Furijeov red

Uvod

Furijeovi redovi su oblast Furijeove analize.Pomou Furijeovih redova moemo

peridinu funkciju predstaviti kao sumu jednostavnih sinusnih i kosinusnih oscilacija.
Ovi redovi nose naziv u ast Francuskog fiziara i matematiara Jean Baptiste Joseph
Fourier (1768-1830) koji je dao znaajan doprinos prouavanju trigonometrijskih redova
oslanjajui se na radove Leonarda Ojlera, Danijela Bernulija i drugih. Furije se smatra
matematiarom koji je uveo trigonometrijske redove u matematiku analizu. Do tada se
koristila tehnika razvijanja funkcija u polinomske, stepene, redove. Analogno njoj, Furije
je predloio tehniku razvijanja funkcija u redove iji su sabirci trigonometrijske funkcije
promenljive.

Furije se bavio istraivanjima vezanim za prostiranje toplote u metalima.

Pre Furijeovog rada nije postojala opta toplotna jednaina preko koje bi se moglo
izraunati prostiranje toplote. Postojao je nain za izraunavanje jedino ukoliko je izvor
toplote mogao da se predstavi jednostavnim sinusnim ili kosinusnim oblikom. Furijeova
ideja je bila da se sloeni izvor toplote moe predstaviti superpoziciom sinusnih i
kosinusnih talasa. Rezutate svojih radova je objavio 1807. i 1811. godine na Francuskoj
Akademiji nauka i time izazvao veliko interesovanje i oprene ocene u strunoj javnosti.
Svoje delo Theorie analytique de la chaleur objavio je 1822.godine.

Iako je osnovna namera bila da se rei toplotna jednaina, postalo je jasno da se

ista tehnika moe primeniti na iroku oblast problema u matematici i fizici. Furijeovi
redovi su dobili iroku primenu u elektrotehnici, akustici, optici, obradi signala, analizi
vibracija itd.

Od Furijeovog vremena na ovamo pojavilo se mnogo razliitih pristupa za

razumevanje i definisanje koncepta Furijeovih redova koji su naglaavali razliite aspekte
ovog pitanja. Neki od najboljih pristupa zahtevaju nivo matematike koja u to vreme nije
bila dostupna.
 Brojni i funkcionalni redovi osnovni pojmovi

Izraz oblika a1 a2 a3 ... an ... naziva se brojnim redom. Red je zbir

lanova odreenog niza.U ovom izrazu a1 , a2 , a3 ,..., an ,... oznaavaju odreene brojeve
koji su lanovi reda. Izraz an koji odreuje n-ti lan reda za ma koju vrednost n=1,2,3...
nazivamo optim lanom reda.
Posmatrajmo red a aq aq 2 ... aq n ... , ako je q< 1, suma prvih n
lanova ovog reda se moe izraunati po sledeoj formuli
a aq n
sn
1 q
za q 1 , vai lim aq n 0 a odatle
n

a
lim S n
n 1 q

Veliinu Sn nazivamo n-tom parcijalnom sumom reda. Za red kaemo da je

konvergentan ako postoji granina vrednost n-te parcijalne sume, a rezultat se naziva
sumom reda i obeleava sa S.

S a1 a2 a3 an

S an
n 1

Ako granina vrednost ne postoji red je divergentan.

U teoriji redova pored geometrijske progresije kako se naziva gore navedeni red
vanu ulogu ima i harmonijski red.

1 1 1 1
1
2 3 4 n

Ime reda potie od osobine da svaki lan reda (poevi od drugog) predstavlja
harmonisku sredinu (c) susedna dva lana (u donjoj formuli predstavljeni sa a i b) :

1 11 1

c 2a b

2
 Jedna od praktinih primena teorije redova je i za izraunavanje priblinih
vrednosti. Da bi smo ocenili preciznost merenja potrebno je izraunati parcijalnu sumu
ostatka reda. Ostatak reda se moe izraziti preko formule

Rn a
k n 1
k

Dakle,za proizvoljan red vai jednakost

a
k 1
k S n Rn

Sledee dve teoreme definiu najjednostavnije operacije sa konvergentnim redovima.

Teorema 1.

Ako red a
n 1
n a1 a 2 a3 a n

konvergira i ima sumu S, onda za svaki broj c red takoe konvergira i ima sumu cS. Ako
red divergira i c0, tada i red divergira.

ca
n 1
n ca1 ca2 ca3 can

Teorema 2.

