I OPSTE ODREDBE 1 Pravilnik o tehnitkim normativima za beton i armirani beton - Pravilnik BAB 87 - normativno regulige projektovanje, izvodenje i odriavanje elemenata i konstruk- Gija od betona i armiranog betona. U njemu, u odnosu na prethodni Pravilnik tebniékim merama i uslovima za beton i armirani beton od 1971. godine, ima novina, pa ée njima biti posveéeno neéto dire objainjenje. U ovom élanu se podviati da propisani rahtevi moraju biti ispunjeni. Osnovne 2a- hteve treba da propise projekt, dok dopunske zahteve i uslove - tebniéke normative = propisuje Pravilnik BAB 87 i pri tome se poziva na odgovarajuée jugoslovenske standarde (JUS), jer ih sam ne sadrii. Obigno se svi relevantni tehniéki norma- tivi za neki materijal (cement, granulat i sl.) nalaze u jednom odgovarajuéem JUS. ‘Medutim, nije propisano kako treba postupiti ako samo jedan od odnosnih tehniékih normativa nije ispunjen. Dali takav materijal treba odbaciti kao neupotrebljiv 2a spravijenje betona? Naée je misljenje da bi takva kvalifikacija bila preuranjena i neracionalna. Konaéno misljenje 0 upotrebljivosti nekog materijala trebalo bi da usledi posle odgovarajuéeg uporednog ispitivanja betona, cene¢i pri tome narotito uticaj svojstva materijala u pitanju na propisane zahteve i uslove sa beton. ‘Tek na osnovu takvog proveravanja moe se doneti meritorna kvalifikacija o upotre- Dbijivosti: odobrava se upotreba ispitivanog materijala za spravijanje betona bez ikakvog ogranigenja, odobrava se upotreba 2a beton do najvise MB 25 koji neée biti iloten oitrim atmosferskim uticajima, odnosno, ne odobrava se uopite upotreba, ispitivanog materijala za spravijanje betona. U nekim sluéajevima dileme ne bi trebalo da bude: npr., ako je zavréna ocena o kvalitetu betona kojim su izvedeni betonski radovi negativna (prema élanu 277), onda preostaje jo8 samo naknadno dokazivanje kvaliteta ugradenog betona prema Zlanu 284 i dlanu 280. Najzad, u tom élanu se istite, da se odredbe Pravilnika BAB 87 primenjuju i na specijalne vrste betona, ako nije drukéije propisano. Za specijalne vrste betona tehnologija izvodenja betonskih radova je delimiéno specifiéna, pa su potrebni do- punski uslovi u vidu posebnih propisa: JUS U.E3.010- "Hidrotebnicki beton”, JUS U.E3.011 - ”Mlazni malter i mlazni beton”, JUS U.E3.020. - "Beton za kolovozne konstrukcije”, JUS U.E3.050 - ”Prefabrikovani betonski elementi”, JUS U.M1.045 =" Transportovani beton” , Pravilnik o tehnigkim merama i uslovima za prethodno napregnuti beton.Podratumeva se, da projektant moie u odredenom sluéaju da zahteva i nove, ‘odnosno odtrije uslove nego ato ih sadrée napred navedeni propisi, ali to treba da. bude posebno obrazloteno. 2 U tom dlanu se skreée painja, da se odtedbe Pravilnika BAB 87 ne odnose na ele- ‘mente i konstrukcije od betona i armiranog betona koje su tokom eksploatacije duge ilodene temperaturi preko 120°C, na elemente i konstrukeije od betona sa krutim elignim profilima (spregnute konstrukcije), kao ni na elemente i konstrukcije od lakog betona. Za projektovanje i izvodenje napred navedenih elemenata i konstruk- cija, koje se bitno razlikuju po svom sastavu, osobinama i ponaganju, treba koristiti druge propise. Skrege se painja, da pri dugotrajnom dejstvu temperature preko 20°C dolazi do primetnog povetanja teéenja (stinjavanja) betona, koje je na oko 70°C nekoliko puta veée, a zatim sa daljim povigenjem temperature opada do oko 100°C, a onda onovo raste. Poscbno pri tome treba voditi raguna da ne dode do prekoracenja dopustenog ugiba linijskih nosaa niti do prekorazenja dopuitenih naprezanja uw ‘eliku armiranobetonskih stubova usled teéenja betona. 