ZBORNIK

MATICE SRPSKE
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KLASINE STUDIJE 7

ZA KLASINE STUDIJE

JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES

MATICA SRPSKA

NOVI SAD
2005
 MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA KWIEVNOST I JEZIK

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA KLASINE STUDIJE
JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES
MATICA SRPSKA

Urednitvo
Sima Avramovi (Beograd), Vojislav Jeli (Beograd),
Viktor Kastelani (Denver), Irina Kovaqova (Moskva),
Ksenija Maricki Gaanski (Beograd), Emilija Mason (Pariz),
Mirjana Stefanovi (Novi Sad), Bojana ijaki-Manevi (Beograd)

Editorial Board
Sima Avramovi (Belgrade), Victor Castellani (Denver),
Vojislav Jeli (Belgrade), Irina Kovaleva (Moscow),
Ksenija Maricki Gadjanski (Belgrade), Emilia Masson (CNRS Paris),
Mirjana Stefanovi (Novi Sad), Bojana ijaki-Manevi (Belgrade)

Glavni i odgovorni urednik

Ksenija Maricki Gaanski

Editor-in-Chief
Ksenija Maricki Gadjanski

SLIKA NA KORICAMA COVER PICTURE

Srebrna arnirska fibula na koricama potie iz okoline Sombora. Datuje se
u drugu polovinu 4. veka pre n. e. Naena je u grobu ili ostavi zajedno sa tri druge
srebrne fibule istog tipa i etiri narukvice od srebrnog lima. Danas se nalazi u
Prirodwakom muzeju u Beu. Fibula pripada posledwoj fazi razvoja arnirskih
fibula, tzv. varijanti urug, koja je pod grkim uticajem izraivana na teritoriji
danawe Vojvodine.
The silver fibula of the Scharnier" type on the cover was found in the surrounding of
Sombor. It is dated to the second half of the 4th century B.C. It was found in a grave or a
hoard together with three silver fibulae of the same type and four bracelets of silver sheet. It
is now in the Natural History Museum in Vienna. The fibula belongs to the last development
phase of Scharnier" fibulae the variant urug which was produced under Greek influ-
ence in the territory of present day Vojvodina (North Serbia).
 YU ISSN 1450-6998 | UDK 807+87(05)

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA KLASINE STUDIJE
JOURNAL OF CLASSICAL STUDIES
MATICA SRPSKA

NOVI SAD
NOVI SAD
2005
 SADRAJ
CONTENT

STUDIJE I LANCI
STUDIES AND ARTICLES

Livio Rossetti (Perugia), A Holistic Approach to the Earlier Socratic Litera-

ture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Livio Roseti, Holistiki prilaz ranijoj sokratskoj literaturi
Victor Castellani (Denver), The Young and the Very Young in Greek Tra-
gedy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Victor Castellani, Die Jungen und sehr Jungen in der altgriechischen Tra-
gdie
Emilia Masson (Paris), Hattusili I's Political Testament: still and always . 33
Emilija Mason, Politiki testament Hatuilija
Eckart Frey (Magdeburg), Einige Bemerkungen zur Wirtschafts- und Han-
delsmentalitt der Essener . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Ekart Fraj, Zapaawa o privrednom i trgovakom mentalitetu Esena
Sran arki (Novi Sad), Nmoj, Lex, Zakon: poreklo, znaewa, de-
finicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Sran arki, Nmoj, Lex, Zakon: Origins, Meanings, Definitions
Rastko Vasi (Beograd), Sluaj Autarijata istorija i preistorija 65
Rastko Vasi, The Case of the Autariatae History and Prehistory

RECEPCIJA ANTIKE
CLASSICAL TRADITION

Sandra Dui (Montreal), Alberti et ses contemporains byzantins . . . . 73

Sandra Dui, Alberti i wegovi vizantijski savremenici
Swt0rhj Coyrnroj (Au0na), O Swkrthj ston Kora0 . . . . . . 91
Sotiris Fournaros, Socrates in Koraes
Irina Kovaleva (Moskva), O potike kataloga u Kavafisa . . . . 103
Irina Kovaqova, O poetici kataloga kod Kavafija

219
Ugqea Beli (Novi Sad), Radovi o antici Nikole Vulia u Stanoje-
vievoj Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovenakoj" . . 121
Ugljea Beli, Nikola Vuli's Items on Ancient History in Stanojevi's Ency-
clopedia (19251929)
Bojana ijaki-Manevi (Beograd), O najstarijem srpskom prevodu
Ciceronovog govora Pro Marcello" (1834) . . . . . . . . . . 129
Bojana ijaki-Manevi, The Oldest Serbian Translation of Cicero's Speech
Pro Marcello" (1834)
Vojislav Jeli (Beograd), Terapija i hrija . . . . . . . . . . . 143
Vojislav Jeli, The Terms Therapeia and Chria

PRVA ISTRAIVAWA
RESEARCH DEBUTS

Anna Lcu (Moskva), Istori i mif v stihotvorenii K. Kavafisa

Koni Ahilla" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

KRITIKE I PRIKAZI
REVIEWS

Mirko Obradovi (Beograd), An Outstanding and Stimulating Book (Paul A.

Cartledge, Spartan Reflections, Berkeley/Los Angeles: University of
California Press, London: Duckworth, 2001. Pp. XII + 276) . . . . 169
Mirko Obradovi (Beograd), Macedonian Army in Hellenistic Epoch (M. B.
Hatzopoulos, L'organisation de l'arme macdonienne sous les Anti-
gonides. Problmes anciens et documents nouveaux (MELETHMATA,
30), Athnes, Centre de Recherches de l'Antiquit grecque et romaine/
Paris: Diffusion de Boccard, 2001. Pp. 196 + XX Pls.) . . . . . 171
Ksenija Maricki Gaanski (Beograd), Nova promiqawa antike kwi-
evnosti: Homerologija (Antike Literatur in neuer Deutung. Her-
ausgegeben von Anton Bierl, Arbogast Schmitt, Andreas Willi. Fest-
schrift fr Joachim Latacz anlsslich seines 70. Geburtstages, K. G.
Saur, MnchenLeipzig, 2004, p. XI + 389 + Tafel XVI) . . . . 174
Mirjana D. Stefanovi (Novi Sad), Novo tumaewe odnosa izmeu
Narcisa i nimfe Eho (Joachim Ringleben: Woran stirbt Narzi? Wi-
derhall und Spiegelbild als tdlicher Schein. Zum Liebestod von Echo
und Narzi (Ovid, Metam. III, 339510), Gttingen 2004) . . . . 180
Ivan Jordovi (Beograd), Cezar i helenizam (Gerhard Dobesch, Caesar
und der Hellenismus, u: R. Kinsky (ur.) Diorthoseis. Beitrge zur Ge-
schichte des Hellenismus und zum Nachleben Alexanders des Groen,
Mnchen/Leipzig 2004, 108252) . . . . . . . . . . . . . 183
Mirjana D. Stefanovi (Novi Sad), Antika kao most ka novom dobu
(Die Prsenz der Antike im bergang vom Mittelalter zur Frhen Neu-
zeit. Bericht ber Kolloquien der Kommission zur Erforschung der

220
 Kultur des Sptmittelalters 1999 bis 2002, Gttingen 2004, S. 427
(zbornik radova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

HRONIKA
CRONICLE

Alesandro Stavru (Napuq), Za novi pristup sokratskom pitawu: Sko-

rawa i budua istraivawa (2004) . . . . . . . . . . . . 195
Sandra Dui (Montreal), Skupovi o Albertiju (2004) . . . . . . . . . 200
Ksenija Maricki Gaanski (Beograd), Simposion o Sokratu u Olimpi-
ji (jul 2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
Emilija Mason (Pariz), esti meunarodni kongres o Hetitima u Rimu (sep-
tembar 2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Mirjana Gligorijevi-Maksimovi (Beograd), Vizantija i Srbija
Posledwe stolee (oktobar 2005, Beograd) . . . . . . . . . 206

IN MEMORIAM

Sergej Sergejevi Averincev (19372004) Mirjana D. Stefanovi . 211

SPISAK SARADNIKA

Spisak saradnika Collaborators . . . . . . . . . . . . . . . 217

221
Zbornik Matice srpske za klasine studije izlazi jednom godiwe.

Urednitvo Zbornika Matice srpske za klasine studije

sedmu kwigu zakquilo je decembra 2005.

tampawe zavreno marta 2006.

Struni saradnik Odeqewa

Julkica uki

Lektura i korektura
Tatjana Pivniki-Drini

Tehniki urednik
Vukica Tucakov

Kompjuterski slog
Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

tampa
Ideal", Novi Sad

Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije

uestvovalo je u finansirawu tampawa ovog Zbornika

Urednitvo i administracija:
21000 Novi Sad, Matice srpske 1, telefon: 021/420-199

Editorial and publishing office:

21000 Novi Sad, Matice srpske 1, Serbia

e-mail: zmsks@maticasrpska.org.yu
gadjans@eunet.yu
 STUDIJE I LANCI
STUDIES AND ARTICLES
 UDC 14 Socrates

Livio Rossetti

A HOLISTIC APPROACH TO THE EARLIER

SOCRATIC LITERATURE

ABSTRACT: This paper will offer an overview of, and some conjectures upon,
the probableollective force of the transformations of the philosophical scene that took
place in Athens soon after Socrates' trial and death. It will be argued that the new way
of doing philosophy, devised by the Socratics, was in fact largely new with respect to
the traditional offer of doctrines and theories openly endorsed by authors, and should
therefore be carefully distinguished by the (probably later) dialogues where doctrinal
bodies happen to be openly professed, often with Socrates as mouthpiece.
Because of the invention of the open" Socratic dialogue, the philosophical
community of Athens very likely underwent a first-order velvet revolution", especially
during the crucial years when Plato's identity as a writer and thinker was being set in
place.
KEY WORDS: Athens, philosophical scene, Socrates, Socratic dialogues.

This paper will offer an overview of, and some conjectures upon, the
probable collective force of the transformations of the philosophical scene
that took place in Athens soon after Socrates' trial and death. It will be ar-
gued that at that time the philosophical community of Athens very likely
underwent a first-order velvet revolution", especially during the crucial
years when Plato's identity as a writer and thinker was being set in place.
A holistic approach to the matter will preside over this attempt at reconsi-
dering the global phenomenon of the earlier Socratic literature.
Readers may have some initial difficulty in identifying such a (suppo-
sed) velvet revolution", since this is not part of the traditional account of
what happened soon after the death of Socrates, or of the effects that the
quickly growing Socratic literature of the day are likely to have had on the
contemporary philosophical community. But this is a reason more for
paying head to the whole, rather than to individual authors and individual
Socratic dialogues. For not to form an idea of the context in which Plato's
name grew to such eminence could well open the avenue to a biased
perhaps a seriously biased idea of the impact that the whole group of

7
twelve to fifteen heirs" of Socratesi may have had upon the philosophical
(and, more generally, the learned) community of Athens when they begun
to flood it with their dialogues.
I'll begin with some words about often forgotten data about how im-
pressive the irruption of the Socratics onto the Greek philosophical scene
may well have been.

I. During the first half of the fourth century, a well-identified group

of intellectuals and writers (not all could be called philosophers") other
than simply Plato, the Socratics, involved as they were in the invention
and exploitation of the so-called Socratic dialogue, authored more than
TWO HUNDRED works, divided into an even larger number of books.
Their writings are likely to have included not less (or more) than THREE
HUNDRED Socratic dialogues (including a number of short or very short
dialogic units).
II. While most pre-Socratic philosophers only composed (standard-
-length) treatises, shorter treatises (pamphlets), or treatise-like poems, the
majority of the Socratics abandoned the treatise form in favour of the dia-
logue, at least during the first period of their literary activity, though a few
of them did revert to the writing of treatises at a later date. So a sharp
discontinuity in the flow of philosophical treatises is likely to have taken
place because of the success of the dialogue form.
III. Whereas for most Pre-Socratic philosophers it was a common
practice to make explicit claims in their books, and to argue for the
tenability of those claims, in many Socratic dialogues not only Plato's
aporetic dialogues, but also, for instance, his Parmenides there was no
clearly stated demonstrandum that the author was ostensibly anxious to ar-
gue for in the most convincing way possible. In clear discontinuity with
the scholarly standards commonly accepted during the fifth century, these
authors were often happy to leave open the questions their books addres-
sed, and frequently they fail to come to, or indeed actively avoided coming
to firm, explicit conclusions, with arguments backed by reliable evidence.
IV. During the same period, while the Socratics were flooding Athens
(and therefore Greece) with their writings, and especially with their Socra-
tic dialoguesii, almost no other book indeed, perhaps no other book at
all which could be taken as philosophical in character while remaining
unaffected by Socraticism was published in Athens or elsewhere. In
other words, during the first quarter of the new century, it became more
and more unusual (not to say more and more difficult) to be a philosopher
while remaining unaffected by Socraticism. Thus, in this period Greek
philosophy seems to have been marked by a unique form of discontinuity
from a recent (and glorious) past.

i For a catalogue raisonn see Rossetti 2005, 5356.

ii Had the Socratics failed to meet a success with their dialogues, would they have in-
sisted so much in the exploitation of this particular literary genre?

8
 V. It follows that the appearance of a rich Socratic literature is likely
to have had a profound effect upon the very notion of philosophy that we
have inherited from that period.
VI. If contemporary readers of philosophical books came to large-sca-
le awareness of just how new this kind of communication strategy was (so-
mething that seems to me a fair likelihood), then the new age" of Greek
philosophy (that velvet revolution" which I mentioned above) was likely
a very prominent feature of the very first decades of the fourth century.

Evidence ad arguments in support of the above claims have been col-

lected elsewhereiii and it may not be the case to reopen the dossier now.
Let me just stress that the supposed disproportion between Plato and every
other strictly contemporary writer of Socratic dialoguesiv, reinforced as it is
by an unbridgeable disproportion between the amount of knowledge avai-
lable to us about the former (along with all the scholarly work devoted to
it) and what we know about the latter, has largely prevented the scholarly
community from paying due attention either to what Plato may have had
in common with his fellows, or to how the availability of other Socratic
dialogues and the success of this new literary genre may likely have affec-
ted the shaping of any new Socratic dialogue, his own included.
Now consider how different the picture becomes if we focus solely
on Plato, as is customary. To focus on Plato is enough for letting dissolve
the picture just outlined. Forgetting that Plato, though by far the greatest
among the Socratics, was not alone, we spend our time speculating
often vainly upon the continuity/discontinuity of his thought, or the
fidelity/infidelity of the pupil towards his master, or whether a certain dia-
logue is earlier" or later", or on the supposed subterranean unity" of the
dialogues despite a number of obvious differences among them, and so on.
But, this way, the literary and philosophical movement as a whole slips
imperceptibly out of sight, as being something of no relevance. Moreover,
it is all too easy to persuade ourselves that it is so difficult for us, as stu-
dents of Plato, to find our way through the tremendous intricacies of his
works and ideas that it is just about impossible to take into account any
other Socratics, even though we are prepared to acknowledge that we
ought to. Is there any argument more efficacious than this one in dissua-
ding scholars from reminding themselves of the importance of context?
Thanks to this automatic reaction an unhappy subclass consisting of
the other" (i.e. minor") Socratics has been born, and we have become as
a consequence dramatically unable to pay due attention to them and their
writings, as a number of contemporary scholarsv have shown in a more and

iii See esp. Rossetti 2001.

iv If Xenophon became a writer only after his retirement to Skillus some three decades
after the death of Socrates, he cannot have been involved in the creation of the literary genre
side by side with most other authors.
v It may be enough to mention the works of such scholars as Michel Narcy, Donald
Morrison and Louis-Andr Dorion, plus the conference Xnophon et Socrate (Aix-en-Proven-
ce, Nov. 2003, Proceedings in preparation), the conference Letteratura Socratica Antica (Se-
nigallia, February 2005, Proceedings in preparation) and, most recently, the XVI Symposium
of Olympia (July 2005) on Socrates and the Socratic Schools.

9
more convincing manner. It is no surprise that the sight of a single enor-
mous whale (or, if you prefer, of a single enormous shark) makes us lose
sight of other fish in the sea, to the point of leaving them almost unidenti-
fied.
But if these dialogues met a great success (the same Xenophon hardly
could have decided to offer his own collection of Socratic memories at a
relatively later time, unless he knew that an interest for this particular kind
of books was still alive despite the years; see also point IV above), then
we can safely expect that, at least at the beginning, the Socratics operated
as a group and had an abiding interest at having their dialogues easily re-
cognizable as pertaining to the same literary genre (and therefore of a
comparable appeal as the dialogues already available). Besides, if we con-
sider the remarkable number of new dialogues authored by various Socra-
tics year after year, and that over a period of at least a couple of decades,
it is easy to guess how important it may well have been, for a reasonably
long time and for every author of this group, for them to fashion newer
and newer stories, with unprecedented settings and different interlocutors,
but with Socrates himself clearly recognizable as basically the same Socra-
tes as the Socrates of other dialogues, i.e. as a character behaving in
approximately the same way as he did there too. Indeed, to offer a portrait
of the same" Socrates could well have counted as a mark of the work's
authenticity, and thus of its value, and hence have guaranteed a favourable
response on the part of the public. On the other hand, if success in this re-
gard stimulated the Socratics to author so many Socratic dialogues, it is
reasonable to expect that most of those dialogues aimed to be recognizably
of the same type as those which had already achieved noticeable success;
whence their tendency to portray Socrates in a substantially recognizable
manner. Besides, when the Socratics began to write these logoi, they were,
no doubt, engaged in a very serious attempt to rehabilitate the reputation
of a beloved man and to shield the reputation (and the future) of the Soc-
ratic way of philosophising, and thereby offer a future (and hence a certain
prestige, and a role in society) to themselves as the new philosophers".
Therefore, at any rate near the beginning of their adventure as writers,
the Socratics may well have striven to offer a portrayal of Socrates-as-a-li-
ving-person-behaving-as-he-used-tovi, and such a portrayal could well be of

vi In order to qualify the basically unmistakeable character portrayed so many times I

would speak of a Socrates who does something with words (rather than teach or claim), be-
haves as a more or less provocative intellectual, likes to question others, easily devises coun-
ter-examples and other disturbing analogies, and this way makes his interlocutors a bit less
superficial and more thoughtful, while showing, despite a measure of aggressiveness, an
unfailingly benevolent attitude towards them. As far as I can see, no Socratic of the first ge-
neration fails to bear testimony to this kind of Socrates. Though often forgotten, this Socrates
portrayed as at work, is the Socrates we all are aware to know. One could object that this
way we come to form just an approximate and flexible idea of the man, however this should
be no scandal, since the same necessarily happens with every attempt at giving an idea of a
person (living, dead, or merely fictional) and his/her customary behaviour. Therefore flexibi-
lity and approximation of such a picture should be taken for a help, rather than for a hin-
drance, toward the recognition.

10
informational value to us. I should also remind you that the Socratic dialo-
gues used to lead fourth-century readers to interact with the writing in
quite unfamiliar ways: readers of Plato's aporetic dialogues and of a
number of other Sokratikoi logoi were expected, among other things, to
decide, step by step, who is right, and whether Socrates is fair with his in-
terlocutor; to try to imagine how somebody's interaction with Socrates will
evolve; to experience (rather than noticing) changes in emotional identifi-
cationvii; and to wonder what the lesson of the dialogue might be All of
it may well have been enough to make the reading of Socratic dialogues
very contagious!
Such a dynamic clearly prevailed for a while (for a couple of deca-
des?) and then a sense of saturation with regard to the orthodox" Socrates
may well have set in. Certainly Plato, but probably other Socratics too
(and definitely Antisthenes), after having authored several typical" Socra-
tic dialogues, felt themselves much more free to wander off from the
standard" Socrates of the first period, and this dynamic explains why in a
number of Plato's dialogues Socrates becomes no longer recognizable. So
attempts to distinguish between earlier and later dialogues should not be
taken as a Sisyphean task, since its is quite reasonable to acknowledge,
first, that there are dialogues where Socrates behaves as Socrates" (and
this Socrates is easily recognizable as basically the same person we still
see at work in a number of other, lengthy dialogues, shorter dialogues, and
anecdotes), and secondly that in dialogues where Socrates is ostensibly the
proponent of particular doctrines almost certainly reflecting the ideas of the
dialogue's author, he is no longer behaving as Socrates".
As a matter of fact, we frequently meet a character named Socrates"
who, instead of behaving as, broadly speaking, a questioner, behaves, ra-
ther, as a teacher who has a lot of already well-structured theories of his
own to expound (as, for example, in substantial portions of Plato's Phae-
do); or as a teacher who wishes to be followed by a very disciplined inter-
locutor who does not dare to have ideas of his own but simply tries to un-
derstand him step by step (as, for example, in Plato's Republic, with the
exception of Book I); or as someone who is quietly happyviii to learn a lot
from his interlocutor (as in Xenophon's Oeconomicus); or as someone very
much aware of the abilities needed to be a skilled hipparchos (as in Mem.
III 3); or as one who knows how painters reveal emotions and ethos
through depictions, and sculptors portray the human body as a living one
(as in Mem. III 10.1-8). This Socrates surely has very little in common
with the Socrates of common recognition, and, most importantly, is not
likely to be mistaken for that philosopher.

vii Especially in the case of aporetic dialogues, readers often tend to feel themselves
sympathetic with the interlocutor at the beginning, but then unfailingly come to feel themsel-
ves more and more on the same wavelength as Socrates.
viii I mean: far from merely affecting to appreciate what the interlocutor has to say (as,
say, in Plato's Euthyphro: cf. Eu. 6c8-9), here Socrates sincerely accepts to learn, i.e. to par-
ticipate to the transfer of ready-made pieces of knowledge from his interlocutor to himself.

11
 It is all too easy to presume that dialogues of the second type were
written when it was no longer a priority to offer the most accurate picture
of Socrates as he had really existed. And since it is quite easy to see that
where, when (and up to what point) Socrates becomes the proponent of
particular doctrines, he is no longer behaving a Socrates", we can safely
assume that the Socratics were in agreement that the Socrates who behaved
in a certain, recognizable manner was a Socrates close or very close to the
original, and, conversely, that they were not making a serious claim to be
adhering to the original when they dared to transform him into the simple
proponent of particular doctrinesix.
These assumptions help us identify another important change that oc-
curred some time (a few decades, in fact) after the birth of the literary and
philosophical phenomenon called Sokratikoi logoi. At a time when the new
formula had ceased to be a novelty, Plato and other authors may have felt
an inclination to introduce more doctrines, theories, doxai, and explicit tea-
chings into their Socratic dialogues. Of course we do not know exactly
how and when things changed, but it is at least likely that Plato abandoned
the aporetic cast of his dialogues in favour of a new formula in which,
broadly speaking, there is a teacher and there is something taught. In so
doing he devised a new type of dialogue, aimed at granting ample room
for positive teachings on the part of the main speaker, and was probably
happy to accept the entrance of whole new sets of philosophemes into his
dialogues. Even in these doctrinal" dialogues, Plato often shows an inte-
rest in pointing out how certain crucial questions are not to be taken as ha-
ving been definitively settled. Notice, for example, how frequently there is
a disproportion between the main doctrinal body of a given dialogue and
its explicit conclusion, which is such as to leave the question still open
from important points of view (see the Phaedo, the Euthydemus, the
Cratylus, the Republic, the Theaetetus, the Parmenides, and other dia-
logues)x. However, these remain doctrinal dialogues since their central spe-
aker normally professes to have already developed some ideas, reached so-
me knowledge, be convinced of something when he goes to share them
with his interlocutors, and, on the other hand, almost everybody in these
dialogues avoids to make up impromptu statements, definitions, or objecti-
ons.
So, whatever the details of the story, we may conclude that there was
first a period of enthusiasm for the dialogue form and a new way of philo-
sophizing, and then a new period marked by the preference for dialogues
incorporating whole bodies of doctrines, theories, and doxai as an impor-
tant part of them. In this way doctrines once again began to form the con-

ix It is a pity not to be able to discuss this and other topics at greater length.
This paper was meant, in fact, to explore a rather complex group of strictly inter-related the-
mes while postponing the scholarly assessment of each of them to a further occasion.
x Clearly these statements should be qualified, and this I cannot be done here. Suffice
it to note that, as to the Republic, the disproportion between the final myth and the main de-
monstranda of the dialogue have been convincingly (though sketchily) dealt with in the paro-
dic Republic Book XI recently authored by Mario Vegetti (Vegetti 2004).

12
tent" of dialogues as well as of philosophical treatises as such (i.e., by
occupying, so to speak, the semantic field of philosophy")xi. Neither inno-
vation proved absorbable by the other.
How powerful an oscillation between extremes!

REFERENCES

Rossetti 2001 L. Rossetti, Le dialogue socratique in statu nascendi", Philoso-

phie Antique I (2001), pp. 1135.
Rossetti 2005 L. Rossetti, Le contexte littraire dans le quel Platon a crit", in
M. Fattal (ed.), La philosophie de Platon 2 (Paris: L'Harmattan, 2005), pp.
5180.
Vegetti 2004 Platone, Repubblica Libro XI, Lettera XIV. Socrate incontra Marx,
lo Straniero di Treviri. Autentico falso di Mario Vegetti (Napoli: Guida,
2004).

Livio Roseti

HOLISTIKI PRILAZ RANIJOJ SOKRATSKOJ LITERATURI

Rezime

U radu se daje pregled promena filosofske scene u Atini do kojih je

dolo posle Sokratovog suewa i smrti. Autor smatra da su Sokratici raz-
vili nov nain bavqewa filosofijom.

xi This is the case even if Plato is often careful in avoiding to preserve a distance from
the theories maintained by his main speakers.

13
 UDC 821.14'02-2.09 Aeschylus
821.14'02-2.09 Sophocles
821.14'02-2.09 Euripides

Victor Castellani

THE YOUNG AND THE VERY YOUNG

IN GREEK TRAGEDY

APSTRAKT: U radu se navode podaci koji pokazuju da su tri velika atin-

ska tragika pesnika vrlo razliito obraivali temu mladih qudi i dece u
svojim dramama.
KQUNE REI: Tragedije, mit, mladii, deca, Ajshil, Sofokle, Euri-
pid.