Ako su redovi

a
n 1
n a1 a 2 a3 a n i

b
n 1
n b1 b2 b3 bn

konvergentni i imaju redom sume S I S,onda i svaki od dva reda konvergira i ima
odgovarjuu sumu S S.

(a
n 1
n bn ) (a1 b1 ) (a2 b2 ) ( a3 b3 ) (an bn )

Ako uzmemo da je a1 ( x), a2 ( x), , an ( x), neki niz funkcija, izraz oblika

a ( x) a ( x ) a ( x) a ( x )
n 1
n 1 2 n

predstavlja funkcionalni red. Drugim reima, funkcionalni red je red iji su lanovi
funkcije nezavisno promenljive x. Ako promenljivoj x damo neku fiksiranu brojnu

3
vrednost x0 funkcionalni red postaje numeriki red i moe biti konvergentan ili
divergentan. Poseban oblik funkcionalnog reda je stepeni ili potencijalni red.
Oblik stepenog reda je:

a n x n a 0 a1 x a 2 x 2 a n x n
n 1

gde se konstante a0 , a1 , a2 ,, an , nazivaju koeficijentima reda.

Osnovne osobine periodinih funkcija

Za realnu funkciju f: R R se kae da je periodina ako postoji konstanta (0)

takva da je

(xR) : (x + ) (x)

Konstanta je perioda funkcije . Poto se kod periodine funkcije (sa

periodom ) njene osobine ponavljaju du cele x ose dovoljno je izvriti njeno
prouavanje na intervalu duine . U prirodi su este periodine pojave. Smene plime i
oseke ili dana i noi, njihanje klatna, otkucaji srca-sve su to pojave koje se ponavljaju u
izvesnim konstantnim razmacima. Trigonometrijske funkcije su najjednostavnije
periodine funkcije, a za sinusoidu moemo rei da je etalon periodinih funkcija. Svaka
pojava koja se moe opisati periodinom funkcijom se moe nazvati oscilacijom.
Ako funkcija ima periodu , onda je i 2 perioda te funkcije, jer je

(xR) : (x + 2) ((x + ) + )(x + ) (x)

takoe, ako je perioda funkcije ,onda je - perioda jer je

(xR) : (x - ) ((x - ) + )(x - + ) (x)

Moemo zakljuiti da ako je perioda onda su periode i svi celobrojni umnoci k,

(k1, 2,...).
Ako su 1 i 2 dve periode funkcije , onda je i k11 + k22 ,(k1, k2Z) perioda jer je

(x + k11 + k22) ((x + k11) + k22) (x + k11) (x)

Moemo zakljuiti da je algebarski zbir dve periode takoe perioda funkcije .

Dakle, broj perioda jedne periodine funkcije je beskonaan. Najmanja pozitivna perioda
funcije se naziva osnovna perioda. Sve ostale periode su celobrojni umnoci ove osnovne
periode.
Jedna od karakteristinih harmonijskih funkcija je funkcija:

f(x)= acosx+ bsinx

4
gde su a,b i konstante. Sloenija funkcija je trigonometrijski polinom n-tog reda:

f ( x) a0 ( a1 cos x b1 sin x) (a2 cos 2x b sin 2x) ... (an cos nx bn sin nx)

2
ovde su a0 , a1 , b1 , a2 , b2 ,..., an , bn koeficijenti polinoma. Period polinoma je T , jer je

2
f ( x) f x . Iz ove formule sledi, da ako je 1 , da polinom ima periodu 2 :

n
f ( x) a0 (ak cos kx bk sin kx) .
k 1
2
Ako u jednakosti T veliinu T zamenimo veliinom 2 dobijamo


trigonometrijski polinom iji je period 2 . Srivanjem jednaine dobijamo pa

zamenom u trigonometrijskom polinomu n-tog reda dobijamo:
n
kx kx
f ( x) a0 (ak cos bk sin )
k 1

Beskonani red a 0 ( a k cos kx bk sin kx) , ako je konvergentan je funkcija sa
k 1
periodom 2 Red ovog oblika naziva se trigonometrijski red.

kx kx
Beskonani red a 0 ( a k cos bk sin ) ,ako je konvergentan, ima periodu 2 .
k 1
Da bi odreena funkcija bila predstavljena u obliku trigonometrijskog reda moraju
se odrediti vrednosti koeficijenata a0 , an , bn , n N . Ako funkcija ima period razliit od
2 , ili uopte nije periodina, gornja formula predstavlja razvoj te funkcije samo u
intervalu duine 2 , najee u intervalu ( , ) .