3 Ovaj dlan predotava da se inuzetno mote odstupiti od odredbi Pravilnika BAB 87. V takvim izuzetnim sluéajevima mora se teorijski (proraéunom) i eksperimentalno dokazati, da su pri tome sigurnost i stabilnost obezbedeni pri izvodenju i eksploata- ij u stepenu kako to propisuje Pravilnik BAB 87. Mote se posredno zakijuéiti da ni strani propisi ne mogu da se neposredno primene, veé da odredbe tih propisa treba uporediti sa odgovarajucim odredbama Pravilnika BAB 87, kao i sa sopstvenim proragunom i eksperimentom i pri tome dokazati da su obezbedeni ui propisanom stepenu sigurnost i stabilnost. Koncesija koju pruza ovaj élan omogucuje da se u sluéaju manjkavosti, odnosno zastarelosti nekih odredbi Pravilnika BAB 87 iskoriste nada i strana iskustva, Ovim se ujedno otklanja prigovor da nadi propisi mogu biti smetnja 2a projektovanje i invodenje po koneepeiji novih i slozenih armiranobeton- skih konstrukeija, 4 Prema ovom élanu, obavezna projektna dokumentacija (glavni projekat) mora da sadrii: tehnidkiiavestaj, proratun, planove 2a iavodenje (planovi armature ioplate), tehnicke uslove 2a iavodenje radova sa uputstvom 2a kontrolu i ocenu kvaliteta, pro. Jjekat betona i projekat odréavanja sa osmatranjem u toku eksploatacije objekta. Za ‘slotene betonske konstrukcije potrebno,je da se izradi projekat skele, a za montaine onstrukcije projekat montade. To je obavezna, odnosno, minimalna tehnigka doku- mentacija Svaki deo projektne tehniéke dokumentacije treba da se uradi tako, da u toku invodenja ne mote da dode do nedoumice i pogreine interpretacije. Sve sto je 2specifigno treba detaljno da se prikaée, po potrebi u vidu posebnog priloga. Projekat treba da bude koncizno uraden, bes nepotrebne opairnosti. Projekat betona i projekat odrfavanja su novi obavezni delovi projektne tehnizke dokumentacije. Oportuno je da se projekat betona radi posto bude poznat izvodat radova i njegova organizacija za izvodenje betonskih radova. Po pravilu, izvodaéu radova treba zbog navedenog poveriti izradu projekta betona, ali u tome treba da ugestvuje i glavni projektant, posebno u delu projekta betona koji se odnosi na Kontrolu kvaliteta betona i njegovih komponenti, kao i na zavrénu ocenu kvalitet betona. Sadréaj projekta betona odreden je u élanu 231, pa ée 0 tome kasnije bit ige refi. Projekat odriavanja sa osmatranjem betonske konstrukcije iaraduje pro- t za javne i stambene zgrade, industrijske objekte, mostove i druge kapitalne objekte. Sadraaj i druge odredbe u vesi projekta odréavanja objekta dati ¢ uu dlanu 286 i lanu 287, pa opdimniji prikaz o tome sledi, takode, kasnije. 5 Ovaj élan sadrai oznake (indekse) koji se koriste u Pravilniku BAB 87. Neki od njih imaju nekoliko znaéenja, ali se pravo znagenje u konkretnom sluéaju moée lako prema smislu odrediti. Poato nikakav komentar nije potreban, sledi prikaz odnosnih osnaka. Velika slova latinicom kao oznake: A- povriina preseka B-beton C- éelik D- pretnik E - modul elastitnosti J - moment inercije M - moment savijanja MB - marka betona N - normalna sila. O - obim popreénog preseka S- uticaj T - transverzaina sila Mala slova latinicom kao oznake: 4 - odstojanje tetiéta zategnute armature do ivice preseka 4a’ - odstojanje tetiéta pritismute armature do ivice preseka 4, - najmanji zaititni sloj betona do armature 4 - manja strana pravougaonog preseka d- ukupna visina preseka; debljina ploée ¢- ekscentricitet; oznaka za elastiénu deformaciju ¢y - razmak uzengija J - &vrstoéa for ~ karakteristiéna évrstoga éelika pri kidanju fp - ratunska évrstoéa betona See - Evrstoéa cilindra‘fun ~ karakteristitna