Revija za pravojosiguranja
Prof. dr Predrag ULEJI*
ZASTARELOST POTRAIVANJA
IZ PRAVNIH ODNOSA
OSIGURANJA KAO PREDMET
ZAKONSKOG REGULISANJA
APSTRAKT
Zastarelost potraivanja iz pravnih odnosa osiguranja
predstavlja predmet zakonske regulative, koja, pored optih
pravila o zastarelosti sadri i posebna pravila za pojedine
vrste potraivanja. U lanku se razmatra kako u srpskom
pravu Zakon o obligacionim odnosima regulie pitanja za-
starelosti kod potraivanja koja proistiu iz ugovora o osi-
guranju (potraivanja iz ugovora o osiguranju ivota i po-
traivanja iz drugih ugovora o osiguranju), kao i potraiva-
nja iz drugih pravnih osnova, kao to su: direktna tuba u
osiguranju od odgovornosti i subrogacioni zahtev kod su-
brogacije osiguravaa u prava osiguranika prema treem li-
cu koje je priinilo tetu.
Kljune rei: zastarelost, ugovor o osiguranju, direkt-
na tuba, subrogacioni zahtev, regresni zahtev
U pravne odnose osiguranja stupaju razliita lica,
bilo kao ugovorne strane u ugovoru o osiguranju, bi-
lo kao korisnici osiguranja na osnovu ugovora ili za-
kona, bilo kao subjekti subrogacionih ili regresnih
zahteva koji nastaju po isplati naknade iz osiguranja.
Iz ovih odnosa nastaju potraivanja razliite pravne
prirode ije ostvarivanje, pa samim tim i pitanja zasta-
relosti, zahtevaju zakonsku regulativu, imajui pri to-
me u vidu da je pitanje zastarelosti materija koja
predstavlja imperativno pravo.
Razumljivo je, stoga, to i na Zakon o obligacio-
nim odnosima posveuje panju regulisanju materije
zastarelosti, kako optim propisima o zastarelosti po-
traivanja koja su predviena u posebnom odeljku
(l. 360-380), tako i specijalnom normom za oblast osi-
guranja (lan 380).
Pravila zastarelosti su razliita kod zahteva koji
proistiu iz ugovora o osiguranju (lan 380 st. 1-3 ), i
zahteva koji imaju drugi pravni osnov, to jest, koji na-
staju na osnovu zakona, a to su direktna tuba u osi-
guranju od odgovornosti (lan 941. ZOO) i zahtev na
osnovu subrogacije (lan 939, st. 1. ZOO), predvieni
u lanu 380. st. 4-6.
* Profesor Univerziteta u Beogradu i poasni predsednik Udruenja za pravo osiguranja Srbije
16
U lanu 380. ZOO predvieni su rokovi zastare-
losti, a u nekim sluajevima i poetak roka zastarelo-
sti. To su sluajevi: za potraivanja osiguranika iz
ugovora o osiguranju ivota (pet godina, odnosno de-
set godina objektivni rok - predvien je poetak ro-
ka); za potraivanja osiguranika kod ostalih ugovora
o osiguranju (tri godine, odnosno pet godina objek-
tivni rok - predvien je poetak roka); za potraiva-
nja osiguravaa iz ugovora o osiguranju (tri godine -
nije predvien poetak roka); za potraivanje osigu-
ranika prema osiguravau iz ugovora o osiguranju od
odgovornosti (poinje od dana kada je oteeno lice
trailo sudskim putem naknadu od osiguranika, od-
nosno kad ga je osiguranik obetetio - nije predvien
poseban rok zastarelosti); kod neposrednog zahteva
oteenog lica - direktne tube (zastareva za isto vre-
me za koje zastareva njegov zahtev prema osigurani-
ku odgovornom za tetu - nije predvien poetak ro-
ka); kao i za potraivanja osiguravaa u sluaju subro-
gacije (zastarelost poinje tei kad i zastarevanje po-
traivanja osiguranika i navrava se u istom roku).
ZAHTEVI KOil PROISTIU IZ UGOVORA
O OSIGURANJU
Ovde je re o potraivanjima koje ugovorne stra-
ne imaju jedna prema drugoj, a koja se odnose na iz-
vravanje ugovora o osiguranju, to jest, re je o meu-
sobnim odnosima osiguravaa i osiguranika.
U odreivanju rokova zastarelosti ZOO razliito
postupa kada su u pitanju zahtevi iz osiguranja ivo-
ta i zahtevi iz "ostalih ugovora o osiguranju".
Potraivanja ugovaraa osiguranja, odnosno tre-
ih lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za
pet godina, a ako zainteresovano lice dokae da nije
znalo da se osigurani sluaj dogodio, zastarevanje po-
inje od dana kada je za njega saznalo, s tim da u sva-
kom sluaju potraivanje zastareva u roku od deset
godina. Kod ostalih ugovora o osiguranju subjektivan
rok je tri godine, a objektivan pet godina raunajui
od dana oznaenog kao dan poetka roka.