Furijeovi koficijenti

Ako poemo od predpostavke da se periodina funkcija sa periodom 2 moe razviti u

trigonometrijski red sa istom periodom dobijamo sledeu jednakost

a
f ( x) 0 ( a k cos kx bk sin kx)
2 k 1

elimo da izraunamo koeficijente a 0 , a k , bk (k 1,2,3...) , funcija f (x) je poznata.

Posmatraemo razvoj funkcije f (x) u intervalu , . Polazimo od predpostavke da je
integral funkcije f (x) jednak zbiru integrala lanova reda. Obe strane jednakosti se
integrale u granicama od do :

5

a0
f ( x)dx
2
dx
k 1
(ak cos kxdx bk sin kxdx)

Sada moemo posebno da izraunamo svaki od integrala sa desne starane:

a0 a0 a0
dx x 2 a0 ,
2
2 2

sin kx
cos kxdx 0 ,

cos kx
sin kxdx

k
0

Dakle,

f ( x)dx a

odakle je

1
a0 f ( x) dx

Obe strane jednakosti sada treba pomnoiti sa cosnx da bismo dobili koeficijente
an ( n 1,2,3,...) :

a0
f ( x) cos nx cos nx ( ak cos kx cos nx bk sin kx cos nx)
2 k 1
Ovu jednakost moemo integraliti sa obe strane u granicama od do

a0

f ( x ) cos nxdx cos nxdx a cos kx cos nxdx b sin kx cos nxdx
2
k 1
k k

Sada treba izraunati integrale sa desne strane jednakosti primenom poznate

trigonometriske formule za transformaciju proizvoda u zbir ili razliku. Prema tim
formulama za sve prorodne brojeve m i n takve da je m n bie

1
cos nx cos mxdx 2 (cos(n m) x cos(n m) x)dx 0 ,

1
sin nx sin mxdx (cos(n m) x cos(n m) x)dx 0 ,

6

1
sin nx cos mxdx

2
(sin(n m) x sin(n m) x)dx 0 .

Jedini integral razliit od nule sa desne strane polazne jednakosti je integral uz koeficijent
an . Odatle sledi:

1 cos 2 nx
f ( x ) cos nxdx an cos 2 nxdx an dx an .

2

Polaznu jednainu smo mogli da pomnoimo sa sinnx i posle integracije obe strane bi
dobili:

f ( x) sin nxdx b

Iz dve poslednje relacije se dobijaju vrednosti an i bn :

1
an f ( x) cos nxdx


1
bn
f ( x) sin nxdx ,


1
koje uz formulu f ( x) dx , ine poznate Ojler-Furijeove formule. Pomou ovih
a0

formula se izraunavaju koeficijenti razvoja zadate periodine funkcije f (x) u
trigonometrijski red. Ovi koeficijenti se nazivaju Furijeovi. Trigonometrijski red koji je
odreen ovim koeficijentima se naziva Furijeov red funkcije f (x) .
Prilikom izvoenja ovih formula za izraunavanje Furijeovih koeficijenata
koritene su operacije ija ispravnost nije dokazana. Takoe,nije dokazano ni da funkcija
f (x) iji period je 2 , moe biti razvijena u trigonometrijski red sa istim periodom.
Odatle, nije mogue utvrditi da li Furijeov red funkcije f (x) konvergira ka f (x) ,
odnosno da je funkcija f (x) suma svog Furijeovog reda. Ako nam nije ve poznato
unapred da li je f (x) suma svog Furijeovog reda, po konvenciji umesto znaka jednakosti
pie se znak ekvivalencije (~).
Podintegralne funkcije u Ojler-Furijeovim formulama su periodine sa periodom
od 2 . Na odseku ija je duina jednaka periodu T, integral periodine funkcije
f (x) ima istu vrednost za ma koje i :

T T

f ( x )dx f ( x)dx .

