Primeri

za zavrni deo ispita

1. klasa A 10.0.0.0/8 IP addrese: 10.0.0.0 -- 10.255.255.255.
2. klasa B 172.16.0.0/12 IP addrese: 172.16.0.0 -- 172.31.255.255.
3. klasa C 192.168.0.0/16 IP addrese: 192.168.0.0 192.168.255.255.

Mree klase A imaju prefiks od 8 bitova (prvi oktet), a obavezno poinju bitom 0. Dakle, preostaje
31 bit. Mree klase A oznaavaju se i kao /8 mree, zbog 8-bitnog prefiksa.
Mree klase B imaju prefiks od 16 bitova (/16), a adresa obavezno poinje sa 10.
Mree klase C imaju 24-bitni prefiks i 110 kao poetne bitove. Oznaavaju se i kao /24 mree.
Postoje jo dve klase mrea: D se koristi za tzv. multicast prenos, a E slui za eksperimentalne svrhe.

1. Odredi kojim mrenim klasama pripadaju sledei raunari:
a) 10.1.2.3 b) 200.254.2.1 c) 91.187.132.18
Odrede se poetni bitovi adresa i na osnovu toga definie klasa. Pod a) 10dek = 00001010binarno ->
klasa A, jer poinje nulom
Za b) 200 = 110001000 -> klasa C, jer poinje sa 110
Za c) 91 = 64+16 +8 +2 +1= 01011011 -> klasa A (poinje sa 0)
Napomena: binarni oblik IP adrese obavezno ima 8 bitova (ako je potrebno, dodaje se nula
ispred).

2. Raunar sa adresom 192.168.1.32 treba da kontaktira raunar 192.168.1.120. Maska je
255.255.255.128. Da li e to morati da uini preko gejtveja? Obrazloiti.

Maska 128 je binarno 10000000, to znai da je jedan bit iskorien za podelu na podmree,
odakle sledi da postoje dve podmree na koje podelu vri ova maska u odnosu na kompletnu
osnovnu mreu 192.168.1.0-1922.168.1.255

Raunari prve polovine imaju adrese 0-127, a druge 128-255 (izuzimaju se krajnje adrese, za
primer nije bitno). Znai da su adresa 32 i 120 u istoj podmrei, tako da nee morati preko
gejtveja da kontaktiraju.

Drugi nain: primeni se maska na jednoj adresi (binarno) i na drugoj i odredi da li "odseca"
iste mrene delove. Poslednji oktet adresa i maske napisan je binarno, jer su prva tri okteta
ista:

192 168 1 00100000
255 255 255 10000000

192 168 1 01111000
255 255 255 10000000

Odavde se vidi da je poslednja jedinica maske (oznaena crveno) "odsekla" isti bit od jedne i
druge adrese (zelena nula), to znai da su u istoj mrei.

3. Mreu 195.180.10.0. je potrebno podeliti na 8 podmrea: Odrediti:
a) mrenu masku podmrea
b) brodkast adresu prve podmree
c) adresu rutera u treoj mrei

Poto je u pitanju 8 podmrea, potrebna su 3 bita iz "host" dela (slobodnog dela, koji nije
"blokiran"). Poto nije definisana maska, drimo se klase adrese (C), to znai da je mreni deo
adrese 192.180.10, a preostali deo je deo za raunara/rutere i specijalne adrese, tj. da je default
maska 255.255.255.0, odnosno /24
Poto pozajmljujemo 3 bita da bismo napravili 8 mrea i jednoznano ih obeleili, nova maska je
/24 + 3 = /27, ili ciframa 255.255.255.11100000bin = 255.255.255.224. SVAKI raunar imae ovu
istu mrenu masku.
Poto se deli na 8 istih mrea, a poeli smo od 256 adresa ukupno (klasa C ima 256 adresa), onda
e svaka mrea imati bruto 256/8=32 IP adrese (8 blokova; 8 podmrea po 32 adrese). Poetna
adresa svakog bloka je mrena adresa, a zavrna broadcast adresa. Prvi blok je 0-31, znai da je
adresa 195.180.10.31 broadcast te mree.
Ruteru se po pravilu dodeljuje prva slobodna adresa - prva posle mrene. Druga mrea je od 32-
63, a trea od 64-95 -> adresa rutera u toj mrei je 65 (195.180.10.65).

