PRIRUINIK ZA PROTESTE

KOJI TREBA DA PROMENE SISTEM

A NE LJUDE NA VLASTI

Plagirani doktorski rad

dr Zoran Arsi

Priruna broura

(ako imate pametan telefon onda vam je ba uvek pri ruci)

koja se sprda sa tragedijom

naeg drutveno-politikog ivota i stanja u dravi,

ali i objanjava neke ozbiljne injenice,

predvia budunost i predlae akcije kako bi ta budunost

bila lepa.

Prvo elektronsko izdanje

Zoran Arsi

12.05.2017.
 2

Kako i zato nastaju politiki protesti,

emu u toku protesta treba teiti

i na koji nain tenje ostvariti

Srbija je drava veoma ogranienog suvereniteta pod direktnom kontrolom Nemake koja vodi
ono to je ostalo od EU, kao i pod kontrolom meunarodnih finansijskih institucija kao to su MMF,
Svetska banka, zatim evropskih finansijskih institucija kao ECB, EBRD, itd, a delimino je i pod uticajem
Rusije, mada je taj ruski uticaj vie fingiran nego realan jer donosi SNS-u besplatne politike poene.

Dakle, Srbija je ne ba u potpunom smislu rei kolonija, ali je tu negde, vrlo blizu kolonije a kolonije
po definiciji nemaju mogunost da slobodno i samostalno biraju sopstvenu budunost ako se ne
oslobode svojih kolonizatora. Nemam utisak da srpski narod u ovom momentu ima snage za
oslobaanje od svojih kolonizatora sa ovako moralno i profesionalno insuficijentnom politikom i
intelektualnom elitom. Takva elita ne zasluuje da u sutinskom smislu uestvuje u odluivanju o
sudbini sopstvenog naroda, ba kao to ni narod koji bira i prihvata takvu elitu ne zasluuje da sam
odluuje o sopstvenoj sudbini.

Ovo je napisao

jedan oigledno pametan ovek...

Samo, on ovakve stvari ne pie u knjigama,

jer knjige skoro niko vie ne ita

ili bar ne itaju oni

kojima su ovakvi tekstovi i mudre misli namenjeni.

Zato on pie na drutvenim mreama,

pa ako hoete da ga pronaete

i proitate jo njegovih mudrih misli,

moraete da guslate...

ili guglate...

kako god...
 3

S A D R A J

Uvodna beleka autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

I - Tri najea pitanja (ili zahteva u protestima u Srbiji) od kojih su dva ista, a
tree se grekom nalo u ovom poglavlju . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

II - Idemo sada malo ozbiljnije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

III - Kratka istorija nae novije propasti kroz primere i objanjenja . . . . . . 15

IV - ta je to DIREKTNA (ili neposredna) DEMOKRATIJA? . . . . . . . . . . 19

V - Primeri direktne ili neposredne demokratije u vajcarskoj i Kaliforniji (SAD) . 22

VI - Kako da vam se pusti snovi i realne elje ostvare? Ili - Metode (naini)
odravanja protesta i demonstracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

VII - Fusnota koja to nije O neoliberalizmu . . . . . . . . . . . . . . . . 28

VIII - Sadrina prirunika u kratkim crtama za mrzioce predugih tekstova i jo vie

njihovog itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

IX Umesto zakljuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
 4

Uvodna beleka autora

ta mislite koliko ljudi u Srbiji bi elelo da ivi i radi u nekoj drugoj dravi? U isto vreme, koliko ljudi
koji ive i rade u nekim drugim dravama bi elelo da se presele u Srbiju?

U Srbiju u kojoj ni migranti iz Sirije ne ele da se zadre due nego to moraju, ve samo da idu iz nje
to pre i to dalje...

Ako mislite da su ova pitanja besmislena, a odgovori svima uglavnom oigledni, onda znate i ta treba
da radimo.

Pa ta onda ekamo, znate valjda ta treba da menjamo?

SISTEM NARAVNO!

Kao razoarani uesnik brojnih protesta i demonstracija, poev od martovskih 1991. do

petooktobarskih 2000. godine, a povodom protesta Protiv diktature 2017, odluio sam da ''sastavim''
ovaj prirunik. Ne da ga napiem da sastavim! To znai da u vam saeti vie citata iz objavljenih
naunih radova, tekstova iz asopisa i elektronskih medija, uz neto slika koje sam pronaao na
internetu, sa tek neto malo mojih razmiljanja. Tako se u Srbiji na najlaki i najbri nain stie zvanje
Dr, a ujedno mi je to i najlaki i najbri put da pojasnim neupuenima kako se to razoarava u
proteste, demonstracije ili ponekad i u revolucije. Naroito ako ih organizuju libertarijanci1, ili kod nas
popularno nazvani Soroevci. Zato, kada 90% Srbije nema pojma ta to znai Soroevci? Pa valjda
ba zato! I ko zarezuje ta zna i ta misli 90% Srbije, uopte!?

Osim toga, elja mi je da ukaem i na greke koje se u toku protesta i demonstracija najee ispoljavaju,
a uglavnom se svode na pogreno postavljene ciljeve, loe interpretirane zahteve, blentave
organizatore, jo blentavije obane, a naroito ovce u stadima i druge pojave koje uspeno ostavljaju
prostor vlastima da vas jednostavno ignoriu, ili prvo izlemaju pa ignoriu, sasvim je svejedno.

elja mi je naravno, i da onima koji protestuju, a u stvari i ne znaju zato protestuju i ta bi hteli,
objasnim kako odabrati prave zahteve za protest i to je jo vanije, koje metode koristiti da bi se
pribliili cilju, odnosno ispunjenju protestnih zahteva.

Za veinu onih koji protestuju, bie to previe teksta. Ko zna, moda izae i na svih tridesetak strana, a
kako danas malo ko voli da ita, potrudiu se na kraju da sve ovo samem i u nekoliko kratkih crtica koje
se mogu proitati jednim pogledom, takozvanim ''skeniranjem teksta''. Pa kako ko voli. Dakle, ako
spadate u ovu grupu mrzioca itanja, odmah skrolujte do kraja i proitajte poglavlje Sadrina
prirunika u kratkim crtama za mrzioce predugih tekstova i jo vie njihovog itanja. Ali gledajte da

1
Dok veina libertarijanaca sebe vidi kao naslednike klasine tradicije liberalizma ili kao jednu od njegovih
dananjih grana, libertarijanizam ne treba meati sa liberalizmom kako se on danas razume u veini konteksta.
 5

zapamtite bar to skenirano da biste bar toliko pokuali i primeniti jer u suprotnom - to ste uopte koji
moj i itali?

Za poetak, samo da razjasnim moje vienje razlike izmeu protesta i demonstracije, bez elje da ulazim
u semantiko-etimoloka znaenja ili bilo kakve rasprave oko ovih rei. Jednostavno, to je moje
shvatanje i za mene protesti slue da se izrazi neslaganje ili nezadovoljstvo, a demonstracije da se neto
pokae, odnosno demonstrira kako neto treba da izgleda ili da se uradi.

I samo jo jedna napomena. Moda e vam se uiniti da je neko poglavlje ove broure promaena
tema i da nema nikakve veze sa onim to su naslov i podnaslov obeavali, pa vas molim da ne sudite
pre nego to proitate ceo ovaj doktorski rad do kraja. Tada e vam biti jasno otkud delovi istog
filozofiranja i teoretisanja u priruniku koji treba da sadri objanjenja i instrukcije za praktino
delovanje.

Pa da ponemo...
 6

Tri najea pitanja (ili zahteva u protestima u Srbiji) od kojih su dva ista, a tree
se grekom nalo u ovom poglavlju

1. ta mislite zato se u Srbiji ve 20 godina pria o nunosti usvajanja Zakona o poreklu imovine,
ali ni jedna vlast ne eli takav zakon?
2. ta mislite, zato u birakim spiskovima imamo na stotine hiljada nepostojeih glasaa, meu
njima i nasjstarijeg koji bi da je iv, danas imao 128 godina?
3. ta mislite, zato su moji tekstovi i komentari u sredstvima javnog informisanja i u nekim
grupama na drutvenim mreama nepoeljni, iako nikada ne koristim izraze koji se smatraju
vulgarnim i trudim se da nikoga ne uvredim? Ups! Ovo poslednje pitanje nije iz istog seta sa
prethodnim, pa u ga sauvati za kasnije... Ili moda ipak jeste ako bolje razmislim?

Kako bilo, vratimo se na prva dva pitanja (a mogli bi postaviti na desetine slinih). Dakle, zato nai
politiari ne pominju ta pitanja kada su na vlati, niti potenciraju previe na njima kada su u takozvanoj
opoziciji (jer opozicija postoji uglavnom jo samo u teoriji, dok u praksi gotovo i da ne postoji j; zato to
borba za vlast ne predstavlja nuno opozit stav vladajuoj politici).

Naravno, odgovori su vam jasni i nije ih potrebno posebno obrazlagati. Zato to je Srbija banana drava
poput mnogih slinih, neokolonizovanih drava; i kao takva slui za izrabljivanje i pljaku njenih prirodnih
resursa i stanovnitva od strane bogatih i monih. Politiari u takvim dravama su u stvari samo
kolonizatorske marionete, bez linog integriteta, koje odlino kra... pardon, odlino zarauju na prodaji
svoje asti, svoje drave i svog naroda, to deluje kao primamljiv, ali je u stvari strano stresan i
frustrirajui posao. Neki od njih su se na primer javno poalili da su prinueni da rade i po 24 sata
dnevno pa vi vidite. Nije ni udo onda to su esto nervozni i razdraljivi, pa se iskaljuju piramidalno od
vrha ka dnu, a dno, odnosno baza je na sreu jo uvek dovoljno iroka i jaka pa dobro podnosi taj teret
koji je pritiska ve od prvog stepenika pa do samog vrha.
 7

Mnogo simpatinih izraza na narod koristi za domae politiare, a meni je, ako uzmemo u obzir njihovo
materijalno stanje i karakterne osobine veine, nekako najadekvatniji izraz prodane due! Kako bilo,
moete pretpostaviti i sami da ne bi bilo ba zgodno pitati ih tako umorne i razdraljive odakle vam ta
imovina koju posedujete vi i vai i koliko poreza ste za vaih ivota i radnog staa uplatili dravi (pod
vai se misli na njihovi, da ne pomisli neko na kojekakve vrste vai, one na glavi ili one dole, biljne
vai i ta ti ja znam kakve sve vai postoje).
 8

Kroz odgovor na to prvo pitanje (Zakon o poreklu imovine) ukljuujem u ovaj tekst i takozvanu
Opoziciju koju uglavnom predvode ljudi koji su ve iskusni u biznisu zvanom politika, tako da i njihovo
imovno stanje, a i naporan posao koji obavljaju, ne preporuuju da ih se ba pita jel a odakle vama sva
ta imovina i jeste li vi platili porez? Jer, mogli bi i oni tako nervozni i umorni postati razdraljivi. Pa, da...

Aktuelna svetinja u koju se ne dira i u koju se kunu svi politiari pozicije i opozicije u banana dravama
je pravo svojine, odnosno privatno vlasnitvo! Neprikosnovenost svojine kao zvezda vodilja svake
demokratije!

Ih, ta nemojte kazti... Nije, nego!

Pa zato onda ovo sveto pravilo vai tek kada je u pitanju njihova svojina i njihovo privatno vlasnitvo
ili svojina njihovih nalogodavaca. Posebno je pitanje zato im ta svojina dok je bila u tuem vlasnitvu
nije bila svetinja ve je legitimno predstavljala predmet otimaine, i zato se narodna ili dravna svojina
tretirala kao niija,pa emo o tome nekom drugom prilikom.