7
Odatle sledi, da odseak integracije , moe biti zamenjen bilo kojim drugim
odsekom , 2 duine 2 . Sada moemo Ojler-Furijeove formule da napiemo u
ovom obliku:

2
1
a0
f ( x)dx ,
2
1
an f ( x) cos nxdx i

2
1
bn
f ( x) sin nxdx . n 1,2,3...

Dovoljni uslovi za razvoj funkcije u Furijeov red

Dovoljni uslovi da bi se funkcija f (x) u zatvorenom intervalu a, b duine 2

mogla predstaviti u obliku trigonometrijskog reda nazivaju se Dirihleovi uslovi. Ti uslovi
su sledei:

- u svim takama odseka a, b data funkcija je ograniena

- na odseku a, b funkcija mora da bude monotona ili da ima konaan broj
minimuma i maksimuma
- funkcija f (x) je neprekidna u svim takama odseka a, b osim , moda,
konanog broja taaka toga skupa

Razvoj neperiodine funkcije u Furijeov red

Razvoj neperiodine funkcije f (x) u Furijeov red na odseku d , d 2 duine

2 se obavlja tako to se prvo izraunaju Furijeovi koeficijenti a 0 , a k , bk (k N ) i zapie
Furijeov red:

a0
(a k cos kx bk sin kx)
2 k 1

koji predstavlja funkcije koje su periodini produetak funkcije f (x) izvan odseka
d , d 2 . Ako na ovom odseku funkcija f (x) zadovoljava Dirihleove uslove, onda te
uslove zadovoljava i periodini produetak, a sam red konvergira ka f (x) u svakoj taki
odseka d , d 2 u kojoj je funkcija f (x) neprekidna. Na krajevima ovog odseka red
1
konvergira ka vrednosti ( f (d 0) f (d 2 0)) .
2

8
Furijeovi redovi za parne i neparne funkcije

Razvoj parnih i neparnih funkcija u Furijeov red moemo svrstati u posebne

sluajeve razvoja.

Teorema 1.

Ako je periodina funkcija f (x) iji trigonometriski red traimo parna, tj. ako
ima osobinu da je f ( x) f ( x) , tada Furijeov red ne sadri sinusne lanove.
Dokaz:

a) ako je funkcija f (x) parna funkcija na intervalu a, a onda je

a a

f ( x )dx 2 f ( x )dx
a 0

b) ako je funkcija f (x) neparna funkcija na intervalu a, a onda je

f ( x)dx 0
a

U prvom sluaju imamo:

a 0 a a a a a a

f ( x) dx f ( x)dx f ( x) dx f ( x) dx f ( x)dx f ( x) dx f ( x)dx 2 f ( x)dx

a a 0 0 0 0 0 0

U drugom sluaju imamo:

a 0 a a a a a

f ( x) dx f ( x)dx f ( x)dx f ( x)dx f ( x)dx f ( x)dx f ( x)dx 0

a a 0 0 0 0 0

Sada prelazimo na dokaz gornje teoreme. Naa predpostavka je da je f (x) parna

funkcija, dakle proizvod f ( x) cos kx daje parnu a proizvod f ( x) sin kx neparnu funkciju.
Odatle, na osnovu predhodnih zapaanja sledi :

2
a0
f ( x)dx ,
0

9

2
ak f ( x) cos kxdx ,
0

1
bk
f ( x) sin kxdx 0 .

Iz ovoga moemo zakljuiti da Furijeov red parne funkcije sadri samo kosinusne
lanove i slobodan lan:

a0
f (x) ~ a k cos kx
2 k 1

Teorema 2.

Ako je periodina funkcija f (x) iji trigonometrijski red traimo neparna, tj. ako
ima osobinu da je f ( x) f ( x) , tada Furijeov red ne sadri kosinusne lanove.
Dokaz:
Poto polazimo od predpostavke da je f (x) neparna funkcija, proizvod
f ( x) sin kx bie parna funkcija , a proizvod f ( x) cos kx neparna. Prema osobinama koje
smo ve naveli u dokazivanju prve teoreme dobijamo:

1
a0

f ( x)dx 0 ,

1
ak f ( x) cos kxdx 0

2
bk f ( x) sin kxdx
0
Odakle zakljuujemo da Furijeov red neparne funkcije sadri samo sinusne lanove tj.

f (x) ~ bk sin kx
k 1

Na kraju, ako funkcija nije ni parna ni neparna njen razvoj u Furijeov red sadri i
sinusne i kosinusne lanove.

