Vodic Kroz Finansijske Programe Evropske Unije 2014-2020 PDF

Vodi kroz
programe
Evropske unije
2014-2020
Dragana Bass
Ivan Kneevi
Nataa Dragojlovi
Vodi kroz
programe
Evropske unije
2014-2020
Beograd, 2014.
Sadraj
UVOD................................................................................................................... 7
PROGRAMI EU 20072013 ................................................................................. 9
NOVI PROGRAMI EU 20142020...................................................................... 15
I Istraivanje, razvoj i razvoj preduzetnitva ......................................................... 15
Horizont 2020 ................................................................................................ 15
Evropski program za podsticanje konkurentnost MSP-a................................ 21
II Socijalna politika i obrazovanje ........................................................................ 29
Program za zapoljavanje i socijalne inovacije ................................................ 29
Erasmus+ ...................................................................................................... 36
III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mree ............... 47
Instrument za povezivanje Evrope .................................................................. 26
Kopernikus..................................................................................................... 51
Galileo ............................................................................................................ 54
Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 5

6 Sadraj
IV Carina, porezi i spreavanje prevara ............................................................... 57

Carina 2020 ................................................................................................... 57
Fiskalis 2020 .................................................................................................. 60
Perikle 2020 ................................................................................................... 63
Herkul III ......................................................................................................... 65
V Kultura i mladi ................................................................................................. 67
Kreativna Evropa ............................................................................................ 38
VI Informisanje i dijalog sa graanima ................................................................. 71
Evropa za graane i graanke ....................................................................... 71
VII Zatita potroaa i javno zdravlje ................................................................... 75
Program za zatitu potroaa ........................................................................ 75
Hrana ............................................................................................................. 79
Zdravlje .......................................................................................................... 82
VIII Pravda, unutranja politika i civilna zatita..................................................... 85
Mehanizam za civilnu zatitu .......................................................................... 85
Programi za osnaivanje pravosua i prava ................................................... 88
IX Zatita granica, azil i migraciona politika ......................................................... 93
Fond za azil, migracije i integraciju ................................................................. 93
Fond za unutranju bezbednost ..................................................................... 96
X Odrivi rast: prirodni resursi ...........................................................................101
Program za ZS i klimatske aktivnosti (LIFE) ................................................101
XI Globalna Evropa ...........................................................................................105
Inicijativa Volonteri za humanitarnu pomo EU .............................................105
UEE REPUBLIKE SRBIJE U EU PROGRAMIMA 20142020 ...................108
PREGLED EU PROGRAMA 20142020 ..........................................................111
NAPOMENE.....................................................................................................115
IZVORI INFORMACIJA .....................................................................................119
VANI DOKUMENTI .........................................................................................121
Uvod
O
d nae poslednje broure o evropskim programima izdate 2009. godine
do danas, mnogo se toga promenilo u Evropi i svetu: finansijska kriza je
uzdrmala svaki kutak planete Zemlje, a za reavanje posledica te krize
mnoge drave jo uvek ne nalaze valjano reenje; dravne kase su prazne, biroi
za zapoljavanje prepuni, a korupcija je i dalje kamen spoticanja u ionako klimavim
sistemima vrednosti; klimatske promene su nam donele negde velike sue i glad,
negde pak previe kie i opet glad; izbila su nova ratna arita i pokrenula nove
milionske kolone izbeglica; borba za smanjenje siromatva se, posle perioda opti-
mizma, suoava sada sa novim izazovima.
Evropska unija decenijama svojim strategijama i politikama prelazi granice Unije.

Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona decembra 2009. godine, otvorio se pro-
stor za unutranju reformu, jaanje administrativne strukture i bolje pozicioniranje
Unije u definisanju globalnih ciljeva sa partnerima kao to su SAD, Rusija i Kina.
Upravo su globalni problemi i ojaana struktura doprineli da EU u instrumentalizaciji

8 Uvod
i sprovoenju politika primeni princip brzog reagovanja sa skraenim administra-

tivnim procedurama, usmeravajui se na potrebe krajnjih korisnika, ali ne gubei
pri tome fokus na svoje tradicionalne vrednosti, transparentnost procesa i efikasno
korienje sredstava.
I po trei put Evropski pokret u Srbiji daje pregled evropskih programa kao najko-
nkretnijih instrumenata kojim Unija otvara prostor za direktan doprinos ne samo
sprovoenju njenih politika i definisanih ciljeva, ve i njihovom definisanju. Mogue je
da, u nedostatku ove ire slike o ulozi EU i van njenih granica, dugo nismo mogli da
spoznamo veliinu i vrednosti zajednice ka kojoj idemo, izbegavali smo stroga pra-
vila u ovoj evropskoj utakmici i tako tek u ponekom sektoru dorasli jakoj evropskoj
konkurenciji. Bitno je napomenuti i napore domae administracije i ulogu Vlada RS,
koje nam ve deceniju ukljuenjem u svaki program irom otvaraju vrata i viestruko
poveavaju mogunosti za uspostavljanje evropskih partnerstava, razmenu isku-
stva i, u bar ovom ogranienom domenu, preuzimanje odgovornosti za sopstveni
prosperitet a tako i za boljitak nae drave, i konano, razvoj celog evropskog dru-
tva. Iz tog smo razloga u ovom izdanju iskoraili iz grupe programa EU koji su za
Srbiju kao potencijalnu uesnicu interesantni. Dali smo pregled i jednog broja pro-
grama u kojima RS ne moe punopravno da uestvuje, ali na iju se saradnju u cilju
spreavanja i reagovanja na krizne situacije, rauna. A one su, pokazalo se, izvesne.
Do kraja ovog budetskog perioda, a u ulozi zemlje kandidata za lanstvo u EU, Re-
publici Srbiji i nama preostaje da ueem u programima ukupne vrednosti preko
100 milijardi evra pokaemo svoje evropsko opredeljenje, budemo kreativni, jaamo
svoje i kapacitete domae administracije za ove i neke nove programe i fondove koji
e nam sa lanstvom postati dostupni. A mesta za uee ima za svakog.
Dragana Bass
Programi EU 20072013
P
rogrami EU su jedan od instrumenata koji Evropska unija koristi u cilju po-
drke i jaanja saradnje izmeu zemalja lanica EU s jedne strane, i po-
te-ncijalnih i zemalja kandidata sa druge strane u raznim oblastima spro-
voenja evropskih politika. Uee u EU programima za zemlje kandidate u EU
pre-dstavlja priliku da se upoznaju sa politikama EU, evropskim institucijama, zako-
nima i njihovoj primeni u praksi, kao i sa sistemima vrednosti i mehanizmima funk-
cionisanja EU. Uee u ovim programima EU i nauene lekcije tokom impleme-
ntacije znaajne su za zemlje kandidate i potencijalne kandidate i kao priprema za
korienje ostalih instrumenata EU u budunosti. Iskustva zemalja koje su postale
lanice EU pokazuju da je uee u programima EU izuzetno vana karakteristika
uspene strategije pristupanja EU. Osim toga, veoma je vano za graane i institu-

10 Programi EU 20072013
cije jedne zemlje da imaju priliku da se upoznaju sa vrednostima EU, sa politikom

EU u razliitim oblastima, zakonskim propisima i nainima njihovog sprovoenja,
uspenim reenjima i iskustvima iz drugih zemalja u okviru EU, kao i metodama i
pravilima po kojima funkcionie EU. Uee Srbije u programima Evropske unije
doprinelo je produbljivanju znanja i jaanju kapaciteta razliitih aktera kada se radi
o evropskim pitanjima i projektima.
Republika Srbija je pristupila programima EU jo u budetskom periodu 2007

2013, kada je potpisala Okvirni sporazum o ueu u programima Evropske unije
29. juna 2005. godine, koji je stupio na snagu 27. jula 2005. godine. Usposta-
vljanje pravnog osnova za pristupanje pojedinanim programima EU regulisano
je potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, koji je Republika Srbija potpisala
sa Evropskom komisijom. Memorandum o razumevanju utvruje opte principe
uea, ukljuujui i administrativne kapacitete, finansijska sredstva za uee,
mehanizme uea u upravljanju programom i dr. U periodu 20072013, Srbija je
potpisala Memorandum o razumevanju za pristupanje sledeim programima EU:
Okvirni program za istraivanje (FP7), PROGRES, Kultura, CIP, Fiscalis, Carina,
Sigurniji internet, Program celoivotnog uenja i Evropa za graane. Pored nave-
denih programa, Republika Srbija aktivno uestvuje u TEMPUS/Erasmus Mundus
i Mladi u akciji, EU programima koji su se sprovodili kroz Viekorisniku IPA i kao
takvi nisu zahtevali potpisivanje odgovarajueg Memoranduma o razumevanju, niti
plaanje finansijske kontribucije za uee u finansijskoj perspektivi 20072013.
Evaluacija raena za potrebe Kancelarije za evropske integracije 2013. godine o

ueu Republike Srbije u EU programima 200720121 pokazala je da su institu-
cije i organizacije iz Srbije uestvovale kao nosilac projekta ili partner u 700 nagra-
1
Evaluation of Participation of The Republic of Serbia in the EU Programmes in the period from 2007-
2012, dostupno na: http://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/5/194/Evaluacija%20
EU%20programa%202007_2012_Final.pdf
enih predloga projekata u razliitim programima EU. Prema dostupnim podacima
najvei broj odobrenih projekata sa uesnicima iz Srbije je zabeleen u FP7 (215
odobrenih projekata/1635 podnetih projekata), i Tempus (66 odobrenih projeka-
ta/328 prijavljenih projekata ), Mladi u akciji (242 odobrenih projekata) i Kultura (65
odobrenih projekata/382 prijavljenih projekata). Pored toga, ovi programi takoe
ine veinu apsorbovanih sredstava iz programa EU u Srbiji.
Ukupna vrednost dodeljenih projekata kroz razliite programe Evropske unije u ko-
joj su korisnici iz Srbije bili nosioci projekata je 84,5 miliona evra. Imajui u vidu da je
Republika Srbija uplatila finansijsku kontribuciju za uee u navedenim programi-
ma, ukupna neto finansijska korist od uea Srbije u programima EU iznosi 65,2
miliona evra. Meutim, ovaj iznos je svakako vei za iznos finansijskih sredstava
za organizacije/institucije iz Srbije koje su uestvovale u odobrenim projektima kao
partneri u programima EU (Tempus, Program za celoivotno uenje i Evropa za
graane) koji ne daju podatke koji se odnose na iznos dodeljenih sredstava za pa-
rtnerske organizacije u okviru odobrenih projekata. Zbog toga nije mogue proce-
niti stvarni ukupan iznos apsorbovanih sredstava EU programa u Srbiji.
Analiza podataka je pokazala da su korisnici programa EU u Srbiji bili mladi, stu-

denti, naunici, omladinski centri, pozorita, univerziteti, fakulteti, kole, istrai-
vaki instituti, bolnice, biblioteke, regionalne razvojne agencije, lokalne samo-
uprave, NVO, mala i srednja preduzea, privatne kompanije, javna preduzea,
ministarstva, zaposleni u Poreskoj upravi i Uprava carina. Uzimajui u obzir da
je za veinu korisnika uee u programima EU bila novost, njihovi kapaciteti za
efikasno uee su uglavnom bili nedovoljno razvijeni. Rezultati pomenute eva-
luacije pokazuju da su korisnici programa iz Srbije bili aktivni u svim programima
Evropske unije u kojoj je Republika Srbija uestvovala. Ono to je jasno vidljivo u
ovoj fazi implementacije programa EU jeste da je uee u ovim EU programi-
ma u Srbiji doprinelo intenzivnijem umreavanju domaih institucija i organizacija
sa EU partnerima, mogunostima internacionalizacije poslovanja malih i srednjih

12 Programi EU 20072013
preduzea, poboljanje znanja i jaanje kapaciteta poreske administracije i Uprave

carina, stvaranje novih obrazovnih programa na univerzitetima i visokokolskim
institucijama u Srbiji, poveanu mobilnost mladih i naunika. To je veoma znaa-
jan efekat na ukupne kapacitete korisnika programa u narednim fazama procesa
pridruivanja Srbije.
Strukture za upravljanje i sprovoenje programa EU u Srbiji su uspostavljene u

prethodnom periodu, ali u pogledu efikasnosti uspostavljenih struktura postoje ne-
ujednaena iskustva i kapaciteti za realizaciju konkretnih programa. U pojedinim
programima osnovane strukture pruaju adekvatne usluge korisnicima EU progra-
ma, a u nekim sluajevima kapaciteti za sprovoenje moraju biti znaajno pobo-
ljani. Pored toga, uloge i odgovornosti struktura ukljuenih u upravljanje pojedi-
nanim programima ili izmeu uspostavljenih struktura nisu uvek jasno definisane.
Osim u sluaju jednog programa EU, nacionalne kontakt osobe su imenovane za
sve EU programe u kojima Srbija uestvuje. U sluaju nekih programa EU, nacio-
nalne kontakt osobe se nalaze u resornom ministarstvu, a neko drugo telo izvan
Ministarstva obavlja ulogu agencija za implementaciju. Zajednika karakteristika
za sve programe jeste da veina imenovanih nacionalnih kontakt osoba nisu obu-
ene za realizaciju programa EU, a takoe imenovane kontakt osobe su u veini
sluajeva obavljale i dodatne poslove u resornim ministarstvima koje nisu u vezi sa
implementacijom programa EU, to je bitno uticalo na njihovu efikasnost u sprovo-
enju aktivnosti u vezi sa programom EU koji su pratili.
Ukoliko bi Srbija elela da pobolja svoj uinak u programima Evropske unije u

novom budetskom periodu, najvanije je da preduzme hitne mere u cilju jaa-
nja koordinacije izmeu uspostavljenih struktura za sprovoenje programa EU u
zemlji. Pre svega, na nivou ministarstava postoji oigledna potreba da se ojaa
poloaj nacionalnih kontakt osoba koji zahteva institucionalnu stabilnost, politiki
znaaj i izdvajanje dovoljnih resursa za koordinaciju aktivnosti programa u zemlji.
Osim toga, u sluajevima u kojima su dodeljena tela van ministarstava za realizaciju
programa, potrebna je jasna definicija uloga i odgovornosti struktura ukljuenih
u upravljanje pojedinanih programa. Konano, vee ukljuivanje Kancelarije za
evropske integracije u podsticanje i koordinaciju svih programa EU u zemlji, od
izuzetnog je znaaja za poboljanje koordinacije programa EU kod nas.
U cilju unapreenja uspenosti uea Republike Srbije i kapaciteta za uee u

programima EU, u novom budetskom ciklusu 20142020. ve pominjana evalu-
acija navodi sledee preporuke:
Poveati politiku podrku nacionalne kontakt take;
Poveati vidljivost programima EU u zemlji;
Unaprediti sistem za kreiranje predloga projekata i obuku potencijalnih aplika-
nata;
Poveati uee Kancelarije za evropske integracije u koordinaciji svih progra-
ma EU u zemlji;
Unaprediti mehanizme za plaanje finansijske kontribucije za uee u progra-
mima EU;
Obezbediti efikasan postupak za oslobaanje od PDV-a za sve korisnike pro-
grama EU u zemlji;
Uvesti cost benefit analizu pre nego to su potpisani Memorandumi o razume-
vanju za novu generaciju programa EU za period 20142020;
Ograniiti broj EU programa i agencija (EU) za koji deo finansijskog uea treba
finansirati iz IPA II programa.

Novi programi EU
20142020
I Istraivanje, razvoj
i razvoj preduzetnitva
Horizont 2020 / Horizon 2020
Horizont 2020 je novi program Evropske unije za istra-

ivanje i inovacije. Ovaj program predstavlja instrument
za ostvarivanje glavnih ciljeva strategije Evropa 2020, a
pre svega njene inicijative Inovativna unija. Ova inicijativa zagovara prirodno
okruenje koje omoguava da se velike ideje pretoe u proizvode i usluge
razvoja ekonomije i radnih mesta. Cilj je da se osigura stvaranje evropske na-
uke svetske klase i omogui jednostavnija saradnja izmeu privatnog i javnog
sektora na polju inovativnog rada. Svojim ciljevima Horizont 2020 je usmeren
i na dalji razvoj Evropskog istraivakog prostora kao jedinstvenog trita
znanja, istraivanja i inovativnosti.

Novi programi EU 20142020
16 I Istraivanje, razvoj i razvoj preduzetnitva
Vreme Programi iz Opti cilj:

trajanja: prethodnog Doprinos izgradnji
20142020 budetskog ciklusa: drutva i ekonomije
- Sedmi okvirni program zasnovanoj na znanju
(FP7), i inovacijama kroz
usklaivanje dodatnih
- Program za istraivanja, razvoj i
konkurentnost i inovacije podrku inovacijama i
CIP kroz doprinos postizanju
(ICT-PSP & IEE) i razvojnih ciljeva,
- Evropski institut za ukljuujui i odvajanja
inovacije i tehnologije zemalja Unije od 3%
Budet: bruto drutvenog
(EIT) iz perioda
77,028 20072013. proizvoda za istraivanje
milijardi i razvoj.
evra
Horizont svoje ciljeve sprovodi u nekoliko programa i njihovih celina:
Izvrsnost u nauci (Excellent Science)

