OIKT SKRIPTA

ZA ISPIT

Sara Milunovic

www.puskice.org
PRVI KOLOKVIJUM
OTVORENA PITANJA
Glava 1
1.23 Pomou 10 bita se moe adresirati 1024 memorijskih lokacija.
1.34 1 bajt = 8 bitova

Glava 3
3.1 Podaci predstavljaju zabeleene injenice. Oni mogu biti u obliku: broja/brojeva, teksta, slike, video
zapisa i zvuka. Oni su jedna od osnovnih komponenata informacionih Sistema.
3.2 Informacija je izvedena sa pridruenim znaenjem dobijena primenom operacija procesiranja
podataka kao to su sabiranje, ureivanje, nalaenje prosene vrednosti, grupisanje, poreenje itd..

Glava 4
4.6 Osnovne komponente von Neumann-ove maine su: memorija, upravljaka jedinica, aritmetino-
logika jedinica, ulazna jedinica i izlazna jedinica.
4.12 MIPS izvravanje million mainskih jedinica u sekundi.
4.13 MFLOPS milion operacija u pokretnom zarezu izvrene u sekundi.
4.14 Tehnologija integrisanih kola, tehnologija magnetnih diskova, tehnologija DRAM i tehnologija
mrea.
4.29 1) L1 memorija
2) L2 memorija
3) RAM memorija
Glava 5
5.1 Apstrakcija resursa i deljenje resursa su kljuni aspekti/koncepti svakog operativnog sistema.
5.2 Servisi koje obezbeuju savremeni operativni sistemi su: izvravanje programa, U/I operacije,
komunikacije, upravljanje sistemom datoteka, detekcija greaka.
5.3 Osnovne funkcije savremenih operativnih sistema su: upravljanje procesima, upravljanje memorijom,
upravljanje ureajima, upravljanje podacima, zatita, komunikacija sa drugim raunarima u mrei,
upravljanje grekama i oporavak sistema.
5.4 Osnovne funkcije BIOS-a su: provera konfiguracione maine (broj procesora, veliina memorije),
kreiranje konfiguracione strukture koja opisuje hardver, punjenje operativnog sistema u operativnu
memoriju i prosleivanje konfiguracione strukture operativnom sistemu
5.5 Compiler - program koji prevodi programe napisane u nekom viem programskom jeziku.
Prevoenje se vri iz jednog skupa simbola u drugi.
5.6 Linker - Program koji povezuje programske module u jednu celinu.
5.7 Loader - Program koji prenosi program u glavnu memoriju pre poetka izvravanja.
5.8 Asembler program koji prevodi programe napisane u simbolikom jeziku na mainski jezik.
5.11 Razlika izmeu mrenih operativnih sistema u odnosu na konvencionalne je, na primer, u dodatku
kontrolera za mreni interfejs, kao i programa za daljinsko prijavljivanje i daljinski pristup datotekama.
5.12 Bitna razlika je u mogunosti paralelizacije izvravanja aplikacija u korist distrubuiranih
operativnih sistema. Kod distribuiranih operativnih sistema krajnji korisnici ne bi trebalo da vode raune
o tome gde su programi locirani i gde se izvravaju. Time bi trebalo da automatski upravlja operativni
sistem.
www.puskice.org
5.13 HAL sloj se sastoji do skupa programa za pristup i manipulisanje hardverom (CPU, MMU, kontroleri
prekida, memorija, fiziki ureaji)Windows Vista ima Hal.
5.17 Pretee Web servisa su CORBA, DCOM i RMI.
5.18 Web servis je skup protokola i standarda koji se koriste za razmenu podataka izmeu aplikacija ili
sistema.
5.19 SOAP jednostavan protokol, za razmenu informacija izmeu aplikacija u decentralizovanom,
distribuiranom okruenju preko HTTP-a.
5.28 5 distribucija Linux operativnog sistema: SUSE, KNOPPIX, Gentoo, Fedora, Red Hat Linux
5.29 Nazivi osnovnih tipova korisnikih naloga koje podrava Windows Vista operativni sistem: 1.
Administrator 2. Standard 3. Guest
5.30 Windows 2000; Windows XP; Windows Vista
5.31 Izvrni sloj Windows Vista operativnog sistema je napisan u programskom jeziku C.
5.32 Freeware softver onaj koji je zatien autorskim pravom koji je besplatno dostupan svim
korisnicima na neogranieno vreme.
5.33 Shareware softver tip licenciranog softvera. Vlasnik programa omoguava korisniku da
besplatno koristi dati program u zadatom vremenskom period radi testiranja i/ili evaluacije. Nakon
isteka tog vremenskog perioda, korisnik mora ili da kupi licencu za dalje korienje ili da obrie program
sa sistema.

ZATVORENA PITANJA
Glava 2
2.1 LSI tehnologija karakterie: etvrtu generaciju raunara
2.2 ULSI tehnologija, koja je omoguila gustinu pakovanja vie od milion komponenata na jednom ipu,
karakterie: petu generaciju raunara
2.3 Procesor se na jednom ipu pojavljuje po prvi put: u etvrtoj generaciji racunara
2.4 Za uvoenje prvog raunarskog mia je zasluan: Doug Engelbart
2.5 Tvorac programskog jezika FORTRAN je: John Backus
2.6 Tvorac programskog jezika C je: Dennis Ritchie
2.7 Tvorci prvog Apple raunara su: Steven Jobs i Stephen Wozniac
2.8 Tvorac teorije informacija je: Claude Shannon
2.9 Idejni tvorac diferencne i analitike maine je: Charles Babbage
2.10 Tvorac algebre iskaza je: George Boole
2.11 Pronalaza buenih kartica pomou kojih je bilo mogue registrovati slova i cifre je: Herman
Hollerith
2.12 Prvi elektornski raunar je: ENIAC
2.13 Najzasluniji za kreiranje programskog jezika Java je: Ken Arnold
2.14 Tvoran World Wide Web-a i autor prvog Web krijent programa: Tim-Berners Lee
2.15 Raunarski virusi su se pojavili: krajem 1980-ih i poetkom 1990-ih
2.16 Prvi komercijalni elektronski raunar je: UNIVAC
2.17 Poetak ere personalnih raunara oznaen je pojavljivanjem: IBM PC raunara
2.18 Prva komercijalna RISC maina je: MIPS
www.puskice.org
2.19 Prva superskalarna maina je: RS6000
2.20 Bolje performanse uz istovremeno nie napajanje u odnosu na prethodne modele procesora
ostvaruju: Inter Core procesori
2.21 Ko je bio Harald Bluetooth? Danski kralj u 10. veku
2.22 Koji od navedenih procesora ima 64-bitnu magistralu podataka? Pentium
Glava 4
4.1 Duina rei nekog raunara predstavlja br bita koji mogu biti procesirani odjednom
4.2 irina magistrale nekog raunara predstavlja broj bita koji mogu biti preneti odjednom
4.3 Dananji procesori imaju adresne registe, registre za podatke i kontrolne registre
4.4 Skalabilnost nekog raunara odnosi se na njegovu sposobnost adaptacije pri poveanju broja
korisnika ili procesa (taskova)
4.5 Tip podataka predstavlja skup vrednosti koje podatak moe da ima, memorijski pristup
potreban za smetanje podataka, kao i operacije koje mogu da se vre nad podatkom.
4.9 Jedan megabajt ima 220 bajtova
4.10 Jedan gigabajt ima 230 bajtova
4.11 Pomou 11 bita moe se adresirati 2048 memorijskih lokacija
4.15 Kod obinog pipelining-a jedna instrukcija se izvrava, druga se dekodira, trea se uzima iz
memorije.
4.16 UPS Uninterruptible power supply (neprekidni izvod napajanja)
4.17 PCI - Peripheral Component Interconnect
4.18 Kako RAID 5 vri upisivanja podataka na disk? U blokovima
4.19 Koji je minimalan broj diskova potreban za implementaciju RAID 5 tehnologije? 3
4.20 Koji opseg broja start/stop ciklusa prosean hard disk moe da izdri u svom random veku?
30 000 50 000
4.21 SCSI Small Computer System Interface
4.22 Koja jedinica mere se koristi za merenje brzine RAM memorije? Nanosekunde
4.23 Koja od sl karakteristika centralnog procesora odreuje veliinu memorije kojoj sistem moe da
pristupi? Adresna magistrala
4.24 Za skladitenje BIOS koda se koristi memorija ROM
4.25 Koja je max brzina za USB 3.0? 4.8 Gbps
4.26 Koji je naziv Intelovog procesora koji ima 4 jezgra? Intel Core 2 Quad
4.27 Koji AMD-ov 64-bitni processor je projektovan za laptop raunare? Turion 64
4.28 Koji od sl tipova memorije se koristi za cache memoriju? SRAM
4.30 Cache memorija memorie esto pristupane instrukcije programa i podatke
Glava 5
5.20 ta je Firmware? Softver za neku hardversku komponentu
5.21 ta su Softverske zakrpe? Brze popravke za otklanjanje specifinih softverskih problema
5.22 Kojim terminom se oznaava grupa softverskih popravki za operativni sistem, koja se moe
odjednom, istovremeno primeniti? Servisni paket
www.puskice.org
5.23 Kako se zove program koji prevodi itljiv (source) kod celog programa u mainski jezik?
Kompajler
5.24 ta se podrazumeva pod pojmom auriranje firmware-a? Softversko auriranje hardverskih
komponenti
5.25 Koji protokol se koristi za preuzimanje el pote sa e-mail servisa? POP3
5.26 Koji protokol se koriisti za slanje el pote na e-mail server? SMTP
5.27 ta je Wikipedia? Online enciklopedija
5.34 Koji od sl naine identifikuje verziju Windows operativnog Sistema? Desnim klikom mia
pokrenuti My computer Propraties
Glava 7
7.15 1KB=1024 bajtova; 1MB=1048576 bajtova; 1GB=1073741824 bajtova; 1TB=1099511627776