Amid violent words and bloody deeds of mature characters in thea-

trical terms, of full-bearded men, of married women who have given birth
what younger persons see and hear, do and say, and nearly or actually
suffer heightens drama visually, thematically, and morally. Many, indeed
most of the surviving tragedies from 5th century Athens and a substantial
number of those we know only from fragments and testimonia involve
children, adolescents, and young persons at the threshold of adulthood
(boys in their late teens, girls just now marriageable).i Sometimes the cha-
racters in a play only mention these; but very often the playwright brings

i A crucial caution is necessary at the outset. Much that follows deals with lost" plays
concerning which we must speculate with doubt upon doubt. We are sometimes uncertain
whether a well-attested play is a tragedy (and is thus germane to this study) or a satyr-play
(and does not concern us here); worse, often we cannot be certain to which tragedy or even
to which poet's tragedy a fragment belongs. This is especially a problem with papyrus frag-
ments. Moreover, literary sources that quote or paraphrase the tragedians may confuse one
play with another, ascribe a play to the wrong playwright, or offer an alternative title or a
garbled one. More often than we like to admit, we do not know whether a play whose mere
title is mentioned once ever existed, let alone whom and what it was about. Nevertheless, re-
vealing patterns and habits of dramaturgy emerge from the lost plays, and we would be
unwise to omit them from our consideration.
My information about all such matters comes chiefly from A. Nauck, Tragicorum
Graecorum Fragmenta (Stuttgart; reprint Hildesheim: Georg Olms, 1964) with B. Snell's
Supplementum; T. B. L. Webster, The Tragedies of Euripides (London: Methuen, 1967); and
J. Diggle, Tragicorum Graecorum Fragmenta Selecta (Oxford: Clarendon, 1998).

15
them onto the stage and, if only by their cries of distress, into the dialo-
gue.
Scholarly literature has paid due attention to nubile virgins, especially
those about to be wed" to Death in human sacrifice.ii Budding heroes, in
their middle to late teen-years have also attracted informative notice.iii The
broader generic topic, however, deserves a panoramic look that also takes
into account younger and youngest children, all the way down to newborns
and even the unborn. Their lives are critically important, inasmuch as
neither a royal dynasty nor an entire nation can live on unless a new gene-
ration survives gestation and infancy, childhood and adolescence. On the
one hand, those younger and youngest children whose small roles were as-
signed not to adult tragic actors but to young extras" were completely de-
fenseless against deadly violence, threatened or applied, and might only
suffer; older children, on the other hand, whom adult actors impersonated,
could speak and act during crises in which, often, their own lives were in
danger. These older ones included both pubescent girls that is, by an-
cient Greek standards, maidens ripe for wedding and boys at the verge
of manhood who were literally ephboi, upon hb". Moreover, the crises
with which dramatic action confronted these latter, somewhat older classes
of young people are typically the first of their lives, daunting tests of pre-
cocious maturity and will as well as proofs of royal pedigree that often eli-
cit their own noble behavior in glaring contrast to less-than-heroic beha-
vior of their elders (including parents, with whom these young persons
often have a complex and troubled relationship).iv
Aeschylus does not seem to have made very much of the topics of the
suffering young and of youngest heroism. He belonged to a generation that

ii Valuable studies include H. Foley, Ritual Irony: Poetry and Sacrifice in Euripides
(Ithaca and London: Cornell University Press, 1985), esp. pp. 65102 on Iphigenia, but va-
luable for other sacrificial killings besides; J. Wilkins, The State and the Individual: Euripi-
des' Plays of Voluntary Self-Sacrifice", in A. Powell, ed., Euripides, Women, and Sexuality
(London and New York: Routledge, 1990), pp. 177194; N. S. Rabinowitz, Anxiety Veiled:
Euripides and the Traffic in Women (Ithaca and London: Cornell University Press, 1993),
esp. pp. 3166; and again H. Foley, Female Acts in Greek Tragedy (Princeton and Oxford:
Princeton University Press, 2001), esp. pp. 145200.
iii Though not everything there claimed can be sustained, J. J. Winkler shows clearly
how important the entire Great Dionysia were for acculturation of the ephebes, the citi-
zens-to-be of the Athenian state, particularly the choral-dramatic performances in which they
participated, in The Ephebes' Song: Tragidia and Polis," in J. J. Winkler and F. I. Zeitlin,
eds., Nothing to Do with Dionysus? Athenian Drama in Its Social Context (Princeton: Prince-
ton University Press, 1990), pp. 2062.
iv Recently scholars have studied and discussed relevant inter-generational dynamics:
M. Golden, Children and Childhood in Classical Athens (Baltimore and London: The Johns
Hopkins University Press, 1990), esp. pp. 80140; B. S. Strauss, Fathers and Sons in At-
hens: Ideology and Society in the Era of the Peloponnesian War (Princeton: Princeton
University Press, 1993), of which Conflict: The Sons of Theseus" (pp. 100129) and The
Hour of the Son: ca. 450414 BC" (pp. 130178) are esp. pertinent to my investigation;
and two articles in J. Neils and J. H. Oakley, eds., Coming of Age in Ancient Greece: Images
of Childhood from the Classical Past (New Haven and London: Yale University Press, 2003),
viz. H. Foley, Mothers and Daughters" (pp. 113137) and J. Neils, Children and Greek
Religion" (pp. 139161).
Noteworthy still and directly related to this paper is a somewhat older piece by G. M.
Sifakis, Children in Greek Tragedy," BICS 26 (1979), 6780.

16
was uniquely proud of its adult achievements in the Persian Wars. His tra-
gic effects typically involve persons old enough to act, who are in conse-
quence acted upon, whether or not they themselves live on to learn a pa-
thei mathos truth from a reversal in their fortunes. His Xerxes, for exam-
ple, is youthful, certainly immature in contrast to Great Darius' ghost, but
no teen-ager; his Orestes, though he must be quite young, in his late teens
years, is already mature and self-possessed when he approaches his father's
tomb. Sophocles, on the other hand, and especially Euripides understood
and exploited the pathetic effect of harm done or threatened to those who
not only have no power to retaliate, but even lack the power to express
themselves beyond the simplest cry. Sometimes such pure passivity" be-
longs as well to a baby's or small child's mother, doubling the pathos un-
less she herself deliberately perpetrates the harm, like Procne or, as Euripi-
des tells her story, like Medea, in which case moral horror complicates the
audience's emotional response. Melodramatic threat to a baby, a repeated
theatrical topic in Euripides, gave Aristophanes matter for parody in his
comedies. Just as the observant comedian famously and repeatedly mocked
the My-tongue-swore" line from Euripides' extant Hippolytus, he also al-
luded to a memorable pathetic scene in the same playwright's lost Tele-
phus. Telephus has threatened to slay baby Orestes, so Dicaeopolis holds a
knife to a basket of charcoal, Mnesilochus to a wineskin.v
We may divide the material to be discussed here into two broad cate-
gories with a number of subdivisions. One category comprises all who,
however young, must have been played by one of the three adult actors,
perhaps by a versatile tritagonist.vi Into the second category fall all the rest,
from children who may cry out a phrase or two, to babies who do not
even appear on stage (sometimes because we now see the same persons
now grown up).vii This second class clearly demands several subcategories.
This is the scheme:

v In Acharnians (336349) and in Thesmophoriazusae (731759). We may perhaps

find a lighter allusion in Lysistrata (877908, part of the Myrrhine-Cinesias scene, with the-
ir baby boy on stage: whether or not Telephus was referred to here would depend upon sta-
ge-business which, of course, is forever unknowable.).
vi One noteworthy exception within this category is Iole in Trachiniae, a kphon
prospon. Until the messenger" takes Deianeira aside with information about the captive
princess, the episode effects a bit of suspense concerning whether she will speak (like her co-
unterpart in Aeschylus' Agamemnon, even if not quite so long-windedly as Cassandra does!).
Instead, Deianira speaks for her. Where a pair of siblings appeared, for example, those many
fraternal twins in the myths that were made into plays, one of course may speak for both, as
Demophon does for himself and Acamas in Children of Heracles and as Castor does in his
own and Polydeuces' name in Euripides' Electra and (probably) Helen.
vii In cases where children clearly cry out for the audience to hear, but cannot have
been played by one of the regular three actors, exactly how the Athenians stage-managed the
scenes is unknown, though back-stage voices have been proposed. Furthermore, we really do
not know what was done to present infants on stage whether, for example, by convention
a bundle of cloth sufficed or some sort of doll was used. The main thing, however, is that, by
whatever convention, these children were real" in the action.

17
 I. Pre-adults or young adults whom an actor impersonates
a. Males, especially unmarried ephebes"
b. Females, virgins (and unmarried victims of rape)
II. Youngest persons, male (and, very rarely, female)
a. Children who appear in a play
i. Those who can toddle or walk onto the stage
ii. Infants whom someone else must carry onto the stage
b. Children only mentioned in a play, without appearing
i. Unborn children in current gestation of a pregnant mother
(rare)
ii. Existing children mentioned but remaining off the scene
(rare)
iii. Children killed in the past, by murder or unblessed
sacrifice
iv. Children who suffered in the past but who, now grown
up, do appear.

A detailed treatment of all this would, of course, require an entire

book; here I undertake only a survey. We shall proceed subcategory by
subcategory. Under each comes first a census" of examples of the young
that fall within it among extant plays, to which I add selected others about
whom we know from lost or fragmentary plays; then each section ends
with discussion, where I offer comments on particular theatrical effects and
more general remarks on the dramatic themes that persons of this subcate-
gory serve.

I.a Youngest Males with Full Roles

Beardlessness in males would be a useful criterion, if only we could

infallibly visualize the plays! But that would not be the only criterion,
since some heroes, for example Theseus and Achilles, acquired fame for
great achievements before they grew beards. Here we are concerned only
with young men who face the first great crises of their short lives.

Examples

We must count here Orestes in all of those plays where he appears as

matricide, whether immediately before, during, or within weeks after his
dreadful act of revenge. As a pre-teen boy, whom an older person had hur-
ried to safety, he has suffered exile and de facto disinheritance, and in his
late teen years arrives home to avenge his father and claim his bloody
patrimony. His return to Argos with a grim purpose is his first significant
act, and marks his accelerated coming-of-age. Seven plays present him. Li-
bation Bearers and Eumenides of Aeschylus, the two later-5th century
plays entitled Electra, and Euripides' very late Orestes deal directly with
his killing of his mother Clytemnestra and its immediate aftermath, Andro-
mache and Iphigenia in Tauris with longer-range consequences.

18
 Few other characters in Aeschylus qualify as ephebes. The sons of
Aegyptus in the trilogy to which his Suppliants belonged may have made a
collective group in this class; and, if in his Laius Laius' young victim
Chrysippus appeared, he is another; likelier, however, the boy was only
mentioned for background. How young Oedipus was in Aeschylus' Oedi-
pus is not clear, but the doomed man's experience as a very young prince
of (he thought) Corinth may have provided important background, as it
does on the stage a generation later in the central episode of Sophocles'
extant corresponding play. Oedipus' sons, on the other hand, were both
married before they killed one another; therefore we cannot include them
in this category. Among Aeschylus' many lost plays the boy Phathon
must have played a role in Daughters of the Sun, named after a chorus of
his sisters.viii Finally, young Achilles presumably appeared on the Aeschy-
lean stage more than once; but he was so precocious and a demigod to
boot that he hardly counts as a typical ephebe-type.
In contrast, Sophocles specialized in dramatizing males of roughly
ephebe age at a moment when necessity made them men. His Orestes has
already been listed; and Oedipus in the messenger-scene-like flashback at
the center of OT parallels him, even in the matter of traveling from Delphi
and killing a parent! To these two we must add certainly Haemon from
Antigone, Hyllus from Trachinian Women, and the Philoctetes' Neoptole-
mus. Neoptolemus, barely past boyhood, was also the central character in
the lost Scyrians. We may speculate about still others in other lost plays,
little though we know about most of them. Pelops in Oenomaus/Hippoda-
meiaix was certainly young, as were title characters of Alcmeon, Euryalus
(viz., Odysseus' son), Eurypylus, Eurysaces (Ajax' son, older than in Ajax
though probably still quite young), Ion (alias Creusa), Meleager (if he was
not, as at Iliad 9.556-94, already married, but instead eligible and attracted
to Atalanta), Peleus, Phrixus, Triptolemus, and Troilus (who was, to judge
from vase-paintings, a small boy, younger than most in this group). Inci-
pient heroes appeared also in Epigoni (Alcmeon and one or more others
of his avenging cohort?), in Phaedra (Hippolytus), and in one of two
Sophoclean Tyro plays (Tyro's Poseidonian sons Neleus and Pelias).x
Euripides' larger extant corpus provides several other unmarried young
men in addition to his 4 x Orestes: the ghost of the boy Polydorus who
speaks the prologue of Hecuba, Hippolytus in the extant play named after

viii Did the oldest of Niobe's sons appear in Niobe? Given what we know from Vita
Aeschyli 6 about the title character's long on-stage silence until the third meros" (cf. Ari-
stophanes Frogs 911f.), we may think this unlikely; Nauck fr. 157 relates that she sat by the
tomb of her dead children.
xix These may be alternate titles, or separate plays in one of the trilogies Sophocles is
known to have written. In either case, both Pelops and Hippodameia were surely characters.
x Theseus in the posthumous Oedipus at Colonus may be too mature, reigning as king
in Attica and with many great deeds already done, though we might still ask ourselves how
old he is and whether he might not be romantically interested in admirable Antigone at
the end of OC and not just quasi-paternally. Polynices in the same play, though young, has
also done too much (including, as noted already, contracted a marriage) to fit the category.
But neither young man is far beyond its boundary.

19
him (as also in an earlier, lost one); the adolescent title character of Ion;
and Menoeceus in Phoenician Women. To these must add 3 x Pylades,
Orestes' age-mate companion, who, although he plays only a silent suppor-
ting role in Electra, has a major speaking one in the first Iphigenia (where
he is noble) and in Orestes (where he is a gangster). Another tragic mo-
ther-slayer was involved only in two aftermath plays, Alcmeon at Psophis
and Alcmeon at Corinth. Pentheus in Bacchae, whom his mother slays,
also qualifies if, as many believe, he is young and beardless like his divine
cousin Dionysus. As observed above, Achilles in lost plays of Aeschylus
does not properly belong in this group because he is precocious and matu-
re, already so, I suspect, in the lost Iphigenia; the peevish teen-idol Achil-
les of Euripides' Iphigenia at Aulis, on the other hand, does qualify, but ri-
ses to heroic stature in the course of the action, as probably did a some-
what younger Achilles in Scyrians (who seduced or raped his foster-sister
Deidameia). The incestuous rapist Macareus of the Aeolus falls into this
category too. However, as in the Oedipus at Colonus, Theseus as a reig-
ning king cannot be classified as ephebe in Euripides' Suppliants, nor can
his twin sons, as co-kings, in Children of Heracles.
Other lost Euripides offers several more youths whom we can corrctly
so classify: young Peleus confronting a Potiphar's-wife figure in Sthene-
boea (cf. Sophocles' Peleus) and Phoenix, falsely accused by his father's
concubine in Phoenix; Argeius, the title character's young son in Licym-
nius; a Euripidean Meleager and a Euripidean Phrixus, counterparts to cha-
racters in Sophocles. Besides these we ought to count grown-up yet still
very young sons (and rescuers) of title-character heroines Antiope (Am-
phion and Zethus), Hypsipyle (Euenus and Thoas), and in one of two plays
named after her Melanippe (twin sons of Poseidon, names not preserved).
In the Dictys a young Perseus rescued his mother Dana; and we may
count further the adolescent title characters of Chrysippus, on the one
hand, a straightforward victim of an evil man's violence, and of Phathon,
self-destructive victim of his own ambition and insecurity (likely characte-
rized in contrast with the same figure of myth in Aeschylus' Daughters of
the Sun).xi
Discussion

We have too little solid information to say anything much about

Aeschylus' general practice. However, Orestes in Libation Bearers is a fas-
cinating study of a very young man, sometimes tentative and hesitant,
other times resolute; he and his older sister can seem vulnerable, yet they
work together to achieve an awesome, two-part deed of divinely sanctio-
ned revenge. In contrast, although he falls just outside the boundary of this

xi See the preceding note: Since young prince Theseus in Aegeus has already put a se-
ries of heroic exploits to his credit before arriving at Athens, I should not count him in the
category of young men facing their first challenge, though at least he is not yet a reigning
king. The same is true of his role in Theseus, which, as usually reconstructed, tells the story
of his heroic doings on Crete. He is one of the girls and boys sent as tribute-victims to Mi-
nos; on the other hand, he is hardly novice in adventures and great deeds.

20
category, Eteocles in Seven Against Thebes demonstrates the awful work-
ing of a curse that has become a fate and a choice, eager as he is to face
his own brother in combat because it is his doom and his character to do
so. The brothers confront a dynastic destiny whose links extend to a time
before their very birth.
Sophocles and Euripides differ considerably in their handling of this
character category. The elder poet tends to emphasize the breaking-out of
what Bernard Knox called the heroic temper", not necessarily admirable
but surely grand. (This also happens with several royal young women in
Sophoclean drama, as we shall see below.) Euripides, in contrast, presents
relatively little grandeur among a very mixed bag of young males. For in-
stance, although in Iphigenia among the Taurians his Orestes is quite a fine
young fellow, a grateful and exemplary friend to Pylades (and certainly
much more to be admired than Menelaus, the leading male character in
that other romance Helen), in three other appearances Agamemnon's son
either deteriorates morally right before our eyes (in Electra and Orestes) or
is villainous to begin with (in Andromache). Euripides' naive Ion becomes
cynical, disappointed in his father Apollo; Hippolytus grows gentler and
more understanding but is likewise disappointed in his divine patroness
Artemis. Pentheus and several others are victims, with varying degrees of
personal blame for what happens to them. Menoeceus in Phoenician Wo-
men and Phrixus in the play named after him are passively heroic, prefer-
ring death to ignoble life (and in the former case actually executing a
self-sacrifice). Wouldn't we like to know more about the Chrysippus! Only
Achilles in the posthumous Iphigenia becomes actively heroic" in his readi-
ness to defend Iphigenia against all who would proceed with her slaughter.
Although they are excluded by their married state and other factors
from strict ephebe" status, the still-young sons of Oedipus furnish a fasci-
nating three-way comparison among the tragic poets. Eteocles in Seven
Against Thebes is doomed, yet also himself expedites that doom in a fit of
violent hatred against his brother, seemingly unaware that both may fall in
their duel, whereas Polyneices in OC is calm and determined in the face of
certain death, provided he can take his brother with him. He owns full
responsibility for his deed. This, I should say, is tragic-heroic, and Sopho-
clean, in comparison with the Aeschylean Eteocles, who in very different
mood put on a yoke of Necessity" (compare Ag. 218). In Euripides'
Phoenician Women we encounter a timorous Polyneices and a wicked
Eteocles, both of whom cravenly hope to avoid death not to evade" it,
as a doom, but merely avoid it as a practical matter. Both of them are un-
heroic to the bone, and anything but eager for combat.

I.b. Speaking Young Maidens

Conventional attire may have distinguished free maidens (or presu-

med maidens) on stage from married women and female slaves; but, again,
we cannot see" even the extant plays, not to mention the lost Melanippes
and Tyros!

21
 Examples

Aeschylus casts an entire chorus of marriageable maidens in Suppli-

ants and possibly another in Seven Against Thebes, where the panicky fe-
male chorus seem to be very young.xii The latter, like the young-woman
choruses of several of Euripides' plays, do not face personal crisis like the
suppliant daughters of Danaus, or like the anxious and, later, mourning sis-
ters of Phathon in the aforementioned Daughters of the Sun, but rather a
national one in later tragedy, only in Euripides' Helen, where the Greek
captive women of the chorus risk their lives by abetting an intrigue against
the Egyptian king, is the chorus a collective character in the plot. Besides
(probably) Iphigenia in Aeschylus' play named after her, her surviving sis-
ter Electra in Libation Bearers is the only other individual young virgin in
Aeschylus with an undoubted role on stage. We do not know whether
Helle ever appeared with her brother Phrixus in the play named after him.
Why should I mention Io!
Sophocles, in contrast, brings nubile princesses onto the scene regu-
larly even two at a time, in Antigone (Antigone and her weak sister
Ismene), Electra (Electra and her weak sister Chrysothemis), and the se-
cond Oedipus (Oedipus' sisters/daughters Antigone and Ismene, here both
of them devoted and daring). Other young unmarried, un-betrothed prin-
cesses in lost Sophoclean works include Andromeda, in a play named after
her; Auge, raped by Heracles in Children of Aleus; Hippodameia in a play
named after either her or her possessive father Oenomaus; the title charac-
ter of Nausica; Polyxena, twice, in Troilus as well as in the eponymous
play that dramatized her sacrificial death at the end of the Trojan War; and
possibly Tyro in that one of two plays named after her in which she was
newly pregnant by Poseidon. As is the case with Niobe's sons, it is possi-
ble that an oldest daughter of Niobe appeared in Sophocles' Niobe. Fi-
nally, in the famous lost Tereus, Procne's younger unmarried sister Philo-
mela, another rape victim, victim too of a dreadful mutilation, demands
notice.xiii
Macaria in Children of Heracles, Polyxena in Trojan Women, Anti-
gone in Phoenician Women, Electra and Hermione in Orestes, and heroic
Iphigenia in the second Iphigenia number among Euripides' characters in
this subcategory. Into it also fall the daughters of king Erechtheus in the
Euripidean play named after him, one of whom becomes a sacrificial vic-
tim, and young Cassandra who had a role in Euripides' Alexander.xiv Euri-
pides exploited the theme of maidens raped, sometimes (see below II.b.iv)

xii As nymphs, not ordinary mortal girls, the Daughters of Oceanus in the Prometheus
lie outside my study's scope.
xiii We do not know whether in either of Sophocles' two Thyestes plays or in the Euri-
pidean counterpart to one of them, Cretan Women, Thyestes' daughter Pelopia, mother of her
youngest brother Aegisthus, appeared, or was even clearly mentioned. In the myth her father
mates with her sometime after his terrible feast on her brothers.
xiv Their unusual circumstances disqualify four other virgins: three who are priestesses
(the Pythia in Ion, Theono in Helen, and Iphigenia in the first Iphigenia set among the Tau-
rians) and the title character of Electra (who is married)!

22
in a retrospect from many years later, other times shortly after their viola-
tion: title characters of Alope (possibly with her new-born baby), Auge,
Dana (some time after Zeus' golden rain: Perseus has been born some ti-
me ago), and Melanippe (in one of two plays about her). Betrothed but not
yet married Alcmene, too, belongs here, whom Zeus seduced and impreg-
nated in her fianc Amphitryon's guise.
There is no evidence that Aeschylus deployed such potentially heart-
-wrenching theatrical images of innocent suffering.xv Sophocles, however,
brought toddler Eurysaces into two or three scenes in Ajax, and the two lit-
tle daughters of Oedipus at the end of the Oedipus Tyrannus. It is also
possible that other children of Heracles younger than Hyllus should enter
toward the end of Trachinian Women, while small children who can barely
walk are a conspicuous visual element of the prologue-scene of the first
Oedipus (which alludes thereby to the riddle of the Sphinx). In the lost
Laocon the tragic priest's two little sons may have appeared in person,
though it is likelier that the spectators saw" them only in a messenger's
report of their and their father's horrific death. Similarly, Thyestes' little
sons and his eventual dreadful dinner can have been present on
stage, or only mentioned (as they are, of course, in fearful retrospect and
vision in Aeschylus' Agamemnon). The same holds for Procne's son-victim
in the Tereus. The sons of Sophocles' Phineus, not slain but blinded, may
similarly have entered the scene, if not the dialogue, before and after their
stepmother's heinous achievement. Unfortunately, in this case as in those
others, we cannot tell for sure.
Nor do we know enough about Euripides' Thyestes play Cretan
Women to be determine whether the victimized boys appeared. One might
guess they did, because so many others like them certainly did so on the
Euripidean stage. Admetus' articulate child-heir Eumelus in Alcestis (the
singing pais at Alc. 393415) begins the pitiful juvenile procession, which
continues with Jason and Medea's two boys (with two voices at Med.
12711279) and those of Polymnestor in Hecuba (silent) and, (also silent)
in Heracles, with the great hero's three sons by Megara. Young but ol-
der-than-infant Children of Heracles probably contribute to a suppliant ta-
bleau in the play named after them, while the Suppliants brings on a cho-
rus who consist in part of boy children of six out of the Seven attackers
who fell in the first round of the war against Thebes. In lost plays, the lit-
tle sons of Athamas and Ino, in a play to which the latter gave her name,
can have appeared, together or in alternation with Athamas' sons by The-
misto, who, attempting to procure the deaths by sacrifice of her stepsons,
was tricked into having her own children slain. The same Ino also played
evil step-mother. In a play named Phrixus after a stepson of hers, in which
adolescent Phrixus' sister, the girl Helle, was surely also mentioned (whe-
ther or not she had a role), Ino tried to have Phrixus sacrificed; the lad's

xv His Phineus evidently dealt with the later part of that man's long story, when the
Harpies attacked him, himself blind, not with the earlier blinding of his young sons in which
he was tragically implicated.

23
mother Nephele saved him, however, and drove Athamas and Ino mad,
who then killed their own much younger sons Learchus and Melicertes.xvi

Discussion

Such young women seem relatively passive" in Aeschylus, while

pathetic" better describes them in Euripides, rise though they can to
dreadful occasions (such as their own death, sacrificial or otherwise, or the
catastrophe in Antigone's family). They prompt our sympathy and pity.
Even the Andromache's Hermione, originally unsympathetic to say the
least, changes our feelings about her when she attempts to do the right
thing" by suicide (and once we realize how she has been manipulated by
her dastardly father Menelaus).
In Sophocles the picture is more complex. Sisters contrast with their
less passionate sisters in two famous instances, but also with their brothers:
Electra is fundamentally different not only from Chrysothemis but also
from her cool and collected brother Orestes; and Antigone, in Antigone,
differs from Ismene, but later, in Oedipus at Colonus, from steady, resolu-
te Polyneices. Sophocles' strong young women do not sacrifice" themsel-
ves for an external cause, but do so rather out of internalized philia,
ultimately for themselves as they understand their identity, acting upon a
loyalty in which they are entirely, emotionally invested; moreover, in do-
ing so, they offer a strong reproach to weaker persons, of both sexes, on
stage with them or in the orchestra. Sophocles may well use such girls, as
Aristophanes uses women in a number of his comedies, to criticize the be-
havior of older but less sensible or less strong-minded men.

II.a.i. Children, not played by regular actors, who walk

onto the stage

Discussion

We must award Euripides first prize for developing this character

type, and using it so that Aristotle's judgment that he was most tragic"
(Poetics 1435a) is indeed justified, if by that he means most pathos-indu-
cing, ending many plays unhappily after grievous enacted suffering. In
comparison Aeschylus rarely, if ever, and Sophocles seldom brought for-
ward small children just old enough to understand and to dread what was
going on around them and what could happen or actually would happen to
themselves. Euripides did this again and again, inventing infanticide (in
Medea and possibly in Hecuba and/or Phrixus) or chronologically displa-
cing it (in Heracles), as well as selecting myths where established tradition

xvi In a famous after-myth Melicertes and his mother do not die, or at least do not stay
dead, but become sea-deities (respectively Palaemon and Leucothoe): Dionysus, whom Ino
nursed after the death of her sister Semele, saves them. In fact, according to another version
of the tale Dionysus' enemy Hera had inflicted the murderous madness, to punish Ino for
nursing a divine bastard of Zeus.