Evropski istraivaki savet (European Research Council) daje mogunost tale-
ntovanim i kreativnim istraivaima, naunicima i njihovim timovima da u velikoj
evropskoj utakmici postanu vrhunski naunici;
Budue tehnologije i tehnologije u nastajanju (Future and Emerging Technologies
FET) pruaju podrku naunoj saradnji na radikalno novim, visokorizinim ideja-
ma i ubrzanom razvoju najperspektivnijih polja nauke i obeavajuih tehnologija;
Marija Sklodovska Kiri (Marie Skodowska-Curie) aktivnosti podstiu obuku u
izvrsnom i inovativnom istraivanju, atraktivan razvoj karijere, mobilnost i meu-
sektorsku i internacionalnu razmenu znanja;
Evropska istraivaka infrastruktura, ukljuujui i elektronsku infrastrukturu
(European Research Infrastructures, including e-Infrastructures) ima za cilj
podrku razvoja Evropske istraivake infrastrukture do 2020. i nakon toga,
njenog inovativnog i ljudskog potencijala i doprinosi ostvarenju vezanih politika
Unije i meunarodne saradnje.
Vostvo u industriji (Industrial Leadership) ima za cilj podrku onim tehnologija-

ma koje omoguavaju razvoj budueg poslovanja, razvoj evropskih preduzea u
globalne lidere i stvaranje novih radnih mesta.
Vostvo u omoguavajuim i industrijskim tehnologijama (Leadership in
Enabling and Industrial Technologies) daje naglasak na meuuslovljenost i
konvergenciju izmeu razliitih tehnologija i odnos prema drutvenim izazovima.
U svim navedenim oblastima pre svega se uzimaju u obzir potrebe korisnika;
Informaciono-komunikacione tehnologije (Information and Communication
Technologies);
Nanotehnologije, napredni materijali, napredna proizvodnja i obrada, i biotehno-
logija (Nanotechnologies, Advanced Materials, Advanced Manufacturing and
Processing, and Biotechnology);
Svemir (Space);
Pristup rizinim finansijskim sredstvima (Access to risk finance) ima za cilj pre-
vazilaenje problema korienja kredita, zajmova, garancija i podrku aktivno-
stima pri finansiranju istraivanja i razvoja, za preduzea sa prevashodno ino-
vativnim delatnostima, kao i za projekte u razliitim fazama razvoja. Zajedno sa
Programom za konkurentnost preduzea i MSP-a (COSME), ovaj potprogram
radi na razvoju rizinog kapitala na nivou Unije;
Inovativnost MSP (Innovation in SMEs) mikro, mala i srednja preduzea pre-
dstavljaju 99% svih preduzea EU, odnosno oko 21 milion preduzea sa oko
133 miliona zaposlenih i kljuni su izvor preduzetnikoga duha i inovacija, koji
su presudni za konkurentnost preduzea u EU. Cilj politike EU na podruju
MSP-a je da se politike i mere prilagode malim preduzeima i tako doprinesu

atraktivnosti Europe za osnivanje preduzea i poslova. Horizont 2020 zajedno

sa Programom za konkurentnost preduzea i MSP-a (COSME) predstavlja gla-
vni instrument koji prua direktnu podrku i kreira povoljno okruenje za razvoj
MSP-a. Ova podrka podrazumeva pruanje finansijske pomoi za inovati-
vne projekta MSP-a i omoguava uee u velikim projektima sa istraivakim
institucijama, a tako i pristup odreenim finansijskim instrumentima namenje-
nim tehnoloko-inovativnim preduzeima.
Drutveni izazovi (Societal Challenges) oznaavaju podrku istraivanju u obla-

stima kao to su zdravstvo, klima, hrana, sigurnost, saobraaj i energetika.
Zdravlje, demografske promene i kvalitet ivota (Health, Demographic Change
and Wellbeing);
Sigurnost hrane, odriva poljoprivreda i umarstvo, istraivanje mora, pomorstva
i kopnenih voda i bioekonomija (Food Security, Sustainable Agriculture and Fore-
stry, Marine, Maritime and Inland Water Research and the Bioeconomy);
Sigurna, ista i efikasna energija (Secure, Clean and Efficient Energy);
Pametan, ekoloki i integrisan transport (Smart, Green and Integrated Tran-
sport);
Klimatska aktivnost, zatita ivotne sredine, efikasno iskorienje resursa i sirovi
materijali (Climate Action, Environment, Resource Efficiency and Raw Materi-
als);
Evropa u svetu promena inkluzivna, inovativna i promiljena drutva (Europe in
a changing world - Inclusive, innovative and reflective societies);
Sigurna drutva zatita slobode i sigurnosti Evrope i njenih graana (Secure
societies Protecting freedom and security of Europe and its citizens).
irenje izvrsnosti i uea (Spreading Excellence and Widening Participation)

jedna je od horizontalnih aktivnosti Horizonta 2020 usmerena na ublaavanje re-
gionalnih nejednakosti na polju istraivanja i inovacija, koja za cilj ima da zemlje i
regije Evropske unije koje su manje uspene u iskoriavanju istraivakih rezultata
unaprede svoje istraivake i inovativne sisteme i politike, postanu uspeni partneri
u programima EU i time doprinesu homogenizaciji razvoja i funkcionisanja Evro-
pskog istraivakog prostora.
Horizont 2020 kroz mere irenja izvrsnosti i uea (Teaming aktivnost, Twinning
aktivnosti i ERA Chairs aktivnost) stimulie interakciju s kohezionim politikom, tj.
strukturnim fondovima i Strategijom pametne specijalizacije.
Nauka sa drutvom i za drutvo (Science with and for Society) jo je jedna

horizontalna aktivnost programa Horizont 2020, koja ima za cilj izgradnju efikasne
saradnje izmeu nauke i drutva, razvijanje aktivnog interesa mladih generacija za
nauku, regrutovanje mladih naunih talenata i njihovo zapoljavanje, kao i udrui-
vanje naune izvrsnosti sa drutvenom sveu i odgovornou.
Evropski institut za inovacije i tehnologije (European Institute of Innovation

and Technology EIT) donosi realne i stalne promene u inovativnom okruenju
Evropske unije kroz kreiranje novog okruenja u kojem visoko obrazovanje, istra-
ivanje, javna administracija i biznis rade udrueno na produkovanju prekretnih
inovacija. Osnovan je 2008. godine na inicijativu Evropske komisije kao samosta-
lno telo EU, u cilju promocije inovativne svetske klase, odrivog rasta i poveanja
konkurentnosti EU.
Institut deluje operativno kroz zajednice znanja i inovacija (Knowlege and
Innovation Comunity KIC) koje se temelje na obrazovanju, istraivanju i inovati-
vnom preduzetnitvu (knowledge triangle), okupljajui izvrsne visokokolske insti-
tucije, istraivake centre i firme s ciljem razvijanja pionirskog koncepta prekogra-
ninog javno-privatnog partnerstva.
Do sada su osnovana tri KIC-a usmerena na:

klimatske promene Climate KIC;
odrivu energiju KIC InnoEnergy;
informacijsko i komunikacijsko drutvo EIT ICT Labs.

Euratom izlazi u susret najveim problemima i izazovima u podruju nuklearnih

istraivanja i doprinosi daljem jaanju Evropskog istraivakog prostora (Euro-
pean Research Area ERA) u sektoru nuklearne energije. Euratom je pravno
odvojen od Evropske unije, tj. ima svoj Okvirni istraivaki program, ali se upr-
kos tome, sprovodi u okviru zajednikih institucija. Euratom delimino regulie
upravljanje nuklearnim resursima i istraivakim aktivnostima.
Program Euratom se sastoji od:

Indirektnih akcija koje su vezane za istraivanja u podruju energije fuzije, kao i
nuklearne fisije i zatite od zraenja. Nadzor nad indirektnim akcijama Euratoma
ima Generalni direktorat za istraivanja i inovacije Evropske komisije (EC Direc-
torate-General for Research and Innovation).
Direktnih akcija na polju nuklearnih istraivanja koje sprovodi Zajedniki istrai-
vaki centar Evropske komisije (Joint Research Centre JRC). Osnovan je u
sklopu sporazuma o Euratomu i u meuvremenu je postao vodea evropska
institucija na polju nuklearnih istraivanja.
Zajedniki istraivaki centar (Joint Research Centre JRC) predstavlja nau-

no-strunu komponentu Evropske komisije koji ima ulogu da osigura nauno-
strunu podrku politikama Evropske unije. Zajedniki istraivaki centar obuhvata:
Institut za referentne materijale i merenja, IRMM, Gel (Belgija)
Institut za energiju i transport, IET, Peten (Holandija), Ispra (Italija)
Institut za transuranske elemente, ITU, Karlsrue (Nemaka)
Institut za zatitu i sigurnost graana, IPS, Ispra (Italija)
Institut za zdravlje i zatitu potroaa, IHCP, Ispra (Italija)
Institut za ivotnu sredinu i odrivost, IES, Ispra (Italija)
Institut za perspektivne tehnike studije, IPTS, Sevilja (panija)
Aktivnosti:
Aktivnosti istraivanja i inovativnosti (RIA-Research and Innovation Actions)
predstavljaju sr projekta sa ciljem da uspostave nova nauna i tehnika zna-
nja i/ili podre ostvarljivost novih ili potvrenih tehnologija, proizvoda, procesa,
usluga ili reenja; ukljuuju osnovna i primenjena istraivanja, razvoj i integraci-
ju tehnologija, testiranja i potvrde prototipa manjih razmera u laboratorijama ili
simuliranim okruenjima; mogu ukljuiti blisko povezane ali ograniene demo-
nstrativne ili pilot aktivnosti koje za cilj imaju predstavljanje tehnikih mogunosti.
isto inovativne aktivnosti (IA-Pure Innovation Actions) aktivnosti koje za
cilj imaju izradu planova i reenja ili dizajn novih, alternativnih ili unapreenih
proizvoda, procesa ili usluga. U tu svrhu ove aktivnosti mogu ukljuivati i izradu
prototipa, testiranja, demonstracije, potvrde proizvoda velikih razmera;
Aktivnosti koordinacije i podrke (CSA-Coordination and Support Action) pra-
tee mere kao to su standardizacija, diseminacija, medijske kampanje, umre-
avanje, koordinacija usluga podrke, politiki dijalozi i zajednike naune ve-
be i studije, ukljuujui i dizajniranje studija i novih infrastruktura; mogu ukljuiti
i komplementarne aktivnosti stratekog planiranja, umreavanja i koordinacije
izmeu programa u razliitim dravama.
Grantovi Evropskog istraivakog saveta (ERC Grants)
Aktivnosti Marija Sklodovska Kiri (MSCA)
Instrument MSP (SME) sprovodi ga zasebna centralizovana upravna struktu-
ra; definisan na bottom- up principu. Pozivi, koji su inae namenjeni samo MSP,
konstantno su otvoreni.
Nagrade (PRI-Prices) tri glavna cilja dodeljivanja nagrada su: podsticaj potpu-
no novim tehnologijama; mobilizacija privatnog istraivanja i investiranja u inova-
tivnost i generisanje entuzijazma javnosti za nove tehnologije. Teme takmienja
mogu biti definisane Radnim programom ili organizovane od strane korisnika
aktivnosti CSA.
Brz pristup inovacijama (FTI-Fast Track to Innovation) - bie operativan od
2015. godine a neke od karateristika su: najvie 5 partnera, najvie 3 miliona

evra po projektu; bottom-up pristup; stalno otvoreni pozivi sa tri datuma za

presek poziva godinje; vreme finansiranja najdue 6 meseci; pokriva sva polja
definisana programima Vostvo u omoguavajuim i industrijskim tehnologija-
ma i Drutveni izazovi.
Sufinansiranje (od ukupno propisanih trokova):

Istraivake i inovativne aktivnosti do 100%;
Inovativne aktivnosti do 70%;
Koordinacija i podrka do 100%;
ERC Grant do 100%;
Instrument MSP zavisi od faze (I max 50 000 evra, II max 70%, III bez podrke);
Brz pristup inovacijama 70%.
Potencijalni uesnici:
U zavisnosti od potprograma i godinjeg programa rada: nadlene institucije, istra-
ivaki i obrazovni centri, univerziteti, instituti, naunici, preduzea...
Implementacija:
Za sprovoenje programa je nadlena Evropska komisija, odnosno Generalni
direktorat za istraivanja i inovacije (EC Directorate-General for Research and
Innovation).
Uee Srbije:
Srbija je bila uesnik prethodnih programa FP5, FP6 i FP7. Republika Srbija se
1. jula 2014. prikljuila programu Horizont 2020.
Za sprovoenje programa je nadleno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog

razvoja Republike Srbije.
Kontakti nadlenih za pojedinane programe Horizonta 2020 u Republici Srbiji:
http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/support/
national_contact_points.html#c,contact=country/sbg/Serbia/1/1/0&function_
details..function_abbr/sbg//1/1/0&+country/desc
Vie informacija:
Participation portal:
http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/home.html
Online manual:
http://ec.europa.eu/research/participants/docs/h2020-funding-guide/grants/
applying-for-funding/find-partners_en.htm
Relevantna regulativa:
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0104:0
173:EN:PDF

Evropski program za podsticanje konkurentnosti

MSP-a / COSME - Programme for the
Competitiveness of enterprises and SMEs
KOSME program prua podrku konkurentnosti, razvoju i

odrivosti evropskog preduzetnitva, a posebno malih i sre-
dnjih preduzea.
Vreme Budet: Programi iz

trajanja: prethodnog
2,298
20142020 milijardi budetskog
evra ciklusa:
(275 miliona Zajedno sa
evra u 2014, programom
progresivno Horizont
do 430 2020, COSME
miliona evra predstavlja
u 2020) nastavak
aktivnosti koje
su se u periodu
20072013
sprovodile kroz
Program za
preduzetnitvo
i inovacije (CIP
EIP).
Opti cilj:
COSME ima za cilj podsticanje konkurentnosti i odrivosti preduzetnitva u Evro-
pskoj uniji, posebno malih i srednjih preduzea, kao i podrku preduzetnikoj ku-
lturi i promociji kreativnosti i razvoja MSP-a, i to:
Kroz Horizont 2020 podrae se sve aktivnosti vezane za inovacije, kao i inovativna
mala i srednja preduzea (MSP). Cilj je napraviti integrisani sistem finansiranja koji
e pokriti sve aktivnosti vezane za inovacije i istraivanje, a koje su do sada bile
finansirane kroz vie programa, ukljuujui i CIP program. Horizont 2020 obuhvata
tako kompletan inovativni ciklus od istraivanja do izlaska inovativnih proizvoda/
proizvodnih usluga na trite, odnosno njihove komercijalizacije.
Kroz COSME program se finansiraju aktivnosti koje za cilj imaju podizanje konku-
rentnosti i osnivanje i rast malih i srednjih preduzea.
Oba ova programa malim i srednjim preduzeima omoguavaju pristup finansi-

jskim instrumentima i to kroz Horizont 2020 i investiranje u start-up i ranu fazu MSP,
koja su orijentisana na istraivanje i inovacije, a kroz COSME za MSP u fazi rasta.
Specifine ciljeve COSME ostvaruje kroz etiri programa:

1. Bolji pristup finansijskim sredstvima za MSP
Olakice pri obezbeivanju kreditnih garancija;
Jednake olakice za razvoj.
2. Pristup tritu
Pristup informacijama o EU zakonodavstu i ueu u EU programima;
Pomo u pronalaenju partnera u inostranstvu;
Savetovanje o dostupnim finansijskim sredstvima u EU;
Podrka inovativnosti;
Obezbeivanje stavova MSP-a o zakonodavstvu EU.

3. Podrka preduzetnicima
Obrazovanje preduzetnika;
Poboljanje poslovnog okruenja za rast preduzetnitva;
Uzori i pristup specifinim grupama.
*Primeri ve podranih aktivnosti: Evropska mrea mentorki enskog preduzetnitva i Erazmus
za mlade preduzetnike
4. Povoljniji uslovi za poslovnu kreativnost i razvoj

Otklanjanje administrativnih i regulatornih barijera;
Identifikovanje i razmena najboljih primera meu nacionalnim administracijama;
Analitine alatke za stvaranje bolje politike;
Sektorske aktivnosti i turizam.
Aktivnosti:
Kreditne garancije za MSP koji imaju tekoe pri dobijanju kredita od banka-
rskog sektora;
Kapital za fondove rizinog kapitala pri obezbeivanju sredstava za MSP u fazi
proirenja i rasta;
Besplatno pruanje informacija i direktne usluge kompanijama pri traenju pa-
rtnera, fondova, informacija o novim tritima, EU programima i zakonima;
Aktivnosti umreavanja i razmene za donosioce odluka sa ciljem da se umanje
administrativne prepreke za MSP i poboljaju okvirni uslovi za poslovanje;
Benchmarking i studije za unapreenje znanja i nadgledanje industrijskog se-
ktora na evropskom i globalnom nivou ili na nivou politika relevantnih za MSP
u Evropi.
COSME program prvenstveno je namenjen malim i srednjim preduzetnicima, ali
i nacionalnim, regionalnim i lokalnim organizacijama, odnosno institucijama koje
deluju na podsticanju, promociji i podrci preduzetnicima.
Sufinansiranje:
Najvie do 95% od ukupno propisanih trokova, a u zavisnosti od tipa aktivnosti.
Implementacija:
Evropska komisija je nadlena za definisanje godinjih prioriteta programa COSME.
Sprovoenje je delimino povereno izvrnoj agenciji, Evropskoj agenciji za MSP
(European Agency for SMEs EASME).
Uee Srbije:
Vlada RS je izrazila interesovanje za uee u programu, ukljuenje se oekuje od
2015. godine.
Vie informacija:
DG Enterprice and Industry:
http://ec.europa.eu/enterprise/initiatives/cosme/
Participation portal:
http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/opportunities/
cosme/index.html
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:347:0033
:0049:EN:PDF

II Socijalna politika i obrazovanje
Program za zapoljavanje i socijalne inovacije /

Employment and Social innovation Programme EaSI
Zajedno sa sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda (ESF) i Evropskog fonda

za prilagoavanje globalizaciji (EGF), ovaj program oblikuje koherentan skup
EU programa za promociju zapoljavanja, socijalne zatite i socijalne inkluzi-
je, kao i radnih uslova u periodu 20142020.

trajanja: prethodnog Program ima za cilj
20142020 budetskog ciklusa: podrku socijalnoj politici
Program za zapoljavanje i politici zapoljavanja u
i socijalnu solidarnost Evropskoj uniji. Program
(PROGRESS), podrava napore zemalja
lanica u kreiranju i
Evropska mrea javnih sprovoenju socijalnih
slubi za zapoljavanje reformi i reformi na
(EURES), polju zapoljavanja na
Evropski program evropskom, nacionalnom,
mikrofinansiranja regionalnom i lokalnom
Budet: nivou kroz identifikaciju,
(European Progress
919,47 Microfinance Facility). koordinaciju, analizu i
miliona evra razmenu najboljih primera
iz prakse.