Kod potraivanja osiguranika, odnosno ugova-
raa osiguranja ili korisnika kod osiguranja ivota, po-
red duine roka zastarelosti za pojedine vrste osigu-
ranja, zakon je odredio i poetak roka, specifian u
odnosu na opta pravila zastarelosti - to je prvi dan
posle proteka kalendarske godine u kojoj je potrai-
vanje nastalo. Meutim, za potraivanja osiguravaa
iz ugovora o osiguranju zakon nije odredio dan po-
Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2009

etka roka zastarelosti. Da li je to takoe prvi dan po-
sle proteka kalendarske godine u kojoj je potraiva-
nje nastalo, ili neki drugi dan?
Kada su u pitanju potraivanja osiguranika i dru-
gih korisnika, oigledo je da je odreivanje poetka
roka zastarelosti, to jest, pomeranje poetka za kraj go-
dine u kome su nastala, u interesu ovih lica, koja iz
razliitih razloga mogu biti u situaciji da ne mogu od-
mah da ostvaruju svoja prava iz osiguranja. Takvu po-
trebu zakon ne vidi kada je re o poetku roka zasta-
relosti osiguravaa, za njegova potraivanja iz ugovo-
ra o osiguranju. On, zapravo, nita o tome i ne govori.
Pretpostavka je, dakle, da se u tom sluaju imaju pri-
meniti opta pravila, po kojima zastarelost poinje da
tee prvog dana posle dana kad je poverilac imao pra-
vo da zahteva ispunjenje obaveze, to jest, primenjuje
se pravilo iz lana 361. st. 1. Zakona. To proizilazi i iz
samog teksta ovog lana, u kome stoji da zastarelost
poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac
imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, "ako zako-
nom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano".
Neravnopravan poloaj osiguravaa i osigurani-
ka u odreivanju poetka roka zastarelosti njihovih
potraivanja iz ugovora o osiguranju moe se pravda-
ti potrebom zatite osiguranika (i drugih korisnika)
kao slabije ugovorne strane, ma da ovo pravilo moe
nekada da dovode do produenja predvienog roka
zastarelosti i kod osiguranika koji nisu uvek slabija
ugovorna strana na primer, ako je u pitanju teta na
imovini neke velike privredne organizacije, osigurane
od 1. januara do 31. decembra, koja nastane na poet-
ku perioda osiguranja, to jest, u januaru, potraivanje
zastareva praktino u roku od 4 godine, umesto u ro-
ku od tri godine, kako je predvieno u istom lanu
380. Zakona. Osim toga, ako se poe od pretpostavke
da osiguranik nije znao da se osigurani sluaj dogo-
dio, kao objanjenja za duinu objektivnog roka, te
da zastarelost poinje od dana kada je za njega sa-
znao, takav sluaj e u ivotu retko da se dogodi. (Isti-
na, teret dokazivanja da osiguranik nije znao za osi-
gurani sluaj lei na njemu).
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTl'
Osiguranje od odgovornosti, iako po svojoj pri-
rodi pripada osiguranju imovine, zahteva posebno
regulisanje pitanja zastarelosti: to proizilazi iz osobe-
1 O pitanjima zastarelosti kod osiguranja od odgovornosti ovaj autor je ire pisao u radu Osigurani sluaj u osiguranju od od-
govornosti" objavljenom u Zborniku radova Integracija (prava) osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja", sa X Sa-
vetovanja Udruenja za pravo osiguranja Srbije, Pali, 2009, posebno o pitanjima zastarelosti u hipotezi prihvatanja principa
claims made kao osiguranog sluaja u osiguranju od odgovornosti (str. 314-318).
Revija za pravo osiguranja * Broj 2/2009
CLANC1
nosti ove vrste osiguranja, kod koje se zasnivaju tri
vrste pravnih odnosa: odnos izmeu oteenog lica i
osiguranika (odnos iz graansko-pravne odgovorno-
sti za naknadu tete), odnos izmeu osiguranika i
osiguravaa koji pokriva imovinske posledice njegove
odgovornosti za naknadu tete (odnos iz ugovora o
osiguranju) i odnos izmeu oteenog lica i
osiguravaa (direktna tuba). Budui da u krajnjoj li-
niji svi ovi odnosi imaju istu svrhu - naknadu prou-
zrokovane tete, postavlja se pitanje usklaenosti
zahteva za potraivanja koja nastaju iz ovih pravnih
odnosa u pogledu njihovog trajanja, to jest, nastupa-
nja zastarelosti. Re je, kako o rokovima zastarelosti,
tako i o momentu poetka zastarelosti, a takoe i o
dejstvima zastoja i prekida zastarelosti.
Zakon o obligacionim odnosima pitanju zastare-
losti u osiguranju od odgovornosti posveuje dva
pravila u lanu 380. stav 4. i stav 5. U jednom stavu
propisuje pravila u sluaju potraivanja iz odnosa
osiguranik - osigurava, a u drugom stavu propisuje
pravila u sluaju potraivanja iz odnosa oteeni -
osigurava (direktna tuba). (Trea vrsta pravnih od-
nosa: oteeni - osiguranik potpada pod opta pravi-
la naknade tete i nije predmet posebnog regulisanja
kod ugovora o osiguranju).