Imovina u stvari zaista ne bi trebalo da bude sporno pitanje i imaju politiari i tajkuni pravo da im
imovina (svojina) bude svetinja i niko im u njihovu svetinju ne sme dirati ali samo ako je legalno
steena i zaradjena, ako je plaen adekvatan porez dravi na tu imovinu i to u dravi gde je imovina
zaradjena a ne u nekoj dravi u kojoj vlasnik ivi ili je fiktivno prijavljen da ivi.

to se tie pitanja br. 2 (birakih spiskova), ne bi opozicija ni tu ba mnogo da se petlja. Pomenu oni
taj problem dodue, uglavnom dan-dva pred predizbornu tiinu i posle nita... Nikom nita. Znate kako,
svaka opozicija po logici stvari planira da jednom bude pozicija, i zamislite onda da zvonite na sva
zvona kako treba srediti birake spiskove, kad ono eto te na poziciji! I ta sad? Da vratimo stare birake
spiskove jer ovi sreeni neto... i nisu ba neto... E, ne moe brajko. Zato je i za opoziciju bolje da su
takvi kakvi jesu. Nikad se ne zna kad e kome ba takvi kakvi su zatrebati!

Nego, da se ipak vratimo bar na kratko i treem pitanju - u kojem sam najmanje bitan JA. Problem je u
optem medijskom mraku, ali i zloupotrebi medija kao najopasnijeg poznatog oruja danas. Nita ne
onesposobljava narod tako masovno kao mediji.

Znate ono, prekidamo program zbog najnovijih vesti (breaking news)! Upravo se desilo neto potpuno
nevano za va ivot i sada emo da vas non-stop izvetavamo o tome kako ne biste mislili na
probleme koji vas pritiskaju. U istu svrhu su kreirani i Parovi, Farma, Veliki brat, Informer, Afera,
Skandal, News net, Veernji ou sa ovim ili sa onim... itd, itd... Samo da vam skrenu panju, da vas
informiu o neemu to nee promeniti nita u vaem ivotu, da vas hipnotiu, da vas zabave...
samo bez preterivanja i uz bar tri nivoa cenzure za utvrivanje podobnosti vica koji treba da vas
nasmeje.

Pa ta da radimo!? Realno, ne moemo da ih zabranimo, izuzev ako se ne odluimo za staljinizam kao

model dravnog ureenja, a to e malo tee ii sve i da nas ima poprilino koji misle da je i staljinizam
 9

bolji nego neoliberalizam2. Moemo da molimo, pre nego da zahtevamo, da se nadleno ministarstvo
malo vie angauje na suzbijanju kia, prostakluka i nemorala u takvim elektronskim i tampanim
medijima, ali i to e teko ii. Neoliberalizam ne predvia podizanje nivoa svesti, obrazovanja i kulture
naroda, ve naprotiv poeljno je zaglupljivanje, da bi to manje ljudi mislilo svojom glavom jer - volovi
jaram trpe, a ne ljudi.3

Ali, moemo da ZAHTEVAMO da ono to je NAE izgleda onako kako mi elimo, a ne kako nam neko
drugi namee. A na je, samo mu ime kae, JAVNI servis RTS. Ostavimo onda za sada undae po strani
i hajde da vidimo kako bi to zaista trebalo da izgleda NA javni servis da bi zaista bio na usluzi
graanima. NAE PRAVO DA ZNAMO SVE!

Nisam kompetentan da ureujem program ni neke male, lokalne TV stanice, ali ipak...

HOEMO - Najmanje dve emisije nedeljno u udarnim terminima na prvom programu RTS u kojima e
svaka politika opcija moi da iznese svoje stavove, shvatanja, ideje, ali i primere i argumente kojima
potkrepljuju svoje teorije i poreenja (paralele) sa drugim dravama, sa drugaijim politikim sistemima
kako bi pokazali na primeru zato su bolje jedne ideje i praksa od ideja i prakse koje nudi i sprovodi neko
drugi! Pa recimo da u jednoj takvoj emisiji neko iznosi svoje stavove i ideje bez prava da ga iko prekida i
ometa, a u drugoj da imamo primera radi, politika sueljavanja.

A ne ovako! Ne pripada JAVNI servis samo vladajuoj partiji i njihovim poltronima, ve pripada svom
narodu i ljudima svih politikih uverenja!!!

ta mislite, koliki procenat ljudi u Srbiji zna kako su organizovani i uspeno realizovani najuspeniji
protesti u poslednje vreme, zapoeti 2009. godine na Islandu a po potrebi se i kasnije ponavljali svaki
put kada neko i pomisli da uradi neto protiv narodne volje? Zato su ti dogaaji ispod radara i naih i
ostalih evropskih politiara i njihovih medijskih servisa koji bi trebalo da su JAVNI?

Zato to to nikoga ne zanima, pa se o tome ne prave emisije? Ili je to nain da nas dre u najstranijem
medijskom mraku za koji tvrde da ne postoji!?

Da li znate ta je to DIREKTNA (ili neposredna) DEMOKRATIJA za koju se narod Islanda izborio? Ne, u
koli vas o tome nisu uili a na TV vam tako neto niko ne objanjava? Da li znate da su oni isterali iz
svoje zemlje MMF (kao i Maarska koja je isto kao i Island posle toga ''procvetala), pohapsili
korumpirane politiare, sudili bankarima koji su upropastili i dravu i narod i to je jo vanije - sve
pohapene i OSUDILI!

2
O neoliberalizmu e biti ispisano, tj. od kojekuda kopirano celo jedno poglavlje koje se moe smatrati fusnotom
kojoj je u stvari mesto ovde, ali zbog duine teksta, ii e kao poglavlje, odnosno fusnota koja to nije.
3
Citat iz pesme ''Mi znamo sudbu'', Aleksa anti.
 10

A ne kao kod nas... mnogo hapenja, a niko osuen zbog korupcije i zloupotreba!4

Ne bi bilo loe da o ovim temama malo izguglate i sami i proitate kako bi shvatili da su se negde
zaista i realizovali uspeni protesti i, pa da kroz te primere vidite za ta su se drugi kroz proteste borili, na
koji nain su se borili i ta su traili i na kraju i dobili!

Nadam se da smo ova najea pitanja vezana za domau politiku, izbore ali i aktuelne proteste (ako su
nakon pisanja ovog teksta jo uvek aktuelni) apsolvirali, a odgovore razjasnili ako je i bilo nekih
nejasnoa u vezi sa njima.

4
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=03&dd=24&nav_id=698255

http://www.znakovi-vremena.net/island.htm

http://mojustav.rs/zasto-islandska-revolucija-prolazi-ispod-radara-evropskih-politicara/

http://www.novaenergija.net/kako-je-island-dobio-novi-ustav-putem-interneta/
 11

II

Idemo sada malo ozbiljnije

Ponekad dolazi do toga da se i politiari i narod zaglave u nekom vremenskom tesnacu, pa ne mogu
dalje i ne znaju vie ta bi jedni s drugima.To je pravo vreme za revolucije! Ali, ja sada priam samo o
protestima i demonstracijama. A ako protesti prerastu u demonstracije, a demonstracije u revoluciju,
to nije moja stvar. O tome neka razmilja neko drugi...

Politika ako je ikada i imala, danas sigurno nema nikakve veze sa humanizmom i altruizmom. Ona bi
samo trebala da nuno pretpostavlja brigu za dobrobit drugih, ali toga vie nema meu politiarima ni u
naznakama. Zato ete danas retko nai meu politiarima osobu koja u sebi objedinjuje estitost,
skromnost, potenje, moralnost, obrazovanje, inteligenciju, iskrenost, altruizam i empatiju. Na alost, ne
samo da je gotovo nemogue meu politiarima pronai osobu sa svim ovim osobinama, ve ete meu
njima uglavnom pronai osobe koje u jednoj linosti objedinjuju sve suprotne osobine prethodno
navedenim, pozitivnim osobinama.

Politika je postala posao kao i svaki drugi. Uglavnom je trgovina u pitanju, iako e to veina politiara da
porie. Politika je biznis i to onaj surovi, koji od prirodnih (i boijih) zakona najvie potuje onaj uveni
zakon jaeg. Borbu za opstanak i nemilosrdno unitavanje slabih i nemonih. Neko je predator, neko
je plen. Krupna riba jede sitnu ribu. Alfa muijak ima najvie drutvene slobode od svih ivotinja u
oporu, ali nisu voe u onom smislu kako to smatraju ljudi. Alfe esto ne izdaju nareenja ve
jednostavno imaju najvie slobode da izaberu gde bi da idu i ta bi da rade. Omege su na dnu. Njima
pripada ono to alfa ne eli ili to im se udeli.

Zato, politikom neka se bave politiari ako su to izabrali za svoje zanimanje i ako vole takav nain ivota.
Ako i nisu alfe, oni su u politici zbog puste, silne elje da postanu alfe. Nisu uli u politiku da bi vama
pomogli i da vaoj deci bude neto lake, a ivot bolji. Ne, oni su tu iskljuivo zbog sebe i svoje dece.
Uglavnom zbog sebe, a posle i zbog njihove dece. Ko ne mari mnogo za tuu decu, ne mari iskreno ni za
svoju, nego eto, vie po nagonu nego po emocijama, ali to je ve neka druga tema.

Dakle, zato vi ako smatrate da ste estit ovek, nemojte ulaziti u politiku ako niste politiar. Postanete li
lan bilo koje politike partije, ak i neke manje grupacije, udruenja, NVO i slino, vi vie niste vi, ve
deo jednog mehanizma. Mali, sastavni deo, jedan afi, tako neto. Pravo na lini stav i miljenje ete
imati samo ako su prihvatljivi u okvirima tog opora kojem ste se prikljuili. Ako ste ovek od linog
integriteta i imate lino dostojanstvo, u takvoj grupi vam ne moe biti dobro jer vam je zagarantovano
da e doi trenutak kada ete izraziti neslaganje sa veinski prihvaenim stavom. A onda e nastati
prroblemi, izuzev ako ne podvijete rep i progutate i lini stav i dostojanstvo. Sve, ali ba sve dananje
stranke i manje drutveno politike organizacije su organizovane tako da elita odluuje a baza slua.

Zamislite samo da ste ak visokopozicionirani politiar poput naeg predsednika Narodne skuptine,
Maje Gojkovi! Cela Srbija zna da nije ona odluila da postupi protivustavno i prekine redovno zasedanje
 12

Narodne skuptine na vie od mesec dana tokom predsednike izborne kampanje 2017. godine; bez
ikakvog valjanog, pravno utemeljenog razloga; ve joj je tako neko naredio. Na njenom mestu, ja bih na
primer, tom to izdaje nareenja odbrusio: Neu, to je protivustavno! Potpuno svestan da posle
toga vie neu biti predsednik Narodne skuptine, ali ko mene pita. Ja sam ja, a Maja je Maja i sasvim je
logino to Maja ne eli da bude JA, ve predsednik Narodne skuptine. Tako je izabrala i zato uti i slua
nareenja, a ja ovo piem jer ja sam JA.

Znai, to je posao za poseban soj ljudi, koje emo ovaj put umesto da koristimo neki od simpatinijih i
zanimljivijih izraza, nazvati samo uobiajenim, dosadnim imenom politiari. Vi se mimo svojih radnih
aktivnosti u okviru vaeg zanimanja ili posla koji obavljate, bavite svojim okruenjem, svojim pravima i
svojim obavezama, ali i praenjem rada politiara ako tako volite i to ste (od svih drugih, lepih stvari)
izabrali da vam bude hobi. ta god vam je po volji od drutveno korisnih aktivnosti, vi to radite, ali
samom politikom nemojte da se bavite kao zanimanjem! Ako se smatrate ljudskim biem...

