Sadraj

Predgovor / Autori: Jelena Prtljaga, Nataa Sturza Mili 4

Uvod / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 5

1 Struna praksa / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 7

1.1 Osnove programa strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 7

1.2 Integrisano-metodika praksa / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 8

1.3 Pretpostavke uspenog ostvarivanja strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 8

2 Cilj i ishodi strune prakse / Autori: Isidora Kora, Slaana Milenkovi i Gordana Mijalovi 9

2.1 Cilj strune prakse / Autori: Slaana Milenkovi, Gordana Mijalovi i Isidora Kora 10

2.2 Ishodi strune prakse / Autori: Gordana Mijalovi, Isidora Kora i Slaana Milenkovi 10

3 Sadraj strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 11

3.1 Okvirni pregled sadraja strune prakse / Autori: Vlasta Lipovac, Slavica Pavlievi i Katarina Tomi 11

4 Uloge studenata i mentora (nastavnika i vaspitaa) 13

4.1 Aktivnosti i oblici rada studenata na strunoj praksi / Autor: Vesna Coli 13

4.2 Uloge i obaveze studenta u okviru strune prakse / Autor: Anelka Bulatovi 14

4.3 Mentori tokom strune prakse / Autor: Otilia Veliek-Brako 15

4.3.1 Uloga nastavnika mentora tokom strune prakse / Autor: Otilia Veliek-Brako 15

4.3.2 Uloga vaspitaa mentora tokom strune prakse / Autor: Otilia Veliek-Brako 15

4.4 Komunikacija studenta i mentora / Autor: Vesna Coli 16

5 Dokumentacija i evidentiranje tokom strune prakse / Autor: Nataa Sturza Mili 17

5.1 Samoevaluacija po zavretku strune prakse / Autor: Nataa Sturza Mili 22

5.2 Informalna praksa i dokumentacija / Autor: Biljana Vujasin 24

6 Zakljuna re / Autor: Otilia Veliek-Brako 27

Pojmovnik / Priredili: Otilia Veliek-Brako, Vesna Coli i Jovanka Uli 28

Literatura 29

Prilozi 30
 Predgovor
Publikacija Vodi za strunu praksu studenata visokih kola
za obrazovanje vaspitaa nastala je u okviru projekta
TEACH Harmonizacija kurikuluma za obrazovanje
vaspitaa u Srbiji, finansiranog kroz program Evropske
komisije Tempus 2013. Projekat bi trebalo da omogui
harmonizaciju studijskih programa za obrazovanje
vaspitaa na etiri visoke kole strukovnih studija u Srbiji
(iz Vrca, Novog Sada, Kruevca i Sremske Mitrovice)
uz pomo Zapadnobalkanskog instituta WEBIN iz
Beograda i inostranih partnera Univerziteta u Mariboru,
Metropoliten Univerziteta u Manesteru i Fakulteta
strukovnih studija u Baji.
Glavni cilj projekta je da etiri pomenute visoke kole za
obrazovanje vaspitaa u Srbiji usaglase svoje kurikulume,
ime bi omoguile laku mobilnost studenata, njihovu
bolju obuenost, a to bi budue vaspitae dovelo lake
do posla. U nameri da se pribliimo sutini pedagoke
delatnosti, koja danas namee potrebu za refleksivnou
praktiara, preduzimamo prve korake u uporeivanju
i usklaivanju sa razvijenim drutvima i nainima na
koje se u njima formira vaspitaki kadar, a da pri tome
ne ugrozimo ono to kod sebe prepoznajemo kao dobro,
autentino i odrivo.
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
Kao plod posveenog rada na definisanju kompetencija,
usaglaavanju, analiziranju i podizanju obima i kvaliteta
strune prakse studenata u okviru kurikuluma pomenutih
visokih kola, nastao je ovaj prirunik koji predstavlja
svojevrsni vodi kroz proces obavljanja strune prakse
za studente i sva ostala lica ukljuena u navedeni proces.
Vodi je osmiljen s namerom boljeg razumevanja znaaja,
ciljeva, obaveza i aktivnosti u okviru strune prakse.
Osnovni cilj, koji elimo da ostvarimo ovim vodiem,
je da studentima olakamo proces obavljanja strune
prakse i da ih podstaknemo da ve tokom studiranja
ponu razmiljati o izgradnji svoje profesionalne karijere.
Vodi studentima prua jasne smernice organizovane
kroz 5 poglavlja: Osnove programa strune prakse, Cilj
i ishodi strune prakse, Sadraj strune prakse, Uloge
studenata i mentora, Dokumentacija i evidentiranje tokom
strune prakse i deo posveen prilozima i dodacima za
studente koji ele vie. Interakcija teorijskih znanja i
iskustava steenih tokom strune prakse umnogome e
doprineti razvoju raznovrsnih kompetencija studenata,
to e se u budunosti odraziti na njihov kvalitetniji rad sa
predkolskom decom i na kvalitet ivota uopte.
4
 Uvod
Struna praksa studenata proizlazi iz sveukupnog sistema obrazovanja visokokolskih institucija, a posebno je
konkretizovana u zahtevima savremenog obrazovanja vaspitaa. To znai da pravilno razumevanje funkcije strune
prakse, kao integralnog dela obrazovanja prvenstveno vaspitakih kadrova, pretpostavlja uoavanje svih bitnih
karakteristika koje odraavaju sadanju fazu razvoja obrazovanja, obrazovnih potreba, uloga i doprinosa kadrova
u pripremanju dece za ivotnu stvarnost (odreene ivotne situacije, kolu i uenje, socijalne odnose i tome slino).
Struna praksa je obavezan i sastavni deo nastavnog procesa na bazinim strunim i specijalistikim dodiplomskim
studijima. Studenti se upuuju na strunu praksu kako bi upotpunili teoretsko znanje s praktinim znanjem i pripremili
se za budui rad, to omoguava uspenije ostvarivanje programa studija i ukljuivanje u profesionalni rad. Iz toga
proizlazi, da je funkcija strune prakse pretapanje i upotreba teorijskih znanja u praktina umenja.
Navedeni razlozi utiu na to da se danas, u svetu i kod nas, stavlja naglasak na razvoj obrazovanja kao sastavnog dela
sveukupnog drutvenog razvoja. Ovo znai da je obrazovanje znaajan resurs u svakom drutvu, pa mu kao takvom
treba i prii. Spoznaja svih navedenih razloga dovela je do toga da se zakorai u fazu korenitih izmena u obrazovanju
(njegovim sadrajima, metodama, oblicima i organizovanosti).