4. Odreivanje klasa mrenih adresa
a. Izraunati klase mrenih adresa:

Adresa Klasa Adresa Klasa
55.35.108.251 A 17.144.31.124 A
154.250.210.69 B 171.67.203.240 B
216.222.117.32 C 194.35.19.238 C
176.160.153.144 B 38.137.109.67 A
177.122.22.200 B 7.31.65.35 A

 b. Izraunati da li se sledei raunari nalaze u istoj mrei:

Adresa 1 Adresa 2 Maska Da/Ne
135.113.217.108 135.113.216.84 255.255.255.0 Ne
100.40.128.21 100.40.128.24 255.255.255.192 Da
218.134.163.120 218.134.165.16 255.255.248.0 Da
171.139.237.44 171.139.239.158 255.255.240.0 Da
165.225.14.143 165.224.202.143 255.255.0.0 Ne


VLSM
Kod VLSM-a (Variable Length Subnet Masking) mree se dele korienjem razliitih maski.
Vea mrea - manja maska; manja mrea - vea maska.

5. Organizacija je podelila mreu 92.1.2.0/24 na
podmree kao na slici.
a. Ispisati odgovarajue adrese mrea i R3
mrene maske
Posle nekog vremena, kupljeno je jo 30
raunara i oni su dodati na ruter desno. R1 R2
b. Napisati adresu i masku te mree.

Poto je data maska, ignorie se klasa mree i

postupa prema zadatoj masci. Prvo se podseamo veliine mrea i odgovarajuih prefiksa
(maski):

Maska Ukupan broj adresa Broj raunara/rutera

/24 256 254
/25 128 126
/26 64 62
/27 32 30
/28 16 14
/29 8 4
/30 4 2
Prvo uzimamo najveu mreu, zatim manju i na kraju ostavljamo najmanje mree.


a) Uzimamo mreu od 60 raunara, najpriblinija je maska /26:
1. mrea: 92.1.2.0/26 blok je 64, znai poslednja adresa je 92.1.2.63.
2. mrea 92.1.2.64 - uzimamo masku /27, jer je u pitanju 30 raunara (blok od 32 adrese)
mrea ide do 91.1.2.95.
3. mrea poinje od 91.1.2.96, poto ima 10 raunara, uzimamo masku /28 (16 adresa)
ova mrea ide do 91.1.2.111.
4. mrea poinje od 91.1.2.112 - to je mrea izmeu rutera R1 i R2 i uzimamo /30 (4 IP
adrese) - ruter R1 moe da uzme adresu 91.1.2.113, a R2 91.1.2.114
zavrava na 91.1.2.115
5. mrea slino (R1 i R3) 91.1.2.116/30 (zavrava na 19), ruter R1 91.1.2.117, R2 91.1.2.118
6. slino (R2 i R3) - 91.1.2.120/30 zavrava na 123; R2 91.1.2.121, R3 91.1.2.122

Da smo uzeli mree izmeu rutera i prvo njih poreali, imali bismo tri bloka po 4 adrese.
Nakon ta tri bloka, ne bi odmah mogao da se nastavi blok or npr. 16 adresa, nego bi trebalo
preskoiti jo 4 adrese, pa tek onda, jer su granice blokova od 16 na 0, 16, 32... Tako bi
odreen broj adresa ostao neiskorien.

b) Mrea od 30 raunara je dodata naknadno i nije praktino sada deliti ispoetka adrese, jer
bi to lako dovelo do poremeaja razliitih servisa koji su "naviknuti" na postojee IP adrese i
mree. Stoga se ova mrea dodaje posle najmanje mree, ali poinje od take gde su
"granice" mrea od 32 adrese. Ne moe se poeti od proizvoljne adrese. Granice su na 0, 32,
64, 96, 128, 160 itd.
Poto je prethodno deljenje zavreno na 123, najblia taka od koje se moe nastaviti
deljenje je 128. Dakle, nova mrea se pridruuje bloku od 32 adrese, to znai da se koristi
maska /27: 91.1.2.128/27.