Evrstoga betona pri pritisku Ju. - Evrstoéa betona pri zatezanju fi - evrstota kocke g - stalno optereéenje ‘he staticka visina preseka i - polupreénik inercije U- dudina | - duéina itvijanja: p- korisno podeljeno optereéenje 4n ~ procenjena standardna devijacija v ~ deformacija - ugib ‘2 - odstojanje neutralne linije od krajnje pritisnute ivice preseka 2 - krak unutragnjih sila Gréka slova kao oznake: a. ugao; koeficijent termitke dilatacije Yui ~ parcijalni koeficijent sigurnosti: 6 - indugenje pri kidanju e- dilataci €q - dilatacija éelika €y ~ dilatacija betor p - koeficijent tecenja Ai - vitkost - koeficijent armiranja i- mehanicki koeficijent armiranja ¢ - normalni napon; standardna devijacij +r - smiéuéi napon v ~ Poisson-ov koeficijent X ~ koeficijent starenja Slova kao indeksi T - oamaka 2a uticaj torzije; oznaka za uticaj temperature @- osnaka za armaturu b- omnaka za beton 9g onnaka za stalno opterecenje i - invijanje; idealni (npr. Avi - idealni betonski presek) - omaka za kocku q- oanaka za granicu teéenja (gnjeéenja) éelika pri pritisku 2 omnaka za skupljanje t- omnaka za vreme u- omaka za granini uticaj (npr. Mu, Nu) v- omnaka za granicu teéenja (razvlaéenja) éel -omnaka za uzorak ispitan na zateranje =<II MATERIJALI 1, AGREGAT (GRANULAT) 6-10 Pravilnik BAB 87 ima samo pet elanova koji se odnose na granulat. To je posledica nove koncepeije koju primenjuje Savezni zavod za standardizaciju (SZS) po kojo} se tehnizki normativi za materijale uglavnom izostavijaju iz pravilnika i propisuju 88 JUS. Zbog toga se ovde najpre prikazuju odredbe iz Pravilnika BAB 87, a zatim tehnicki normativi i metode ispitivanja odgovarajuéih osobina materijala prema Jus. Prva odredba propisuje da za spravijanje betona mote da se primeni granulat koji ispunjava uslove kvaliteta prema JUS B.B2.010 - ”Separisani agregat (granulat) 2a beton” i JUS B.B3.100 - ”Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt”. Osim toga, postoji moguénost da se u specifiénim uslovima projektom betona propidu i dopunski uslovi kvaliteta granulata, Zbog defektnosti, neujednaéenosti i nestabilnosti granulometrijskog sastava pritod- ze meSavine njena upotreba ograniéena je samo na nearmirani beton do najvise MB 15, i to samo za ispune, izravnjavajuce slojeve i sl. U svim drugim sluéajevima megavina granulate mora se komponovati od dve ili vige frakeija. Primenom medavine ¢a frakcijama granulata mote se u datom sluéaju obezbediti predviden granulometrijski sastav i ofuvati njegova potrebna stabilnost. ‘Taj cilj se potpunije postide sto se vite frakcija granulata upotrebi, ali se time otezava rad i poveéavaju troskovi. Optimalno regenje je u primeni 3 ili 4 frakeije granulata, a samo izuzetno njihov broj treba da je veéi, odnosno, da se svede samo na 2 frakeije. Najzad, poslednja odredba propisuje, da najkrupnije zrno u megavini granulata ne sme biti veée od jedne éetvrtine najmanje dimenzije preseka betonskog elementa (28 ploge - od jedne tregine debljine ploée) niti veée od 1,25 najmanjeg Zistog razmaka ipki armature u horizontalnom redu.t Radi lakéeg poimanja onog ito sledi, daju se neka objainjenja i definicije: ~ granulat mote biti reénog porekla - éljunak ili dobijen drobljenjem kamena - drobljenac; TNije oportuno da ee navedeni drugi uslov koristi, veé se preporuéuje, da najkrupnije amo u meiavini granulata ne sme biti veée od najmanjeg Zistog razmala éipki armature u horizontalnom redu,= zrna granulata koja pri prosejavanju mogu da produ kroz sito sa otvorima od 4mm predstavljaju sitan granulat (pesak), a ona koja ostaju na tom situ tine kkrupan granulat; = frakeija granulata