TEORIJA IZ KNJIGE (u prazne prostore sami dodajte formule I slike, sve je u knjizi)
Formula za vrednost n-bitnog neoznaenog celog broja A:

Formula za opti sluaj vrednosti neoznaenog celog broja A, koji ima n cifara u sistemu ija je osnova N:

Formula za opti sluaj vrednosti n-bitnog oznaenog celog broja A u binarnom brojnom sistemu:

1.1.2 Komplement dvojke

I pozitivni i negativni brojevi se mogu predstaviti preko komplementa dvojke:

Na osnovu bita predznaka se odreuje da li je dati ceo broj pozitivan ili negativan. Za sluaj pozitivnih
celih brojeva, an-1 =0 , pa je prvi lan u prethodnom izrazu jednak nuli. Kod negativnih celih brojeva, biz
predznaka je jednak jedinici, tj an-1=1
*Operacija oduzimanje se primenom komplement dvojke svodi na operaciju sabiranja.

1.2.1 BCD reprezentacija

BCD vrednosti predstavljaju sekvence niblova gde svaki nibl ima vrednost od 0 do 9.
Jednim bitom se mogu predstaviti 2 decimalne cifre. Korienjem binarnog brojnog sistema jednim
bajtom se mogu predstaviti vrednosti u opsegu od 0 do 255.

www.puskice.org
3.5 Entropija
Predstavlja meru za koliinu informacija koja nedostaje u datom sistemu pre prijema i kao takva se
naziva Shannon-ova entropija.

Matematiki se moe definisati kao:

Xi, i=1... , n mogue vrednosti sluajne promenljive X, a p(Xi) verovatnoa pojavljivanja vrednosti.

H(M)=log2n bita, gde je n broj moguih znaenja poruke.

Entropija jezika se definie ovako:

gde je N duina poruke.

Apsolutna entropija jezika koji ima L znakova se definie na sledei nain:

Apsolutna entropija je maximalna entropija pojedinanim znakovima pod pretpostavkom da je svaka

sekvenca znakova jednako verovatna.

Za svaki jezik postoji redundansa jezika koja se oznaava sa D i definie ovako:

Entropija je maximalna kada sve mogue vrednosti sluajne promenljive X imaju istu verovatnou. To
prikazujemo:

Poveanjem broja dogaaja ije su verovatnoe pojavljivanja jednake, entropija se poveava:

4.3 Centralni procesor i glavna memorija

Glavnu memoriju ini skup memorijskih lokacija.
Takoe imamo i MAR memorijski adresni registar i MPR memorijski privatni registar. U MAR registru
se nalazi adresa memorijske lokacije kojoj se pristupa, a u MPR registru vrednost koja se upisu u
adresiranu memorijsku lokaciju.
Broj bita n memorijske lokacije predstavlja duinu memorijske rei.
Glavna memorija se takoe zove i operativna memorija, kao i RAM memorija. Za rad sa glavnom
memorijom je neophodno elektrino napajanje. Po iskljuenju el napajanja sadraj gl memorije se gubi.
Zato se za gl memoriju kae da je nepostojana.
Za pristup gl memoriji se koriste samo 2 operacije: operacija itanja iz glavne memorije i operacija
pisanja u glavnu memoriju.

www.puskice.org
4.5 Magnetni diskovi
Obezbeuju postojano skladitenje podataka. Vreme pristupa podacima na magnetnom disku zavisi od
kanjenja usled rotacije diska. Vreme pristupa je jednako zbiru kanjenja usled rotacije i vremena
pozicioniranja.
-Vreme prenosa predstavlja vreme potrebno za prenos podataka u toku operacije itanja ili pisanja.
Vreme prenosa T se rauna:

gde je b broj bajtova koje treba preneti, r je brzina rotacije diska, prikazana u obrtajima u sekundi i N je
broj bajtova na stazi diska.

-Vreme kanjenja usled rotacije diska Tr se rauna:

gde je r brzina rotacije diska, prikazana u obrtajima u sekundi.

-Ukupno vreme pristupa je jednako zbiru dva vremena pristupa i vremena prenosa podataka. Ukupno
srednje vreme pristupa Ta se rauna:

gde je Ts proseno vreme pozicioniranja, manje je od 10ms.

4.5.1 RAID tehnologije

Odnosi se na skup fizikih ureaja koje operativni sistem vidi kao jedan logiki ureaj. Podaci se
raspodeljuju preko niza fizikih ureaja. Osnovna ideja za primenu ove tehnologije jeste mogunost
oporavka podataka u sluaju otkaza nekog od fizikih ureaja.

www.puskice.org
7.2 SORTIRANJE
7.2.1 INSERTION SORT najmanji se slatvlja na prvo mesto, a ostatak se prepisuje.
7.2.2 SELECTION SORT najmanji broj se stavlja na prvo mesto, a taj sa prvog na mesto gde je bio
najmanji.
7.2.3 BUBBLE SORT gledaju se parovi redom; kad je sledei broj manji od prethodnog, oni zamene
mesta.

www.puskice.org
DRUGI KOLOKVIJUM
1) BAZE PODATAKA predstavljaju skup povezanih i struktuiranih podataka sa svojim opisima.

3 komponente baza podataka su:

- Tabele ili datoteke,
- Relacije odnosno veze izmeu tabela,
- Metapodaci ili ti podaci o podacima.

Nad bazama podataka se izvravaju sistemi aplikacija.

Komponente sistema aplikacija su:
- Krajnji korisnik,
- Aplikacija,
- Baza podataka,
- Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS).

DBMS softverski sistemi koji obezbeuju osnovne funkcije obrade velikih koliina podataka. On omoguava:
1. Skladitenje podataka sa minimunom redundanse,
2. Pouzadnost podataka pri nekim otkazima,
3. Pouzdano paralelno korienje podataka od strane ovlaenih lica,
4. Logiku i fiziku nezavisnost podataka,
5. Jednostavno komuniciranje sa bazom putem upita.

Sistem baze podataka = baza podataka +DBMS

Model podataka predstavlja skup koncepata ili intelektualnih alata za opisivanje podataka. Najzastupljeniji je relacioni
model (kod njega je najbitnija ta relacija izmeu tabela). Komponente modela podataka su:
- Logika struktura svih podataka u bazi,
- Skup operatora,
- Skup ogranienja.