I zato nemojte nikada ni da se borite za bilo kog politiara ili bilo koju partiju. Borite se samo za sebe
ili za ljude koje volite i do kojih vam je zaista stalo.

Zbog ega vam sve ovo priam? Pa, ako ste izali na proteste ili demonstracije da bi smenili jednu vlast i
na njeno mesto doveli drugu, bez korenitih izmena u sistemu upravljanja dravom i nainu
funkcionisanja izvrne i zakonodavne vlasti, odnosno da bi skinuli s vlasti jednu politiku partiju ili
koaliciju da bi njenu ulogu preuzela neka druga, onda ste vi neiji partijski vojnik ili izmanipulisana
ovca, a protesti ili demonstracije iji ste deo nikako se ne mogu nazvati narodnim. Moete vi da
protestujete protiv Maje koliko hoete, a mogu da vam ispune elju odmah i da smene Maju. I ta onda?
Nita. Na njeno mesto e doi neka druga Maja koja e raditi isto to i prethodna Maja jer vi ste traili
smenu, a niste traili da se njen postupak proglasi zvanino protivustavnim i da se obezbedi mehanizam
koji e garantovati da e se takva i druga protivustavna delovanja ubudue najstroe kanjavati ili jo
bolje, da se obezbedi mehanizam koji e garantovati da do takvih delovanja uopte nikada vie ne moe
ni doi!

Da li je potrebno formirati nezavisnu anketnu komisiju da bi se utvrdilo da li je Majina odluka da

obustavi redovno zasedanje Narodne skuptine bez valjanog pravnog razloga zaista protivustavna i ako
jeste da li je takvu odluku donela samostalno (iako svi znamo, kao to je ve reeno, ali nemamo dokaz
crno na belo da nije); ko e i kako tu komisiju da formira; ili e tu istragu umesto nezavisne komisije da
vode neki drugi organi i institucije; koji i kako, i ko e da nadzire rad tih organa i institucija, i da li metode
i rezultate takvog rada treba objavljivati u toku same istrage kako bi javnost bila upoznata sa tokom
postupka5,

5
Ustav Republike Srbije
lan 51 Pravo na obavetenost
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavetavan o pitanjima od javnog znaaja i sredstva
javnog obavetavanja su duna da to pravo potuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu
dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom.
 13

Dragoslav Pavkov, urednik portala Prevrat (prevrat.com)6

i tako dalje i tako blie... o tome ne bih.

Razmislite sami ta i kako bi bilo najbolje kad ve ima vie dobrih reenja u opticaju, a moja namera je da
ovaj tekst ne bude predug. Iz istog razloga u ovom tekstu se neu osvrtati ni na najavljenu pa otkazanu
kao prvoaprilsku alu, ostavku gradonaelnika Beograda Sava Malog... ili kako se ve zvae... A tek o
ormazu i njegovom lanom Norveaninu bez mnogo kole ali sa puno strunosti kojeg je ubacio u JP
Ada Ciganlija, ni na kraj pameti mi nije. Taman posla kada bi se bavili jo i kompetencijom
dojueranje Krkljobabieve sekretarice, koja odjednom skae na mesto direktora JP Pota Srbije i
sve tako do u sitna crevca. Ne moe se sve u jednom tekstu; ne moe se ni tota korisnije uraditi, a
kamo li svaki pojedinac pomenuti, pobogu ljudi. Najbolje jo kada bi traili odgovor i na pitanje gde u

6
Dragoslav Pavkov i moja malenkost smo pristalice ideoloki ''suprotstavljenih tabora'', ali mi to ne predstavlja
smetnju da ga smatram jednim od malobrojnih ljudi sa kojima sam imao sreu da razgovaram. On je moj lini dokaz
da se kod razumnih i dobronamernih ljudi, uprkos antagonistikim ideologijama, moe pronai bar jedan zajedniki
imenitelj na osnovu kog se moe saraivati. Tamo gde nema zajednikog imenitelja, kao i u svakoj borbi, pa tako i u
klasnoj, pucamo i dalje jedan na drugog, ali argumentima. Taj rat traje jo uvek i ako bi dovoljno poiveli, verovatno
bi trajao due od legendarnog Crnogorsko-Japanskog rata.
 14

stvari radi, od ega ivi i kako sastavlja kraj s krajem neki tamo Mia Vaci... Boe sauvaj! Pa ovaj tekst
ne bi stao ni na 1.000 strana!

Imamo i mi, ali i ta nezavisna anketna komisija ili moda neki drugi organ, preih poslova, kao to bi na
primer bila detaljna istraga o navodima da se novac iz naih javnih preduzea prebacuje u offshore
kompanije na Kipru, odatle dalje u Saudijsku Arabiju, odakle se novac vraa u Srbiju kao navodna
strana investicija za izgradnju Beograda na vodi i druge unosne poslove. Ne, nije na (naroda u
protestu) posao da vodi takvu istragu, ni da prepriava takve prie, ve da zahteva da se takvi navodi
pojedinih medija ispitaju i ako se pokae da ti navodi nisu tani (praenjem tokova novca) da se oni
koji su ih objavljivali i tako obmanjivali narod i doveli ga u stanje protesta umesto da se bave neim
drugim, najotrije kazne. Podrazumeva se, odmah zahtevati i da se usvoji lan zakona koji e na isti
nain tretirati i druge izvrioce takvog gnusnog dela (gnusnog - bolje mi zvui u ovom sluaju nego
krivinog dela). Dakle, za objavljivanje lanih vesti, odnosno vesti za koje ne postoje nedvosmisleni
vrsti dokazi da su tane, a koje izazivaju obmanjivanje naroda i mogu izazvati reakcije kao to je
narodni bunt, protesti ili ak nasilni izlivi nezadovoljstva, predvideti najstrou moguu kaznu
srazmernu stepenu drutvene opasnosti koju takva lana ili neproverena informacija (vest) moe
izazvati.

Na kraju krajeva, lana vest ili informacija ne bi trebalo ni da postoje u terminolokoj upotrebi. Postoji
samo vest ili informacija i nasuprot njima postoje obmana, prevara, la, dezinformacija... koje bi kao
takve trebalo da se svrstaju u nedozvoljene radnje, odnosno u kanjiva dela.

A da li je neproverena informacija za medije? Mislim, neproverena ipak nije isto to i lana!? Pa proveri
je brajko moj, pa vidi sam da li je za javnost ili je baci u kantu ako niko u ovoj dravi nije u stanju da je
proveri! A u istu kantu posle (ako si mangup) baci i one za koje misli da bi trebalo da su u stanju da
provere neproverenu informaciju, a oni kau da to nisu ili se prave ludi.

Eto, provera tih informacija o pranju i protivpravnom prisvajanju narodnog novca bi moda mogao biti
jedan od zahteva nekih protesta, koji ako ne urode plodom treba da prerastu u demonstracije (pokazati
demonstrirati onima koji to ne znaju, a trte se gde im nije mesto, kako se takve informacije
proveravaju i ta se sa njima radi), a protest (ili demonstracije) koji dovede do uspene realizacije
ovakvog zahteva lako e posle realizovati zahtev za smenu bilo kog pojedinca, pa zvao se on Maja, Sava,
Aca ili kako god.
 15

III

Kratka istorija nae novije propasti kroz primere i objanjenja

Bez namere da nekoga ubeujem da jeste (kad nije) ranije bilo sve divno i sjajno jer je to neka druga
tema; ali raspadom Jugoslavije i uvoenjem viepartijskog sistema u bive Jugoslovenske republike,
definitivno je otvorena Pandorina kutija. Vrata za najezdu politiara kakve i danas imamo su se irom
otvorila, pa su otimaina, pljaka i grabe mogli da ponu uz blagoslov dravnog rukovodstva. ta e
uslediti moglo se lako zakljuiti ve sa formiranjem Socijalistike partije Srbije, koja je nastala tokom
jula 1990. godine iz Saveza komunista Srbije (SKS) i Socijalistikog saveza radnog naroda Srbije
(SSRNS). Politikim manipulacijama, korienjem tadanje drutveno-politike situacije i dovoenjem
naroda u zabludu, partija je sa stanovita logike gledano, bespravno postala pravno-imovinski
naslednik ovih drutveno-politikih organizacija. Kako, zato i s kojim pravom kada SPS nije imala
nikakvu nameru da nastavi sa politikom SKS i da sauva imovinu i interese radnog naroda; to su
pitanja koja zahtevaju odgovore u nekoj posebnoj temi i nekom drugom prilikom. Nekadanja imovina
SKS i SSRNS je pripadala drutvu, narodu, pa je svojom autoritarnom samovoljom i zloupotrebom
mimo narodne volje skrojenih zakona, SPS postupio tada kao to su nakon toga poeli postupati
tajkuni i valjda e doi vreme kada e se pitanje otuenja drutvene imovine od vlasnika (naroda,
drutva...) ponovo staviti na dnevni red.7

Zna, ono to je zanimljivo je da kada je stigao uragan zvani KRADEMO TI I JA tj. demokratija, te
s njom tzv. privatizacija i liberalizacija trita kapitala i radne snage, glasno je preutano da je
drutveni kapital (imovina obaveze) bio proglaen imovinom bez titulara. Onda se drava
samoproklamovala za vlasnika i sve spizdila u bescenje.8

Na takav, sa dananjeg gledita skandalozni nain je dakle nastao SPS, jedna od prvih registrovanih
partija po uvoenju viepartijskog sistema u Srbiji krajem 20. veka, pa je SPS kao lana leviarska
stranka, na neki nain pionir potkradanja vlastite drave i njenih graana, unitavanja dravne i
drutvene imovine, loih privatizacija, tajkunizacije i srozavanja radnikih prava.

Zaista smatram da nema potrebe da se bavimo primerima kada ih ima bezbroj, ali moemo na kratko
uoiti manjkavosti svih reima u Srbiji od 1990. godine do danas, pa ponimo od vremena vladavine SPS
90-ih godina prolog veka. Tada su otpoele prve otimaine narodne i dravne imovine, svesno
unitavanje i umanjivanje vrednosti privrednih drutava koja su mogla i u takvim uslovima da posluju, a
radi njihovog obezvreivanja zarad privatizacije od strane poznatih kupaca (poslovnih i roako-
klanskih veza lica u vrhovima dravnog rukovodstva), iznoenje naeg novca (koji su nam pokrali) u
inostranstvo pod izgovorom sankcija svetske zajednice prema Srbiji, grevite borbe te vlasti da se odri

7
Citat iz lanka ''SPS Tuan, ali oekivan kraj nekada velike partije koji sam napisao za sajt www.narodni-
front.org.rs i koji je objavljen na ovom sajtu 26. marta 2017. godine.
8
Jedan od komentara na moj lanak Pravedna raspodela mit ili negde to i moe? -
https://normalanzivotblog.wordpress.com/2017/04/13/pravedna-raspodela-mit-ili-negde-to-i-moze/
 16

na sve mogue naine (u emu ih donekle kopira ali i prevazilazi aktuelna vlast), katastrofalna spoljna
politika koja nas je dovela do novih razaranja i siromaenja usled bombardovanja NATO agresijom 1999.
godine i na kraju demonstracija i mini revolucije 2000. godine.