Meutim, tenja zakonodavca je da izjednai sva
tri pomenuta zahteva u pogledu roka zastarelosti, ta-
ko da obaveza osiguravaa u pogledu zatite otee-
nog lica traje isto onoliko koliko traje i njegova zatita
osiguranika, kao i pravo oteenog prema osigurani-
ku kao njegovom duniku iz graansko-pravne od-
govornosti. To drugim reima znai da osigurava tre-
ba da odrava zatitu oteenog lica za sve vreme u
kome on moe da podnese odtetni zahtev prema osi-
guraniku, to jest, sve do zastarelosti tog zahteva. Tu,
meutim, nastaju problemi, usled neslaganja rokova
koji postoje u optem odtetnom pravu i onih koji su
predvieni u materiji osiguranja. Opti rok zastarelo-
sti, kao to je poznato, iznosi deset godina, a rok za
potraivanja naknade tete iznosi tri godine od kada
je oteeni saznao za tetu i lice koje je tetu uinilo,
odnosno u svakom sluaju u roku od pet godina od
kada je teta nastala (lan 376. ZOO). Ako se uporede
ovi rokovi zastarelosti sa rokovima zastarelosti potra-
ivanja iz ugovora o neivotnim osiguranjima iz la-
na 380. st. 1-3, oni se poklapaju (izuzev pravila o po-
etku roka). Meutim, postoje i krai i dui rokovi za-
17
 Revija za pravoj3$igyrqnja
starelosti kod pojedinih potraivanja. Tako, na primer,
rokovi zastarelosti za odreena potraivanja su jed-
nogodinji (predvieni u lanu 378. ZOO); takoe,
kod nekih ugovora o prevozu potraivanja zastareva-
ju za jednu godinu - kod prevoza stvari, odnosno tri
godine potraivanja iz ugovora o prevozu lica, objek-
tivni rok od pet godina (lan 107-109. Zakona o ugo-
vorima o prevozu u drumskom saobraaju)2; meu-
tim, kada je teta prouzrokovna krivinim delom za
ije je gonjenje predvien dui rok zastarelosti zahtev
za naknadu tete zastareva kad istekne i zahtev za
krivino gonjenje (lan 377. ZOO); kod ugovora o
graenju odgovornost izvoaa i projektanta za ne-
dostatke koji se tiu solidnosti graevine postoji za
vreme od deset godina od predaje i prijema radova
(lan 644. st. 1. ZOO).
Otuda se postavlja pitanje da li treba menjati ili
dopunjavati izloena pravila o zastarelosti u naem Za-
konu o obligacionom odnosima, da bi se postigla po-
menuta tenja zatite oteenog lica za isto ono vreme
u kome postoji njegovo pravo na naknadu tete od osi-
guranika, kao i zatita osiguranika za vreme u kome
postoji njegova odgovornost prema oteenom licu.
Direktna tuba
U odnosima oteeni - osigurava (direktna tu-
ba) postavlja se pitanje da li primeniti na direktnu tu-
bu opta pravila o zastarelosti potraivanja, ili pravi-
la o zastarelosti predviena u propisima o osiguranju.
Problem je kao to je pomenuto, u postojanju nejed-
nakih rokova zastarelosti, to moe dovesti do toga da
direktna tuba oteenog zastari ranije nego njegova
tuba prema osiguraniku koji mu je naneo tetu. Da bi
otklonio ovu dilemu na Zakon o obligacionim odno-
sima sadri sledee pravilo: "Neposredan zahtev treeg
oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za
koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovor-
nom za tetu" (lan 380. stav 5). Ovo reenje se oslanja i
na tumaenje pravne prirode zahteva koji se ostvaru-
je direktnom tubom. Ona ne proistie iz ugovora o
osiguranju, ve ima izvor u prouzrokovanoj teti, od-
nosno proistie iz deliktne odgovornosti. Otuda, obe
tube - direktna tuba, i tuba oteenog prema osi-
guraniku, imaju isti osnov i isti rok zastarelosti.
Meutim, Zakon o obligacionim odnosima nije
nita predvideo u pogledu poetka zastarelosti di-
rektne tube, pa se postavlja pitanje da li tu treba pri-
meniti opta pravila zastarelosti, prema kojima zasta-
2 "Slubeni list SRJ", br. 26/95.
3 Vrhovni sud Hrvatske, G. 964/73, od 24. 6.1974.
4 Vrhovni sud Hrvatske, G. 4273/71, od 1. 2. 1973.
18
relost poinje od dana kada je oteeni doznao za te-
tu i lice koje tetu uinilo (lan 376. st. 1. ZOO). Pita-
nje nije samo akademsko, o njemu su u sudskoj prak-
si zauzimani razliiti stavovi. U sudskoj praksi su pri-
hvatani i drugi momenti: po jednom stavu3, zastare-
lost direktne tube poinje da tee od asa kada je
presudom utvrena obaveza osiguranika da tetu na-
knadi oteenom; po drugom stavu4, zastarelost tee
od asa kada je oteeni saznao kod koga je osigura-
vaa vlasnik vozila koje je prouzrokovalo tetu osigu-
ran od odgovornosti. Ovo zadnje tumaenje se osla-
nja na staro pravilo po kome zastarelost ne tee pro-
tiv lica koje ne moe da vodi spor: contra non valentem
agere non currit prescriptio.