U sluaju kada je f (x) neperiodina funkcija koja ne na odseku , parna,

Furijeov red na tom odseku je oblika:

10
 a0
f (x) ~ a k cos kx
2 k 1
Po analogiji, kada je f (x) neperiodina funkcija koja ne na odseku , neparna, red
je oblika:

f (x) ~ bk sin kx
k 1

Ako proizvoljna neperiodina funkcija f (x) u svom obliku Furijeovog reda sadri
samo kosinusne ili samo sinusne lanove moemo iskoristiti gore navedena svojstva za
predstavljanje na odseku 0, . Dakle, ako elimo da predstavimo proizvoljnu funkciju
f (x) iji Furijeov red sadri samo kosinuse na odseku reda 0, treba uzeti parnu
funkciju F(x) koja je jednaka f (x) unutar ovog odseka i razviti je na odseku , u
Furijeov red.

a0
F(x)~ a k cos kx
2 k 1
gde je

2
a 0 F ( x) dx ,
0

2
ak F ( x) cos kxdx , k 1,2,3,...
0
Rekli smo da unutar odseka 0, vai F ( x) f ( x) pa na tom odseku je:

a0
f (x) ~ a k cos kx
2 k 1
gde je

2
a0 f ( x) dx ,
0

2
ak
f ( x) cos kxdx ,
0
k 1,2,3,...

Po analogiji, ako je neparna funkcija (x) jedanaka funkciji f (x) na odseku

0, vai:

f (x) ~ bk sin kx
k 1
gde je

11

2
bk f ( x) sin kxdx , k 1,2,3,...
0
Primer 1.

Parnu funkciju f ( x) x 2 razviti u Furijeov red na odseku ,

Reenje:

Funkcija f ( x) x 2 je neprekidna. Na odseku ,0 ova funkcija je opadajua,

a rastua na odseku 0, . Dakle, na odseku , su zadovoljeni Dirihleovi
uslovi. Svuda na ovom odseku Furijeov red konvergira ka funkciji f ( x) x 2 i ka
njenom periodinom produetku van tog odseka. Poto je ova funkcija parna
Furijeovi koeficijenti e imati vrednost:

2 2 x3 2 2
a0 x 2 dx ,
0 3 0 3

2 2
ak x cos kxdx , bk 0 , k 1,2,3,...
0
Posle dvostruke primene parcijalne integracije dobija se:
4
ak (1) k 2
k
pa je na odseku ,

2
cos kx
x2 4 (1) k
3 k 1 k2

2 2 cos 2 x cos 3 x
x 4 cos x 2
2
3 2 3

Ako u dobijenoj jednakosti stavimo x dobija se:

2 1

6 n 1 n 2

12
Primer 2.

Parnu funkciju f ( x) x 2 razviti u Furijeov red na odseku 0,2 .

Reenje:
Funkcija f ( x) x 2 raste na celom odseku 0,2 , pa su na tom odseku zadovoljeni
Dirihleovi uslovi. Takoe, ova funkcija je na ovom odseku neprekidna pa njen Furijeov
red konvergira ka f ( x) x 2 u svim unutranjim takama odseka 0,2 , a na krajevima
1
ovog odseka konvergira ka ( f (0) f ( 2 )) . U ovom sluaju Ojler-Furijeove formule
2
e glasiti:

2
1 2 8 2
a0
0 x dx 3 ,
2
1 2 4
ak x cos kxdx ,
0
k2
2
1 2 4
bk x sin kxdx , (k N )
0
k
na itervalu 0,2 je

2 4 2
cos kx sin kx
x 4 2 ,
3 k 1 k k

suma tog reda za x 0 i x 2 je

1 1
( f (0) f ( 2 )) (0 4 2 ) 2 2 .
2 2
Izvan intervala 0,2 Furijeov red konvergira ka periodinom produetku
funkcije f ( x) x 2 i to unutar odseka 2k ,2( k 1) , k Z . Suma reda je na krajevima
odseka 2 2 .

