Merenje vibracija

UVOD
Sledom odredaba Direktive EU broj 2002/44/EC (Direktiva o
vibracijama), poslodavci su duni osigurati da se rizici zbog
delovanja vibracija koje se prenose na telo, posve eleminiu
ili svedu na najmanju moguu meru.

Ovim e pomoi poslodavcima i drugim zainteresovanim

uesnicima u zatiti zdravlja radnika u prepoznavanju
opasnosti koje proizlaze iz delovanja vibracija koje se
prenose na telo, u proceni izloenosti i rizika zbog delovanja
vibracija, I utvrivanju mera koje je potrebno poduzeti zbog
ouvanja zdravlja i sigurnosti radnika izloenih tim rizicima.
 Izloenost vibracijama moe uticati na oveka
na razliite naine, od obinih smetnji do
smanjenja radnog uinka, opasnosti po
zdravlje, pa ak i oteenja zdravlja.
Vibracije nastaju kao
Vibracije koje se prenose na ake i ruke
Vibracije aka-ruka (segmentalne
vibracije) za vreme rada s vibrirajuim
runim alatima, kao to su ugaone brusilice,
pneumatski ekii, vibracioni nabijai,
klesarske builice , drobilice, udarne builice,
lanane pile, itd.
 Vibracije aka-ruka (HAV = Hand-arm
vibrations) su mehanike vibracije koje se
prenose preko ruku i deluju samo ili uglavnom
na sistem aka-ruka.
Vibracije aka-ruka su na primer uzrokovane
runim elektrinim ili pneumatskim alatom,
ukljuujui rezae ograda i slino.
 IZVORI EKSPOZICIJE
Segmentalne vibracije:
rudarstvo, kamenolomi, tunelogradnja
(buaci, kopaci, mineri)
metalna industrija, brodogradnja (bruenje,
kovanje, tancovanje, buenje, presovanje,
nitovanje, itd.)
umarstvo, drvna industrija (motorne testere,
builice, cirkulari)
industrija obuce ( despont i tift maine itd.)
Graevinarstvo (nabijaci podloge i betona,
pneumatske builice i cekici za beton i asfalt i
sl.)
Aktivnosti i zanimanja u kojima se
vibracije prenose na ruke:
Aktivnosti i zanimanja u kojima se vibracije
prenose na ruke:
Aktivnosti i zanimanja u kojima se
vibracije prenose na ruke:
Aktivnosti i zanimanja u kojima se
vibracije prenose na ruke:
Aktivnosti i zanimanja u kojima se
vibracije prenose na ruke:
Aktivnosti i zanimanja u kojima se
vibracije prenose na ruke:
Aktivnosti i zanimanja u kojima
se vibracije prenose na ruke:
 Vibracije koje se prenose na celo telo -
Vibracije celog tela na pokretnim mainama i
opremi kao to su kamioni (na gradilitima),
maine u umarstvu, grejderi, utovarivai na
tokovima, utovarivai gusjeniari, traktori,
viljukari koji rade na neravnom terenu, vojna
vozila.
Vibracije takoer mogu nastati na
stacionarnim radnim mestima uz teke
maine, kao to su kontrolne platforme
kompresora ili udarnih presa.
 Vibracije cijelog tijela (WBV =
Wholebody vibrations) su mehanike
vibracije koje se prenose na telo
preko sedalnog dela ili lea u sluaju
sedeeg radnog poloaja, preko
stopala u sluaju rada koji se izvodi
stojei ili glave i lea kada se radi u
leeem poloaju.
 IZVORI EKSPOZICIJE
Opte vibracije: (oscilatorno kretanje
celog organima)
Transportna sredstva vozaci, kondukteri, putnici
Poljoprivredne maine traktoristi, kombajneri
Graevinske maine buldoeristi, bageristi,
kopaci kanala
Tekstilne maine pletaci, tkacki radnici
Drvna i duvanska industrija obrada i prerada
Aktivnosti i zanimanja u kojima se
vibracije prenose na celo telo
Prevoz
Velika transportna sredstva
Vojska i policija
U poljoprivredi
Industrija
VREDNOVANJE RIZIKA
Svrha procene rizika zbog delovanja
vibracija koje se prenose na telo jest
omoguiti doneenje valjane odluke o
merama koje je potrebno poduzeti da bi se
spreilo ili na odgovarajui nain
kontrolisao rizik zbog delovanja vibracija
koje se prenose na telo.
Rizik kojem je pojedinac izloen ovisi o:

intenzitetu vibracija,
frekvenciji,
trajanju izloenosti,
nainu rada i
vrsti aktivnosti.
Vibracije aka-ruka
Vibracije aka-ruka naruavaju subjektivni oset,
finu motoriku i radni uinak i mogu nakon
dugogodinje izloenosti uzrokovati
smetnje krvotoka,
poremeaj funkcije ivaca,
promene miinog tkiva i
oteenja kostiju i zglobova.
Izloenost vibracijama visokih frekvencija tokom
godina moe dovesti do poremeaja krvotoka u
prstima, pa radnici mogu patiti od povremenih
napadaja u kojima prsti pobele i obamru (beli prst
ili vibracijski sindrom aka ruka.
Intenzivne vibracije niskih frekvencija koje se
prenose na ake i ruke mogu takoer uzrokovati
degenerativne promjene u kostima ake,
zglobovima prstiju i runog zgloba, kao i u
podruju lakta i ramena. Stanje je bolno i moe
umanjiti pokretljivost.
Oteenje zgloba moe zahvatiti:
rune zglobove
zglobove laktova
Vibracije celog tela mogu
oslabiti osete i dovesti do poremeaja
ravnotee, bolesti kretanja ili poremeaja
vida,
oslabiti finu motoriku ili umanjiti radnu
efikasnost,
uzrokovati eludaane tegobe i
delovati na kimu.
Evropska Direktiva (2002/44/EZ) definie
upozoravajuu i graninu vrednost, kako sledi:
Vibracije aka-ruka:
Granina vrednost izloenosti
A(8) = 5 m/s2
Upozoravajua vrednost izloenosti
A(8) = 2,5 m/s2
Vibracije cijelog tijela
Granina vrednost izloenosti za
sve smerove: A(8) = 1,15 m/s2(VDV od 21 )
1.75
m s
Upozoravajua vrednost izloenosti za sve
smerove A(8) = 0,5 m/s2 (VDV od 9.1 m s1.75 )
U nekim sluajevima bit e potrebna individualna procena i
vrednovanje.
Ovisno o upozoravajuim vrednostima / graninim
vrednostima izloenosti trebaju se poduzeti sledei koraci:
Primerena procena rizika
Primena tehnikih i organizacijskih mera
Razrada i realizacija programa za smanjenje vibracija
Informisanje i osposobljavanje radnika
Praenje zdravlja
Nabavka dodatne opreme (npr. ruica)
Lina zatitna sredstva (npr. Specijalne antivibracijske
rukavice)
Procjenom rizika mogue je u ranoj fazi prepoznati i
smanjiti izloenost. Proces procene se moe odnositi
na:
aktivnosti,
maine,
radno mesto i/ili
realizacija na individualnoj osnovi.
Rizik mora biti procenjen na temelju teine i
verovatnosti nastanka tetnih efekata.
:
Najvaniji koraci koji trebaju biti poduzeti su:

Korak 1: Odreivanje opasnosti (npr.

opasnosti uzrokovane vibracijama)