Potraivanje osiguranika prema osiguravau
od odgovornosti
Oteeno lice od strane osiguranika koji je pokri-
ven osiguranjem od odgovornosti ima dva naina na
koje moe da ostvari svoje pravo na naknadu tete
On se moe direktno obratiti osiguravau, ili osigura-
niku koji mu je prouzrokovao tetu. (Moe, takoe,
istovremeno da tui oba dunika). Kada se oteeni
obrati samo osiguraniku sa zahtevom za naknadu te-
te mogue su dve situacije: osiguranik moe da ispla-
ti naknadu oteenom licu, ili da prepusti regulisanje
naknade osiguravau. (Ugovorna je obaveza osigu-
ranka da o svakom podignutom odtetenom zahevu
- sudskom ili vansudskom, obavesti osiguravaa, da
mu prepusti voenje spora, da se uzdri od priznanja
odgovornosti ili poravnanja bez saglasnosti
osiguravaa, i dr.). Ako se oteeni obrati najpre osi-
guraniku svojim zahtevom na naknadu tete, i ostva-
ri je od njega, nastaje pravo osiguranika prema
osiguravau koji pokriva njegovu odgovornost. U slu-
aju kada osigurnik isplati naknadu oteenom licu
postavlja se pitanje zastarelosti njegovog zahteva pre-
ma osiguravau. Prema naem Zakonu o obligacio-
nim odnosima: "Kad u sluaju osiguranja od odgo-
vornosti treeg, oteeno lice zahteva naknadu od osi-
guranika, ili je dobije od njega zastarevanje osigura-
nikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana
kada je oteeno lice trailo sudskom putem naknadu
od osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obete-
tio" (lan 380. st. 4). Zakon ovde uzima u obzir razlii-
te sutuacije: osiguranik moe da obeteti oteenog
na osnovu sudske odluke, ili na osnovu poravnanja
(vansudskog zahteva); osim toga, osiguranik u nepo-
Revija za pravo osiguranja Broj 2/2009
srednom odnosu sa oteenim moe biti izloen tere-
tu dosudene naknade tete ili samo trokovima od-
brane od neosnovanih zahteva (naime, jedna od
funkcija osiguranja od odgovornosti je i pravna zati-
ta osiguranika, koja se realizuje snoenjem trokova
spora - lan 940. st. 2. ZOO). Ako je osiguranik ispla-
tio naknadu oteenom licu, zastarelost njegovog
zahteva poinje od dana obeteenja. Ali Zakon, tako-
de, uzima i jedan drugi momenat, koristei uvek
spornu i nepreciznu re "odnosno", a to je momenat
kada je oteeni traio sudskim putem naknadu iz
osiguranja (lan 380. st. 4. ZOO). To moe da dovede
do zabune - da li se poetak zastarelosti vezuje za is-
platu naknade samo u sluaju regulisanja naknade
putem vansudskog poravnanja, a za moment podiza-
nja tube u sluaju kada naknada bude dosuena u
sudskom sporu? Jedan na drugi zakon ovo pitanje
regulie na jasniji nain: "Potraivanja iz ugovora o
osiguranju zastarevaju za pet godina. Rok iz stava 1.
ovog lana poinje da tee:...od dana kada osiguranik
dobije zahtev treeg lica za naknadu tete - za potra-
ivanja naknade za tete nanete treim licima..."5. Ovo
shvatanje ima objanjenje u tome da nekada tetnik -
osiguranik sazna za tetu za koju odgovara tek kada
dobije odtetni zahtev. Ako bi se prihvatilo tumaenje
pomenute norme iz lana 380. st. 4. ZOO, tako da se
poetak toka zastarelosti rauna od dana kada je osi-
guranik obetetio oteeno lice kada je podnet van-
sudski odtetni zahtev, postojala bi izvesna disharmo-
nije izmeu sluaja podizanja tube sudu i obetee-
nja od strane osiguranika. Meutim, razlika je ublae-
na injenicom da je ugovorom o osiguranju osigura-
niku zabranjeno da bez saglasnosti osiguravaa se po-
ravna ili izvri isplatu naknade oteenom licu. Mo-
da bi najprikladnije bilo prihvatiti kao momenat po-
etka zastarelosti zahteva osiguranika prema
osiguravau dan kada je obetetio oteeno lice (na
osnovu presude ili poravnanja), jer on samim podiza-
njem odtetnog zahteva od strane oteenog lica jo
ne trpi nikakavu tetu.
Ostaje pitanje roka zastarelosti. To je svakako rok
zastarelosti iz stava 1. i 2. lana 380. ZOO, jer je u pi-
tanju zahtev iz ugovora o osiguranju, odnosno iz od-
nosa osiguranik - osigurava, s tim to je ovde odre-
en dan poetka zastarelosti na drukiji nain nego
kod drugih ugovora o imovinskim osiguranjima.
s Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, od 1998, "Slubeni list SRJ", br.12/98, 44/99, 74/99, 73/2000; "Slubeni glasnik RS",
br.85/05,1001/2005 (lan 767. st. 2. 1.1).