Model podataka se moe dekomponovati i 3 dela:

1. Eksterni nivo kako korisnici vide podatke,
2. Konceptualni nivo uopteni model baze kako je svi korisnici koriste,
3. Interni nivo fizika definicija baze.

Korisniki model definie kako jedan ili grupa korisnika koristi deo podataka iz jedne baze.

ema je opis odreenog skupa podataka korienjem datog modela podataka.

Podema planovi korienja delova baze podataka uz korienje aplikativnih programa.
Fizika ema plan fizike baze. Sadri podatke kojima se opisuje realni sistem i podatke o podacima.
Konceptualna ema definie logiku strukturu baze podataka. Kreira se u toku planiranja i sistemske analize.

Fizika nezavisnost podataka izmene u fizikoj strukturi podataka ne dovode do promena u emama, podemama i
aplikativnih programa. Nezavisnost izmeu konceptualne eme i interne eme.

www.puskice.org
Logika nezavisnost podataka izmene konceptualne eme ne utiu na izmene ema i podema pod uslovom da se ne
menjaju obeleja podataka koji se koriste. Samo se menja preslikavanje eme u podeme. Nezavisnost izmeu
konceptualne eme i podema.

Termini logiki i fiziki oznaavaju razliite aspekte struktuiranja podataka.

Funkcionalna zavisnost kada je svakoj vrednosti A mogue pridruiti samo jednu vrednost B, kaemo da je A zavisno od
B.

Potpuna funkcionalna zavisnost atribut je potpuno zavisan od kljua ako je funkcionalno zavisan od celog kljua.
Odnosno kada je klju sastavljen od vie atributa.

Prednosti rada sa bazom podataka:

1. Integrisanost podataka centralizovana kontrola svih podataka i upravljanje podacima na sistematizovan nain,
2. Nezavisnost podataka od programa koji ih obrauju,
3. Razdvajanje fizikog zapisa i logike organizacije podataka.

Pouzdanost podataka ostvaruje se ouvanjem integriteta podataka i kontrolom pristupa podacima.

Integritet podataka tanost.

UML je standardizovani jezik za specifikaciju, projektovanje i dokumentovanje softverskih sistema.

Dijagrami:
1) Dijagrami sluajeva korienja namenjeni za specifikaciju zahteva datog informacionog sistema.
2) Dijagrami klasa namenjeni za specifikaciju strukture datog sistema.
3) Dijagrami kolaboracije namenjeni za specifikaciju dinamike datog sistema.
4) Dijagrami komponenti specifikacija implementacije datog sistema.
5) Dijagrami sekvenci namenjeni za opis ponaanja datog sistema.
Jezici:
1. DDL Data Description Language jezik za opis podataka koji je neproceduralan i njime se definiu: slogovi,
atributi, logike veze, domeni.
2. DMCL Device Media Control Language ovim jezikom se opisuje kako se podaci nanose na medijume za
memorisanje.
3. DML Data Manipulation Language jezik za rad sa podacima.
4. QL Query Language jezik za realizaciju upita nad relacijama u relacionim bazama.
5. SQL Structured Query Language najpoznatiji relacioni jezik upita.

Bazi podataka se moe pristupiti na nekoliko naina:

- Korisnikog programa
- Menija
- Upitnog jezika
- Prozora i maski

Struktura modela podataka skup koncepata za opis objekata sistema, njihovih atributa i veza.

www.puskice.org
Apstrakcija kontrolisano i postepeno ukljuivanje detalja u opis sistema, sakrivanje detalja u opisu sistema, izvlaenje i
prikazivanje optih a odlaganje detaljnih osobina. Postoje:
- Tipizacija objekti koji imaju isti skup osobina i isto dinamiko ponaanje mogu se predstaviti jednim tipom ili
klasom podataka.
- Generalizacija skup slinih tipova objekata predstavlja se optim generikim tipom, odnosno nadtipom.
- Agregacija apstrakcija u kojoj se skup podataka tretira kao novi jedinstveni tip.

Vrste modela baza podataka:

- Hijerarhijski veze su ugraene u strukturu podataka. Ne postoji granica izmeu fizike i logike strukture
podataka. Nedostaci su sloenost i redudandnost podataka.
- Mreni isto kao i kod hijerarhijskih.
- Model objekti-veze namenjen za specifikovanje statike strukture baze podataka i osnovnih dinamikih
ogranienja. Koristi se za projektovanje baze.
- Relacioni jednostavna struktura i jednostavni jezik za korienje SQL
- Objektno-relacioni moe se raditi i nad objektima i nad tabelama.
- Objektni sve se radi nad objektima. Podrava modelovanje sloenih struktura.
- Aktivne baze podataka proiruju relacioni model sa skupom koncepata za ugraivanje dinamike sistema u bazu.
Ovde se koriste trigeri.

Triger pravilo dogaaj uslov akcija.

NoSQL Not Only SQL koriste se u big data i real-time web aplikacijama. Odlikuje ga jednostavnost projektovanja,
horizontalno skaliranje, finija kontrola raspoloivosti.
Razlika izmeu relacija i tabela je to u tabelama postoji redosled.

Operacije nad relacijama:

1. Unija
2. Presek
3. Razlika
4. Selekcija izdvajaju se n-torke koje zadovoljavaju uslov
5. Projekcija biraju se kolone zadate relacije
6. Dekartov proizvod
7. Kontrolisano ili uslovno spajanje

SQL jezik je upitni jezik koji se koristi za postavljanje upita, modifikaciju podataka i upravljanje relacionim bazama
podataka. Uz pomo SQL jezika korisnici mogu da:
- Izdvajaju podatke
- Pridruuju tabele
- Vre aritmetiko logike operacije
- Preprojavaju vrste i kolone
- Uporeuju tabele

Osnovne operacije u SQL su:

- INSERT Sintaksa: INSERT INTO; VALUES
- SELECT Sintaksa: SELECT, FROM, WHERE*
- UPRATE Sintaksa: UPDATE, SET, WHERE
- DELETE Sintaksa: DELETE FROM, WHERE*

www.puskice.org
Sintaksa:
- Select <lista atributa>
- From <naziv tabele>
- Where <izraz>

Osnovni operatori poreenja u SQL:

<, >, <=, >=, =, <>

Osnovne funkcije agregacije:

SUM, AVERAGE, MAX, MIN, COUNT (*)

Normalne forme:
1. Prva normalna forma relacija je u ovoj formi ako su atributi nedeljivi i funkcionalno nezavisni od kljua.
2. Druga normalna forma relacija je u ovoj formi ako je u prvoj normalnoj formi i ako svi njegovi atributi zavisni od
primarnog kljua.
3. Trea normalnaforma relacija je u ovoj formi ako je u drugoj normalnoj i ako su svi njeni atributi koji nisu kljuevi
funkcionalno nezavisni.

Normalizacija baza podataka reava :

- Problem redudantnosti i integriteta
- Mogue neusklaenosti u izrazima
- Smanjuje kompleksnost obrade
- Pojednostavljuje odravanje
- Smanjuje veliinu potrebnog memorijskog prostora

Makroi kratki izvrni programi kojima se delimino automatizuje rad sa bazom podataka.

Moduli VBA kod za kontrolu dogaaja i za automatizacijom operacija nad bazom podataka.

2) RAUNARSKE MREE

Raunarske mreeine dva ili vie povezanih raunara koji dele resurse kao to su datoteke sa podacima,, aplikacije i dr.
Ona je skup raunara, komunikacionih veza i softvera kojim se implementiraju komunikacije u mrei.

Hardver fizika veza izmeu dve maine, ukljuujui mrene kartice, kablove, rutere...
Softver skup protokola koji omoguava da aplikacije koriste hardver.
Protokol definie formalni jezik izmeu razliitih komponenata.