ta smo dobili posle nasilnog svrgavanja SPS sa vlasti i uvenog 5. oktobra? Dobili smo jo vee hijene
i leinare na vlasti, koji su umesto domaih pustili inostrane lavove da se nahrane naom imovinom, a
za sebe kasnije uzimali ta iza lavova ostane. Potrajala je ta vlast i vie nego to je zasluila, a onda je
narod na referendumskim izborima glasao i protiv njih. Prvo je na scenu stupio Tomislav Nikoli iz SNS
kada je narod na predsednikim izborima 2012. godine glasao protiv Borisa Tadia (uglavnom, a ne ZA
Nikolia ), a zatim je dolo i do parlamentarnih izbora kada je veina stranaka biveg DOS-a otila u
istoriju, a DS i njeni sateliti su postali minorna snaga. Vremenom, ono najgore; najvei ljam i otpad,
takozvani preletai, prili su uz vladajuu partiju i tako potvrdili tezu o politici kao biznisu koji nema
nikakve veze sa altruizmom i humanizmom, a dobrim delom ni sa dostojanstvom i au, dok o nekakvim
principijelnim koalicijama zasnovanim na priblinim ideologijama ili bar programskim naelima ne treba
ni troiti rei. Pa vie od pola naih politiara ne zna ni ta je to ideologija i verovatno smatra da je to
nekakav otrcani termin iz komunistike prolosti. 9

SNS sa svojim PGM 10 kao naslednici vlasti koju je poetkom ovog veka u Srbiji nosila DS uz pomo svojih
prilepaka i neto kasnije uz SPS kao najveeg koalicionog partnera; nastavili su sa istovetnom
politikom svojih prethodnika, uz dodatno pojaavanje i pootravanje neoliberalnih principa kroz
usvajanje anti-narodnih zakona kakav je danas zloglasni Zakon o radu recimo, koji spada u iru grupu
JUZM11 zakona (zloglasni zakon protiv kojeg su svi, izuzev naredbodavaca da se on donese, jer odobrava
maksimalnu eksploataciju radnika i stvaranje takozvanih slobodnih robova, odnosno stvaranje
prekarijata - radnika na odreeno vreme, bez ikakve sigurnosti i zatite, bez ikakvih prava, sa
minimalnim primanjima, maksimalnim obavezama, potpuno zavisnog od poslodavca, bez istinske
slobode i kao takvog, uglavnom isfrustriranog i bezvoljnog za bilo kakav otpor i borbu, ali kojem su
libertarijanski cinici dali potpunu slobodu da ne mora da radi pod takvim uslovima ako nee jer ima ko
hoe).

Ne udi dakle nastavak istovetne politike od strane nove vlasti, jer gledajui usko na nivou samo
jedne drave, Srbije u ovom sluaju, vidimo da je najvei koalicioni partner novoj vlasti, gle uda, ali
opet SPS, a meu savetnicima i angaovanim strunjacima, opet su angaovana ista, poznata lica,
iako esto u senci, nevidljivi, ali oni svakoj vlasti dou neto kao zvezde na nebu ne mora uvek da ih
vidi, ali zna da su uvek tu.

9
Znate ono kada jedna prostitutka predloi drugoj da se ulane u vladajuu stranku, a ova joj kae: Nemoj
molim te, mene je dovoljno sramota i ovo to radim.
10
Ja sa ovim nemam nita i pojma nemam ta su to podguzne muve.
11
Drugi naziv za vreanje inteligencije, skraenica iju prvu re ne mogu da napiem jer spada u vulgarne a ko zna,
moda neko dete proita ovo, tako da sami morate pogaati ta znai J ispred ''u zdrav mozak'' (JUZM).
 17

ire gledano, sve banana drave i marionetska rukovodstva tih drava su prinuene da sprovode
identinu libertarijansku politiku zasnovanu na teoriji tzv. ikake kole12 u ekonomiji i sociologiji, a
takva politika, odnosno nain ekonomije je kancer na telu svake od drava koja nema ni promil anse da
bude imperijalistika. Meutim, korumpirane politiare to nije briga. Oni za svoju decu nisu ni planirali
ivot u Srbiji i slinim banana dravama - neokolonijama. Njihovo je da napune svoje depove i obezbede
svoje familije, tako to e prodavati svoj narod i imovinu svoje drave. Eto, takvi su nai politiari danas,
bilo kojoj partiji da pripadaju i zato je naivno uvoenje pojma opozicije u klasinom smislu znaenja te
rei u aktuelnom politikom ivotu Srbije i slinih banana drava.

Narodni izraz sjai Kurta da uzjai Murta, na alost oslikava na najbolji nain sutinu izbora i
eventualne smene vlasti u Srbiji. Sutina drutveno-politikog ivota se promeniti nee to narod
uglavnom konano i shvata i otud sve manja izlaznost na izbore ili se glasa preteno za aktuelnu vlast
kakav god bila, jer u emu je razlika i kako e se moj ivot promeniti ako umesto SNS pobedi DS, ili SPS
ili bilo ko od aktuelne ponude stranaka i voa? Nikako! Samo mi nije jasno zato nam je toliko dugo
trebalo da shvatimo ono to je (navodno) Mark Tven davno rekao: Da izbori zaista neto bitno
menjaju, ne bi nam ih dozvolili!

12
O ''ikakoj koli'' e biti vie rei u poglavlju o neoliberalizmu.
 18

Pa ta je onda narodu initi? Narodu koji ivi u slaboj, maloj dravi sa nerazvijenim demokratskim
institucijama?

Pa da participiraju u vlasti, bukvalno svi, sav narod i tako vre kontrolu politiara i njihovih aktivnosti, ali i
da uestvuju u donoenju najvanijih dravnih odluka i kreiranju i usvajanju zakona. Dakle neposredno
uee naroda u vlasti, a ne preko posrednika, i neposredno preuzimanje odgovornosti za
funkcionisanje drave, ali i za sopstveni poloaj.

Kako?

Pa sistemom NEPOSREDNE DEMOKRATIJE.

 19

IV

ta je to DIREKTNA (ili neposredna) DEMOKRATIJA?

Direktna ili neposredna demokratija je oblik vladavine, gde svi ljudi zajedno odluuju o svim stvarima od
javnog znaaja.

Interesantan tagline sam video na sajtu Uticaj (www.uticaj.rs), koji glasi: Ako mi ne utiemo na
politiku, politika e uticati na nas.

Nemojte ovo meati sa mojim prethodnim stavom da se ne treba baviti politikom ukoliko niste izabrali
politiku kao zanimanje i biznis kojim ete se baviti. Ne, ovo je neto sasvim drugo. Prethodnim stavom
sam mislio da ne treba da budete lan partije ili druge politike organizacije kao i da ne ulazite u neto
to nije vae prirodno okruenje, jer je boravak van svog prirodnog okruenja za svaku jedinku bolan,
a esto i poguban.

Ovaj novi stav koji sam pozajmio sa sajta Uticaj ukazuje na neophodnost da svi zreli, razumni ljudi vre
uticaj na kreiranje politike, jer e u suprotnom politiari (a ne politika) uticati na vae ivote i to na
najgori mogui nain, tako to e pokuati da vam oduzmu sve to imate sem vaih golih ivota, ako
uopte i njih uspete da sauvate na kraju kada ostanete bez iega. A na kreiranje politike moete uticati
samo ukoliko se izborite za DIREKTNU DEMOKRATIJU kao oblik vladavine u dravi u kojoj ivite. Sve
drugo je la, privid, iluzija da graani putem izbora navodno utiu na kreiranje dravne politike i
drutvenih odnosa, tako to delegiraju odreenu politiku partiju ili partije i pojedince-politiare, koji
e kreirati politiku u ima graana. Ne bih eleo nikoga da uvredim, daleko bilo da nekoga nazovem
maloumnim ako je uveren da se narodna volja moe materijalizovati i iskazati izborima; ali ako zaista
mislite da su izbori vrhunac demokratije, onda sa vaim shvatanjem razvoja drutvenih odnosa zaista
neto nije u redu i trebalo bi da potraite nekoga ko je kompetentniji od mene da vam pojasni ta to sa
vaim miljenjem i ivotnim stavom nije u redu.

Da bez direktne, neposredne demokratije ne postoji ureeno drutvo koje e doneti ivot u potpunoj
slobodi svim lanovima zajednice i da pojedinci koji ine elite, utiu na ivote ostalih graana jednog
drutva (1% odreuje ivote ostalim 99% kako se to poslednjih godina popularno kae) i da je to tako i u
robovlasnitvu, i u feudalizmu, u svim fazama kapitalizma, pa i u socijalizmu (komunizam jo nikada
nigde nije nastupio, pa su se neke drave pogreno nazivale komunistikim), pokazau vam kroz nekoliko
jednostavnih primera.

Direktna ili neposredna demokratija se prvi put pojavljuje jo u demokratskim gradovima-dravama

stare Grke, ali je vaila samo za slobodne ljude, dok robovi i nisu tretirani kao ljudi u punom znaenju
te rei (pravo glasa nisu imale ni ene, ali molim feministkinje da mi oproste to takva vrsta
diskriminacije ovaj put nije tema)13. U robovlasnikom sistemu, onaj koji najvie potee i najnapornije

13
Obeavam da u se pravima ena pozabaviti neki drugi put u nekom drugom tekstu. Hvala na razumevanju.
 20

radi, dakle rob, bio je tretiran identino kao i danas onaj koji najvie potee dok radi dakle, konj.
Mogao bih roba porediti i sa nekim drugim domaim ivotinjama, ali konj i to onaj koji je namenjen za
rad na zemljoradnikom imanju, za izvlaenje drveta iz ume na nepristupanim terenima i slinim
najteim poslovima, ini mi se kao najadekvatnije poreenje. Rob, kao i seljakov konj danas, je kupovan
ili odgajan da radi. Bio je vlasnitvo robovlasnika (a konj seljaka) to znai da nije imao slobodu, ali je za
svoj rad od vlasnika dobijao smetaj, besplatnu hranu i besplatno leenje jer u suprotnom ne bi mogao
da radi. Takve privilegije radnici u savremenim banana dravama nemaju (a pod radnicima
podrazumevamo sve zaposlene koji nisu vlasnici sredstava za rad). Nemaju ih jer je kapitalizam stvorio, a
ovaj aktuelni, najire rasprostranjeni, najsuroviji oblik gospodarstva koji je do sada postojao -
neoliberalni oblik kapitalizma - usavrio takozvanu rezervnu armiju rada14.

Na ovu temu proitao sam odlian lanak na portalu Crvena kritika. Evo odlomka:

Drugim reima, u interesu kapitaliste jeste da se radnik nalazi u oajnoj materijalnoj situaciji, u kojoj
se prihvata za bilo koju slamku spasa. Budui da nadnica ipak ima donju granicu (koja moe varirati,
ali uvek postoji), ispod koje se radniku ne isplati da za nju radi jer sa njome ne moe da preivi,
kapitalista tu granicu probija produavanjem radnog vremena bez povienja nadnice. Da bi radnik
pristao na ovakve uslove, da ne bi bio u mogunosti da pree kod drugog kapitaliste, potrebno je da
uvek postoji dovoljan broj nezaposlenih radnika koji konstantno prete da ga zamene na radnom mestu
potrebno je da postoji rezervna radna armija.

Blagostanje i prosperitet kapitaliste, preduzetnika, dakle, direktno je uslovljeno stagnacijom ili ak

pogoranjem materijalnog stanja radnika. tavie, postojanje drutva u kojem je svako preduzetnik je
i teorijski nezamislivo jer je osnovni preduslov toga da neko bude dovoljno uspean da bude privatni
poslodavac situacija u kojoj je mnogo vie ljudi dovoljno neuspeno i dovoljno oajno da budu njegovi
radnici. Industrijski kapaciteti koje je kapitalizam razvio ne koriste se, dakle, za uspostavljanje opteg
blagostanja, ve upravo suprotno opte bede.