' lan L 114-2. Code des Assurances.
' Yvonne Lambert-Faivre, Droit des assurances, Paris, 2005, str. 243.
Revija za pravo osiguranja fl Broj 2/2009
Prekid i zastoj zastarelosti
Zakon o obligacionim odnosima regulie optim
normama dejstva prekida i zastoja zastarelosti. Ova
pravila su dosta obuhvatno regulisala materiju (l.
381-393). Ne postoje, meutim, posebna pravila za
zastoj i prekid zastarelosti kod ugovora o osiguranju.
Pitanje prekida i zastoja zastarelosti je od prakti-
nog znaaja kod osiguranja od odgovornosti, gde po-
stoje, kako je izloeno, dva zahteva oteenog lica
(prema tetniku - osiguraniku i prema njegovom
osiguravau). Do neujednaenosti izmeu ova dva
zahteva moe doi u sluaju kada nastupe okolnosti
na osnovu kojih dolazi do zastoja ili prekida zastarelo-
sti samo jednog od njih. Oteeni, na primer, moe da
podigne tubu samo protivu jednog od svojih duni-
ka (na primer, osiguravaa) i time u odnosu na njega
prekine zastarelost, a da prema drugome od njih (osi-
guraniku) zastarelost nastupi bez prekida, dakle, rani-
je. Otuda bi trebalo prihvatiti reenje po kome obusta-
vljanje i prekid zastarelosti prema osiguraniku koji je
odgovoran za tetu ima isto dejstvo i u pogledu zasta-
relosti njegovog potraivanja prema osiguravau, i
obrnuto.
Specifinost pravnih odnosa osiguranja dovela je
stoga da se u nekim pravima predvidi posebno pravi-
lo u vezi prekida zastarelosti, kao, na primer, u francu-
skom pravu, po kome: pored sluajeva predvienih
optim pravilima o zastarelosti, do prekida zastarelosti
dolazi i u sluaju odreivanja vetaka u vezi osigura-
nog sluaja, kao i u sluaju slanja preporuenog pisma
sa povratnicom upuenog od strane osiguravaa osi-
guraniku u sluaju neplaanja premije, ili pisma od
strane osiguranika upuenog osiguravau radi reguli-
sanja naknade iz osiguranja." U odnosu na odreiva-
nje vetaka kao razloga za prekid zasterelosti izraene
su rezerve i istaknuto je da bi sa stanovita osigurani-
ka bilo povoljnije da odreivanje vetaka bude razlog
za zastoj, a ne prekid zastarelosti, jer bi suspenzija tra-
jala sve dok vetak ne podnese svoj izvetaj, a u su-
protnom, ako bi on odugovlaio sa izvetajem, moglo
bi se dogoditi da zastarelost nastupi pre toga.7
Od znaaja je kod prekida zastarelosti od kada te-
e i koliko iznosi rok zastarelosti potraivanja kod koga
je dolo do prekida. Opte je pravilo da posle prekida
zastarelosti zastarevanje poinje tei iznova, a vreme
koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom
19
 Revija za pravojosiguranja
odreeni rok za zastarelost (lan 392. st. 1. ZOO). Na
Zakon predvia nekoliko sluajeva u pogledu poetka
trajanja novog roka zastarelosti posle prekida:
- kada je zastarelost prekinuta priznanjem duga
od strane dunika, novi rok poinje tei od dana pri-
znanja;
- kada je prekid zastarevanja nastao podizanjem
tube ili nekim drugim aktom koji se sa njom izjedna-
ava (isticanje prebijanja potraivanja u sporu, prija-
vljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku)
zastarevanje poinje tei iznova od dana kada je spor
okonan ili svren na neki drugi nain;
- kada je prekid nastao prijavom potraivanja u
steajnom postupku, zastarevanje poinje tei iznova
od dana okonanja ovog postupka.
Meutim, postavlja se pitanje duine roka zasta-
relosti koji je poeo da tee posle prekida. U nekim
pravima, kao na primer, u vajcarskom pravu, razlii-
to je odreen novi rok s obzirom da li je do prekida
dolo priznanjem duga (ili presudom), ili podnoe-
njem tube. U prvom sluaju, novi rok iznosi 10 godi-
na, to je opti rok zastarelosti (predvien i u Zakonu
o obligacijama), dok u drugom sluaju, on iznosi dve
godine - to je poseban rok za potraivanja iz ugovo-
ra o osiguranju (rok predvien u Zakonu o ugovoru
o osiguranju.)" U naem pravu ne bi trebalo da bude
dileme oko ovog pitanja, budui da je ZOO predvi-
deo posebno pravilo, po kome: "Zastarevanje koje po-
inje tei iznova posle prekida, navrava se kad pro-
tekne onoliko vremena koliko je zakonom odreeno
za zastarevanje koje je prekinuto" (lan 392, st. 6), a to
praktino znai da se u svakom sluaju, bez obzira na
razlog prekida, primenjuju posebni rokovi predvie-
ni kod ugovora o osiguranju (lan 38. ZOO).