je deo prirodne mefavine granulata koji preteino sadréi odredenu kategoriju za (min 75%), koja ima donju i gornju_nomi- nalnu granicu, definisane sitima odgovarajuéeg otvora, ea éime je definisana krupnoéa, odnosno naziv frakcije; ~ ama granulata sitnija od donje nominalne granice odnosne frakcije granulata zovu se podmerna zrna, a ona krupnija od gornje nominalne granice te frakeije ‘gramulafa zovu se nadmerna srna; ~ modul zrnavosti granulata je zbir kumulativnih ostataka sitnog granulata pri prosejavanju na standardnoj laboratorijskoj seriji sita, podeljen sa. 100; ~ radi odredivanja granulometrijskog sastava granulata koristi se laboratorijeka serija sita prema JUS L.9.010 - "Normalne mere otvora laboratorijskih sita”. Otvori sita su kvadratni, a sita se izraduju od metalne diane mreze ili budenih ‘metalnih plota. Nominalni otvori standardne laboratorijske serije sita koja se koriste za prosejavanje granulata su: 63, 125, 250, 500, 1.000 i 2.000 mm (Ziéana mreza) 4, 8, 16, 32, 63 1 125 mm (buena metalna ploéa) ~ Da bi se dobili verodostojni podaci 0 osobinama granulata potrebno je da se ispita reprezentativan uzorak granulata, koji treba uzeti prema JU: " Uzimanje uzorka prirodnog agregata i kamena”. Tefina uzorka koji se ispituje zavisi od krupnoée granulata, a ne mote biti manja od vrednosti u tabeli 6/1 ‘Tabela 6/1 Najmanje tedine uzorka granulata, Najveta ]Pojedinaéan |Glavni uzorak] Uzorak granulata krupnoéa | uzorak gra- | granulata, | 2a ispitivanje, za, mm|_mulata, kg kg kg 125 50 500 250 63 5 250 125 32 12 120 60 16 6 60 30 8 3 30 15 1 04 4 2 ‘Ako se uzorak uzima prilikom isporuke granulata, onda je dovoljno oko 10 poje- dinaénih uzoraka radi dobijanja glavnog utorka. U sluéaju da se uzorak uzima na deponiji granulata, onda se broj pojedinaénih uzoraka granulata moze poveéati na 20. Glavni uzorak se dobija videkratnim prebacivanjem granulata sa gomile na gomilu, a uzorak za ispitivanje se dobija redukovanjem glavnog uzorka po metodi Getvetanja. Pri slanju uzorka granulata na ispitivanje treba prilotiti zapisnik uzimanju uzorka, koji treba da sadréi: podatke o vrsti uzorka, mesto i opstinu nalazista, kao i mesto i polofaj u nalazistu gde je uzet uzorak. Radi identifikacije otrebno je, takode, na ambaladi uzorka staviti usvojene oznake.~ Radna organizacija koja eksploatise nalaziste granulata (kamenolom) duina Je da poseduje atest sa ocenom rezultata ispitivanja prema JUS B.B2.009 - *Tehnizki uslovi za prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za be- ton”. Vadeci atest o kvalitetu granulata korisnici treba da dobiju na uvid prilikom zakljudenja narudibine. ~ Radna organizacija koja proiavodi frakeije granulata - pere pritodnu medavinu i separide na odredene frakcije, odnosno, drobi kamen i separiSe na odredene frakcije - duina je da pribavi atest sa ocenom ispitivanja prema JUS B.B2.010 i JUS B.B3.100. Nite se navodi skraceni prikaz o metodi ispitivanja i eventualno kriterijum o kvali- tetu 2a pojedine vainije osobine granulata prema odgovarajuim JUS. Zapreminska masa zrna grenulata se odreduje prema JUS B.B8.031 -"Odredivanje zapreminske mase i upijanja vode kamenog agregata”. Zapreminska masa zrna granulata mora biti u granicama od 2000 do 3000 kg/m®. Taj podatak potreban Je pri nekim prorazunima sastava betonske medavine. Pod zapreminskom masom ‘se podrazumeva masa zrna granulata sa otvorenim i zatvorenim porama u jedinici aapremine. Zapreminska masa sitnog granulata se odreduje po metodi piknometra iisragunava po obrascu: (6/1) ade je = MitMa~ Ms v= wy . (6/2) Zapreminska masa ztna krupnog granulata se obiéno odreduje po