Naziv ovog lanka je Zato revolucija, pa kako je tema kompatibilna sa ovim mojim doktorskim
radom, preporuujem da ga potraite i proitate u celosti.15

Jednako dobar lanak pod nazivom Zato vladajuima nije u interesu puna zaposlenost, objavila je
Laura Klari na portalu forum.tm16

14
Marx objanjava da svako poveanje potranje na tritu roba poveava potranju za radom, to uzrokuje rast
nadnica. Meutim, poduzetnici tada preraspodjeljuju kapital u strojeve i otputaju radnike koji postaju "rezervna
armija rada" koja je nuna za rast kapitalistike ekonomije i zaposlena je samo u vrhuncima prosperiteta. Dakle
tehnoloka nezaposlenost garantira mogunost eksploatacije i onemoguava rast plaa. Meutim, teoriju o
rezervnoj armiji nije razvio Marx, ve je 1807. godine John Weyland (u djelu A short inquiry into policy, humanity
and past effects of the poor lows, prema Garraty 1978, str. 105) branei zakon o pomoi siromanima od
Malthusove kritike ustvrdio da je potrebno uzdravati viak radne snage jer je on nunost za rast privrede.
15
Link ka lanku ''Zato revolucija'' na portalu ''Crvena kritika'': http://crvenakritika.org/politika/396-zasto-
revolucija
16
http://www.forum.tm/vijesti/zasto-vladajucima-nije-u-interesu-puna-zaposlenost-1126
 21

Na osnovu ovog poreenja nekadanjeg roba, tovarnog konja i savremenog radnika, stie se utisak da bi
se neki radnici danas rado odrekli svoje slobode, samo da im neko obezbedi ivotno uslovan smetaj,
dobru hranu da bi mogli da rade i besplatno leenje. Takve uslove, libertarijanci za slobodne robove
dananjice ne predvieju, niti im pada na pamet. Robovlasnik je imao pravo da ubije svog roba, rei e
neko. Da, pa i seljak svog konja. Mogao je i da ga proda, da ga tue... Da, da, sve kao i seljak sa konjem.
Ali to se nije deavalo po pravilu ve je stvar pojedinaca i deava se od sluaja do sluaja. Robovlasniku i
seljaku je u interesu da njegov radnik, rob ili konj, svejedno, bude zadovoljan, zdrav i jak, jer e tako
bolje da radi. Ako je robovlasnik, ili seljak mentalno poremeena osoba pa tue ili ak ubija i to bez
razloga i povoda, to je onda do njega kao pojedinca, a ne do sistema u kojem su iveli ili ive.

Radniko samoupravljanje (neposredna demokratija) u bivoj Jugoslaviji je bio moda najbolji politiki
sistem ikada, ali takoe sistem pun mana. Ne samo zbog sistema kao sistema, ve vie zbog pojedinaca u
njemu. Pojedinaca koji bi i metalni kliker pokvarili, a kamo li jedan sistem. Uglavnom pojedinaca na vlasti
ili takozvanih elita, koji ako su i danas jo ivi i aktivni, sigurno su u nekom jatu preletaevia. To su
oni koji se laktaju u svakom sistemu i kao to ree jedan od mojih bivih efova, ljudi koji vide svoju
guzicu u svakoj fotelji, a u stvari ne vrede ni pet para i oveanstvo bi danas bilo mnogo zdravije, da se
takvi nisu ni raali. Kad ve ostatak oveanstva nije znao kako da ih sputa i kako da stvori sistem koji im
nee dozvoliti da dominiraju. I ne znam ta bih vie rekao, a moram. Samo da ne ispadnem staljinista,
a opet da ne izbriem ovo oveanstvo bi danas bilo mnogo zdravije, da se takvi nisu ni raali.

Kako bilo, sve i ako od vas osam koji ste izdrali da itate ovaj doktorat do ovog mog staljinistikog
ispada, sada odustane polovina, opet ostaje do kraja vas etvoro, to znai da se vredi pomuiti jo
malo! I zato - ajmo dalje...
 22

Primeri direktne ili neposredne demokratije u vajcarskoj i Kaliforniji (SAD)

Jo pre 150 godina mnogi seljaci, zanatlije i radnici u vajcarskim kantonima Bazel-provincija i Cirihu
smatrali su da su njihovi interesi oteeni na kantonalnom nivou i u saveznom parlamentu, u telima koja
spadaju u najstarije isto predstavnike institucije evropske demokratije. Liberalni pobednici iz 1848. su
u tadanjoj vajcarskoj imali druge prioritete. Izgradnja saobraajnih puteva, pre svega eleznice, sa
mostovima i tunelima, bila je tada veliki motor privrednog rasta i zahtevala sav postojei kapital. Mnogi
obini ljudi morali su da sputaju cene svojih proizvoda zbog jeftinije konkurencije, dok su im, sa druge
strane, rasli trokovi proizvodnje, dok liberalni predstavnici te brige nisu preuzimali na sebe. U skladu sa
narodnim pravima, ljudi su zahtevali pravo na inicijativu i referendum kako bi pri vanim ustavnim i
zakonskim reformama mogli da imaju poslednju re. eleli su da od svog prividnog suvereniteta,
kako se moglo uti u njihovim proglasima, naine pravi narodni suverenitet. Tako je vajcarska preko
pravih demokratskih revolucija u pojedinim vanim industrijskim kantonima dola do ustavnih reformi
na saveznom nivou, koje su fakultativnim zakonskim referendumom 1874. i narodnom inicijativom za
reviziju ustava 1891, stvorile neposrednu demokratiju koja od tada tako presudno utie na vajcarsku
politiku.

Ova vajcarska primena ideja iz revolucionarne Francuske 1791. je, pre vie od 100 godina, imala
ogroman uticaj, proteui se sve do zapadne obale SAD. Njujorki novinar John W. Sullivan je 1889.
doputovao u Cirih i na osnovu istraivanja sprovedenog sa cirikim pionirima neposredne demokratije i
svojih zapaanja o brojnim inicijativama i referendumima, sastavio neveliku knjigu za koju se kae da se
osamdesetih godina 19. veka u Oregonu i Kaliforniji, meu tamonjim seljacima, zanatlijama i radnicima,
prodavala bolje od Biblije. Oni su se takoe bunili, iz slinih razloga kao 30 godina ranije njihove cirike
kolege, protiv potcenjivanja svojih interesa u federalnim parlamentima koje su u to doba kupili vlasnici
eleznice u Salemu i Sakramentu. Godine 1904. Oregon, a 1911. i Kalifornija, proirili su svoje ustave
unevi u njih participativna prava neposredne demokratije graana, a ubrzo i odgovarajua prava
graanki.

Od tada, uprkos svim razlikama i kritici koje se stalno i iznova pojavljuju i u vajcarskoj i na
zapadnoamerikoj obali, niko se ne usuuje na potpuno poricanje neposredne demokratije. Njene
prednosti su jasne: distanca izmeu graanstva i politike klase drastino je manja nego drugde,
identifikacija i zadovoljstvo graana i graanki dravom je vea, predstavnika demokratija je
reprezentativnija, politiki sistemi otvoreniji, prijemiviji za podsticaje odozdo i spolja, politika
kultura komunikativnija, manje se moe nareivati, mora se vie diskutovati, sluati i uveravati,
raznovrsno drutvo se moe bolje integrisati, svi moraju vie da ue, da uvaavaju razliita stanovita
to su zahtevi koje savremeni, isto tako dobro obrazovani graani i graanke vie nego ikada pre
postavljaju politici.
 23

U Kaliforniji referendumi dospevaju na glasanje u parlament za svega nekoliko meseci kampanje. Tamo
javnim mnjenjem vladaju televizijski spotovi u trajanju od 30 sekundi, a referendumi se odravaju u
sklopu redovnih izbora, uglavnom svakih 12 ili 18 meseci. Gomilanje mnogih referenduma u toku jednog
izbornog dana za posledicu ima skromnu javnu debatu u pojedinanim sluajevima. Tako se dogodilo da
su se u Kaliforniji mehanizama neposredne demokratije dokopale finansijski jake interesne grupe,
kolonizovale je i oslabile i time donekle blokirale rad parlamenta.

U vajcarskoj je to bolje osmiljeno: tu se referendumi daleko vie oslanjaju na institucionalnu saradnju,

trajanje i diskusiju i samo prikupljanje potpisa moe trajati 18 meseci. Vlada i parlament odvajaju
vreme za podrobne debate i pokuavaju da svojim kontrapredlozima izau u susret reformistima.
Procesi pregovaranja su esto i za same inicijatore i inicijatorke toliko ubedljivi, da u jednom od tri
sluaja referendumsko pitanje ne stie do plebiscitarnog izjanjavanja, ve biva reeno tokom debate.

Slabost ovog takozvanog helvetskog dizajna neposredne demokratije lei u dve oblasti. Sa jedne strane,
savezni ustav parlamentu dozvoljava da poniti narodnu inicijativu koja se kosi sa obligatornim
meunarodnim pravom. Tu meutim, prema vajcarskom shvatanju prava, ne spada sadraj Evropske
konvencije o ljudskim pravima. Ovo je u proteklih 10 godina dovelo do est referenduma o pitanjima
suprotnim shvatanju fundamentalnih ljudskih prava, od kojih je ak etiri usvojila narodna i kantonalna
veina. U sluaju odluke protiv izgradnje minareta, to znai da e osoba kojoj se vajcarskim ustavom
zabranjuje da podigne minaret, na Evropskom sudu za ljudska prava po svoj prilici dobiti spor jer lan
vajcarskog ustava koji se odnosi na zabranu izgradnje minareta povreuje Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima. To bi za posledicu imalo to da se ne bi mogla sprovesti volja veine sa pravom glasa,
to bi opet naruilo verodostojnost neposredne demokratije, to ne moe biti ni u ijem interesu. Isto
tako, za reformom vapi odsustvo transparentnosti izvora novanih sredstava investiranih u kampanje
koje pozivaju na glasanje aspekt koji je u Kaliforniji dobro regulisan kao i nepostojei mehanizmi
ravnotee koji bi omoguili pravino argumentovano nadmetanje, to je pretpostavka za prihvatanje
rezultata referenduma od strane koja je izgubila.17

17
Frankfurter Allgemeine Zeitung, tampano izdanje, 02.12.2010. Prevela sa nemakog Hana opi.
Objavio: Peanik.net, 05.01.2011.
 24

VI

Kako da vam se pusti snovi i realne elje ostvare?

Ili - Metode (naini) odravanja protesta i demonstracija

Moje vienje o tome kada, kako i zato (treba da) nastaju politiki protesti i emu u toku protesta treba
teiti, valjda sam kroz ovaj svoj plagirani doktorat uspeo da vam pribliim. Ostaje jo samo ono
najtee! Kako i na koji nain protestne zahteve (tenje) i krajni cilj ostvariti?