SUBROGACIONI Z A H T E V
Institut subrogacije u osiguranju Zakon o obligaci-
onim odosima regulie u posebnom lanu (lan 939)
pod naslovom: Prelaz osiguranikovih pram prema odgovor-
nom licu na osiguravaa (subrogacija). Osnovno je pravilo
da isplatom naknade iz osiguranja prelaze na
osiguravaa, po samom zakonu, do visine isplaene na-
knade sva osiguranikova prava prema licu koje je po
' B.Viret, Droit des assurances privees, Zurich, 1985, str. 114-115.
' Blie o tome: R Suleji, Pravo osiguranja, Beograd, 2005, str. 368-9.
10 Vrhovni privredni sud, Sl. 518/71, od 25. 11. 1971; Vrhovni sud Bosne i Hercegovine, Rev. br. 103/71, Informator", br. 1928/72.
" Vii privredni sud SRH, od 4 . 1 2 . 1 9 6 5 ; Vrhovni privredni sud, P 314/72, od 23. 2.1973.
12 Vii privredni sud u Zagrebu, Sl. 541/74, od 4. 12. 1965; Vrhovni privredni sud, P 227/73, od 23. 10. 1973, Informator" br.
2097/74; Vrhovni privredni sud, P 314/72, od 23. 2. 1973.
20
ma kom osnovu odgovorno za tetu. U tekstu Zakona
je jasno naznaeno da je re o prelasku prava osigura-
nika na osiguravaa, a ne o sticanju sopstvenog prava
osiguravaa koji isplati naknadu osiguraniku za koju je
odgovorno tree lice. Ovo pitanje - pitanje pravne pri-
rode prava osiguravaa koje on ostvaruje subrogacio-
nim zahtevom od posebnog je znaaja za pitanje zasta-
relosti, pa emo se na njemu zadrati.
Pravna priroda subrogacionog zahteva
U naem pravu je bilo dosta kolebanja u odnosu
na duinu i poetak roka zastarelosti regresnog zah-
teva osiguravaa, upravo zbog toga to se polazilo od
razliitih stanovita o prirodi prava osiguravaa. Po
jednom shvatanju re je o originernom pravu koje za
osiguravaa nastaje isplatom naknade osiguraniku, a
po drugom na osiguravaa prelazi ono isto pravo ko-
je je imao i osiguranik.9
Po jednom, dosta rairenom shvatanju u naoj
sudskoj praksi10, smatralo se da osigurava stupa u
prava osiguranika prema treem odgovornom licu
tek u momentu isplate tete koju je priinilo to lice pa
da od tada poinje i da tee rok zastarelosti ovog nje-
govog potraivanja. Manje su bila zastupljena shvata-
nja" da zastarelost regresnog zahteva osiguravaa po-
inje da tee od dana kada on - osigurava sazna za
tetu i njenog uinioca. Najvie je, pak, bilo prihvae-
no stanovite12 po kome rok zastarelosti regresnog po-
traivanja osiguravaa poinje da tee onog istog da-
na kada je poeo da tee i rok zastarelosti osigurani-
kovog potraivanja prema odgovornom licu, to jest,
od dana njegovog saznanja za tetu i uinioca. To je
shvatanje po kome je osigurava na osnovu prava su-
brogacije stupio u pravnu poziciju osiguranika u od-
nosu prema tetniku, to jest, da njegovo pravo nije
originerno, nego izvedeno iz prava osiguranika. Ovo
shvatanje o izjednaavanju zahteva osiguravaa pre-
ma licu odgovornom za tetu sa zahtevom njegovog
osiguranika iz graanske odgovornosti u odnosu na
posledice zastarelosti prihvatano je i u odnosu na du-
inu roka zastarelosti. Tako da je sueno da ovaj rok
regresnog potraivanja osiguravaa iznosi tri godine
(kao za naknadu tete) a ne dui rok (koji je ranije bio
predvien propisima o zastarelosti potraivanja iz
Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2009
ugovora o osiguranju). U tom smeru se kree i naa ta priinjena krivinim delom, takoe, primenjuju u
novija sudska praksa.13 odnosu na subrogacioni zahtev osiguravaa.

Reenje Zakona o obligacionim odnosima REGRESNI ZAHTEV

Nema sumnje da je na Zakon o obligacionim
odnosima sankcionisao praksu po kojoj se smatra da
osigurava ulazi u prava osiguranika na nain da su
ona za njega ista onakva kakva su postojala i za osigu-
ranika. On odreeno kae: "Zastarevanje potraiva-
nja koje pripada osiguravau prema treem licu od-
govornom za nastupanje osiguranog sluaja poinje
tei kad i zastarevanje potraivanja osiguranika pre-
ma tom licu i navrava se u istom roku" (l. 380, st. 6).