30 II Socijalna politika i obrazovanje
Specifini ciljevi:
Jaanje ciljeva EU i koordinacija aktivnosti EU na nacionalnom polju zapoljava-
nja, socijalnih pitanja i inkluzije;
Podrka razvoju adekvatnog sistema socijalne zatite i politike trita rada;
Modernizovanje evropskog zakonodavstva i obezbeivanje njegovog efikasnog
sprovoenja;
Promovisanje mobilnosti i poboljanje zapoljivosti kroz dalja otvaranja trita
rada;
Poboljanje raspoloivosti i dostupnosti mogunosti za mikrofinansiranjem ra-
njivih grupa i malih preduzea, kao i poboljanje uslova za finansiranje socijalnih
preduzea.
Za ostvarivanje ovih ciljeva program:

Poklanja posebnu panju ranjivim grupama;
Promovie jednakost meu polovima;
Radi na suzbijanju diskriminacije;
Promovie visoki kvalitet i odrivost zapoljavanja;
Garantuje adekvatnu i pristojnu socijalnu zatitu;
Radi na suzbijanju dugotrajne nezaposlenosti;
Radi na borbi protiv siromatva i socijalne iskljuenosti.
Program EaSi ima tri ose koje odgovaraju ciljevima nasleenih programa:
Progres osa modernizacija zapoljavana i socijalne politike (61% EaSi bude-
ta);
EURES osa radna mobilnost (18% EaSi budeta );
Osa mikrofinansiranje i socijalno preduzetnitvo (21% EaSi budeta).
I Modernizacija zapoljavanja i socijalne politike
Ovu programsku osu ine tri tematske celine i horizontalne aktivnosti:
Zapoljavanje, posebno borba protiv nezaposlenosti mladih (20%);
Socijalna zatita, socijalna inkluzija i smanjenje i prevencija siromatva (50%);
Uslovi na radnom mestu (10%);
Horizontalne aktivnosti (1520%) e biti usmerene na tzv. model socijalnog
eksperimentisanja, model koji slui za testiranje i evaluaciju inovativnih reenja.
Ciljevi:
Razvijanje i irenje visokokvalitetnog uporednog analitikog znanja;
Pruanje mogunosti za efikasnom i inkluzivnom razmenom informacija, zaje-
dniko uenje i debatovanje;
Pruanje finansijske pomoi za testiranje inovativnih socijalnih politika i politika
trita rada;
Obezbeivanje finansijske podrke organizacijama za jaanje kapaciteta za ra-
zvoj, promociju i podrku sprovoenju instrumenata i politika EU.
Aktivnosti:
Analize prikupljanje podataka i statistika, razvijanje zajednikih metodologija,
klasifikacija; izrada studija i izvetaja; kvalitativne i kvantitativne evaluacije, pri-
prema i sprovoenje eksperimentalnih socijalnih politika...
Zajedniko uenje, podizanje svesti i irenje informacija razmena i irenje pri-
mera dobre prakse, inovativnih reenja i iskustava, organizovanje konferencija
i seminara, kreiranje i publikovanje vodia, izvetaja i edukativnog materijala i
ostale mere u cilju irenja informacija;
Podrka pokrivanje operativnih trokova kljunih evropskih mrea za aktivno-
sti koje doprinose postizanju ciljeva Progres ose, jaanje kapaciteta nacionalnih
administracija i posebnih slubi odgovornih za promociju mobilnosti, umreava-
nje i saradnju specijalnih tela i ostalih zainteresovanih strana, razmena osoblja
izmeu nacionalnih administracija.

lanice EU, Evropskog ekonomskog prostora EEA (u skladu sa EEA sporazumom)
i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu EFTA; zemlje kandidati i potencijalni
kandidati za lanstvo u EU, uz zakljuivanje okvirnog sporazuma za uee u pro-
gramu.
Pozivi za EaSI PROGRES osu su otvoreni za sve javne i privatne institucije i uesni-
ke i to: nacionalne, regionalne i lokalne nadlene institucije; slube za zapoljavanje;
za ova pitanja specijalno osnovana tela po zakonu EU; socijalni partneri;nevladine
organizacije; visokoobrazovne ustanove i istraivaki centri; strunjaci za evaluaciju
i procenu uticaja; nacionalne agencije za statistiku; mediji.
Program prua podrku u saradnji sa meunarodnim organizacijama, a posebno

sa Savetom Evrope, OECD-om, Meunarodnom organizacijom rada i brojnim teli-
ma Ujedinjenih nacija i Svetske banke.
Sufinansiranje:
najvie do 90% ukupno propisanih trokova, a zavisnosti od aktivnosti.
II Radna mobilnost
Ovu programsku osu ine tri tematske celine i horizontalne aktivnosti:
Transparentnost u oglaavanju poslova, prijava za radno mesto i svih informaci-
ja u vezi sa kandidatima i poslodavcima (33%);
Razvoj usluga za regrutovanje i raspored radnika pri zapoljavanju (46%);
Prekogranina partnerstva (18%);
Horizontalne aktivnosti (3%).
Ciljevi:
Da obezbedi da se oglasi za radna mesta, prijave i ostale vane informacije
objavljuju transparentno;
Da prui podrku kroz EURES usluge za regrutovanje i raspodelu radnika na kva-
litetno i odrivo zaposlenje kroz pojanjenje opisa posla i prijavne dokumentacije;
Ova podrka se prua u svim fazama zaposlenja, od pripreme za regrutovanje
do pomoi po zapoljavanju.
Aktivnosti:
Razvoj i aktivnosti EURES prekograninog partnerstva;
Usluge pruanja informacija, savetovanja, rasporeivanja i regrutovanja preko-
graninih radnika;
Razvijanje viejezike digitalne platforme za jasno oglaavanje radnih mesta;
Razvoj ciljanih ema mobilnosti (definisano pozivima za predlog projekata) za
popunjavanje radnih mesta;
Zajedniko uenje izmeu EURES uesnika i trening EURES savetnika;
Informisanje i podizanje svesti o dobrobiti geografske i profesionalne mobilnosti.
Iz zemalja lanica EU i Evropskog ekonomskog prostora EEA (u skladu sa EEA
sporazumom): nacionalne, regionalne i lokalne nadlene institucije; slube za
zapoljavanje; partnerske socijalne organizacije i ostali zainteresovani partneri.
Sufinansiranje:
Najvie 95% od ukupno propisanih trokova, a u zavisnosti od aktivnosti.
III Mikrofinansiranje i socijalno preduzetnitvo

Ovu programsku osu ine dve tematske celine i horizontalne aktivnosti:
Mikrokrediti i mikrozajmovi za ranjive grupe i mikropreduzea (45%);
Socijalno preduzetnitvo (45%);
Horizontalne aktivnosti (10%).
Do 2016. e ovom osom upravljati Evropski program mikrofinansiranja (European

Progress Microfinance Facility).

Ciljevi:
Olakan pristup i bolja raspoloivost mikrofinansija za osetljive grupe koje ele
da osnuju ili razviju svoj biznis ili mikropreduzee;
Izgradnja institucionalnih kapaciteta pruaoca mikrokreditnih usluga;
Podrka razvoju socijalnih preduzea, kao i lakem pristupu finansijama.
Aktivnosti:
Podrka mikrofinansiranju i socijalnim preduzeima, ukljuujui institucionalno ja-
anje kapaciteta.
Sufinansiranje:
I do 100% ukupno propisanih trokova, a zavisno od tipa aktivnosti.
Evropska komisija ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzea, ve

omoguava odabranim pruaocima mikrokredita i socijalnim preduzeima da uve-
aju kreditiranja. Za ovu uslugu se mogu prijaviti javna i privatna tela osnovana na
nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou i pruaoci mikrokredita za lica ili mikro-
preduzea i/ili finansija za socijalna preduzea iz zemalja uesnica u programskoj
osi.
lanice EU, Evropskog ekonomskog prostora EEA i Evropske asocijacije za slo-
bodnu trgovinu EFTA; zemlje kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo u EU uz
zakljuivanje okvirnog sporazuma za uee u programu.
Implementacija:
Za sprovoenje programa EaSI je zaduena Evropska komisija, Generalni direkto-
rat za zapoljavanje, socijalna pitanja i inkluziju.
Uee Srbije:
Srbija je uestvovala u Programu PROGRES od 2007. godine. Republika Srbija za
sada ne uestvuje u programu EaSI.
Vie informacija:
DG Employment, Social Affairs and Inclusion (EMPL):
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=1081
:0252:EN:PDF

Erasmus+
Erasmus+ program ima za cilj isticanje vetina i zapo-

ljivosti, kao i modernizaciju obrazovanja, obuka i po-
slova za mlade. Erasmus+ obezbeuje mogunost da
preko 4 miliona Evropljana studira, obuava se, stekne profesionalno iskustvo
i volontira u inostranstvu. Easmus+ prua podrku transnacionalnim partner-
stvima izmeu obrazovnih, trening institucija i institucija i organizacija mladih
u uspostavljanju saradnje u svetu obrazovanja i rada kako bi se premostio jaz
u kvalifikacijama sa kojima se Evropa suoava. Na polju sporta su podrani
bazini projekti kao i prekogranini izazovi, kao to su borba protiv nameta-
nja rezultata utakmica, dopinga, nasilja i rasizma.
Vreme Programi iz Ciljevi programa
trajanja: prethodnog Erasmus su doprinos
20142020 budetskog ciklusa: postizanju:
Program Erasmus + - Ciljeva strategije Evropa
objedinjuje iz budetskog 2020, pre svega njenih
perioda 20072013 obrazovnih ciljeva;
- Integrisani program - Ciljeva stratekog okvira
za celoivotno uenje Evropska saradnja u
(sa svim njegovim obrazovanju i obuci (ET
aktivnostima: Comenius 2020);
predkolsko, osnovno - Odrivog razvoja
Budet:
i srednje obrazovanje, partnerskih zemalja
14,7 Erasmus univerzitetsko na polju visokog
milijardi evra obrazovanje, Leonardo obrazovanja;
da Vini struno - Optih ciljeva
obrazovanje, Grundtvig - obnovljenog okvira
obrazovanje odraslih), Evropska saradnja na
- Mladi u akciji i polju mladih (20102018);
- Pet meunarodnih - Ciljeva razvoja
programa saradnje Evropskih dimenzija u
(Program za master sportu, posebno bazinih
i doktorske studije sportova u skladu sa
Erasmus Mundus, radnim planom Unije za
Tempus, Alfa, Edulink i sport;
deo Programa saradnje - Promociji evropskih
sa industrijskim zemljama vrednosti.
ICI)

Potprogrami:
I OBRAZOVANJE I TRENINZI obezbeuju studiranje i obuke u inostra-

nstvu, a obrazovnom kadru dalje usavravanje.
Obrazovanje na ovom nivou je definisano kroz pet osnovnih edukativnih i obrazo-

vnih programa:
1. kolsko obrazovanje za obrazovni kadar i institucije;
2. Univerzitetsko obrazovanje za studente, obrazovni kadar, institucije i preduze-
tnike;
3. Struno obrazovanje i obuke za studente, polaznike, praktikante, obrazovni
kadar, institucije i preduzetnike;
4. Obrazovanje odraslih za obrazovni kadar, institucije i preduzetnike;
5. Evropske integracije za osoblje iz akademskih i istraivakih institucija.
1. Predkolsko, osnovno i srednjokolsko obrazovanje

Ima za cilj poboljanje kvaliteta nastave i uenja na nivou predkolskog, osno-
vnog i srednjokolskog obrazovanja u Evropi. Program prua mogunosti za-
poslenima u kolskim institucijama da razviju svoje profesionalne vetine i da
sarauju sa partnerima u Evropi.
Aktivnosti:
Mogunosti za nastavno osoblje: kursevi i treninzi; dranje nastave; praktino
usavravanje (Job shadowing) ili posmatranje.
Saradnja izmeu kola ili drugih organizacije uspostavljanje meunarodnih
stratekih partnerstava na osnovu obostranih interesa.
Saradnja izmeu kola (eTwinning) nastavnicima se prua mogunost da
umreuju i vode zajednike uenike projekte sa kolama irom Evrope, sa
zajednikim nastavnim sredstva i uzimaju uee u profesionalnim razvojnim
mogunostima.
kole, od predkolskih do srednjokolskih;
Lokalne i regionalne institucije nadlene za ovaj nivo obrazovanja;
Svako aktivan na polju predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja (izu-
zev onih aktivnosti namenjenih pre svega kolama i nadlenim institucijama).
2. Visoko obrazovanje
Ima za cilj modernizaciju i poboljanje sistema visokog obrazovanja irom Evrope
i sveta; prua mogunost studentima i nastavnom osoblju razvoj vetina i mo-
gunost za njihovo zaposlenje.
Aktivnosti:
Mogunosti za studiranje u inostranstvu ukljuuju: studiranje, ukljuujui i ma-
ster studije; praksu u poslovnom sektoru i Erasmus+ master kredit.
Mogunosti za nastavno osoblje ukljuuje obuke ili dranje nastave i pohaa-
nje radionica koje organizuje poslovni sektor.
Saradnja izmeu institucija ima za cilj kreiranje zajednikih master progra-
ma.
Saradnja sa poslovim sektorom ima za cilj da kompanije i visokokolske insti-
tucije blisko sarauju na razmeni znanja.
Saradnja van Evropske unije sa susedskim zemljama, Afrikom, Azijom, La-
tinskom Amerikom inicira projekte koje jaaju organizacionu sposobnost i
strunost kroz zajednike projekte sa ciljem modernizacije tehnikih metoda,
materijala i kurikuluma i strukturne projekte, ukljuujui uee nadlenih na-
cionalnih institucija.

Studenti u visokokolskom sistemu obrazovanja;
Osoblje iz visokokolskih institucija;
Privatne firme.
3. Struno obrazovanje i obuke

Ima za cilj da omogui struno usavravanje i obuke irom Evrope; pomae
institucijama strunog obrazovanja i trening institucijama da izgrade strateka
partnerstva sa drugim organizacijama i poslovnim sektorom u cilju uspostavljanja
bliih veza izmeu obrazovnog i poslovnog sveta. Pored toga, pomae jaanju
zapoljivosti i razvoju vetina pojedinaca i tako doprinosi konkurentnosti evro-
pske ekonomije.
Aktivnosti:
Mogunosti za struno obrazovanje studenata, praktikanata, poetnika da
obrazovanje steknu u inostranstvu u nekom firmi, javnoj instituciji ili NGO-u ili
u nekoj strunoj koli u kombinaciji sa sticanjem iskustva u praksi.
Mogunosti za zaposlene da uestvuju u evropskim razvojnim aktivnostima
kao to su: obuke, praktino usavravanje (Job shadowing) ili posmatranje i
dranje nastave.
Saradnja izmeu institucija kroz razmenu najboljih praksi i inovativnih ideja,
sprovoenje Evropskog kreditnog sistema za struno obrazovanje i obuke
(European Credit Ssystem for Vocational Education and Training ECVET) i
Evropske garancije kvaliteta strunog obrazovanja i obuke (European Quality
Assurance in Vocational Education and Training EQAVET); razvoj i pode-
la novog strunog obrazovnog i trening materijala; saradnja izmeu nosioca
strunog obrazovanja i poslovne zajednice; saradnja izmeu razliitih sektora
u cilju podele znanja.
Saradnja sa poslovim sektorom kroz definisanje kurikuluma koji idu u susret
potrebama trita zapoljavanja i ciljana razmena rezultata donosiocima odluka
na polju strunog obrazovanja, poslovnom sektoru i referentnim savetnicima.
Strune kole i struni obrazovni i edukativni centri (VET);
Firme, socijalni partneri i ostali predstavnici u oblasti rada, ukljuujui komore
i poslovne organizacije;
Svaka organizacija aktivna na polju strunog obrazovanja;
Institucije nadlene za politiku strunog obrazovanja.
4. Obrazovanje odraslih
Obezbeuje mogunosti nastavnom osoblju iz oblasti obrazovanja odraslih da
ue jedni od drugih i razvijaju strateka partnerstva. Erasmus+ ima za cilj da
obrazovanje odraslih uini dostupnijim i da razvija vetine graana irom Evrope.
Aktivnosti:
Razmena osoblja iz organizacija za obrazovanje odraslih kroz strukturirane
kurseve i treninge i praktino usavravanje (Job shadowing) ili posmatranje.
Saradnja izmeu institucija i organizacija u cilju razmene iskustva i najbolje
prakse; razvoj regionalnih strategija; razvoj, testiranje i potvrda novih obra-
zovnih programa (kurikuluma); sprovoenje Evropske politike obrazovanja
odraslih.
Saradnja sa poslovim sektorom kroz praktino usavravanje, saradnja na ra-
zvoju kurikuluma i na kursevima i seminarima.
Platforma za uenje odraslih u Evropi (Platform for Adult Learning in Europe
EPALE) prua mogunost da strunjaci iz ovog polja ue jedni od drugih i
elektronski razmenjuju dobre primere.

Organizacije za obrazovanje odraslih;
Lokalne i regionalne institucije aktivne na polju obrazovanja odraslih.
5. Evropske integracije (an Mone Jean Monnet)

Ima za cilj promociju izvrsnosti u poduavanju i istraivanju na polju studija EU
irom sveta; podstie dijalog izmeu akademskog sveta i donosioca odluka.
Aktivnosti:
Akademski moduli, katedre i centri izvrsnosti u svrhu razvijanja obrazovnih
sadraja, osnaivanje poduavanja, nastave i istraivanja vezanih za evropske
integracije;
Rasprave o evropskim politikama s akademskom zajednicom, a koje e biti
podrane putem mrea i projekata;
Podrke ustanovama i udruenjima za aktivnosti vezane za EU studije i EU
pitanja;
Studije i konferencije koje nosiocima javnih politika mogu omoguiti nove uvi-
de i konkretne savete od strane akademske zajednice, a u vezi sa aktuelnim
pitanjima Unije.
Aktivnosti an Mone programa ostvaruju pozitivne i dugotrajne efekte na uesni-

ke, organizacije, kao i na politiki sistem u ijem se okviru sprovode.
Rezultat bi trebalo da bude:

Poboljana zapoljivost i uslovi za razvoj karijere mladih akademskih graana,
ukljuujui jaanje evropske dimenzije u njihovim studijima;
Poveano interesovanje za razumevanjem i uestvovanjem u EU koje vodi ka
ulozi aktivnih graana;
Jau podrku mladim istraivaima i profesorima koji ele da istrauju i podu-
avaju o evropskim temama;
Bolje mogunosti za akademsko osoblje u smislu razvoja profesionalne ka-
rijere;
Poveane kapacitete institucija za poduavanje i istraivanje EU pitanja; po-
boljane ili nove kurikulume; poveane kapacitete u cilju privlaenja odlinih
studenata; poboljanu saradnju sa partnerima iz drugih drava; vie oprede-
ljenih finansijskih sredstava za poduavanje i istraivanje o EU temama unutar
institucije;
Modernije, dinaminije posveeno i profesionalno okruenje unutar organi-
zacije; promociju profesionalnog razvoja mladih istraivaa i profesora; spre-
mnost da se primeri dobre prakse i nove EU teme uvedu u didaktike progra-
me i inicijative; otvorenost za sinergiju sa drugim organizacijama.
Aktivnosti programa an Mone ohrabruju promociju i diverzifikaciju evropskih
studija irom sveta, kao i podrku i irenje uea osoblja sa vie fakulteta iz
EU u poduavanju i istraivanju.
Visokokolske ustanove irom sveta; odreene aktivnosti su otvorene za in-
stitucije ija je tema EU, kao i za udruenja profesora i istraivaa na polju EU
studija.

II MLADI
Finansiranje aktivnosti mladih ima za cilj unapreenje strunosti, vetina i zapoljivosti
mladih ljudi, promociju socijalne inkluzije mladih i njihovo blagostanje, podstrek zapo-
ljavanju mladih i politici za mlade na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.
Aktivnosti:
Kljuna aktivnost 1: Mobilnost u svrhu uenja za pojedince
Ova aktivnost prua mladima mogunost da uestvuju u razmeni mladih ili da
volontiraju na godinu dana u nekoj drugoj dravi. U tu svrhu je uspostavljen
i Evropski volonterski servis. Mladi radnici mogu uestvovati u obuci i umre-
enim aktivnostima u inostranstvu ili da provedu odreeno vreme u nekoj
omladinskoj organizaciji u svrhu praktinog usavravanja (job shadowing).
Kljuna aktivnost 2: Saradnja za inovacije i razmenu dobre prakse
Organizacije imaju mogunost da dobiju podrku u cilju partnerskog rada sa
organizacijama iz drugih zemalja. Ovi projekti se fokusiraju na razmenu, razvoj
i transfer inovativnih primera u obrazovanju, obuci i razmeni mladih izmeu
zemalja uesnica.
Kljuna aktivnost 3: Podrka reformi politika
Podrka stratekim aktivnostima u podrci reformi politika irom EU. Neke od
formi mogu biti organizovanje mladih i donosioca odluka.
Mladi izmeu 13 i 30 godina, omladinske organizacije i ostali zainteresovani
aktivni na polju politike mladih.
III SPORT
Ima za cilj podrku jaanje kapaciteta i profesionalizma, jaanje menaderskih
sposobnosti i kvaliteta sprovoenja EU projekta, kao i uspostavljanje veza izmeu
organizacija u oblasti sporta.
Ciljevi:
Reavanje problema u prekograninim oblastima koje prete integritetu sporta;
Promocija i podrka dobroj upravi u sportu, kao i dvostrukoj karijeri sportista;
Promocija volonterizma, socijalne ukljuenosti i jednakih ansi u sportu;
Jaanje svesti o pozitivnom uticaju fizikih aktivnosti;
Vee uee u sportu.
Aktivnosti:
Uspostavljanje zajednikih partnerstava;
Organizacija neprofitnih evropskih sportskih dogaaja;
Dijalog s relevantnim evropskim akterima;
Podrka sportskim dogaanjima u okviru pojedinog programa predsedava-
nja EU.
Svaka javna institucija ili neprofitna organizacija aktivna na polju sporta, a defini-
sano Programom date zemlje uesnice. To mogu biti: javne ustanove nadlene
za sport na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, sportske organizacije
na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili evropskom nivou; organizatori nacio-
nalnih sportskih dogaaja u okviru evropskih dogaaja u oblasti sporta.