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 5
 1. STRUNA PRAKSA
Poznato je da je struna praksa oduvek bila ljudska
delatnost, usmerena ka menjanju objektivne stvarnosti, s
ciljem pronalaenja najpovoljnih moguih reenja.
Praksa je racionalno organizovan ljudski proces
u kome ovek inae deluje na objekte stvarnosti
sa svrhom da zadovolji svoje potrebe, pri emu se
javlja njegova stvaralaka svest
(Grubor, 1994).
Navedena definicija ukazuje na to da je struna praksa
osnovna teorijsko-saznajna kategorija iz koje proizlazi da
strunjaci, organizatori stimulativne sredine za uenje,
kreativci raznih obrazovnih situacija, fundamentalci
raznih predmetnih oblasti, kakvi e biti budui vaspitai,
moraju biti obrazovani tako da mogu stvaralaki prilaziti
zadacima koji ih oekuju u praksi. Savremeno koncipirana
struna praksa vie nije rutinska, jer ona na svakom
koraku ukazuje na potrebu za saznavanjem svega
onoga to je rezultat savremenih, naunih dostignua,
novih teorija i praktinih reenja. Vaspita, kreativni
strunjak i naunik u malom, mora znati nauno misliti i
biti uveden u fundamentalne sadraje plana i programa
(logike, metodoloke i istraivake aspekte), kao i
dileme i probleme struke. On mora ovladati metodikom
pedagoko-didaktike organizacije, biti spreman da stvori
stimulativnu sredinu za uenje, razumeti inkluzivnu klimu
i multikulturalnost u svim njenim oblicima, a svega ovoga
ne moe biti bez dobro osmiljene strune prakse. Zbog
toga, pogreno je misliti da je mogue praksu vaspitaa
ograniiti samo na jednostavno koncentrisane oblasti,
koje su nedovoljan fundament razvoja vaspitake struke
i didaktikih vrednosti.
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
1.1 Osnove programa strune prakse
S obzirom na zadatke i programske sadraje, te objektivne
mogunosti za programsku realizaciju, struna praksa se
moe svrstati u dve osnovne varijante u programstkom
okviru njenog ostvarivanja, a to su:
a) vebaonika varijanta i
b) zajednika varijanta strune prakse kada se program
ostvaruje u svim drugim institucijama, institucionalnim
oblicima i preduzeima, kolama, gde se i uz strunu
pomo ostvaruje vaspitno-obrazovni program vrtia.
Struna praksa ostvaruje se sledeim oblicima:
1. hospitovanjem,
2. radom u praktinom, strunom, pedagoko-
didaktikom, metodikom i informatikom okruenju,
3. asistiranjem u obrazovnom procesu (pre, tokom
ili nakon izvoenja programa) u funkciji stimulativne
obrazovne klime,
4. samostalnim praktinim radom, pojedinanim i
timskim izvoenjem pojedinih faza ili delova vaspitno-
obrazovnog procesa, te realizovanjem celovitih
programa.
Struna praksa se izvodi na temelju Programskih
osnova, u svrhu osposobljavanja i obuavanja studenata u
skadu sa vaspitno-obrazovnim programom predkolskih
ustanova, te se realizuje zajedno sa vaspitaima
mentorima i nastavnicima mentorima (profesorima
visokih kola i fakulteta). Dakle, strunu praksu treba
organizovati tako da studenti uestvuju u svim etapama
vaspitno-obrazovnog rada, koji karakterie pojedine
programske sadraje i delatnosti.
Za celovito osposobljavanje studenata izuzetno je znaajno
7
njihovo pripremanje za rad i u drugim institucijama
i institucionalnim oblicima znaajnim za realizaciju
programa vrtia. Na sve aktivnosti nadovezuje se
uvoenje studenata u praksu pomaganjem pri izvoenju
pojedinih zadataka predvienog programa, uz vodeu
ulogu mentora. Potom sledi vebanje u samostalnom
izvoenju odreenih zadataka, da bi na kraju dominirao
samostalni rad u struci i sa samostalnim aktivnostima,
kao i drugim sadrajima vezanim za struku i profesionalni
rad vaspitaa. Za obavljanje strune prakse za sve
strune studije, odnosno specijalistike strune studije,
imenuje se voditelj strune prakse mentor. On je osoba
iz predkolske ustanove, a odreuje ga ovlaena osoba
u dogovoru s profesorom zaduenim za strunu praksu.
Studentu, koji se nalazi na strunoj praksi, odreuje se
mentor iji je zadatak da prati i usmerava studenta u radu
tokom prakse.
1.2. Integrisano-metodika praksa
Svrha integrisano-metodike prakse, koja se odvija kroz
samostalne aktivnosti studenata tokom 5. i 6. semestra,
jeste konkretizacija i integracija teorijskih i metodikih
znanja koja je student stekao iz Opte metodike vaspitno-
obrazovnog rada i svih posebnih metodika. Integrisano-
metodika praksa obezbeuje studentu mogunost
da, polazei od dejih interesovanja, kroz samostalno
osmiljanje tema, metodikih postupaka i organizaciju
vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ostvari punu autonomiju
u implementaciji i rukovoenju grupnim aktivnostima,
kreiranju prostora i didaktikog materijala. Sve ovo se
odvija uz usklaivanje razliitih naina uenja s razliitim
interesovanjima dece i njihovim psihofizikim razvojem,
a na osnovu iskustava koja je stekao hospitovanjem i
analizom rada vaspitaa mentora, kao i kroz konsultacije
i podrku koju dobija od nastavnika mentora.
Sadraji integrisano-metodike prakse ukljuuju:
samostalno osmiljanje i programiranje aktivnosti,
aktivno uee studenata u radu Predkolske ustanove,
upoznavanje s metodologijom izrade i nainima
realizovanja integrisano-metodikih projekata,
upoznavanje s izgledom i strukturom izvetaja o
integrisano-metodikom projektu, kao i evaluaciju
vaspitno obrazovnog rada s decom od 3 do 7 godina i
samoevaluaciju sopstvene prakse i linog profesionalnog
razvoja.
Kao primer moe posluiti model integrisano-metodike
prakse koju realizuju studenti Visoke strukovne kole za
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
obrazovanje vaspitaa u Kruevcu. Praksa se odvija kroz:
radionice, igraonice, usmerene i slobodne aktivnosti dece,
rad po centrima interesovanja, timski rad, istraivake
aktivnosti i druge oblike aktivnih i interaktivnih metoda
rada. Fokus je na samostalnom obavljanju vaspitno-
obrazovnog rada, realizovanog uz stalni nadzor vaspitaa
odgovarajue vaspitne grupe i povremeni nadzor
nastavnika mentora prakse i nastavnika metodika.
1.3. Pretpostavke uspenog ostvarivanja strune prakse
Ostvarivanje Programa strune prakse pretpostavlja
efikasno funkcionisanje svih moguih varijanti reenja
kako pojedinano, tako i integrisano u jednoj programskoj
celini. Zbog toga program praktinog osposobljavanja
sudenata, buduih vaspitaa, podrazumeva usaglaenost
sledeih elemenata:
1. Predkolska ustanova vebaonica s posebnim
pedagokim statusom u kojoj e studenti obavljati
strunu praksu, pedagoko-metodike i didaktike
vebe.
2. Meusobna povezanost visokih kola sa svim
centralnim predkolskim ustanovama, zavisno od
optine gde se kola nalazi. U svakoj predkolskoj
ustanovi treba da se imenuje saradnik koji bi koordinirao
sve aktivnosti vezane za studentsku praksu u
predkolskoj ustanovi lokalne zajednice. Sa saradnicima
koordinatorima bi, povremeno, trebalo obavljati
strune rezgovore. Na taj nain oni se pripremaju da,
s profesorima mentorima, mogu biti mentori ostalim
mentorima studenata.
3. Precizno ustanovljene mogunosti izvora znanja za
sve celine programskih sadraja koji se realizuju van
same predkolske ustanove.
Dakle, samo se na ovaj nain moe organizovano i
sinhronizovano realizovati program prakse u svim svojim
pojavnim oblicima i usklaenim varijantama.
Savremeni pristup koncepciji strune prakse
podrazumeva ukljuivanje svih aktera neophodnih za
kompletnu realizaciju stune prakse: studenta, vaspitaa
mentora i nastavnika mentora. Zbog toga je neophodno
razmotriti opravdanost primene Reenja po kojem bi
se u svakoj predkolskoj ustanovi imenovao jedan od
vaspitaa za koordinatora realizacije programa strune
prakse.
8
 2. CILJ I ISHODI STRUNE PRAKSE
U okviru ovog poglavlja definisani su cilj i ishodi
strune prakse. Pristup je orijentisan na ono to
se od studenta, budueg vaspitaa, oekuje da zna,
razume i/ili ume da uradi po zavretku strune
prakse, odnosno na ishode uenja
(Kennedy, 2007).
Ishodi uenja se esto u strunoj literaturi i zvaninim
dokumentima iz oblasti obrazovanja dovode u vezu
ili izjednaavaju s pojmom kompetencija. Primetno
je i da autori daju brojne razliitite definicije i podele
kompetencija, pri emu date dimenzije imaju razliita
znaenja (Kora, 2014). Opredelili smo se da, u Vodiu,
kompetencije definiemo kao dinamiku kombinaciju
znanja, vetina i vrednosnih stavova koje omoguavaju
pojedincu da aktivno i efikasno deluje u odreenoj
(specifinoj) situaciji (Panti & Wubbels, 2010). Tako
definisane, predstavljaju integraciju deklarativnog
(znanje o), proceduralnog (znanje kako) i kondicionalnog
(znanje kada) znanja (Rajovi i Radulovi, 2007). U svetlu
reenog, kompetentnost studenata, buduih vaspitaa,
podrazumeva njihovu sposobnost za kombinovanje
razliitih aspekata znanja i vetina, kao odgovor
na situacije i izazove u datom kontekstu u skladu
sa vrednosnim stavovima. Ovakav pristup zapravo
ukazuje da definisani ishodi strune prakse studenata
predstavljaju podrku kompetencijama i kompetentnosti
studenata.
Sama koncepcija strune prakse trebalo bi da bude
zasnovana na iskustvenom uenju, uenju kroz kritiko
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
preispitivanje teorije i prakse, preispitivanje sopstvenih
kompetencija u datom kontekstu kroz diskusiju i
interakciju s vaspitaem i nastavnikom mentorom,
decom, drugim studentima, kolektivom predkolske
ustanove, roditeljima i sl. (Kora, 2015). U tom smislu, njen
osnovni cilj jeste da osposobi studenta da samostalno
procenjuje, preispituje, gradi znanje kontekstualno kroz
problematizovanje i preispitivanje pedagoke prakse.
Tako shvaena struna praksa predstavlja vanu kariku
u razvoju profesionalnog identiteta studenata, buduih
vaspitaa.
Polazei od injenice da se eljene kompetencije
studenata progresivno razvijaju tokom inicijalnih studija
(Prtljaga i sar, 2014), treba voditi rauna da se i ciljevi
i ishodi strune prakse uslonjavaju iz semestra u
semestar (npr. od sticanja uvida u ivot i rad predkolske
ustanove i upoznavanja bitnih obeleja poziva vaspitaa,
preko sistematskog praenja dece, upoznavanja razliitih
naina planiranja, ali i samostalnog osmiljanja,
organizovanja, realizacije i vrednovanja integrisanih
aktivnosti, osposobljavanja za saradnju s porodicom
i lokalnom zajednicom i sl.). Definisan cilj treba da d
konkretne informacije o tome ta se eli postii tokom
strune prakse i polazna je osnova za planiranje i
koncipiranje procesa i izdvajanja ishoda.
U Vodiu je naveden opti cilj strune prakse i poeljni
ishodi, koje treba shvatiti kao sistem uzajamno povezanih
i uslovljenih znanja i vetina u razliitim podrujima
delovanja vaspitaa (u domenu neposrednog rada s
decom, u domenu saradnje s kolegama, porodicom
9
i lokalnom zajednicom, u domenu profesionalnog procesa,
delovanja).
koncipira, organizuje, realizuje i vrednuje aktivnosti
u predkolskoj ustanovi u skladu sa svojim
2.1. Cilj strune prakse
kompetencijama, a pod mentorstvom vaspitaa, i kritiki
vrednuje lino angaovanje,
Opti cilj strune prakse je da osposobi studenta da
samostalno procenjuje, preispituje i gradi znanje vri izbor sadraja znaajnog za deji portfolio

kontekstualno kroz problematizovanje i preispitivanje (ilustracije, deji radovi, anegdotske beleke),

pedagoke prakse. opisuje sadraje i oblike saradnje predkolske

Student bi, u skladu s kompetencijama koje je stekao
tokom nastavnog procesa, trebalo aktivno da uestvuje
u vaspitno-obrazovnom radu u predkolskoj ustanovi,
kako bi stekao iskustvo kontinuiranog neposrednog
rada s decom predkolskog uzrasta i unapredio svoje
kompetencije za bavljenje profesijom vaspitaa.
2.2. Ishodi strune prakse
ustanove, porodice, kole i drutvene zajednice,
poznaje razliite strategije za efikasnu komunikaciju
s porodicom i mogunosti saradnje s lokalnom
zajednicom,
reava situacione probleme u radu s decom
uz potovanje pravila nenasilne komunikacije i
konstruktivnog reavanja konflikata,

primenjuje raznovrsne oblike i metode rada, kao i

Po zavretku strune prakse oekuje se da student:
poznaje funkcije i organizaciju rada predkolske
ustanove (vremenski raspored aktivnosti, broj grupa,
broj dece unutar grupe, dokumentaciju rada vaspitaa,
aktivnosti dece u toku dana i sl.), kao i inioce koji
odreuju specifinosti organizacije (potrebe dece,
potrebe porodice, lokalne specifinosti),
poznaje specifinosti redovnih, posebnih i
specijalizovanih programa koji se realizuju u
predkolskoj ustanovi,
uoava, analizira i vrednuje razliite uloge vaspitaa,
poznaje organizaciju spoljanjeg i unutranjeg prostora
predkolske ustanove i razume potrebu prilagoavanja
organizacije prostora i aktivnosti razliitim potrebama
dece,
sadraje posebnih vaspitno-obrzovnih oblasti (metodika)
u radu s decom u cilju podsticanja razvoja i uenja
predkolske dece,
osetljiv je na individualne razlike meu decom i
uvaava ih u vaspitno-obrazovnom radu,
planira i realizuje pojedine oblike saradnje s porodicom
i lokalnom zajednicom,
uestvuje u timskom radu s kolegama (studentima i
vaspitaima),
integrie znanja i vetine iz razliitih vaspitno-
obrazovnih oblasti i razume ih u kontekstu holistikog
razvoja dece,
vrednuje i prezentuje rezultate sopstvene prakse, kao i
rezultate integrisano-metodikih projekata.