Korak 2: Procena i vrednovanje opasnosti

Korak 3: Smanjenje opasnosti i poduzimanje

mera
Razlozi za merenje
Merni parametri
Merni parametri
Merni parametri
 Izvoenje merenja na radnom
mestu
Merenja se provode u tri dimenzije tj. du osi x, y i z.
U sluaju vibracija aka-ruka, dobivene vrednosti se
zatim koriste za izraunavanje ukupne vrednosti
vibracija (vektorski), dok se odvojeno ocenjuju
pojedinani smerovi vibracija celog tela.
Merenja vibracija aka-ruka su posebno sloena, jer se
moraju izvriti na obe ruke.
Procena se temelji na frekvencijski ponderisanom
ubrzanju i vrednosti dnevne izloenosti A(8). Velika se
vanost pridaje analizi radnog mesta i beleenju
reprezentativnih aktivnosti (i njihovih delova), koji se
obavljaju tokom radnog dana.
 Merenje HAV
Vibracije koje deluju na oveka
Vibracije koje deluju na oveka
Vibracije koje deluju na oveka
Vibracije koje deluju na oveka
 Za potrebe merenja posebno dizajnirani
triaksijalni akcelerometar se privrsti ili zalepi na
drku.
Vibracije aka-ruka se ocenjuju na temelju
ukupne vrednosti frekvencijski ponderisanog
ubrzanja vibracija, koju ini vektorski zbroj
vrednosti koje su izmerene u tri smera.
Neophodno je izvriti merenja tokom svih radnih
postupaka koji su tipini za radno mesto koje se
razmatra.
 Realizacija merenja (WBV)
Merenja vibracija celog tela se npr. provode na
vozakom sedalu ispitivanog vozila. Podloak
triaksijalnog akcelerometra se privruje za
sedalo ljepljivom trakom.
Trebalo bi paziti da se podloak akcelerometra
pravilno orjentie (x = grudi - lea, y = rame
- , z = du kime), a sedite prilagodi stvarnoj
teini vozaa.
 Merenje WBV
 Merenje nivoa vibracija
Merenje se moe poveriti strunjacima unutar
vlastite firme, ili se moe angaovati struna
osoba specijalizovana za tu problematiku. U
svakom sluaju, ta osoba mora biti dovoljno
struna u merenju vibracija.
 Merenje nivoa vibracija
Nivo vibracija izraena kao r.m.s vrednost (r.m.s; od
engl. root-mean-square) iskazuje se kao akceleracija
ponderisana s obzirom na frekvenciju, izmerena na
sedalu osobe koja pri izvoenju radnih zadataka sedi,
odnosno stopalima osobe koja pri izvoenju radnih
zadataka stoji , a izraava se u metrima po sekundi na
kvadrat (m/s2).
Nivo vibracija izraena kao r.m.s vrednost jednaka je
prosenoj akceleraciji izmerenoj u razdoblju
provoenja merenja. To je najvia od tri vrednosti
izmerenih u tri ortogonalne osi (1,4 awx, 1,4 awy ili
awz).
 Merenje nivoa vibracija
Alternativna mera nivoa izloenosti vibracijama jest vrednost
vibracijske doze (VDV; od eng. vibration dose value).
VDV je razvijen kao mera koja predstavlja bolji pokazatelj
rizika pri izloenosti vibracijama s udarima. VDV se izraava u
metrima po sekundi na 1,75-tu (m/s1,75) i, za razliku od nivoa
vibracija izraene kao r.m.s vrednost, predstavlja kumulativni
merni rezultat, tj. poveava se s produenjem trajanja
merenja.
Stoga je pri svim merenjima VDV-a vano znati u kojem je
vremenskom razdoblju ta vrednost izmerena. Re je o najvioj
vrednosti izmerenoj u jednoj od trij ortogonalnih osi (1,4
VDVwx, 1,4 VDVwy, odnosno VDVwz).
Vibracije koje deluju na oveka
Vibracije koje deluju na oveka
Vibracije koje deluju na oveka
Vibracije koje deluju na oveka
 Trajanje merenja zavisi o uobiajenom vremenu
putovanja tokom dnevnog rada vozila i/ili o vrsti
aktivnosti i njezine ponovljivosti, ali ni u kojem
sluaju ne bi smelo biti krae od 15 minuta.
Merenja treba obaviti u toku normalnog radnog
procesa i to tako da obuhvate tipine aktivnosti za
taj proces.
Vrednosti ubrzanja se registriraju za tri gore
navedena smera.
 Vibracije celog tela se ocenjuju na osnovu najvie
efektivne vrednosti frekvencijski ponderisanog
ubrzanja u tri smera merenja.
Treba paziti da se vrednosti ubrzanja u
horizontalnoj osi prvo pomnoe s korektivnim
faktorom od 1,4.
Budui da su granine vrijednosti izloenosti
razliite za vibracije u vertikalnoj i horizontalnoj
osi, merenja se moraju ocenjivati zasebno.
Merni lanac
Pretvara
Pretvara
Pretvara
Pretvara
Pretvara
Pretvara
Frekvencijski spektar ili ukupni nivo
Frekvencijski spektar ili ukupni nivo
Frekvencijski spektar ili ukupni nivo
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
 ALATI ZA IZRAUNAVANJE DNEVNE
IZLOENOSTI
Klasian proraun pomou obrazaca
dnevne izloenosti
Na osnovu grafikona dnevne izloenosti
Na osnovu monograma vrednosti A(8)
Tabela ekspozicijskih bodova
 Nomogram
vrednosti
A(8)