Razlozi zato se koriste raunarske mree:

- Deljenje resursa
- Deljenje informacija
- Komunikacija
- Isporuka sadraja
- Pouzdanost
- Skalabilnost

Postoje 2 tipa povezanosti raunara:

1. Potpuna povezanost svaki vor je povezan direktno sa ostalim vorovima na mrei.
2. Delimina povezanost veze postoje izmeu nekih, ali ne izmeu svih parova u mrei.

www.puskice.org
Topologija definie fiziki raspored raunara i kablova u datoj mrei. Kriterijumi su:
- Osnovna cena
- Cena komunikacije
- Pouzdanost

Vrste topologije:
- Magistrala
- Zvezda
- Prsten
- Mesh
- Hibridne

Tipovi mrea:
1. Od take do take (Point to point)
2. Difuzna mrea (broadcast network)
3. Komutirana mrea (switched network)
4. Internet

Raunarske mree se dele na sledee kategorije:

- PAN Private Area Network
- LAN Local Area Network
- MAN Metropolitan Area Network, primer kablovska tv
- WAN Wide Area Network, primer host raunari, lan mree i podmree
Protokoli koji se koriste u WAN mreama su: X.25, Frame Relay, ISDN, DSL, SONET/SDH, ATM, MPLS

Primeri vrsta beinih mrea:

1. WiFi IEEE 802.11 standard (WLAN)
2. Bluetooth IEEE 802.15 standard (WPAN)
3. WiMAX IEEE 802.16 standard

Ureaji u raunarskim mreama su:

1. Modemi ureaj koji se koristi za povezivanje raunara sa drugim raunarima. On konvertuje digitalne signale u
analogne koji se mogu prenositi dalje. Postoje interni i eksterni modemi. Prema nainu rada modemi se dele na:
a. Analogne
b. Kablovske
c. Xdsl
Razlika izmeu kablovskih i xDSL sa analognima je u tome to kablovski i xDSL konvertuju digitalne podatke u digitalne.
2. Habovi mreni ureaj koji moe imati vie prikljuaka na koje se prikljuuju rainari i drugi ureaji. Osnovni
zadatak je da prosleuju signale koji do njih stiu. Takoe, pojaavaju signale, vre interno rutiranje...
3. Ruteri mreni ureaj ima glavnu ulogu u povezivanju raunara na internet. Oni se mogu povezivati na mree
koje koriste razliite tehnologije, medijume prenosa itd. Ruteri imaju centralni procesor, memoriju, vie U/I
interfejsa za razliite mree. Ruteri mogu da poveu dve LAN mree, dve WAN mree, ili LAN i WAN mreu.
4. Serveri je raunar u mrei koji ima zadatak da servisira zahteve klijenta koji se odnose na pristup mrenim i
aplikativnim resursima. Postoje razliiti tipovi.

Internet je sistem virtuelne mree. Prvi put definisan 1982. Pojavom TCP/IP.
www.puskice.org
Internet protokol se sastoji od:
- Sistema adresiranja za host raunare,
- Definicije formata IP paketa,
- Pravila koja definiu slanje i prijem paketa.
Postoje dve verzije IP:
- IPv4 IP adresa je napisana kao 32bitni broj napisan kao 4 osmobitna broja razdvojena takom. To se zove
decimalna notacija sa takama. Ona se zapisuje u obliku aaa.bbb.ccc.ddd
- IPv6 je 128bitni broj napisan kao 16 osmobitnih brojeva razdvojenih dvotakom.
Svaka IP adresa ima 2 dela. Prefiks i sufiks.
Prefiks identifikuje mreu i dodaje se globalno a sufiks identifikuje ruter i njegovu vrednost dodeljuje lokalni administrator
mree.

Adresiranje zasnovano na klasama:

Klasa mree Broj bita u prefiksu Maksimalan broj Broj bita u sufiksu Maksimalan broj
mrea host raunara po
mrei
A 7 128 ili 2^7 24 16777216 ili 2^24
B 14 16384 ili 2^14 16 65536 ili 2^16
C 21 2097152 ili 2^21 8 256 ili 2^8

Klasifikacija raunarskih mrea prema vrednosti prvog bajta IP adrese:

Klasa Opseg vrednosti

A Od 0 do 127
B Od 128 do 191
C Od 192 do 223
D Od 224 do 239
E Od 240 do 255

CIDR Classless InterDomain Routing strategija za dodelu IP adresa na internetu. IP adresa se zapisuje u obliku a.b.c.d/x
gde je X broj bitova u prvom delu adrese.

ICANN Internet Corporation for Assigned Names and Numbers Internet korporacija koja upravlja IP adresama.

Opsezi adresa koji su namenjeni iskljuivo za privatno korienje:

- 10.0.0.0 10.255.255.255
- 172.16.0.0 172.31.255.255
- 192.168.0.0 192.168.255.255
- 255.255.255.255 adresa namenja za difuzno emitovanje

IETF Internet Engineering Task Force razvila je etvoroslojni protokol koji se naziva TCP/IP.

Namena klasa IP adresa:

- A za drave i velike firme
- B za firme srednje veliine
- C za manje organizacije
www.puskice.org
Naini rada u mrei:
- Centralizovana obrada
- Obrada u mrei ravnopravnih raunara
- Obrada u klijent-server okruenju
- Obrada u vieslojnom okruenju
- Peer to peer model
- Distribuirana obrada

Protokoli na Internetu:
- IP Internet Protocol
- TCP/IP Transmission Control Protocol
- ARP Address Resolution Protocol
- DHCP Dynamic Host Configuration Protocol
- NAT Network Address Translation
TCP/IP Ovde TCP radi sa individualnim paketima a IP obezbeuje upravljanje stvarnom isporukom paketa. TCP/IP
predstavlja skup protokola.

TCP/IP-OSI MODEL
Sloj 5 Aplikacijski sloj
Sloj 4 Transportni sloj
Sloj 3 Mreni sloj
Sloj 2 Sloj veze podataka
Sloj 1 Fiziki sloj

Rutiranje kada ruter primi IP paket tada on ita adresu odredita paketa. Ako je paket za udaljenu mreu onda ruter
prosleuje paktet do sledeeg rutera na osnovu tabele rutiranja.
Ako je paket za lokalni raunar onda ruter direktno prosleuje do odredita.
Ako mrea nije unutar tabele rutiranja tada ruter alje paket do default rutera koji ima veu tabelu rutiranja.

Telnet i FTP alati za udaljeni pristup.

Telnet komunikacija se ostvaruje uz TCP veze i omoguava logon na udaljenu mainu i rad na udaljenim terminalima. Ne
omoguava prenos video i audio sadraja ve samo ASCII podaci.
FTP omoguava prenos datoteka.

FTP SESIJA obuhvata 5 karakteristika:

- Korisniki interfejs
- Interpretor protokola
- Proces na strani klijenta
- Interpreter protokola na strani servera
- Proces na strani servera za prenos podataka

Upravljanje mreom ukljuuje isporuku, integraciju i koordinaciju hardverskih, softverskih i ljudskih resursa radi
nadgledanja, testiranja, konfiguracije, analize i upravljanja mreom i osnovnim resursima da bi se ostvarili zahtevi rada u
realnom vremenu i kvalitet servisa po razumnoj ceni.
www.puskice.org
4 kljuna dela SNMP pregleda:
- Baza za upravljanje informacijama MIB
- Struktura upravljakih informacija SMI
- SNMP protokol - informacije o objektima kojima se upravlja
- Zatita i mogunosti administriranja
o ifrovanje-deifrovanje SNMP poruke
o Autentikacija-izraunavanje, slanje MIC(m,k)
o Kontrola pristupa
SNMP entitet odrava bazu podataka o pravima pristupa, pravila za razliite korisnike. Sama baza podataka je objekat u
kome se upravlja.

Raspoloivost i pouzdanost ureaja i sistema:

Raspoloivost%= (ukupno raspoloivo vreme Downtime)/ukupno raspoloivo vreme

Pouzdanost se rauna po formili R(f)= e^-b*t

B= 1/MTBF T=vreme trajanja date operacije
Downtime vreme kada sistem ne radi uopte
MTBF= mean time before failure

3) PROGRAMSKI JEZIK JAVA

Sistem obeleavanja identifikovanje, utvrivanje poretka, slinosti i razlike objekata koji se posmatraju.
Nomenklatura ili ifrarnik daje strukturu i znaenje obeleja.
Obeleja - za identifikaciju i klasifikaciju.