procenjuje funkcionalnost fizike sredine prema

razliitim kriterijumima (pedagokim, psiholokim,
zdravstvenim) i predlae mere njihovog poboljanja,

primenjuje tehnike i instrumente sistematskog

posmatranja i analizira podatke o razvojnim
karakteristikama, potrebama i interesovanjima
dece,

uoava specifinosti razliitih pristupa planiranju

vaspitno-obrazovnog rada, kao i nainu voenja
pedagoke dokumentacije,

prepoznaje profesionalni pristup u uspostavljanju

odnosa s razliitim akterima vaspitno-obrazovnog

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 10
 3. SADRAJ STRUNE PRAKSE
Sadraj strune prakse proizlazi iz definisanih ciljeva
i ishoda studijskog programa, kao i kompetencija koje
treba izgraditi kod studenata. Oblici ostvarivanja strune
prakse u predkolskim ustanovama su: hospitovanje
studenata u vaspitnim grupama predkolske ustanove;
postepeno ukljuivanje studenata u svakodnevne
aktivnosti dece i vaspitaa; asistiranje (pomo vaspitau
u pripremi i realizaciji aktivnosti); samostalno izvoenje
pojedinih faza vaspitno-obrazovnog procesa uz pomo
i nadzor vaspitaa mentora; samostalno izvoenje
aktivnosti i rad na integrisano-metodikim projektima. Za
organizaciju, praenje i dokumentovanje strune prakse
studenata zadueni su nastavnici mentori u koli, kao i
vaspitai mentori u predkolskim ustanovama. Struna
praksa se realizuje kontinuirano, u prvoj, drugoj i treoj
godini studija. Student na strunoj praksi primenjuje
znanja, vetine i stavove koje izgrauje tokom pohaanja
studijskog programa. Sadraji su u skladu sa ciljevima i
ishodima strune prakse, ciljevima i ishodima studijskog
programa, s Osnovama programa vaspitno-obrazovnog
rada s decom predkolskog uzrasta, kao i s kontekstom
ivljenja dece i odraslih u konkretnim predkolskim
ustanovama. Struna praksa se obavlja u okviru svih
organizacionih oblika vaspitno-obrazovnog rada s decom
predkolskog uzrasta. U procesu harmonizacije sadraja
strunih praksi etiri strukovne kole za vaspiate u
Srbiji, uvaene su sugestije i iskustva evropskih partnera
iz Engleske, Maarske i Slovenije. Pregled sadraja
strunih praksi, koji je dat u Vodiu, ne predstalja konanu
listu sadraja. Svaka kola zadrava pravo da kreira
sopstveni Program sadraja strune prakse, u skladu
sa resursima u pogledu organizacije i realizacije strune
prakse, kadrovskih, finansijskih i drugih potencijala, kao
i da menja, usavrava i kontinuirano radi na podizanju
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
kvaliteta sadraja strune prakse. Specifini sadraji
karakteristini za konkretnu kolu daju originalni peat
planiranju, organizaciji i realizaciji strune prakse u
konkretnoj drutvenoj i obrazovnoj sredini.
3.1. Okvirni pregled sadraja strune prakse
1. Upoznavanje studenata sa sistemom i funkcijama
predkolskog vaspitanja i obrazovanja, istorijatom,
osnovnim i dopunskim delatnostima, kao i optom
organizacijom rada predkolske ustanove (cilj i svrha rada
predkolske ustanove; organizacija prostora eksterijer
i enterijer; broj vaspitnih grupa i broj dece; vremenski
raspored aktivnosti; socijalni kontekst i socijalni odnosi u
predkolskoj ustanovi; korienje raspoloivih sredstava
i materijala za vaspitno-obrazovni rad; priprema za
polazak dece u predkolsku ustanovu i njihova adaptacija).
2. Upoznavanje studenata s razvojnim i drugim
karakteristikama predkolske dece i uspostavljanje
adekvatnih odnosa s decom, roditeljima i vaspitaima
(individualne i uzrasne razlike, potrebe i interesovanja,
socio-dinamika grupe; jezike i komunikativne
sposobnosti i kompetencije; karakteristike dejih emocija
i naini ispoljavanja, temperament i karakter, frustracije
i konflikti; karakteristike deje slike sveta, svest o sebi
i samopotovanje; razvoj pojmova; miljenja, stavovi i
vrednosti dece i vaspitaa).
3. Upoznavanje studenata s organizacijom procesa uenja
i pouavanja u predkolskoj ustanovi (uoavanje znaaja
vaspitne sredine za uenje predkolskog deteta; razliiti
oblici uenja: aktivno i interaktivno uenje, uenje
celovitih delatnosti, socijalno uenje, imitacija, sugestija,
identifikacija, uenje po modelu, uenje savladavanjem
uloga, kooperativno uenje u malim grupama dece;
11
uoavanje razliitih uloga dece i vaspitaa u procesu
uenja; motivacija za uenje; fiziko, intelektualno,
estetsko, moralno i radno vaspitanje; vaspitanje za
humane odnose meu polovima; obrazovanje za deja
prava).
4. Posmatranje i praenje dece i dokumentovanje podataka
o njihovom razvoju i uenju (upoznavanje studenata
s instrumentima za praenje razvoja i uenja dece:
ek liste, skale procene, ankete, upitnici, portfolio s
prilozima, sistematsko posmatranje, sociometrijsko
ispitivanje, snimanje poteba i interesovanja dece, akciona
istraivanja).
5. Aktivnosti i uloge dece i vaspitaa u vaspitno obrazovnom
procesu (posmatranje i ukljuivanje u aktivnosti dece i
vaspitaa, prikaz realizovanog i vrednovanje sopstvenog
uea; upoznavanje s karakteristikama vaspitakog
poziva, razliitim ulogama dece i vaspitaa unutar
predkolske ustanove; snimanje aktivnosti na osnovu
didaktiko-metodikih zahteva; opis zadataka rada
vaspitaa; uoavanje, analiza i vrednovanje razliitih
uloga dece i vaspitaa, kao i razliitih vrsta aktivnosti;
igra i igrolike aktivnosti, usmerena aktivnost; centri
interesovanja, radionice i kreativne igraonice; stvaralake,
edukativne, pedagoke i psiholoke radionice; znaaj
podsticanja inicijative kod dece, samostalnosti i procesa
donoenja odluka; pisana priprema za metodiku
aktivnost; integrisano-metodike aktivnosti).
6. Saradnja i timski rad u predkolskoj ustanovi
(partnerstvo predkolske ustanove s porodicom i
lokalnom zajednicom; opis kljunih pitanja saradnje s
roditeljima, kolom, lokalnom zajednicom; realizacija
posete porodici deteta i zapaanja; timski rad u
predkolskoj ustanovi; opis procesa formiranja timova
vaspitaa, timske kohezije, voa tima i timska evaluacija
rada).
7. Planiranje i programiranje, praenje i pedagoko
dokumentovanje vaspitno-obrazovnih aktivnosti (poreenje
i procena poloaja deteta u realnom programu vaspitno-
obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi u odnosu na
programske dokumente; uvid u planiranje i programiranje
vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi
Radna knjiga vaspitaa; razliite vrste planiranja
(tematsko planiranje, po oblastima i po projektima,
dnevno, nedeljno i meseno planiranje, godinji plan rada,
realizacije i evaluacije planiranih aktivnosti s decom)).
8. Inkluzivno vaspitanje i obrazovanje (socijalna inkluzija
u predkolskoj ustanovi, vaspitanje za toleranciju na
razliitosti, multikulturalnost i graansko vaspitanje;
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
dete kome je potrebna dodatna podrka u inkluzivnom
programu u predkolskoj ustanovi; opis timskog rada
na izradi individualnog obrazovnog plana (IOP); uloge
vaspitaa, roditelja i drugih lanova inkluzivnog tima;
postupci vaspitaa u podsticanju razvoja darovitog
deteta).
9. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija i
medijska kultura u predkolskoj ustanovi (upoznavanje
studenata s obrazovnim softverom za decu predkolskog
uzrasta; opis multimedijalnih sadraja i dokumenata koje
kreiraju vaspitai kao pomo u realizaciji aktivnosti s
decom; web pregledai i web pretraivai koji se koriste
u radu; aplikacije za crtanje na raunaru dostupne deci;
savremena didaktika sredstva za rad sa predkolskom
decom; uticaj medija na ponaanje dece u predkolskoj
ustanovi; medijska pismenost dece i vaspitaa, kritiki
odnos prema medijskoj produkciji i osposobljenost za
analizu i interpretaciju medijskih poruka).
10. Planiranje linog profesionalnog razvoja, struno
usavravanje u predkolskoj ustanovi, evaluacija i
samoevaluacija studenta nakon prakse (ukljuivanje
studenata u program strunog usavravanja u
predkolskoj ustanovi: Struno vee i timovi vaspitaa,
zajedniki projekti; opis sistema strunog usavravanja
vaspitaa i procena mogunosti razvijanja potrebnih
kompetencija kod studenata; evaluacija strune
prakse i samoevaluacija linog angaovanja studenta u
ostvarivanju postavljenih ciljeva i ishoda strune prakse;
kratak osvrt na steeno iskustvo o organizaciji ivota
i rada u predkolskoj ustanovi u vezi s aktivnostima i
ulogama dece i vaspitaa, metodama i oblicima rada,
eventualnim problemima, dilemama i predlozima za bolju
organizaciju i realizaciju strune prakse).
12
 4. ULOGE STUDENATA I MENTORA
(VASPITAA I NASTAVNIKA)
4.1. Aktivnosti i oblici rada studenata na strunoj praksi
Savremeni pristup strunom obrazovanju
profesionalnom razvoju istie potrebu korienja
savremenih metoda i oblika rada, to podrazumeva da
se umesto predavanja, u veoj meri koriste posmatranja
prakse vrsnih praktiara, rasprave o vienom i postupno
ukljuivanje u neposredni rad. Smatra se da ak ni vredni
video zapisi, iako mogu biti korisni, ne mogu u potpunosti
zameniti direktan kontakt s praksom! Nije dovoljno samo
posmatrati kvalitetnog praktiara (poznato je da mi
vidimo samo ono to znamo), tek kroz uee i voenje od
strane iskusnog profesionalca moe se poeti razumeti
vaspitno-obrazovna praksa.
To je povezano s kontekstualnim uenjem koje istie znaaj
socijalnih procesa u uenju (a ne samo individualnih),
vanost uestvovanja u praktinim aktivnostima (za
razliku od teorijskog pristupa) i posmatranja istih. Na taj
nain se razumevanje i uenje veu za aktuelni kontekst
u kome se dogaa aktivnost uz saradnju u zajednici
praktiara profesionalaca.
Student se tu pojavljuje najpre kao periferni uesnik,
kako bi shvatio kako zajednica funkcionie, a potom ima
ulogu mogueg potencijalnog lana tima profesionalaca,
to znai kompletno angaovanog. Pri tom, svi uesnici
imaju razliita znanja i umea, to stvara uslove da
struna praksa postane prilika za profesionalni razvoj
svih uesnika.
Tokom prakse je potrebno koristiti razliite oblike
aktivnosti u zavisnosti od ciljeva i ishoda strune prakse
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
koji su u fokusu u odreenom periodu njene realizacije.
Naveemo neke osnovne oblike rada i njihove mogunosti
i primene. Svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke, koji
jednim delom zavise i od specifinosti mentora i studenata,
kao i ireg konteksta u kome se praksa odvija (ustanove
u kojoj se praksa odvija, uzajamnih odnosa svih uesnika,
odnosa zaposlenih prema studentskoj praksi i sl.).