Posebno je pitanje zastarelosti regresnog potraivanja
osiguravaa u sluaju kada je teta prouzrokovana
krivinim delom koje je istovremeno predstavljalo i
osigurani sluaj. Prema Zakonu o obligacionim odno-
sima, ako je za krivino gonjenje predvien dui rok
zastarelosti, zahtev za naknadu tete prema odgovor-
nom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za
zastarelost krivinog gonjenja (l. 377. st. 1). Postavlja
se pitanje da li isto pravilo treba primeniti kada je u
pitanju subrogacioni zahtev osiguravaa. Ono je od
interesa u pravu osiguranja, jer se postavlja u raznim
sluajevima subrogacionih zahteva: u subrogacionom
zahtevu prema licu koje je uinilac krivinog dela, u
zahtevu prema organizaciji kojoj pripada radnik -
uinilac, u zahtevu zajednice socijalnog osiguranja
prema osiguravajuoj organizaciji za tete priinjene
fondovima socijalnog osiguranja od strane osigurani-
ka od odgovornosti, u meusobnom potraivanju or-
ganizacija osiguranja imovine i lica. U naoj sudskoj
praksi je o ovome zauziman razliit stav. Smatramo is-
pravnijim i u skladu je sa pravnom prirodom prava
koje subrogacijom prelazi na osiguravaa stanovite
po kome se posebna pravila o zastarelosti kada je te-
Postoji razlika izmeu subrogacionog zahteva i
regresnog zahteva. Meutim, u praksi, pa ak i u za-
konskim tekstovima, ova dva zahteva se nekada ne
razlikuju, bilo da se izjednaavaju ili se pogreno
oznaavaju. Kod subrogacije se prava osiguranika - o-
teenog prema treem licu - tetniku prenose na
osiguravaa koji je tu tetu isplatio osiguraniku. Kod
regresa osigurava moe zahtevati isplatu izmirene
tete treem licu od svakog odgovornog lica, pa i od
svog osiguranika. Primer za subrogaciju je kada
osigurava kasko motornog vozila isplati naknadu
tete svom osiguraniku i ulazi u njegova prava prema
treem odgovornom licu. Primer za regres je kada
osigurava isplati tetu treem licu, za koju je odgovo-
ran njegov osiguranik koji je vozio pod uticajem alko-
hola i koji u tom sluaju nije pokriven osiguranjem od
odgovornosti. Kod subrogacije osigurava isplauje
svoj dug iz ugovora o osiguranju (svom kasko osigu-
raniku) i ulazi u njegova prava prema odgovornom li-
cu. Kod regresa osigurava isplauje naknadu umesto
osiguranika, umesto odgovornog lica, to jest, tu dug
i stie pravo povraaja onoga to je za njega isplatio.
U tom sluaju njegovo pravo nastaje isplatom tete
treem licu i od tog momenta poinje rok zastarelosti
tog zahteva. Sto se tie duine tog roka, ako bi se tre-
tirao kad odtetni zahtev, on bi iznosio tri godine (po-
stoji miljenje da moe biti i krai, jer se od
osiguravaa moe oekivati da u relativno kratkom
roku po regulisanju odnosa sa oteenim odlui da li
e da pokrene regresni postupak prema licu odgovor-
nom za tetu).

" Vii trgovinski sud u Beogradu u jednoj odluci (P. 3693/2007 od 13. 5. 2008.) istie: "Osnovano tueni u albi navodi da je pr-
vostepeni sud pogreno odluio o prigovoru zastarelosti potraivanja tako to je u konkretnom sluaju primenio odredbu la-
na 380. taka 1. ZOO, a ne odredbu lana 380. taka 6. ZOO. - Odredbom lana 380. stav 1. Z O O propisano je da potraivanje
ugovaraa osiguranja zastareva u roku od tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je
potraivanje nastalo. Prvostepeni sud pogreno zakljuuje uz pogrenu primenu citiranog lana 380. taka 1. Z O O da je po-
traivanje tuioca prema tuenom nastalo danom isplate osiguranog iznosa oteenom licu. Odredbom lana 380. st. 6. Z O O
propisano je da zastarevanje potraivanja koje pripada osiguravau poinje tei kad i zastarevanje potraivanja osiguranika
prema tom licu i navrava se u istom roku. Na zastarelost potraivanja osiguranika prema treem licu primenjuje se rok zasta-
relosti propisan za potraivanja naknade tete. Odredbom lana 376. taka 1. Z O O propisano je da potraivanje naknade te-
te zastareva za tri godine od kada je oteenik doznao za tetu i lice koje je tete uinilo. - U konkretnom sluaju tuilac je osi-
gurava oteenog lica. Tueni je osigurava lica koje je tetu uinilo. S obzirom da je osigurava isplatio tetu svom osigurani-
ku, na osnovu lana 939. taka 1. Z O O isplatom naknade iz osiguranja prelaze na njega, kao osiguravaa, po samom zakonu,
do visine isplaene nakade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za tetu. Meutim, pri-
likom ocene prigovora zastarelosti potrivanja bilo je potrebno utvrditi kada je oteeno lice, odnosno osiguranik tuioca (osi-
guravaa) doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo (krivicu i odgovornost lica koje je tetu uinilo)."

Revija za pravo osiguranja fl Broj 2/2009 21

 Revija za pravojosiguranja
PREDLOG I Z M E N A I D O P U N A CLANA 380.