Grafikon dnevne Tabela

izloenosti ekspozicijskih
bodova
(zaokruene
vrednosti
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
 Ocena vibracija koje deluju na oveka
Za svaku pojedinu izloenost potrebno je
povui crtu izmeu vrednosti ponderisane
akceleracije(za vrednosti ponderisane
akceleracije izmerene u osama x i y levo i
vrednosti ponderisane akceleracije izmerene
u osi zdesno) i trajanja dnevne izloenosti.
Nivo parcijalne izloenosti vibracijama A(8),
oitaju se u taci kojoj gore opisana crta see
sredinju skalu
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
Ocena vibracija koje deluju na oveka
 Rekapitulacija
to je vibracija?
Vibracije nastaju kada telo osciluje usled
vanjskih ili unutarnjih sila . U sluaju vibracija
koje se prenose na celo telo, sedalo vozila ili
platforma na kojoj radnik stoji, vibrira, a to se
kretanje prenosi na celo telo.
 to se meri?
Vibraciju definie njezin nivo(intenzitet) i frekvencija.
Nivo vibracija moe se iskazati vibracijskim pomakom (u
metrima), brzinom (u metrima po sekundi), odnosno
ubrzanjem (akceleracijom) (u metrima po sekundi po
sekundi, odnosno m/s2).
Budui da su osobine vibracija ovisne o akceleraciji (sili
koja djeluje na fiksnu masu unutar pretvaraa, u kojem
su sluaju sila i akceleracija upravo razmerne), uvreeno
je akceleraciju koristiti kao odrednicu koja opisuje
odreenu vibraciju.
 to se meri?
Pretvaraem vibracija akceleraciju se meri samo u
jednoj dimenziji. Da bi se steklo celovitu sliku o
vibracijama na odreenoj povrini, potonje valja meriti sa
tri pretvaraia po jednim u svakoj od osovina, kako je
to prikazano na slici
 to je frekvencija i ponderisanje s
obzirom na frekvenciju?
Frekvencija je broj pomaka naprijed-natrag, koje
u sekundi ostvari telo koje vibrira.
Izraava se u broju ciklusa po sekundi, poznatijem
kao jedinica herc (skraeno Hz).
Budui da rizik od oteenja zdravlja nije jednak
pri svim frekvencijama, za procenu verovatnosti
oteenja koje moe nastati tokom izlaganja
vibracijama razliitih frekvencija, koristi se
ponderisanje s obzirom na frekvenciju.
 to je frekvencija i ponderisanje s
obzirom na frekvenciju?
Slijedom navedenog, vrednost ponderisanog
ubrzanja opada s porastom frekvencije. Kod
vibracija koje se prenose na celo telo, u
upotrebi su dva naina ponderisanja s obzirom
na frekvenciju. Jedan od njih (tzv. Wd
ponderiranje) odnosi se na vibracije u dve osi
(x i y), a drugi (tzv. Wk ponderisanje) na
vibracije u okomitoj z-osi.
 to je frekvencija i ponderisanje s
obzirom na frekvenciju?
Pri razmatranju zdravstvenih rizika zbog vibracija
koje se prenose na celo telo, dobiven nivo vibracija,
ponderisane s obzirom na frekvenciju, valja
pomnoiti sa odgovarajuim multiplikacijskim
faktorom.
Kada je re o akceleracijama izmerenim u dvema
osima (x i y), vrednosti akceleracije mnoe se sa
faktorom 1,4. Kada je re o vrednostima izmerenim
u vertikalnoj, z-osi, ovaj faktor uveanja iznosi 1,0.
 Koji se pokazatelji koriste pri proceni
izloenosti vibracijama?
Direktiva o vibracijama dozvoljava procenu
nivoa vibracija dvema metodama:

odreivanje nivoa dnevne izloenosti, A(8)

kontinuirana ekvivalentna akceleracija, normirana s
obzirom na 8-satno radno vreme. Vrednost A(8) utemeljena
je na proseku r.m.s vrijednosti ( root-mean-square averaging)
akceleracijskog signala, a izraava se jedinicom m/s2; te