6. Svake sekunde, paket od 100 bitova pristie u red rutera brzinom od 1000bps.
Maksimalna brzina otpremanja je 500bps. Koliko iznosi proseno zauzee reda?

100 bita stie brzinom od 1000bps, to znai da su primljeni za 0,1s. Za tu 0,1 s se iz bafera
isprazni 50 bitova, a nerednih 0,1 jo 50 bitova i bafer je prazan narednih 0,8s.

Tokom jedne sekunde bafer je zauzet 0,2 sekunde i te 0,2 sekunde nije zauzet 50 bitova,
nego u proseku 25 bitova. (Da je 0,2 sekunde sve vreme bafer bio pun 50 bitova, onda bi taj
prosek bio 50 i na dijagramu desno to bi bio pravougaonik, meutim bafer opada prosena
zauzetost je 25 bitova.)

Na nivou sekunde prosek se rauna uzimajui u obzir te 0,2 sekunde PLUS 0,8 sekundi u
kojima nema saobraaja: 0,2*25 + 0,8*0 = 5 bitova.







7. Odrediti max-min raspodelu za datu konfiguraciju rutera:

Max-min raspodela podrazumeva da se svakom izvoru dodeli deo kapaciteta linka na
"poten" nain. Svi predajnici ne mogu da alju brzinama koje bi eleli, ve e neko morati
da smanji "apetite". Max-min raspodela na kraju daje takav odnos, da nije mogue dati
nekom izvoru veu brzinu, a da se isti ili sporiji izvori ne uspore.

Ukupna zahtevnost predajnika je 13,6 Mbps, a mogunosti su 10, znai 2,5 po predajniku
Predajnik od 2 Mbps dobija tano 2 (jer mu ne treba vie) - ostali dobijaju po 2,5 i ostatak
(viak) je 0,5
Ostatak se deli na tri dela: 0,5:3=0,1666
Poto linku 2 treba samo jo 0,1, njemu se dodeljuje toliko (ostaje 0.0666), a ostalima po
0,1666
Prvi link: 2 Mbps, drugi 2,6 Mbps, trei 2,5+0,1666, i etvrti 2,5+0,1666
Preostaje 0,0666 i deli se na dva preostala linka
Trei link: 2,6666+0,0333 = 2,7 Mbps i etvrti link 2,7 Mbps


8. 10 tokova podataka prolazi kroz ruter sa fer raspodelom i izlaznim linkom brzine 100Mbps.
Pet tokova su deo bekap-servisa i mogu maksimalno zaizeti link ako se to dozvoli. Ostalih
pet si video-strimovi sa brzinom od 2Mbps. Kojom brzinom e raditi ovih 10 tokova
podataka?

Video-strimovi su sigurno potencijalno manji potroai. Njima se dodeljuje po 2Mbps (koliko
i trae). Ostaje 90Mbps, koji se ravnomerno rasporeuju na preostalih 5 strimova (po
18Mbps)













9. Za datu tabelu prosleivanja (desno), odrediti na koji interfejs e biti prosleeni paketi
sa datim odreditima (levo).

Potrebno je dati prefiks (iz tabele desno, primeniti na adrese i na link i odrediti koji "odseci"
se poklapaju po najvie bitova. Ako nema poklapanja, alje se na podrazumevanu rutu
0.0.0.0/0.