Primer 3

Funkcija f (x) koja je definisana na sledei nain na intervalu 0,2 razviti u

Furijeov red.
f (0) 0; f ( x) 1 za 0 x ;
f ( ) 0; f ( x) 1 za x 2 i za - x 0
Reenje:
Poto je ovo neparna funkcija Furijeovi koeficijenti a0 i an su jednaki nuli, dok je:

13
 2 2
1 1
bn f ( x) sin nxdx 1 sin nxdx 1 sin nxdx

0
0

1 1 1 2
1 2
cos nx cos n x (1 cos n cos 2n cos n ) (1 cos n )
n 0 n 0 2 n

4
ako je n parno bie bn 0 , a ako je neparno bie bn . Dakle ovaj red ima razvoj za
n
prvih nekoliko lanova:

4 sin 3 x sin 5 x sin 7 x

f ( x) sin x ... .
3 5 7

Furijeov red funkcije sa proizvoljnim periodom 2

Za razvoj u trigonometrijski red funkcije F (x) koja ima periodu T 2 i koja je

t x
definisana na odseku , uveemo smenu promenljivih x tj. t .

Neophodno je da ova funkcija zadovoljava Dirihleove uslove na ovom odseku.
Promenom x na odseku d , d 2 menja se promenljiva t na odseku

d , d 2 koji je duine 2 i obrnuto. Uvoenjem smene funkciju moemo
napisati na sledei nain:

t
F ( x) F (t )


Ova funkcija se razvija na odseku d , d 2 u Furijeov red:


a
(t ) ~ 0 ( a k cos kx bk sin kx) ,
2 k 1
gde je

d 2

1
a0

(t )dt ,
d


d 2

1
ak
(t ) cos ktdt ,

d

14

d 2

1
bk

(t ) sin ktdt
d

t
Ako se promenljiva t zameni sa x , dobija se dt dx , (t ) x F ( x) dok

su nove granice integracije d i d 2 . Tada dobijamo Furijeov red:

a0 k k
F (x) ~ ak cos x bk sin x
2 k 1
ovde se koeficijenti a0 , ak , bk , k N raunaju pomou sledeih formula:

d 2
1
a0
F ( x)dx ,
d
d 2
1 k
ak F ( x) cos xdx , k 1,2,3,...
d

d 2
1 k
bk F ( x ) sin xdx , k 1,2,3,...
d

Ako su Dirihleovi uslovi zadovoljeni za funkciju F (x) na odseku d , d 2 duine

2 , tada su ti uslovi zadovoljeni i za funkciju (t ) na odseku

d , d 2 duine 2 .
Moemo zakljuiti da sve to je reeno za Furijeov red funkcije f (x) na odseku
koji je duine 2 , vai za Furijeov red funkcije F (x) duine 2 na odseku
d , d 2 . Rei emo da ako funkcija F (x) zadovoljava Dirihleove uslove na
odseku d , d 2 tada njen Furijeov red konvergira ka F (x) u svakoj taki unutar
odseka d , d 2 u kojoj je ta funkcija neprekidna.
Kada funkciju F (x) treba da razvijemo u Furijeov red na odseku , ili
0,2 za odredjivanje koeficijenata u prvom sluaju treba umesto d staviti , a u
drugom sluaju 0. Ako se razvoj vri na odseku , vano je odrediti da li je
funkcija parna ili neparna. Ako je funkcija F (x) parna koriste se formule:

2
a0 F ( x)dx ,
0

2 kx
ak F ( x ) cos dx ,
0
bk 0 k 1,2,3,...
Kada je funkcija F (x) neparna upotrebljavamo formule:

15
 a0 0 ,
ak 0 ,

2 kx
bk F ( x) sin dx k 1,2,3,...
0
T
U radu se esto uzima da je , gde T predstavlja period tako da je
2
2
. U tom sluaju Furijeov red ima oblik:
T

a
f ( x) 0 an cos nt bn sinnt
2 n 1
a koeficijenti su
T
2
2
a0
T f (t )dt ,
T

2
T
2
2
an
T f (t ) cos ntdt ,
T

2
T
2
2
bn
T f (t ) sin ntdt
T

2
Primer 1.
1 1
Parnu funkciju f ( x) x razviti u Furijeov red na odseku ,
2 2
Reenje:
1 1
Funkcija f ( x ) x zadovoljava Dirihleove uslove na odseku , i konvergira ka
2 2
x u svim takam odseka. Koeficijente izraunavamo prema ranije navedenim
formulama:
1
2
1
a0 4 xdx ,
0
2
1 1