vrednost vibracijske doze (VDV), koja predstavlja kumulativnu

dozu, a utemeljena je na izraunuavanju 4. korijena efektivne
vrednosti ( root-mean-quad) akceleracijskog signala, izraene
u jedinici m/s sa stepenom 1,75.
PRAKTINI PRIMERI IZRAUNAVANJA
DNEVNIH IZLOENOSTI(WBV)
Dnevna izloenost: A(8), u okolnostima kada se
izvodi samo jedan radni zadatak
1. korak: Odrede se tri r.m.s vrednosti
akceleracije ponderisane s obzirom na
frekvenciju (awx, awy i awz), koristei se
podacima proizvoaa, podacima iz drugih
izvora ili mernim rezultatima.
2. korak: Utvrde se dnevne izloenosti u tri
merne osi (x, y i z), i to iz sledeih jednaina
(sluaj vibracija koje se prenose na celo telo):
 Pri emu je Texp trajanje dnevne izloenosti
vibracijama, a T0 referentna 8-satna izloenost.
3. korak: Najvia vrednost od Ax(8), Ay(8) i Az(8)
predstavlja nivo dnevne izloenosti vibracijama.
 Primer
Osoba koja upravlja mainom za rezanje drva u umarstvu,
koristi ovo vozilo 6. sati na dan.

1. korak: Nivo vibracija izmerene na seditu iznose kako

sledi:
U osi x: 0,2 m/s2
U osi y: 0,4 m/s2
U osi z: 0,25 m/s2

2. korak: Iz toga sledi da je nivo dnevnog izlaganja

vibracijama u ove tri osi sledea:
3. korak: Nivo dnevne izloenosti vibracijama
[A(8)], istovjetna je najvioj od ovih vrednosti.
U ovom sluaju, se nalazi u mjernoj osi y:
0,5m/s2
Dnevna izloenosti: A(8), u okolnostima
kada se izvodi vie radnih zadataka
Ukoliko je osoba izloena vie od jednog izvora
vibracija (kada koristi dva ili vie razliitih maina,
odnosno tokom radnoga dana izvodi vie radnih
zadataka), nivo parcijalne izloenosti vibracijama
raunaju se iz podataka o nivou vibracija i trajanju
izloenosti vibracijama svakog pojedinog izvora i u
svakoj pojedinoj mernoj osi.
Kombinacijom vrednosti parcijalnih izloenosti dobije
se ukupna izloenost, A(8), za svaku osobu, i u svakoj
mernoj osi. Nivo dnevne izloenosti odgovara najveoj
vrednosti izmerenoj u nekoj od mernih osi.
 1. korak: Odrede se tri r.m.s vrijednosti
akceleracije izmerene u trima mernim osima
(awx, awy i awz), ponderisane s obzirom na
frekvenciju, i to za svaki radni zadatak ili vozilo,
koristei se podacima proizvoaa, podacima iz
drugih izvora ili rezultatima merenja.
2. korak: Za svako vozilo ili radni zadatak odredi
se parcijalna dnevna izloenost u trima mernim
osima (x, yi z), koristei se sledeim
formulama:
 pri emu je Texp trajanje dnevne izloenosti
vibracijama, a T0 referentna 8-satna izloenost.
Nivo svake pojedine parcijalne izloenosti je
pokazatelj mere u kojoj vibracije proizvedene od
odreenog izvora (maine ili radne aktivnosti)
doprinose ukupnoj dnevnoj izloenosti radnika.
Ovi podaci pomau da se odrede prioritete, pri
emu treba dati prednost merama koje se
primenjuju na maine odnosno radne aktivnosti
koje dovode do najviih parcijalnih izloenosti.
 3.korak: Ukupnu dnevnu izloenost mogue
je, temeljem podataka o parcijalnim
izloenostima, izraunati u svakoj od mernih
osa i to pomou sledee formule:

pri emu Aj1(8), Aj2(8), Aj3(8), itd. predstavljaju parcijalne

izloenosti vibracijama generisanim iz razliitih izvora.