24
prescribed it (Trojan Women, Ino, and Phrixus). He may well have intro-
duced the use of little walk-on children, and a method for having them cry
on stage or scream bloody murder off (and in Alcestis sing a sad little
strophic song!); but whether he invented this business or not, he exploited
it for all its pathetic worth, to the shock and horror of audiences ancient
and modern, and toward their condemnation of the grown-ups who al-
lowed or perpetrated such unmitigated atrocity.

II.a.ii. Babies who are carried onto the stage

Examples

Once more Aeschylus gives us very few examples, indeed perhaps

only one. We are informed that in his Telephus the wounded king of that
name seized baby Orestes and used him in a uniquely menacing supplica-
tion.xvii Sophocles, who also seems to have deployed babies rather spa-
ringly, may have set an emotionally powerful precedent if Procne (or a
nurse) ever brought little Itys alive onto the scene before he became the
main course of a gruesome Terean Feast. Certainly his lost trilogy Tele-
pheia must have included such spectacular business with baby Orestes as
Aeschylus had already shown; and conceivably one or two of the youngest
of Sophoclean Niobe's children appeared before the spectators' eyes, if not
all fourteen. Whether the spectators saw him or not, baby Perseus in So-
phocles' lost Dana was in deadly danger from his grandfather. Acrisius
set (or would set) him and his mother adrift at sea. In the surviving plays,
however, Sophocles does not make dramatic capital of very small objects
of violence or threat of violence. Only plague threatens those babes-in-
-arms who must have been part of the opening scene of Oedipus Tyrannus
mentioned above.
Euripides is in contrast a rich source for persons in this category. In-
fant Orestes comes on, early in the poet's career (in yet another lost Tele-
phus) and late (in the innovative posthumous Iphigenia at Aulis), while a
melodramatic sequence in Andromache revolves around helpless baby Mo-
lossus. The little boy's life in each instance is threatened, especially that of
Molossus in the evil clutches of his jealous, desperate stepmother Hermio-
ne. Babies Perseus (in a Euripidean Dana) and Learchus and Melicertes
(in Ino) were certainly important in those lost plays, like Melanippe's little
sons in one of the two plays in which she was the leading character, and
like snake-bit Opheltes in Hypsipyle. However, we will probably never
know whether all or any of these embattled little persons actually appea-
red. Opheltes, if we posit that he was brought onto stage before and after
his death, would have provided maximal visual pathos, to which we may
compare Astyanax' part in Trojan Woman, whom we see" first alive at

xvii We assume this happened in full view of the audience, as also in Sophocles' early
Telepheia; nevertheless it is to Euripides' subsequent staging of the same event in his Tele-
phus that Aristophanes repeatedly alludes.

25
his mother's breast, then dead on his father's shield. In fact, Euripides
doubled this pathetic effect or, rather, a closely related (belonging perhaps
to Category II.a.i) in Hecuba, where two innocent sons of the evil Poly-
mnestor walk on alive, enter the skn-building, and are carried, dead, out
and away; and he tripled it with the three little boys in Heracles whose
father first rescues them, then kills them, and finally hugs their lifeless lit-
tle bodies (as I understand lines 140609).
Polymestor's and Heracles' boys lie, in fact, in a gray area between
categories: they seem to be young toddlers, who can walk onto the stage
on their own even in the former case a bit older, old enough to be told
an important secret yet they can be easily picked up by a mother, to
protect them, by kindly other women, to fondle them, or by a murderess,
to slay them.xviii Medea's boys are hardly much older, if at all so.

Discussion

If Aeschylus used helpless, endangered or manifestly doomed tiny

persons for theatrical effect elsewhere than in Telephus, we do now know
about it. Sophocles developed the device, but does not seem to have bro-
ught many babies onto the scene. In fact, we cannot be sure that Itys
actually appeared in the Tereus. Infant Orestes is assuredly present in the
Telephus trilogy; however, although a grievous adulthood awaits him, he
escapes then with his life.
Euripides made sensational use of this category, as of the preceding
one: we have observed that the two categories are somewhat blurred. Chil-
dren of both age classes are presumed innocent and suffer, when they do
suffer, helplessly. Which are the more pathetic is debatable. Euripides
deployed plenty of both, or, perhaps more accurately, developed the conti-
nuum from infant babe-in-arms to boy (or rarely, if ever, girl) of, say, six
or seven years of age to great dramatic effect in scenes of considerable
emotional power, especially in devastating before-and-after sequences where
the audience do not merely hear but see the consequences of adult crimes
against humanity. He may even have innovated in the use of small, screa-
ming children. We cannot be positive about this, of course; however, I find
no clear instance of such a small child's crying-out in the two older
playwrights' extant works or, so far as I am aware, in plausibly reconstruc-
ted ones.

II.b.i. Unborn children of a mother now pregnant

Examples

No extant play by any of the three tragedians features this situation.

Numerous plays refer back to a fateful pregnancy in the past but these

xviii An astonishing opposite, 'feel-good' effect marked the unusual tragedy Polyidus,
where the title character restored the dead boy Glaucus to life. (One Glaucus" or another ga-
ve titles to two plays by Aeschylus. Neither, however, was this resurrected boy.)

26
do not concern us here, even though some retrospective pathos is often en-
tailed; for there would be no reason to mention a past impregnation and
gestation unless something made it unusual, whether ominous or perilous.
In Euripides' Alcmene, however, and in his lost Auge, Alope, and one
of the Melanippe-plays a victimized woman almost loses her own life be-
cause she is, or just now was, unexpectedly expectant. Only in the first
and second of these four dramas, however, are we reasonably sure that the
pregnancy continued into action on stage: Amphitryon found his fiance
pregnant and Aleus his daughter (who subsequently bore Telephus in a
temple of Athena during the play?) Alope and Melanippe, on the other
hand, can already have given birth when the plays about their plights be-
gin.xix In Sophocles only one of his two Tyro-plays probably had a motif
of this sort.
Discussion

Although exaggerated physical padding of both male and female per-

sons was commonplace in comedy, and a pretended sudden pregnancy is
good for laughs there (Lysistrata 742756), in tragedy such physical en-
hancement (of a male actor) was perhaps more than even tolerant ancient
theatrical conventions could bear. Euripides nevertheless once or twice da-
red to experiment with a visible pregnancy, amplifying the special vulne-
rability not just of mother and infant child but of mother and child-to-be.xx

II.b.ii. Existing children mentioned in dialogue but remaining

off the scene

Examples

It is surprising how few of these we find apart from the Niobe's

brood, or at least most of them, in Aeschylus and Sophocles. Phaedra's
sons in the extant Hippolytus of Euripides are the prime example, impor-
tant to their mother's motivation and actions albeit unseen throughout. We
might also note here the neglected children of Thebes, whose mothers have
run off to the mountain in Bacchae and the other children of Agamemnon
and Clytemnestra in Iphigenia at Aulis, whose lives the impassioned,
potentially murderous Achaean host would not spare if they tried to save
their daughter Iphigenia by taking her home. (Of course, any of those nu-
merous children mentioned in above in Sections II.a.i and ii who did not
in fact come onto the scene must obviously be counted here instead.)

xix Embarrassing and endangering tragic pregnancies generally lie in the dramatic past
of Athenian tragedies, recent, like Dana's, or in a more distant past, like Creousa's in Euri-
pides and, probably before him, in Sophocles (and like that of Antiope and a number of ot-
hers).
xx It is possible that Sophocles' Tyro answered one of Euripides' plays dealing with
new-borns. Chronological relationships among even extant plays are often impossible to de-
termine for certain, let alone the ordering of fragmentary plays from the long, overlapping
theatrical careers of Sophocles (active 468406) and Euripides (active 455406).

27
 Discussion

In yet another category Euripides appears to have expanded the spec-

tacular" range of tragedy. Aeschylus, to the extent that learning by doing
and suffering" informs his dramaturgy, would naturally eschew Categories
II.a.i and ii, and II.b.i and ii, tending instead to bring into painful drama
persons old enough to act, to understand how and why they are acted upon
in turn, and (if they do not die) to learn something from the experience
that is, characters in Category I and, of course, full adults.

II.b.iii. Children killed in the past, by murder or unblessed sacrifice

Examples

In Aeschylean tragedy the sons of Thyestes, slaughtered for an unholy

feast; the eldest daughter of Agamemnon and Clytemnestra, sacrificed for
an ambiguous cause; and all the brutally slain children of Troy cumulate a
huge mass of moral atrocity in the Agamemnon, never mind that it is all
retrospective, visualized only in imagination. Moreover, in the background
to Aeschylus' Hypsipyle was a notorious enormity: the women of Lemnos
had slaughtered all the males on their island, even children, before the Ar-
gonauts landed there.xxi Furthermore, all of Niobe's children were likelier
than not dead already as Aeschylus' perplexing, evidently quite static play
about her opened. But they were hardly forgotten!
In sharp contrast, not only Sophocles but even pathetic" Euripides
makes little use of past infanticides; both of the later playwrights were far
more interested in ongoing violence, potential or actual, in the dramatic
present; and, as we have noted, Euripides liked to show his pathetic vic-
tims, not just mention them in dialogue or messenger-speech.

Discussion

Here at last Aeschylus is a contender for top honors, for the richest
development of this theme in multiple temporal frames. The grandest and
gravest lyric-narrative poet of our three tragedians, he developed the theme
of child-murder not as an immediate, theatrical event (or near-event, ex-
cepting the Telephus) but rather as a poetic motif, ramifying into past, fu-
ture, and places as far away as Troy was from Argos, for the ruminations
of his choruses, for the edification of the (often guilty) living. Aeschylus'
younger compatriots, on the other hand, exploited children whom the
myths mentioned for thrilling, sometimes appalling action on or just off
stage, rather than merely in sublime verse. Euripides in particular, as we
have seen, tended to kill them behind the scenes" yet near enough by for

xxi At Libation Bearers 63136 his chorus recalls the Lemnian atrocity, female crime,
without giving details.

28
us to fear or hear their screams,xxii or to threaten them in melodramatic ac-
tion, and to display them to the spectators. Threats to the tiny hostage Mo-
lossus in Andromache and the violent ups and down of the fortune of the
title character's sons in Heracles are typical, paralleled as they are in
fragmentary plays.

II.b.iv. Children who suffered in the past but who,

now grown up, appear

Examples

Fateful children, whom someone intends to kill in their infancy to fru-

strate a prophecy or oracle, but who survive, grow to adulthood, and fulfill
their awful destiny, abound in tales that the tragic poets dramatized. The
theme appeared in Aeschylus' Theban trilogy, in the person of the anony-
mous baby, abandoned to die, who became Oedipus. The poet likely divi-
ded his story between two plays, first in prospect (Laius), then in retro-
spect (Oedipus). Sophocles, of course, picked that story up.xxiii In works
that do not survive Euripides brought on such predestined destroyers as
Perseus (in the Dana), Paris (in the play that bore his royal name Alex-
ander), and possibly the vindictive title character in Cresphontes.
Other, irregularly conceived children were in danger of death by
exposure, even when not explicitly fated", because of what they were or
whose illegitimate, otherwise undesired, or the object of someone's fear
or hatred. Years later, however, having escaped untimely death, they came
back to the place of their birth to defend and/or to avenge a wronged pa-
rent. These are fairly numerous and routinely come in twos: Antiope's
twins sons by Zeus, Hypsipyle's by Jason, and Melanippe's and Tyro's by
Poseidon, all in Euripidean plays named after the mothers. Aeschylus had
made drama of the Jason-Hypsipyle-and sons myth in (probably) a trilogy,
and Sophocles had treated or would treat? the Poseidon-Tyro-and
sons story, yet Euripides offered far and away the most examples of such
family drama.xxiv He also played an extraordinary variation on the theme in
Ion, who grows up almost to destroy his unrecognized mother who has
twice almost destroyed her unrecognized son!

xxii Or, in the horrible case of Polymestor's sons in Hecuba, their father's groans as
they are slain before the eyes he will soon lose.
xxiii Whether Euripides followed suit is not clear, since we know that his late play Oedi-
pus was revisionist-innovative in other regards. The amusing jabs of the character Aeschy-
lus" in Aristophanes' Frogs at the opening words of Euripides' Phoenician Women (Oedipus
was once a happy, prosperous man") are generally supposed to refer to the Aeschylean ver-
sion of what happened to Laius' new-born son.
xxiv Here, again, Sophocles in his other Tyro, also with (for its author) an unusual con-
tent, answered a plot by Euripides. (See note 19 above.)

29
 Discussion

Euripides takes the palm for emphasizing how precarious the very
existence of his young heroes has been from their very birth. This holds
true for Orestes as well, whom only a loyal, quick-thinking slave saved
from death at age eleven or so upon his father's fatal return from Troy (El.
1618 and 556f.). Such backgrounds not only are in keeping with this
playwright's strongly melodramatic tendencies over nearly half a century
writing for the Theater of Dionysus, they also advance a characteristic Eu-
ripidean theme: the abject powerlessness of human beings in this world.
Case after case of threatened women and of new-born children who were
not guaranteed by fate to survive demonstrates this painful fact of life as
Euripides sees it. In general, Sophocles is much more interested in children
of destiny, as they become aware of their destiny, typically as their fa-
thers' children, whereas Euripides subjects uncomprehending children, even
tiny ones, to whims of gods and men, or even of their own mothers. In
fact, the latter deals in nearly every play with a painful motherson relati-
onship of one sort or other, however broad the spectrum of feelings and
behavior between them. Even in the background to his Hippolytus lurks
the title character's Amazon mother!

Conclusion

Let us continue with Euripides for a moment more. His plays spare
some, but doom many others of the young females and the younger and
youngest males who populate the myths he adopted and adapted. The
youngest ones merely suffer, yet may complain at their own death or (Eu-
melus in Alcestis) at that of mother, while those old enough to know what
is going on often acquiesce in a doom that few of them escape. Only
young Phrixus is ever rescued before impending sacrificial death, which ta-
kes the lives of many another victim in Euripidean drama, while only the
craven retreat of Menelaus before old Peleus spares baby Molossus in An-
dromache. Highlighted by the sensational stage-effect of a threatened child
or infant like Orestes in Telephus or, worse, of an innocent child or chil-
dren whom spectators see alive earlier, later dead or, worst and most shat-
tering of all, of little ones who scream at the moment of off-stage slaugh-
ter (Medea's sons), the behavior for good or ill of the responsible grown-
-ups emerges with special clarity.
Aeschylus, who anticipated much of Euripides' stagecraft in other re-
spects, evidently did not do so in this one. He did not go out of his way to
bring young persons onto the stage, nor to exploit for shocking emotional
effect those that he did introduce. (Baby Orestes in Telephus could support
only very limited fear or suspense, since the audience could hardly believe
his life was in real danger.)
Sophocles specialized in representing characters upon the threshold of
full adulthood, young men of what we roughly describe as ephebe-age and

30
young women at the point when marriage is imminent, who (like Girau-
doux' lectre in a modern dramatization of her story) declare themselves"
defiantly, even at the prospective price of their deaths, since to them so-
mething else suddenly appears more precious than life. Their single-min-
ded confrontations with compromised elders provide a series of crises with
grand moral dimension (and therefore didactic potential). They grow into
adult heroes and heroines right before our eyes, rising to challenges that
commanders, kings, or even gods pose to them. They are far more acti-
ve-tragic than passive-pathetic, in contrast to those who most closely corre-
spond to them in Euripides, and yet less theological", less tied to clear
theodicy, than their scarce counterparts in Aeschylus.
Euripides, however, to return to him, is child-abuser par excellence,
credited with a long list of deliberate, atrocious infanticides; and he there-
by contrasts the helpless, naive, less-than-heroic innocence of adolescent
children with clear moral evil.xxv His willing victims of sacrifice are he-
roic" only in an ironic way, whether because the cause for which they of-
fer their lives is suspect (for example, Iphigenia's in the Trojan War), or
because the tyrant or god or ghost who demands their young life is
humanly abhorrent. In almost every tragedy extant or reconstructed, Euri-
pides either demonstrates or narrates melodramatic actions in which very
young people, prepubescent but capable of speech, or literal npioi, in-
fants" who can only wail or at most cry 'Mommy!' (like Kinesias' boy in
Lysistrata), face undeserved catastrophe that can please few survivors on
the stage, satisfy no chorus in the orchestra, and edify no spectators in the
theater.

Victor Castellani

DIE JUNGEN UND SEHR JUNGEN IN DER

ALTGRIECHISCHEN TRAGDIE

Zusammenfassung

Die drei grossen tragischen Dichter Athens waren ganz unterschiedlich in

ihrer theatralischen Benutzung junger Personen und jngster, in frhester Kindheit
bis zu neugeborenen Suglingen aus den Mythen. Dies belegen sowohl vor-
handene ganze Tragdien als auch Fragmenten und Berichte von verlorenen Dra-
men.
Obwohl Aischylos das Thema Kindermord oft behandelte, war Orest in sei-
nem Telephos das einzige an der Bhne sichtbare Kind, das im aischyleischen Kor-

xxv See M. Menu, L'Enfant chez Euripide: Affectivit et Dramaturgie," Pallas 38

(1992), 339358. We may expect an important study in depth of Euripides' thematic and
theatrical exploitation of youngest children from Sophie Mills of the University of North Ca-
rolina-Ashville, from whose paper 'The Whole Race Loves Children' (Euripides Heracles
636): Small Children in Some Tragedies of Euripides," presented April 2005 at a conference
in Madison, Wisconsin, USA I learned much and had some of my own observations con-
firmed. (In 1995 I myself had presented a paper at Spokane, Washington, entitled Somebody
Doesn't Like a Baby? Small Children as Pathetic Props in Euripides," not published in the
meantime, several elements of which now appear here.)

31
pus eigentlich besttigt ist, und er berlebte die Krise. Wahrscheinlich betrauerte
die Aischyleische Niobe den Tod ihrer zahlreichen Kinder whrend der Handlung,
der schon davor stattgefunden hatte. Jugendliche und jngste, erst jerzt Erwachsene
erscheinen zwar in den Werken dieses Tragikers, z.B. Orest in Chophoren; aber
wenige, wenn berhaupt, standen an der furchtbaren Schwelle Heldentums so emp-
hatisch wie bei Sophokles.
Das dramatische Geschehen im Sophokles schliesst mehrere kleine wie auch
etwas ltere Kinder ein, obwohl wir nicht wissen ob der sehr junge Sohn Procnes
und Tereus' im Tereus vor seinem grausamen Mord auftrat. Die Spezialitten des
Sophokles waren jedoch die aufsssige, noch nicht verheiratete Heldentochter und
der tapfere Heldensohn im Alter eines athenischen Epheben die beiden Typen
von krftigeren, jeweils despotisch herrschenden Leuten herausgefordert.
Der jngste Tragiker brachte die jngsten Personen am ftesten zur Bhne,
und gab ihnen (erste?) Stimmen, selbst wenn nur um zu schreien (in Medea). Viele
erbrmliche kleine Kinder erscheinen vor uns auf eigenen Beinen, oder werden in
den Armen lterer Menschen getragen, einige Male erstens als lebende Personen,
danach als winzige Leichen (eins in Troerinnen, je zwei in Medea und Hekabe,
drei in Herakles); grssere Jugend lsst sich aus zweifelhaften Grnden opfern. Da-
durch kann Euripides verschiedene mitleiderregende Effekte entweder gar neu ein-
gefhrt haben, oder seltene, sogar einmalige Przedenzflle aus der frheren Dra-
maturgie immerfort entwickelt, damit die Jmmerlichkeit unschuldiger Opfer ver-
mehrt wurde, und sich die entsetzlichen Tten und Gegentten Erwachsener hervor-
hoben. Wenige andere Jugendliche, wie Orest, verschlechtern sich gleich als sie
aufwachsen.

32
 UDC 930.85(394)

Emilia Masson

HATTUSILI I'S POLITICAL TESTAMENT:

STIL AND ALWAYS

APSTRAKT: U radu se razmatra tzv. politiki testament, dokument koji

osvetqava izuzetnu linost osnivaa Hetitskog carstva Hatuilija .
KQUNE REI: Hatuili , Murili , hetitska kancelarija, simboli-
zam tekstova, indoevropsko naslee, rituali.

The documents relating to the foundation of the Hittite kingdom or

even to the very first period of its existence shed light, directly or indi-
rectly, on the exceptional personality of its founding king, Hattusili I.
From the outset, he had recognizable strategic qualities. As discoveries
were made, he also turned out to be a clever diplomat, his talents as a sta-
tesman commanding growing admiration. His talents may be measured
first and foremost in terms of the machinery he developed, a perfectly
structured chancellery known for its faultless efficiency. This was a real
brain trust" that had the responsibility of preparing the ground for a new
power by giving it legal form, and by attempting to impose the personality
of the founding king on a conquered population by extending his authority
over all his subjects.
The first Hittite chancellery consequently produced a great variety of
texts. In general, the structure of these texts has a composite character in
which the logical articulation between passages or episodes as they follow
one another is not evident at first glance, thus inducing the modern readers
that we are to make mistakes. As the mode of expression, these texts
boldly resort to a multiple symbolism.
Thanks to the intense production of this chancellery we can also ga-
ther some sense of the spiritual Indo-European inheritance that lived on
through the Nesite conquerors. Hardly explicit and even less didactic, these
archaic vestiges intervene in an allusive and often allegorical manner, or
are slipped surreptitiously into a narrative, an episode or even a passage.

33
To examples that have already been elucidated thanks to comparative me-
thods I would like to add here as illustration the initial passage of the
so-called Puhanu Chronicle (CTH 16); this document narrates the campa-
igns of Hattusili I in Northern Syria through a body of episodes or highly
symbolical images. Indeed, the text opens on a ritual that is most probably
operated on the person of the king, 29:

A person (the king) has dressed himself in a colourful garment. On his

head a basket has been placed. He holds his bow. And he has called for help:
'What have I done? What? I have never taken anything from anybody!
Why are you doing so to me and bind this yoke upon me? Therefore I must
always bring ice (the chill of death) in this basket and keep fighting until I
destroy the lands with this arrow that I will shoot into their hearts."

This description, brief yet charged with symbols, already appeared

sufficiently eloquent to O. Soysal to rightly contemplate in it a military ri-
tual, ein Kriegsritual" with the beginnings of a substitution ritual. But,
walking in the steps of his predecessors, Soysal looks for comparisons
with this pattern in Middle-Eastern traditions and for lack of anything bet-
ter proposes comparisons with the Neo-Assyrian rituals. These compari-
sons do not lay within the merest common ideology and limit themselves
uniquely to certain aspects of a purely formal order. The hypothesis of a
warrior ritual is accepted by F. Imparati and S. de Martino who see moreo-
ver in the king's justifications a kind of redemption for the crimes and of-
fences that he may have committed.
It seems to me that the Indo-European inheritance offers to this singu-
lar ritual a much more satisfying analogy with regards as well to ideology
as well to form. It is the warrior concept according to which every victory
produces impurity caused by the bloodshed of the battles and for this very
reason, demands expiation, even purification. If the scenario of these ritual
expiations is not very well known, we nevertheless are aware that the pas-
sage under the yoke constituted its essential act: by way of removing the
sacred aura it incarnated the transfer from one world to another, even the
return from the supernatural to the ordinary. The importance of this ritual
can be measured at best in primitive Rome where it wore the form of an
official ceremony whose aim was to mark the first of October as the end
of the military season. On this occasion, the warriors left the domain of an
unchained Mars to the Mars presiding peace, a passage that forced them to
remove the sacred aura surrounding them and to wash themselves clean of
violence. Namely a kind of violence that is mentioned by the Hittite king:
fighting, destroying and killing.
Let us now talk about Hattusili I's Political Testament. Far from rela-
ting a spontaneous discourse of the king on his deathbed, it offers however
the very paragon of masterly and perfectly reasoned compositions of which
the first Hittite chancelleryhad the secret. Consequently, it is in the light of
these texts, that this document may be analysed in the first place. How-
ever, it continues up today, to mislead innocent minds or even move sensi-
tive souls. Starting with its structure, we may easily detect a cleverly arti-

34
culated composition whose episodes follow and complete one another with
rigorous logic. In retracing the assessment of a reign, these episodes at-
tempt each in its own way to reach a unique and same goal: imposing
young Mursili as successor inside the country (Hittite version) and on the
international scene (Akkadian version). The composition mode of this te-
stament sui generis neither departs from the usual practices of the time
original motives alternate with passages or elements appearing in similar
writings, and are often formulated with the help of a ready made phraseo-
logy nor with stylistic devices that were current at that time.
Two more personal, even moving notes, frame this series of reasoned
remarks in a symmetrical fashion: the description of the king on his death-
bed at the beginning and the pathetic appeal made by the king to lady
Hastayar at the end. This appeal contrasts sharply, and on purpose, with
the general style of the text and therefore disconcerts, or even induces er-
ror in the Cartesian readers that we are. Far from resulting from the mis-
understanding of scribes who would have reported directly the live event,
as Craig Melcherti states, this paragraph obeying to a logic that is not
ours figures on the contrary like a coherent sequel to the words addres-
sed to Mursili:

The great king, labarna, is repeating to Hastayar: Don't forsake me!"