22 kx 2
ak x cos dx 4 x cos 2 kdx, k N
10 1 0
2 2
bk 0 .
Odavde se za lan ak parcijalnom integracijom dobija :
(1) k 1
ak k 1,2,3...
k 2 2

16
Kada koeficijente unesemo u osnovnu formulu dobijemo:
1 1 (1) k 1
x 2 cos 2 kx
4 k 1 k 2
1 2 cos 2x cos 6x cos10x
x 2 2
2
...
4 1 3 5
1 1
Izvan intervala , red konvergira ka periodinom produetku funkcije f ( x ) x
2 2
van tog odseka

Kompleksno predstavljanje Furijeovih redova

Kao to je ve reeno funkcija f (x) koja ispunjava Dirihleove uslove na odseku

d , d 2 moe da se razvije u Furijeov red oblika
a0 k k
f (x) = ak cos x bk sin x
2 k 1
gde je
d 2
1
a0 F ( x) dx ,
d
d 2
1 k
ak F ( x) cos xdx , k 1,2,3,...
d

d 2
1 k
bk F ( x) sin xdx , k 1,2,3,...
d
Moemo pokazati da je ovaj obrazac ekvivalentan redu:
kx
i
f ( x) c e
k
k

gde je
d 2 kx
1

ck f ( x )e dx, k 1,2,3,..
2 d

za koeficijente sa pozitivnim indeksom

d 2
1 kx kx
ck f ( x) cos dx isi n dx
2 d
d 2 d 2
1 kx i kx
ck f ( x ) cos dx f ( x ) sin dx
2 d
2 d

1 i 1
ck ak bk ak ibk
2 2 2

17
 ovde je iskoritena Ojlerova formula ei cos i sin .

Za koeficijente sa negativnim indeksom k, ako piemo n umesto k (n 0) , i

ponovo iskoristimo Ojlerovu formulu, dobijamo:

d 2 nx
1
i
c n f ( x )e dx
2 d

d 2 d 2
1 nx i nx
cn f ( x) cos dx f ( x) sin dx
2 d
2 d

1 i 1
cn a n bn a n ibn
2 2 2
dokaz jednakosti:
kx
i
f ( x) c e
k
k

1 kx kx
i i
f ( x ) ck e l
c0 ck e l

k 1
u prvoj sumi treba staviti k n (n 0)
nx kx
i i
f ( x ) c n e l
ck e l
c0
n 1 k 1

i kada se ubace vrednosti za ck i cn dobija se

an ibn nl x i ak ibk kl x i
f ( x) e e c0
n 1 2 k 1 2
poto je
d 2
1 1
c0 f ( x) dx a0
2 d 2
dobijamo
a k ibk nl x i a k ibk kl x i a 0

f ( x) e e
k 1 2 k 1 2 2
a0 ak kx i kx
i
ibk kx i kx
i
f ( x) e e e

e
2 k 1 2 k 1 2
na osnovu Ojlerove formule
kx kx
kx i i
2 cos e e

18
 kx kx
kx i i
e
2i sin e

i zamenom u gornjoj formuli dobijamo

a k k
f (x) = 0 ak cos x bk sin x .
2 k 1

Furijeov integral i Furijeova transformacija

Funkcija f (x) na odseku l, l razvijena u Furijeov red u komleksnom obliku izgleda:

n
i x
f ( x) c n e

a koeficijenti su oblika
n
1 i

x
cn f ( x )e dx
2
n
i x

lanovi oblika e predstavljaju kompleksne harmonike a lanovi cn su
kompleksne amplitude. Moemo poetnu formulu napisati u sledeem obliku, a
promenljivu x smo zamenili promenljivom t da bi sauvali redosled operacija:
n n
i x 1 i t
f ( x) e f (t )e
dt
2

Uvodimo smenu



f ( x) e inx f (t )e
int
dt
2

ako , prelazi u d , n prelazi u a sumiranje po svim harmonicima prelazi u

integraciju u intervalu (, ) pa se moe napisati

1
f ( x) eix d f (t )e it dt
2
Gornja jednakost je Furijeov integral u kompleksnom obliku. Integral

i t
f (t )e dt predstavlja Furijeovu transformaciju funkcije f (x) tj.

it
F ( f ( x)) F (i ) f (t )e dt

19