Implementacija:
Za sprovoenje programa na evropskom nivou zaduena je Evropska komisi-
ja, a za sprovoenje nacionalnih programa nadlene su nacionalne agencije.
Izvrna agencija za obrazovanje, audio-vizualizaciju i kulturu prua pomo u
implementaciji programa.
Uee Srbije:
Ministar za obrazovanje Sran Verbi prihvatio je 19. 6. 2014. u Briselu sporazum
o ulasku Srbije u obrazovni program Erasmus +.
Srbija ima mogunost da uestvuje u svim kljunim delovima Programa, ali se mo-
dalitet uea razlikuje u razliitim vrstama projekata.
Za projekat je nadleno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, a po-
mo u implementaciji prua Fondacija Tempus Erazmus+ kancelarija za Srbiju
http://www.tempus.ac.rs/sr/Erazmus/Srbija-u-Erazmus-Plus-programu/
Vie informacija:
Erasmus+:
http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/index_en.htm
http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1399999133449&uri=C
ELEX:32013R1288
European Youth Portal:
http://europa.eu/youth/evs_database
European Voluntary Service:
http://europeanvoluntaryservice.org/
III Transevropske energetske, trans-
portne i telekomunikacione mree
Instrument za povezivanje Evrope / Connecting

Europe Facility CEF
Instrument za povezivanje Evrope uspostavlja nepo-

stojee veze u evropskoj energetskoj, transportnoj
i telekomunikacionoj mrei. Takoe ini evropsku
ekonomiju zelenijom kroz promociju istih modela transporta, brzih veza i ob-
novljive energije u skladi sa strategijom Evropa 2020.
Vreme Budet: Programi Opti cilj:

trajanja: iz pret-
21,937 hodnog
Instrument za povezivanje
20142020 milijardi evra Evrope podrava razvoj
budet- odrivih, efektivno povezanih
Transport: skog transevropskih mrea
14.945.082 miliona ciklusa: (TEN) u oblasti energije,
evra (i 11.305.500 telekomunikacija i transporta
Jednim svo-
miliona evra iz Ko- jim delom izuzetnih karakteristika.
hezionog fonda); nasleuje CEF omoguava izgradnju
onih projekata koje bez
Energija: program
CEF kontribucije ne bi bilo
5.850.075 miliona Marco Polo II
mogue implementirati. Cilj
evra i TEN-T Pro-
je takoe da se maksimalno
gram (2007
smanje administrativne
Telekomunikacije: 2013).
barijere i maksimizira uee
1.141.602 miliona sredstva iz EU budeta u
evra cilju promocije sinergije.

48 III Transevropske energetske, transportne i telekomunikacione mree
Program CEF ima za cilj da doprinese:

Pametnom, odrivom i inkluzivnom razvoju kroz razvoj modernih transevropskih
mrea i tako doprinese daljem razvoju EU u smislu poveanja konkurentnosti i
ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije unutar jedinstvenog trita i stvori
povoljnije okruenje za privatne i javne investicije udruene sa finansijskim
instrumentima Unije i razvoj meusektorske sinergije.
Omogui ostvarenje ciljeva Unije: smanjenje emisije tetnih gasova za 20%, po-
veanje energetske efikasnosti za 20% i poveanje uea obnovljive energije
za 20% do 2020. godine i pri tome obezbedi veu solidarnost meu zemljama
lanicama.
Aktivnosti se odnose na sprovoenje prioritetnih projekata od zajednikog interesa:
CEF Transport:
Izgradnja nepostojeih i obnova prekograninih veza i otklanjanje uskih grla na
glavnim transportnim koridorima u Evropi;
Obezbeivanje odrivog i efektivnog transporta na dui period;
Optimizacija integrisanih i kompatibilnih modela transporta i unapreenje njima
relevantnih usluga.
CEF Energija:
Promovisanje dalje integracije unutranjeg trita energije i uspostavljanje po-
tpune kompatibilnosti prekograninih mrea elektrine energije i plina, pri emu
se garantuje da nijedna drava lanica ne bude izolovana iz evropske mree;
Poveanje sigurnosti snabdevanja EU praenjem razvoja optereenosti i bez-
bednosti sistema, kao i projekata koji diverzifikuju izvore nabavke, obezbeiva-
nje alternativnih (back-up) ruta;
Doprinos odrivom razvoju i zatiti ivotne sredine kroz olakano integrisanje
energije iz obnovljivih izvora na prenosnu mreu i razvijanjem mree CO2 u cilju
merenja prenosa energije u centre velike potronje i emisije CO2.
CEF Telekomunikacije:
Stvaranje ili poboljanje meusobno operativnih i kompatibilnih platformi za pru-
anje usluga praenih razvijanjem infrastrukture digitalnih usluga;
Kreiranje efikasnih investicionih modela za irokopojasne mree, privlaenje no-
vih kategorija investitora i ohrabrenje inovativnim projektima i novim poslovnim
modelima.
Jedna ili vie drava lanica Evropske unije, meunarodne organizacije, istraivaki
centri, javni i privatni preduzetnici ili tela osnovana u nekoj od zemalja lanica.
Implementacija:
Evropska komisija je nadlena za usvajanje viegodinjih i godinjih programa za
svaki sektor. Izvrna agencija za inovativnost i povezivanje (The Innovation and
Network Executive Agency INEA) prua podrku Komisiji u sprovoenju, evalu-
aciji i selekciji projekata.
Uee Srbije:
Program ne predvia punopravno uee treih zemalja. Ipak, u cilju realizacije
prioritetnih projekata, bie ukljuene i nelanice EU, posebno one na granici sa EU
(kao, na primer, pri izradi studija u cilju provere kompatibilnosti mrea).
Vie informacija:
Innovation and Networks Executive Agency (INEA):
http://inea.ec.europa.eu/en/cef/cef.htm
DG Mobility and Transport:
http://ec.europa.eu/transport/themes/infrastructure/index_en.htm
DG Energy:
http://ec.europa.eu/energy/mff/facility/connecting_europe_en.htm

Digital Agenda for Europe:

http://ec.europa.eu/digital-agenda/en/connecting-europe-facility
ELEX:32013R1316
Kopernikus / Copernicus
Kopernikus je evropski sistem za posmatranje Zemlje. To

je civilni program usmeren na potrebe korisnika, izgraen
na postojeim nacionalnim i evropskim kapacitetima. On
obezbeuje redovno osmatranje i praenje Zemljinih podsistema atmosfe-
re, okeana, kontinentalnih povrina i prua pouzdane i proverene informacije
u svrhu zatite ivotne sredine i civilne bezbednosti.
Vreme Programi iz prethodnog

trajanja: budetskog ciklusa:
20142020 Naslednik je Global Monitoring for
Environment and Security (GMES),
odnosno 5 projekata implementiranih u
okviru 7. okvirnog projekta za istraivanje
i razvoj:
geoland2 (posmatranje kopna), 2008;
MyOcean (posmatranje mora), 2009;
Budet: SAFER (upravljanje katastrofama), 2009;
4.291,48 MACC (posmatranje atmosfere) 2009;

miliona evra G-MOSAIC (sigurnost), 2009.
Ciljevi:
1. Osmatranje Zemlje u cilju pruanja informacija korisnicima iz oblasti ivotne
sredine, civilne zatite i bezbednosti i dalje dostavljanje informacija u cilju iroke
primene.

2. Maksimiziranje socio-ekonomskih koristi i na taj nain pruanje podrke imple-

mentaciji strategije Evropa 2020.
3. Podrka razvoju konkurentnog evropskog prostora i servisa i maksimiziranje
ansi za razvoj evropskih preduzea, ime bi se doprinelo inovativnosti usluga
i sistema osmatranja Zemlje.
4. Obezbeivanje autonomnog pristupa znanju o ivotnoj sredini i kljunim tehno-
logijama za osmatranje Zemlje i geoinformatikih usluga, obezbeujui time
Evropi nezavisno donoenje odluka i reagovanje, podrku i doprinos evro-
pskim politikama i podsticanje globalnih inicijativa, kao to je GEOSS (Global
Earth Observation System of Systems).
Servisne informacije iz geografskog prostora koje obezbeuje Kopernikus grupi-

sane su u est oblasti: kopno, mora, atmosfera, upravljanje vanrednim situacijama,
bezbednost i klimatske promene. Ove informacije imaju irok opseg primene, od
zatite ivotne sredine, upravljanja naseljenim podrujima, regionalnog i lokalnog
planiranja, poljoprivrede, umarstva, ribolova, zdravlja, transporta, klimatskih pro-
mena, odrivog razvoja, zatite stanovnitva i turizma.
Projekat je posle inicijalne i preoperativne faze od 2014. godine potpuno operati-
van. Ipak, treba napomenuti da nisu sve usluge podjednako razvijene. Neke su ve
potpuno operativne (posmatranje kopna i upravljanje vanrednim situcijama), dok
su ostale ili u predoperativnoj fazi (osmatranje atmosfere i mora) ili u razvojnoj fazi
(klimatske promene i usluge za oblast bezbednosti).
Aktivnosti:
Kopernikus program je podeljen na tri celine:
1. Usluge za korisnike u cilju obezbeivanja informacija iz est prioritetnih oblasti;
2. Kosmika komponenta satelitska posmatranja i njima povezani kopneni se-
gmenti sa ciljem prikupljanja informacija iz est definisanih oblasti;
3. Merenja na mestu (in situ) mrea kopnenih i vazdunih sakupljaa podataka o vo-
dama, kopnenoj povrini i atmosferi u cilju pruanja adekvatnih usluga korisnicima.
Pored zemalja lanica EU, u programu mogu uestvovati, izmeu ostalih, i zemlje
kandidati i potencijalni kandidati uz potpisivanje Okvirnog sporazuma:
nacionalne, regionalne i lokalne institucije nadlene za est oblasti, univerziteti,
istraivaki i razvojni centri, centri za izradu studija koje doprinose razvoju tehnike
i politika.
Implementacija:
Programom Kopernikus koordinira i upravlja Evropska komisija, odnosno Gene-
ralni direktorat za preduzetnitvo i industriju. Razvoj posmatrake infrastrukture
obavlja Evropska svemirska agencija za kosmiku komponentu, a drave lanice
merenja na mestu.
Uee Srbije:
Vlada Republike Srbije je izrazila interesovanje za uee u programu.
Vie informacija:
DG Enterprice and Industry:
http://ec.europa.eu/enterprise/policies/space/copernicus/
Copernicus:
http://www.copernicus.eu/
http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32014R03
77&from=EN

Galileo
Program Galileo je evropska inicijativa za stvaranje nezavisnog

sistema globalne satelitske navigacije (GNSS) koji obezbeuje vi-
sokoprecizne usluge svetskog pozicioniranja pod civilnom kontro-
lom i namenjen je iskljuivo za civilne potrebe. Potpuno razvijen si-
stem e se sastojati od 30 satelita i njima prikljuene infrastrukture na Zemlji
(30-40 senzornih stanica, 3 kontrolna centra, 9 veznih stanica, 5 telemetrijskih,
prateih i komandnih stanica (TT&C)). Galilieo e biti potpuno kompatibilan sa
dva ostala globalna navigaciona satelitska sistema, GPS (SAD) i GLONASS
(RUSIJA).

trajanja: prethodnog Galileo (zajedno
20142020 budetskog sa European
ciklusa: Geostationary
Galileo je u Navigation Overlay
prethodnom Service EGNOS)
budetskom ima za cilj da
periodu bio jedan obezbedi evropsku
od nekoliko vodeih nezavisnost u
(flagship) projekata sektoru koji je
u okviru Sedmog postao kritian
okvirnog programa. za poslovanje i
Budet: blagostanje njegovih
7.071,73 graana.
miliona evra
Specifini ciljevi Galileo programa:
Pruanje korisnicima uvek dostupne i besplatne usluge (open service) i obe-
zbeivanje pozicionih i sinhronizovanih informacija namenjenih navigacionim
satelitima velikog obima;
Ponuda javnog regulatornog servisa (PRS) za korisnike koje autorizuju vlade, za
osetljive aplikacije koje zahtevaju visoki nivo kontinuiranih usluga, odnosno jak,
neprekidan signal;
Uestvovanje u traganju i spasavanju (SAR) u sistemu COSPAS-SARSAT pu-
tem detektovanja signala za pomo.
Primenljivost:
Evropska komisija je identifikovala 6 prioritetnih oblasti u kojima eli da se ostvari
puna primena GNSS aplikacije:
Aplikacije za individualne i mobilne telefone (LBS);
Autotransport;
Avionski saobraaj;
Pomorski saobraaj;
Precizna poljoprivreda i zatita ivotne sredine;
Civilna zatita i nadzor.
Aktivnosti:
Faza potvrivanja u orbiti (IOV)
IOV faza se sastoji od osposobljavanja sistema kroz: testiranja, dva eksperimenta-
lna satelita lansirana 2005. i 2008. i smanjene konstelacije etiri operativna sateli-
ta i njima povezane infrastrukture. Uloga dva eksperimentalna satelita je da prui
informacije o srednjoj orbiti Zemlje (MEO) kao to su radijacija, magnetno polje i sl.
i da testira osobine kritinih tehnologija (atomske satove i digitalne tehnologije sa
radijacionim pojaanjima) u tom okruenju.
Faza potpune operativnosti (FOC) se sastoji u razvoju preostale infrastrukture na
zemlji i u svemiru.

Galileo je otvoren za lanice EU I ESA (Evropska svemirska agencija).
Implementacija:
Fazu IOV sprovodi Evropska svemirska agencija ESA, a finansiraju je ESA i EU.
Fazu FOC u potpunosti finansira i njom upravlja Evropska komisija. Ugovorom iz-
meu EU I ESA, ESA je dobila ulogu da dizajnira projekat i vri nabavke u ime
Evropske komisije.
Uee Srbije:
Republika Srbija ne uestvuje programu.
Vie informacija:
GALILEO:
http://ec.europa.eu/enterprise/policies/satnav/galileo/index_en.htm
ESA:
http://www.esa.int/Our_Activities/Navigation/The_future_-_Galileo/What_
is_Galileo
Relevatna regulativa:
:0024:en:PDF
IV Carina, porezi i spreavanje
prevara
Carina 2020 / CUSTOMS 2020
Evropski carinski sistemi znaajno doprinose uveanju prihoda budeta EU i

zemalja lanica i time znaajno poboljavaju poslovanje u EU i to kroz spre-
avanje nesigurnog ili ilegalnog prometa ili falsifikovanje proizvoda. U tom
cilju program Carina 2020 izlazi u susret izgradnji kapaciteta carinskih admi-
nistracija Evrope.

trajanja: prethodnog Carina 2020
20142020 budetskog ciklusa: prua podrku
Customs 2013 funkcionisanju
i modernizaciji
carinske unije
u cilju jaanja
unutranjeg
trita i to kroz
saradnju zemalja
uesnica
i njihovih
Budet: nadlenih
547,3 institucija.
miliona evra

58 IV Carina, porezi i spreavanje prevara / Carina 2020.
Specifini ciljevi:
Da prui podrku nadlenim carinskim organima u zatiti finansijskih i ekono-
mskih interesa Unije i zemalja lanica, ukljuujui borbu protiv prevara i zatitu
intelektualne svojine;
Da povea sigurnost i bezbednost;
Da zatiti stanovnitvo i ivotnu sredinu;
Da pojaa administrativne kapacitete nadlenih organa;
Da povea konkurentnost evropskog poslovanja.
Aktivnosti:
Zajednike aktivnosti
Program podrava saradnju izmeu nadlenih carinskih institucija u cilju jaanja
njihovih kapaciteta i efikasnosti i izbegavanja neusklaenosti u njihovom radu
kroz radionice i seminare, grupne projekte, radne posete, kontrolne aktivnosti,
saradnju ekspertskih timova, jaanje kapaciteta carinske administracije, izradu
studija, zajednike aktivnosti na razvoju komunikacije;
Jaanje IT kapaciteta
Razvijanje, jaanje, rukovoenje i kontrola kvaliteta komponenti Evropskog
informacionog sistema;
Jaanje strunosti osoblja
Programom su podrana umreavanja, zajednike aktivnosti izmeu carinskog
osoblja u cilju borbe protiv krijumarenja i zatite intelektualne svojine i to kroz
razvijanje profesionalnih vetina i znanja na polju carinskih poslova.
Nadlene carinske institucije zemalja lanica EU, kao i, izmeu ostalih, nadlene
carinske institucije zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata, uz sklapanje
Okvirnog sporazuma.
U programu je mogue uestvovati ad hoc, na osnovu poziva za uee u odre-
enim aktivnostima ili kroz pruanje aktivnog doprinosa ciljevima projekta, ili kroz
uzimanje punog uea putem sklapanja Okvirnog sporazuma.
Sufinansiranje:
I do 100% za pokrivanje propisanih trokova putovanja i smetaja i organizovanje
dogaaja; procenat sufinansiranja konkretnih aktivnosti je definisan za svaku plani-
ranu aktivnost u godinjem programu rada.
Implementacija:
Za program je nadlena Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat TAXUD.
Uee Srbije:
Republika Srbija je 2009. godine pristupila programu Carina 2013 zakljuivanjem
Memoranduma o razumevanju. Izraen je interes za uestvovanje u programu u
periodu 20142020. Uee mogue od 2015.godine.
Vie informacija:
DG Taxation and Customs Union:
http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm
Customs 2020:
http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/cooperation_programmes/
customs2020/index_en.htm
:0220:EN:PDF

Fiskalis 2020 / FISCALIS 2020
Evropska poreska politika znaajno doprinosi borbi protiv

utaje poreza i time uveava prihode budeta EU i zemalja la-
nica. Program Fiskalis predstavlja instrument za sprovoenje
politike kojim se ulau napori za jaanje jedinstvenog evrop-
skog trita u kojem koegzistira 28 nacionalnih poreskih sistema i reava pi-
tanja dvostrukog oporezivanja i naruavanja konkurencije.

trajanja: prethodnog Unapreenje
20142020 budetskog ciklusa: adekvatnog
Fiscalis 2013 funkcionisanja
poreskog
sistema u
unutranjem
tritu Unije
kroz podrku
saradnji zemalja
uesnica u
programu
Budet: i njihovih
223,37 nadlenih
miliona evra organa.
Specifini ciljevi:
Da prui podrku borbi protiv utaje poreza;
Da prui podrku sprovoenju zakona Unije na polju poreske politike;
Da prui podrku jaanju administrativnih kapaciteta zemalja uesnica;
Da prui podrku efikasnosti i izbegavanju neusklaenosti u njihovom radu;
Da prui podrku smanjenju optereenja za nadlene poreske organe i usklai-
vanje poreskih trokova.
Aktivnosti:
Zajednike aktivnosti
Program podrava saradnju izmeu nadlenih poreskih institucija u cilju jaanja
njihovih kapaciteta i efikasnosti kroz radionice i seminare, grupne projekte, rad-
ne posete, kontrolne aktivnosti, saradnju ekspertskih timova, jaanje kapaciteta
poreske administracije, izradu studija, zajednike aktivnosti na razvoju komuni-
kacije;
Jaanje IT kapaciteta
Razvijanje, jaanje, rukovoenje i kontrola kvaliteta komponenti Evropskog
informacionog sistema;
Zajednike trening aktivnosti u cilju razvijanja profesionalnih vetina i znanja na
polju sprovoenja poreske politike.
Nadlene poreske institucije zemalja lanica EU, kao i zemalja kandidata ili
potencijalnih kandidata uz zakljuivanje Okvirnog sporazuma.
Sufinansiranje:
I do 100% za pokrivanje propisanih trokova putovanja i smetaja i organizovanje
dogaaja; procenat sufinansiranja ostalih aktivnosti je definisan za svaku planiranu
aktivnost u godinjem programu rada.
Implementacija:
Za program je nadlena Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat TAXUD.