Posmatranje profesionalne vaspitne prakse vrsnih
vaspitaa praktiara za vreme rada s decom u vaspitnim
grupama uvek mora biti planirano, s jasnim ciljem, da
bi student znao na koji segment prakse treba da usmeri
svoju panju (vidi prilog 1). Posebnu panju studenata
treba usmeriti na posmatranje onoga ta vaspitai rade/
preduzimaju da bi prevazili svakodnevne probleme na
koje nailaze u praksi (na primer: veliki broj dece, razliita
interesovanja dece, brojna pitanja koja deca, esto
istovremeno, upuuju vaspitau i sl.). Tokom posmatranja
i/ili neposredno po obavljenom posmatranju, student
treba da vodi beleke koje e mu pomoi u analizi vienog
(do ega je doao samostalno ili u okviru grupe studenata
i mentora). Beleenje studenata tokom posmatranja
prakse moe biti u vidu slobodnih zabeleaka ili manje
ili vie strukturiranih instrumenata (u dogovoru s
profesorom mentorom). Instrumenti za beleenje e
poveati senzibilitet studenta za posmatranu pojavu i
obezbediti relevantne podatke za postizanje postavljenih
zadataka i oekivanih ishoda prakse (vidi prilog 2).
Organizovane rasprave imaju za cilj razumevanje
13
problema s kojima se susreemo u praksi i razmene koje
vode zajednikom uenju. Studentima se prua prilika
da u timskoj diskusiji analiziraju, provere, preispitaju
i razumeju vaspitnu praksu, da je sagledaju iz razliitih
perspektiva, da izvre sintezu ranijih i novih znanja,
ali i da preispitaju svoj lini odnos prema praksi, svoje
implicitne vrednosti i stavove, koji su u vezi s postojeim
kulturnim obrascima. Na taj nain grade teoriju koja
nastaje u praksi, u konkretnom kontekstu, i stiu znanja
koja e biti upotrebljiva u praksi. Timski rad obezbeuje
studentima psiholoku sigurnost, motivie ih da prihvate
nove ideje, omoguava razvoj socijalnih kompetencija,
razvoj vetina dijaloga i diskusije, vetine zajednikog
istraivanja i refleksije, zajednikog graenja i dubljeg
razmevanja svoje prakse, posebno razvoj samokritinosti
i refleksivnosti. S druge strane, organizovane rasprave
studenata i mentora mogu da prue koristan uvid za
procenu socijalne kompetentnosti buduih vaspitaa
(njihove autonomnosti, otvorenosti, tolerantnosti i dr.).
Ukljuivanje u rad podrazumeva zajednike aktivnosti
studenta s vaspitaem mentorom (na primer: zajedniko
planiranje dnevnih aktivnosti, zajednika realizacija
aktivnosti s decom, roditeljskog sastanka i sl.). Ovaj vid
aktivnosti je dobra prilika za uenje, ali i za prevazilaenje
poetne nesigurnosti studenta, kao i uspostavljanje dobrih
odnosa i poverenja izmeu studenta i vaspitaa mentora.
Takoe, to je za studente prilika da aktivnost isprate i o njoj
prikupe podatke iz drugog ugla posmatrano iznutra,
to je sasvim druga perspektiva/dimenzija od one kada
je analiziraju samo iz ugla posmatraa (ponekad nam
se, dok posmatramo vrsnog praktiara kako s lakoom
obavlja svoj posao, moe uiniti da bismo mi to mogli isto
tako, pri emu nam izmie injenica koliko je on truda i
znanja morao da uloi da bi dostigao svoju izvrsnost i
lakou!).
Samostalno obavljanje aktivnosti u predkolskoj
ustanovi daje studentima priliku da samostalno prate,
analiziraju i procenjuju deja interesovanja i potrebe,
ali i provere svoja znanja i predstavu o detetu (da li su
oekivanja koja imaju od dece realna ili nerealna, visoka
ili niska, to moe imati veliki uticaj na razvoj dece,
podsticati ga ili sputavati). Samostalnim delovanjem u
konkretnom kontekstu stiu znanja i razvijaju sposobnost
korienja tog znanja za reavanje konkretnih problema
u praksi. Takoe, to im je prilika da izvre sintezu
novog i prethodnog znanja, da istrauju, sarauju,
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
razvijaju profesionalne teorije o vaspitno-obrazovnoj
praksi. Samostalno obavljanje aktivnosti u vrtiu uvek
ukljuuje evaluaciju i samoevaluaciju rada studenta, koja
podrazumeva osveenu aktivnost, pogled unazad,
preispitivanje i interpretaciju brojnih segmenata neke
akcije: znanja, problema, toka, rezultata Ovo je veoma
vano da bi studenti zaista razumeli konkretnu praksu
i svoju ulogu u njoj, za ta im nije dovoljan individualni
kontakt s praksom, ve je neophodna komunikacija,
razmena miljenja i s drugim subjektima uesnicima.
Voenje Dnevnika prakse obezbeuje dokumentovan
pregled rada studenta od strane profesora mentora, ali i
samog studenta. Ono mu pomae da bolje uoi najvanije
aktivnosti i specifinosti budue profesije, kao i da stekne
naviku redovnog, samostalnog i dokumentovanog rada.
Takoe, omoguava studentu sticanje uvida u sopstvene
naine razmiljanja o problemima vaspitne prakse,
svojih jaih i slabijih strana, problema u radu, kao i linog
napredovanja.
4.2. Uloge i obaveze studenta u okviru strune prakse
Pre obavljanja strune prakse studenti su u obavezi
da obave sanitarni pregled i prilikom obavljanja strune
prakse da u predkolsku ustanovu ponesu sanitarnu
knjiicu, kao dokaz o zdravstvenom stanju.
Student, sa Visoke kole za vaspitae, obavlja strunu
praksu u ustanovama s kojima je Visoka kola sklopila
ugovor o saradnji u skladu s programom strune prakse
za odgovarajuu godinu studija.
Pre poetka strune prakse, student se upoznaje
sa svojim obavezama i zadacima, kao i sa pravilima
ponaanja i oblaenja tokom strune prakse koja je u
obavezi da potuje.
Prema datom rasporedu pohaa strunu praksu, a
ukoliko je spreen da je obavi u predvienom terminu, u
obavezi je da o tome obavesti svog nastavnika mentora i
trai drugi termin.
Tokom i nakon obavljanja prakse, student vodi Dnevnik
strune prakse u koji unosi svoja miljenja i zapaanja i
realizuje zadatke koji su predvieni programom strune
prakse za odreeni semestar.
Upoznaje se s aktivnostima i vaspitno-obrazovnim
radom u vrtiu.
Prouava planove o vaspitnom-obrazovnom radu grupe
14
u kojoj student pohaa strunu praksu.
Upoznaje se s voenjem dokumentacije u vrtiu, s
propisima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja koji se
odnose na ustanovu.
Ukljuuje se u svakodnevni ivot vrtia i, zajedno s
vaspitaem mentorom, izvodi razliite aktivnosti u vrtiu
(npr. zajedniko planiranje aktivnosti u vrtiu, zajednika
realizacija aktivnosti s decom, s roditeljima i sl.).
Po obavljenoj strunoj praksi, student dostavlja
nastavniku mentoru Dnevnik strune prakse i miljenje
vaspitaa vaspitne grupe (u kojoj je bio tokom prakse) o
postignuima i aktivnostima studenta tokom prakse.
Nakon uspeno obavljene strune prakse, student stie
odgovarajui broj ESPB bodova predvien konkretnim
studijskim programom na konkretnoj godini studija.
4.3. Mentori tokom strune prakse
Mentor za stunu praksu, bio to nastavnik mentor koji
rukovodi strunom praksom studenata ili vaspita
mentor u predkolskoj ustanovi, prua strunu podrku
studentima, pomae studentima da se prilagode u vrtiu
i omoguava razvoj studenata na linom i na strunom
planu. Mentora treba da odlikuje otvorenost, fleksibilnost,
strpljenje, empatija i adaptibilnost, kao i spremnost
za prepoznavanje pozitivnih osobina i razvijanje jakih
strana individue. On promovie znanja specifina za ue
oblasti i ira profesionalna znanja. Podstie zasnivanje
uenja na istraivanjima sopstvene i prakse rada u
instituciji. Savetuje i osnauje studente za realizaciju
efikasnijeg i kvalitetnijeg vaspitno-obrazovnog rada
s decom u predkolskoj ustanovi, prua podrku u
procesu planiranja vaspitno-obrazovnog rada na osnovu
posmatranja i praenja rada studenata. Line sposobnosti
i vetine mentora podrazumevaju da ume da prepozna
problemske situacije, da efikasno reava probleme u
datoj situaciji i sa ljudima. Poseduje komunikacijske
vetine na visokom nivou i ume da reava konfliktne
situacije. Ume da radi timski i da ui studente timskom
radu. Poseduje sposobnosti analiziranja, procenjivanja,
samoprocenjivanja, vrednovanja, samovrednovanja i
podsticanja. Ume da motivie, podstie i utie.
4.3.1. Uloga nastavnika mentora tokom strune prakse
Nastavnik mentor, tokom strune prakse, okuplja
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
studente (predavanje, susret, as) pre poetka strune
prakse i obavetava ih i daje smernice o nainu realizacije
i praenja strune prakse prema datom rasporedu, o
obavezama studenata, o pravilima ponaanja i oblaenja
tokom strune prakse, o nainu saradnje i komunikacije s
vaspitaima mentorima, drugim vaspitaima i osobljem u
predkolskoj ustanovi, decom i roditeljima.
Informie studente o cilju i ishodima strune prakse,
kao i o njihovim zadacima koji su predvieni za odreeni
semestar strune prakse, nainu ostvarivanja zadataka
(voenjem dokumentacije u Dnevnik tokom strune
prakse), rokovima predaje Dnevnika strune prakse i o
nainu njegovog pregledanja i vrednovanja.
Informie glavnog vaspitaa predkolske ustanove
(objekta) i vaspitae mentore o ciljevima, ishodima
strune prakse i o zadacima studenta koje treba da
ostvari za odreeni semestar strune prakse.
Obilazi studente tokom pohaanja strune prakse prema
datom rasporedu (ili zadueni nastavnici), komunicira
s vaspitaima mentorima o aktivnostima studenata i
komunicira s glavnim vaspitaem predkolske ustanove
(objekta) o realizaciji strune prakse studenata i o
njihovim zadacima.
Vodi evidenciju o redovnom pohaanju i aktivnostima
studenata u toku strune prakse. Prikuplja evidenciju o
pohaanju strune prakse od ostalih nastavnika koji su
obilazili studente. Prikuplja potvrde o realizaciji strune
prakse studenata od mentora vaspitaa i predkolske
ustanove, kao i miljenja mentora vaspitaa.
Pregleda i analizira Dnevnike strune prakse studenata
i vrednuje realizaciju zadataka ili prikuplja miljenja
nastavnika (zaduenih za studente u odreenom objektu)
o dnevnicima studenata i njihovom zalaganju tokom
prakse. Vodi evidenciju o vrednovanju Dnevnika strune
prakse studenata.
Na osnovu evidencije o realizaciji strune prakse,
vrednovanja Dnevnika strune prakse i miljenja vaspitaa
mentora, utvruje ostvarenost strune prakse studenata,
a zatim svojim potpisom overava ispit studentima upisom
u indeks i u zapisnik opisnom ocenom da je student
ostvario (poloio zadovoljio) strunu praksu.
4.3.2. Uloga vaspitaa mentora tokom strune prakse
Upoznaje se sa ciljevima i ishodima za planiranu strunu
praksu i zadacima studenata.
15
 Upoznaje studente s aktivnostima i vaspitno-obrazovnim ema 1. Komunikacije studenta i mentora
radom u predkolskoj ustanovi, prua im pomo, daje im
strune savete.