In order that the king not speak thus to her, the palace officials say as follows
to him: Look, she now still keeps on consulting the Old Women." The king
says thus to them: Is she now still consulting the Old Women? I don't know.
Furthermore, do not forsake me! No!" repeats the king to Hastayar. Always
consult me alone. I will reveal the sens of my words to you. Wash me as is
fitting, hold me to your brest and, at your brest, protect me once in the
earth!" "

The reason for thewell calculated spontaneity of this final emphasis is

not to be sought within the more or less enigmatic words pronounced by
the king. It seems to me that it must be gleaned through his infra-discourse
taken from this document in its whole. Indeed, although the king deploys a
whole series of arguments to impose young Mursili as his successor, he re-
mains silent however concerning his mother. This silence seems at first
glance slighfly surprising but which in the mind of the skilful editors of
this testament corresponded to a precise intention: to emphasize Mursili's
mother subtly and quite opportunistically in this last passage that
concerns the intimate person of the dying king. By asking Hastayar, whose
name is not preceded by the slightest title, to carry out what had to consti-
tute the essential ritual for a dead king, Hattusili lets out a torrent of fee-
lings and seeks comfort from the woman who probably was his ultimate
favourite. Her position still poses a problem for specialists: guided more
by a certain modesty than by the reality of insinuated things in more than
one manner, they continue to identify her as Hattusili's wife, or as his
mother or daughter, even though none of these three solutions is satisfying.
Let us not misjudge this testimony of affection, let us not be moved by it:
its aim is primarily to raise a concubine to the rank of wife in order to

35
satisfy as best as possible the traditional rules of succession. Because, by
using with such brilliance the art of the unsaid or insinuationed, these very
editors make us understand that Mursili is indeed the fruit of this late love.
They had no way of knowing the extent to which, thousands of years later,
they would give headaches to specialists who are not initiated in seeing be-
neath the surface, so to speak.
Formulated in what we could call a coded manner, the exhortations
addressed by the king to Hastayar, both humble and insistent, reflect in all
probability one or perhaps two inherited funeral beliefs. After having asked
her to stay at his side and to wash his body, tasks normally performed by
a wife, Hattusili proffers another recommendation sibylline for us beca-
use allusive but no less evocative for those to whom the testament was
destined: once dead, Hastayar will have to hold him to her breast in order
to protect him in the earth. These words of the king can indeed be inter-
preted as an invitation to follow him in death, even to submit to the traditi-
onal practice of suttee, well attested in ancient periods in the whole of the
Indo-European world. This practice that applied principally to concubines
of great men was institutionalized in Vedic India into a theory: the woman
who submits to it will accede to her husband's heaven, and will thus be
promoted to the same rank as he.
The Hittite texts found up to now do not echo this custom, already
out of usage at the time of their writing but probably not yet absent from
memories. This state of things would also explain why Hattusili, all the
while inciting Hastayar to renew with ancestral practices and to follow him
on his path to the Other World warns her not to consult the Old Women"
about this. These words that still continue to pose problems to specialists,
also come within the scope of the composition subtleties of this document
and shed light upon one another: indeed, they skilfuliy ally appeal to fee-
lings and faithful profession to old traditions.
On the grammatical level, the ablative tagnaz in the expression tagnaz
pahsi can mean in this text, which is a recent copy, both protect me in
the earth", a meaning that conforms to the Akkadian version (ma ersetim)
and protect me from the earth". Whatever may be the value of the ablati-
ve tagnaz, however, the king's exhortation should not be taken literally as
concrete instructions concerning how he was to be buried. As I have
already proposed, and so did G. Pugliese-Caratelli, it must be a metaphoric
figure of speech. By asking Hastayar to protect him in or even from the
earth, Hattusili alludes once again to an old belief attested in most In-
do-European ethnic groups. An essential belief related to rites de passage,
and that concerns the decisive hardship of the dead person in his conquest
of immortality: the purification he must undertake in the earth before rea-
ching the heavens. This is a passage whose issue is uncertain, a feared pas-
sage more than one text testifies to this during which an accom-
panying wife or concubine would bring a necessary comfort. It is in Scan-
dinavian traditions, more exactly in the episode of the Edda poem about
the death of the heroic prince Helgi that can be drawn the closest parallel
to Hattusili's call to Hastayar: killed during a duel, Helgi, while he is still

36
a lost soul living in the earth even in the mound calls his wife so
that she can help him to dry up the drops of his wounds". It is only after
this meeting, after having been comforted by his wife whom he is holding
in his arms, that Helgi or rather his soul rises to the heavens.
Like a taboo, this concept of a subterranean purgatory that remains
very much alive in Hittite traditions is never mentioned directly. It is re-
presented in the texts relating to cathartic operations for the living as well
as for the dead in an implicit and all the while explicit manner."
In light of these demands, the two solicitations that Hattusili addres-
ses to Hastayar, that is to hold him to her breast and to protect him once in
the earth, unveil not only their meaning but show also and above all a co-
herence both in relation to the other, and in relation to a network of inheri-
ted beliefs concerning rites de passage. They also give proof of the logic
and the objective of these ultimate words within a political document
whose composite structure, perfectly articulated and judiciously formula-
ted, can be attributed as already seen by Mario Liverani the person
to whom it was destined to serve the cause: Mursili I.

Emilija Mason

POLITIKI TESTAMENT HATUILIJA

Rezime

U radu se prouava tzv. politiki testament hetitskog cara Hatui-

lija , namewen Muriliju , a posebno poetni tekst tzv. Puhanu hronike
(STN 16), u kojoj se opisuje pohod Hatuilija u Severnoj Siriji. Autor
analizira simbolizam rituala (rites de passage) i indoevropsko naslee.

37
 UDC 26652"-86E

Eckart Frey

EINIGE BEMERKUNGEN ZUR WIRTSCHAFTS-

UND HANDELSMENTALITT DER ESSENER

ABSTRAKT: Wirtschaft und Handel als Grundlage der materiellen Existenz der
Essener wurden in entscheidendem Mae durch die religis-rituelle Verfatheit der ja-
chad el bestimmt.
SCHLSSELWRTER: Damaskusschrift, Gemeindeordnung, Shne des Verder-
bens, Familienbetriebe, inner- und aueressenischer Handel.

Der jdisch-rmische Geschichtsschreiber Josephus Flavius erwhnt

in seinen fr die Geschichte des antiken Judentums grundlegenden Wer-
ken1 die Essener als eine der groen philosophischen" Gruppierungen in-
nerhalb des Judentums in den Jahrhunderten um die Zeitenwende:
Es gibt nmlich bei den Juden drei Arten von philosophischen Schu-
len; die eine bilden die Phariser, die andere die Sadduzer, die dritte,
welche nach besonders strengen Regeln lebt, die sogenannten Essener."2
Weitere Hinweise auf die Essener und ihre spezifische Lebensweise
finden sich bei Philo von Alexandria3 sowie bei Plinius dem lteren:
Westlich vom Toten Meer wohnen, so nahe die Ausdnstungen des
Sees es gestatten, , ein einsames und vor allen brigen Bewohnern der
Erde wunderliches Volk, das ohne Weiber, berhaupt ohne alle Gesell-
schaft mit dem weiblichen Geschlecht, ohne Geld und nur in der Ge-
sellschaft seiner Palmen lebt."4
Folgt man Plinius, so lebten die Essener in einem sehr eng begren-
ztem Siedlungsgebiet ohne jegliche Kontakte zu ihrer Umwelt. Dagegen
verweisen Philo als auch Josephus Flavius darauf und dies stellt einen

1 Josephus Flavius, Antiquitates Iudaicae; De bello Iudaico.

2 Ios. bell. Iud. 2, 119.
3 Philo, Quod omnis probus liber sit; Apologie der Juden.
4 Plin. Nat. hist. 5, 7, 14.

39
gravierenden Unterschied dar , dass Essener in Stdten und Drfern des
Landes wohnten.5
Trotz der Tatsache, dass sowohl Philo als auch Josephus Flavius (Jo-
sipphos ben Matthiahu ha kohen) ihre Wurzeln im jdischen Volks hatten,
knnen auch ihre Ausfhrungen im Wesentlichen als Auensicht auf die
Essener betrachtet werden. Wie fr Plinius knnen auch fr Philo direkte
Kontakte zu den Essenern nicht vorausgesetzt werden. Flavius Josephus
hingegen hatte wohl auch direkte Kontakte zu ihnen. Dass er einige Zeit
bei ihnen verbracht haben will, lt sich allerdings mit Sicherheit nicht be-
legen. Die in seinen Werken enthaltenen Verweise auf eine ungewhnliche
Organisation dieser religisen Gemeinschaft, die neben der religisen Ver-
fatheit auch die Bereiche der Wirtschaft und des Handels betrafen, fhr-
ten schon in der Antike zu einem verklrten Bild der Essener innerhalb des
damaligen Judentums. Dies traf im wirtschaftlichen Bereich insbesondere
fr eine beinahe utopische Gtergemeinschaft zu. Bezglich dieser Proble-
matik konnten spezifische Fragestellungen zur wirtschaftlichen Grundlage
ihrer materiellen Existenz wegen des Fehlens originaler essenischer" Quel-
len nur unzureichend beantwortet werden.
Die wissenschaftliche Diskussion ber die essenische Gemeinschaft
verlief bis zum Ende des 20. Jahrhunderts ausschlielich auf der Grundlage
der oben angefhrten Quellen. Mglichkeiten, tiefer in die innere Ver-
fatheit der Essener einzudringen, boten sich erst gegen Ende dieses Jahr-
hunderts. Scholomon Schechter fand 1896 in der Genizah6 der Esra-Syna-
goge von Altkairo zwei fragmentarische Handschriften. Diese Texte wur-
den als Kopien weitaus lterer Originale, deren Ursprnge im Dunkeln der
Geschichte verborgen waren, in das 10. beziehungsweise 12. Jahrhundert
datiert. Da in ihnen der Name Damaskus mehrfach erwhnt wird, werden
diese Texte in der Forschung als Damaskusschrift" (CD) bezeichnet. Pas-
sender wre wohl, wenn man sich auf den Inhalt bezieht, die Bezeichnung
Die letzte Ausforschung der Torah" (midrasch ha torah ha achanron).
Nach einer grndlichen wissenschaftlichen Bearbeitung wurden die Texte
im Jahre 1910 von Schechter publiziert. Die Damaskusschrift" besteht aus
zwei Kopien, wobei die Kopie A 16 und die Kopie B zwei Kolumnen um-
fassen. Zwischen beiden Texten lassen sich berschneidungen feststellen.
Beide Kolumnen stellen eine Regelbuch mit spezifischen religis-rituellen,
aber auch juristischen" Festlegungen fr die Gemeinschaft eines neuen
Bundes im Lande Damaskus" dar.
Die Auswertung der Damaskusschrift" fhrte nur kurze Zeit zu einer
ernsthaften wissenschaftlichen Diskussion. Einerseits konnten die Zweifel
an ihrer Authentizitt nicht gnzlich ausgerumt werden. Andererseits wur-
de ein Bezug auf die Essener z.T. vehement bestritten. Dieser Zusammen-
hang konnte erst durch die Auswertung der Rollenfunde nordwestlich des
Toten Meeres in den Hhen von Chirbet Qumran hergestellt werden. Mit

5 Philo, Quod omnis probus liber sit 76; Ios. bell. Iud. 2, 119ff.
6 Da im Judentum Schriften nicht vernichtet werden drfen, werden nicht mehr ben-
tigte bzw. beschdigte schriftliche Hinterlassenschaften in einem speziellen Raum einer Syna-
goge fr die Ewigkeit aufbewahrt.

40
den Qumranrollen" verfgten die Wissenschaftler erstmalig ber Quellen,
die unumstritten den Essenern zugeordnet werden konnten. Durch originale
essenische Quellen konnte nachgewiesen werden, dass auch die Dama-
skusschrift" auf die essenische Gemeinschaft zurckgefhrt werden mu.
Desweiteren war es mglich, die Auensicht" der antiken Historiker auf
die Essener durch deren eigene Innensicht" in einer auergewhnlichen
Dimension zu erweitern. Innerhalb des Fundkomplexes von 11 Hhlen
wurden in den Hhlen 4 (4Q 266273), 5 (5Q 12) und 6 (6Q 15) Rollen-
fragmente sichergestellt, deren Auswertung eindeutig belegt, dass die Da-
maskusschrift" aus der essenischen" Zeit stammen mu. Diese Fragmente
wurden in die Zeit gegen Ende des 2. Jh. v.d.Z. datiert.7 Damit konnte der
Fund aus Altkairo wieder in die wissenschaftliche Bearbeitung im Rahmen
der Essenerforschung einbezogen werden. Durch diese Tatsache und die
Auswertung der Rollen vom Toten Meer wurden die Mglichkeiten der
Gewinnung und Spezifizierung von Kenntnissen ber die Gemeinschaft der
Essener bedeutend erweitert. Dies trifft insbesondere fr die Frage nach
der inneren Verfatheit der in den Quellen als Gemeinschaft Gottes (ja-
chad el) bezeichneten religisen Gruppierung zu. In diesem Zusammen-
hang mu eine Sammelrolle mit unterschiedlichen, vorwiegend gesetzlichen,
Texten hervorgehoben werden, die im allg. als Sektenregel" bezeichnet
wird. Dieser Bezeichnung ist m.E. nicht glcklich gewhlt; passender wre
Gemeindeordnung" oder Gemeinderegel". Da dieses Regelbuch" in der
Hhle 1 gefunden wurde, wird die Rolle als 1 QS bezeichnet. Sie enthlt
fnf Einzeltexte aus hasmonischer Zeit.
Die Datierung der Gemeindeordnung in die 2. Hlfte des 2. Jahrhun-
derts v.d.Z. war fr die Diskussion ber die Essener von groer Bedeu-
tung, da sie in eine Zeit fllt, die vor der Grndung der Siedlung Qumran
liegt. Sie kann damit nicht als eine Ordnung einer speziellen jdischen
Sekte verstanden werden, die u.U. eine klsterliche Gemeinschaft implizi-
ert. Darber hinaus mu hervorgehoben werden, dass Qumran nicht defini-
tiv als essenische Siedlung bezeichnet werden kann.
Wenn man den antiken Historikern in der Hinsicht folgt, dass Essener
in den Stdten und Drfern des Eretz Israel lebten, mu die Gemeindeord-
nung die Grundlage fr das Leben dieser einzelnen Gemeinschaften gebil-
det haben. Das gemeinsame Bindeglied im Selbstverstndnis der Essener
wird durch die mehrfach im Text erwhnte Bezeichnung als jachad el (Ge-
meinschaft oder Einung Gottes) deutlich.
Sowohl in der Damaskusschrift als auch in der Gemeindeordnung fin-
den sich keine direkten Hinweise auf Wirtschaft und Handel der Essener.
Es ist selbstverstndlich, dass es eine essenische Landwirtschaft und Ge-
werbe gegeben haben mu, dass Handelskontakte zumindest zwischen den
einzelnen essenischen Siedlungen bestanden haben mssen. Wovon htten
sich die Essener und ihre Familien sonst ernhren sollen? Konkreta zu die-

7 J. Maier, Die Qumran-Essener: Die Texte vom Toten Meer, Bd. 1, Mnchen/Basel
1995, 166; H. Stegemann, Die Essener. Qumran, Johannes der Tufer und Jesus, Frei-
burg/Basel/Wien 1997, 7 Aufl., 152.

41
ser Problemstellung lassen sich auf indirekte Art und Weise erschlieen.
Dies trifft fr ihre Wirtschaftsweise zu, die aus einer fr die Gemeinschaft
typischen Einstellung zu Besitz und Eigentum zumindest in groben Zgen
rekonstruiert werden kann. Dabei mu auf eine stark religis-rituelle Kom-
ponente verwiesen werden. Im Gesamtkontext der Lebensweise der Esse-
ner war das Leben der Mnner des Bundes einem apokalyptischen Nahziel
untergeordnet. Dies erforderte von allen Mitgliedern der jachad el eine ri-
gorose den Grundlagen der Torah entsprechende Lebensweise. Daraus lei-
ten sich andererseits spezifische Elemente im Bereich der essenischen Wirt-
schaft ab. Sie resultieren einerseits aus den religisen Grundlagen und der
religis-rituellen Verfatheit der Gemeinschaft, die andererseits auf spezi-
fischen Besitz- und Eigentumsverhltnissen basierten. So heit es u.a. in
der Torah:
Denn ihr sollt das Land nicht verkaufen ewiglich; denn das Land ist
mein, und ihr seid Fremdlinge und Gste vor mir."8
Damit wird konkret darauf verwiesen, dass Gott Eigentmer des Lan-
des und damit auch seiner Ertrge war. Er hat dieses Eigentum den Stm-
men Israels als Erbpacht berlassen, er hatte sich die erblichen Besitzer se-
ines Landes erwhlt. Als diese Auserwhlte", die dem Anspruch des Al-
lerhchsten" gerecht wurden, verstanden sich die Essener. Nur sie waren
nach ihrem Selbstverstndnis Juden, die sich einer rigorosen torahgemen
Lebensweise verpflichtet fhlten, nur sie konnten die Verfehlungen anderer
Juden, die durch Verkauf von Grund und Boden gegen die Festlegungen
der Torah verstoen hatten, wieder rckgngig machen. Dazu mute das
Eigentum Gottes im Heiligen Land" restituiert werden. Dies war fr sie
durch die von ihnen geschaffene Gtergemeinschaft mglich. So hatte der
Beitrittswillige beim Eintritt in die jachad el seine Eigentumsrechte an
Grund und Boden, Gebuden und Werksttten als beanspruchbare Grundla-
ge fr religise Pflichtaufgaben an die Gemeinschaft zu bertragen.9 Ihm
verblieben als Vollmitglied in der Regel erbliche Besitz- und Nutzungsrec-
hte. ber Einknfte seiner landwirtschaftlichen bzw. gewerblichen Ttigke-
it konnten die einzelnen Mitglieder nach Abfhrung der Pflichtabgabe an
den Schatzmeister (mebaqqer) weitgehend frei verfgen. Sie konnten da-
mit, wenn auch eingeschrnkt, Handel treiben. Allerdings waren hierbei
Festlegungen, gewissermaen gesetzliche Vorschriften, zu beachten. So
finden wir in der Damaskusschrift folgende Anweisungen:
Niemand von den Mitgliedern des Bundes Gottes soll Handel treiben
mit den Shnen des Verderbens, es sei denn fr Barzahlung. Niemand un-
ternehme etwas in bezug auf Kauf und Verkauf, auer er teile es dem Auf-
seher des Lagers mit und handelt auf Beschlu.10
Diese Stelle weist darauf hin, dass in den essenischen Familienbetrie-
ben in Landwirtschaft und Gewerbe berschsse erzeugt wurden mit denen
gehandelt werden konnte. Auf diese Mglichkeiten verweist auch Philo:

8 Leviticus 25, 23.

9 H. Stegemann (1997), 245ff.
10 CD XIII 1416.

42
 Von den Essenern bearbeiten die einen das Land, whrend die ande-
ren dem Frieden dienliche Handwerke ausben und sich so selbst und
ihren Nachbarn ntzen.11
Wenn man unter dem Begriff Ntzen" nicht das Verteilen von Al-
mosen versteht, kann dies nur als Hinweis auf einen wie auch immer gear-
teten Handel verstanden werden. Aus der angefhrten Stelle wird aller-
dings nicht klar, was Philo unter Nachbarn versteht. Es knnten sowohl
Essener als auch Nichtessener gewesen sein. Die Notwendigkeit des Han-
dels fr die essenische Gemeinschaft ergab sich u.a. daraus, dass trotz der
religis-rituellen Beschrnkungen eine wirtschaftliche Autarkie der Famili-
enbetriebe bzw. der essenischen Siedlungen mehr als unwahrscheinlich er-
scheint. Dies wird von Philo an anderer Stelle hervorgehoben:
Wenn sie alle ihren Lohn fr diese verschiedenen Gewerbe empfan-
gen, so bergeben sie ihn einer einzigen Person, nmlich dem von ihnen
erwhlten Verwalter. Nachdem dieser die Mittel in Empfang genommen
hat, kauft er sofort das Ntige und sorgt reichlich fr Nahrung und die
brigen Dinge, deren das menschliche Leben bedarf.12
Auch hier finden wir keinen Hinweis ber potentielle Handelspartner.
Seine Gesamteinschtzung steht allerdings zu seinen vorherigen uerun-
gen im krassen Widerspruch:
Sie haben nicht die geringste Vorstellung, nicht einmal im Traum,
vom groen und kleinen Handel oder von der Schifffahrt, denn sie verwer-
fen alles, was in ihnen Habsucht erwecken knnte.13
Es ist mglich, dass Philo den Handel wieder auf einen reinen Wa-
renaustausch zwischen den Essenern und ihren unmittelbaren Nachbarn re-
duziert. Auf eine solche Mglichkeit weist auch Josephus Flavius hin:
Untereinander kaufen und verkaufen sie nichts, sondern jeder gibt
von seinem Eigentum dem anderen, was dieser ntig hat und empfngt
umgekehrt von ihm, was er selbst gebrauchen kann.14
Er hebt hervor, dass sie untereinander keinen Handel treiben und nur
eine gegenseitige Hilfeleistung blich war. Aber auch diese konnte nur
dann stattfinden, wenn im Bereich der wirtschaftlichen Ttigkeit ber-
schsse erzeugt wurden. Flavius Josephus hebt hervor, dass die Essener
untereinander keinen Handel getrieben haben. Einen Handel mit Nichtesse-
nern, seien es Juden, seien es Nichtjuden, erwhnt er an keiner Stelle.
Natrlich kann aus den fehlenden Angaben nicht geschlufolgert werden,
dass es diesen nicht geben hat.
Die antiken nichtessenischen Quellen sind widersprchlich und lassen
keine konkreten Schlufolgerungen bezglich des Handels zu. Es ist aller-
dings davon auszugehen, dass es einen wie auch immer gearteten Handel
gegeben hat, da die autarke Versorgung der handwerklichen und landwirt-
schaftlichen Betriebe schlechterdings unmglich war. Die Mglichkeit, Han-
delsgeschfte zu betreiben, verweist einerseits darauf, dass Ertrge aus der

11 Philo, Apologie 76.

12 Philo, Apologie 10.
13 Philo, Apologie 78.
14 Ios. bell. Iud. II, 127.

43
Landwirtschaft und dem Gewerbe, die auf der Grundlage der Besitz- und
Nutzungsrechte erzielt wurden, wenn nicht eigentumsadquate, so doch ei-
gentumshnliche Rechte darstellten. Ein Handel war aber nur nach Geneh-
migung oder durch die jeweilige rtliche essenische Autoritt, den Aufse-
her bzw. Verwalter, mglich; und dies in jedem einzigen Fall.
Durch die Auswertung der essenischen Quellen, vor allem der Dama-
skusschrift und der Gemeinderegel, lassen sich keine Erkenntnisse gewin-
nen, die auf ein generelles Handelsverbot verweisen. Sogar mit Nichtesse-
nern und Heiden, die als Shne des Verderbens subsumiert wurden, konn-
ten Handelsgeschfte betrieben werden. Bezglich der Abgaben, die durch
die Handelsgeschfte erwirtschaftet wurden, schweigen die Quellen. Eine
wichtige Voraussetzung fr den Handel mit Nichtessenern war die schon
erwhnte Barzahlung15 (kaf le kaf). Sie lt sich aus den religisen Grun-
dlagen der essenischen Union erklren, die, in einem rigorosen Dualismus
begrndet, hier konkrete wirtschaftliche Dimensionen annimmt. Das Eigen-
tum der Shne des Lichts" wird von dem Eigentum der Shne der Fin-
sternis", dem Eigentum der Ungerechtigkeit dem mammon geschie-
den. Es durfte nicht miteinander vermischt werden. Aus diesem Grund gab
es auch keine gemeinsamen Handelsunternehmungen:
Und so vereine man sich nicht mit ihm in bezug auf seine Arbeit und
in bezug auf seinen Besitz, damit er einem nicht aufbrde eine Shne-
schuld; vielmehr halte man sich von ihm fern in jeglicher Sache, denn so
steht geschrieben: Von jeder Betrugssache bleibe fern!
Und so erwidere keiner von den Mnnern der Einung auf ihre Veran-
lassung hin irgendetwas in Bezug auf Torah und Recht.
Und so esse man nicht von ihrem Besitz und trinke nicht und nehme
aus ihrer Hand auch nicht das Geringste entgegen, das nicht um Kau-
fpreis erworben wurde, denn so steht geschrieben: Lat doch ab von dem
Menschen, in dessen Nase nur Hauch! Wofr ist er zu achten?
Denn alle, die nicht in seinem Bund mitgezhlt werden, sie sind abzu-
sondern, sie und alles, was ihnen gehrt.16
Wie in der Damaskusschrift wird auch in der Gemeindeordnung als
die entscheidende Voraussetzung fr Handel mit Auenstehenden eine Bar-
zahlung gefordert. Dies wird auch durch weitere Quellenbelege gesttzt.17
Stegemann fhrt als Gegenleistungen in Handelsgeschften auch Waren
an.18 Belege dafr finden sich in den Quellen nicht. Dies knnte u.a. damit
zusammenhngen, dass keine gemeinsamen wirtschaftlichen Unternehmun-
gen von Mitgliedern der jachad el mit Nichtmitgliedern betrieben werden
durften. Die Grnde fr dieses Verbot sind in der religis-rituellen Kompo-
nente des Eigentums begrndet. Insbesondere die aktuelle Endzeiterwar-
tung19 schlo eine unzulssige Vermischung von Eigentum der Essenischen

15 CD XIII 14.
16 1QS V 14ff.
17 Vgl. dazu u.a. 1Q 27 Frg. 1 Kol. ii 6; 4Q 266, 13, 3f.; 4Q 271 Frg. 1 Kol. ii 5; 4Q
299 Frg. 3.
18 H. Stegemann (1997), 263.
19 Vgl. dazu die Festlegungen in der Kriegsrolle 1QM.

44
Union, d.h. des Eigentums Gottes, mit dem Eigentum von Shnen des
Verderbens" aus. Dies htte einen Versto gegen die konstitutiven Grun-
dlagen der jachad el bedeutet. Der Bund Gottes mit den wahren Israeliten,
als die sich die Essener verstanden, ist auf ausschlielichem Gotteseigen-
tum begrndet. Dieses rituell reine Eigentum wollten die Mitglieder des
Bundes auf der Grundlage einer rigorosen Auslegung der Torah restituie-
ren. Dieser Faktor setzte allerdings den wirtschaftlichen Mglichkeiten re-
lativ enge Grenzen. Darber hinaus war natrlich die essenische Wirtschaft
nicht in erster Linie gewinnorientiert.
Einige Autoren verweisen auf die Mglichkeit, zumindest durch den
Handel mit anderen Juden, Gewinne zu erwirtschaften,20 mit denen sie
sich, wie Flusser formuliert: kaufmnnisch ber Wasser hielten. Wenn
sie mit anderen verhandelten, waren sie gewissermaen hrter als Shake-
speares Kaufmann von Venedig: hartherzig, erpresserisch und mitleidslos."21
Belegen lt sich dies allerdings durch die Quellen nicht. Eine solche
Verhaltensweise htte auch in einem krassen Widerspruch zum Selbstver-
stndnis der Essener gestanden:
Du sollst deine Seele nicht zu viel mit Besitz beschftigen; besser ist,
du bist ein Sklave im Geist und dienst deinen Bedrngern umsonst, und um
keinen Preis verkaufe jemals deine Ehre. Und du sollst nicht Besitz mit de-
inem Erbteil vermengen, damit er nicht vererbt wird.22
Natrlich muten die essenischen Betriebe berschsse produzieren,
um ihren Mitgliedern ein gottgeflliges Leben zu ermglichen. Ihre materi-
elle Existenz, der Lebensunterhalt ihrer Priester und Verwalter mute ge-
sichert werden. Darber hinaus mute Frsorge fr Witwen und Waisen"
und andere Angehrige gebt werden, die sich nicht selbst ernhren knn-
ten. Um dies zu gewhrleisten, brauchte die jachad el eine ausreichende
wirtschaftliche Grundlage. Handelsgeschfte, die dazu notwendig waren,
waren durchaus erlaubt, wenn sie nicht gegen die religisen Grundlagen
verstieen. So wurden fr den Handel mit Heiden, der nicht grundstzlich
untersagt war, rituell bedingte Ge- und Verbote erlassen:
Niemand verkaufe Vieh und reine Vgel an Nichtjuden, damit sie sie
nicht als Opfer schlachten.
Und von seiner Tenne und aus seiner Kelter verkaufe man ihnen
nichts, um keinen Preis, und seine Sklaven und seine Sklavin verkaufe man
nicht an sie, sofern jene mit einem in den Abrahamsbund getreten sind.23
In Auswertung dieser Texstelle lt sich festhalten, dass mit den auf-
gefhrten Produkten durchaus Handel getrieben werden konnte. Die Esse-
ner konnten dafr zielgerichtet berschsse produzieren. Ertrge des Ac-
kerbaus und der Viehzucht, die der Zehntabgabe unterlagen und damit als
geheiligt galten, durften nicht an Nichtjuden veruert werden. Dies traf

20 D. Flusser, Das essenische Abenteuer. Die jdische Gemeinde vom Toten Meer,
Winterthur 1994, 27; H. Stegemann 1997, 263f.; J. C. VanderKam, Einfhrung in die
Qumranforschung, Gttingen 1998, 105.
21 D. Flusser (1994), 27.
22 4Q 417 Frg. 1 Kol ii 22f.
23 CD XIII 810.