Uee Srbije:
Republika Srbija je 2009. godine pristupila programu Fiskalis 2013 zakljuivanjem
Memoranduma o razumevanju. Izraen je interes za uestvovanje u programu u
periodu 20142020.
Vie informacija:
DG Taxation and Customs Union:
http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm
http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fiscalis_
programme/fiscalis_2020/index_de.htm
Fiscalis 2020:
http://ec.europa.eu/taxation_customs/taxation/tax_cooperation/fiscalis_
programme/fiscalis_2020/index_en.htm
Relevanta regulativa:
:0032:EN:PDF
Perikle 2020 / Pericles 2020
Programom Perikle 2020 EU eli da obezbedi sredstva nadlenim nacionalnim

telima da deluju preventivno, blagovremeno otkriju i onemogue dalje falsifi-
kovanje evropske monete, kao i da im omogui saradnju punu poverenja uz
redovnu razmenu informacija.

trajanja: prethodnog Spreavanje
20142020 budetskog ciklusa: i borba protiv
Pericles falsifikovanja
evra i slinih
prevara u
cilju jaanja
konkurentnosti
ekonomije Unije
Budet: i obezbeenja
odrivosti javnih
7,344 finansija.
miliona evra
Specifini ciljevi:
Da zatiti papirne i metalne evro novanice od falsifikovanja i slinih prevara kroz
podrku i dopunu preduzetim merama zemalja lanica EU pruanjem pomoi
kompetentnim nacionalnim i EU telima u njihovim naporima da se razviju i da sa
Komisijom blisko i redovno sarauju i razmenjuju iskustva i primere dobre prakse,
ukljuujui i tree zemlje i meunarodne organizacije kada je potrebno.

Aktivnosti:
Razmena i irenje informacija kroz organizovanje seminara, sastanaka i radi-
onica, ukljuujui treninge, ciljano postavljanje ili razmenu osoblja iz nadlenih
institucija;
Tehniku, naunu i operativnu pomo neophodnu za sprovoenje programa
(priprema prirunika o zakonodavstvu Unije, informativnih biltena, praktinih pri-
runika, renika i leksikona, baze podataka...).
Bespovratna sredstva za finansiranje specifine opreme koje koriste nadleni
organi u borbi protiv falsifikovanja.
Pravo uea u programu imaju zemlje lanice EU, odnosno njihove nadlene
institucije, koje su prihvatile evro kao jedinstvenu nacionalnu valutu. Te zemlje mogu
u svojim nacionalnim programima da predvide uee i treih zemalja ukoliko to
doprinosi ostvarivanju ciljeva programa.
Sufinansiranje:
Programom je predvieno sufinansiranje projekata do najvie 75%, a u izuzetnim
sluajevima i do 90% ukupno propisanih trokova.
Implementacija:
Program sprovodi Evropska komisija u stalnim konsultacijama sa zemljama ue-
snicama.
Uee Srbije:
Institucije iz Republike Srbije nisu kvalifikovane za punopravno uee u programu.
Vie informacija:
OLAF-European Anti-Fraud Office:
http://ec.europa.eu/anti_fraud/index_en.htm
http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32014R033
1&qid=1399998253448
Herkul III / Hercule III
Program Herkul III je namenjen borbi protiv prevara, ko-

rupcije i ostalih vidova ilegalnih aktivnosti koje nanose
tetu EU, kao to su borba protiv verca i falsifikovanja cigareta. Program
pomae nadlenim organima za sprovoenje zakona u njihovoj borbi protiv
ilegalnih prekograninih aktivnosti kroz finansiranje tehnikih, operativnih i
edukativnih aktivnosti.

trajanja: prethodnog Zatita
20142020 budetskog ciklusa: finansijskih
Hercule II interesa Unije
u cilju jaanja
konkurentnosti
ekonomije
Unije i zatite
novca poreskih
Budet: obveznika.
104,918
miliona evra
Specifini ciljevi:
Prevencija i borba protiv prevara, korupcije i drugih oblika ilegalnih poslovanja koje
tete finansijskim interesima Unije.
Aktivnosti:
Pruanje specijalne tehnike pomoi nadlenim telima zemalja uesnica;

Organizacija specifinih treninga, radionica za analizu rizika, konferencija u ci-

lju boljeg razumevanja nacionalnih mehanizama i mehanizama Unije, razmena
iskustava, koordinisanje aktivnosti, irenje znanja, razvoj visokoprofilisanih istra-
ivakih aktivnosti, unapreenje saradnje izmeu operativaca i akademskog
sektora;
Sve ostale aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva programa.
Nacionalne i regionalne nadlene institucije koje jaaju aktivnosti Unije na polju za-
tite finansijskih interesa; istraivake i obrazovne institucije i neprofitne institucije
koje posluju najkrae jednu godinu i koje isto tako jaaju aktivnosti Unije na polju
zatite finansijskih interesa.
Sufinansiranje:
Programom je predvieno sufinansiranje projekata do najvie 80%, a u izuzetnim
sluajevima i do 90% ukupno propisanih trokova.
Implementacija:
Za sprovoene programa je zaduena Evropska komisija.
Uee Srbije:
Program je izmeu ostalih otvoren i za zemlje kandidate i potencijalne kandidate
za lanstvo u EU uz sklapanje Okvirnog sporazuma o saradnji. Republika Srbija za
sada ne uestvuje u programu.
Vie informacija:
OLAF-European Anti-Fraud Office:
http://ec.europa.eu/anti_fraud/about-us/funding/hercule-iii/index_en.htm
:0013:EN:PDF
V Kultura i mladi
Kreativna Evropa / Creative Europe
Evropa je svetski lider u izvozu proizvoda kreativne

industrije. U cilju ouvanja ove pozicije, Evropska unija
investira u sposobnost sektora da deluje preko granica.
Programom Kreativna Evropa Evropska komisija prua podrku sektoru
kulture i medija.
Vreme Programi iz Glavni ciljevi:

trajanja: prethodnog Ouvanje, razvoj i
20142020 budetskog ciklusa: promocija evropskih
Program Kultura 2007, kultura i jezika i
program Medija 2007 i evropskog kulturnog
program MEDIA Mundus naslea;
Jaanje i
konkurentnost
Budet: evropskog kulturnog
i kreativnog sektora,
1.462,72 posebno
miliona evra audio-vizuelnog
sektora, u cilju
promovisanja
pametnog, odrivog
i inkluzivnog razvoja.

68 V Kultura i mladi
Specifini ciljevi:
Da prui podrku kulturnom i kreativnom sektoru da deluju transnacionalno i
internacionalno;
Da promovie transnacionalnu mobilnost umetnika, kao i da dopre do nove
publike i pobolja rad umetnika u Uniji i ire, sa posebnim fokusom na najmlae,
osobe sa posebnim potrebama i manje predstavljene grupe;
Da odrivo osnai finansijske kapacitete MSP-a i mikro, malih i srednjih orga-
nizacija u kreativnom i kulturnom sektoru i osigura geografsku pokrivenost i
prisutnost;
Da unapredi razvoj politika, inovacija, kreativnost i razvoj publike i nove vidove
poslovanja i upravljanja kroz podrku transnacionalnoj saradnji.
Program se sastoji od dva potprograma i jedne dodatne horizontalne aktivnosti:

Potprogram Kultura (31% budeta),
Potprogram Medija (56% budeta),
Horizontalna aktivnost (13% budeta).
Potprogram Kultura podrava:

Saradnju izmeu kulturnih i kreativnih organizacija iz razliitih zemalja;
Prevodilake inicijative i promociju literarnog stvaralatva irom Evropske unije;
Umreavanja koja pomau sektorima kulture i kreativnosti da stvaraju konku-
rentno i transnacionalno:
Stvaranje platformi za uspostavljanje saradnje izmeu umetnika i programiranje
kulturnog stvaralatva u Evropi.
Potprogram Medija podrava:

Inicijative u cilju distribucije dela i pristup tritu;
Inicijative za razvoj projekata ili niza projekata;
Produkciju televizijskih programa ili video-igara;
Aktivnosti koje jaaju pristup i interesovanje za audio-vizuelni rad;
Aktivnosti koje jaaju interesovanje za film, npr. umreavanje bioskopa, filmske
festivale, i sl.;
Mere usmerena na meunarodnu saradnju i bolji promet i distribuciju dela;
Aktivnosti usmerene na razvoj vetina i jaanje profesionalnih kapaciteta u au-
dio-vizuelnom sektoru.
Horizontalna aktivnost podrazumeva:

Osnivanje Garancijske olakice usmerene na kulturni i kreativni sektor
Pokretanje Garancijske olakice je planirano za 2016. godinu, a ova pomo e
se sastojati od olakavanja pristupa finansijskim sredstvima za mikro, male i
srednje organizacije u sektoru, kao i u asistiranju u proceni rizika za uestvova-
nje finansijskih posrednika.
Promociju transnacionalne saradnje na kreiranju politika
Aktivnosti u okviru transnacionalne saradnje su kreirane sa ciljem pruanja po-
drke u razmeni iskustava i znanja vezanih za nove modele poslovanja i upra-
vljanja; prikupljanje podataka o tritima, studijama, analizama potreba trita
rada, politika, sprovoenja istraivanja; provere novih i prekograninih vidova
finansiranja, distribucije dela; organizovanja konferencija, seminara, politikih
debata...
Podrku mrei nacionalnih deskova Kulturne Evrope
Nacionalni deskovi programa Kreativna Evropa se formiraju sa ciljem pruanja
informacija i promocije programa u tim zemljama; pruanja pomoi kulturnim i
kreativnim sektorima u vezi sa programom i osnovnim informacijama o mogu-
nostima za podrku; stimulisanja prekogranine saradnje u kulturnom i kreati-
vnom sektoru; pruanja pomoi Evropskoj komisiji u komuniciranju i diseminaciji
rezultata i uticaja programa; obezbeivanja pruanja i diseminacije informacija o
osvojenim fondovima i postignutim rezultatima zemlje uesnice.

70 V Kultura i mladi
Javna i privatna tela, organizacije i preduzea iz kulturnog i kreativnog sektora u
zavisnosti od poziva iz zemalja EU, EFTA i IPA... Za uee zemalja koje nisu lani-
ce EU vae odreena ogranienja, kao, na primer, nemogunost korienja usluga
Garancijskih olakica. Za uee u potprogramu Mediji vai posebna direktiva.
Implementacija:
Za Program je nadlena Evropska komisija, a pomo u implementaciji prua Izvrna
agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (EACEA).
Uee Srbije:
Republika Srbija je 19. juna 2014. godine u Briselu potpisala sporazum za uee
u programu Kreativna Evropa.
Vie informacija:
Program Kreativna Evropa:
http://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/index_en.htm
Izvrna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (Education,

Audiovisual, and Culture Executive Agency EACEA):
http://eacea.ec.europa.eu/creative-europe_en
Desk Kreativna Evropa Srbija:

http://www.kreativnaevropa.rs/lat/kreativna-evropa/o-programu/
ELEX:32013R1295
Direktiva o audiovizualnim medijskim uslugama:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ
.L_.2010.095.01.0001.01.ENG
VI Informisanje i dijalog sa graanima
Evropa za graane i graanke / Europe for Citizens
Program Evropa za graane i graanke kreiran je

u cilju boljeg razumevanja Evropske unije, njenih
vrednosti i istorije. Program pomae angaovanje
graana kroz diskusije i promiljanja o evropskim temama.

trajanja: prethodnog Da doprinese
20142020 budetskog ciklusa: razumevanju Unije,
Evropa za graane i njene istorije i
graanke 20072013 razliitosti;
(Europe for Citizens Da promovie
2007-2013) evropsko graanstvo
i pobolja uslove
Budet: za graansko i
demokratsko uee
185,47 na nivou EU.
miliona evra
Specifini ciljevi:
Podizanje svesti o seanju, zajednikoj istoriji, vrednostima i ciljevima Unije, od-
nosno promovisanje mira, vrednosti EU i blagostanja njenih naroda podstica-
njem rasprava, promiljanja i razvoja mrea;

72 VI Informisanje i dijalog sa graanima
Podsticanje demokratskog i graanskog uestvovanja na nivou Unije razvojem

graanskog razumevanja procesa kreiranja politika i promovisanje mogunosti
za drutveno i meukulturno angaovanje i volontiranje na nivou Unije.
Program se sastoji iz dve tematske celine:

Evropsko seanje (20% budeta) prua podrku inicijativama koje se odnose
na uzroke totalitarnih reima, razornih za modernu evropsku istoriju;
Demokratski angaman i graansko uee (80% budeta), projekti civilnog
dru-tva, bratimljenje gradova i mrea zbratimljenih gradova.
Aktivnosti:
Zajedniko uenje i saradnja, kao to su projekti civilnog drutva, bratimljenje
gradova i mree zbratimljenih gradova;
Strukturna podrka organizacijama telima koja zastupaju interese Unije,a ve-
zano za ciljeve programa i kontakt takama za program Evropa za graane i
graanke;
Analitike aktivnosti na nivou Unije podrazumevaju sprovoenje studija koje se
fokusiraju na, za program, relevantne teme.
Aktivnosti sa ciljem podizanja svesti i irenja informacija o rezultatima inicijativa
i primera dobre prakse.
Svi zainteresovani, aktivni na promociji evropskog graanstva i integracije,
posebno lokalne i regionalne nadlene institucije i organizacije, tvining odbo-
ri, think-tanks, organizacije civilnog drutva, kulturne, omladinske, obrazovne i
istraivake organizacije.
Sufinansiranje:
Za projekte u okviru teme Evropsko seanje:
Do 100.000 evra najdue 18 meseci;
Za projekte u okviru teme Demokratski angaman i graansko uee;
Projekti civilnog drutva do 150.000 evra najdue 18 meseci;
Bratimljenje gradova do 25.000 evra najdue 21dan;
Mree zbratimljenih gradova od 10.000 evra do 150.000 evra najdue 24 me-
seca po projektu ili najdue 21 dan po dogaaju.
Implementacija:
Za sprovoenje programa je nadlena Evropska komisija uz podrku Izvrne age-
ncije za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu.
Uee Srbije:
Republike Srbija uestvuje u programu od novembra 2012.godine. Uee u no-
vom programu koji se oekuje od 2015. godine.
Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade Republike deluje u svojstvu
kontakt take za program Evropa za graane i graanke.
Vie informacija:
Program Evropa za graane i graanke:
http://ec.europa.eu/citizenship/europe-for-citizens-programme/index_
en.htm
Izvrna agencija za edukaciju, audio-vizualizaciju i kulturu (Education,

Audiovisual, and Culture Executive Agency EACEA)
http://eacea.ec.europa.eu/europe-for-citizens_en
Kancelarija za saradnju sa civinim drutvom Vlade Republike Srbije:

http://civilnodrustvo.gov.rs/evropa-za-gradjane-i-gradjanke/
90&from=EN

VII Zatita potroaa i javno zdravlje
Program za zatitu potroaa / Consumer Programme
Program za zatitu potroaa doprinosi zatiti zdravlja, sigurnosti, pravnim i

ekonomskim interesima potroaa, kao i promociji njihovih prava na informi-
sanje, edukaciju i organizovanje u cilju zatite interesa.

trajanja: prethodnog Da obezbedi
20142020 budetskog ciklusa: visok nivo zatite
Program za zatitu potroaa, da ojaa
potroaa 20072013 potroaa i d mu
(Consumer Programme centralnu ulogu
2007-2013) na tritu u okviru
sveobuhvatne
strategije za
Budet: pametan, odriv i
inkluzivan razvoj.
188,83
miliona evra
Specifini ciljevi (SC):

1. Sigurnost: da konsoliduje i obezbedi sigurnost prozvoda kroz efikasnu
kontrolu trita Unije;
2. Informisanje i edukacija potroaa i podrka organizacijama za zatitu po-

76 VII Zatita potroaa i javno zdravlje
troaa: da pobolja edukaciju potroaa, informie ih o njihovim pravima,

razvija baze podataka za kreiranje politika i da obezbedi podrku organiza-
cijama, uzimajui u obzir specifine potrebe posebno osetljivih potroaa;
3. Prava i naknade: da razvije i ojaa prava potroaa kroz regulativu i po-
bolja pristup jednostavnom, ekspeditivnom naknadom uz male trokove,
ukljuujui alternativno reavanje sporova;
4. Primena: da prui podrku primeni zakona za zatitu potroaa kroz jaa-
nje saradnje dravnih organa u sprovoenju zakona i kroz pruanje save-
todavne pomoi potroaima.
Aktivnosti:
SC 1
1. Nauno savetovanje i analiza rizika relevantnih za zdravlje potroaa i si-
gurnost neprehrambenih proizvoda i usluga;
2. Koordinacija kontrole trita i pomo aktivnostima za zatitu proizvoda i
poboljanje usluga zatite potroaa;
3. Odravanje i dalje unapreenje baze podataka kozmetikih proizvoda.
SC 2
1. Izgradnja i poboljanje pristupa bazi podataka, evidencija za donosioce
odluka u oblastima koja se tiu potroaa;
2. Podrka kroz finansiranje organizacija za zatitu potroaa evropskog ra-
nga i jaanje kapaciteta takvih organizacija na nacionalnom, regionalnom
i lokalnom nivou;
3. Jaanje transparentnosti trita potroaa i informisanja potroaa obe-
zbeivanjem uporednih, pouzdanih, lako dostupnih podataka, ukljuujui i
prekogranine sluajeve;
4. Poboljanje edukacije potroaa kao dugotrajnog procesa, sa posebnim
fokusom na osetljive grupe.
SC 3
1. Priprema zakonodavne regulative za zatitu potroaa od strane Komisije
i ostalih regulatornih tela, praenje usklaivanja zemalja lanica i evaluaci-
ja efekata, promocija regulatornih inicijativa i njihov realan uticaj na trite
potroaa;
2. Olakati pristup mehanizmu reavanja sporova za potroae, posebno al-
ternativne metode reavanja.
SC 4
1. Koordinacija nadgledanja i primene aktivnosti Regulative 2006/2004;
2. Finansijska kontribucija za zajednike aktivnosti javnih ili neprofitnih tela iz
evropskih mrea koje pruaju informacije i pomo potroaima da izraze
svoja prava i obezbede adekvatnu naknadu, ukljuujui i emu sud on line
(the European Consumer Centres Network).
U zavisnosti od aktivnosti, za pozive se mogu prijaviti vladine institucije, javne
organizacije, evropske i nacionalne organizacije za zatitu potroaa, nevladine i
neprofitne organizacije koje su, u cilju spreavanja konflikta interesa, nezavisne od
industrijskog i komercijalnog sektora.
Program je otvoren za lanice EU i, izmeu ostalih, zemlje kandidate i potencijalne

kandidate uz sklapanje Okvirnog sporazuma.
Sufinansiranje:
U zavisnosti od tipa uesnika i aktivnosti, program pokriva od 50-95% propisanih
trokova.
Implementacija:
Za program je nadlena Evropska komisija, GD za zdravlje i potroae, a imple-
mentacija je poverena Izvrnoj agenciji za potroae, zdravlje i hranu (Consumers,
Health and Food Executive Agency Chafea).