Identifikaciono obeleje koristi se za identifikaciju odabranih objekata ili pojmova bez obzira na svrhu korienja i
korisnike.

Duina obeleja prema formuli : I= gde je a-osnova sistema obeleavanja a N broj objekata obeleavanja.
Kontrolni broj koristi se za otkrivanje greaka

Klasifikaciona obeleja za skupove objekata ili pojmova meu kojima preovlauju neka slina svojstva.
Klasifikacija rasporeivanje po klasama objekata date vrste na osnovu neke opte karakteristike koju poseduju.

Formalno logika pravila klasifikacije:

- Objekti se mogu istovremeno deliti samo po jednoj osnovi
- Deljenje na podklase mora da bude proporcionalno i kontinualno
- Dobijene klase i podklase iskljuuju jedna drugu.

Veliina klasifikacionog obeleja zavisi od maksimalnog broja objekata i stepena podele.

Govoree ifre mogu biti informativne i klasifikaciona. Informativne su specifini podaci o objektima.

www.puskice.org
Paralelna obeleja primenjuje se u automatizovanom informacionim sistemima. Prednosti: jednostavno ifriranje, lako
odravanje sistema obeleavanja, dobro iskorienje memorijskog prostora..

Oznaavanje artikla:
- UPC - universal product code
- UPC-A 12CIFARA
- Dve identifikacione ifre
o Prva ifra proizvoaa
o Druga ifra proizvoda
- Dvanaesta cifra je kontrolna cifra

EAN Evropsko numerisanje artikala razvijen je iz UPC. Postoje dve verzije: EAN 13 I EAN 8

Struktura ifre je standardizovana:

Prve 2 cifre-oznaava ifru zemlje
Sledeih 5-identifikovanje proizvoaa
Sledeih 5-identifikovanje proizvoda
Poslednja-kontrolni broj

QR KOD je dvodimenzionalni bar kod koji omoguava brzo dekodiranje sadraja koda.

Java je objektno-orijentisani programski jezik opte namene pogodan za pisanje konkurentnih i distribuiranih programa.
Zasnovan na jeziku C i C++, portabilan je.

2 osnovna tipa podataka: primitivni i objekti.

Objekti je osnovni koncept objektno-orijentisane paradigme u modelovanju sistema.

Operatori koji se koriste za kreiranje java izraza:

- Aritmetiki + - * / ++ --
- Relacioni <><= >= == !=
- Logiki II, &&, II
- Bit operateri I & I
- Operatori dodele vrednosti =
- Operatori pomeranja <<>>>>>
- Konverzije tipove sa long

3 platforme Jave:
- Java SE Standard definie sve poev od osnovnih tipova podataka i objekata programskog jezika Java do klasa
visokog nivoa koje se koriste za rad u mrei, zatitu podataka...
- Java EE Enterprise je proirenje SE, ona sadri API i izvrno okruenje za razvoj i izvravanje skalabilnih,
pouzdanih, zatienih i vieslojnih aplikacija namenjenih za rad u mrei.
- Java ME Micro obezbeuje API i virtuelnu mainu prilagoenu za izvravanje aplikacija napisanih u Java
programskom jeziku na malim ureajima kao npr. Na telefonima.

Java alati: javac java prevodilac, java java interperter, jdb java debugger, javadoo, jar za arhiviranje, javakey, javah,
appletviewer..
www.puskice.org
Klasa predstavlja model objekta koji obuhvata atribute i metode.
Sourcekod zasniva se na klasama. U optem sluaju jedna public klasa se definie u jednoj datoteci.

Primeri osnovnih tipova podataka:

Boolean 1bit
Char 16bita
Byte 8bita
Short 16bita
Int 32 bita
Long 64bita
Float 32bita
Double 64bita

Karakteristike upravljanja Javom:

- Dinamiko upravljanje memorijom (garbage collection)
- Niti (threads)
- Upravljanje grekama
- Podrka radu u mrei
- Zatita

U Javi se mogu uraditi sledee aplikacije:

- Appleti
- Aplikacije
- Beanovi
- Servleti
- Serverski programi

Java slojevi:
Java EE tehnologije veoma vane karakteristike su zatita podataka i pouzdanost. To dovodi do este sloenosti aplikacija.
Ova platforma je zato projektovana da smanji sloenost razvoja enterprise aplikacija obezbeujui model razvoja.
Vieslojna aplikacija ima :
- Klijentski sloj se sastoji od aplikativnih klijenata koji pristupaju Java EE serveru i koji su obbilno locirani
na mainama razliitim od servera. Klijenti mogu da budu: Web pretraiva, stand-alone aplikacija ili drugi
serveri.
- Srednji sloj je web sloj. Osnovni zadaci web sloja su:
Dinamiko generisanje sadraja u razliitim formatima
Prikupljanje ulaznih podataka od korisnika
Kontrola toka ekrana
Odravanje stanja podataka
Izvravanje osnovne logike i privremeno ucanje potrebnih podataka
U web sloju se koriste sledee Java EE tehnologije:
Servleti,predstavljaju klase Jave programskog jezika koje dinamiki obrauju zahteve i
pripremaju odgovore.
JSP, tekstualni dokumenti koji se prevode u servlete i definiu kako dinamiki sadraj
moe da se doda statikim stranicama.
www.puskice.org
 JSF, je radni okvir komponenata korisnikog interfejsa za web aplikacije.
JSPSTL, je biblioteka tagova koja obuhvata osnovnu funkcionalnost JSP stranica.
JavaBeans komponente su objetki koji se koriste kao privremena skladita podataka za
stranice aplikacije.
- Sloj podataka

Interpreter ita bajtkod i prevodi ga u jezik koji maina razume.

Logiki operatori:
- Logiko I operator &
- Uslovno I operator &&
- Logiko ILI operator I
- Uslovno ILI operator II
- Logika negacija !
Logiko I i uslovno I razlika je u tome to se kod uslovnog I operatora && vrednost desnog operanda ne izraunava ako
je vrednost levog operanda false, jer je tada vrednost izraza odreena i jednaka false.
Logiki operator I se koristi kada je potrebno da se i vrednost desnog operanda izrauna. Lpd pgokog operatora I
vrednost celog izraza se uvek izraunava.

Break komanda omoguava izlaz iz loop petlje ili bloka komandi u kojima se nalazi.

Prednosti rada u Javi:

- Brz poetak pisanja programa
- Manja veliina koda
- Bree pisanje programa
- Nezavisnost platforme
- Laka distribucija softvera

Konvencije imenovanja:
- Metode, promenljive i objekti u svom nazivu uvek imaju prvo malo poetno slovo (next, push, index)
- Nazivi klasa uvek poinju velikim slovom : String, StringBuffer, Calculator...

Kljuna re Static moe se nai ispred definicije atributa ili metode. Kada se nae ispred definicije atributa, oznaava
atribut koji pripada klasi a ne objektima.
Statike metode imaju pristup samo statikim atributima klase.

Apstraktne klase ne mogu imati svoje objekte. Implementacija metoda je ovde izostavljena. Apstraktne klase se koriste
za implementaciju polimorfizma.

Polimorfizam koncept koji omoguava objektima da ispolje razliito ponaanje.

Procesi potpuno odvojeno, meusobno nepovezano konkurentno izvravanje na nivou OS. Npr. Vie programa se
izvrava u isto vreme.

Niti konkurentne jedinice izvravanja unutar datog programa.

Blokirana nit kada nit sama sebe dovede u fazu ekanja.

www.puskice.org
Java programi sastoje se od klasa. Klase sadre metode za izvravanje zadataka.