45
konkret fr rituell reine Tiere und Wein zu, deren Verwendung fr heid-
nische Opferhandlungen ausgeschlossen werden mute. Interessant sind die
hier fehlenden Bestimmungen zum Verkauf von Opfertieren an nichtesse-
nische Juden. Das kann damit zusammenhngen, dass die Essener trotz
ihrer Trennung vom Opferkult im Jerusalemer Tempel von einer den ritu-
ellen Geboten der Torah entsprechenden Opferpraxis der Tempelpriester-
schaft ausgingen.24
Festlegungen zum Verkauf von Sklaven finden sich nur in der Dama-
skusschrift. Sie lassen den Schlu zu, dass die Verwendung von Sklaven
zumindest in den Gemeinschaften, auf die sich diese Schrift bezieht, dur-
chaus blich gewesen ist. Dies knnte dann auch fr essenische Siedlungen
in den Stdten und Drfern des Eretz Israel zutreffen. Diese Sklaven kon-
nten in den essenischen Familienbetrieben eingesetzt werden. Ob diese
Sklaven von den Essenern erworben wurden, wird nicht ausgefhrt. Heid-
nische Sklaven konnten zum Judentum konvertieren; in den Abrahamsbund
eintreten. Dann durften sie nicht mehr verkauft werden. Entsprechend der
Gebote der Torah erlangten sie im Schabbatjahr ihre Freiheit.
Ein Versto gegen die angefhrten Ge- und Verbote wurde in der
Sektenregel" (Disziplinarordnung25) unter Strafe gestellt und htte bis zu
einem Ausschlu aus der jachad el fhren knnen.
Die Auswertung der Damaskusschrift und der Gemeindeordnung las-
sen den Schlu zu, dass die Essener in der Landwirtschaft, im Handwerk
und im Handel durchaus erfolgreich agierten. Sie verfgten im herkm-
mlichen Sinne weder ber private noch ber staatliche Wirtschafts- und
Handelsunternehmungen. Ihre spezifische Wirtschaft, die auf einer Gter-
gemeinschaft basierte, war dennoch sehr erfolgreich. Entgegen gelufigen
Vorstellungen waren die Essener keine Gemeinschaft von materiell Armen.
Die Grnde dafr liegen meines Erachtens in der religis-rituellen Ver-
fatheit der jachad el. Diese frderten in allen Bereichen der Wirtschaft
und des Handels, in denen die Vorschriften der Torah zu beachten waren,
zumindest die inneressenischen Wirtschafts- und Handelsbeziehungen, fhr-
ten zu einer begrenzten Autarkie. Diese wiederum sicherte den Absatz der
Produkte im Rahmen eines wohl recht umfangreichen Binnenhandels der
Essenischen Union, fhrten zu einem Gedeihen, das in den Wirren des
Jdischen Krieges" ein jhes und unwiderrufliches Ende fand; und dies
vllig anders, als es sich die Shne des Lichts" im Kampf gegen die
Shne der Finsternis" vorgestellt hatten.
Der essenische Dualismus, der besonders in der Kriegsrolle26 seinen
Ausdruck findet, hatte auch fr den Bereich der Wirtschaft und des Han-
dels eine entscheidende Bedeutung. Auf der Grundlage ihres spezifischen
Eigentums in Form der Gtergemeinschaft waren die Essener sowohl in
der Wirtschaft als auch im Handel durchaus erfolgreich ttig. Die Festle-
gungen der Torah, die u.a. in der Damaskusschrift sowie in der Gemeinde-

24 G. Sternberg, Phariser, Sadduzer, Essener, Stuttgarter Bibelstudien 144, Stuttgart

1991, 124.
25 1QS V 1 XI 22.
26 1QM.

46
ordnung spezifiziert wurden, fhrten nicht zu einer in sich geschlossenen
essenischen Binnenwirtschaft, zu keinem ausschlielich inneressenischen
Handel. Eine Autarkie gab es nur in den Bereichen, die auf einer rigorosen
Auslegung der Torah und den daraus abgeleiteten Vorschriften der jachad
el zu beachten waren.
ber die Verwendung der Gewinne, die in der Wirtschaft der Essener
erzielt und durch den Handel realisiert wurden, finden sich in den Quellen
wenig verwertbare Angaben. Sie wurden wahrscheinlich vorrangig fr den
Erhalt der Familienbetriebe und fr die Sicherung der Existenzgrundlagen
der jachad el verwendet.

Ekart Fraj

ZAPAAWA O PRIVREDNOM I TRGOVAKOM

MENTALITETU ESENA

Rezime

Esenski dualizam, koji naroito dolazi do izraaja u svitku o ratu,

imao je odluujui znaaj i za oblast privrede i trgovine, to autor anali-
zira iz dostupnih izvora.

47
 UDC 34:811.14'02'373.46
34:811'124'02'373.46

Sran arki

NOMOS, LEX, ZAKON:

POREKLO, ZNAEWA, DEFINICIJE

APSTRAKT: Na poetku rada autor navodi ta se podrazumeva pod izra-

zom zakon u savremenoj pravnoj terminologiji. Potom se ispituje poreklo gr-
kog termina nmoj i latinskog lex i navode se primeri iz izvora koji ukazuju
na razliita znaewa ovog izraza. U treem poglavqu se raspravqa o znaewima
izraza zakon u slovenskim jezicima, posebno u srpskim pravnim spomenicima.
Naroita pawa obraena je na definicije zakona koje su u sredwovekovno
srpsko pravo stigle posredstvom Vizantije. Na kraju rada ispituju se poveqe
srpskih vladara pisane na grkom, u kojima se koristi termin nmoj, ali u
nekoliko razliitih znaewa.
KQUNE REI: Nmoj, lex, zakon, rimski pravnici, Sintagma Matije
Vlastara, poveqe, definicije.

Za razliku od svakodnevnog govora, u savremenoj pravnoj termi-

nologiji srpsko-hrvatskog govornog podruja koristi se izraz zakon
da bi oznaio dva osnovna pojma: zakon u materijalnom smislu i za-
kon u formalnom smislu. Pod zakonom u materijalnom smislu pod-
razumeva se svako opte obavezno pravilo ponaawa koje utvruje
drava na osnovu svog monopola regulisawa drutvenih odnosa, bez
obzira na vrstu akta koji takvo pravilo sadri. Zakon u formalnom
smislu bi bio pravni propis, koji pod nazivom zakon, po posebnom
postupku donosi najvie predstavniko telo u dravi reguliui
najvanije drutvene propise i koji, posle ustava, ima najveu
pravnu snagu.1 Koriewe izraza zakon u smislu zakona u formal-
nom smislu, daleko je rairenije, posebno u nauci ustavnog prava,
u zakonodavnoj praksi i pravnoj istoriji, dok se termin zakon u oba
znaewa (zakona u materijalnom i zakona u formalnom smislu), ko-
risti uglavnom u pravnoj teoriji. Istovremeno izraz zakon je ekvi-

1 Detaqnije o ovim pitawima videti M. Jovii, Zakon i zakonitost, Beograd 1977,

str. 8087.

49
valent koji slui pri prevoewu sledeih stranih termina: grkog
nmoj i latinskog lex, a u modernim jezicima francuskog izraza
la loi, nemakog das Gesetz, italijanskog la legge, panskog la ley,
portugalskog a lei, rumunskog o lege, albanskog legy, maarskog tr-
vny, nekoliko engleskih izraza (law, bill, act, statute),2 itd. Pored
srpskohrvatskog i ostali slovenski jezici poznaju termin zakon u
mawe-vie identinom obliku i u znaewu (pored ostalih znaewa)
zakona u formalnom smislu.
Mada je izraz zakon uao u upotrebu kod Srba i Hrvata ve kra-
jem H veka, on tada nije oznaavao najvii akt dravne vlasti. Ni
slovenske ni germanske sredwovekovne dravne tvorevine ne sma-
traju zakonodavstvo atributom drave,3 pa stoga i izraz zakon u
pravnim spomenicima Srba i Hrvata dobija veliki broj razliitih
znaewa. Ispitivawe tih znaewa odnosi se samo na one izvore na
staroslovenskom jeziku, koji su pisani slovenskim pismom glago-
qicom i irilicom, jer se u wima izraz zakon nalazi u obliku koji
je i danas u upotrebi. Pravne spomenike junoslovenskih naroda
pisane grkim i latinskim jezikom dodirnuemo samo u onoj meri u
kojoj je to neophodno radi izvoewa neizbenih poreewa. I mada
naa nastojawa da ispitamo razliita znaewa izraza zakon nemaju
karakter filoloke ve pravnoistorijske studije, smatramo intere-
santnim da se na poetku osvrnemo na etimologiju samog izraza za-
kon i uporedimo ga sa etimologijom grkog termina nmoj i la-
tinskog lex.

Poreklo i znaewa grkog termina nmoj

Grki izraz nmoj oznaava najpre neto to je dodeqeno (od

glagola nmw = deliti, dodeliti), zatim neto to se poseduje, ne-
to to je odreeno, a iz toga su jo kasnije izvedena znaewa obi-
aja, reda, prava, propisa, naela, miqewa i zakona. Pored ovih
znaewa termin nmoj oznaava u grkom jeziku i nain pevawa,
napev, melodiju, pesmu i muziku lestvicu. U vezi sa imenicom
nmoj su glagol nomzw, koji znai priznati neto kao obiaj,
obino upotrebqavati, obiavati, primiti ili uvesti obiaj odno-
sno zakon, odrediti, narediti, naloiti, i pridev nmimoj sa zna-
ewima obiajan, obian, zakonit, prema zakonu, kako treba, koji se
dri zakona, pravedan, poten, estit.

2 Tako se, na primer, uveni dokumenti iz engleske pravne istorije, Bill of

Rights od 1689. godine i Act of Settlement od 1701, obino prevode kao Zakon o pravi-
ma i Zakon o nasleivawu, mada ponekad prevodioci zbog specifine engleske prav-
ne terminologije, ostavqaju izvorne izraze Bil i Akt.
3 Videti o tome T. Taranovski, Pravo drave na zakonodavstvo, iiev zbornik,
Zagreb 1929, str. 371380 i S. arki, Nekoliko napomena o zakonodavnoj ulozi drave
u sredwem veku, Nauno naslee Pravnog fakulteta u Beogradu 18411941, referati
sa simpozijuma odranog 9. i 10. aprila 1992, Beograd 1994, str. 348355.

50
 Ve kod najstarijih grkih pisaca sreemo izraz nmoj u zna-
ewu obiaja, pravila, neeg to je odreeno. Hesiod u epu Posta-
nak bogova (Ueogona), koristi taj izraz pevajui o muzama u slede-
im stihovima:

i qupkim se glasom oglasiv

iz grla, zakone slave i mudra hvale naela"4

Isti autor u epu Poslovi i dani ('/Erga ka mrai) kae da je

Kronov sin (Zevs) ustanovio za ribe, divqe zveri i ptice grabqi-
vice zakon (pravilo, obiaj) da jedu jedni druge (tnde nmon ditaqe
Kronwn xusi en ka uhrs ka ownoj suemen ll0loyj).5
Izraz nmoj korien sa predlogom kat2 sree se u znaewu
prema obiaju, prema zakonu, odnosno sledei obiaj, pravilo ili ob-
red. Tako na primer, opet kod Hesioda, u hvalospevu Hekati stoji
prinose lijepe rtve po obredu (kat2 nmon) milosti moli"6
Herodot, govorei o Pisistratu, kae da sa svojom enom nije i-
veo po obiaju (kat2 nmon),7 a Platon u Zakonima pie o zakonom
priznatim bogovima (o kat nmon ntej ueo).8
Izraz se sree i u konstrukciji nmoy xrin, kada znai za qu-
bav obiaja, ili prilagoditi se obiaju.9 Pindar u svojim Pitijskim
epinikijama spomiwe obiaje bogova (ue%n nmoi),10 a Eshil u Aga-
memnonu takozvani obiaj ena (gynaikeoj nmoj).11 U Nemejskim
epinikijama Pindar koristi izraz n 'Adraste@ nm@ (prema Adra-
stovim pravilima),12 to se odnosi na pravila Nemejskih igara. Kod
Platona u Kratilu izraz nm@ ka uei ima znaewe prema zakonu i
obiaju,13 a kod Hesioda stihove o6tj toi pedwn pletai nmoj, tre-
ba prevesti reima takav je zakon za ravniarske krajeve.14 Pindar
pomiwe carmkwn nmon, to oznaava pravilo upotrebe lekova
(apotekarsko pravilo),15 a u takozvanim Homerskim himnama sreemo
nmoi dj u znaewu nain (pravilo) pevawa.16 Na nekoliko mesta
kod Eshila17 i Aristofana18 nalazimo izraze nmoj qj i ruioj
koji oznaavaju melodije pevane visokim tonovima.

4 Theog. 6566, prepev B. Glavii, Hesiod, Postanak bogova, Homerove himne, Sa-
rajevo 1975, str. 10. Samom etimologijom ovog izraza autor se ovde ne bavi.
5 Op. 276.
6 Theog. 417, prepev Glavii, str. 21.
7 Her. I, 61.
8 Plat. Leg. 904 a, srpski prevod A. Vilhar, Platon, Zakoni, Beograd 1971, str. 435.
9 Anthologie Palatine = Anthologie de Planude, VI, 349; XI, 141, ed. Jacobs, Paris
18131817.
10 Pyth. II, 81.
11 Eschl. Agam. 594.
12 Pind. Nem. X 52.
13 Crat. 384 d.
14 Op. 386.
15 Nem. III, 96.
16 H. H. Ap. 20, ed. J. Humbert, Paris 1936. Hrvatskosrpski prevod B. Glaviia, Op.
cit. str. 67.
17 Eschl. Sept. 954; Agam. 1153.
18 Arist. Eq. 1279.

51
 Navedeni primeri pokazuju da grki pisci pod izrazom n-
moj podrazumevaju neko pravilo, najee pravno pravilo. Pri tom
oni ne vode uvek rauna o tome da li je takvo opte obavezno prav-
no pravilo nastalo obiajem ili zakonodavnom radwom dravnih
organa. To nerazlikovawe bilo je ponekad uslovqeno uverewem da su
zakone pojedinom polisu dali legendarni zakonodavci, linosti
ije istorijsko postojawe nije uvek sa sigurnou utvreno (Tesej,
Drakont i Solon u Atini, Likurg u Sparti, Fedon u Korintu, Zale-
uk u Lokrima, Haronda u Katani, Filolaj u Tebi, Adrodamant iz Re-
gija kod trakih Halkiana, Pitak u Mitileni i drugi), a ponekad
se zakonodavna delatnost pripisivala bogovima ili mitskim li-
nostima. Primer nalazimo na poetku Platonovih Zakona u dijalogu
koji vode anonimni Atiwanin, Kleinija sa Krita i Spartanac Me-
gil.

Atiwanin: Da li je neki bog ili neki ovek u vas tvorac zakono-

davstva?
Kleinija: Bog prijatequ! Bog da kaemo po pravu, i to kod nas
Zevs, a kod Lakedemowana, odakle je ovaj na prijateq, mislim da ka-
u da je to bio Apolon. Zar nije tako?
Megil: Tako je!
Atiwanin: Mislim bez sumwe da je Minos svake devete godine
odlazio ocu na sastanak i da je on po wegovim predlozima dao zakone
naim gradovima?
Kleinija: Tako se kod nas pria"19

Drevni zakoni, pripisivani istorijskim ili legendarnim za-

konodavcima, bili su zapravo popisani obiaji ija je primena bi-
la obavezna. Naravno, grki autori prave razliku izmeu zakona i
obiaja, ali ta razlika nije itaocu uvek ba sasvim jasna. Govore-
i o promenama zakona Aristotel u Politici kae:
Zakon nema nikakve moi da uini da mu se qudi pokoravaju; ta
mo potie od obiaja, a obiaj se stvara tek dugim nizom godina, tako
da lako mewati ve postojee zakone u druge, nove, znai slabiti snagu
zakona."20
Ali, nekoliko redova pre ovog odlomka, Aristotel pie sle-
dee:
I ti stari zakoni koji su se ponegde sauvali sasvim su buda-
lasti; u Kimi21 na primer, postoji zakon o ubistvu (oon n Km per
t conik2 nmoj stn) po kome se, ako tuilac pribavi izvestan

19 Plat. Leg. 624a-b, srpski prevod A. Vilhara, str. 3.

20 Aristot. Polit. 1269 a: g2r nmoj sxn odeman xei prj t peuesuai
par2 t uoj, toto d' o gnetai e m di xrnoy pluoj, ste t adwj metablle-
in k t%n parxntwn nmwn ej troyj nmoyj kainyj suen poien sti tn to
nmoy dnamin. Srpskohrvatski prevod Lj. Stanojevi-Crepajac, Aristotel, Politika, Beograd
1970, str. 54.
21 Kima je bila glavni grad pokrajine Ajolide u Maloj Aziji.

52
broj svedoka meu svojim roacima, tueni proglaava krivim za ubi-
stvo."22
Stari zakon (rxaoj nmoj), o kome ovde govori Aristotel,
nesumwivo je opte obavezno pravno pravilo nastalo obiajem, ma-
da je Aristotel za wega upotrebio termin nmoj, dok u prethodnom
odlomku za obiaj koristi izraz t uoj. Dilema da li izraz
nmoj oznaava opte obavezno pravno pravilo nastalo obiajem
ili zakonodavnom radwom prisutno je i u Isejevim govorima, najva-
nijem izvoru za upoznavawe atinskog sudskog postupka. U govoru o
Meneklovom imawu, gde se spor vodi oko imovine ostavioca, Mene-
klov brat izgovara izmeu ostalog sledee rei:
Mislim qudi, da ako je i jedno usvojewe izvreno u skladu sa
zakonom, onda sam ja tako usvojen"23
Zakon ( nmoj) na koji se tuilac poziva je Solonov, ali je
pitawe da li je zakonodavstvo, pripisivano Solonu, uvek bilo delo
wegove zakonodavne delatnosti, ili popisano obiajno pravo.
Izraz nmoj nesumwivo znai zakon u savremenom shvatawu
tog pojma, kada se govori o odlukama atinske eklesije, kao zakono-
davnom telu polisa. Stoga u atikom dijalektu izraz nm@ znai
prema zakonu", a nm@ ka dk, prema zakonu i pravu". Ponekad
grki autori za zakone u danawem, savremenom smislu koriste iz-
raz pisani zakoni, da bi se oni razlikovali od nepisanih zakona,
to se odnosi na opte obavezna pravna pravila nastala voqom
(zapoveu) vladara. Tako na primer u drami Pribeglice (=Iktidej),
Tesej, govorei o apsolutnoj vlasti monarha, izgovara sledee rei:
Jedan ovek upravqa i zakon je wegova stvar dok u carstvu pi-
sanih zakona (gegrammnwn d t%n nmwn) siromaan i bogat imaju
ista prava."24
Slino shvatawe izraava i istoriar Ksenofont u pedago-
kom spisu Kirovo vaspitawe (Kroy paidea). Piui o slavnom
persijskom vladaru Ksenofont navodi:
Verovao je da qudi postaju jo boqi zahvaqujui pisanim zako-
nima" (di2 toj gracomnoyj nmoyj)25
Porfirion, komentator Horacijevih dela, citira grku poslo-
vicu:
Za budalu i kraqa nema pisanog zakona" (mwr~ ka basile
nmoj gracoj).26
Kod Sofokla se sreu izrazi nmoi ue%n (boji zakoni), nmoi
xuonj (zakoni zemqe), grapta nmima (nepisani zakoni)27 i Zhnj
rxaoi nmoi (Zevsovi drevni zakoni),28 a kod Euripida nmoi koino

22 Aristot. Polit. 1268b1269a, prevod Lj. Stanojevi-Crepajac, str. 53.

23 Or. II, 12. Navedeno prema S. Avramovi, Isejevo sudsko besednitvo i atinsko
pravo, Beograd 1988, str. 106.
24 Eurip. Suppl. 431434.
25 Xenoph. Cyr. VIII 1, 22.
26 Serm. 2, 3, 188.
27 Soph. Ant. 287, 368, 454.
28 Soph. O.C. 1381.

53
(opti zakoni),29 dakle zakoni koji su panhelenski i nadnacional-
ni, te vrede za sve qude i za sva vremena. U tom smislu, u duhu sto-
ikog kozmopolitizma, shvata i Marko Aurelije izraz zakon:
Ako nam je zajedniki razum, onda nam je zajedniki i um, koji
nas ini umnim biima; ako je tako, onda nam je zajednika i snaga ra-
suivawa koja nam nareuje ta treba ili ne treba initi; ako je ta-
ko, onda nam je zajedniki i zakon (e toto, ka nmoj koinj)
ovee, bio si graanin u ovoj velikoj dravi (plei); nije li tebi
svejedno da li si u woj proiveo pet godina ili tri godine? Jer ono
to je u skladu sa zakonima, jednako je svima" (t g2r kat2 tyj
nmoyj son kst@).30
Pravna teorija i pravna filosofija izgradie kasnije na tim
temeqima uewe o prirodnom pravu. Politiko-pravna teorija he-
lenizma stvorie pojam ivog ili oduhovqenog zakona (nmoj mfy-
xoj), u nastojawu da da novo tumaewe vlasti monarha. Vladar je,
prema ovom shvatawu, ivi ili oduhovqeni zakon, koji svojim zapo-
vestima ublaava strogost i ispravqa greke pisanih zakona.31
U Novom zavetu izraz nmoj koristi se da bi oznaio Toru
Mojsijeve zakone. Tako, na primer, Isusove rei: Sve to elite da
qudi ine vama, inite i vi wima! U tome je sav Zakon i proroci"
(o6toj g2r stn nmoj ka proctai),32 odnose se na prvih pet
kwiga Starog zaveta (Mojsijeve zakone ili Toru). Jo odreenije, u
istom znaewu, autor jevaneqa koristi termin zakon ( nmoj)
pripovedajui kako se Isus obraa farisejima pitawem:
Ili, zar niste itali u Zakonu da subotnim danima svetenici
u hramu kre subotu, pa su ipak bez krivice" ( ok ngnwte n t~
nm@ ti toj sbbasin o erej n t~ er~ t sbbaton bebhlosi,
ka natio esi).33
Vaqa naglasiti, da iako se termin nmoj koristi kod grkih
pisaca od najstarijih vremena, u tekstovima ne postoji nijedna de-
finicija ovog pojma.

Poreklo i znaewa latinskog termina lex

Latinski izraz lex od koga su izvedeni termini za oznaa-

vawe zakona u mnogim evropskim, pre svega romanskim jezicima
(francuski la loi, italijanski la legge, panski la ley, portugalski a

29 Eurip. Suppl. 311, 398, 526, 671; Or. 486, 495; Cycl. 299; Hec. 799; Phoen. 538;
Bacch. 893; Ion. 643.
30 Marc. Aurel. IV 4; XII 36.
31 Mada se prvi pomen izraza nmoj mfyxoj vezuje za pitagorejskog filosofa
Arhitu ( vek pre n.e.) i wegov traktat O zakonu i pravdi (Per nm@ ka dikaios-
nhj), sauvan u zbirci Antologija Jovana Stobeja (iz veka), kasnija istraivawa
su pokazala da se radi o tekstu iz helenistikog perioda. Cf. S. arki, Pravne i poli-
tike ideje u Istonom Rimskom Carstvu, Beograd 1984, p. 7 sq.
32 Math. 7, 12.
33 Math. 12, 5.