Uee Srbije:
Republike Srbija za sada ne uestvuje u programu.
Vie informacija:
DG Health and Consumers (SANCO):
http://ec.europa.eu/consumers/eu_consumer_policy/financial-programme/
index_en.htm
Consumers, Health and Food Executive Agency Chafea:

http://ec.europa.eu/chafea/
:0056:EN:PDF
Hrana / Food and feed
Novi program za zdravlje ivotinja i planete ima za cilj poboljanje zdravstve-

nih i bezbednosnih standarda itavog lanca poljoprivrednih prehrambenih
proizvoda. Merama se obezbeuje modernizacija i laki pristup zatiti zdra-
vlja i bolje kontrolne mere u cilju efikasnijeg sprovoenja regulativa u lancu
poljoprivredne proizvodnje u EU.

trajanja: prethodnog Da doprinese visokom nivou
20142020 budetskog zdravlja ljudi, ivotinja i planete u
ciklusa: lancu ishrane i ostalim relevatnim
Food and oblastima putem prevencije i
Feed 2007- iskorenjivanjem bolesti i zaraza,
2013 obezbeivanjem visokog nivoa
zatite potroaa i ivotne
sredine uz istovremeno jaanje
Budet: konkurentnosti industrije hrane
i ishrane EU i stvaranje novih
1.891,94 radnih mesta.
miliona evra
Ciljevi:
Doprinos visokom nivou sigurnosti sistema proizvodnje hrane i ostalih proizvo-
da koji mogu da ugroze sigurnost hrane uz istovremeno poboljanje odrivosti
proizvodnje hrane;

Doprinos postizanju vieg statusa zdravlja ivotinja u Uniji i podrka poboljanju

dobrobiti za ivotinje;
Doprinos pravovremenom otkrivanju zaraza i njihovom unitenju na mestima
njihovog ulaska u EU;
Doprinos efektivnoj, efikasnoj i pouzdanoj javnoj kontroli i ostalim aktivnostima
u cilju sprovoenja zakona EU u ovoj oblasti.
Aktivnosti:
Zdravlje ivotinja aktivnosti u cilju prepoznavanja bolesti ivotinja, saradnje iz-
meu zemalja lanica na suzbijanju bolesti, posebno sa zemljom izvora bolesti,
saradnja sa meunarodnim organizacijama na suzbijanju irenja zaraze, kontro-
le poljoprivrednih proizvoda i zatitne mere (vakcinacija i sl.)
Zdravlje planete brojne mere u cilju spreavanja nastanka epidemija bolesti;
Finansijska podrka javnoj kontroli i ostalim aktivnostima aktivnosti na jaanju
kapaciteta referentnih evropskih laboratorija, edukacije, razmene strunjaka,
koordinisanog planiranje kontrole i prikupljanja podataka;
Ostale mere koje se odnose na informacioni sistem i implementaciju i usvajanje
pravila.
Bolja obuka za sigurnost hrane je inicijativa Evropske komisije koja ima za cilj ostva-
rivanje trening strategije EU na sprovoenju zakona u oblastima hrane i ishrane,
zdravlja ivotinja i planete. Obuke su kreirane za osoblje nadlenih institucija zema-
lja lanica ukljuenih u kontrolne aktivnosti u cilju njihovog pravovremenog informi-
sanja o svim zakonodavnim aspektima EU.
Sufinansiranje:
Finansijska kontribucija EU za sprovoenje aktivnosti zavisi od vrste pomoi i iznosi
50% od ukupno propisanih trokova. U posebnim sluajevima sufinansiranje moe
dostii i 75% ili 100%.
Program na nacionalnom nivou sprovode nadlene kompetentne nacionalne
institucije na osnovu usvojenih i od Evropska komisije odobrenih godinjih planova
rada. Mogue je da se bespovratna pomo obezbedi i bez objavljivanja poziva za
predlog projekata.
Program ne predvia direktno uee neevropskih zemalja. Ipak, zemlje lanice

EU mogu u svojim nacionalnim programima prevideti neke aktivnosti na teritoriji
ili u saradnji sa nekom treom dravom. Otvoreno je uee za uesnike iz treih
zemalja na treninzima, dok su neke vrste treninga dizajnirane specijalno za tree
zemlje u kojima se treninzi i sprovode. Takoe se predvia bliska saradnja u sluaju
pojave bolesti ili zaraza u nekoj treoj zemlji.
Implementacija:
Za program je nadlena Evropska komisija, Generalni direktorat za zdravlje i potro-
ae, a implementacija je poverena Agenciji za potroae, zdravlje i hranu.
Uee Srbije:
Republika Srbija ne uestvuje direktno u programu.
Vie informacija:
Generalni direktorat za potroae i zdravlje:
http://ec.europa.eu/food/food/index_en.htm
Inicijativa Bolja obuka za sigurnost hrane:

http://ec.europa.eu/chafea/food/about.html
http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ
.L_.2014.189.01.0001.01.ENG

Zdravlje / Health Programm III
Evropski program Zdravlje usmeren je na unapreenje zdravlja u Evropi kroz

pruanje podrke saradnji izmeu zemalja lanica sa ciljem poboljanja poli-
tika u zdravstvenom sektoru.

trajanja: prethodnog Da upotpuni, podri i naglasi
20142020 budetskog vrednost politika zemalja
ciklusa: lanica za poboljanje zdravlja
Program stanovnika Unije i da umanji
Zajednice za nejednakosti na polju zdravlja
javno zdravlje kroz promociju zdravlja,
I (20032008) ohrabrivanje inovacija u
i Program zdravstvu, jaanje odrivosti
Budet: Zajednice zdravstvenih sistema i zatitu
graana Unije od ozbiljnih
449,39 za zdravlje II
prekograninih pretnji po
miliona evra (20082013).
zdravlje.
Tematski prioriteti:
Promocija zdravlja, prevencija bolesti i negovanje okruenja koje prua podrku
zdravom stilu ivota, imajui u vidu princip zdravlje u svim politikama;
Zatita graana Unije od ozbiljnih prekograninih pretnji po zdravlje;
Podrka inovativnim, efikasnim i odrivim zdravstvenim sistemima;
Olakan pristup boljem i sigurnijem sistemu zatite zdravlja za graane Unije.
Pored lanica EU i EFTA, i zemlje kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo u EU,
izmeu ostalih, mogu uestvovati u programu uz sklapanje Okvirnog sporazuma.
U programu mogu uestvovati nadlene ustanove, tela iz javnog sektora, istrai-
vake i zdravstvene institucije, univerziteti i institucije visokog obrazovanja, i ostale
institucije koje su:
Nevladine i neprofitne i u radu nezavisne od komercijalnog i industrijskog
sektora;
Aktivne na polju javnog zdravlja, imaju aktivnu ulogu u civilnom dijalogu na nivou
Unije i svojim radom doprinose bar jednom od specifinih ciljeva Programa;
Aktivne na nivou Unije i u bar polovini zemalja lanica uz izbalansiranu geogra-
fsku pokrivenost.
Implementacija:
Programom upravlja Evropska komisija uz pomo Izvrne agencije za potroae,
zdravlje i hranu (Consumers, Health and Food Executive Agency Chafea).
Uee Srbije:
Republika Srbija je izrazila interesovanje za uee u programu.
Vie informacija:
DG Health and Consumers (SANCO):
http://ec.europa.eu/health/programme/policy/index_en.htm
Consumers, Health and Food Executive Agency Chafea:

http://ec.europa.eu/chafea/health/index.html
82&from=EN

VIII Pravda, unutranja politika i
civilna zatita
Mehanizam za civilnu zatitu /

(Union) Civil Protection Mechanism
Evropska unija kroz Mehanizam za civilnu zatitu prua odgovore na prirodne

i izazvane katastrofe unutar Unije i van njenih granica. Ovaj Mehanizam je
izraz evropske solidarnosti, podrke, komplementarne i olakane koordinaci-
je aktivnosti zemalja lanica na polju civilne zatite. Od svog lansiranja 2001.
godine ovaj Mehanizam je vrio monitoring preko 300 katastrofa i primio pre-
ko 180 poziva za pomo.

trajanja: prethodnog Mehanizam predstavlja novi
20142020 budetskog pravni instrument koji za cilj
ciklusa: ima da ojaa saradnju izmeu
Mehanizam Unije i zemalja lanica i olaka
zajednice za koordinaciju na polju civilne
civilnu zatitu zatite kako bi se poboljala
(Community efikasnost sistema prevencije,
Civil Protection pripreme za prirodne i izazvane
Budet: Mechanism globalne katastrofe svih vrsta i
odgovora na njih.
223,78 2001)
miliona evra

86 VIII Pravda, unutranja politika i civilna zatita
Ciljevi:
Jak fokus na prevenciji od katastrofa sa procenama rizika i planiranjem
neophodne pomoi i upravljanja;
Poboljanje planiranja pomoi kroz formiranje Evropskih kapaciteta odgovora
na hitne sluajeve (European Emergency Response Capacity EERC), odno-
sno okupljanja volontera u cilju organizovanja preventivnih aktivnosti, jaanja
kapaciteta i efikasnosti pomoi;
Jaanje i transformacija posmatrakog i informativnog centra u Centar za ko-
ordinaciju hitne pomoi (Emergency Response Coordination Centre ERCC),
obezbeivanje njegove konstantne operativnosti i dostupnosti (24 asa nedelj-
no) i servisiranje zemalja lanica i Evropske komisije u olakanom intervenisanju
i koordinaciji civilne pomoi.
Specifini ciljevi:
Mehanizam ima za cilj da podri, dopuni i olaka kooridnaciju aktivnosti zemalja
uesnica u:
Postizanju visokog nivoa zatite protiv nesrea kroz prevenciju ili smanjenje po-
tencijalnih posledica, kroz podrku kulturi prevencije i kroz unapreenje sara-
dnje izmeu civilne zatite i ostalih relevantnih usluga;
Poveanju spremnosti zemalja lanica i Unije da odgovore na nesree;
Olakavanje brzog i efikasnog odgovora na nesree;
Jaanje svesti i pripremljenosti na nesree.
Aktivnosti:
Asistencija u civilnoj zatiti podrazumeva pruanje pomoi neposredno posle
katastrofe. To moe biti pomo u robi, angaovanje specijalno opremljenih timo-
va, ili pomo i koordinacija strunjaka poslatih na teren.
Mehanizam pomae i u hitnim sluajevima zagaenja mora, gde blisko sarauje
sa Evropskom agencijom za zatitu mora. Ukoliko kriza nastane u zemljama u
razvoju, civilna pomo uobiajeno biva udruena sa humanitarnom pomou EU.
Mehanizam prua zemljama lanicama mogunost da obuavaju svoje timove za
civilnu zatitu, razmenjuju primere dobre prakse, razmenjuju strunjake, zajedni-
ki sprovode akcije, poboljavaju kvalitet i dostupnost informacija o kriznim situa-
cijama, sprovode preventivne mere, jaaju svest o kriznom menadmentu, razviju
vodi za hitne situacije, urade mape rizinih podruja, ohrabruju istraivanja u cilju
promovisanja pokretljivosti u sluaju krize, razviju sistem ranog upozoravanja...
Svaka drava na svetu moe da pozove EU Mehanizam civilne zatite u pomo!
lanice Mehanizma mogu biti drave lanice EU, EFTA, lanice EEA, i zemlje
kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo uz sklapanje Okvirnog sporazuma.
Mehanizam u svom lanstvu trenutno ima 33 drave i to: 28 drava lanica EU,
Island, Lihtentajn, Norveka, BJR Makedonija i od septembra 2014. Crna Gora.
Implementacija:
Evropska komisija sprovodi finansijsku pomo Unije u skladu sa regulativom
966/2012. Centar za koordinaciju hitne pomoi (Emergency Response Coordi-
nation Centre ERCC) operativno je telo Mehanizma koje neprekidno prati hitne
sluajeve irom planete i koordinira reagovanjem zemalja lanica u sluaju krize.
Uee Srbije:
Republika Srbija je izrazila interesovanje za lanstvo u Mehanizmu za civilnu zatitu.
Korisnik pomoi je bila tokom velikih poplava maja 2014.
Vie informacija:
EU Civil Protection Mechanism
http://ec.europa.eu/echo/node/524
Relevantna odluka:
ELEX:32013D1313

Programi za osnaivanje pravosua i prava
Program Pravosue i program Prava, jednakost i dravljanstvo novi su pro-

grami EU koji podravaju aktivnosti na unapreenju evropske saradnje na
sprovoenju civilnih i krivinih zakona, aktivnosti koje omoguavaju graani-
ma EU bolje razumevanje i korienje njihovih graanskih prava i promociju
jednakosti. Programi podranim aktivnostima jaaju napore EU u borbi protiv
kriminala, trgovine narkoticima i tite prava optuenih ili rtava krivinih dela.
Program Pravosue i program Prava, jednakost i dravljanstvo konsoliduju est

programa iz budetskog perioda 20072013:
Krivino pravosue (Criminal Justice Programme)

Graansko pravosue (Civil Justice Programme)
Suzbijanje narkotika i informisanje (Drug Prevention and Information Pro-
gramme)
Borba protiv nasilja (Daphne III Programme)
Osnovna prava i dravljanstvo (Fundamental Rights and Citizenship Pro-
gramme)
Borba protiv diskriminacije i Rodna ravnopravnost, potprogrami PROGRES-a
Pravosue / Justice Programme
Vreme Budet: Opti cilj:

trajanja:
377,60 Da doprinese daljem razvoju
20142020 miliona evra evropskog pravosua
zasnovanog na meusobnom
priznavanju i poverenju, posebno
promociji saradnje u pravosuu i
na civilnim i krivinim pitanjima.
Specifini ciljevi:
Da olaka i podri saradnju u pravosuu i na civilnim i krivinim pitanjima;
Da podri i promovie trening u pravosuu, ukljuujui i kurseve jezika i pravne
terminologije;
Da olaka svima pristup pravosuu, ukljuujui promociju i podrku zatiti pra-
va rtava krivinih dela, istovremeno potujui prava na odbranu;
Da podri inicijative na polju politike borbe protiv narkotika, kao to su saradnja
pravosua i prevencija kriminala koji su blisko povezani sa ciljevima Programa.
Aktivnosti:
Analize, razvoj zajednikih metodologija, izrada studija, istraivanje i anketa,
evaluacije;
Organizovanje treninga: razmena strunjaka, organizacija treninga za trenere,
kurseva jezika i pravne terminologije;
Zajednika uenja, saradnja, aktivnosti u cilju podizanja svesti, razmena iskusta-
va i primeri dobre prakse, inovativni pristupi i iskustva, organizacija konferencija;
pruanje podrke glavnim uesnicima ije aktivnosti doprinose ostvarivanju ci-
ljeva Programa.

Prava, jednakost i dravljanstvo /

Rights, Equality and Citizenship
Vreme Budet: Opti cilj:

trajanja:
439,47 Da doprinese daljem razvoju na
20142020 miliona evra polju gde su jednakost i prava
promovisana, zatiena i efikasno
implementirana, a u skladu sa
Ugovorom o EU i Ugovorom o
funkcionisanju EU, Poveljom i
Meunarodnom konvencijom o
ljudskim pravima kojima je EU
pristupila.
Specifini ciljevi:
Da promovie efikasno sprovoenje i potovanje principa nediskriminacije;
Da sprei i bori se protiv rasizma, ksenofobije, homofobije i ostalih vidova ne-
tolerancije;
Da promovie i titi prava osoba sa invaliditetom;
Da promovie jednakost polova;
Da sprei i bori se protiv svih oblika nasilja prema deci, mladima i enama, kao
i nasilja nad ostalim grupama;
Da promovie i titi prava deteta;
Da doprinese zatiti privatnih i linih podataka;
Da promovie i pobolja ostvarivanje prava koja proistiu iz dravljanstva;
Da omogui potroaima i preduzetnicima da na unutranjem tritu ostvare
svoja prava koja proistiu iz evropskog zakonodavstva.
Aktivnosti:
Analize, razvoj zajednikih metodologia, izrada studija, istraivanja i anketa, eva-
luacije;
Organizovanje treninga: razmena strunjaka, organizacija treninga za trenere,
kurseva jezika i pravne terminologije;
Zajednika uenja, saradnja, aktivnosti u cilju podizanja svesti, razmena
iskustava i primera dobre prakse, inovativnih pristupa i iskustava, organizacija
konferencija;
Pruanje podrke glavnim uesnicima ije aktivnosti doprinose ostvarivanju
ciljeva Programa.
Implementacija:
Za implementaciju Programa je nadlena Evropska komisija.
Institucije i tela osnovana u zemljama EU, pod odreenim uslovima u lanicama
EFTA i zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, pod uslovom da sklope
Okvirni sporazum sa Evropskom komisijom.
Uee Srbije:
Republike Srbija za sada ne uestvuje u programima.
Vie informacija:
DG Justice:
http://ec.europa.eu/justice/newsroom/news/20111115_en.htm
Relevantna regulativa programa Pravosue:

:0083:EN:PDF
Relevantna regulativa programa Prava, jednakost i dravljanstvo:

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:354:0062:00
72:EN:PDF

IX Zatita granica, azil i
migraciona politika
Fond za azil, migracije i integraciju /

Asylum, Migration and Integration Fund AMIF
Fond za azil, migracije i integracije se fokusira na kretanja ljudi i integrisano

upravljanje migracijama. Fond podrava aktivnosti koje su usmerene na sve
aspekte migracija, azilante, legalne migracije, integraciju i povratak onih koji
u EU borave ilegalno.

trajanja: prethodnog Cilj programa je da pomogne
20142020 budetskog uspostavljanje efikasnog
ciklusa: upravljanja tokovima migracija,
Fond za i sprovoenje, jaanje i razvoj
izbeglice zajednikog stava Unije o
(20082013), pitanjima azila i imigracija.
Fond za
integracije
Budet: (20072013)
i Fond za
3.137,42 povratak
miliona evra (20082013).