Pa predlaem:

- Okupirati medije, pre svega Javni servis RTS. Imamo pravo jer ta medijska kua pripada
nama, narodu i zato mora da emituje program kakav mi, obian narod zahtevamo, a ne ono to
elite (fuj bre, postau ozbiljno gadljiv na ovu re) i vlastodrci ele i to njima odgovara. Na sve
mogue naine, ali u zakonskim okvirima, smarati ih (novinare, urednike, direktore) i daviti ko
zmija abu, oteavati im rad; praviti buku u vreme Dnevnika (seate li se vi matori kako smo to
radili 2000. godine?), demonstrirati masovni prezir prema svim zaposlenima u toj medijskoj kui,
da se bar 70% njih koji znaju za stid, obraz i ast razbole i prestanu dolaziti na posao, sve dok
Javni servis ne postane nae pravo da znamo sve! Moramo ih naterati da informiu graane
Srbije o stvarima koje su zaista za graane bitne u informativnom, ali i edukativnom smislu i od
kojih nam ivoti i budunost zavise, a ne da nam optereuju misli onim stvarima koje su vlastima
bitne i kojima nam svesno skreu panju sa realnih problema.
- Ovakve tekstove kao to je ovaj moj doktorat i to mnogo jednostavnije, jasnije, saetije i bolje
napisane moemo pronai irom www, pa ih treba masovno i kontinuirano tampati i ubacivati
u sve potanske sanduie, sve dok ne postanemo dosadniji od Formalno idealnih,
Tehnomanijaka i PobedePobede! Sa RTS nee ii lako i on e kao i uvek biti poslednji bastion
vlastodraca u borbi protiv svog naroda, ali treba biti uporan i istrajan, a u meuvremenu treba
koristiti sve alternativne metode da svaka prosvetiteljska re, informacija i edukativni sadraji
dospeju do svakog graanina Srbije, od onog koji razmilja na Brankovom mostu dal da skoi ili
jo ne, preko polupismenog obanina na vrhu Stare planine, do onog koji ne zna da je
polupismeni obanin ili se samo veto pretvara da to nije pri vrhovima Kopaonika. Dakle, svi koji
imaju mogunost da nabave malo kopir papira i imaju pristup tampau, mogu da postanu
uticajniji od RTS, a ve je reeno koliko mono oruje su danas mediji.
- Usmeno predanje je bar u nas Srba u tradiciji i odralo se neprirodno dugo. Jel treba da
objanjavam ovu crticu?
- Upornost,upornost, upornost, upornost, upornost... i opet, upornost, upornost... sve dok 99%
stanovnitva (a toliki je procenat graana kojima treba promena sistema, samo to veina to ne
zna) ne bude upoznato sa protestima i svim protestnim zahtevima i konano, krajnjim ciljevima.
Onda ako treba vuenje za rukav, sve dok ulice ne postanu prepune ljudi u protestu u svakom
mestu, a kamoli svakom gradu u Srbiji.
 25

- U kasnijim fazama protesta bi se mogli organizovati trajkovi, masovna obustava plaanja

komunalnih usluga i porskih obaveza, uz formiranje narodnih jedinica za zatitu naroda od
privatne nenarodne inkvizicije (ivi zid, tako su to nazvali neki, je li?), ali zato sada pisati o
tome, kada su to i tako kasnije faze do kojih moda nikada nee ni doi. Ako bude potrebe lako
emo! Pisaemo i o tome.

Kao veoma bitno za ovo poglavlje, pre njegovog zatvaranja, a u cilju razjanjavanja emu u toku
protesta treba teiti i kako se ponaati, prenosim u celosti lanak Protestni bonton za
poetnike, objavljen na sajtu prevrat.com18 od strane nepoznatog autora, nepoznatog datuma, uz
objanjenje da je preuzet sa nekog drugog sajta od takoe nepoznatog autora, gde je objavljen takoe
nepoznatog datuma. Moda sam mogao pronai i neto bolje i koristiti izvora kojem se mogu bar
zahvaliti, ali kako je ovaj moj doktorski rad ipak samo priruna broura, posluie i ovo. Dakle, citiram:

Zdravo,

Ako eli da izae na proteste, i da svojim prisustvom da podrku protestu, potrebno je da zna
nekoliko injenica pre toga. Pre polaska na protest, pripremi se kao da postoji realna ansa da e biti
priveden.

Protesti generalno nisu sigurne lokacije, ma ta organizator rekao, rizik od policijske brutalnosti ili
hapenja uvek postoje. Planiranje i priprema moe biti razlika izmeu uzimanja izjave i urgentnog centra.
To ne znai da treba da ostane kui ve da samo pravilnom pripremom moe poveati anse da doe
do promene koju eli.
Ovo uputstvo je napisano sa eljom da se zatite svi oni koji ele da izraze svoje miljenje bez straha od
eventualne odmazde reimskog aparata.

Zlatno pravilo:
Nemoj reagovati na provokacije drugih, ignorii i udalji se! Pre polaska na protest, pripremi se:

1) Prebaci svoj telefon u Airplane mod - Komunikaciju sa prijateljima obavi pre odlaska na protest. -
Mobilni operateri mogu kreirati listing kretanja svih mobilnih ureaja na lokaciji protesta - Slube mogu
aktivirati tkz. stingray ureaje koji mogu presresti tvoje pozive, poruke kao i sav internet saobraaj sa
tvog telefona. Presretanjem poziva, poruka i podataka sa tvojeg telefona mogu tebe i tvoje prijatelje
povezati u grupu, (to tvom izraavanju protesta daje sasvim drugu, mnogo ozbiljniju dimenziju -
prim.drp).
- Tvoj telefon konstantno pokuava da se nakai na poznate WiFi mree, ove informacije se mogu lako
logovati, i na taj nain moe se otkriti tvoje kretanje kao i lokacija gde ivi - Ukoliko ima potrebu da
komunicira sa prijateljima na protestu, moe koristiti FireChat, mobilni podesi prema potrebama ove
aplikacije.

2) Zakljuaj svoj telefon PIN kodom sa 8 ili vie kodova - Ukoliko koristi samo otisak svog prsta, moe
biti forsiran da isti otkljua i bez tvog odobrenja. Srbija nije pravna drava, pravila ne vae.

18
Izvor: https://prevrat.com/2017/04/05/protestni-bonton-za-pocetnike/
 26

3) Koristi enkriptovane poruke za komunikaciju - Nemoj koristiti SMS poruke jer one se mogu lako
presresti, koristi aplikacije kao to je Signal ili WhatsApp
- Ukoliko koristi Signal podesi da poruke isteknu posle kraeg vremena, time se poruke briu sa oba
ureaja po isteku istog. Imaj na umu da osoba sa kojom kominicira, moe da napravi sliku ekrana i time
sauva poruku kao sliku iako se poruke automatski briu.

4) Proveri ta nosi sa sobom - Nemoj nositi nita to ne eli da izgubi

- Nemoj nositi nita to moe biti upotrebljeno kao bilo koja vrsta oruja
- Ponesi svoju linu kartu ili drugi identifikacioni dokument, u sluaju da bude priveden
- Ponesi flaicu vode - Ponesi neku okoladicu ili generalno bilo ta slatko
- Nemoj konzumirati alkohol
- Nemoj nositi sa sobom autolak sprej
- Dokumenta, novac, kljueve nosi u depu ne u rancu ili torbi, moe se desiti da istu u haosu izgubi
- U rancu ponesi rezervnu majcu ili duksericu drugaije boje od one koju nosi na protestu
- Ukoliko misli da moe doi do bilo kakvih sukoba, ponesi zavoj, flastere i neku vrstu prve pomoi.

5) Obrati panju kako se oblai

- Bez upadljive obue i odee, ista moe olakati tvoju identifikaciju, pokuaj da ne nosi jarke boje, ili
fluorescentne, sjajne i sline oznake.
- Nemoj nositi nakit
- Sinteticki materijali iako ne upijaju lako suzavac i slinu hemiju, mogu se lako zapaliti, ako ih nosi,
obrati panju da ne prilazi otvorenom plamenu
- Nemoj nositi kontaktna soiva ili bilo koju vrstu minke na bazi ulja. U kontaktu sa hemijskim agentima
ovo moe da ti otea situaciju drastino.
- Koji god tvoj izbor da bude, odea koju nosi treba da ti omogui lako kretanje
- Ukoliko ima tetovae ili bilo kakve druge unikatne markere, iste obavezno prekri sa odeom
- Nemoj nositi fantomke, to nose ovi to rue Savamalu ;)
- U rancu ponesi jednobojnu maramu kojom moe prekriti lice - Udobna obua se podrazumeva - Kaket
ili kapa

6) Kontakti za svaki sluaj

- Pre odlaska na protest obavezno reci svojim najbliim (koji nisu na protestu) gde i sa kim ide, njihov
kontakt telefon zapii na svojoj ruci.

7) Ne razgovaraj sa organima javnog reda

- Nisi u obavezi da bilo ta kae, ili da daje izjave. Dri jezik za zubima.
- Trai da pozove svoje roditelje ili advokata

8) Nikad ne idi sam

- Kretanje na protestu uvek u grupi, nikad se ne izdvajaj, prilikom dolaska ili odlaska na protest uvek idi u
grupi ili barem sa prijateljem. Za vreme Slobe deavalo se da neki od aktivista budu odvajani posle
protesta u marice
 27

9) Koristi kameru na svom telefonu

- Budi siguran da policija snima ceo protest sa vie kamera, uzvrati im istom merom! U svim veim
gradovima u Srbiji centralni trgovi su pokriveni sa kamerama iz svih uglova, pored toga mobilne kamere
se postavljaju na odreenim lokacijama tokom protesta
- Snimi svaki dogaaj u kojima su ukljueni organi reda, njih snimaj tako da se vide detalji lica, bilo
kakvog identifikacionog obeleija, isto vai i za vozila koja koriste - Ukoliko snima druge aktiviste, nemoj
snimati njihova lica - Ukoliko snimi neki dogaaj brutalnosti, napravi kopije snimka, podeli ih
prijateljima i posavetuj se sa prijateljima kako da taj materijal objavi na Internetu, u odreenim
situacijama, tvoj video moe biti obrisan od strane reima, nikad nemoj koristiti samo jedan medijum za
objavu.
- Pre objave razmisli da li je potrebno da ukine ton sa snimka, isti paljivo presluaj
- Ukoliko sluajno uhvati lica drugih aktivista moe koristiti program ObscuraCam da bi ih zamaskirao.
Originalni snimak potom obrii.
- Kada pravite fotografije i/ili video materijal, va telefon moe snimiti i GPS koordinate lokacije gde je
sniman materijal. Iskljuite tu mogunost ili obriite te podatke iz materijala

10) Internet i drutvene mree

- Sve to radite na Internetu preko vaeg provajdera se belei, vodite rauna ta, kako i gde objavljujete.
Moete koristiti Tor, ali obavezno proitajte kako da isti pravilno koristite.
- Materijal koji jednom objavite na Internetu ostaje na Internetu, esto je isti veoma teko obrisati ili
izmeniti, a logovi o tome uvek postoje. Vaa IP adresa va moe identifikovati.
- Ukoliko ste u mogunosti koristite VPN za pristup Internetu kako sa vaeg raunara, tako i sa vaeg
mobilnog telefona. Tekst je objavljen na adresi www.sigurno.org
 28

VII

Fusnota koja to nije O neoliberalizmu

Neoliberalizam je pokret u ekonomiji zasnovan na neoklasinoj ekonomskoj teoriji. Neoliberalizam trai

prebacivanje kontrole ekonomije od drave na privatni sektor s uverenjem da e to dovesti do efikasnije
drave i poboljano ekonomskog zdravlja. Smatra se da internacionalne osnove neoliberalizma
ini Washingtonski konsenzus koji je prihvaen i promovisan od Svetske banke i MMF-a. Washingtonski
konsenzus je ime za deset neoliberalnih ekonomskih predloga, smernica koje su predloene 1989.
godine i koje su SAD, Kanada, Latinska Amerika i evropske drave provodile zadnjih gotovo 30 godina.
Dvadeset i pet godina provoenja ovog neoliberalnog sistema na podruju SAD je dovelo do velikih
drutvenih i imovinskih promena. Na njegovom poetku 1 % najbogatijih je zaraivao 12 % svih
isplaenih plata i kontrolisalo 33 % ekonomije. Danas taj isti 1 % najbogatijih zarauje gotovo 25 % svih
isplaenih plata i kontrolie 40 % ekonomije SAD.

Lista 10 neoliberalnih ekonomskih predloga Washingtonskog konsenzusa (Williamson, John (1990)

"What Washington Means by Policy Reform" in John Williamson, ed. Latin American Adjustment: How
Much Has Happened? (Washington, DC: Institute for International Economics):

1) Budetska disciplina.