4. korak: Najvia pojedinana vrednost Ax(8), Ay(8) i Az(8)

istovetna je nivou dnevne izloenosti vibracijama.
Primer
Dostavlja svakoga dana provodi 1 sat svoga
radnoga vremena utovarujui svoj kamion
pomou maloga viljukara, a daljnjih 6 sati
vozei taj kamion na mesta dostave.
1. korak: Nivoi vibracija izmerene na sedalu
iznose:
 2. korak: Sledom navedenog, nivoi dnevnih
izloenosti, izmerene u mernim osama x,
y i z, iznose:

3. korak: Nivo dnevne izloenosti vibracijama, utvrena u svakoj od

mernih osovina, iznosi:
 3. korak: Nivo dnevne izloenosti vibracijama,
utvrena u svakoj od mernih osovina, iznosi:

4. korak: U primeru ovoga vozaa, nivo izloenosti vibracijama koje

se prenose na celo telo, odgovara najvioj vrednosti A(8), izmerenoj
u nekoj od mernih osi; u ovom sluaju osama y, odnosno z: 0.4
m/s2, tj. neposredno ispod upozoravajue vrednosti izloenosti.
 Dnevna izloenost: VDV, u okolnostima kada se
izvodi samo jedan radni zadatak
1. korak: Odrede se tri vrednosti VDV-e, ponderisane s
obzirom na frekvenciju (VDVx, VDVy i VDVz).
(Opaska Podaci o VDV-ima navode se ree nego podaci
o r.m.s vrednostima, a proizvoai ih nisu duni navoditi,
te je verovatnije da e takvi podaci proistei iz mernih, a
ne literaturnih podataka).
2. korak: U tri se merne ose(x, y i z) odrede nivoi
dnevne izloenosti, i to pomou sledeih jednaina :
 pri emu:
Tmeas oznaava merno razdoblje, a
Texp trajanje dnevne izloenosti vibracijama.
3. korak: Najvia vrednost VDVexp,x, VDVexp,y i
VDVexp,z, odgovara dnevnoj VDV
Primer
Voza maine za rezanje drva u umarstvu,
ovim vozilom upravlja 6. sati na dan.
1. korak: VDV-e, izmerene na seditu kroz
merno razdobolje od 2 sata, iznose:
Os x: 3 m s 1.75
1.75
Os y: 5 m s
Os z: 4 m s 1.75

2. korak: Iz toga sledi da VDV-e, izmerene u tri

gore navedene merne ose, iznose:
3. korak: Dnevna VDV jednaka je najvioj od
ovih vrednosti. U ovom sluaju, ista je
izmjerena u osi y: 9,4 m s1.75
tj. neposredno
iznad upozoravajue vrednosti izloenosti za
VDV.
Dnevna izloenost: VDV, u okolnostima kada se
izvodi vie radnih zadataka
Ukoliko je osoba izloena vie od jednog izvora vibracija
(kada koristi dva ili vie razliitih maina, odnosno tokom
radnoga dana izvodi vie radnih zadataka), parcijalne VDV
raunaju se iz podataka o nivou vibracija i trajanju
izloenosti svakog pojedinog izvora i u svakoj pojedinoj
mernoj osi. Kombinacijom parcijalnih VDV vrednosti
dobije se ukupna dnevna VDV za svaku osobu, i u svakoj
mernoj osi. Dnevna VDV odgovara najveoj vrednosti
izmerenoj u nekoj od mernih osa.
1. korak: Za svaki radni zadatak, odnosno svako vozilo,
odrede se tri vrednosti VDV-a
(VDVx, VDVy i VDVz), ponderisane s obzirom na frekvenciju.
2. korak: Odrede se parcijalne VDV-e u tri merne ose(x,
y i z), i to iz sledeih jednaina :
 pri emu:
Tmeas oznaava merno razdoblje, a
Texp trajanje dnevne izloenosti vibracijama.

3. korak: U svakoj od tri merne ose(j), ukupnu

dnevnu VDV mogue je izraunati iz podataka
o parcijalnim izloenostima vibracijama, i to
pomou sledee formule:
 pri emu VDVj1, VDVj2, VDVj3, itd. predstavljaju
nivoe parcijalnih izloenosti vibracijama
proizvedenim u razliitim izvorima.
4. korak: Najvia vrijednost VDVx, VDVy i VDVz ,
istovetna je dnevnoj VDV.
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti
Vibracione bolesti