94 IX Zatita granica, azil i migraciona politika
Fond doprinosi ostvarenju etiri specifina cilja:

Azil jaanje i razvoj Zajednikog evropskog sistema azila (Common European
Asylum System CEAS) kroz efikasno i jedinstveno sprovoenje referentnih
zakona EU;
Legalne migracije i integracije podrka legalnim migracijama u zemlje EU u
skladu sa potrebama trita rada i efektivnoj integraciji migranata iz zemalja koje
nisu lanice EU;
Povratak pojaati strategije fer i efikasnog povratka kao doprinos borbi protiv
ilegalnih migracija, sa naglaskom na odriv i efikasan proces povratka;
Solidarnost osigurati da lanice EU koje su najvie pogoene tokovima mi-
gracija i azilantima mogu da raunaju na solidarnost drugih drava lanica EU.
Fond takoe obezbeuje sredstva za aktivnosti Evropske mree za migracije
(European Migration Network EMN) koja opsluuje evropske institucije i nadle-
ne institucije zemalja lanica aktuelnim informacijama o migracijama i azilantima,
objektivnim, pouzdanim i uporednim podacima u cilju daljeg kreiranja politika.
Aktivnosti:
Zajednika uprava (2.752 miliona, tj. 88% budeta AMIF-a) se odnosi na
sprovoenje viegodinjih nacionalnih programa. Ovi programi su priprema-
ni u partnerstvu nadlenih institucija sa brojnim zainteresovanim stranama,
ukljuujui i civilni sektor zemalja EU. Oko 11% tih sredstava se relocira na
Specifine aktivnosti, koje se takoe sprovode kroz nacionalne programe, ali
odgovaraju pre svega na prioritete EU i pruaju podrku Evropskom programu
za relokaciju.
Direktna uprava (385 miliona, tj. 12% budeta AMIF-a) odnosi se na aktivnosti
Unije i Pomo u hitnim sluajevima (Emergency assistance) u okviru godinjih
radnih programa.
Neke od konkretnih aktivnosti koje se finansiraju kroz ovaj instrument mogu biti:
Poboljanje prijema i smetaja azilanata; mere informisanja i kampanje u zemljama
van EU o uslovima za legalne migracije; edukacija i uenje jezika za neevropske
dravljane, pomo ugroenim osobama iz AMIF ciljnih grupa; razmena informacija
i saradnja meu zemljama EU i obuka osoblja o relevantnim AMIF temama.
lanice EU (izuzev Danske), i to dravne ili federalne nadlene institucije, javna
tela na lokalnom nivou, nevladine organizacije, humanitarne organizacije, priva-
tne i javne pravne firme, edukativne i istraivake organizacije.
Program na osnovu Globalog prilaza migracijama i mobilnosti Unije podrava
nacionalne programe koji ukljuuju i tree zemlje, a posebno u pogledu spro-
voenja sporazuma o readmisiji, mobilnih partnerstava i programa regionalne
zatite.
Implementacija:
Evropska komisija je nadlena za sprovoenje programa, odnosno Generalni di-
rektorat za unutranje poslove (DG Home Affairs).
Uee Srbije:
Republika Srbija ne uestvuje u AMIF.
Vie informacija:
DG Home Affairs:
http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/financing/fundings/migration-
asylum-borders/asylum-migration-integration-fund/index_en.htm
ELEX:32014R0516

Fond za unutranju bezbednost/

Internal Security Fund ISF
Fond za unutranju bezbednost obezbeuje dravama lanicama adekvatnu

finansijsku podrku Uniije u cilju daljeg postizanja ciljeva politika i odgovor na
izazove na polju unutranje bezbednosti.
Vreme Programi iz prethodnog Opti cilj:

trajanja: budetskog ciklusa: Fond za
20142020 Fond podrava sprovoenje unutranju
aktivnosti koje su u periodu 2007 bezbednost
2013 bile podrane Fondom za EU predstavlja
spoljne granice (External Borders instrument za
Fund EBF) i programima sprovoenje
Prevencija i borba protiv kriminala Strategije
(Prevention of and Fight against unutranje
Crime ISEC) i Upravljanje bezbednosti
Budet: spreavanjem, spremnou i i evropsku
3.764,23 posledicama terorizma i ostalih saradnju na
miliona evra po bezbednost relevantnih rizika primeni zakona,
(Prevention, Preparedness and ukljuujui
Consequence Management of upravljanje
Terrorism and other Security- evropskim
related Risks CIPS). granicama.
Fond ine dva instrumenta:

I Granice i vize (ISF-Borders)
Glavni cilj instrumenta Fonda za granice i vize je da osigura visok nivo bezbednosti
u Uniji, obezbeujui istovremeno olakana legalna kretanja.
Specifini ciljevi ovog instrumenta su:
Granice: postizanje jedinstvene kontrole spoljnih granica kroz podrku integri-
sanom upravljanju granica, harmonizaciji mera granine uprave unutar Unije i
razmenom informacija izmeu zemalja lanica i izmeu EU i Frontex-a u cilju
zaustavljanja ilegalnih migracija i obezbeivanjem nesmetanih prelaza preko
spoljnih granica.
Vize: efikasna obrada engen viza kroz podrku zajednike vizne politike koja
za cilj ima olakana legalna kretanja unutar EU, obezbeivanjem visokog nivoa
usluga podnosiocima molba za vize, osiguravajui pri tome jednak tretman za
neevropske dravljane i borbu protiv ilegalnih migracija.
ISF-Borders: 2,76 milijardi evra

Zajednika uprava 1,55 milijardi evra;
Direktna uprava 1,06 milijardi evra;
Posebna tranzit ema (Litvanija) 154 miliona evra.
II Saradnja policije i prevencija kriminala (ISF-Police)

Glavni cilj instrumenta Fonda za saradnju policije i prevenciju kriminala je da osigura
visok nivo bezbednosti u EU.
Specifini ciljevi ovog instrumenta su:

Borba protiv kriminala: borba protiv prekograninog i organizovanog krimina-
la, ukljuujui terorizam, i saradnja nadlenih institucija na sprovoenju zakona,
ukljuujui EUROPOL i ostala relevantna tela EU, sa relevantnim neevropskim i
meunarodnim organizacijama;
Upravljanje rizicima i krizama: jaanje kapaciteta zemalja lanica i Unije da
efikasno upravljaju za bezbednost relevantnim rizicima i krizama, i priprema za
zatitu ljudi i kritinih infrastruktura od teroristikih napada i ostalih po bezbe-
dnost relevantnih incidenata.

ISF-Police: 1,04 milijarda evra,

Zajednika uprava 662 miliona evra,
Direktna uprava 342 miliona evra.
Aktivnosti:
Fond prua podrku irokom opsegu inicijativa uspostavljanje i upravljanje IT
sistemima, nabavka opreme, promocija i razvoj obuka i obezbeivanje administra-
tivne i operativne koordinacije saradnje.
Sve zemlje lanice EU, izuzev Irske i Velike Britanije, kao i pridruene engen
drave (Island, Norveka, Lihtentajn i vajcarska) uestvuju u implementaciji
instrumenta Granice i vize.
Sve zemlje lanice EU, izuzev Irske i Velike Britanije, uestvuju u implementaciji
instrumenta Saradnja policije i prevencija kriminala.
Korisnici mogu biti nadlene nacionalne ili federalne institucije, javne institucije
na lokalnom nivou, nevladine i humanitarne organizacije, privatna i javna predu-
zea, edukativne i istraivake organizacije.
Tree zemlje uestvuju kroz nacionalne programe zemalja lanica.
Implementacija:
Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat za unutranje poslove DG Home
Affairs je nadlena za sprovoenje programa.
Uee Srbije:
Republika Srbija nije kvalifikovana da uestvuje u programu, ali uestvuje u ostva-
rivanju ciljeva Strategije unutranje sigurnosti pripremama za lanstvo i jaanjem
kapaciteta finansiranih iz Instrumenta za pretpristupnu pomo IPA.
Vie informacija:
DG Home Affairs:
http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/policies/borders-and-
visas/index_en.htm
Regulativa, ISF Granice i vize:

http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=PE%20141%20
2013%20REV%201
Regulativa, ISF policija:

http://register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=PE%20135%20
2013%20REV%201

X Odrivi rast: prirodni resursi
Program za ZS i klimatske aktivnosti (LIFE) /

Programme for the Environment and Climate Action (LIFE)
Program Life ima za cilj poboljanje i sprovoenje politika i zakonodavstva na

polju zatite ivotne sredine i klimatskih promena u EU. Ostvarenjem svojih
ciljeva program Life doprinosi odrivom razvoju i ciljevima strategije Evropa
2020, kao i relevantnim strategijama i planovima Unije na polju zatite ivotne
sredine i klime.
Budet:
Vreme Programi iz
trajanja: 3.456,66 prethodnog
miliona evra
20142020 budetskog
ciklusa:
Life+
Ciljevi:
Da doprinese efikasnom korienju resursa, smanjenju ugljenika i elastinosti
ekonomije sa aspekta zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine i sprea-
vanja gubitka biodiverziteta, ukljuujui pruanje podrke mrei Natura 2000 i
borbi protiv degradacije ekosistema;
Da unapredi razvoj, sprovoenje i primenu relevantnih zakona i politika Unije, pro-
movie, integrie i odredi prioritetne ciljeve politika zatite ivotne sredine i klime;

102 X Odrivi rast: prirodni resursi
Da podri bolju upravu zatite ivotne sredine i klime na svim nivoima, bolju
ukljuenost organizacija civilnog drutva, nevladinih organizacija i lokalnih akte-
ra, podri implementaciju Akcionog programa za ZS.
Program je podeljen u dva potprograma:
Potprogram za ivotnu sredinu (2.592.5 miliona evra)

Prioritetne oblasti:
Efikasno korienje resursa i ivotne sredine;
Priroda i biodiverzitet;
Upravljanje i informisanje o ivotnoj sredini.
Potprogram za klimatske aktivnosti (864,2 miliona evra)

Prioritetne oblasti:
Migracije uslovljene klimatskim promenama;
Prilagoavanje klimatskim promenama;
Upravljanje i informisanje o klimatskim promenama.
Aktivnosti:
Bespovratnom pomou (81% budeta programa) su finansirani:
Pilot projekti;
Demonstrativni projekti;
Primeri najbolje prakse;
Integrisani projekti;
Projekti tehnike podrke;
Projekti za izgradnju kapaciteta;
Pripremni projekti;
Projekti u cilju informisanja i podizanja svesti;
Svi ostali projekti neophodni za postizanje ciljeva programa.
Programiranje programa je podeljeno u dve faze:
I Viegodinji programa rada za period 20142017;
II Viegodinji program rada 20182020.
Sufinansiranje:
U zavisnosti od faze programiranja, tipa projekta i potprograma, projekti se finansi-
raju u iznosu od: 55% (na primer, ostali projekti u II fazi), 60% (ostali projekti u I fazi;
integrisani projekti, pripremni projekti i projekti tehnike pomoi), 60%-75% tradici-
onalni projekti u oblasti Priroda i biodiverzitet, 100% projekti za izgradnju kapaciteta.
Program sufinansira javne i privatne institucije i tela iji rad doprinosi postizanju
ciljeva programa.
Institucije i tela osnovana u zemljama EU, pod odreenim uslovima EFTA la-
nice i zemlje kandidati i potencijalni kandidati, pod uslovom sklapanja Okvirnog
sporazuma o ueu u programu.
Implementacija:
Programom upravlja Evropska komisija (DG Environment i DG Climate Action).
U nekim komponentama Komisija je za sprovoenje ovlastila Izvrnu agenciju za
mala i srednja preduzea (EASME).
Uee Srbije:
Oekuje se da Republika Srbija izrazi interesovanje za uee u programu u 2015.
godini.
Vie informacija:
DG Enviroment:
http://ec.europa.eu/environment/life/index.htm
:0208:EN:PDF

XI Globalna Evropa
Inicijativa Volonteri za humanitarnu pomo EU /

EU Aid Volunteers
Evropska unija je najvei svetski donator humanitarne pomoi koja obe-

zbeuje gotovo 50% ukupne svetske humanitarne pomoi. Ugovorom o fu-
nkcionisanju Evropske unije, u lanu 214 je postavljen temelj za formiranje
evropskog tela za volontersko pruanje humanitarne pomoi, koje kroz ovu
Inicijativu postaje od 2015. i operativno. Inicijativa Volonteri za humanitarnu
pomo EU jeste komplementarna sa odgovarajuim politikama i instrumenti-
ma Unije, posebno s politikom humanitarne pomoi Unije, politikom razvojne
saradnje i Mehanizmom Evropske unije za civilnu zatitu.

trajanja: prethodnog Doprinos jaanju kapaciteta
20142020 budetskog Unije u pruanju humanitarne
ciklusa: pomoi utemeljene na
Evropska komisija potrebama i usmerene na
je, u cilju definisanja ouvanje ivota, spreavanje
najbolje prakse, kako ili olakavanje ljudske
za volontere tako i za patnje i ouvanje ljudskog
organizacije, od 2011. dostojanstva, te na jaanje
do 2013. podrala kapaciteta i otpornosti izloenih
Budet: zajednica u treim zemljama,
12 pilot projekata kao
147,9 pripremu za definisanje ili onih koje su pogoene
miliona evra inicijative. katastrofama, posebno
pripravnou na katastrofe,
smanjenjem rizika od katastrofa
i jaanjem veza izmeu
pomoi, obnove i razvoja.

106 XI Globalna Evropa
Specifini ciljevi:
Doprinos jaanju poboljanja kapaciteta Unije za pruanje humanitarne pomoi;
Unapreivanje vetina, znanja i kompetencija volontera na podruju humanita-
rne pomoi i uslova za njihovo uestvovanje;
Izgradnja kapaciteta organizacija primaoca pomoi i jaanje volonterizma u tre-
im zemljama;
Komuniciranje naela Unije za humanitarnu pomo dogovorenih u Evropskom
konsenzusu o humanitarnoj pomoi;
Jaanje usklaenosti i doslednosti volontiranja u dravama lanicama u cilju
poveanja mogunosti za graane Unije da uestvuju u aktivnostima i operaci-
jama humanitarne pomoi.
Aktivnosti:
Razvoj i odravanje standarda i postupaka u pogledu kandidata i volontera za
humanitarnu pomo EU;
Razvoj i odravanje mehanizma sertifikovanja organizacija poiljaoca i primao-
ca;
Utvrivanje i odabir kandidata za volontere;
Uspostavljanje programa obuke i podrka obuci i stairanju;
Uspostavljanje, odravanje i auriranje baze podataka volontera za humanitarnu
pomo EU;
Upuivanje volontera za humanitarnu pomo EU u cilju pruanja podrke i na-
dopunjavanja humanitarne pomoi u treim zemljama;
Izgradnja kapaciteta organizacija primaoca;
Uspostavljanje i upravljanje mreom za inicijativu Volonteri za humanitarnu po-
mo EU-a;
Komunikacija i podizanje svesti;
Dodatne aktivnosti koje jaaju odgovornost, transparentnost i efikasnost inicija-
tive Volonteri za humanitarnu pomo EU.
Graani i organizacije poiljaoci iz EU i izmeu ostalih zemalja kandidata i po-
tencijalnih kandidata uz sklapanje odgovarajueg Okvirnog sporazuma sa EU
o ueu u programu. Program e za prijavu kandidata (volontera) biti otvoren
od 2015. godine.
Implementacija:
Za implementaciju programa je nadlena Evropska komisija, a tehniku podrku
prua Izvrna agencija za obrazovanje, audio-vizualizaciju i kulturu.
Uee Srbije:
Republika Srbija za sada nema sklopljen Okvirni sporazum o ueu u programu.
Vie informacija:
DG Humanitarian Aid and Civil Protection (ECHO)
http://ec.europa.eu/echo/en/what/humanitarian-aid/eu-aid-volunteers
EACEA Education, Audiovisual and Culture Executive Agency:

http://eacea.ec.europa.eu/eu-aid-volunteers_en
ELEX:32014R0375

Uee Republike Srbije u EU programima 20142020
Programi iz Novi programi

Budet Uee RS
perioda EU
20142020 (novembar 2014)
20072013 20142020
FP7, CIP (ICT-PSP Okvirni sporazum potpisan jula

Horizont 2020 77.028.300.000
& IEE), EIT 2014.
Izraeno interesovanje;
Okvirni sporazum u proceduri;
CIP-EIP COSME 2.298.243.000
Ukljuenje u novi program od
2015. godine.
PROGRESS, Uee u Programu otvoreno
Employment
EURES, European i za Republiku Srbiju; nije
and Social 919.469.000
Progress iskazano interesovanje za
Innovation EaSI
Microfinance Facility uee.
Lifelong Learning,
Youth in Action,
Okvirni sporazum potpisan
Erasmus Mundus, Erasums+ 14.700.000.000
juna 2014.
ALFA III, Tempus,
Edulink, ICI
Marco Polo II Conecting

Program ne predvia
Europe Facility 21.936.760.000
TEN-T 2007-2013 punopravno uee RS.
CEF
GEMS Copernicus 4.291.480.000 Izraeno interesovanje.
FP7 Flagship Program ne predvia
Galileo 7.071.730.000
Project punopravno uee RS.
Izraeno interesovanje;
Okvirni sporazum u proceduri;
Customs 2013 Customs 2020 547.300.000
Ukljuenje u novi program od
2015.
Fiscalis 2013 Fiskalis 2020 223.366.000 Izraeno interesovanje
Budet Uee RS
perioda EU
20142020 (novembar 2014)
20072013 20142020
Program ne predvia
Pericle Pericle 2020 7.344.000
punopravno uee RS
Uee u Programu otvoreno
i za Republiku Srbiju; nije
Hercule II Hercule III 104.918.000
iskazano interesovanje za
uee.
Culture,
Okvirni sporazum potpisan
MEDIA, MEDIA Creative Europe 1.462.720.000
juna 2014.
Mundus
Europe for Citizens Potpisan Okvirni sporazum;
programme Europe for
185.468.000 Ukljuenje u novi program od
Citizens
(2007-2013) 2015.
Uee u Programu otvoreno i
Consumer
Consumer za Republiku Srbiju;
Programme 188.830.000
Programme Nije iskazano interesovanje za
(2007-2013)
uee.
Food and Feed Program ne predvia
Food and Feed 1.891.936.000
(2007-2013) punopravno uee RS
Community action:
public health (2003- Health
449.394.000 Izraeno interesovanje
2008) Programme III
health (2008-2013)
Community
Civil Protection
Civil Protection 223.776.000 Izraeno interesovanje
Mechanism
Mechanism 2001
Civil Justice
Programme Uee u Programu otvoreno i
Criminal Justice za Republiku Srbiju;
Justice
Programme 377.604.000
Programme Nije iskazano interesovanje za
Drug Prevention
and Information uee.
Programme