4) KOMUNIKACIONI SISTEMI

Telekomunikacioni sistem je odgovoran za:

- Konverziju podataka za tok izmeu ureaja
- Provera ispravnosti prenosa podataka
- Korekcija greaka
Komponente telekomunikacionih sistema su:
- Raunari i ulazno-izlazni ureaji
- Komunikacioni procesori modemi, kontoleri, multiplekseri, koncentratori.
- Front end procesor raunar namenjen za upravljanje komunikacijama, vri kontrolu greaka,
formatiranje, rutiranje i konverziju podataka i na taj nain smanjuje optereenje host raunara.
Multiplekseri omoguava da jedan komunikacioni kanal istovremeno prenosi podatke za vie izvora.

Koncentrator ureaj koji memorie i alje podatke.

Kontroler usmerava izlaz ka odgovarajuim ureajima.
Komunikacioni kanal fizika veza koja se koristi za prenos podataka.
Telekomunikacioni softver upravljanje i podrka ureajima i aktivnostima u mrei. Koristi se za upravljanje mreom,
kontrolu pristupa, upravljanje prenosom, detekciju i korekciju greaka i zatitu.
Protokoli skup pravila koja se koriste da se omogui komunikacija razliitih komunikacionih ureaja.
Podaci su entiteti koji prenose neko znaenje. Digitalni podaci se prenose bre, jeftinije i sa manje greaka.
Signali elektrine ili elektromagnetne reprezentacije podataka.
Podaci i signali mogu biti analogni i digitalni.
Analogni signali kontinualni talasi tokom vremena. Pozitivan napon je binarno 1 a negativan napon je binarno 0. Kod
ovih signala je potrebno da svi detalji signala budu tano reprodukovani.
Digitalni signal diskretne vrednosti elektrinih impulsa sa moguim vrednostima 1 i 0. Kod ovih signala potrebno je da
diskretni nivoi signala budu reprodukovani.

3 komponente signala:
- Amplituda mera jaine signala odnosno rastojanje od horizontalne linije do vrha talasa.
- Frekvencija mera uestalosti signala, tj. Fizika veliina koja se meri u Hz.
- Faza predstavlja poziciju signala relativno u odnosu na dati vremenski trenutak ili u odnosu na nulu.
Vrednost moe biti bilo koji broj od 0 do 360.

Shannonova formula za izraunavanje maksimalne brzine prenosa podataka:

S(f)=f*log 2 (1 + )

W snaga signala
N snaga uma
F frekvencija signala

Signali se mogu reprodukovati u vremenskom domenu i frekvencijskom domenu.

Period se izraunava:

www.puskice.org
 1
T=
1

Spektar signala prikaz signala u frekvencijskom domenu.

Modulacija promena komunikacionog signala nastala promenom njegove amplitude, frekvencije ili faze. Postoje fazna,
frekvencijska i amplitudna modulacija. Dakle, proces konvertovanja digitalnih u analogne.
Demodulacija proces konvertovanja analognih u digitalne.

Vrste prenosa podataka:

- Asinhroni prenos karaktera po karakter koristei start bit, bit za parnost i stop bit. Svaki karakter je
uokviren sa start bitom i stop bitom koji oznaavaju poetak i kraj bita. Bit za parnost se koristi za kontrolu
greaka. Niz bitova se segmentira u male grupe od 5-8 bitova. Na poetku se javlja star bit i na kraju stop
bit. Formiraju se okviri. Izmeu 2 karaktera moe biti razmak proizvoljne duine.
- Sinhroni prenos nekoliko karaktera istovremeno koristei bajt za zaglavlje i bajt za kraj bloka, kao i bit
za parnost svih karaktera u bloku. Niz bitova se segmentira u velike grupe ili blokove. Za svaki blok se
dodaju kontrolni bitovi na poetku i kraju bloka. Formiraju se okviri. Ne postoji razmak.
- Paralelni prenos prema broju bitova koji se istovremeno prenose, ovaj je bri, ali je potreban vei broj
linija preko kojih se prenose podaci.
- Serijski takoe prema broju bitova koji se istovremeno prenose, samo to je ovde dovoljna jedna linija
za podatke.
-
Nain prenosa podataka:
- Simpleks podaci mogu da se prenose samo u jednom smeru u bilo koje vreme. Ureaj moe da primi
podatke ali ne i da ih alje.
- Poludupleks podaci mogu da se prenose u oba smera ali u datom trenutku samo u jednom smeru. Oba
ureaja mogu da alju i primaju podatke ali u razliito vreme.
- Potpunidupleks podaci mogu da se prenose u oba semra istovremeno. Oba ureaja mogu da alju i
primaju podatke istovremeno.

Mediji za prenos podataka:

- Uparena ica ovde se koriste dva izolovana bakarna provodnika deblljine oko 1mm koji su spiralno
upredeni. Imaju nisku cenu ali spor prenos podataka. Osnova telefonskog analognog sistema. Brzina
prenosa je od 500bita u sekundi do 10mb. Brzina zavisi od debljine kablova i udaljenosti izmeu predajnika
i prijemnika.
- Koaksijalni kabl njega ini izolovana bakarna ica, odnosno dva bakarna provodnika koja nisu
postavljena paralelno, ve koncentrino. Bruina prenosa je od 56kb do 200mb u sekundi. Koristi se za
prenos signala visokih frekvencija.
- Optiki kabl ovde se podaci transformiu u svetlosne impulse i svaki svetlosni impuls predstavlja 1 bit.
Medijum je debljine vlakna kose. Brzina je od 500kb do nekoliko stotina GB u sekundi. Tee je raditi sa
ovim medijum a i skuplji je.
- Mikrotalasni prenos komunikacioni prenos sa korienjem radio veze tipa od take do take na
frekvencijama veim od 1 ghz. Ova vrsta prenosa je ograniena linijom vidljivosti. Koristi se u kombinaciji
sa satelitima. Brzina prenosa od 256kb do 100mb u sekundi.

Beini prenos moe imati nekoliko oblika:

- Mikrotalasni
www.puskice.org
 - Satelitski slino kao i mikrotalasni prenos, samo su pozicionirani u prostoru. Brzina im je ista.
- Prenos korienjem mobilnih mrea
- Prenos korienjem beinih lokalnih mrea.

Komunikacionilinkovi slue za povezivanje raunara i krajnjih sistema.

Ruta je put kojim se paket prenosi do krajnjeg sistema koji ga je poslao, kroz niz komunikacionih linkova i rutera do
krajnjeg sistema kome je namenjen.
Najee telekomunikacione mree:
- LAN za povezivanje mikroraunara kako bi delili informacije i ureaje.
- WAN regionalna raunarska mrea.
- PBX privatna centrala, omoguava korisnicima unutar organizacije uzajamno pozivanje bez izlaska na
javnu telefonsku mreu.
- VAN mrea sa dodatnim uslugama koje se naplauju.
- Klijent-server procesiranje serveri datoteka mogu se koristiti za skladitenje aplikativnih programa i
podataka.
Protokoli za prenos podataka skup pravila kojima se upravlja prenosom podataka izmeu 2 komponente u
komunikacionoj mrei. Osnovne funkcije su:
- Identifikovanje ureaja na komunikacionoj putanji
- Verifikacija tanog prijema podataka koji se prenose
- Utvrivanje da li je potrebno ponovo slanje usled greaka
- Oporavak komunikacije ako su se pojavile greke
ISDN je meunarodni standard iji je cilj da zameni dananju telefonsku mreu koja zahteva digitalno-analogne
konverzije. Zasniva se na 2 kanala,
B-64kb/s i D-od16 do 64kb/s.
WiMAXmree zasnovane na standardu IEEE 802.16. Ova mrea omoguava:
- irokopojasni pristup internetu
- VoIP
- Prenos video i audio sadraja
- Prenos video konferencija.
Repetitor ureaj koji se u komunikacionim kanalima koristi za smanjivanje izoblienja pojaavanjem ili regenerisanjem
signala tako da signal moe da se poalje dalje sa svojom prvobitnomjainom i u prvobitnom obliku.

Bluetooth omoguava beini prenos podataka. Mikroim sa radio predajnikom se ugrauje u elektronske ureaje i na
taj nain se prenose podaci bez kablova.