63.19.5.3 se poklapa sa dva prefiksa: podrazumevanom rutom i sa linkom br. 3:

63.19.5.0/30. Prefiks 30 bitova primenjen na adresu znai da su obuhvaena prva tri brija IP
adrese (24 bita) plus jo 6 bitova poslednjeg broja. Znai da paket ija se adresa poklapa
mora poinjati sa 63.19.5 i onda u poslednjem oktetu mora imati 6 nula.

Adresa dolazeeg paketa: 63.19.5. 00000000

Adresa/prefiks linka: 63.19.5. 00000011

Poto prefiks i adresi i izlaznom linku "odseca" identian deo, znai da ovaj link odgovara i
da mu je prefiks 30.

Pod B,171.15.15.0 se poklapa sa vie ulaza u tabeli prosleivanja. Poklapa se sa 171.0.0.0/8,

jer je isti prvi oktet, tj broj 171. NE poklapa se sa 171.0.15.0/24, jer nisu ista prva 24 bita, tj.
4 okteta (broj 171.0.0 i 171.0.15). Poklapa se i sa 171.0.0.0/10: Isti je prvi oktet (8 bitova), a
drugi oktet (broj 15) predstavljen binarno je 00001111, to znai da se poklapaju i ta 2 bita.
Poto je ovaj prefiks 10, on se uzima kao reenje.

Adresa dolazeeg 171 00001111 00001111 00000000

paketa:
 Adresa/prefiks linka 2: 171 00000000 00000000 00000000

Adresa/prefiks linka 4: 171 00000000 00000000 00000000

Kada traimo poklapanje, piemo binarno one delove koji nisu "okrugli", tj. koji nisu ni 8, ni
16, ni 24... Ako se poklapa npr. 12 bitova, to znai da treba da se poklapa jedan ceo broj u IP
adresi (broj odgovara 8 bitova) plus jo 4. Za ta 4 od koristi je napisato binarno i proveriti da
li se poklapaju.

171.15.15.0 matches three entries. It matches the default route, 171.0.0.0/8 and
171.0.0.0/10. It does not match 171.0.15.0/24 because Bs second octet is 15, not 0. The
third match, 171.0.0.0/10, is the longest prefix, so the router sends the packet along link 4.

Odgovor pod C, 63.19.5.32: link 1.

Pod D, 44.199.230.1, je link 1.

Odgovor pod E, 171.128.16.0, je link 2.

10. Potrebno je da dizajnirate pouzdan protokol toka bajtova, nalik TCP-u, koji koristi klizee
prozore. Protokol radi preko linka brzine 1Mbps. Ako je izmereni ping u mrei 140ms i
maksimalno vreme trajanja segmenta 60s, koliko bitova je potrebno ukljuiti u polja
AdvertisedWindow i SequenceNum zaglavlja protokola?

AdvertisedWindow je vrednost kojom prijemnik javlja poiljaocu koliko maksimalno bajtova
moe da prihvati. Ova vrednost bi trebalo da moe da prikae maksimalan broj bajtova koje
predajnik moe emitovati bez potvrde (proizvod brzine linka i RTT-a)

(RTT) brzina =140 ms 1 Mbps = 0,14*106 = 14*104b (:8)= 1,75*104 =17500 B podataka.

Za predstavljanje ovog broja bajtova potrebno je 15 bitova. (215=32768)

Broj sekvenci treba da bude dovoljan da pokrije ukupan broj bajtova koji mogu da se pojave
tokom trajanja segmenta. Dok segment ne istekne (60s) emituje se 60Mb podataka, to je u
bajtovima 7,5 miliona bajtova, tj. 7,5*106B. Za oznaavanje sekvenci potrebna su 23 bita.
(223=8.388.608)

Napomena: Kod TCP-a veliina podataka se definie u bajtovima, pa treba pretvoriti sve u B i
onda raunati na osnovu toga.