2) Usmeravanje dravne potronje od podrke ekonomskim granama prema irokoj bazi mera za
ekonomski rast i podrku siromanom stanovnitvu.

3) Poreska reforma iji cilj je sniavanje poreza.

4) Kreditne stope usmerene kako bi podravale ekonomiju.

5) Kompetitivni devizni kurs.

6) Trgovaka liberalizacija, to jest ukidanje ili veliko smanjivanje poreza i carina na uvoz.

7) Liberalizacija stranih investicija.

8) Privatizacija dravnih kompanija i usluga.

9) Deregulacija, to jest ukidanje raznih zakona i drugih mera koje ograniavaju trinu utakmicu.

10) Zakonska zatita vlasnikih prava.

Nekada se u liberalnom kapitalizmu znalo da je potrebno porodini biznis razvijati i graditi generacijama
da bi se zaradio prvi milion. Jer, milion je ogromna suma, do milion je teko i izbrojati a kamo li zaraditi i
jako je malo tako dobro plaenih poslova da vam mogu obezbediti da zaradite milion za jedan radni vek.
A onda je neko smislio izraz sledee godine u ovo vreme biemo milioneri i tako je kapitalizam dobio
 29

svoje novo, neoliberalno lice. Prethodna shvatanja su ukinuta kao pogrena jer zahtevaju previe
vremena, pa je ameriki san postao jo lepi i lake ostvarljiv kada nam je njihova teorija takozvane
ikake kole u ekonomiji i sociologiji, objasnila da je sasvim normalno da neko zaradi milion dolara ili
evra, sve da par meseci ranije nije imao ni prebijenu paru u depu. Lepota od ivota samo ko ume i ko
je sposoban. A ta sposobnost je udo! Ako je imate, nita vam drugo pod milim bogom ne treba, pa
da zaradite i vi svoj prvi milion! I uopte mi onda nije jasnu emu sva ta tmurna lica svuda oko nas kada
je ivot nikad laki i lepi!

Ko ne veruje, izvolte upoznati se sa ikakom kolom i zaetnicima libertarijantine, odnosno radovima

Miltona Fridmana.

Mozda je najpoznatiji primer primene neoliberalnog kapitalizma, odnosno teorije ikake kole u
praksi i upropatavanja jedne drave, primer ilea iz 1973, nakon to je nasilno, uz pomo vlade SAD i
CIA, sa vlasti svrgnut demokratski izabran predsednik Salvador Aljende (http://pescanik.net/cikaska-
skola-u-srbiji/). Neposredno po uspostavljanju nove faistiko marionetske diktature u ovoj zemlji,
Pinoe (kao novi lider nakon vojnog udara) bio je od strane SAD prepoznat kao saveznik, iako je samo u
prvoj godini mandata likvidirao oko 11.000 ljudi. Tada vodei ekonomista takozvane ikake skole iliti
Chicago boys, Milton Fridman, proglasio je ile ekonomskim udom. Uz pomo Fridmana i njegovih
ikakih kolega, ile je potpuno liberalizovao svoju ekonomiju, denacionalizovao javna preduzea (meu
prvima Telekom) i time postao zamore za eksperiment uspostave neoliberalne ekonomije. Samo
nekoliko godina kasnije, ovo e postati dominantan ekonomski model. Ipak, Fridmanova ocena o ileu
kao ekonomskom udu nije u skladu sa podacima koje iz tog vremena imamo. Inicijalni efekat ove
ekonomske shock therapy bio je pad prozvodnje za 15 % do 1975, dok su nadnice sniene za jednu
treinu u odnosu na period pre 1970, a nezaposlenost je dostigla 20 %. BDP je do 1982. godisnje rastao
1.5%, to je bilo znatno manje od rasta iz 1960-ih kada je godinji rast iznosio 2.3 odsto. Rast od svega
1.5 posto bio je znaajno manji i od prosenog rasta na nivou cele June Amerike od 4.3 %. Tokom 1980-
ih, ukupan rast ovog ekonomskog neoliberalnog uda iznosio je 8 %, dok je na nivou kontinenta iznosio
40 odsto. Tokom depresije izmeu 1980 i 1982, ileanski BDP opao je za 12.9 %, dok je ta cifra na nivou
celog kontinenta iznosila svega 4.3 %.
 30

VIII

Sadrina prirunika u kratkim crtama za mrzioce predugih tekstova i jo vie

njihovog itanja

- Kada shvatite da se nepravde nakupilo previe oko vas; da vam je muka i da ste sve vie
nervozni, ljuti ili samo depresivni zbog sve te nepravde; da vas neko j...(nepristojna re) u zdrav
mozak; da je oko vas poplava i po povrini plivaju samo smee i izmet, dok su prave vrednosti na
dnu tada je vreme da se odluite za protest (polako s tu revoluciju itaocoviu, prvo se poinje
od protesta)!
- Pozovite svoje najblie da vam se pridrue u protestu jer zajedno ste jai! Ako vam kau da
nemaju kad jer bi mogli da propuste najnovije objave i komentare na Flejsibuksu, da je na ulici
pohladno a kanda e i kia ili jednostavno da vi i niste ba normalni kad vam svata pada na
pamet, a vi onda izaite na ulicu sami; osmislite svoj nain protesta i protestujte! Budi svoj ak
i kad si gladan. Imaj svoje JA, nemoj biti MaJa, ni Sisa, ni Slina, ni Smrad, ni Sero... Dobro, dosta
bre! Izvinjavam se, trokiram na S, ali jasno ti je valjda ta sam hteo rei.
- Nemojte nikada da se borite (protestujete, demonstrirate, trite u revoluciju) za bilo kog
politiara ili bilo koju partiju. Borite se samo za sebe ili za ljude koje volite i do kojih vam je zaista
stalo. Neemo ni jednu POLITIKU PARTIJU, ni jedno STRANAKO OBELEJE na protestima!!!
- Hoemo slobodu medija! Mediji su danas najopasnije i najrazornije oruje koje utie direktno na
svest naroda, koji pod tim uticajem, laima i prevarama biva doveden u stanje dobrovoljnog
pristanka na kolonizovanje i neo-robovski poloaj. RTS kao javni servis mora sluiti javnosti,
odnosno narodu, a ne politikim elitama i establimentu. Iz tih razloga, neophodno je da javni
servis oslobodi prostor za emitovanje emisija sledeih sadraja: a) Drutvene alternative
emisija koja bi se bavila alternativom aktuelnom neoliberalnom poretku; b)Reavanje problema
graana koji misle da su im iz odreenog razloga naruena ljudska prava i slobode iznoenje
problema i rasprava o istim izmeu razliitih relevantnih faktora u ovu grupu spada i detaljno
informisanje o svim protestima u dravi, zahtevima ljudi u protestu i odgovorima vlasti na njihov
protest, odnosno zahteve (to trenutno nema anse da vidimo u udarnim informativnim
emisijama, a trebalo bi); c) Sueljavanja emisija sa razliitim vienjima za reavanje
najznaajnijih politikih, ekonomskih i socijalnih problema.
- Hoemo ukidanje termina - Nije moralno ali je legalno! Ako neto nije moralno, onda mora biti
sankcionisano kao i nelegalno, jer molim vas lepo u kojoj to normalnoj dravi je irenje
nemorala dozvoljeno? Privrednog nemorala, u poslovanju... ne bre ovog... to vi mislite. Ih,
breee... Dakle, ili ukidajmo izraz ili menjajmo naziv drave u SNR Srbija (Slobodno Nemoralna
Republika Srbija).
- Hoemo NEPOSREDNU DEMOKRATIJU (izguglaj tano znaenje); hoemo da se narod na
referendumu izjanjava o svim najbitnijim stvarima (kao to su ulazak u EU i NATO; zatim da se
nakon usvajanja najvanijih zakona, pre njihovog stupanja na snagu o njima narod izjasni na
referendumu itd, itd). Proitaj ta su radili Islandjani (narod) i kako su uveli red u svoju dravu!
 31

Ako to dobijemo - dobili smo sve! Ako nam ne daju neposrednu demokratiju - onda imamo
legitimno pravo da ruimo SISTEM kako kome padne na pamet i kako ko moe! S punim pravom
jer oni da ne daju NEPOSREDNU DEMOKRATIJU - NEMAJU PRAVO!!! Da bi dobili neposrednu
demokratiju, prethodno hoemo (moralo bi) da peticije ponovo dobiju pravnu snagu, a da se
do referenduma dolazi na jednostavniji i bri nain. Zahtev za referendum ne sme biti
nemogua misija. Narod mora da se pita o svim kljunim pitanjima vezanim za njegovu sudbinu,
a ne da mu se preko medija serviraju jedne prie, a iza lea rade druge stvari o kojima se uti i
onda lopue da nas dovode u bezizlazne situacije pravdajui se navodnim legitimitetom koji im
je narod na izborima dao. Dovoenje naroda u zabludu mora biti strogo kanjivo!

Nastavak za one koji misle da bi posle skeniranja ipak moda mogli proitati jo neto
malo...

- Hoemo danononi, neprekidni PROTEST do ispunjenja elementarnih uslova za ivot i

elementarnih uslova za normalno funkcionisanje pravne drave. Nikakve politiare i stranke
neemo na putu kojim je narod koji ima svest krenuo u PROTEST jer na tom mirnom putu
POLITIKANTI mogu biti samo PREGAENI i uniteni ako izazovu STAMPEDO!!! SVI DO JEDNOG,
KOJE GOD BOJE BILI!!! NE STAJTE PRED NAROD U PROTESTU - NI KAO VOE, NI KAO PREPREKA.
ILI ETE BITI PREGAENI!!!
- Neemo da nas vode nesposobni, lani doktori i vazduplohovi, poltroni, reimske ulizice,
strani plaenici i prodavci udvorike demokratije. Ukinimo ih tako to emo zahtevati JAVNU
proveru znanja i predvienih sposobnosti za svako rukovodee mesto u dravnom aparatu i
javnom sektoru, radi iskorenjivanja nepotizma i korupcije!
- Hoemo fer i potene parlamentarne i predsednike izbore, u kojima e svako morati da kae
odakle mu svaki dinar koji je potroio u kampanji! Da pokae sve raune koliko je ta kotalo i da
objasni odakle mu!?
- Hoemo da se zabrani korienje Javnih preduzea, njihove imovine i radne snage u svrhe
politike kampanje i da se takve stvari, kao to smo imali primera radi, zloupotrebu autobusa
gradskog saobraaja za besplatni, dobrovoljni prevoz sendvi ljubitelja na miting milog im
voe strogo kanjavaju!
- Da se zabrani rad u toku predizborne kampanje (a posle - videemo) medija koji ire nemoral,
objavljuju neistine i obmanjuju narod to je i po USTAVU zabranjeno. Dakle, INFORMER ne bi
smeo ak ni da POSTOJI, a moda ak ni PINK i HAPPY televizija... i slini mediji. Ako moemo da
zatvorimo Narodnu skuptinu i obustavimo redovno zasedanje, moemo privremeno da ivimo i
bez ovakvih medija dok traje predizborna kampanja! Samo JAVNI servis dok ne formiramo
pristojnu dravu, pa do tada i od tada, kom opanci TOM i DERI.
- Svako ko ne moe da dokae istinitost podataka koje je izneo preko medija u javnost da snosi
odgovornost!
 32