Upoznaje studente s voenjem dokumentacije u

predkolskoj ustanovi, s propisima iz oblasti vaspitanja i student
obrazovanja koji se odnose na ustanovu.

Predstavlja studentima vaspitno-obrazovni plan rada

grupe u kojoj student pohaa strunu praksu.

Pomae studentima i daje im smernice za ostvarivanje vaspita nastavnik

mentor mentor
njihovih zadataka koji su predvieni za odreeni semestar.

Svojim iskustvom i savetima pomae rad studenata,

analizira njihov rad, ispravlja im greke, daje strune
savete da ih osposobi za samostalan rad u svim oblastima
vaspitno-obrazovne delatnost.
Vodi evidenciju o pohaanju strune prakse studenata i
o njihovim aktivnostima.
Redovno komunicira s nastavnikom koji obilazi studente
na strunoj praksi o toku strune prakse i o aktivnostima
studenata.
Pie miljenje o studentu tokom realizacije strune
prakse.
Pored velikog znaaja vaspitaa mentora, velika
odgovornost lei i na instituciji, u kojoj se praksa odvija,
koja celokupnim kontekstom, atmosferom, sistemom
vrednosti koji neguje, utie na formiranje studenta i
njegov odnos prema praksi.
4.4. Komunikacija studenta i mentora
Za uspeno obavljene prakse vani su uzajamni
odnosi svih uesnika, koji se uspostavljaju i razvijaju
konstruktivnom komunikacijom. Komunikacija
odvija usmeno (sastancima, zajednikim aktivnostima,
neformalnim susretima), pismeno (preko dokumentacije
koja prati strunu praksu, razmenom podataka znaajnih
za struku i delatnost, upitnicima, iniciranjem zajednikih
projekata) i elektronski (razmena informacija o aktuelnim
dogaajima, seminarima, konferencijama, tribinama).
Veoma je vano da komunikacija meu uesnicima bude
jasna, da upuene informacije utiu na kvalitet rada, da svi
uesnici shvate znaaj i promenljivost nauenog tokom
prakse, kao i mogunost njenog menjanja i usavravanja.
Komunikacija izmeu vaspitaa mentora i nastavnika
mentora, treba da bude kontinuirana, jasna, usmerena na
zajedniko razumevanje ciljeva prakse i njenu kvalitetnu
realizaciju. Pored toga, kroz razmenu informacija i
iskustava uspostavlja se zajedniki sistem vrednosti
vezanih za delatnost i neguju se dobri odnosi. Dobri
uzajamni odnosi vaspitaa i nastavnika mogu biti znaajan
vaspitni inilac (primer studentima).
Od posebnog je znaaja da studenti dobiju dovoljan broj
kvalitetnih povratnih informacija o svojim aktivnostima
tokom prakse. Ukoliko se upuuju pohvale one treba
da budu specifine i jasne, a istovremeno da sadre
informaciju o tome ta jo moe da se pobolja i kako.
Kada se upuuju kritike, one treba da se odnose na
postupke i aktivnosti, a ne na linost, pri emu ne treba
davati gotova reenja, nego podsticaj na razmiljanje na
koji nain bi mogli da urade neto drugaije.
Pored komunikacije s mentorima, studente treba
podsticati da komuniciraju meusobno, da razmenjuju
se svoja iskustva, pronalaze slinosti i razliitosti kako
meu razliitim vrtiima tako i meu linim iskustvima i
doivljaju strune prakse.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 16
 5. DOKUMENTACIJA I EVIDENTIRANJE
TOKOM STRUNE PRAKSE
Struna praksa predstavlja sastavni deo akreditovanih
nastavnih programa na osnovnim studijama na Visokim
kolama strukovnih studija za vaspitae u Kruevcu,
Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Vrcu. Kvalitet strune
prakse i sticanje planiranih kompetencija studenata u
okviru strune prakse zavisi od vie uesnika (samih
studenata, nastavnika mentora i vaspitaa mentora,
uprava predkolskih ustanova, dece i roditelja,
profesora, saradnika i ostalih). Zbog toga se planiranju,
dokumentovanju i evidentiranju tokom strune prakse
pristupa blagovremeno, sistematino i odgovorno.
Visoka kola (nastavnik mentor) usmerava studente ka
predkolskim ustanovama u kojima se struna praksa
moe obavljati, ili odobrava zahtev studenta da strunu
praksu obavlja u izabranoj predkolskoj ustanovi.
Visoka kola blagovremeno obavetava studente
o datumu poetka i obavezama u vezi s obavljanjem
strune prakse (putem obavetenja na sajtu, oglasne
table, informatora, Vodia strune prakse, sastanaka s
nastavnikom mentorom i sl.).
Dokumentacija za strunu praksu ukljuuje sledee
(svaka Visoka kola precizno upuuje studente na to
koji obrasci su potrebni, kao i linkove na kojima ih mogu
preuzeti):
ZAHTEV ZA OBAVLJANJE STRUNE PRAKSE IZVETAJ
O OBAVLJENOJ STRUNOJ PRAKSI (Obrazac br.1)
student podnosi nastavniku mentoru (ili zaduenom
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
profesoru i saradniku) neposredno pre obavljanja prakse,
a izvetaj o obavljenoj praksi potpisuje nastavnik mentor
(ili zadueni profesor i saradnik) nakon obavljene prakse.
UPUT PISMO PREPORUKE za obavljanje strune prakse
(Obrazac br. 2) preuzima se od nastavnika mentora ili
sa sajta Visoke kole. Uput se predaje upravi predkolske
ustanove pre poetka strune prakse.
MILJENJE MENTORA VASPITAA (Obrazac br. 3)
popunjava mentor vaspita vaspitno-obrazovne
grupe u kojoj je student rasporeen da obavlja strunu
praksu. U sluaju da je miljenje mentora vaspitaa
nezadovoljavajue, struna praksa se ponavlja.
POTVRDA O OBAVLJENOJ STRUNOJ PRAKSI (Obrazac
br. 4) studentu, nakon strune prakse, predkolska
ustanova izdaje potvrdu na unapred pripremljenom
obrascu.
DNEVNIK STRUNE PRAKSE student vodi tokom
strune prakse i predaje ga na pregled (s ostalom
dokumentacijom) nastavniku mentor, ili zaduenim
nastavnicima, nakon prakse. Visoka kola preporuuje
studentima Dnevnik prakse i daje precizna uputstva kako
se on vodi.
17
 Obrazac br. 1

ZAHTEV i IZVETAJ
za obavljanje strune prakse o obavljenoj strunoj praksi

Ispunjava student:

Ime i prezime studenta

Broj indeksa i smer (modul)

Telefon ili e-mail

Naziv predkolske ustanove (PU)

Mesto, adresa i kontakt telefon PU

Ime vaspitaa mentora

Zaokruiti redni broj strune prakse: 1 2 3 4 5 6

Tip prakse:

Broj sati strune prakse: Broj ESPB

Potpis studenta Datum

Ispunjava nastavnik mentor:

Student ispunjava uslove za obavljanje strune prakse DA NE

Odreena je PU u kojoj e se obaviti struna praksa DA NE

Student je preuzeo potrebnu dokumentaciju DA NE

Student je posle prakse predao Dnevnik i potrebnu dokumentaciju DA NE

Studentu je u indeks evidentirana struna praksa DA NE

Student je u obavezi da ponovi strunu praksu DA NE

Potpis Datum

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 18
 Obrazac br. 2

UPUT PISMO PREPORUKE

za strunu praksu

Student:
(ime i prezime, broj indeksa)

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa

Molimo Vas da gore imenovanog studenta primite na strunu praksu u Vaoj predkolskoj
ustanovi u trajanju od radnih dana.

Tip prakse: HOSPITOVANJE INTEGRISANOMETODIKA PRAKSA

Student je obavezan da strunu praksu obavlja u okviru radnog vremena Vae predkolske

ustanove, pridravajui se svih pravila koja vae za Vae zaposlene. U sluaju bilo kakvog

nepotovanja pravila ili neadekvatnog ponaanja od strane studenta na strunoj praksi, molimo

Vas da nas o tome obavestite, a studenta udaljite iz predkolske ustanove i uskratite mu overu

strune prakse. Ukoliko je upueni student uredno obavio sve obaveze za vreme trajanja strune

prakse, molimo Vas da o tome ispunite predviene formulare (potvrdu o obavljenoj praksi i

miljenje vaspitaa mentora).

Zahvaljujemo Vam na investiranju u buduu generaciju vaspitaa kroz ovaj vid mentorstva naim

studentima. Uz izraze naeg potovanja nadamo se uspenoj buduoj saradnji.