54
lei, rumunski o lege, albanski legy, itd.) potie od indoevropskog
korena legh = prihvatiti, primeniti, odakle i anglosaksonski ter-
min lagu, odnosno engleski law. Sporno je, meutim, od kog glagola
je u samom latinskom jeziku izvedena imenica lex. Prvo objawewe
koje sreemo u izvorima pokuao je da da Ciceron u pravno-filo-
sofskom traktatu O zakonima (De legibus). Raspravqajui o sutini
zakona Ciceron izraz lex dovodi u vezu s odgovarajuim grkim ter-
minom nmoj. Prema wegovom tumaewu imenica nmoj izve-
dena je od glagola nmw = deliti, dodeliti, podeliti, te je Cice-
ron, sledei analogiju, latinski izraz lex, izveo od glagola lego, le-
gare, ali u znaewu birati, izabrati". On, dodue, primeuje da
grki termin naglaava jednakost i pravinost (pri podeli), dok je
kod latinskog sutina u izboru, ali da obe ove vrednosti predsta-
vqaju tipine karakteristike zakona.34
I Varon, u svom delimino sauvanom delu O latinskom jeziku
(De lingua Latina), izvodi imenicu lex od glagola lego, ali u znaewu
itati" (a ne birati) i povezuje ga sa grkim glagolom lgw = go-
voriti, priati.35 Varonovo tumaewe prihvatio je izvestan broj
starijih leksikografa.36
Veina filologa danas izvodi imenicu lex od glagola lego, le-
gare, koji znai poslati nekog kao poslanika ili sa javnim nalo-
gom, dati ovlaewe, naloiti, naruiti neto, a zatim narediti,
urediti, odrediti, staviti, postaviti.37 U takvom znaewu sree se
glagol lego, legare i u Zakonu H tablica:
Kako [pater familias] odredi o svojoj imovini i tutorstvu [nad
imovinom svoje porodice] tako neka bude pravo" (Uti legassit super pe-
cunia tutelavae suae rei, ita ius esto).38
Naravno, ima i danas pristalica Varonovog tumaewa, kao i
onih koji imenicu lex izvode od glagola ligo, ligare = vezati, sveza-
ti, spojiti, zdruiti.39
Izraz lex sree se i u rimskim izvorima u vie razliitih
znaewa, mada u osnovi uvek oznaava opte obavezno pravno pravi-
lo. Najstarije i najrairenije znaewe termina lex je pravna norma
koju propisuje nadleni zakonodavni organ. U najstarijoj rimskoj
istoriji zakone, leges, donosile su skuptine (komicije), mada rim-
ska tradicija pomiwe i takozvane leges regiae zakone kraqeva. Ove

34 Cic. De leg. I 6, 19. V. i srpski prevod Bojane ijaki Manevi, Beograd

2002.
35Var. De ling. Lat. VI 66.
36Videti odrednicu Lex u Forcellini, Lexicon totius latinitatis, ed. Carradini e Perin,
Padova 18641926, III 68.
37 Cf. Lex u Ernout et Meillet, Dictionnaire etymologique da la langue latine, Paris
1959, p. 354.
38 Lex XII Tab. V, 3.
39 O poreklu i znaewima izraza Lex u rimskom pravu detaqno raspravqa F.
Serrao u lanku Legge Diritto romano u okviru odrednice Legge, u Enciclopedia del
Diritto, Varese 1973, vol. XXIII, pp. 794850, gde se moe nai i detaqan spisak lite-
rature o ovim pitawima.

55
zakone, koji nisu sauvani u originalnim tekstovima i u iju au-
tentinost znatan broj istoriara sumwa, doneli su navodno prvi
rimski kraqevi, a obavetewa o wima rasuta su po izvorima razli-
ite sadrine. Na primer, Marcelin nas obavetava da je kraqev-
ski zakon zabrawivao da se sahrani ena koja je umrla trudna, pre ne-
go to joj se izvadi plod" (negat lex regia mulierem, quae pregnans
mortua sit, humari, antequam partus ei exciditur).40
Prema svedoewu Dionisija iz Halikarnasa u vreme Tula Ho-
stilija (treeg kraqa) donet je zakon po kome je onaj kome se rode tri
sina blizanca mogao, sve do wihovog puberteta, primati za wih javno
izdravawe" (lex lata est propter illum casum, iubens, si cui trigemini
nasceretur filii, ei de publico allimenta ad pubertatem usque suppedi-
tari).41
Postojali pomenuti zakoni ili ne, izraz lex shvaen je u ovim
sluajevima kao opte obavezno pravno pravilo koje donosi drav-
ni organ sa zakonodavnom nadlenou, u ovom sluaju kraq, rex.
Nije, meutim, iskqueno (mada se zbog nedostatka pouzdanijih iz-
vora o tome nita sa sigurnou ne moe tvrditi), da su kraqevske
zakone (leges regiae) donosile skuptine na predlog kraqeva, a da ih
je kasnije predawe pripisalo legendarnoj sedmorici. Mogue je i da
su takozvani kraqevski zakoni predstavqali zapisano obiajno pra-
vo, vezivano za linost rex-a ijom inicijativom je popis izvren.
U doba rane Republike izraz lex oznaava pre svega opte oba-
vezno pravno pravilo nastalo odlukama naroda okupqenog u komici-
jama:
Zakon je ono to narod zapovedi i ustanovi" (Lex est quod popu-
lus iubet atque constituit).42
Odluke koje su donosili plebejci na svojim skuptinama nisu
obavezivale patricije (jer oni na wima nisu uestvovali), te se one
nisu nazivale zakonima, leges, ve plebiscitima:
Plebiscitum est quod plebs iubet atque constituit."43
Odredbama Lex Hortensia od 287. godine pre n. ere, odluke ple-
bejaca obavezivale su ceo rimski narod, te su po pravnoj snazi iz-
jednaene sa zakonima, leges, a vremenom se i za wih poeo koristi-
ti izraz lex. To se lepo vidi iz najstarije od tri pravne definicije
izraza lex, koju nam saoptava Aulo Gelije, autor iz drugog veka no-
ve ere u spisu Atike noi (Noctes Atticae):

40 Marcelinus libro vicensimo octavo digestorum, D. XI, 8, 2. Radi se o zakonu iz

vremena Nume Pompilija, po tradiciji drugog po redu kraqa (rex-a).
41 , 22.
42 Gaius, Inst. I, 1, 3. Mada ova definicija insistira na suverenitetu rimskog
naroda, on je zapravo bio ogranien iwenicom da su: 1) inicijativu za donoewe
zakona imali magistrati; 2) zakon nije obavezivao rimski narod sve dok ga Senat
(patres) ne bi prouio i odobrio (nisi patres auctores facti sint V. Cic. De re pub. II,
32; Liv. I, 17), odnosno dok ne dobije saglasnost oeva auctoritas patrum, i 3) magi-
strat je morao izglasani zakon da sastavi u ispravnoj formi i istakne ga na forumu.
43 Gaius, Inst. I, 1, 3.

56
 Atej Kapiton, najistaknutiji [poznavalac] privatnog i javnog pra-
va ovim reima je odredio ta je to zakon: zakon je, ree, opta zapo-
vest naroda ili plebejaca, na predlog magistrata" (Atteius Capito, pu-
blici privatique iuris peritissimus, quid lex esset hisce verbis definivit:
lex, inquit, est generale iussum populi aut plebis, rogante magistratu).44
Kako su zakoni donoeni na predlog magistrata, gentilno ime
predlagaa (jedno ili vie wih) stavqano je uz izraz lex, te se pod
takvim nazivom koriste mnogi zakoni izglasani u komicijama. Iz
vremena Republike najpoznatiji su: a) za ureewe agrarnih odnosa:
Lex Cassia agraria, Lex Icilia de Aventino publicando, Leges Liciniae
Sextiae; b) za reavawe dunikih odnosa: Lex Duilia, Lex Marcia,
Lex Poetelia; v) koji reguliu odnose patricija i plebejaca: Lex Pu-
blilia Voleronis, Lex Canuleia, Lex Publilia Philonis, Lex Ogulnia, Lex
Hortensia; g) o naknadi tete: Lex Aquilia i mnogi drugi. esto su
zakoni dobijali i opte nazive: leges consulares, dictatoriae, decem-
virales, praetoriae, tribuniciae, prema tituli magistrata koji ih je
predloio (konzuli, diktatori, decemviri, pretori, tribuni), ali
bez navoewa wihovih imena.
Opte obavezna pravna pravila koja je u vreme Principata po-
eo sve ee da stvara princeps, nisu se u prvim godinama nazi-
vala leges (zakoni) ve constitutiones principum (odluke princepsa),
jer se pod izrazom lex podrazumevala odluka (opte obavezno pravno
pravilo) koju je ustanovio narod. No kako je princeps formal-
no-pravno istupao kao mandatar rimskog naroda, koji u svojoj vlasti
sjediwuje vie magistratura republikanskog Rima, wegovo uee u
stvarawu opte obaveznih pravnih pravila ustalilo se jo u prvom
veku nove ere. Stoga rimski pravnici nastoje da najpre sadrinski,
a kasnije i terminoloki izjednae constitutiones principum sa lex.
Definiui odluke princepsa Gaj kae:
Odluka princepsa je ono to imperator dekretom, ediktom ili
pismom zapovedi; nikad nije bilo dovoeno u sumwu da to ima snagu za-
kona jer imperator dobija svoju vrhovnu vlast kroz zakon" (Constitutio
principis est quod imperator decreto vel edicto vel epistula constituit.
Nec umquam dubitatum est, quin id legis vicem obtineat, cum ipse impe-
rator per legem imperium accipiat).45
Pomponije ide jo korak daqe, kada, piui o izvorima prava,
kae: ili postoje odluke princepsa, to znai da ono to je nare-
dio sam princeps slui kao zakon" ( aut est principalis constitutio,
id est ut quod princeps constituit pro lege servetur).46
Najpoznatija i najee citirana izreka je Ulpijanova defi-
nicija koja u potpunosti izjednaava princepsove zapovesti sa za-
konom (quod principi placuit, legis habet vigorem).47 Potpuno termino-
loko izjednaavawe carskih konstitucija i zakona sprovedeno je u

44 Noct. Att. X 20, 2.

45 Gaius, Inst. I, 5.
46 D. I, 2, 2, 12.
47 D. I, 4, 1.

57
vreme Dominata, kada su se i formalno opte obavezna pravna pra-
vila koja je donosio imperator poela nazivati leges, zakoni.
Izraz lex koristili su Rimqani i u drugim irim i uim
znaewima. Ponekad on oznaava pisane zakone (bez obzira na na-
in wihovog postanka) i suprotstavqa se obiajima (kao nepisanim
zakonima). Tako na primer kada Gaj pravi razliku izmeu graan-
skog prava" (ius civile) i prava naroda" (ius gentium), kae: Svi na-
rodi, kojima upravqaju zakoni i obiaji, slue se delom svojim sop-
stvenim, a delom pravom svih qudi" (Omnes populi, qui legibus et mo-
ribus reguntur, partim suo proprio, partim communi omnium hominum
iure utuntur).48
Izraz lex shvaen kao pravni poredak uopte, ili modernim je-
zikom reeno pozitivno pravo", proizilazi iz Papinijanove de-
finicije, dosta razliite od prethodne dve, sauvane kod Aula Ge-
lija i Gaja. Prema Papinijanu zakon je opte pravilo, miqewe
mudrih qudi, kazna za delikte koji su svojevoqno ili iz neznawa po-
iweni, jemstvo za celu dravu" (lex est commune praeceptum, viro-
rum prudentium consultum, delictorum quae sponte vel ignorantia con-
trahuntur coercitio, communis reipublicae sponsio).49
Izraz lex oznaava i pravno pravilo koje je nastalo jednostra-
nim aktom (kao to su, na primer, takozvani leges dictae), zatim
sporazumom (ugovorom) dve ili vie osoba ili pak grupa (to je slu-
aj, na primer, sa lex contractus,50 venditionis,51 locationis,52 depositi53),
ili saglasnou (consensus) neke privatne ili javne zajednice. U
oblasti javnog prava najtipiniji primer je lex comitialis, a na pri-
vatnopravnom podruju leges collegiarum, kojim se odreuju pravila
korporacija izglasana na skuptinama lanova.
Termin lex sree se i da bi oznaio odluku o jednom, konkret-
nom sluaju.

Poreklo i znaewe izraza zakon u srpskohrvatskom i drugim

slovenskim jezicima

Postanak slovenskog termina zakon izvodi se od korena kon =

poetak. S tom rei stoje u vezi i prilog iskoni = od poetka, kao
i imenica konac = kraj, odakle glagoli dokonati i okonati.54 Iz-
vorno, dakle, re zakon bi znaila za poetak, neto to je ustano-
vqeno na poetku, ili neto to oznaava poetak neega.

48 Gaius, Inst. I, 1.
49 D. I, 3, 1.
50 D. XIX, 5, 8.
51 D. XVIII, 1, 68.
52 D. XIX, 2, 25, 3.
53 D. XVI, 3, 1, 34.
54 Konac i dokonati tumai se u Broz Ivekovievom reniku u znaewu od-
luiti, urediti, te odatle zakon znai odluku, uredbu (F. Ivekovi i J. Broz, Rjenik hr-
vatskoga jezika III, Zagreb 1901). P. Skok, Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga
jezika I (1971) 316 objawava zakon kao sloenicu < za *kona od poetka".

58
 Termin zakon koristio se, a i danas se koristi u srpsko-hrvat-
skom (kao i u drugim slovenskim jezicima) u velikom broju razlii-
tih znaewa. Pri tom treba praviti razliku izmeu svakodnevnog
govora i pravne terminologije, u kojoj je znaewe izraza zakon dosta
precizno odreeno. Vaqa napomenuti da ni u jednom od renika
srpskog ili hrvatskog jezika nisu izneta sva znaewa ovog termina,
nastala od wegovog prvog pomena u sredwovekovnim srpskim i hr-
vatskim pisanim izvorima.55
U Vukovom Rjeniku pod odrednicom zakon navode se tri znae-
wa: 1) vera, religija, to Vuk prevodi nemakim izrazima die Religi-
on, der Glaube i latinskim religio (koga si ti zakona", po naem
zakonu to ne moe biti", ne donosi zakon"); 2) priest, to se
prevodi reima das heilige Abendmal i eucharistia (hajdemo na za-
kon", danas sam uzeo zakon"); 3) obiaj, zakon, prevedeno sa die Sit-
te, das Gesetz, odnosno mos, lex (ostavi nam kolu dara, zakon ti je",
to u tebe zli zakon postade", toga zakona nema ovenak").56
U Daniievom Rjeniku iz kwievnih starina srpskih izraz
zakon objawava se samo latinskim terminom lex, mada navedeni
primeri iz izvora upuuju i na druga, bitno razliita znaewa.57
Vladimir Maurani u svojim Prinosima za hrvatski pravno-povi-
jestni rjenik, navodi najpre tri znaewa iz Vukovog Rjenika, a za-
tim, pozivajui se na neke starije autore (Pergoi, Belostenec),
klasifikuje znaewa izraza zakon prema latinskoj terminologiji: a)
modus (nain); b) casus (sluaj); c) conditio (uslov); d) ius (pravo); e)
mos, consuetudo (obiaj i pravni obiaj); f) lex (zakon, pravda); g) ma-
trimonium (brak, venanje), navodei i primere iz izvora.58
Na poetku rada smo ve naveli da se u pravnoj terminologiji
(kako naunoj, tako i u zakonodavnoj praksi) termin zakon koristi u
dva znaewa: zakon u materijalnom smislu (svako opte obavezno
pravilo ponaawa koje utvruje drava) i zakon u formalnom smi-
slu (pravni propis koji donosi najvie predstavniko telo u dra-
vi).
U kwievnim tekstovima mogu se nai i druga znaewa izraza
zakon. Zakon, shvaen kao poredak utvren prirodnim pravom, sree
se kod Wegoa u stihu nai cari zakon pogazie59 Neto daqe, ta-
koe u Gorskom vijencu, Wego upotrebqava isti izraz u znaewu vr-
hovne vlasti, najvieg autoriteta, kada kae: kome zakon lei u to-
puzu60

55 Najpotpunije je obradio odrednicu Zakon V. Maurani, Prinosi za hrvatski

pravno-povijestni rjenik III, Zagreb 19081922, reprint 1975, str. 16421643.
56 Srpski Rjenik, istumaen wemakijem i latinskijem rijeima, skupio ga i na
svijet izdao Vuk Stef. Karaxi, u Beu 1852, reprint Beograd 1972, str. 177.
57 . Danii, Rjenik iz kwievnih starina srpskih, Beograd 1864, , str.
358359.
58 V. Maurani, Prinosi, str. 16421643.
59 Gorski vijenac, 200.
60 Gorski vijenac, 1155.

59
 Izraz zakon u identinim ili slinim znaewima i u ovakvom
obliku sree se i u gotovo svim slovenskim jezicima (ruski zakn,
bugarski zakn, slovenaki zakn, makedonski zakn, eki i slo-
vaki zkon, poqski zakon).
Filoloka analiza bi sasvim sigurno pronala i druga znae-
wa ovog izraza koja se sreu u svakodnevnom govoru i kwievnim
radovima, ali to nije ciq ove rasprave. Nau pawu posveujemo
samo sredwovekovnim srpskim pravnim spomenicima.

Pravni spomenici definicije i znaewa izraza zakon

Mada se izraz zakon u srpskoj pravnoj istoriji koristi jo od

kraja H veka, sve do H veka ne nalazimo u izvorima ni na kakvu
definiciju tog pojma. Prve definicije koje sreemo ne nalaze se u
samostalnim teorijsko-pravnim traktatima ili pravnim uxbenici-
ma (jer takvi nisu sauvani, ako ih je uopte bilo), ve u prevodima
vizantijskih pravnih kompilacija. Sintagma Matije Vlastara (une-
ta u Srbiju oko 1348. godine) upoznaje nas sa nekoliko odredaba koje
govore o pojmu zakona, a koje su srpski redaktori i prevodioci une-
li u glavu sastava N pod naslovom O zakone. Na prvom mestu nalaze
se Papinijanova i Marcijanova definicija, koje u Digestama zau-
zimaju tituluse , 3,1 i , 3,2. Ve navedenu Papinijanovu defini-
ciju zakona preuzeli su redaktori Vasilika i preveli je reima:
Nmoj st koinn parggelma, cronmwn ndr%n dgma, koyswn
ka koyswn marthmtwn pistroc0, plewj synu0kh koin0.61
Marcijanov tekst, koji parafrazira Demostenovu definiciju
zakona, redaktori Vasilika sveli su na konciznu sentencu: '/Esti d
ka ueon erhma (takoe je i boanska naredba).62
Meutim, redaktori Epanagoge spojili su ove dve definicije u
jednu,63 te su je u takvom obliku preuzeli i Matija Vlastar i srpski
prevodioci Sintagme. Tekst u starom srpskom prevodu glasi: Za-
kon st obt zaporoun, moudrh moui prdan, vol'nih
i nvol'nih sgrni obran rk ouclomoudrn, grada
slon obt, st i bostvnoe obrtn."64
Sledi Modestinova definicija ciqa zakona,65 preuzeta takoe
iz Epanagoge: 'Aret nmoy t keleein, t kwlein, t pitrpein,

61 Bas. II, 1, 13, Basilicorum Libri LX, series A, volumen I, textus librorum IVIII,
ed. H. J. Scheltema et N. Van der Wal, Groningen 1955, p. 17.
62 Bas. II, 1, 14, ed. Scheltema Van der Wal, p. 17.
63 Epan. I, 1, ed. J. et P. Zepos, Ius graecoromanum II, Athenis 1931, reprint Aalen
1962, p. 240.
64 Matije Vlastara Sintagmat, izdao S. Novakovi, Beograd 1907, str. 421.
65 D. I, 3, 1, Modestinus libro I regularum: legis virtus haec est: imperare, vetare,
permittere, punire. Redaktori Vasilika (II, 1, 18, ed. Scheltema Van der Wal, p. 17)
znatno su proirili Modestinovu definiciju: 'Aret nmoy ka dnamij t ke-
leein trcesuai par2 t%n patrwn toj padaj ka toj patraj par2 t%n padwn
t kwlein gnesuai cnoyj rpag2j tern ti plhmmlhma t pitpein tis di-
atuesuai ka synallsein t timwresuai toj marthktaj.

60
t timwresuai66 (dobrodtl zakonou povlvati,
vzbranati, oubedati, tomiti),67 to jest da je ciq zakona
da zapovedi, da zabrani, da dozvoli i da kazni.
Naredni odeqak upoznaje nas sa dve Ulpijanove definicije,
obe preuzete iz Vasilika, redosledom koji je trebalo da bude obrnut
i sa neto izmewenim smislom. Ulpijanovu misao da se prava ne
ustanovqavaju radi pojedinaca, ve zbog svih (iura non in singulas per-
sonas, sed generaliter constituuntur),68 redaktori Vasilika preveli su
reima O per to kau' kaston, ll2 koin%j o nmoi tuentai,69
zamenivi u prevodu termin iura (prava), izrazom nmoi (zakoni).
Slino je postupqeno i prilikom skraivawa Ulpijanovih razma-
trawa o poreklu naziva pravo i pravda. Raspravqajui dosta opir-
no o tom pitawu, Ulpijan u prvoj kwizi svojih Institucija zakqu-
uje da je pravo nazvano prema pravdi, jer je pravo vetina dobrog i
jednakog: Iuri operam daturum prius nosse oportet, unde nomen iuris
descendat. Est autem a iustitia appelatum: nam, ut eleganter Celsus defi-
nit, ius est ars boni et aequi."70
Redaktori Vasilika saeto su izvukli sutinu Ulpijanove de-
finicije, ali su opet izraz ius (pravo), zamenili terminom nmoj
zakon (=O nmoj p tj dikaiosnhj !nmastai sti g2r nmoj
txnh to kalo ka soy),71 ime je Ulpijanova argumentacija (ius
iustitia), izgubila svoj pravi smisao. Tako ne bi bilo da su redak-
tori Vasilika ius preveli sa dkh, jer bi to onda i u grkom prevodu
ubedqivije zvualo (dkh dikaiosnh). Meutim, u Vizantiji nije
nikad bio izgraen neki opti pojam prava. Predstava o ius, kao o
nekakvoj depersonalizovanoj masi pravnih pravila, nasleena iz
rimske pravne tradicije, koja konstituie pravo (u smislu law,
droit, diritto), bila je odbaena jo u Justinijanovo vreme. Central-
ni pravni pojam za Vizantince je bio i ostao pojam zakona (
nmoj) u kojem uvek treperi i personalni zakonodavac carski no-
mouthj.72 Drukije nije mogao da postupi u H v. ni Matija Vla-
star. Sledei izvorni tekst (Vasilike ili neku skraenu verziju) on
je spojio dva titulusa u jedan, a ni srpski prevodioci nisu, narav-
no, uporeivali grki tekst sa latinskim (ako su ga uopte i imali
u rukama), te su Ulpijanovi izrazi iura i ius u srpskom prevodu po-
stali zakoni i zakon (N o koido n obtn zakoni polaot s.
Zakon ot pravd imnova s, st bo htrost dobromou i ravno-
mou).73

66 Epan. I, 3, ed. Zepos, II, p. 240.

67 Sintagmat, izdawe Novakovi, str. 421.
68 D. I, 3, 8.
69 Bas. II, 1, 19, ed. Scheltema Van der Wal, p. 17.
70 D. I, 1, 1.
71 Bas. II, 1, 1, ed. Scheltema Van der Wal, p. 15.
72 D. Simon, Zakon i obiaj u Vizantiji, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 2
(1987), str. 145. Cf. S. arki, The Influence of Byzantine Ideology on Early Serbian Law,
The Journal of Legal History 13 (August 1992), Number 2, pp. 147154.
73 Sintagmat, izdawe Novakovi, str. 421.

61
 Trei odeqak glave O zakonu sadri tri poglavqa spojena u je-
dan titulus, a preuzeta iz Epanagoga. Najpre se veli da se zakon do-
nosi radi onog to se deava u veini sluajeva, a ne u retkim slu-
ajevima, zatim da zakon ne nastaje radi onog to se moe desiti u
jednoj upi, i da se zakonodavstvo moe prekriti samo jedanput
ili dvaput (Zakon ot i ako o mnoaim sluaoih s, a n
oubo ot i skoudn bboditi podobat, ni ot mogouih b
dinoi prilouiti s oup, prziraot bo zakonopolonici i
dino ili dvati).74 U ovom sluaju redaktori Epanagoga, koje sle-
de Matija Vlastar i wegovi srpski prevodioci, spojili su u jedan
titulus tri sentence rimskih pravnika. Prvo pravilo je Pomponi-
jeva parafraza grkog filosofa Teofrasta i glasi: Iura constitui
oportet, ut dixit Theophrastu, in his que pi t pleston accidunt, non
quae k paralgoy.75
Ponovo su grki prevodioci izraz iura (prava) preveli termi-
nom nmoi (zakoni).
Drugo pravilo je neto izmewena Celzova sentenca da se pra-
vo ne stvara prema onom to se jednom, nekim sluajem, moe dogodi-
ti" (Ex his, quae forte uno aliquo casu accidere possunt, iura non con-
stituuntur).76
Grki prevodioci opet govore o zakonima, a ne o pravu i navo-
de ono to se dogaa u jednoj temi. Srpski redaktori Sintagme upo-
trebqavaju izraz zakon, kao prevod grkog nmoj, a re tema (uma)
prevode sa upa.
I najzad, tree pravilo je Paulova parafraza Teofrasta, pri-
hvaena uz neznatne izmene: T g2r paq dj, ut ait Theophrastus,
parabanoysin o nomoutai.77
Posledwa definicija koja objawava pojam zakona je Paulova
sentenca i glasi: Nije novo da raniji zakoni dovode do kasnijih"
(Non est novum ut priores leges ad posteriores trahunt).78 Matija Vla-
star ju je preuzeo iz Vasilika (o progensteroi nmoi ka ej tyj
metagenestroyj lkontai),79 a srpski redaktori su je preveli rei-
ma: Prdbvi zakoni v posld bvih privlat s.80
To bi bile sve definicije koje se odnose na pojam zakona, mada
sam izraz zakon srpski prevodioci Sintagme koriste i u drugim
znaewima.

74 Sintagmat, izdawe Novakovi, str. 421 = Epan. I, 2, ed. Zepos, II, p. 240:
Toj nmoyj p t 3j p t pleston symbainntwn o mn tn spanwj esgesuai de
od p tn dynamnwn n n symbanein umati' parorsi gr o nomoutai t paq'h
dj.
75 D. I, 3, 3 = Bas. II, 1, 15, ed. Scheltema Van der Wal, p. 17.
76 D. I, 3, 4 = Bas. II, 1, 16, ed. Scheltema Van der Wal, p. 17.
77 D. I, 3, 6 = Bas. II, 1, 17, ed. Scheltema Van der Wal, p. 17.
78 D. I, 3, 26.
79 Bas. II, I, 36, ed. Scheltema Van der Wal, p. 19.
80 Sintagmat, izdawe Novakovi, str. 421.

