIJA DOGAAJA
DOGAAJ VLADAR
1809 Rodio se Milo Tarabi Karaore Petrovi
1813 Propao I srpski ustanak Milo Obrenovi
1815 II srpsli ustanak
1829 Rodio se Mitar Tarabi
1839 Milo Obrenovi odlazi u emigraciju Mihailo Obrenovi
1842 Mihailo Obrenovi bei iz Srbije Aleksandar Karaorevi
1854 Umire Milo Tarabi
1858 Svetoandrejska skuptina ponovo bira Milo Obrenovi
kneza Miloa Obrenovia za vladara
1860 Umire Milo Obrenovi Mihailo Obrenovi
1868 U Topideru ubijen namesnici, u ime
Mihailo Obrenovi Milana Obrenovia
1872 Milan Obrenovi postaje punoletan Milan Obrenovi
i preuzima vlast
1877 Srpska vojska vodi pobedonosni rat
protiv Turske
1882 Srbija se proglaava za kraljevinu
1889 Kralj Milan abdicira i odlazi namesnici, u ime
u emigraciju Aleksandra Obrenovia
1893 Aleksandar Obrenovi vri dravni Aleksandar Obrenovi
udar i proglaava se punoletnim
1899 Umire Mitar Tarabi
1902 U Malim Novinama izlazi prva serija
napisa o kremanskom proroanstvu
1903 U atentatu ubijeni Aleksandar Obreno- Petar I Karaorevi
vi i Draga Main (u noi 28/29. maja)
1903 U Ogledalu izlazi feljton o
kremanskom proroanstvu (29. maja)
174
1914 Austrougarska objavljuje rat Srbiji Petar I Karaorevi
1915 Dr Kazimirovi razgovara sa protom
Zaharijem Zahariem i u Nikom
glasniku objavljuje seriju tekstova
o kremanskom proroanstvu
1916 U solunskom listu Velika Srbija izlazi
tekst o Kremanskom proroanstvu
1918 Umire prota Zaharije Zahari
1918 Srpska vojska pobeuje u I svetskom ratu
1921 Petar I Karaorevi umire Aleksandar Karaorevi
1928 U Vremenu objavljena serija tekstova dr
Kazimirovia o kremanskom proroanstvu
1934 U Marselju ubijen kralj Aleksandar Pavle Karaorevi
1939 Izlazi prvo izdanje knjige Tajanstvene
pojave u naem narodu - Kremansko
proroanstvo dr. Kazimirovia
1941 Dravni udar u kome je zbaen Petar II Karaorevi
namesnik Pavle Karaorevi
1941 Nemaka napada Jugoslaviju u II sv. ratu
1945 Kraj II svetskog rata Josip Broz
1980 Umire Josip Broz kolektivno predsednitvo
1982 Izlazi prvo izdanje knjige Kremansko
proroanstvo - ta je bilo, ta nas eka
autora Golubovia i Malenkovia
1983 Drina premoena na dva mesta i
izgraena reverzibilna hidroelektrana,
a poklopili se Veliki Petak i urevdan
1991 Raspad Jugoslavije, graanski rat i Slobodan Miloevi
ekonomska kriza
1999 Bombardovanje srpskih gradova od
strane NATO avijacije
2000 Slom vlasti socijalista i Slobodana Vojislav Kotunica
Miloevia
175

Voja Antonić-Kremansko (Ne) Proročanstvo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Voja Antonić-Kremansko (Ne) Proročanstvo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Voja Antoni

Studija jedne obmane

Dizajn i obrada naslovne strane:

Molimo da sva pitanja, primedbe i komentare koji se odnose na ovu knjigu

2. KAKO JE POELO ................................................................................. 25

3. CRNO PROROANSTVO ................................................................. 36

4. UBIE KNJAZA ....................................................................................... 45

5. PRVI SVETSKI RAT ................................................................................. 51

7. KAD SMO SVI BILI TITO ................................................................... 76

8. HOE LI NAS BITI ZA POD LJIVU ........................................... 83

9. TA NAS EKA ...................................................................................... 90

10. ORIGINAL FALSIFIKATA ................................................................ 99

11. NA LICU MESTA ............................................................................... 103

12. VEROVATI ILI NE? ............................................................................ 106

13. REZIME ................................................................................................... 116

14. LITERATURA ....................................................................................... 127

15. PRILOZI ................................................................................................. 130

16. HRONOLOGIJA DOGAAJA .................................................. 174

Moglo bi se rei da je na svetu do sada izreeno onoliko proroanstava

Dok sam pripremao rukopis za svoju prethodnu knjigu Da li postoje

Profesor dr Duan Ristanovi

- Ene! Pogodi Tarabi!

Ko su bili kremanski proroci

1. Proroanstva koja su izreena tek posle dogaaja na koji se odnose (re-

2. Proroanstva koja su neodreena i nedefinisana, a univerzalno su pri-

3. Proroanstva koja se odnose na budunost, a za koja nije ni okvirno nave-

Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroan-

Bilo je to u leto 1888. god, a u doba kada je kobna domaa za-

No mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min.

Znajui da je intriga savreno uspela i da upravo takvo interesovanje

Nije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptio

Izgleda kao da je sa ovakvim krajem pria ostala da visi u vazduhu,

Kad je god. 1875. ia Danilov kabinet raspustio narodnu skup-

Posle opirnog uvoda, autor je konano otkrio ta je to to je kralj Milan

Ovo kraljevsko objanjenje veoma je atraktivno, ali je za nas jo zna-

Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje ne

Zato se eda Mijatovi ponovo vraa na pitanje razvoda kraljevog

Otvaranje zlatnog rudnika

Jedno proroanstvo (kraj prve knjige)

Nema sumnje da su Male novine ovim naele prilino nezgodnu po-

Babo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, maije i

Koje godine je knez Mihailo nainio ovu zabeleku o razgovoru sa svo-

ta je, pak, ispriala baba Joka, i kakav je to bio zagonetan i

Objavljivanje treeg dela romana Jedno proroanstvo u poetku serije

Pera Todorovi i eda Mijatovi zapoeli su priu o kremanskom pro-

Male Novine prestale su 29. maja.

O ovome postoje i neka svedoenja [12c] koja se logino uklapaju u

Pria nadalje obiluje uobiajenim frazama o iskrenom prijateljstvu auto-

Knez Mihailo gine, a njega e naslediti njegov roak koji e

I tako Pera Todorovi, koji je u seriji tek-

Nekoliko dana pre nego to e i sama poginuti, Kraljica Draga

edomilj Mijatovi nije precizirao s kim je to kraljica razgovarala neko-

U Ogledalu od 29. maja 1903. godine [5c], Pera Todorovi je opisao

U uikom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prolom

Teko je objektivno oceniti verodostojnost proroanstva koje se u pisme-

Nije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloeva proroan-

Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

Samo dva dana kasnije, redakcija Vremena nala se u neprijatnom polo-

Umoljeni smo od Uprave Dravne Arhive za saoptenje, da na-

Poslednja reenica servirana je tako da navodi na zakljuak da pred-

Postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom proro-

I Pera Todorovi i g. eda Mijatovi vele da je to govorio Ma-

Ovde je kredibilitet autora opasno ugroen. Na stranu to to je dr Kazi-