5)ELEKTRONSKA TRGOVINA

E trgovina proces kupovine i prodaje i razmene proizvoda, servisa ili informacija korienjem raunarskih mrea.
Aplikacija elektronskih mrea za razmenu ekonomske vrednosti trinih transakcija obavlja se izmeu:
- Kupaca i prodavaca proizvoda i usluga
- Kompanija
- Zaposlenih
Takoe, e trgovina obuhvata i: naruivanje proizvoda i usluga, plaanje, popunjavanje formulara, servisi i tehnika podrka,
niska cena pristupa i korienja.

Osnovne vrste e-trgovine:

www.puskice.org
 1. B2C bussiness to consumer- ovde su uesnici kompanije koje prodaju svoje proizvode i pojedinani kupci koji
elektronski kupuju te proiizvode. Primer je: walmart web site.
2. BCB bussiness to bussiness ovde su uesnici kompanije koje svoje proiuvode prodaju drugim kompanijama.
Primer je: grainger web site.
3. C2C consumer to consumer omoguava e-trgovinu potroaima, odnosno da fizika lica meusobno trguju
preko centralnog Web servera. Primer je: eBay.
4. C2B consumer to bussiness ovde korisnici koriste online agente za traenje proizvoda ili usluga. Primer je:
priceline.
5. B2G bussiness to government uesnici su kompanije koje svoje prooizvode prodaju dravnim institucijama i
agencijama. Primer : CA.gov
6. P2P peer to peer omoguava internet korisnicima da dele fajlove i resurse direktno bez centralnog Web
servera. Primer je: paypal
7. M Trgovina se odnosi na korienje beinih digitalnih ureaja pomou kojih se prenose transakcijee na webu.
Ovde korisnici mogu da rezerviu putovanja, porede cene.. primer: mbill.

Proirenje ovih kategorija na:

- G2B&B2G
- G2C&C2G
- B2E&E2B
- G2E&E2G
- M trgovina
- C2B2C consumer to bussiness to consumer
- B2B2C bussiness to bussiness to consumer

Za obavljanje e-trgovine potrebno je da:

- Postoji web sajt trgovca
- Postoji katalog proizvoda
- Da se kreira ili da se kupi softver za kupovinu
- Da trgovac dobije digitalni sertifikat
- Da trgovac dobije internet raun u banci
- Da se pronae provajder za procesiranje online transakcije

SET protokol je protokol za obavljanje transakcija kreditnim ili debitnim karticama preko Interneta. Vri proveru
identiteta kupaca, trgovaca i banaka.

Naini prenosa finansijskih transakcija:

- Preko telefonskih linija
- Preko iznajmljenih linija
- Beino
- Preko interneta

e-trgovina moe da:

- Povea obim trgovine
- Povea poslovnu efikasnost
- Omogui pristup novim tritima
www.puskice.org
Transakcija grupa operacija koje se izvravaju u potpunosti pri emu se trajni efekat tih operacija trajno i belei.
Bitne karakteristike transakcija su:
- Atomnost izvravanje u potpunosti ili se uopte ne izvrava.
- Konzistentnost
- Izolovanost
- Trajnost
Vrste transakcija:
- Ravne sastoje se od niza operacija
- Ugnjedene sastoje se od vie podtransakcija
- Distribuirane nedeljive, tj. Ravne transakcije koje pristupaju podacima distribuiranim po razliitim
vorovima mree.

2 osnovna razloga za korienje replikacije:

- Poveanje pouzdanosti
- Poboljanje performansi sistema

3 tipa replikacije:
- Permanentne replikacije
- Privremene kada doe do naglog poveanja zahteva od strane klijenata
- Ke klijenti replika koja se inicira od strane korisnika

Security issues esto se pojavljuju kod aplikacija koje se odnose na e-trgovinu.

Postoje pasivni i aktivni napadi.

Autentikacija provera autentinosti korisnika

Lozinke, sertifikati, digitalni potpisi, smart kartice, biometrijske tehnike mogu da se koriste za autentikaciju.

Digitalni potpis garantuje:

1. Autentikaciju poiljaoca
2. Proveru da li je poruka izmenjena u prenosu
3. Nemogunost negiranja poslate poruke

Sertifikaciono telo moe biti:

- Dravna ili privatna institucija uz dozvolu drave
- Meunarodna sertifikaciona tela
- Tajnost podataka

Integritet podataka je zatita od modifikacije od strane neautorizovanih strana.

Detektovanje je izvetavanje o bilo kom riziku, napadu, lanoj transakciji.

EBPP sistem- je sistem za online plaanje mesenih rauna.

HYPERTEXT nain formatiranja web stranica sa ugraenim linkovima koji dokumente povezuju meusobno.
URL adresa koja se koristi za pristup datoj WEB stranici.
HTTP protokol koji se koristi za prenos Web stranice preko Interneta.
www.puskice.org
HTML programski jezik koji se koristi za formiranje web stranica.
XML standard za razmenu podataka i informacija na webu fokisiran na struktuiranje sadraja podataka i informacija.
WEBSERVER SOFTVER softver koji omoguava isporuku web stranica web klijentima na osnovu http zahteva.
WEB KLIJENTI raunarski ureaji povezani na internet i koji mogu da alju HTTP zahteve i da prikazuju HTML stranice.
WEB BROWSER program koji se koristi za prikazivanje web stranica.

Internet servisi u sistemima e-trgovine:

- BLOG personalne web stranice koje tipino sadre niz hronolokih informacija publikovanih od strane
autora.
- RSS really simple syndication program koji omoguava korisnicima da imaju multimedijalni digitalni
sadraj koji ukljuuje tekstove, multimedijalne dokumente, bllogove, video i audio prezentacije.
- ONLINE SOFTVER I SERVISI web aplikacije, widgeti, gadgeti, distribucija softvera.
- WIKI web aplikacija koja omoguava korisnicima da lako dodaju ili promene sadraj na nekoj web
stranici.
- PODCASTING audio prezentacija koja se skladiti kao audio file i koja je raspoloiva preko interneta.
- APLIKACIJE M-TRGOVINE aplikacije koje omoguavaju mobilnim potroaima da izvre kupovinu i
plaanje proizvoda i usluga putem telefona.
- INTERNET TELEFONIJA servis koji koristi VoIP za prenos audio komunikacije preko Interneta.
- IPTV internet televizija koja koristi kompresiju podataka primenom standarda kao to su MPEG2 i
MPEG4.
- VIDEO KONFERENCIJE zasnovane na internetu koj kojih se koriste irokopojasne internet konekkcije i
web kamera.
- SERVISI MUZIKE I VIDEO ZAPISA servisi namenjeni za isporuku muzike i video zapisa. Pr. Itunes, dvd.
Interakcija sa kupcem:
- CGI common gateway interface skup standarda za komunikaciju izmeu browsera i programa.
- ASP active server pages namenjen za programiranje serverske strane.
- JAVA, JSP programski jezici koji omoguavaju kreiranje interaktivnog i aktivnog sadraja na raunaru.
- ACTIVE X I VBSCRIPT programski jezici koji su konkurentni Javi i JavaScriptu.
- COLD FUSION primer integrisanog razvojnog okruenja namenjenog za kreiranje interaktivnih web
aplikacija na strani servera.

ESP elektronski sistemi plaanja namenjeni plaanju proizvoda i usluga preko interneta u bilo koje vreme. Njima se
smanjuje cena plaanja u odnosu na tradicionalne sisteme plaanja.
Mogu da rade u online i offline reimu rada.

Prema iznosu pojedinane transakcije dele se na mikro i makro plaanja.

Prema nainu poravnanja dele se na:
- bilateralne, poravnanje je uzajamno
- multilateralne, postoji poravnanje izmeu svaka dva uesnika
- sistemi sa posrednikom, vrsta usluge koju posrednik naplauje.

Viekanalski pristup obuhvata:

- kablovski sistemi
- telefonski
- radio mree
www.puskice.org
 - tv mree
- beine tehnologije

Faze u evoluciji e-trgovine:

1. telegraf, telefon, faks
2. EDI elektronska razmena podataka
3. Internet, www
4. Integracija konvencionalnih i beinih mrea
5. Integracija i upravljanje kanalima i sadrajem

SSL protokol obezbeuje: autentinost poiljaova, integritet podataka, privatnost poiljaoca.