62
 Poev od kraja H veka u pravnim spomenicima Srba i Hrvata
sree se izraz zakon u preko pedeset razliitih znaewa. Sva ta
znaewa, strogo uzev, nisu uvek pravna, odnosno ne oznaavaju uvek
neki pravni pojam. Zakon u naim starim tekstovima moe da znai
i uslov, nain, veru ili neki drugi izraz iz svakodnevnog govora.
Brojne su i kovanice sa reju zakon u osnovi, kao to je na primer
sluaj sa izrazima zakonik, zvezdozakonie, zakonoprestupnik, bezako-
nik, zakonopoloenije i slino. Pored imenica sreemo i prideve,
priloge i glagole koji u svom korenu imaju termin zakon. Takvi slu-
ajevi su na primer zakono, uzakonieno, zakonomno, zakonobraiti se
i slino. Ipak, u najveem broju sluajeva, termin zakon u srpskim
pravnim spomenicima znai pravno pravilo (regula iuris), ili jo
ire pravilo uopte. Ali, i u tim sluajevima treba praviti
razliku u vezi sa nastankom toga pravila. Wega moe da stvori na-
cionalna dravna vlast (vladar), moe da nastane ugovorom ili pak
obiajem. Vrlo raireno je i znaewe partikularnog pravnog pra-
vila, ali i ono ima razliitu sadrinu. Partikularno pravno pra-
vilo moe imati teritorijalni karakter, odnosno kada regulie
pravne odnose na jednom vlastelinstvu. Pored toga, ono moe biti
i personalno, u sluajevima kada se regulie pravni poloaj poje-
dinih kategorija stanovnitva (meropsi, vlasi, vojnici, popovi,
kmetovi itd.). Partikularno pravno pravilo regulie i pojedina
pravna pitawa (porotu, kupoprodaju, ubistvo), sree se u naslovima
zakonskih lanova (zakon od sinov i otac, zakon od dilewa) ili
oznaava pojedinu zapovest ili naredbu. U nekim sluajevima zakon
znai i zbornik zapisanog obiajnog prava (statut), a u prevodima
grko-rimskih (vizantijskih) pravnih kompilacija oznaava carski
zakon (nmoj, lex), pravo (ius) i samu zakonitost.81
U poveqama koje su srpski vladari izdavali na grkom jeziku
sree se na nekoliko mesta izraz nmoj, ali u razliitim znae-
wima:
1) U hrisovuqi cara Duana Lavri svetog Atanasija na Svetoj
gori od decembra 1347, spomiwe se ispuwewe zakona i proroka (to
nmoy ka t%n procht%n pl0rwma), gde je izraz nmoj citat iz
Biblije koji oznaava Mojsijeve zakone (Petokwije).82
2) Hrisovuqa cara Simeona (Sinie) Uroa vlastelinu Jovanu
Cafi Ursinu Duki od januara 1361, pomiwe o ueoi ka ero nmoi
(boji i sveti zakoni), u znaewu veitih zakona ili prirodnoga
prava.83

81 Sva razliita znaewa izraza zakon, sa primerima iz izvora, pokuao sam

da navedem u posebnoj monografiji Zakon u glagoqskim i irilskim pravnim spomeni-
cima (od H do H veka), Novi Sad 1994.
82 A. Solovjev V. Moin, Grke poveqe srpskih vladara, Beograd 1936, str.
118 i 119. Cf. Matt. V, 17: M nomshte ti luon katalsai tn nmon toj pro-
c0taj' ok luon katalsai ll2 plhr%sai.
83 Solovjev Moin, str. 236 i 237.

63
 3) Poveqa despota Jovana Ugqee o izmirewu srpske crkve sa
Carigradskom patrijarijom (mart 1368), govorei o caru Duanu,
izmeu ostalog veli: kao kakav drugi nebeski sudija i zakonodavac,
drsko prezirui i zakon gospodwi (nmon krion), gde izraz nmon
krion (zakon gospodwi) oznaava univerzalni poredak koji je stvo-
rio Bog. U istom dokumentu, neto daqe, despot kae: kad bi izgle-
dalo kao da ja nisam vratio Romejcima [Vizantincima] wihovu staru
slobodu, kako bi opet iveli po svetim i boanstvenim zakonima ca-
reva (kat2 toj eroj ka ueoyj nmoyj t%n basilwn), i bili
potpuno slobodni od varvarske tiranije i nepravde.84 Sveti i boan-
stveni zakoni careva koji se spomiwu u tekstu, jesu grko-rimski
(vizantijski) zakoni, iskquiva privilegija cara Romeja (Basilej
t%n =Rwmawn). Proglasivi sopstveno zakonodavstvo, Stefan Du-
an je sebi prisvojio pravo koje sredwovekovni monarsi nisu ima-
li, zbog ega su ga i redaktori ove poveqe (patrijarijska kancela-
rija u Carigradu) osudili.
4) U poveqi despota Jovana Ugqee kojom reava spor izmeu
manastira Zografa (na Svetoj gori) i jeriskog episkopa, od februa-
ra 1369, kae se: j o nmoi diagoreoysi (kako zakoni zapoveda-
ju).85 U ovom sluaju izraz o nmoi (zakoni) oznaavaju zakonodavne
akte dravne vlasti.86

Sran arki

NOMOS, LEX, ZAKON: ORIGINS, MEANINGS, DEFINITIONS

Summary

At the beginning of the paper the author asserts what the term zakon (law,
statute, bill, la loi, la legge, das Gesetz) means in the contemporary legal termino-
logy. Further the origins of Greek term nmoj and Latin term lex are examined,
and the examples from the sources are listed showing the different meanings of
those terms. In the third chapter, the meaning of the term zakon (zakon) in Slavo-
nic languages, especially in Serbian legal monuments, is elaborated. A special at-
tention is paid to the definitions of zakon that arrived in Serbian mediaeval law
through Byzantium. Serbian translators of Matheas Blastar's Syntagma took over
the definitions of zakon from famous Roman lawyers, but not from the original La-
tin text than from Greek (Byzantine) translations that made no difference between
the terms lex and ius, using for both of them term nmoj i.e. zakon (zakon) in
Serbian translation. At the end the author examines the charters of Serbian rulers
that were written in Greek where the term nmoj was used, but with different mea-
nings.

84 Solovjev Moin, str. 262 i 263; 264 i 265.

85 Solovjev Moin, str. 274 i 275.
86 S. arki, Nmoj et zakon dans les textes juridiques du XIVe sicle, Byzantium and
Serbia in the 14th Century, Athens 1996, pp. 257266.

64
 UDC 903(398)

Rastko Vasi

SLUAJ AUTARIJATA ISTORIJA I PREISTORIJA

APSTRAKT: U radu se govori o kombinovanju istorijskih i arheolokih izvora u

interpretaciji zbivanja u poslednjem milenijumu pre n.e. i na sluaju Autarijata pokazu-
je da uz svu opreznost u korienju i jednih i drugih podataka, treba pre svega ceo pro-
blem posmatrati sveobuhvatno i sa distance.
KLJUNE REI: Istorija, istorijski izvori, preistorija, arheoloki materijal, Auta-
rijati, Tribali.

Grki geograf Strabon kae na jednom mestu da su Autarijati jed-

nom bili najvee i najmonije ilirsko pleme, da su pobedili Tribale i poko-
rili druge Ilire i Traane". I pored nekih varijacija u interpretaciji detalja,
moderni istoriari su prihvatili ovaj navod kao istinit, odnosno da su u jed-
nom trenutku Autarijati bili veoma moni i da su nadvladali druga susedna
plemena, meu njima i Tribale.
Lociranje Autarijata nije sasvim sigurno, mada se njihovo ime obino
vezuje za planinu i reku Taru, tako da se moe smatrati da im je postojbi-
na bila negde u zapadnoj Srbiji i severnoj Crnoj Gori. Tribali su na osnovu
antikih izvora relativno sigurno smeteni izmeu Velike Morave na zapa-
du i Iskera na istoku pa se na osnovu ovoga moe priblino odrediti popri-
te sukoba izmeu dva mona plemena.
Strabon ne kae kada su Autarijati bili najmonija i najvea ilirska
grupa. Istorijski dogaaji hronoloki odreeni, u kojima se oni pojavljuju,
vezani su za drugu polovinu IV veka pre n.e., gde oni nisu predstavljeni
kao neka sila nego vie kao jedna dosta slaba plemenska grupa koju kra-
jem IV veka najezda aba i mieva nateruje da ostave svoja ognjita i od-
sele se jednim delom u Makedoniju, drugim na deltu Dunava. To bi govo-
rilo da vreme njihove moi treba staviti pre sredine IV veka pre n.e.
Tribali, s druge strane, od druge polovine V veka, kada se prvi put
pominju kao pobednici odrijskog kralja Sitalka, do druge polovine IV ve-
ka, kada je Aleksandar Makedonski organizovao vojnu protiv njih i poko-
rio ih, u stalnom su usponu i neprestano usmereni na istok i jug, na Traa-

65
ne i Grke, pa se ne bi dalo pretpostaviti da su ih Autarijati pobedili u tom
periodu. Naprotiv, to bi indiciralo da sukob Tribala i Autarijata treba stavi-
ti u jo dublju prolost i datovati ga pre sredine V veka pre n.e.
Ima, istina, miljenja koja nastoje da sve pomenute dogaaje smeste u
hronoloki odreene okvire, odnosno pretpostavljaju da su Autarijati ojaa-
li i pobedili Tribale posle Aleksandrove ekspedicije na Dunav, kada su Tri-
bali oslabili. Ovo miljenje, koje zastupaju istoriari pa i poneki arheolog,
ini se malo verovatnim. Naime, u vreme Aleksandrovog pohoda, Autarija-
ti su oznaeni kao najslabija plemenska grupa na tom prostoru tako da je,
kad su ugrozili Aleksandrovu ekspediciju, bio dovoljan da ih savlada agri-
janski kralj Langar sa svojim ljudima, koji je bio u Aleksandrovoj pratnji.
Da su oni od veoma slabe grupacije za nekih dvadesetak godina postali
najvea snaga na Centralnom Balkanu koja je pokorila vei broj susednih
plemena, moda i nije nemogue ali je, kako smo rekli, malo verovatno. S
druge strane, Strabon kae da su oni bili jednom" najvee i najmonije
ilirsko pleme, to bi trebalo shvatiti da to vreme treba staviti u neku dublju
prolost, odnosno pre sredine V veka, kako smo gore pretpostavili. Jedan
drugi Strabonov navod da su Autarijate pokorili Skordisci, koje su opet
pokorili Rimljani", takoe se moe shvatiti u slinom smislu da su to
bile grupe koje su vladale ovim prostorom due vreme, odnosno svakako
due od jedne ili dve decenije. ini mi se da je za potpuno razumevanje
Strabonovog navoda, potrebno posmatrati dogaaje sa vee vremenske dis-
tance, to nije uvek karakteristika istoriara.
Da li i kako arheologija moe ovde da pomogne? Istoriari su dosta
skeptini u tom pogledu i sumnjaju da ostaci materijalne kulture, keramika,
nakit ili oruje, ak i oni iz poslednjih vekova pre n.e. mogu da budu et-
niki sa sigurnou identifikovani, dok s druge strane arheolozi esto bez
nekih ograda etniki identifikuju grupe i nalaze iz znatno dublje prolosti.
Istina je kao i obino negde u sredini. Kombinovanje istorijskih podataka i
arheolokog materijala moe svakako da da zadovoljavajue rezultate ako
se s njima oprezno barata i ne hrli sa neargumentovanim zakljucima. Nai-
me, o gvozdenom dobu Centralnog Balkana, koje je ovde u pitanju, zna se
dosta ali jo uvek nedovoljno da bi se jedno nalazite, naselje ili nekropola
mogla etniki a priori opredeliti kao autarijatsko, tribalsko, dardansko ili
neije drugo. Problem treba posmatrati sa vie strana, odmeriti i odvagati
sve injenice pa tek onda izrei pretpostavke koje bi na osnovu toga bile
eventualno mogue.
Koji je dakle arheoloki materijal iz VIIV veka pre n.e. na Central-
nom Balkanu relevantan za nau temu, odnosno za sluaj Autarijata?
Na zapadu ovog prostora uoava se postojanje jasno izraene glasi-
nake kulturne grupe, nazvane po visoravni Glasinac istono od Sarajeva,
sa gradinskim naseljima, nekropolama pod humkama i pokretnim materija-
lom karakteristinim orujem, nakitom i keramikom. U arheolokom
smislu glasinaka grupa predstavlja jednu od najmonijih i najbolje pozna-
tih kulturnih grupa na Balkanu, koja se razvila negde u VII veku, doivela
vrhunac poetkom V veka, i zatim ivotarila u pojedinim oblastima negde
do III veka pre n.e. Pored matine oblasti koja zahvata istonu Bosnu, ju-

66
gozapadnu Srbiju i severnu Crnu Goru, njena materijalna kultura je raspro-
stranjena u blioj i daljoj okolini, kako na zapadu od ove oblasti tako i na
istoku, do doline Velike Morave pa i u istonoj Srbiji.
Ovom periodu pripada zatim horizont kneevskih grobova, sa sloe-
nim pogrebnim ritualom i bogatim grobnim prilozima, meu kojima je ve-
liki broj importovanih predmeta. Pored kneevskih grobova na Glasincu,
koji se datuju u VII i VI vek pre n.e., najznaajniji su Pilatovii kod Uica
iz druge polovine VI veka, zatim Novi Pazar, Atenica kod aka i Peka
banja kod Pei, svi s kraja VI i poetka V veka pre n.e. Neki od njih, kao
Pilatovii i Novi Pazar, mogu se na osnovu materijala vezati za glasinaku
grupu, dok drugi, Peka banja i posebno Atenica, pokazuju neke razlike u
odnosu na glasinaki materijal.
U centralnoj Srbiji veliki broj nalaza pripada ovom vremenu, ali oni
zajedno ne pruaju mogunosti za utvrivanje jedne jasno izdiferencirane
kulturne grupe. Re je, pre svega, o naseljima u Pomoravlju sa dosta kera-
mike i malo metala, kao to je Panjevaki rit u Jagodini, koja pokazuje iz-
vestan kontinuitet u razvoju oblika od kasnog bronzanog doba do kraja sta-
rijeg gvozdenog doba na irokom prostoru, ali bez drugih relevantnih ele-
menata za utvrivanje jedne kulturne grupe. Manje nekropole pod humka-
ma u Mrajevcima kod aka i Ljuljacima kod Kragujevca iz V veka po-
kazuju izvesne paralele u materijalu sa kneevskim grobovima u Atenici,
to bi nagovetavalo postojanje jedne posebne grupe na tom prostoru, no s
druge strane, grobovi sa glasinakim materijalom u Mojsinju pored Mra-
jevaca iz istog vremena govore da je pitanje sloenije nego to izgleda na
prvi pogled i da su potrebna nova istraivanja u okolini aka pre donoe-
nja odreenih pretpostavki. Nekropola u Ljuljacima se vezuje takoe na
osnovu nekih oblika keramike zdepastih kraga sa zaseenim obodom i
jednom drkom sa prekeltskim grobovima u nekropoli Peine kod Kostol-
ca. Oruje iz ove poslednje nekropole koplja i jednosekli noevi
imaju paralele u skupnom nalazu oruja, verovatno grobu, iz sela Majur na
Juhoru. Ima i drugih sluajnih nalaza iz V i IV veka pre n.e., najverovatni-
je iz grobova, to takoe ne baca vie svetlosti na ovo pitanje. Poseban
problem predstavljaju veliki pojasevi od srebrnog lima tipa Mramorac, na-
zvani po selu Mramorac gde su u Srbiji prvi put naeni, koji su mahom
koncentrisani u dolini Velike Morave. Ovi pojasevi verovatno potiu iz
grobova no, najee dobijeni iz druge ruke, ne pruaju podatke o uslovi-
ma nalaza. Paralele na zapadu u glasinakoj grupi govore o mogunosti da
su nastali pod uticajima sa zapada, ali inae ne daju nikakve indicije o et-
nikoj pripadnosti.
Istono od Velike Morave u naselju u Zlotskoj peini naen je vei
broj keramikih i metalnih predmeta koji se datuju u VII i VI vek. Oni po-
kazuju brojne paralele, kako sa nekim drugim istovremenim nalazima u is-
tonoj Srbiji tako i sa onim u severozapadnoj Bugarskoj, od kojih je naj-
znaajniji glavarski grob iz Sofronijeva, na osnovu ega bi se mogla even-
tualno odrediti jedna kulturna zajednica na tom prostoru u to vreme. Nalazi
iz V i IV veka u istonoj Srbiji su relativno retki, dok oni u severozapad-
noj Bugarskoj, veoma bogati, meu kojima se istiu kneevska nekropola

67
pod tumulima u Vraci i ostava srebrnih posuda iz Rogozena, ne pokazuju
vezu sa zapadom nego su vie okrenuti istoku i jugu, Traanima i Grcima.
To se podudara u znatnoj meri sa podacima iz pisanih izvora o povezanosti
Tribala sa Makedonijom i Trakijom, pa se uz rezerve moe eventualno po-
miljati da je grupa Zlot-Sofronijevo, rasprostranjena od Velike Morave do
Iskera, pripadala Tribalima, koji su se posle poraza od Autarijata krajem
VI ili poetkom V veka povukli na istoni deo svoje teritorije.
Sve zajedno, meu svim nalazima iz ovog vremena na Centralnom
Balkanu jedino se glasinaka grupa izdvaja kao odreena zajednica koja se
moe uzeti u razmatranje pri reavanju pitanja etnike pripadnosti arheolo-
kog materijala. S jedne strane imamo jednu snanu kulturnu grupu koja se
formira u VII veku, doivljava vrhunac razvoja poetkom V veka da bi se
zatim raspala na vie manjih celina koje je arheoloki teko pratiti. S druge
strane, imamo Autarijate koji su pre sredine V veka bili najmonije i naj-
vee ilirsko pleme na Balkanu, koji su milom ili silom naterali druga ilir-
ska i traka plemena da uu u savez sa njima, da bi u IV veku oslabili i
postali beznaajna zajednica. Ove podudarnosti ne mogu biti sluajne.
Jednom reju, mogue je i treba kombinovati praistorijsku grau i
istorijske izvore, pokuati da se pojedine arheoloki identifikovane grupe
uporede sa etnikim nazivima plemena u predrimsko doba u antikim izvo-
rima, ali se to mora initi oprezno, moraju se odvagati svi relevantni ele-
menti, uoiti celina problema, ne sme se ii u paualno pripisivanje etniko-
na nekim jedva izraenim pojavama, to se katkad deava u naoj arheolo-
giji, i pre svega treba posmatrati problem sa distance i tek onda utvrditi ta
je mogue pretpostaviti a ta je neosnovano i problematino.

LITERATURA

B. ovi, Glasinaka grupa, u: Praistorija jugoslavenskih zemalja V, eljezno do-

ba, Sarajevo 1987, 575643.
N. Theodossiev, North-Western Thrace from the Fifth to First Centuries BC, BAR
International Series 859, Oxford 2000.
F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko vreme, Sarajevo 1969.
F. Papazoglu, Central Balkan Tribes in pre-Roman Times, Amsterdam 1978.
M. Stoji, Gvozdeno doba u basenu Velike Morave, JagodinaBeograd 1986.
M. Stoji, Panjevaki rit, Beograd 2004.
R. Vasi, Kneevski grobovi iz Novog Pazara i Atenice, u: Praistorija jugoslaven-
skih zemalja V, eljezno doba, Sarajevo 1987, 644650.
R. Vasi, Moravsko-timoka oblast, u: Praistorija jugoslavenskih zemalja V, elje-
zno doba, Sarajevo 1987, 651672.
R. Vasi, Beleke o Glasincu. Teritorijalna i hronoloka pitanja, Balcanica XXXII/
XXXIII, 2001/2002, 736.

68
Rastko Vasi

THE CASE OF THE AUTARIATAE: HISTORY AND PREHISTORY

Summary

The Greek geographer Strabo says that the Autariatae were once the biggest
and strongest Illyrian tribe. Historical events, in which they were mentioned, are
dated to the second half of the 4th century BC. They do not excel in this period and
disappear soon after from the historical scene. Thus, it is logical to suppose that
their might, of which Strabo speaks, should be dated earlier than the 4th century
BC.
According to archaeologists and modern historians the Autariatae inhabited
the territory of Southwest Serbia and North Montenegro. In this area an important
Iron Age group was identified, called the Glasinac group, from the Glasinac plateau
in East Bosnia. It achieved the culmination of its development in the second half of
the 6th and the first half of the 5th century BC, judging by settlements and cemeteri-
es, and an enormous amount of finds: arms, tools, jewelry, pottery and bronze ves-
sels, many of which were imported from Greece and Italy. On the basis of this the-
re are reasons to assume that the Glasinac group can be identified with the Auta-
riatae.
Discussing a combination of written antique and archaeological sources in
identifying archeological material ethnically, the author stresses the importance of
thorough analysis of all relevant elements and the necessity for an overall view of
the problem Only in this way one can achieve satisfactory results to some extent.

69
RECEPCIJA ANTIKE
CLASSICAL TRADITION
 UDC 111.852(38)
73.071.1:929 Alberti L. B.

Sandra Dui

ALBERTI ET SES CONTEMPORAINS BYZANTINS

APSTRAKT: U radu se obrauje delatnost italijanskog arhitekte i autora

Leona Batiste Albertija iz 15. veka i razni aspekti vizantijske uenosti s
wim u vezi.
KQUNE REI: poezija, narodni jezik, aristeia, kleion andron, svetlost,
geometrija, plemstvo, broj, Leon Battista Alberti (14041472).
PAROLES-CLEFS: la posie, le vernaculaire; l'aristeia, le kleion andron; la lu-
mire, la gomtrie, la noblesse, le nombre, Leon Batistta Alberti (n 1404).

Problmatique: L'ennoblissement de la langue vernaculaire travers

les studia humanitatis et la noblesse du langage architectonique travers
les rfrences paennes sont les objectifs communs de l'exprience alberti-
enne mais aussi des matres byzantins de la mme priode. La renaissance
classique a certes eu des prcdents, comme l'acadmie platonicienne de
Mistra. La racine pythagoricienne y revint, or cette dernire fixait ses pi-
phanies, l'heure o ces prcdents se produisaient, et marchant leur
tte, dans l'uvre de Plthon, Bessarion, Argyropoulos et consorts auxquelles
les autres prtent leurs inventions, commenait ds lors recueillir les fru-
its de cette longue prparation, qui alors en taient ses prcdents. De cette
prparation nous indiquons le programme ci-dessous, les traditions hell-
niques Byzance; or il en faut connatre le dtail en descendant dans la
pratique. Cela nous permettra d'aborder certaines questions techniques qui
ne trouvent pas place d'ordinaire dans l'histoire de l'art ni de l'architec-
ture.
la diffrence du haut Quattrocento, domin par la tradition du XIIIe
et du XIVe sicle et o le noplatonisme li des puissances religieuses
gardait toujours un rapport avec le christianisme, l'eros conserve son ca-
ractre originel, cosmique, que Platon, le dirigeant vers l'me avait presque
limin. Au cours du XIVe sicle, les puissances religieuses et spculatives
divergent. Le panthisme naturaliste gagne de plus en plus d'esprits; ainsi
le platonisme, au lieu de s'adapter au christianisme, s'adapte progressive-

73
ment au panthisme. partir de l merge ce nouveau caractre propre
la culture de la renaissance, manifeste dans la comprhension de l'amour.
En dehors de toute admiration des puissances de la renaissance, il nous fa-
ut reconnatre que la comprhension de l'amour chez ces platoniciens ne
peut tre mesure avec celle d'Eckhart ou celle de Dante. Dans l'largisse-
ment de l'extase d'amour, recouvrant toute la nature, la comprhension de
l'amour, comme principe universel vhicul par la philosophie de la rena-
issance, a apport un baume d'allgresse et d'enthousiasme. Or, elle a aus-
si rejet la forme sublime de l'rotique mystique. Cependant chez Alberti
l'eros demeure toujours fidle la mystique mdivale, comme initiateur,
bien que son oeuvre ne soit ni celle des pigones platoniciens du premier
humanisme ni celle de la haute renaissance.
Nous ne traiterons pas ici du circolo amoroso d'Alberti. Par contre,
comme ce dernier y prsente l'essence de toute son uvre, nous ne pou-
vons pas le dlaisser compltement. Pour comprendre son uvre, ses
questiones perspecctivae nous intressent tout particulirement. En regard
ces questions potiques, il nous est ncessaire de mentionner son apparte-
nance la tradition mdivale et reconnatre ainsi son esprit crateur. Sous
cette perspective nous dbuterons cette tude par l'uvre purement mdi-
vale concernant les procds techniques portant sur l'architecture et l'art
de peindre les icnes: l'Hermneia du moine Panselinos, galement ap-
pele Hermneia de Jrusalem. Le contenu de l'Hermneia est transparente
dans toute l'uvre d'Alberti.

1.

L'tude prsente est base sur deux points majeurs relevant l'un de
l'autre. partir de 391, la date o, sous l'empereur Thodose, le christia-
nisme est reconnu comme la religion d'tat, apparaissent aussi des manu-
els aux mystrieux raccourcis techniques. Ces procds complexes des in-
structions comment peindre des icnes sont transmis de la manire tacite et
suivent l'enseignement de l'antiquit classique remontant Pythagore (Au
moment contemporain Vitruve, on voit ce que Tacite dcrit dans les
Annales": la disgrce de Statilius Taurus et son suicide (53 AD), la sui-
te du snatus-consulte qui, la demande de l'empereur (Claude 4154
AD), exila d'Italie tous les mathematici" c'est--dire les mages" et les
nopythagoriciens qui, depuis une centaine d'annes, s'taient multiplis
Rome. Ceci n'est certes pas une concidence. De fait, c'est la premire en
date des loges no-pythagoriciennes connues ( Rome) et qui fut fond par
un ami de Cicron, le snateur P. Nigidius Figulus (exil par Csar comme
partisan de Pompe et surtout en tant que grand matre d'une des socits
secrtes que l'tat romain d'abord puis l'glise redoutrent toujours: Ni-
gidius Figulus, Pythagoricien et Magus in exilio moritur" (Saint Jrme).
Avec ce mme moment concide l'affaissement de la basilique de la Porte
Majeure"). Ils ne sortiront de l'ombre qu'avec l'uvre inacheve de Pavel
Florensky l'Ikonostase". L'auteur regroupera ses enseignements anciens

74
sur l'art de peindre et de btir sous le nom de la perspective inverse. Ce
terme correspond, comme nous allons le dmontrer, celui introduit par
Alberti: la perspective linaire point de fuite (Capter l'infini en un point
de fuite, Alberti, De pictura, I, 19, p. 116: usque ad infinitum distan-
tiam").
Les procds de Giotto taient dj vus dans l'histoire de l'antiquit:
vouloir remplacer la thurgie par l'art du trompe-l'il et l'action divine
par le thtre. D'aprs Vitruve, quand Eschyle monta ses tragdies
Athnes vers 470 avant Jsus-Christ, et que le clbre Agatharque en fit
les dcors et crivit un trait ce propos, le clbre Comentarius", c'est
cela qui incita Anaxagore et Dmocrite tudier le mme sujet: la peinture
des dcors, de faon scientifique1. Le problme rsoudre tait le suivant:
comment tracer les lignes sur un plan pour que, un centre optique tant
choisi, les rayons qui partent de l'il vers ces lignes concident avec ceux
qui partent de l'il, toujours plac au mme endroit, vers les points corre-
spondants de l'difice lui-mme, de telle sorte que l'image de l'objet rel
sur la rtine pour s'exprimer en termes modernes concide pleine-
ment avec l'image du dcor qui figure cet objet. Ce moment prcis dans
l'histoire signifie le dbut de la perspective linaire). L'innovation de Giot-
to consiste donc non dans la perspective comme telle, mais dans l'adapta-
tion la peinture de ce procd, emprunt au domaine de l'art appliqu et
populaire. Finalement, on en vient conclure que la connaissance de la
perspective ou tout au moins l'habilet en utiliser les procds, en
tant que science mystrieuse de la perspective" d'aprs l'expression de
Drer existait dj, et a peut-tre toujours exist parmi les matres qui
ont peint les scnographies des mystres"2, bien que la vraie peinture ri-
goureuse vite ces artifices. Ainsi, la perspective lmentaire tait connue
depuis longtemps, bien qu'elle ne ft que la conception du monde
religieux du Moyen-ge, bien qu'elle ne ft que l'antichambre du Grand
Art. Ses bases scientifiques qui ont donn l'art de Lonard de Vinci et de
Michel-Ange, furent labores Florence3, aprs un sicle d'tude.
Qu'en tait-il de ces procds de la perspective la fin du Moyen-
-ge byzantin? La question est de savoir si l'action hellnisante dans l'em-
pire d'Orient fut uniquement livresque, ou si elle s'est fait sentir travers

1 P. VITRUVIUS, De Architectura libri decem, VII, Prfae, 11. Vitruve, Les dix li-
vres d'Architecture, Paris, Balland, 1979, 212; Les Prsocratiques, Paris: Gallimard, 1988,
633 et 14241425.
2 M. NIEMEYER, Drers schriftlicher Nachlass auf Grund des Originalhandschriften
und theilweise neu entdecker alter Abschriften. Halle a/S.: 1893, p. 182.
3 Luca Pacioli (14451514), la lumire des dcouvertes de Peitro della Francesca,
fait publier l'ouvrage controvers Divina proportione" par l'diteur vnitien A. Paganius Pa-
ganinus. Ce volume inclut un petit trait sur l'architecture o il introduit en langue vernacula-
ire le terme dispositio sans toutefois expliciter comment cette attitude se met en uvre. L'au-
teur, la diffrence d'Alberti, s'adresse aux praticiens. Ce dispositio s'associe aux trois
aspects ou reprsentations que sont l'iconographie, l'orthographie et la scnographie. Une
question se pose alors: qui taient ses auditeurs? Apparemment des artisans, que le frre Pa-
cioli dcrit comme degni lapidci de scultura e architetonica faculta solertissimi sectatori".
Pacioli, Divina Proportione", Architectura. V. S. GESSNER, Per numero e per linea",
Scholion, 3, 2004, p. 6181.