Potpis nastavnika mentora M.P. Potpis direktora Visoke kole

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 19
 Obrazac br. 3

MILJENJE
vaspitaa mentora o studentu na strunoj praksi

Ime i prezime studenta

Broj indeksa

Naziv predkolske ustanove

Vaspitno-obrazovna grupa dece

Svrha ove evaluacije je da identifikuje prednosti i otkloni nedostatke koje je student pokazao tokom strune
prakse. Sa profesionalnog aspekta, molimo Vas da razmotrite navedene karakteristike i da, kao njegov
mentor, objektivno predstavite iste: 5 (ne zadovoljava), 6 (zadovoljava), 7 (dobro), 8 (vrlo dobro), 9 (odlino) i
10 (izvrsno).

Karakteristike studenta 5 6 7 8 9 10

Redovan/a je i taan/a

Poseduje profesionalni izgled i ponaanje

Ima pozitivan stav prema deci

Ima pozitivan stav prema kolegama

Komunikativna je osoba

Prihvata dodeljene zadatke

Temeljno i na vreme izvrava zadatke

Poseduje samokontrolu

Pored prethodnih karakteristika, za studente koji

su na integrisanometodikoj praksi ocenite i
sledee:

Uspeno koordinira i kontrolie rad v.o. grupe

Preuzima inicijativu

Ostvaruje dobru komunikaciju s decom

Sarauje s vaspitaima u pripremi aktivnosti

Primenjuje raznovrsni didaktiki materijal

Ispoljava kreativnost u v.o. radu

Slobodno iznosi svoje miljenje

Ime i prezime vaspitaa mentora

Datum Potpis

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 20
 Obrazac br. 4

(Naziv predkolske ustanove, mesto, delovodni broj i datum izdavanja potvrde)

POTVRDA
o obavljenoj strunoj praksi

kojom se potvruje da je student

(Ime i prezime, broj indeksa)

u ovoj predkolskoj ustanovi obavila/o strunu praksu u periodu od

do u ukupnom trajanju od radnih dana.

Potpis odgovornog lica

M.P.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 21
 5.1. Samoevaluacija po zavretku strune prakse

SAMOEVALUACIJA PO ZAVRETKU
STRUNE PRAKSE
popunjava student

U okviru Dnevnika strune prakse student treba da, posle svake strune prakse, uradi

samoevaluaciju svog rada i zalaganja tokom strune prakse.

Navedite aktivnosti koje ste obavljali u predkolskoj ustanovi tokom strune prakse:

ta ste nauili tokom prakse? Koja je najvea korist za Vas?

Koji je najvei nedostatak Vae strune prakse?

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 22
 Molimo Vas da date svoje ocene i komentare, i to 5 (ne zadovoljava), 6 (zadovoljava), 7 (dobro), 8
(vrlo dobro), 9 (odlino) i 10 (izuzetno).

Struna praksa 5 6 7 8 9 10

Dobila/o sam dovoljno informacija o strunoj praksi na

Visokoj koli

Komunikacija s nastavnikom mentorom

Komunikacija s vaspitaem mentorom

Komunikacija s drugim osobama u predkolskoj ustanovi (PU)

Komunikacija s decom u PU

Odabrano mesto obaljanja strune prakse (PU)

Praksa mi je pomogla da steknem uvid u organizaciju v.o.

rada u PU

Praksa mi je pomogla da bolje upoznam decu

Radila/o sam poslove koje sam i elela/o

Praksa mi je pomogla da primenim teorijska znanja

Praksa mi je pomogla da upoznam timski rad

Praksa mi je pomogla da prepoznam svoje prednosti

Praksa mi je pomogla da prepoznam svoja interesovanja u

okviru v.o. rada

Struna praksa odgovara prirodi nastavnog programa koji

studiram

Optereenost u okviru strune prakse je optimalna

Ukupna ocena obavljene strune prakse

Napomene:

Datum Potpis studenta

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 23
 5.2. Informalna praksa i dokumentacija

Informalna praksa odvija se na inicijativu studenta, kao dodatna, samoorganizovana

aktivnost u slobodnom vremenu kao uee u radu organizacija i institucija izvan kolskog

sistema (Prilog 5: Tabela Informalna praksa). Informalno uenje (spontano, samostalno ili

uenje od drugih) odnosi se na sve kontekste uenja koji nisu planirani eksterno (ili nastavnim

planom i programom), ali su iz ugla studenta ipak ciljani i svesni, jer putem refleksije takoe

dovode do sticanja kompetencija.

Kako je informalno uenje prirodna, pratea pojava svakodnevice, kod informalne prakse

ne radi se, nuno, o namernom uenju. Uenje unutar konteksta rada obino se odvija

informalno i u situacijama koje se ne percipiraju nuno kao situacije uenja. To je uenje bez

instrukcija (odvija se izvan formalnih obrazovnih institucija), uvek je individualni in i zavisi

od osobe.

DOKUMENTACIJA ZA INFORMALNU PRAKSU OBUHVATA:

1) Uput pismo preporuke za informalnu praksu (Obrazac br. 5)

2) Potvrda o obavljenoj informalnoj praksi (Obrazac br. 6)

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 24
 Obrazac br. 5

UPUT PISMO PREPORUKE

za informalnu (samoinicijativnu) praksu

Student:
(ime i prezime, broj indeksa)

Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa

Molimo Vas da gore imenovanog studenta primite na informalnu praksu u Vau organizaciju

(udruenje, ustanovu, sportski klub i sl.) u trajanju od radnih dana.

Student je obavezan da informalnu praksu obavlja u okviru radnog vremena Vae organizacije,

pridravajui se svih pravila i propisa koji vae za Vae lanove ili zaposlene. U sluaju bilo

kakvog nepotovanja pravila ili neadekvatnog ponaanja od strane studenta, molimo Vas da nas

o tome obavestite, a studenta udaljite i uskratite mu overu informalne prakse. Ukoliko je upueni

student uredno obavio sve obaveze za vreme trajanja informalne prakse, molimo Vas da o tome

ispunite predviene formulare (potvrdu o obavljenoj praksi).

Zahvaljujemo Vam na investiranju u buduu generaciju vaspitaa kroz ovaj vid mentorstva naih

studenata. Nadamo se uspenoj buduoj saradnji uz izraze naeg potovanja.

Potpis nastavnika mentora M.P. Potpis direktora Visoke kole

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 25
 Obrazac br. 6

(Naziv organizacije, mesto, delovodni broj i datum izdavanja potvrde)

POTVRDA
o obavljenoj informalnoj (samoinicijativnoj) praksi

kojom se potvruje da je student

(Ime i prezime, broj indeksa)

u ovoj ustanovi (udruenju, klubu) obavila/o informalnu strunu praksu u periodu

od do u ukupnom trajanju od
sati ili radnih dana.

Tokom svog boravka student je u Vaoj ustanovi (organizaciji, udruenju, klubu i dr.) pratio i
obavljao sledee aktivnosti (molimo Vas da ih opiete ukratko):

Potpis odgovornog lica

M.P.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 26
 6. ZAKLJUNA RE
Studenti, budui vaspitai, se putem predavanja, vebi,
konsultacija i izvoenjem strune prakse pripremaju,
obrazuju, osposobljavaju i osnauju za poziv vaspitaa
dece predkolskog uzrasta. Ovaj trogodinji studijski
program obuhvata akademsko-opteobrazovne
predmete, teorijsko-metodoloke predmete, nauno
odnosno umetniko-strune predmete i struno-
aplikativne predmete. Struna praksa je vaan segment
studijskog programa obrazovanja studenata, buduih
vaspitaa, s obzirom na to da povezuje teoriju i prasku.
Vodi za strunu praksu studenata visokih strukovnih
kola za obrazovanje vaspitaa ima za cilj da pripremi
budue vaspitae dece predkolskog uzrasta da steknu
potrebne kompetencije za rad i da razumeju odgovornost,
upoznaju i potuju etiki kodeks vaspitakog poziva. To
podrazumeva: razumevanje i potovanje detinjstva kao
jedinstvenog i vanog perioda u ivotu svakog pojedinca;
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
potovanje deije linosti i njegovih prava; uvaavanje
injenice da je dete prvenstveno deo porodice, pa zatim
ue i ire drutvene sredine, odnosno drutva u kojem
ivi i da ga, u tom kontekstu, treba razumeti, podravati
i usmeravati; potovanje dostojanstva, vrednosti i
jedinstvenosti svakog pojedinca (deteta, lana njegove
porodice i svojih kolega).
Svrha Vodia za strunu praksu studenata visokih
strukovnih kola za obrazovanje vaspitaa i namera
tima i autora koji su kreirali ovaj vodi, jeste da pojasni
najznaajnije pojmove u okviru strune prakse na
Visokim strukovnim kolama za obrazovanje vaspitaa,
ukae na znaaj strune prakse na osnovnim strukovnim
studijama, opie uloge svih uesnika u procesu strune
prakse, pobolja komunikaciju izmeu njih i da bude od
koristi u kvalitetnijoj realizaciji strune prakse.
27
 POJMOVNIK
Potujui terminologiju iz Prirunika za studentsku
strunu praksu u visokom obrazovanju (2015), i
uvaavajui aktuelnu terminologiju na visokim kolama
za strukovne studije za obrazovanje vaspitaa, autori
Vodia za strunu praksu studenata visokih strukovnih
kola za obrazovanje vaspitaa su se odluili da koriste
sledee pojmove:
Cilj strune prakse osposobiti studenta da samostalno
procenjuje, preispituje, gradi znanje kontekstualno kroz
problematizovanje i preispitivanje pedagoke prakse.
Dokumentovanje proces prikupljanja, analize i
tumaenja podataka u toku obavljanja i neposredno po
obavljenoj strunoj praksi, u cilju uenja kroz kritiko
preispitivanje teorije i prakse.
Informalna praksa odvija se na inicijativu studenta,
kao dodatna, samoorganizovana aktivnost u slobodnom
vremenu, a predstavlja uee u radu organizacija i
institucija izvan kolskog sistema.
Integrisano-metodika praksa podrazumeva
samostalno osmiljanje i programiranje aktivnosti
polazei od interesovanja dece. Ona je konkretizacija i
integracija teorijskih i metodikih znanja koja je student
stekao iz opte metodike vaspitno-obrazovnog rada
i svih posebnih metodika. Odvija se kroz radionice,
igraonice, rad po centrima interesovanja, timski
rad, istraivake aktivnosti i druge oblike aktivnih i
interaktivnih metoda rada.
Ishodi strune prakse ono to se od studenta, budueg
vaspitaa, oekuje da zna, razume i/ili ume da uradi po
zavretku strune prakse.
Metodika praksa samostalna aktivnost studenata na
realizaciji odreenih ciljeva i zadataka u radu s decom
predkolskog uzrasta, a sve to kroz steena znanja
Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016.
iz odreene metodike (razvoja govora, upoznavanja
okoline, likovnog vaspitanja, muzikog vaspitanja,
fizikog vaspitanja, poetnih matematikih pojmova).
Nastavnik mentor rukovodi strunom praksom
studenata u visokoj koli i u predkolskoj ustanovi, prua
strunu podrku studentima i pomae da se prilagode
u vrtiu, ali im i omoguava razvoj na profesionalnom
planu.
Predkolska ustanova mesto realizacije strune
prakse studenata s kojim je Visoka kola sklopila ugovor/
sporazum o saradnju.
Struna praksa obavezan i sastavni deo nastavnog
procesa na osnovnim strukovnim studijima za
obrazovanje vaspitaa, zasnovana na iskustvenom
uenju, uenju kroz kritiko preispitivanje teorije i
prakse, preispitivanje sopstvenih kompetencija u datom
kontekstu kroz diskusiju i interakciju s vaspitaem
mentorom i nastavnikom mentorom, decom, drugim
studentima, kolektivom predkolske ustanove,
roditeljima i sl.
Student budui vaspita moe biti osoba koja
je zavrila etvorogodinju srednju kolu, prola
proveru muzikih, fizikih i govornih sposobnosti i
poloila prijemni ispit (sastoji se iz testa opte kulture,
informisanosti i bontona, kao i posebnog testa iz
maternjeg jezika i knjievnosti) i tako stekla uslov za
upis na Visoku kolu strukovnih studija za obrazovanje
vaspitaa na studijski program Vaspita dece
predkolskog uzrasta.
Vaspita mentor rukovodi strunom praksom
studenata u predkolskoj ustanovi, prua strunu
podrku studentima, pomae im da se prilagode radu u
vrtiu i podstie njihov razvoj na linom i strunom plan.
28
 LITERATURA