metodi hidro- statitke vage i izracunava po obrascu: (6/3) whe Ms — My = Ms-My TT (6/4) Ornake u obrascima imaju sledeéa mnacenja: . v % - tapreminska masa zrna granulata sa otvorenim i zatvorenim porama, g/em® Mg - masa suvog granulata, g, fy - masa vodor zasiéenog povréinski suvog granulata, u vodi, g, i; *apremina zrna granulata mase Ms, cm®, } Masa praznog suvog piknometra, g, ‘4M3- masa piknometra napunjenog vodom, g, ‘Mg - masa piknometra sa granulatom i vodom, g, ‘v - zapreminska masa vode, g/cm?, Upijanje vode srna granulata odreduje se, takode, prema JUS B.B8.031. Za betone koji treba da su otporni prema dejstvu mraza upijanja vode arma granulata mote 7iti najvise 1,5% po masi. Israéeno u % mase granulata upijanje vode se izraéunava, po obrasei Ms 1 (6/5) side je ‘My - masa vodom zasiéenog povrlinski suvog granulata, 1M, ~ masa granulata osudenog do konstantne mase, g. Postojanost granulata prema dejstvu mraza ispituje se prema JUS B.B8.044 - "Ispi- tivanje postojanoati prema mrazu pritodnog i drobljenog kamenog, agregata pri- rmenom natrijum-sulfata”. Ovo ispitivanje se vrti samo ako je postojanost prema mrazu uslov kvaliteta. Smatra se da je granulat otporan prema dejstvu mraza ‘ako gubitak mase ispitivane frakeije nije veti od 12% posle 5 ciklusa potapanja - sudenja u zasiéeni rastvor natrijum-sulfata (Na2SO4). Postupak ispitivanja se sas- toji u sledecem: frakeija granulata, éija donja nominalna granica ne sme biti manja od 2 mm, sui se najpre do konstantne mase na 110°C, zatim potapa u zasiéen rastvor NazSO, u trajanju od 16-18 éasova, a onda posle kratkog ocedivanja susi na 110°C u trajanju od 6-7 Zasova (do konstantne mase). Ceo postupak se ponavija 4 puta, dakle, ukupno 5 ciklusa. Zatim se frakeija granulata prosejava kroz 0 2a odredivanje gubitka mase, koje je u standardnoj laboratoriskoj seriji sita neposredno manje od donje nominalne granice ispitivane frakeije granulata (npr., 1a frakciju 4/16 to je sito sa otvorima od 2 mrn). Gubitak mase u % izraéunava se prema obrascu: (6/6) ade je ‘My ~ masa frakcije granulata pre potapanja u rastvor, g, ‘Mg - masa frakcije granulata posle 5 ciklusa, g. Sadriaj organskih materija u granulatu se ispituje prema JUS B.B8.039 -”Pribliéno odredivanje zagadenosti kamenog agregata organskim materijama po kolorimetri- jskoj metodi”. To je kvalitativna analiza, koja se zbog jednostavnosti vrlii u gradi- lignoj laboratoriji za beton. Ispituje se samo sitan granulat, koji se stavije u rastvor 3% NaOH i posle 24 asa uporeduje boja rastvora iznad sitnog granulata sa refe- rentnom bojom standardnog rastvora (3% rastvor NaOH i 2% rastvor taninske kise- line). Ukoliko je rastvor iznad granulata svetlije boje od boje referentnog rastvora, ‘onda se mode smatrati da je ispitivani granulat nezagaden organskim materijama. U suprotnom, smatra se da je upotrebljivost ispitivanog granulata sumnjiva zbog. 2agadenosti organskim materijama, pa njegovu eventualnu podobnost za spravijanje betonske medavine treba proveriti prema JUS B.B8.040 - "Ispitivanje zagadenosti sitnog kamenog agregata organskim materijama”. Postupak se sastoji u komparaciji évretoée pri savijanju i évrstoée pri pritisku prizmica 4 x 4 x 16 em od cementnog maltera spravijenog od sitnog granulata koji se proverava i istog sitnog granulata koji je pre toga tretiranjem u rastvoru 3% NaOH osloboden zagadenosti organskim materijama. Ako su évrstoée prizmica spravijenih od cementnog maltera sa sitnim 8granulatom koji se proverava manje od 85% évrstoée reserentnih prismica, onda je takav ispitivani granulat sagaden organskim materijama u nedopustenoj meri