Mogunosti za kreiranje i odravanje web site-a uz inhouse i outsource:

- Kompletno inhouse
- Kompletno outsourced
- Kreiranje in house, odravanje outsourced
- Kreiranje outsourced, odravanje in house

WWW - je skup povezanih resursa koje ine dokumenti, video zapisi, zvuni zapisi koji se nalaze na raunarima kojima se
moe pristupiti preko interneta.

6) ZATITA PODATAKA

Zatita je skup metoda, tehnika i pravnih normi kojima se kontrolie pristup podacima od strane programa i ljudi i titi
fiziki integritet celokupnog raunarskog sistema, bio on distribuiran ili ne, centralizovan ili decentralizovan.

Zatita se primenjuje:
- Na nivou mree
- Na nivou OS
- Na nivou aplikacije
- Na nivou baze podataka
- Kao proceduralna zatita

Od ega se titi?
- Neautorizovan pristup
- Modifikacija podataka
- Nestanak elektrinog napajanja
- Prirodne katastrofe
- Hardverski i softverski otkazi

Od koga se titi?
- Od spolja i od unutra

Zato se titi?
- Vrednost, konkurencija..

www.puskice.org
Koliko dugo?
- Vremenski koliko

Vrste programerskih greaka:

1. MRB Memory Related Bugs greke vezane za rad sa memorijom,
2. Directory Traversal - greke vezane za rad sa fajl sistemom,
3. XSS greke vezane za rad sa web aplikacijama.

Prekoraenje memorije na teku:

1. Pokaziva teka
2. Povratna adresa
3. Pokaziva okvira

Ciljevi zatite CIA trojstvo:

1. Privatnost
2. Integritet
3. Raspoloivost

MAC primenjuje se hijerarhijski model za kontrolu pristupa podacima. Korisnici ne mogu da menjaju kontrolu pristupa
resursima.
DAC model koji dozvoljava direktno svakom korisniku da kontrolie pristup svojim resursima.
RBAC model koji omoguava kontrolu pristupa resursima datog sistema na osnovu poslovne uloge korisnika u datoj
organizaciji.

Vrste napada:
1. Prekid
2. Modifikacija
3. Presretanje
4. Fabrikacija

Neovlaeni pristup moe biti:

- Aktivni dejstvo ili interakcija sa sistemom od strane infiltratora (promena paketa, brisanje paketa...)
- Pasivni osmatranje protoka informacija u nekoj taki sistema bez izmene podataka.

Tehnike u pasivnoj infiltraciji:

- Elektromagnetno oslukivanje
- Prislukivanje na komunikacionim linijama
- Korienje skrivenih predajnika
- Osmatranje i snimanje
- Pasivni upadi se ne mogu detektovati ali se mogu spreiti.

Tehnike u aktivnoj infiltraciji:

- Zloupotreba legitimnog pristupa
- Maskiranje
- Pronalaenje otvorenih vrata
www.puskice.org
 - Ulaz preko aktivnog komunikacionog kanala
- Trojanski konj i virusi
- Aktivni upadi se ne mogu spreiti ali se mogu detektovati.

Memory resident virusi su virusi koji ostaju u operativnoj memoriji i nakon zavretka rada programa u kome su bili
dodatak.

Parazitni virusi virusi koji postaju dodatak nekom izvrnom programu.

Boot sector virusi virusi koji su memorisani unutar master boot sektora. Boot sektor je mali deo memorijskog prostora
na hard disku ili drugom eksternom memorijskom ureaju koji BIOS prvo uitava u RAM memoriju nakon ukljuenja
raunara.

Antivirusni softver program za zatitu od virusa.

Primeri napada spolja:

- Pasivno prislukivanje
- Aktivno prislukivanje
- Lano predstavljanje
- Zaobilaenje mehanizama kontrole pristupa
- Ometajua emitovanja
Primeri napada s unutra:
- Kada se poznati korisnici sitema ponaaju na neovlaen nain
- Naruavanje sistema sigurnosti iznutra
- Direktna zavisnost reenja zatite podataka od stepena osetljivosti podataka i raspoloivosti finansijskih
sredstava.

Mere zatite, hardverske:

- Brave
- Pristupni ureaji
Mere zatite, softverske:
- OS
- Zatita unutar aplikacije
- Unutar baze podataka
- Standardi za razvoj aplikacija
- Pregled log-ova
Mere zatite, kontrolni sistemi:
- Firewall-ovi
- Izlazni ruteri
- Detektori napada
- Skeneri virusa
- Analiza logova baza podataka..

Ciljevi autora virusa su:

- Brzo irenje virusa
- Da se virus teko detektuje
www.puskice.org
 - Da odbrana od virusa bude komplikovana
Virusi su manji od 4kb

Crvi raunarski program koji kopira samog sebe sa jednog raunara na drugi. Mogu se koristiti za prenoenje virusa ili za
zamenu postojeih datoteka verzijama koja predstavljaju trojanske konje. Crvi su slini virusima ali postoji rauulika a to je
da za aktiviranje crva nije potreban korisnik i oni skrivaju svoje irenje na druge raunare.

Trojanski konji je program koji se najee prenosi na ciljni rainar kao nevidljivi dodatak uz neki drugi program, a zatim
dolazi do njegovog aktiviranja. Mogu se preneti kopiranjem programa, downloadovanjem i otvaranje attachmenta iz
maila. Oni su najopasniji jer se izvravaju u okviru kernela iliti jezgra OS.

Virusi program koji se moe sam reprodukovati tako to dodaje sopstveni kod nekom drugom programu. Rezultat moe
biti ispisivanje neke poruke, prikaz slike na ekranu, menjanje i brisanje neke datoteke..

Polimorfni virusi virusi koji se mutiraju.

Mehanizmi zatite su:

- Fizika zatita
- Putem lozniki
- Uvoenje prava pristupa

Principi projektovanja zatite:

- Princip zabrane
- Princip kompletnosti
- Princip najmanje privilegije
- Princip otvorenosti
- Princip bezbednog kernela
- Princip jednostavnosti
- Princip vienivoske zatite

Autentikacija je proces utvrivanja identiteta korisnika. Ona se moe uraditi na vie naina ali se zasniva na 3 principa.
- Neto to korisnik zna
- Neto to korisnik ima
- Neto to korisnik jeste
Kriptografija je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem matematikih metoda i tehnika vezanih za razliite aspekte
informacione sigurnosti, kao to su tajnost ili poverljivost, integritet podataka, autentinost entiteta i izvora podataka.

Blok ema sistema za rad sa asimetrinim algoritmima ima 2 kljua:

- Javni poruka koju eli da poalje
- Tajni poruka koju primi
Eulerova funkcija (trapdoor) omoguava da se koristi par kljueva gde se jedan klju koristi za enkripciju a drugi za
dekripciju podataka.
Digitalni potpis garantuje autentinost poslate poruke na mestu prijema i ouvanje integriteta, tj. Da u toku prenosa
nije dolo do promene u sadraju poruke. Garantuje takoe i nemogunost poricanja slanja, odnosno prijema date poruke.
X.509 Sertifikat- preduslov za rad sa digitalnim potpisom jeste posedovanje ovog sertifikata. Ovo je dokument koji
obezbeje potvrdu identiteta datog entiteta u sistemima za rad sa javnim kljuevima. Dominantna verzija ja 3 X.509.
www.puskice.org
SQL injection je tehnika modifikacije SQL upita sa eksterne lokacije.
Najpoznatiji simetrini algoritmi: DES, 3DES, AES
Najpoznatiji asimetrini algoritam: RSA
Retrovirusi su programi koji su namenjeni blokiranju antivirusnih programa.
Duine kljueva kod primene AES algoritma: 128, 192, 256 bitova.
Autorizacija pravo datog subjekta da pristupi datom objektu.
Provera autentinosti - verifikacija datog subjekta ili izvora date poruke.
NONCE sluajna vrednost koja se dodaje datoj poruci da bi se obezbedila jedinstvenost.

www.puskice.org