Bogosavljevi, R. (2010). Linost i kompetencije uitelja i vaspitaa u drutvu znanja. U: Solea Grijak, . Solea, D.,
Bogosavljevi, R. (ur.): Kompetencije vaspitaa i uitelja za drutvo znanja. Beograd: Eduka.
Breneselovi Pavlovi, D., Pavlovski, T. (2000). Partnerski odnosi u vaspitanju. Beograd: IPA
Coli, V. (2008). Dnevnik studentske strune prakse. Novi Sad: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa.
Grubor, A. (1995). Struno pedagoka praksa studenata. U: Grubor A., Lipovac, M. (ur.) Struna praksa studenata. Sombor:
Uiteljski fakultet.
Grupa autora (2004). Kvalitet obrazovanja za sve put ka razvijenom drutvu. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta
Republike Srbije.
Grupa autora (2007). Koncepcija profesinalne prakse studenata. Jagodina: Pedagoki fakultet.
Grupa autora (2012). Pravilnik o strunoj praksi. Rijeka: Veleuilite u Rijeci.
(2015). . : ,
.
Kanizsai, M., Babics, E., Gl, M. Manz, A., Gbris, V. (2012) tmutat az vodapedaggus hallgatk gyakorlati kpzshez
nappali s levelez tagozat. 20.03.2016. http://ped.ejf.hu/gyakorlat#dokumentumok-2
Kennedy, D. (2007). Pisanje i upotreba ishoda uenja. Beograd: Tempus kancelarija u Srbiji.
Kora, I. (2014). Razliiti pristupi definisanju kompetencija. Inovacije u nastavi, 27(4), 6371.
Kora, I. (2015). Izazovi unapreivanja prakse u inicijalnom obrazovanju vaspitaa. U: evkui, S. i J. Radii (ur.), Zbornik
radova sa XVIII Meunarodne naune konferencije Pedagoka istraivanja i kolska praksa: Izazovi i dileme profesionalnog
razvoja nastavnika i lidera u obrazovanju (str. 114117; 274281). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
Lipovac, M. (1995). Identifikovanje nekih nedostataka u pripremanju i izvoenju metodike prakse studenata. U: Grubor
A., Lipovac, M. (ur): Struna praksa studenata. Sombor: Uiteljski fakultet.
Milenkovic, S. (2013). Education of Kindergarten Teacher`s In Serbia for Inclusive Conditions. In: Janos Tibor Karlovitz
(ed.), Questions an Perspectives in Education, Komarno, Slovakia: International Research Institute s.r.o. IRI. 290299.
Milenkovi, S. i M. Nikoli (2015). Kompetencije vaspitaa za inkluzivno obrazovanje, Pedagogija, 70 (4), 436448.
Miljak, A. (2009). ivljenje djece u vrtiu. Zagreb: SM Naklada.
Panti, N. & T. Wubbels (2010). Teacher competencies as a basis for teacher education: views of Serbian teachers and
teacher educators, Teaching and Teacher Education, 26 (3), 694703.
Pavlievi, S., Suevi, V., Milosavljevi, R., Stamenkovi, I. i Petrovi, I. (2013). Dnevnik strune prakse. Kruevac: Visoka
kola strukovnih studija za vaspitae Kruevac.
Pavlievi, S., Suevi, V. i Milosavljevi, R. (2014). Pripremni predkolski program: Prirunik za specijalistiku praksu.
Novi Sad: Znatielja.
Pei, M. (1989). Programiranje vaspitno-obrazovnog rada u dejim vrtiima. Predkolsko dete, 2, 511.
Prtljaga, J., Gojkov, G., Nedimovi, T. Strua Mili, N., Stojanovi, M., Pavlievi, S., Mijailovi, G., Coli, V., Veliek-
Brako, O., Ignjatov Popovi, I. (2014). Uporedna analiza studijskih programa za obrazovanje vaspitaa na visokim kolama
strukovnih studija u Vrcu, Novom Sadu, Kruevcu i Sremskoj Mitrovici. Novi Sad: Optimus.
Radulovi, L. i Rajovi, V. (2007). Kako nastavnici opaaju svoje inicijalno obrazovanje: na koji nain su sticali znanja i
razvijali kompetencije. Nastava i vaspitanje, 54 (4), 413435.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 29
 PRILOZI
Prilog 1: Primer formulisanih zadataka studenta tokom Strune prakse 41

STRUNA PRAKSA IV
Razvoj vetina pedagoke interakcije

Broj bodova: Fond asova: 25.

3 ESPB. Od profesora koji vodi strunu praksu student dobija objanjenje/tumaenje zadataka koji ga
oekuju na vebama u vrtiu, kao i o nainu voenja Dnevnika prakse. Dodatna objanjenja
i pomo, po potrebi, moe dobiti na konsultacijama. Praksa se obavlja u vrtiu koji je za to
odredila predkolska ustanova. O svom boravku u vrtiu student vodi Dnevnik sa svakodnevnim
zapaanjima. Po obavljenoj praksi Dnevnik predaje nastavniku na uvid.
- Student treba da uoi razliite oblike adaptacije govora vaspitaa deci i da to primeni u
dijalogu sa grupom dece.
- Procenie nivo razvoja jednog deteta iz grupe i dati predloge za unapreivanje njegovog
razvoja.
- Treba da obrati panju na to da li vaspita/ica unosi humor u rad/komunikaciju sa decom, kao
i da li je bilo slinih pokuaja dece.
- Da sakupi to vie saznanja o kulturnim razlikama meu porodicama dece iz vaspitne grupe.
- Pokua da proceni da li vaspita/ice razumeju i potuju kulturne obiaje porodice svakog
deteta (u vezi sa ishranom, proslavama praznika i dr.).
- Posmatra i belei kako deca stupaju u interakcije i reaguju jedno na drugo u okviru grupe.
- Napisae kratak esej o temi: Kakav bih ja vaspita/ica eleo/la da budem.

Literatura: 1. ain, M., Markovi, M., arapi, S. i saradnici, (1998), Korak po korak u Osnove programa,
Kreativni centar, Beograd, str. 752.
2. Milivojevi, D., Obrazovni potencijal interakcije meu vrnjacima, Predkolsko dete,
Beograd, br. 12/1990, str. 2542.

Mogua pitanja Koliko je i zbog ega, po Vaem miljenju, humor vaan u radu s malom decom?
za razgovor o Kako biste protumaili misao da se ciljevi vaspitanja nalaze u deci?
Dnevniku:
Kako biste protumaili postavku da je vrti mesto zajednikog ivljenja dece i vaspitaa?
Da li deca u vrtiu/vaspitnoj grupi predstavljaju kolektiv, zajednicu? Po emu ste to
zakljuili?
Po Vaoj proceni, da li se u vrtiu u dovoljnoj meri koriste obrazovni potencijali interakcije
meu vrnjacima? Navedite primere ukoliko ste prisustvovali takvim situacijama.
Imate li ideja o tome kako da se u vrtiu u veoj meri iskoriste obrazovni potencijali interakcije
meu vrnjacima?
Imate li ideja o tome kako da se u vrtiu u veoj meri iskoriste kulturne razlike za vaspitne i
obrazovne ciljeve?
Uporedite esej o temi: Kakav bih ja vaspita/ica eleo/la da budem koji ste napisali posle
prve prakse sa ovim koji ste napisali sada.

1
Preuzeto iz: Coli, V. (2008). Dnevnik studentske strune prakse. Novi Sad: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Novi Sad, str.48.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 30
Prilog 2: Primeri instrumenata za beleenje tokom posmatranja studenata na praksi razliitog stepena strukturiranosti

GOVOR DECE2
Navedite glavne karakteristike govora dece u vrtiu.

Duina reenice pokuajte da uoite koliki je uobiajeni broj rei u reenicama kojima se veina dece obraaju
vaspitau i/ili drugoj deci u vrtiu.

Naini oslovljavanja obratite panju kako deca u vrtiu oslovljavaju:

- vaspitae (imenom, nadimkom, prezimenom, vaspitaice i sl.),

- drugu decu,

- druge zaposlene u vrtiu. Za sve navodite primere.

Razumljivost govora dece

a) nerazumljiv govor, ne prua dovoljno informacija broj dece , uzrast dece ,

b) razumljiv, oslanja se na situacioni kontekst broj dece , uzrast dece ,

v) razumljivo govore broj dece , uzrast dece ,

g) koriste jezike varijacije broj dece , uzrast dece ,

d) neto drugo, ta?

2
Preuzeto iz: Coli, V. (2008) Dnevnik studentske strune prakse. Novi Sad: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Novi Sad, str. 31.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 31
 KOMUNIKACIJA VASPITAA S DECOM3

Posmatrajte paljivo verbalnu i neverbalnu komunikaciju vaspitaa s decom i analizirajte je na osnovu est
izdvojenih kriterijuma. Vreme posmatranja neka bude najmanje tri sata u kontinuitetu. Praenje obavite dva puta.
U odgovarajue prostore beleite one postupke vaspitaa koji su preovladavali u periodu od 30 minuta. U
poslednjem redu svake tabele zabeleite zbirni rezultat za svako pojedinano praenje.