Z A K O N A O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
Na osnovu prethodnog razmatranja materije za-
starelosti kod ugovora o osiguranju, posebno na
osnovu analize pravila kojima na Zakon o obligacio-
nim odnosima regulie ovu materiju, pokuaemo da
uinimo neke predloge za eventualne izmene ili do-
pune ovog teksta, koristei priliku da je u toku rad na
donoenju Graanskog zakonika Srbije, i da bi moda
ovaj predlog naiao na reagovanja nae pravnike
javnosti u smislu pronalaenja najboljih reenja.
U tekstu koji sledi reprodukuje se vaei tekst
Zakona o obligacionim odnosima, sa intervencijama
(krupnim slovima) kada je re o predloenim dopu-
nama i izmenama tog teksta.
Clan 3 8 0 .
(1) Potraivanja ugovaraa osiguranja, odnosno
treeg lica iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju
za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine,
raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske
godine u kojoj je potraivanje nastalo.
(2) Ako zainteresovano lice dokae da do dana od-
redenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigura-
ni sluaj dogodio, zastarevanje poinje od dana kada je
za to saznalo, s tim da u svakom sluaju potraivanje
zastareva kod osiguranja ivota za deset, a kod ostalih
za pet godina od dana odreenog u prethodnom stavu.
(3) Potraivanja osiguravaa iz ugovora o osigu-
ranju zastarevaju za tri godine.
(4) Kad u sluaju osiguranja od odgovornosti tre-
eg, oteeno lice zahteva naknadu od osigurnika, ili
je dobije od njega, zastarevanje osiguranikovog zah-
teva prema osiguravau poinje od dana kada je ote-
eno lice trailo sudskim putem naknadu od osigura-
nika, odnosno kad ga je osiguranik obetetio.
(5) Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema
osiguravau zastareva za isto vreme za koje zastareva
njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu.
Mogunost unoenja novog stava 5a:
(5a) Zastarelost direktne tube poinje da tee od
asa kada je oteeni saznao kod koga je osiguravaa osi-
guranik odgovoran za tetu osiguran od odgovornosti.
Druga mogunost za stav (5a):
(5a) Zastarelost direktne tube poinje kad i za-
starelost tube oteenog prema osiguraniku.
22
Mogunost unoenja novog stava ( 5b):
(5b) Obustavljanje i prekid zastarelosti jednog od
dva zahteva iz stava 5. ovog lana ima isto dejstvo i u
pogledu zastarelosti drugog zahteva.
(6) Zastarevanje potraivanja koje pripada osigu-
ravau PO OSNOVU SUBROGACIJE prema treem
licu odgovornom za nastupanje osiguranog sluaja
poinje tei kad i zastarevanje potraivanja osigurani-
ka prema tom licu i navrava se u istom roku.
Predlog za unoenje novog stava (7)
(7) Regresno potraivanje osiguravaa prema
osiguraniku ili nekom drugom licu za isplaenu na-
knadu tete treem licu, za koju postoji odgovornost
osiguranika ili nekog drugog lica, zastareva u roku od
tri godine od dana isplate.
REZIME
Zastarelost potraivanja iz pravnih odnosa osigu-
ranja predstavlja predmet zakonske regulative, koja,
pored optih pravila o zastarelosti sadri i posebna pra-
vila za pojedine vrste potraivanja. U srpskom pravu
Zakon o obligacionim odnosima regulie pitanja zasta-
relosti kod potraivanja koja proistiu iz ugovora o osi-
guranju (potraivanja iz ugovora o osiguranju ivota i
potraivanja iz drugih ugovora o osiguranju), kao i po-
traivanja iz drugih pravnih osnova, kao to su: direkta
tuba u osiguranju od odgovornosti i subrogacioni zah-
tev kod subrogacije osiguravaa u prava osiguranika
prema treem licu koje je priinilo tetu. Pri tome, u ne-
kim od ovih sluajeva zakon odreuje rok zastarelosti i
poetak tog roka, u drugima samo rok ili samo poetak
roka. Autor ukazuje na potrebu da se za sva potraiva-
nja o kojima je re odrede zakonom i duina i poetak
roka zastarelosti, vodei rauna o specifinosti pojedi-
nih potraivanja i interesima lica koja ih ostaruju.
U tom smislu autor smatra da bi rok zastarelosti
potraivanja osiguravaa iz ugovora o osiguranju tre-
balo da pone da tee od dana kada je kao poverilac
imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze druge stra-
ne; da zastarelost direktne tube u osiguranju od odgo-
vornosti treba da tee od asa kada je oteeni saznao
za tetu i uinioca (alternativno: od dana kada je ote-
eni saznao kod koga je osiguravaa osiguranik osigu-
ran); da bi trebalo proiriti dejstva optih pravila o pre-
kidu i zastoju zastarelosti i na zahteve oteenog lica ko-
je on ima prema osiguraniku i prema osiguravau; da
bi, pored pravila o zastarelosti subrogacionog zahteva,
takoe trebalo predvideti i pravila o zastarelosti regre-
snih zahteva osiguravaa prema osiguraniku ili nekom
drugom licu za isplaenu naknadu tete treem licu.
Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2009