upotrebljiv. (Iepitivanje évrstoge prizmica vedi se u starosti od 7 dana). Oblik zrna granulate se ispituje prema JUS B.B8.049 - * Odredivanje zapreminskog Ikoeficijenta srna kamenog agregata”. Ispituje se samo krupan granulat. Zapremin- i koeficijent arma reénog porekla treba da je veéi od 0,18 a za drobljeni granulat vedi od 0,15. Postupak ispitivanja se sastoji u sledeéem: u staklenu menzuru od 1 litra, odnosno 2 litra ako je frakcija krupnozrna, sipa se voda pribliino do polovine, ofita nivo vode, odnosno zapremina usute vode; onda se proizvoljan broj ama iste frakcije granulata (npr., oko 50), zasiti vodom i povrdinski osusi sipa u menzuru sa vodom i otita nivo vode, odnosno, zapremina vode i granulata; raalika ovih zapre- mina predstavlja stvarnu zapreminu svih zena ispitivane frakeije granulata; pre ili posle toga, odreduje se idealna zapremina svih zrna ispitivane frakcije granulata u vidu lopte, koja se dobija merenjem najvese dimenzije svakog urna pomocu kalibra- tora (ili kljunastog merila) i oitavanjem, odnosno sratunavanjem njegove idealne sepremine. Odnos stvarne prema idealnoj zapremini svih arna ispitivane frakcije granulata predstavija zapreminski koeficijent arma. Granulometrijski sastev granulate se ispituje prema JUS B.B8.029 - "Odredivanje granulometrijekog sastava kamenog agregata metodom suvog sejanja”. Za prose- Javanje granulata koristi se napred navedena glavna serija Iaboratorijskih sita, pri %emu masa granulata koji se prosejava zavisi od najkrupnijeg zma, s tim sto ona ne sme biti manja od vrednosti u tabeli 6/2. ‘Tabela 6/2 Masa granulata za prosejavanje (Najkrupnije srno| Masa granulate) mm ___| (najmanj), kg | T 02 2 of 4 08 8 45 16 8 32 16 Masa ostatka na svakom pojedinom situ izradava se u % u odnosu na ukupnu ‘masu granulata koji se ispituje, a razultat prosejavanja za svako sito izradava se xo kumulativan zbir masa evih zrma koja su proéla kroz odnosno sito. Grafiéki se wulometrijski sastav predstavlja dijagramom na dijoj su apscisi otvorisita u loge koj razmeri, a na ordinati % od 0 do 100. Na ordinati iznad avakog otvora sita ese se kumulativan prolaz masa svih rrna kros to sito u %. Granulometrijeka Prosejavanja dobija se spajanjem masa kumulativnih prolaza zea na poje- sitima. (Na slici 6/1 prikazane su grafizke krive ”uzornih” granulometrijekih ‘melavina granulata). Granulometrijaki sastav sitnog granulata mora biti u granicama kao ix tabeli 6/3.Ako granulometrijski sastay sitnog granulata odstupa na pojedinim sitima od na- pred utvrdenih granica, onda se njegov granulometrijski sastav mora korigovati. ‘To se mote uéiniti dodavanjem deficitarne kategorije arma ili pogodnim razdvaja- jem u dve frakeije (npr, 0/1 i 1/4 ili 0/2 i 2/4) i njihovim kombinovanjem ispuni uslovijeni granulometrijski sastav. Osim toga, sitan granulat mode imati najviée 45% ostatka inmedu dva uzastopna i ie sitnog granulata mora biti izmedu 2,3 i 3,6 [Otvor sita, mm|Prolaz kroz sito, % 0,125 2 do 13 0,25 8 do 30 05 20 do 50 1 40 do 80 2 65 do 100 4 90 do 100 8 100 Uobitajeno je da se prirodna meéavina, kao i drobljenac, separise u frakcije 0/4, 4/8, 8/16 i 16/32, a po potrebi i krupnije. Zatim se odreduje udesée pojedinih frak granulata u medavini granulata. Za beton kategorije B.I - to su betoni MB 10, 15, 20 i 25 Koji se spravljaju i ugraduju na gradiliétu - meSavina granulata se odreduje kombinovanjem uéeiéa frakeija granulata koristeci pri tome "uzorne” granulometri- {jake megavine prema JUS U.M1.057.