- Notari za prikupljanje potpisa da se blagovremeno obezbede svim kandidatima ravnopravno, a

kandidatima koji nemaju dokaze da su uopte i skupljali potpise da se zabrani kandidatura!
- Nakon parlamentarnih izbora koji bi bili raspisani i odrani po protestnim uslovima, po hitnom
postupku doneti Zakon o poreklu imovine; novi Zakon o radu umesto ovog koji dozvoljava
robovlasnitvo nad naim radnicima i novi Zakon o izborima poslanika za narodnu skuptinu19.
- Dovesti i platiti nezavisnu revizorsku kuu (kada ve para za rasipanje oigledno imamo) da ispita
sve privatizacije od 1990. na ovamo.
- Nakon parlamentarnih izbora (ili uz same izbore) hoemo i hitno raspisivanje referenduma o
nastavku pregovora Srbije za ulazak u EU. Ako ovaj narod ne eli u EU, a naroito ne vidi sebe u
NATO paktu i ako se vlast oslanja na rusko oruje, a hoe u NATO pakt, onda ovde oigledno

19
O nainu izbora narodnih poslanika i donoenju odgovarajueg zakona koji bi bio po narodnoj volji, treba
sprovesti javnu raspravu. Meni lino se svia kako to pitanje tretira u svom programu pokret Narodni front:

IZBORNI SISTEM

Meoviti izborni sistem i uspostavljanje odgovornosti u politiki proces :

-svaka optina (i gradska optina) po pravilu bira po jednog poslanika po dvokrunom, veinskom sistemu (glasanje
za linost, a ne za stranaku listu) time se dobija oko 200 poslanika,

- po proporcionalnom sistemu bira se 50 poslanika sa prirodnim cenzusom (neto ispod 2%),

- mandati poslanika izabranih po veinskom sistemu pripadaju poslaniku, a po proporcionalnom nosiocima lista,

- svaka lista ili kandidat, pre izbora, objavljuje elaborat o svojoj programskoj platformi tokom sledeeg mandata
koji je obavezujui,

- neutemeljena izborna obeanja i neopravdano odstupanje od programskog elaborata se krivino-pravno tretira

kao teka prevara, odgovorni snose krivinu, materijalnu i politiku odgovornost,

- zabranjuje se politiki marketing (reklame, posteri i plaeni termini) kao vid detajkunizacije politikog procesa,

- izbori za lokalnu samoupravu sprovode se veinskim sistemom po mesnim zajednicama,

- nacionalne zajednice imaju garantovani broj poslanika (pozitivna diskriminacija), a svaki pripadnik moe da glasa
ili za manjinsku listu ili republiku.

- uvoenje instituta opoziva poslanika (uz uslov da se za glasanje za opoziv odazove 35% upisanih biraa),

- poslanik u svojoj izbornoj jedinici ima kancelariju radi neposrednog kontakta sa izbornom bazom.

Republiku izbornu komisiju sainjavaju nestranake linosti koje bira parlament dvotreinskom veinom, velika
ovlaenja u pripremi i sprovoenju izbornog procesa, naroito kontrole birakih spiskova, stranakog
predstavljanja javnosti, kao i javne komunikacije i medija.
 33

neto nije kako treba ili bar nije kao to na prvi pogled izgleda. Dajte da to razjasnimo pa da se
okrenemo ozbiljnijim problemima, umesto to mlatimo praznu slamu i nastavljamo sa
beskonanom rasprodajom asti i dostojanstva.
- Hoemo rigoroznu kontrolu i javnu dostupnost podataka o svim prihodima i troenjima
budetskih sredstava na svim nivoima. Zahtevajmo ukidanje prihoda veih od tri minimalna
lina dohodka za uee u Upravnim odborima i zahtevajmo zabranu da isto lice (ak i najblii
srodnici) obavlja politiku funkciju i uee u Upravnim odborima (sukob interesa). Zahtevajmo
ukidanje linih dohodaka veih od tri minimalca za sve politike funkcije i postavljenja i za sva
javna preduzea koja posluju sa gubitkom, odnosno neprofitabilno. Pa ako politiar i preduzetnik
smatraju da neko moe da ivi sa 22.600 dinara linog dohotka, onda mogu i oni tri puta bolje da
ive sa maksimalnih 67.800 dinara meseno (tri puta vie malo li je?).
- Iskorenimo prekarijat i radnu snagu na lizing ili ih svedimo na minimalnu, nunu meru, tako to
emo naterati poslodavce da za isti rad vie plaaju i vee dabine dravi izdvajaju za privremeno
zaposlene radnike od radnika u stalnom radnom odnosu na istom radnom mestu. Poslodavci,
razumite nas taj povean iznos za takve radnike nam je neophodan za otvaranje novih radnih
mesta. Hvala na razumevanju!
- Nakon donoenja navedenog seta prioritetnih zakona i ispunjavanja prethodno navedenih
protestnih zahteva, raspisati izbore za Ustavotvornu skuptinu koja bi usvojila novi Ustav
Srbije zasnovan na proncipima iskazanim narodnom voljom, a ne voljom kolonizatora. Pa, s
tim u vezi:

- Hoemo besplatnu i svima dostupnu brigu o predkolskoj deci. Para za bacanje bar imamo,
videli smo to u predizbornim kampanjama, pa onda utroimo ih na opte korisne stvari!
- Hoemo besplatno obrazovanje. Besplatno i obavezno! Svi mentalno sposobni graani moraju u
potpunosti savladati utvreni minimum nastavnog programa koji se mora zasnivati na
pripremanju dece i omladine za usvajanje univerzalnih vrednosti i moralnih normi na osnovu
kojih e nastavljati da grade svet humanosti, zajednitva, pravde, jednakosti, bratske ljubavi. Ako
je i pored mentalnog zdravlja nekome ipak neophodno vie vremena da savlada predvien
minimum gradiva mora ga savladati makar se kolovao i do 35 godine, ali pod posebnim
uslovima, uz rad. Steeno znanje se mora proveravati javno diploma nije dokaz znanja!
Neemo svet glupih koji grade libertarijanci jer im glupi poslunici trebaju! Hoemo novi svet
obrazovanih, produhovljenih, samosvesnih ljudi!
- Hoemo besplatno zdravstvo. Ili neka nas oni koji trae da za njih glasamo prihvate kao kune
ljubimce ili kao stoku, kako god, ali neka nam oni plaaju kvalitetno leenje koje je sve manje
dostupno obinom, malom oveku! Preispitati tokove novca prikupljanog SMS porukama i na
druge naine radi leenja bolesnih, kojima je njihova drava odbijala da plati leenje, dok za
bahanalije politiara, njihove vile, kule i gradove imamo... je li!?
- I za sam kraj...

- A da ipak bar pokuate da proitate celu brouru i pojanjenja za svaku ovu crticu, ili bar one
koje vam se ine najbitnijim ili najzanimljivijim, svejedno?
 34

IX

Umesto zakljuka

Ovaj narod se nikad nee opametiti. Nije im bilo dosta ni 1996-1997 kad su podrali koaliciju
"Zajedno", ni 2000. kad su podrali DOS. I sada e podrati neku novu "demokratsku koaliciju" koja
samo treba da zameni ovaj omraeni reim. A im se to desi, da nas opet uzjae Kurta umesto Murte,
poee prie kako su ih opet izneverili politiari. Kako ih je opet neko ve sutradan prevario.Ne elim
da uestvujem u tom rijaliti ou programu. Ne elim da stalno sluam prie ili mi ili oni!!!
Kad se bude protestvovalo protiv sistema onda u doi i ja da protestvujem!20

Ne verujte onima koji trae samo smene!!! Takvi samo hoe da preuzmu mesta sadanjima na vlasti i da
posle rade isto to i ovi sada. Pokazalo se to mnogo puta do sada i zato je ovaj ika koga sam citirao
razoaran i ne veruje vie nikome!!!

Ubedite ga da su vai zahtevi pravi, sutinski, sistemski, da traite korenite promene sistema a ne samo
lica koja e nas lagati. Kurta ili Murta, koga je briga!!?? Traite NEPOSREDNU DEMOKRATIJU (ali prvo
nauite ta je to)!

Pa e vam se onda pridruiti i ovaj ika i ja i jo 3 miliona ljudi koji nisu izlazili na predsednike izbore
2017. jer su razoarani, jer znaju da izbori kakve smo imali ne menjaju nita ko god pobedio.

PROMENIMO SISTEM - A NE LIKOVE NA VLASTI! KURTA ILI MURTA, SA OVAKVIM SISTEMOM I

ZAKONIMA - SVEJEDNO JE!!!

I za sam kraj, zato sam u podnaslovu stavio plagirani doktorski rad?

Ima li nekoga da je proitao ceo ovaj tekst do kraja a da mu to zaista nije jasno? Ako ima, javite se bez
ustruavanja, nee mi biti teko da vam objasnim.

Naravno da je i te kako potrebno pozabaviti se svim lanim diplomama, postavljenjima nekompetentnih

ljudi na kljuna mesta u dravnom aparatu i javnom sektoru, proverama svih doktorata i nivoa znanja
direktora pre svega najveih, ali i manjih javnih preduzea; bolestima pravosnano osuenih koji zbog
teine oboljenja ne mogu da se lee u zatvorskim bolnicama, ali mogu da prebijaju ljude na ulici i prave
nerede na stadionima; o pravdi i pravu koji zbog korupcije i kriminalizacije drutva nisu isti za sve, o

20
Milan Bori, ovek kojeg na alost nisam dovoljno dobro upoznao, ali smo jedno vreme zajedno inili deo
Sekretarijata pokreta Narodni front.
 35

zakonima koji su za neke suspendovani a za neke i nisu; o svim mafijakim tenderima i javnim
nabavkama, o farmaceutskoj i drugim mafijama, o svemu onome to nije moralno ali je legalno i svim
drugim problemima koji naoj dravi daju privezak banana. Ali to su problemi koji se mogu i moraju
reavati postepeno (to ne znai i sporo, u nedogled) kada obavimo najprioritetnije poslove nateramo
ih da ispune nae zahteve koji e PROMENITI SISTEM!!!

Ako vam neko kae da su zahtevi i obrazloenja navedeni u ovom tekstu naivni i nemogui, onda
znate ko je taj i zato vam to pria! Sve je ovo realno, sve smo mi ovo ve uglavnom i imali pa naivno
dozvolili da nam oduzmu, pa zato onda ne bismo imali ureenu dravu opet? Samo zato to nam to
ne daju? Eeeee... pa ako je tako i ako smo spremni da ivimo onako kako nam daju, a ne kako mi
smatramo da treba, onda nita! Daba smo kreili!

Ja toliko, a vi kako oe!

Eto, ako je sve jasno, a sve opet i da nije, da mi ipak zapevamo jednu, pa da vidimo ta emo!? Kako je
ovaj tekst pisan oko 1. Maja, predlaem:

Padaj silo i nepravdo,

Narod ti je sudit zvan.
Bje'te od nas none tmine,
Svanuo je i na dan.

Pravo nae ugrabljeno,

Amo natrag dajte nam!
Ne date li, ne molimo,
Uzet e ga narod sam.

Gradove smo vam podigli,

Kule, turne gradili.
Oduvijek smo roblje bili,
I za vas smo radili.

Nevolja e biti vela,

Po palaci tvrdimi,
Kad vidite da sa sela
s maklinima gremo mi.

Nastati e novo doba,

Matija Ivaniu.
Ustati e ti iz groba,
S tobom u boj poi u!
 36

Zastava e nova viti,

Iznad naih glava tad.
Radnik, seljak jedno biti,
Isti im je trud i rad!21

21
Hrvatska narodna revolucionarna pesma. Pronaite i posluajte na Youtube bar dve verzije. To e vam dati
snagu, adrenalin e prokljuati, ali ostanite razumni i bez tranja, polako, promiljeno izaite na ulicu.
 37

I jo neke sliice koje sam pokupio sa drutvenih mrea, a koje su mi tako simpatine da sam ih morao
podeliti i sa vama koji ne koristite Facebook, Twitter ili ta ti ja znam...
38

Zoran Arsi

12.05.2017.