Objanjenje kriterijuma za procenu komunikacije vaspitaa s decom:

1) emotivnost u saobraanju je bitan kriterijum za uspenu interakciju i komunikaciju. Topao odnos vaspitaa
prema deci doprinosi da se deca oseaju sigurno i zatieno, dok hladan odnos izaziva kod dece oseaj
naputenosti od strane vaspitaa i nesigurnost;

2) broj neposrednih kontakata je znaajan za celokupan razvoj deteta, a takoe, nosi poruku koliko je sagovorniku
stalo do drugog sagovornika i neposredno utie na razvoj dejeg samopotovanja;

3) smer komunikacije je znaajan za njen nastanak i razvoj, jer interakcija je meudejstvo izmeu dve ili vie
osoba, te je dvosmernost komunikacije pokazatelj njenog kvaliteta;

4) proporcija podsticaja i ogranienja je vaan preduslov uspostavljanja i razvoja komunikacije, pri emu su
podsticaji pogodniji preduslov od ogranienja;

5) vreme koje vaspitai provode s decom u odnosu na ono kada nisu s decom je naizgled neto to se
podrazumeva, ali kako vaspitaki poziv obuhvata i razne organizacione i tehnike poslove, to ponekad skrauje
vreme provedeno s decom. Zato je veoma vano obratiti panju i na takve poslove i situacije, imajui sve vreme
na umu da kada nisu s decom, vaspitai ne daju priliku deci za bilo kakvu interakciju i komunikaciju;
6) drutvenost ponaanja vaspitaa se moe smatrati elementarnim preduslovom njegove uspenosti.
Ponaanja se mogu smatrati drutvenim ukoliko su: a) praena pogledom u lice druge osobe, ili b) ukoliko su
jasno upuena drugoj osobi.

Objanjenje tabele: V vaspita; D dete; emotivnost (+ topao emotivni odnos, - hladan emotivni odnos);
V inicijativa vaspitaa, D inicijativa deteta; jednosmerna komunikacija, dvosmerna
komunikacija; 1 (3) broj u zagradi oznaava broj razmena tokom dvosmerne komunikacije; p podsticaji, o
ogranienja; vreme provedeno zajedno (+ prisustvo vaspitaa, - odsustvo vaspitaa); drutvenost ponaanja
vaspitaa: a) pogled u lice, b) jasno upueno.

3
Preuzeto iz: Coli, V. (2008) Dnevnik studentske strune prakse. Novi Sad: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Novi Sad, str. 4243.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 32
 Prvi dan praenja

Datum: Vreme posmatranja: Broj upisane

i prisutne dece u grupi Uzrast dece: od god. mes.
do god. mes.
Naziv posmatrane aktivnosti/igre:

Broj Vreme Drutvenost

Emotivnost u
Vreme neposrednih Komunikacija provedeno ponaanja
saobraanju
kontakata zajedno vaspitaa

+ - V D + - a) b)

Ukupno

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 33
Prilog 3: Uz Dnevnik strune prakse

Opservacioni i istraivaki zadaci

Evaluacija Dnevnika strune prakse

Samoevaluacija po zavretku strune prakse

Dnevnik je sainjen u skladu s koncepcijom harmonizovanog kurikuluma kao i s relevantnim pedagoko-

psiholokim i didaktiko-metodikim saznanjima o radu s predkolskom decom. Polazei od Optih osnova
predkolskog programa, struna praksa je koncipirana tako da se studenti postepeno osposobe za bavljenje
profesijom strukovni vaspita.

Primeri opservacionih i istraivakih zadataka

Navedite, konsultujui Godinji program rada ustanove, naela vaspitno-obrazovnog rada; vaspitno-
obrazovne ciljeve (opte i posebne).

Procenite funkcionalnost rasporeivanja kutia, centara interesovanja, ateljea (nain rasporeivanja u

prostoru s aspekta meusobne komunikacije i saradnje dece i mogunosti korienja sredstava i materijala).

Eksterijer dvorite dejeg vrtia: identifikujte prostorne celine (tereni za pokretne igre i druge fizike
aktivnosti; prostor sa spravama; gradilite; brkalite i prskalite; kutak ive prirode...) i opiite njihovu
opremljenost.

Sprovedite sociometrijski postupak i na taj nain utvrdite kakav je poloaj ili status pojedinih lanova grupe i
kakvi su odnosi meu decom u okviru jedne vaspitne grupe. Dobijene rezultate prikaite sociogramom i kratko
ih prokomentariite.

Pitanja deci postavljajte usmeno. Primeri pitanja koje moete koristiti su:

o S kim, od drugova i drugarica iz tvoje grupe, bi najradije da se igra?

o S kim bi, od drugarica i drugova iz tvoje grupe, volelo/la da ide na izlet?

Opiite reim dana (vremensku organizaciju) u zavisnosti od Modela optih osnova predkolskog programa
i odredredite model.

Imajui u vidu zajednike odlike modela predkolskog vaspitanja i obrazovanja, procenite stepen ostvarljivosti
bazinih funkcija predkolske ustanove rangirajui ih od 1 do 4 (videti Pravilnik, str.13. i 14.) na osnovu uslova
u dejem vrtiu.

Opiite jedan primer oblika saradnje porodice i vrtia (individualni kontakt, opti ili tematski roditeljski
sastanak, itd.).

Pribeleite sadraje saradnje vaspitaa i roditelja u vreme hospitovanja.

Odaberite jedno dete iz vrtia i utvrdite, pomou jednog od Pijaeovih eksperimenata (po Vaem izboru),
da li je kod njega prisutan pojam konzervacije. Na osnovu dobijenih rezultata, zakljuite u kom stadijumu
kognitivnog razvoja se to dete nalazi.

Opiite aktivnosti u kojima ste asistirali vaspitau.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 34
 Opisati aktivnost u kojoj je kombinovana primena specifinih metoda predkolskog vaspitanja i obrazovanja
(otkrivaka, verbalna, problemska, pokazivaka).

Opisati i objasniti pristup vaspitaa disciplinovanju dece (bihejvioristiki ili humanistiki).

Prepoznati produkte dejeg stvaralatva.

Opisati postupke vaspitaa za razvijanje stvaralatva predkolske dece.

Identifikujte najpodobniji didaktiki materijal za razvijanje pojma broja i brojevnog niza.

Analiza organizacije i zastupljenosti sadraja fizikog vaspitanja u okviru dnevnog i nedeljnog reima rada
u predkolskoj ustanovi.

Uoite i kratko opiite primere instrumentalnog uenja i uenja po modelu.

U kojim aktivnostima ste i sami uestvovali kao saradnik vaspitaa, ili inicijator i organizator (igre, praktine
aktivnosti: telesne, zdravstveno-higijenske, dramske, likovne, muzike, plesne).

Procenite u kojoj meri radna soba omoguava kombinovanje raznih oblika i metoda rada kojima e se
podsticati interakcijske i istraivake aktivnosti (imajte u vidu prostor, nametaj, rasporeivanje kutia
centara intersovanja i njihovu opremljenost).

Na osnovu razgovora s vaspitaem, zabeleite koje su sve knjievne vrste zastupljene u aktivnostima razvoja
govora.

Uradite protokol posmatranja za neku od sledeih karakteristika dejeg ponaanja, na primer: duina
panje, manifestacije nekih govornih poremeaja, istrajnost u odreenim aktivnostima u kutiima ili centrima
interesovanja i sl.

Uee u drugim vidovima aktivnosti (izrada didaktikog materijala, organizovanje etnji, poseta i drugih
oblika aktivnosti van dejeg vrtia).

Posmatrajte celokupnu organizaciju dejeg vrtia (imajte u vidu oba modela) i odredite ta njeni pojedini
aspekti najuspenije podstiu (upiite odgovarajue brojeve pored odreenog aspekta organizacije).

- organizacija prostora

- organizacija vremena

- organizacija vaspitnih grupa:

- organizacija sredstava i materijala:

- organizacija vaspitno-obrazovnih aktivnosti:

1. negovanje estetskog ukusa; 2. podsticanje deje kreativnosti; 3. formiranje radnih navika; 4. ukljuivanje
roditelja i drugih odraslih; 5. aktivnosti u prirodi; 6. vebanje kulturnog ophoenja; 7. razvoj odgovornosti; 8.
razvoj samostalnosti; 9. negovanje istrajnosti; 10. negovanje saznajne radoznalosti; 11. podsticanje socijalnog
razvoja; 12. individualizacija; 13. razvoj inicijative; 14. stvaranje pozitivne discipline; 15. higijenske navike; 16.
uenje kao konstrukcija znanja; 17. podsticanje razvoja misaonih operacija (analiza, sinteza, restrukturisanje).

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 35
Prilog 4: Model evaluacije Dnevnika strune prakse:

Tip hospitovanja (1 5 praksa) elementi Integrisanometodika (samostalna) elementi

evaluacije evaluacije

Preciznost i jasnoa odgovora Preciznost i jasnoa odgovora

Kvalitet odgovora (korienje strune terminologije; Primena strune terminologije

sadrajni odgovori; kritiko procenjivanje;
originalnost zapaanja...)

Estetski aspekt (urednost, preglednost... ) Stvaralaki pristup u voenju dnevnika (originalnost,

osetljivost za probleme...)

Kritiko-refleksivni odnos studenta prema ostvarenim

aktivnostima

Estetski aspekt (urednost, preglednost...)

Prilog 5: Tabela Informalna praksa

Vreme realizacije Mesto i sadraji (studenti se samoinicijativno opredeljuju)

U toku
semestra, Udruenja i organizacije koje se bave podrkom porodici dece sa
apsolventskog roka, vikenda, tekoama u razvoju ili vaspitno-obrazovnim radom;
praznika i raspusta (zimskog i Sportska drutva;
letnjeg)
Kreativne radionice koje podravaju razliite talente (likovne, muzike,
jezike i dr.);
Udruenja i organizacije koje se bave decom s tekoama u razvoju;
Trajanje:
od 5 do 10 dana Instituti, organizacije i udruenja koja se bave strunim usavravanjem
vaspitaa;
Neprofitne organizacije koje se bave osnaivanjem mladih da razvijaju
potencijale i aktivno uestvuju u ivotu zajednice i drutva u celini;
Istraivako-edukativni centri;
Udruenja roditelja;
Deije bolnice;
Deije biblioteke i pozorita;
Udruenja i organizacije koje imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i
rekreativnih aktivnosti;
Savetovalita i dr.

Vodi za strunu praksu studenata visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa 2016. 36