Budet Uee RS
perioda EU
20142020 (novembar 2014)
20072013 20142020
Daphne III, Fun-

damental Rights Uee u Programu otvoreno i
and Citizenship za Republiku Srbiju;
Rights, Equality
Programme, PRO- 439.473.000
and Citizenship Nije iskazano interesovanje za
GRESS: (Anti-discri-
mination & Gender uee
equality)
European Refugee
Fund (ERF)
Asylum,
European Integrati- Migration and Program ne predvia
3.137.420.000
on Fund (EIF) Integration punopravno uee RS
Fund AMIF
European Return
Fund (RF)
External Borders
Fund (EBF)
Internal
Prevention of and Program ne predvia
Security Fund 3.764.230.000
Fight against Crime punopravno uee RS
ISF
(ISEC)
CIPS
za Republiku Srbiju;
Nije iskazano interesovanje za
Life+ LIFE 3.456.655.000
uee;
Oekuje se pokretanje
procedure u 2015.godini.
ECHOs 12 Pilot EU Aid za Republiku Srbiju;
147.936.000
Projects Volunteers Nije iskazano interesovanje za
uee;
Pregled EU programa 20142020
(za koje je RS kvalifikovana)
Naziv programa Cilj programa Potencijalni uesnici
Podrka inovacijama i istraivanju,

razvoj tehnologija, promocija nauke, Nadlene institucije, istraivaki i obrazovni centri, univer-
Horizont 2020
mobilnost i povezivanje u sektoru nau- ziteti, instituti, naunici, preduzea, institucije koje daju po-
Horizon 2020
ke, jaanje naune infrastrukture, ino- drku razvoju i promociji nauke.
vativnost MSP-a
Evropski program
za podsticanje kon-
Podrka konkurentnosti, razvoju i odr-
kurentnosti MSP-a Mala i srednja preduzea, institucije koje deluju na podsti-
ivosti evropskog preduzetnitva, po-
COSME -Programme for canju, promociji i podrci preduzetnitva.
sebno MSP-a.
the Competitiveness of
enterprises and SMEs
Program za zapo-
Nacionalne, regionalne i lokalne nadlene institucije; slube
ljavanje i socijalne
Promocija zapoljavanja, socijalne za- za zapoljavanje; socijalni partneri; nevladine organizacije;
inovacije Employment
tite, socijalne inkluzije i radnih uslova. visokoobrazovne ustanove i istraivaki centri; nacionalne
and Social Innovation
agencije za statistiku; mediji.
EaSI
Strune kole i struni obrazovni i edukatini centri (VET);
firme, socijalni partneri i ostali predstavnici u oblasti rada,
komore, poslovne organizacije. Organizacije aktivne na
Isticanje vetina i zapoljivosti, moder- polju strunog obrazovanja, nadlene institucije za politiku
nizacija obrazovanja, obuka i poslova strunog obrazovanja, visokokolske ustanove, udruenja
Erasmus+
za mlade; jaanje kapaciteta i profesi- profesora, organizacije za obrazovanje odraslih, javne usta-
onalizma u oblasti sporta. nove nadlene za sport, sportske organizacije, organizatori
nacionalnih sportskih dogaaja u okviru evropskih dogaa-
Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020

ja u oblasti sporta; mladi izmeu 13 i 30 godina, omladin-
ske organizacije i one aktivne na polju politike mladih.
111
112
Osmatranje Zemlje u cilju pruanja in- Nacionalne, regionalne i lokalne institucije nadlene za est
formacija korisnicima iz oblasti ivotne oblasti (kopno, mora, atmosfera, upravljanje vanrednim
Kopernikus
sredine, civilne zatite i bezbednosti i situacijama, bezbednost i klimatske promene), univerzite-
Copernicus
dalje dostavljanje informacija u cilju i- ti, istraivaki i razvojni centri, centri za izradu studija koje
XI Globalna Evropa
roke primene. doprinose razvoju tehnike i politika.
Podrka funkcionisanju i modernizaciji

Carina 2020
carinske unije u cilju jaanja unutra- Nadlene carinske institucije
CUSTOMS 2020
njeg trita.
Unapreenje adekvatnog funkcionisa-

Fiskalis 2020
nja poreskog sistema u unutranjem Nadlene poreske institucije
FISCALIS 2020
tritu Unije.
Herkul III Zatita finansijskih interesa Unije, bor- Nacionalne i regionalne nadlene institucije, istraivake i
ba protiv prevara, korupcije i ostalih obrazovne institucije i neprofitne institucije koje jaaju aktiv-
Hercule III vidova ilegalnih aktivnosti. nosti Unije na polju zatite finansijskih interesa.
Ouvanje, razvoj i promocija evropskih
Kreativna Evropa kultura i jezika i evropskog kulturnog Javna i privatna tela, organizacije i preduzea iz kulturnog i
Creative Europe naslea, jaanje i konkurentnost evrop- kreativnog sektora.
skog kulturnog i kreativnog sektora.
Doprinos razumevanju Unije, njene Svi zainteresovani aktivni na promociji evropskog graan-
Evropa za graane i istorije i razliitosti; promocija evrop- stva i intergracije, lokalne i regionalne nadlene institucije i
graanke Europe for skog graanstva i poboljanje uslova organizacije, tvining odbori, think-tanks, organizacije civil-
Citizens za graansko i demokratsko uee nog drutva, kulturne, omladinske, obrazovne i istraivake
na nivou EU. organizacije.
Vladine institucije, javne organizacije, evropske i nacional-
Program za zatitu
ne organizacije za zatitu potroaa, nevladine i neprofit-
potroaa Consumer Visok nivo zatite potroaa
ne organizacije nezavisne od industrijskog i komercijalnog
Programme
sektora.
Nadlene ustanove, tela iz javnog sektora, istraivake

Zdravlje Health Podrka politikama zemalja lanica za po- i zdravstvene institucije, univerziteti i institucije visokog
Programm III boljanje zdravlja stanovnika Unije. obrazovanja, i ostale institucije pod jasno definisanim
uslovima.
Jaanje saradnje zemalja lanica i laka
Mehanizam za
koordinacija na polju civilne zatite u cilju Nadlene institucije zemalja lanica, a bespovratna
civilnu zatitu
poboljanja efikasnosti sistema prevencije, sredstva mogu se dodeliti pravnim osobama koje
Civil Protection
pripreme za prirodne i izazvane globalne podleu privatnom ili javnom pravu.
Mechanism
katastrofe svih vrsta i odgovora na njih.
Doprinos daljem razvoju evropskog pravo-
Pravosue Nadlene institucije, javne i neprofitne organizacije,
sua, promocija saradnje u pravosuu i na
Justice Programme strukovne organizacije, istraivaki i obrazovni centri.
civilnim i krivinim pitanjima.
Prava, jednakost i
dravljanstvo Nadlene institucije, javne i neprofitne organizacije,
Dalji razvoj na polju jednakosti i prava.
Rights, Equality and istraivaki i obrazovni centri.
Citizenship
LIFE
Poboljanje i sprovoenje politika i zako-
Programme for the Javne i privatne institucije i organizacije iji rad dopri-
nodavstva na polju zatite ivotne sredine
Environment and nosi postizanju ciljeva programa.
i klimatskih promena.
Climate Action (LIFE)
Jaanje kapaciteta Unije u pruanju humani-
tarne pomoi, ouvanje ivota, spreavanje
Volonteri za i olakavanje ljudske patnje, ouvanje ljud-
humanitarnu pomo skog dostojanstva, jaanje kapaciteta i ot-
Graani i organizacije poiljaoci pomoi
EU pornosti izloenih zajednica u treim zemlja-
EU Aid Volunteers ma ili onih koje su pogoene katastrofama,
smanjenjem rizika od katastrofa i jaanjem
Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020

veza izmeu pomoi, obnove i razvoja.
113
Napomene
Korisni saveti za pripremu projekata
Poznavanje ireg konteksta:

Priprema predloga projekta podrazumeva sagledavanje ireg konteksta postavlja-
nja ciljeva, pa samim tim i rezultata koje projektom elite da postignete. Ukoliko ne-
mate iskustva u pripremi i sprovoenju evropskog projekta, poklonite vie vremena
upoznavanju evropskih strategija, a za period 20142020. najvanija je strategija
Evropa 2020, i naglasite na koji nain se ciljevi vaeg projekta uklapaju u ciljeve ove
Strategije.
Poznavanje tematskih strategija:

Evropa 2020 kao skup irih ciljeva je samo okvir u koji je potrebno uklopiti tematske
ciljeve iz oblasti za koju pripremate projekat. Iako ova strategija sadri niz inicijati-
va, odnosno detaljnije definisane (horizontalne) ciljeve, potrebno je poznavati i one
strategije koje definiu evropske ciljeve u datoj oblasti. Ukoliko niste sigurni sa po-

116 Napomene
znajete sve relevatne evropske strategije iz oblasti vaeg delokruga rada, poite od
relevatnih regulativa koje su u brouri navedene za svaki program i fond posebno.
Ove regulative e vam pomoi da se upoznate sa istorijom programiranja, relevan-
tnim strategijama, na primer Svetske zdravstvene organizacije ili Ujedinjenih nacija
sa ijim ciljevima su usklaeni i evropski ciljevi, kao i svim evropskim startegijama
od kojih se pri definisanju ciljeva programa polo. Tu ete nai i dodatne informa-
cije o eljenoj strukturi projekata, uloge uesnika i uslova koje je za jedan uspean
predlog potrebno zadovoljiti. Tako ete, sa jedne strane, bolje upoznati pravnu
evropsku terminologiju, a sa druge, bolje upoznati vrednosti i principe na kojima
funkcionie EU. Vaa strunost, dobra informisanost udruena sa evropskim se-
nzibilitetom vas ine poeljnim partnerom u svim oblicima saradnje sa EU.
Priprema predloga projekta:
Radni programi:
U cilju blagovremene pripreme i planiranja projekta predlaemo vam da pratite go-
dinje radne programe u kojima su date informacije, izmeu ostalog i o svim plani-
ranim pozivima za dostavljanje predloga projekta za naredni period.
Struktura projekta:
Paljivo itajte dokumentaciju vezanu za poziv za dostavljanje predloga projekta
kao to su: prirunici sa detaljnim informacijama i uputstvima, uslovima ko moe
da uestvuje, koliko partnera je potrebno, kako ih pronai, formulari, uputstva kako
popuniti formular, kako dostaviti predlog projekta, rokovi, kako se vri ocenjivanje, i
sl. Ukoliko postoji domaa agencija ili kontakt punkt za odreeni program, svakako
kontaktirati i konsultovati se.
Partneri:
Evaluatorima vaeg predloga mora biti jasno kakva je uloga svakog partnera u pro-
gramu kao i struktura vae saradnje. Zato paljivo odaberite partnere u skladu sa
definisanim uslovima programa. Neki programi podrazumevaju sklapanje ugovora
izmeu partnera kojima se ova saradnja definie.
Dodatna sredstva:
Imati u vidu da EU uglavnom ne finansira u potpunosti projekat, potrebno je obe-
zbediti sredstva i iz drugih izvora.
Planiranje projekta:
Za pripremu jednog projekta je potrebno uvek vie vremena nego to vam se to u
poetku ini. Redovna komunikacija sa projektnim partnerima je kljuni faktor.
Inovativni karakter:
Arhiva ve realizovanih projekta moe da bude od velike koristi, no treba imati u
vidu da va projekat mora da bude inovativan, tj. da jedna ideja nee biti ponovo
podrana.
Dodatne informacije i pojanjenja
Okvirni sporazum
U tekstu esto pominjan Okvirni sporazum (negde se on naziva i Meunarodni
sporazum) sa EU podrazumeva, u cilju njegovog sklapanja, niz aktivnosti zaintere-
sovane zemlje za ukljuivanje u program. Konkretno, potrebno je da drava koja
ima pravo da uestvuje prvo izrazi interesovanje za uee u programu, potom
Evropska komisija ocenjuje kapacitete za uee, pokree se proces pregovora
gde se usklauju dimenzije uea sa ocenjenim kapacitetima, definie se Okvirni
sporazum o ueu i konano uplauje ulaznica. Cena ulaznice se razlikuje od
programa do programa, a iznosi od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada
evra godinje. Iako programiranje pomoi IPA za Srbiju ve ukljuuje vei deo ovih
sredstava, Vlada Republike Srbije kroz budet obezbeuje neophodna dodatna
sredstva. U tom cilju, a na osnovu iskustava i rezultata iz uea u programima

118 Napomene
EU u periodu 20072013, Vlada izraava interesovanje za uee u odreenom

programu onda kada oceni da su kapaciteti potencijalnih nacionalnih institucija za
uspeno uee dovoljno jaki, tj. da se plaanje ulaznice isplati. Organizovano
pokretanje inicijative potencijalnih nacionalnih uesnika u programu moe biti do-
bar predznak za iskazivanje interesa, no pri tome treba imati u vidu da je potre-
bno dosta vremena od pokretanje inicijative do potpisivanja Okvirnog sporazuma.
Primer: od pokretanja inicijative civilnog sektora za uee u programu Evropa za
graane i graanke i zagovaranja uea do konanog ukljuenja u program bilo
je potrebno tri godine.
Tipovi intervencija
Najei model za uee u programima EU je kroz implementaciju projekata,
odnosno dodeljivanjem bespovratne pomoi, granta. Oni mogu, ali i ne moraju
biti oglaavani. Nekim programima su, uz dug proces pripreme, podrani nacio-
nalni programi u datoj oblasti, odnosno njima definisani projekti. Usvajanjem naci-
onalnih programa, Evropska komisija praktino podrava ciljeve i aktivnosti zemlje
uesnice, to kao konani rezultat ne mora dati objavljivanje javnih poziva za do-
stavljanje predloga projekta.
Uz projekte planiranim sredstvima se vre i javne nabavke, koje su takoe predvi-

ene godinjim radnim programima. One pokrivaju irok aspekt nabavki: od na-
ruenih istraivanja i studija, do nabavki opreme i materijala. Uee na tenderima
je moda posebno interesantna tema za preduzea, posebno MSP u Srbiji, u cilju
jaanja konkurentnosti i izlaska na evropsko trite.
Izvori informacija
Evropska komisija
http://ec.europa.eu/index_en.htm
EUR-Lex:
http://eur-lex.europa.eu/homepage.html?locale=en
Vlada Republike Srbije
http://www.srbija.gov.rs/
Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije
http://www.seio.gov.rs/pocetna.102.html
Fondacija Tempus - Erazmus+ kancelarija za Srbiju
http://www.tempus.ac.rs/sr/Erazmus/Srbija-u-Erazmus-Plus-programu/
Desk Kreativna Evropa Srbija
http://www.kreativnaevropa.rs/lat/kreativna-evropa/o-programu/
Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade Republike Srbije
http://civilnodrustvo.gov.rs/evropa-za-gradjane-i-gradjanke/

Vani dokumenti
Strategija Evropa 2020

http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm
I Prioriteti i 7 vodeih inicijativa
Pametan rast
http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/priorities/smart-
growth/index_en.htm
1. Digitalna agenda http://ec.europa.eu/digital-agenda/
2. Inovativna Unija http://ec.europa.eu/research/innovation-union/index_
en.cfm
3. Mladi u pokretu http://europa.eu/youthonthemove/index_en.htm
Odriv rast
http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/priorities/sustainable-
growth/index_en.htm

122 Vani dokumenti
4. Efikasno koriene resursa

http://ec.europa.eu/resource-efficient-europe/index_en.htm
5. Industrija u eri globalizacije: An industrial policy for the globalisation era
http://ec.europa.eu/enterprise/policies/industrial-competitiveness/
industrial-policy/index_en.htm
Inkluzivan rast
6. Agenda za nove vetine i radna mesta
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=958
7. Evropska platforma za borbu protiv siromatva
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=961&langId=en
II Ciljevi Evrope 2020

http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/targets/index_en.htm
III Eurostat - praenje indikatora Evrope 2020

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/europe_2020_indicators/
headline_indicators
Beleke

124
Vodi kroz programe
Evropske unije
2014-2020
Izdava
Evropski pokret u Srbiji
Kralja Milana 31
Beograd
www.emins.org Grafiki dizajn
ISSstudioDESIGN, Beograd
Za izdavaa igor.sandic@issstudiodesign.com
Maja Bobi
ISBN 978-86-80046-01-3
Autori:
Dragana Bass Tira
Ivan Kneevi 1.000
Nataa Dragojlovi
tampa
Lektura i korektura Mobid d.o.o Loznica
Vesna Pravdi 2014. godina
CIP -
,
061.1(4-672EU)"2014/2020"(036)
, , 1970-
Vodi kroz programe Evropske unije 2014-
2020 / [Dragana Bass, Ivan
Kneevi, Nataa Dragojlovi]. - Beograd :
Evropski pokret u Srbiji, 2014
(Loznica : Mobid). - 125 str. : ilustr. ; 25 cm
Tira 1.000.
ISBN 978-86-80046-01-3
a) - - 2014-2020
-
COBISS.SR-ID 211339532

Vodic Kroz Finansijske Programe Evropske Unije 2014-2020 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Kroz Finansijske Programe Evropske Unije 2014-2020 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vodi kroz

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 5

IV Carina, porezi i spreavanje prevara ............................................................... 57

Evropska unija decenijama svojim strategijama i politikama prelazi granice Unije.

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 7

i sprovoenju politika primeni princip brzog reagovanja sa skraenim administra-

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 9

cije jedne zemlje da imaju priliku da se upoznaju sa vrednostima EU, sa politikom

Republika Srbija je pristupila programima EU jo u budetskom periodu 2007

Evaluacija raena za potrebe Kancelarije za evropske integracije 2013. godine o

Analiza podataka je pokazala da su korisnici programa EU u Srbiji bili mladi, stu-

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 11

preduzea, poboljanje znanja i jaanje kapaciteta poreske administracije i Uprave

Strukture za upravljanje i sprovoenje programa EU u Srbiji su uspostavljene u

Ukoliko bi Srbija elela da pobolja svoj uinak u programima Evropske unije u

U cilju unapreenja uspenosti uea Republike Srbije i kapaciteta za uee u

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 13

Horizont 2020 / Horizon 2020

Horizont 2020 je novi program Evropske unije za istra-

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 15

Vreme Programi iz Opti cilj:

Horizont svoje ciljeve sprovodi u nekoliko programa i njihovih celina:

Izvrsnost u nauci (Excellent Science)

Vostvo u industriji (Industrial Leadership) ima za cilj podrku onim tehnologija-

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 17

atraktivnosti Europe za osnivanje preduzea i poslova. Horizont 2020 zajedno

Drutveni izazovi (Societal Challenges) oznaavaju podrku istraivanju u obla-

irenje izvrsnosti i uea (Spreading Excellence and Widening Participation)

Nauka sa drutvom i za drutvo (Science with and for Society) jo je jedna

Evropski institut za inovacije i tehnologije (European Institute of Innovation

Do sada su osnovana tri KIC-a usmerena na:

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 19

Euratom izlazi u susret najveim problemima i izazovima u podruju nuklearnih

Program Euratom se sastoji od:

Zajedniki istraivaki centar (Joint Research Centre JRC) predstavlja nau-

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 21

evra po projektu; bottom-up pristup; stalno otvoreni pozivi sa tri datuma za

Sufinansiranje (od ukupno propisanih trokova):

Za sprovoenje programa je nadleno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 23

Evropski program za podsticanje konkurentnosti

KOSME program prua podrku konkurentnosti, razvoju i

Vreme Budet: Programi iz

Oba ova programa malim i srednjim preduzeima omoguavaju pristup finansi-

Specifine ciljeve COSME ostvaruje kroz etiri programa:

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 25

4. Povoljniji uslovi za poslovnu kreativnost i razvoj

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 27

Program za zapoljavanje i socijalne inovacije /

Zajedno sa sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda (ESF) i Evropskog fonda

Vreme Programi iz Opti cilj:

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 29

Za ostvarivanje ovih ciljeva program:

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 31

Program prua podrku u saradnji sa meunarodnim organizacijama, a posebno

III Mikrofinansiranje i socijalno preduzetnitvo

Do 2016. e ovom osom upravljati Evropski program mikrofinansiranja (European

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 33

Evropska komisija ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzea, ve

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 35

Erasmus+ program ima za cilj isticanje vetina i zapo-

Vodi kroz programe Evropske unije 2014-2020 37

I OBRAZOVANJE I TRENINZI obezbeuju studiranje i obuke u inostra-