- "Granulometrijski sastav medavine agregata za beton”, koje su predstavijene u tabeli 6/4 i slici 6/1. ‘Tabela 6/4 ”Uzorne” mefavine granulata 28 dmax (Oanaka "uzorne” [Prolaz u % krot sito otvora d, mm 32 mm. megavine _[0,25[(0,5)[ 1] 2] 4] 8 [16] 32 x 2 | (6) | 814) 25/38) 62] 100 B 8 | (18)|28/37/47]62)80] 100 c 15 | (29) |42|53]65|77]89| 100 - T 7 i . t 3 Jorvor STA, me| (ioe. maaanen) se t+ Sa Yami pa da 3 3 10Kao ato se vidi, "uzorna” medavina granulata A sadrti najmanje sitnog granu- lata, mefavina C najvide, dok je mesavina B pribliino po sredini pojasa koji one obrazuju. Pojas koji obuhvats mesavine granulata A iB smatra se granulometri- Jski pogodnim, a pojas inmedu B i C manje pogodnim i uslovno upotrebljivim posle prethodnih proba. Medavine granulata koje su iavan pojasa koji obrazuju "urorne” granulometrijeke medavine A i G smatraju se nepodobnim i neupotre- bijivim za spravijanje betona. Prema navedenoj Klasifikaciji mote se oéckivati da se optimalna megavina granu- lata nalazi w pojasu izmedu medavina A i B, odnosno jo8 odredenije, pribliino u sredini tog pojasa. Medutim, ista medavina granulatane mote u svim sluéajevima biti optimalna. Na ugradijivost betonske mefavine ne ute samo granulometrjski sastav meSavine granulata, vet i oblik i tekstura ama granulata. Zaobljena i po povréini glatka zrna granulata se lake ugraduju od izdugenih, pljosnatih i rapavih ama granulats. Zbog toga, u prvom sluéaju optimalna mefavina granulata mote biti blifa "uzornoj” mesavini A. Isto tako, kada se zahtevaju visoke rane évrstoée, ‘otpornost prema dejstvu mraza ili kada se betonski elementi podvrgavaju ubranom ‘oévr8éavanju zaparivanjem, oportuno je da usvojena meSavina granulata bude bliza "uzornoj” mesavini A, odnosno da ima nesto redukovano uéedée sitnog granulata. Za betonsku meSavinu spravijenu od drobljencs treba predvideti - zbog postizanj potrebne ugradljivosti, kcherije i kompaktnosti betonske meSavine - povetano uéeiée sitnog granulata, odnoso mesavinu granulata bligu "uzornoj” granulometrijskoj ‘mefavini B. Prema tome, koriséenje "uzornih” granulometrijakih krivih (meéavina) ‘upucuje na traganje za optimalnom granulometrijskom medavinom, pri emu se bez eksperimenta ne ma koliko se u tome uspelo. Iz prednjeg, proisilasi da se optimalna granulometrijska medavina mote odrediti samo eksperimentalno. Zbog toga Pravilnik BAB 87 propisuje da se za beton kate- gorije B.II- tosu betoni MB 30 i vide, kao i betoni za koje se zahtevaju posebna svo- jstva (vodonepropustljivost, otpornost prema dejstvu mraza isl.), bez obsira na MB i svi betoni za koje se betonska mesavina spravlja u fabrici betona - granulomettijeki sastav meéavine gramulata mota odrediti prethodnim probama. Optimalan granu- lometrijski sastav mesavine granulata svodi se praktiéno na optimalan odnos sitnog i krupnog granulata, sto zavisi od njihovog granulometrijskog sastava i oblika rma ‘granulata, kao i od potrebne ugradljivosti betonske mefavine i zahtevanih osobina betona. Prethodno ispitivanje se sastoji u spravijanju betonskih medavina istog sastava i ugradijivosti pri Gemu se menja samo odnos sitnog prema krupnom gran- ulatu (npr. 25/75, 36/65 i 45/55, u %). Optimalan odnos sitnog prema krupnom defow! Konatrakeije, delimiéno potopljent w morsku vod il w zoni ékropljenj, ilodeni smezavanju uz smraavanje, |- delovi konstrukcie u 2asiGenom slanom vazdubui ialozeni smrzavanju Gledee Elase mogu s¢ pojavijvati same i u kombinacji sa gore navedenima: 3 [amalistupanj |- slaba agresija plinova, tekudina i évrstih Wari hemijeki | industrijska atmosfera agresivna [Draredaji stupanj|~ umerena agresija plinova, tekudina | Gvrstih tart okolina (vidi Tabe-|c jaki stupanj | jaka agresija plinova, tekuéina i évratih tvari Iw 31/1)