75
une tradition vivante, transmise fidlement, de gnration en gnration,
tout au long du Moyen-ge byzantin et orthodoxe slave par la suite. Cette
question, bien qu'elle n'ait pas encore reu de rponse pleinement convain-
cante et qu'il soit douteux qu'elle ne puisse jamais sortir de l'indcision
actuelle, ne peut tre dlaisse. Justement, ces questiones perspectivae nous
aideront lucider cette nigme.

Hires gamos

Sur le sol attique, la paix fut conclue entre l'aula et la cithare4, entre
le laurier et la vigne, entre la mentalit parfaitement modre de l'aristoc-
ratie athnienne et l'extase orgiaque, entre le cerveau et le cur, entre la
conscience et l'ivresse, entre Apollon et Dionysos. Le porteur de cette paix
fut Orphe, qui est souvent identifi ces deux divinits. Cet acte de paix
trs sage des prtres de Delphes cra un pont entre les opposs sans toute-
fois enlever la polarit des vnements psychiques et des expressions
cratives. Le conflit entre ces lments perdurerait, tant rsolu de diverses
faons dans toute la philosophie hellnique, et ce jusqu' la fin de l'Anti-
quit tout comme les oppositions entre le point de vue classiciste" et
le point de vue romantique", ou entre la gnose nietzschenne5" et l'im-
manentisme kantien", lesquelles vivent encore aujourd'hui.
Dans l'Antiquit, l'orphisme reprsente le courant provenant de l'ar-
bre de la vie"6, celui qui fut cach dans le naos du temple d'Apollon
Delphes. De ce courant nous ne conservons aujourd'hui que des fragments.
Ses rejetons sont disperss dans des uvres dites de la littrature savante
(qu'elles soient de tradition alexandrine, byzantine ou siculo-toscane), et
ce, particulirement entre le XIe et le XIVe sicle. Ces fragments ont t
retrouvs et sauvs par des matres des coles byzantines qui se rfugiaient
alors en Italie aprs la dvastation issue des croisades et des attaques otto-
manes et sont reprsents dans diverses uvres dites savantes" (peintes,
crites ou architecturales) que nous codifions dans le cadre de l'Humani-
sme et la Renaissance". Cependant, elles continurent vivre non seule-
ment travers des tableaux et les crits mais aussi tout au long de l'histoi-
re, car, quant la manifestation dudit courant il ne s'agit ni d'une priode
historique en soi ni d'un espace prcis, mais bien plutt d'un tat mental.
Essayons de rsumer brivement le contexte historique de notre re-
cherche. Un vnement quotidien, inattendu peut changer le cours de toute
l'histoire humaine. Ainsi, dans la nuit du 8 septembre 780 mourut Lon IV

4 Dsigne la musique horizontale, accompagnant le cercle troit de la posie pique.

5 Il y s'agit de la pointe fine du cur ou du nous kathasos (pris au sens de l'absolu
d'une mme essence) que Nietzsche hrite de l'enseignement gnostique, particulirement ma-
nichen.
6 Il serait inusit d'imaginer la naissance de la philosophie grque sans la mystique
orphiqu. On retrouve chez Pithagore et Hraclite; Parmnide et Empdocle; et Platon les
lments et les asprations principales de cette mystique. La libert de la pense grque dme-
ure justemnet dans le libre dveloppement des lments mystiques. Cette racine orphique est
aisni compare l'arbre de vie. V. E. Howald, Die griechische Tragdie, 1930.

76
et Irne, qui prit la rgence, rtablit le culte des images. Ds l'aube, des
uvres et des manuscrits que l'on croyait perdus jamais ou dont on igno-
rait compltement l'existence resurgirent subitement. Ainsi vit jour la Re-
naissance macdonienne.

Hermneia ou l'Instruction dans l'art de peindre les icnes"

du moine Panselinos

Manuel Panselinos fut au XIIIe sicle l'artisan du renouveau icono-

graphique au Mont Athos. Il dcora de fresques les murs du Protaton de
l'Athos. Le moine Manuel a travaill dans les glises admirables qu'il a
ornes de peintures magnifiques dans la montagne sainte de l'Athos, et ce
peintre jeta autrefois un clat si brillant par ces connaissances dans son
art, qu'il tait compar la lune dans sa splendeur [] qui lui valut le
nom: Panselinos7. C'est un matre de l'cole dite macdonienne", qui fle-
urit au moment de la chute de Byzance. Son manuel l'usage des icono-
graphes fut dit au XVIIe sicle par l'hiromoine et iconographe Denys de
Fourna, prs d'Agrapha8, qui rassembla et exposa les traditions de l'cole
de Panselinos. Cette dernire Paul Ouspensky traduira du grec en russe9, la
version qu'emploiera Paul Florensky dans son Ikonostase"10. Le manuel
de la peinture du moine Panselinos reste nos jours l'unique document de
l'enseignement iconographique venant du Moyen-ge byzantin11.
L'Hermneia commence par une introduction dans laquelle l'auteur
exprime le sentiment de responsabilit spirituelle qui l'a amen composer
cet ouvrage12. Le manuel donne des prcisions sur tout le processus de la

7 Pasa Seln, d'o Panselinos; (le texte ensuite se poursuit, en outre, j'ai voulu
expliquer les mesures du naturel, le travail particulier chaque sujet, les diffrentes prpa-
rations de temple et de son vtement (vernis), de colle, de pltre et d'or, et la manire de
construire et de peindre sur les murs avec le plus de perfection Priez donc pour nous to-
us, afin que le Seigneur nous dlivre de la crainte d'tre condamns comme mauvais servite-
urs. Le plus indigne des peintres, DENYS, Moine d'Agrapha. Ainsi dbute Denys son ma-
nuel de l'iconographie byzantine).
8 PAPADOPOULOS-KRAMEUS, Denys de Fourna (ou Papadopoulos). Denys de
Fourna. Manuel d'Iconographie chrtienne accompagne de ses sources principales indites et
publi avec prface, pour la premire fois en entier, d'aprs son texte original, par A. Papa-
dopoulos-Krameus, aux frais de la socit impriale russe archologique. Saint-Ptersbourg,
1900. La premire dition grecque de l'Hermneia est celle de Papadopoulos-Kerameus.
9 P. OUSPENSKY, Traveaux de l'Acadmie ecclsiastique de Kiev, Kiev, 1868.
10 P. FLORENSKY, L'ikonostase, in Bogoslovske Tudy, IX, Moscou 1972. Rimpres-
sion dans Sobranie socenij, op. cit., p. 193316, texte complet dans l'original, dactylogra-
phi. Notes d'Alexe Dounaiev, 1993.
11 M. MEDI, Stari slikarski prirunici, I, Beograd, 1999, p. 37, n 30.
12 tous les iconographes Salut dans le Seigneur, Sachant, tous, disciples des pein-
tres laborieux, que le Seigneur, dans son saint vangile, a maudit celui qui avait enfoui son
talent, en lui disant: Mchant et paresseux serviteur, tu devais faire valoir l'argent que je
t'avais confi, afin qu' mon retour je pusse le retrouver avec profit", j'ai craint moi-mme
d'encourir cette maldiction. Je n'ai donc pas voulu cacher mon talent, c'est--dire le peu
d'art que je connais, que j'ai appris depuis mon enfance et tudi avec beaucoup de peine,
m'efforant d'imiter, autant qu'il m'tait possible, le clbre et illustre Manuel Panslinnos
de Thssalonique".

77
penture d'icnes: il commence par le trac des calques, la prparation des
charbons, de la colle et du pltre, le pltrage des icnes, la faon de faire
des nimbes, le pltrage de l'iconostase, la prparation des ampolis, la doru-
re de l'icne et de l'iconostase, la prparation de sankir13, des ocres et des
rouges, les trait et des plis des vtements, ainsi que l'indication des propor-
tion du corps humain et des indications dtailles sur la technique des
fresques, sur la faon de restaurer des icnes, etc. Ensuite en dtaillant le
calque14, il explique comment se composent des icnes de l'Ancien Testa-
ment, o entre galement les philosophes de la Grce antique: il dit plus
loin la mme chose propos du Nouveau Testament y compris les parabo-
les, spcialement celles tirs de l'Apocalypse et concernant le second
Avnement; ensuite les ftes de la Mre de Dieu, l'acathiste, les Aptres et
les autres saints, les ftes concernant l'histoire de l'glise, les martyres et
les autres scnes pour l'difications, et enfin il indique la composition des
fresques dans leur ensemble: ce qui doit tre reprsent, quel endroit
dans une glise de telle ou telle architecture. L'Hermneia s'achve par
des explications dogmatiques de la peinture d'icnes, l'expositions des an-
ciennes traditions sur le visages qu'il convient de donner au Sauveur et
Sa Mre, comment peindre la main qui bnit et quelles indications su-
scrire au-dessus des Saints reprsents. Le manuel cependant reste tacite
sur certains aspect, notamment: les Saints Mystres du Christ, des dso-
bisses conscientes par rapport aux rgles, dont on n'y fait que mention.
Ces enseignements, de sicle en sicle, se transmettaient de pre en fils, la
conscience spirituelle d'tre des artisans du sacr en mme temps que les
secrets de la fabrication et les procds iconographiques.

Eikonostas": un dbat tymologique

L'icne sacre est et en mme temps n'est pas la mme chose

qu'une vision cleste: c'est une ligne qui contourne la vision15. La vision
n'est pas une icne: elle est relle en soi. Mais l'icne, dont les contours
concident avec l'image spirituelle16 est cette image dans notre conscience,
tandis qu'en dehors, sans l'image, d'elle-mme et abstraite de l'image, elle
n'est ni une image ni une icne; elle n'est qu'une planche ou un support,

13 Sankir: chair, fond compos d'ocre brun (couleur minrale) et pose sous l'incarnat.
Il permet, surtout dans les petites icnes un traitement prcis et fouill des chairs.
14 Calque: les recueils de calque (podlinniki" en russe) donnaient des instructions non
seulement pour les schmas d'icnes, mais galement pour les mlanges de peinture
employer. Peu nombreux, ils datent en gnral du XVIe ou du XVIIIe sicle. En grec on re-
connat celui du Mont Athos (par Denys de Fourna) et celui de la bibliothque patriarcale de
Belgrade (non illustrs).
15 L'ide selon laquelle les fondements de la gnosologie et de la mtaphysique, com-
munes toute l'humanit, se retrouvent dans les procds de l'iconographie, a amen Jean
Chrysostome comparer les concepts de tupos et d'altheia (figure et vrit).
16 Faute de meilleur terme, nous prenons image spirituelle", conformment l'tymo-
logie, comme dsignant la substance de souffle", la nature (fate) de souffle" (la pneumatik
ousia des anges in ermenieia d. M. Medi, Belgrade, 2002) ou mieux sans doute, ici, la na-
ture (du corps empli) de souffle.

78
tout comme le texte, savoir de l'encre sur du papier. Une ombre. Ainsi la
fentre est une fentre dans la mesure o il y a au-del de celle-ci une
rgion de lumire, tandis que cette mme fentre qui nous donne la lu-
mire est la lumire, et non pas une ressemblance" de la lumire qui sera-
it lie avec une association subjective de la lumire. Elle est vritablement
la lumire, dans son identit ontologique, cette mme lumire indivisible et
insparable du soleil qui brille dans l'espace extrieur. Mais, prive de cet-
te lumire, d'elle-mme donc, la fentre reste morte, elle n'est que bois et
verre. Cette icne est, selon l'adage de saint Paul, visible de l'invisible. El-
le ne s'identifie pas pour autant cette prsence qu'elle dsigne sans en at-
tendre la substance elle se fait plutt le lieu d'une intention, un rcep-
tacle de la substance qui dvoile dans ses formes le creux d'une absen-
ce, la trace d'un passage, un mmorial et un horizon. Le terme eikono-
stas" fait son apparition Byzance au tournant du XIe sicle avec le retour
des images, sous l'influence des philosophes minents du renouveau du
courant noplatonicien (propre cette poque)17. Il s'agit par l de cder
l'essence la plus grande visibilit, et de reculer graduellement, en prsen-
tant le plus loin ce qui apparat le plus prs dans le monde visible, soit le
cadre narratif o se droule l'action. Ce terme tant introduit pour dcrire
une perspective inverse18, nous l'avons traduit en franais par capter l'es-
sence19.

La perspective inverse

L'attention de qui aborde pour la premire fois des icnes russes au

tout dbut du XIVe sicle est frappe par des rapports de perspectives inat-
tendus, surtout lorsque sont reproduits des objets aux cts plats et aux
artes rectilignes, par exemple btiments, tables, siges, et en particulier
des livres, notamment les vangiles. Ces rapports particuliers sont en con-
tradiction flagrante avec des rgles de la perspective linaire, et du point
de vue de celle-ci, ils ne peuvent tre considrs que comme une ignorance
du dessin. Un examen plus attentif des icnes montre aisment que mme
les corps limits par des surfaces courbes sont reproduit par des raccourcis
qui ne respectent pas les rgles de la perspective. Ainsi lorsque le rayon
visuel est perpendiculaire la faade des btiments reprsents, les deux
murs latraux sont vus en mme temps; on voit simultanment trois et
mme quatre tranches de l'vangile; le visage est reprsent avec des tem-
pes; etc. Pour ces plans complmentaires, les lignes parallles non situes
dans le plan de l'icne et qui auraient d, suivant la perspective, converger
vers la ligne d'horizon, divergent au contraire dans les icnes.

17 Eikonostas est peru tel un horizon qui in duas aequales partes discidint qua nobis
cernitur ab ea quae non aparet (Psellus de Proclus de Sphaera, Parisiis, MCLXXI) 71.
L'origine tymologique du terme se rattache au verbe grec eikoon (reculer) et non, comme on
l'entend encore de nos jours, eikon (image).
18 Le module ou l'talon de commune mesure (pour l'uvre considre).
19 Les rgles de ce procd de la perspective inverse figurent ci-dessous: 8. De Pictu-
ra di Leon Battista Alberti e Ermeneia di Gerusalemme.

79
 Or, chose curieuse, ces ignorances" du dessin, qui apparemment de-
vraient provoquer la colre de tout spectateur, ne suscite aucun malaise: el-
les sont ressenties comme invitables et plaisent mme. Ces transgressions
sont si persistantes, frquentes, systmatiques mme, qu'on en vient con-
clure qu'il y s'agit de transgressions voulues, un systme particulier de
reprsentation et de perception de la ralit reprsente sur les icnes. Ces
rasskryshki20 comme les peintres d'icnes les appellent, raccourcis particu-
liers de l'endroit correspondant sur l'icne, sont le plus souvent en une
couleur mtallise brillante, en assiste21 dore ou plus rarement argente,
avec la poudre d'or. Nous ne parlerons pas en ce lieu des autres procds
secondaires, qui soulignent la non-soumission de l'iconographie aux lois de
la perspective linaire et l'attention dlibre des transgressions. Nous
mentionnerons seulement la ligne de contour dcrivant le dessin et soulig-
nant trs fort ses particularits: les hachures, les rehauts, les traits et gale-
ment les rehauts de blanc, qui relvent le relief et accentuent les irrgula-
rits qui ne devraient pas tre visibles. Ces procds de perspective in-
verse se manifestent au VIe sicle pour rapparatre au IXe et Xe sicle.
La perspective inverse a ses lois spcifiques dont nous mentionne-
rons les essentiels. Elle distingue trois niveaux de l'espace: l'espace abstra-
it ou gomtrique, l'espace physique et l'espace psychologique. Elle re-
connat chaque lieu, chaque point de vue comme une valeur qui donne
l'aspect particulier du monde, sans exclure mais en affirmant d'autres
aspects. L'artiste, ayant un deuxime il, a d'un seul coup au moins deux
points de vue diffrents. Il possde donc un correctif permanent son illu-
sionnisme, car le deuxime il suggre toujours que la perspective est une
tromperie. Ainsi son image visuelle est synthtique, comme une image bi-
noculaire; elle est en tous cas une synthse psychique. La diffrence entre
la vision des deux yeux est suffisante pour ressentir la profondeur dont
sans elle on n'aurait pas conscience. Du reste cette diffrence n'est pas
aussi minime qu'il pourrait sembler de prime abord. Pour donner un
exemple nous introduisons ici le calcul fait par P. Florensky partir des
noncs de l'Hermneia:
Dans le cas o on observe une sphre de 20 cm de diamtre une
distance de 50 cm, la distance entre les centres des deux pupilles est de 6
cm. Dans ce cas, le supplment de courbure quatoriale de la sphre en
supposant le centre de la sphre au niveau de l'il donn par l'il ga-
uche est gal approximativement un tiers de ladite courbure quatoriale
vue par l'il droit. Si l'on regarde la sphre de plus prs, l'il gauche voit
plus d'un tiers en supplment de ce que voit l'il droit. Ce sont des gran-
deurs que l'on rencontre dans les conditions habituelles de la vue, par
exemple lorsqu'on regarde un visage; et mme aux moindres degrs de
prcision, elles ne peuvent tre considres comme ngligeables.

20 Rasskryshka: du verbe russe raskryvat, dcouvrir. Coloris spciaux destins faire

dcouvrir, mettre en valeur les raccourcis.
21 Assiste: or en feuilles dposes par l'intermdiaire de fils enrobs, notamment sur
les vtements, les feuillages, les crtes des montagnes.

80
 Dsignons par s la grandeur principale, par r le rayon de la sphre
considre, par l la distance du centre de cette sphre la mi-distance en-
tre les centres des pupilles; alors le rapport x de la courbure quatoriale
supplmentaire ajoute cette courbure de l'il droit par l'il gauche, la
courbure vue par l'il droit, s'exprime assez prcisment par l'quation:

S
x=
2l arc cos r l

Pour en rsumer, le peintre doit reprsenter son ide du lieu et non

transporter l'espace mcanique sur la toile. Cette image il la saisit en pre-
nant, parmi les diffrentes parties de l'ide, la plus brillante. Il donne ainsi
une mosaque immobile des moments spars les plus frappants. Cette
prsente analyse demande de surmonter de l'intrieur la limitation du natu-
ralisme et de montrer que fata volentem ducunt, nolentem trahunt, pour la
libration de la spiritualit. Les frquences et le rythme auquel obissent
ces irrgularits correspondent aux rgles de base de la gomtrie qu'em-
ployaient les architectes byzantins et gothiques du XIIe et du XIIIe sicle
qu'Alberti aurait difficilement pu ignorer.

2.

La transmission des rgles de la gomtrie par l'architecture

En Grce et dans l'Orient hellnique, existaient des corporations de

maons comme on en retrouve plus tard en Occident, s'tant perptues
dans l'Empire d'Orient pendant toute la civilisation byzantine, et nous
possdons de nombreux textes de lois leurs sujets. La seule modification
aprs Constantin fut que le culte chrtien remplaa celui des changeantes
divinits tutlaires du commencement de l'Empire, mais les traditions
techniques et le rituel mme, y compris le principe du secret professionnel
et de l'initiation, se transmirent sans aucun changement22. Ce qui est plus
intressant encore est que la chute de l'Empire byzantin, aprs la prise de
Constantinople par les Turcs (1453), au lieu de dtruire ces corporations,
fit que celles-ci, l'instar d'autres instinctifs locaux que les conqurants
respectrent presque jusqu' nos jours, renforcrent leur autonomie et gar-
drent absolument intactes traditions et organisations. C'est ainsi que, dans
la seconde moiti du XIXe sicle, Choisy23 put trouver dans les corpora-

22 Les Lois (14601465) de Plthon en prsentent un parmi des monuments les plus
majestueux de cette profession. Or, disons tout de suite cependant que les investigations ont
t pousses assez loin pour nous faire dsesprer de retrouver une copie complte de
l'uvre. La moisson des fragments indits n'est, elle-mme, pas trs prometteuse. Il en existe
certes. Cependant, ils ne nous livrent pas des chapitres entirement inconnus. C'est Hardt qui,
le premier, dita une portion notable du texte subsistant. Hardt, Catalogues, t. III, p. 365
408; t.v.p. 92116. Une traduction latine accompagne le texte.
23 Choisy, L'art de btir chez les Byzantins", Paris, 1883.

81
tions des maons de Constantinople la structure, le rituel et les appellations
mmes des corporations de l'poque de Justinien, elles-mmes tant les
continuations des collges de l'antiquit paenne24. Ces corporations servai-
ent former des tailleurs de pierre degni lapidcidi de scultura e archi-
tetonica faculta solertissimi sectatori" des maons, des matres d'uvre,
des iconographes, des scnographes; cinq classes d'artistes ncessaires
l'tablissement d'une uvre d'art btie. Dans l'tat d'abaissement o tait
tombe en Europe occidentale la science de la construction depuis les der-
niers btisseurs romains, il fallait, au XIe sicle, rapprendre" tailler sa-
vamment la pierre, appareiller suivant de parfaites pures, voter en pi-
erre avec ou sans cintres de larges espaces, sculpter et peindre correcte-
ment une figure humaine, rehausser de couleurs l'uvre laisse nue par
les maons. Ces derniers assimilent un savoir ancien transmis de pre en
fils, de matre en disciple, et en lequel nous distinguons de nombreux cou-
rants. Parmi ceux-l, selon l'Hermneia, nous distinguerons les cinq prin-
cipaux. L'immensit de leur champ exigerait qu'on les observe chacun per
se (dans des uvres distinctes). La Strotomie25; l'Art de btir26; Histoire
de la vote; les premiers sculpteurs; la Polychromie. L'influence de ces
courants sur Alberti et ses contemporains se rvle manifeste, surtout lors-
qu'il s'agit de ces grossires erreurs" par rapport aux rgles de la perspec-
tive linaire. La perspective ne constituait gure une nouveaut par rapport
la gomtrie lmentaire l'poque de la Renaissance, et ces mots le
montrent clairement: Le trs profond penseur qu'est Euclide a expos les
fondement de la gomtrie", crit Drer, et pour celui qui les connat dj
bien, ce qui est crit ici sera superflu"27. L'art des iconographes Byzance
consiste en des rglements trs prcis qui, et il est superflu d'insister sur ce
point, tait parfaitement familiers avec les rgles de la perspective linaire,
et vont au dpassement de ces rgles. Son inscription demandait une lan-
gue nouvelle qui aurait dpass la langue soustraite aux rgles grammatica-
les. Ainsi se forgeait, durant des sicles, la future langue vernaculaire.
Pour en donner un exemple, Dieu dans la tradition vtrotestamentaire
ne s'adressait pas Mose en gomtre, mais en artisan (dmiourgos), en
charpentier. Cette langue artisanale (ou mythique, comme certains l'appel-
lent) s'associe la langue vernaculaire. Ainsi, par l'autorit de la Parole,

24 Aprs avoir t l'objet de vives controverses ds la disputation du grand Alexan-

drin, l'orignisme fut condamn de plus en plus svrement. Finalement, Justinien et ces con-
ciles (dont le Ve, cumnique, de 553) le traitrent comme un fourrier du paganisme et
anathmisrent ces thses platoniciennes. On trouvera un tat et une bibliographie de la
question dans l'article Orignisme, de G. Fritz, Dictionnaire de Thologie catholique, XI 2,
col., 15651588.
25 La Strotomie ou la science de la coupe des pierres comprend deux parties: l'une,
thorique, relve de la gomtrie descriptive et intresse l'architecte; l'autre, pratique, s'adresse
aux tailleurs de pierre.
26 L'art de btir tout comme la strotomie est la fois thorique et pratique, tant ce-
lui de l'architecte avant d'tre celui de l'appareilleur. Aussi le titre de matre maon convi-
ent-il d'abord au matre d'uvre, qui jouait, au Moyen-ge, le double rle d'architecte et
d'entrepreneur.
27 Drers schriftlicher Nachlass auf Grund des Originalhandschriften und theilweise
neu entdecker alter Abschriften. Halle a/S.: Max Niemeyer 1893, p. 182.

82
se voit compense (ou dpasse) la rationalit perdue avec la ralit palpa-
ble (le carr). L'ingalit des dimensions, ou l'cart de la langue vernacu-
laire par rapport aux rgles tablies par la grammaire, au lieu d'tre une
objection valeur symbolique de la figure ou un rsidu opaque rebelle
l'interprtation, est au contraire ce qui la fonde. De l, nous pourrons con-
clure que la gomtrie la plus abstraite, tout comme la langue codifie par
des rgles grammaticales, plonge forcment ses racines dans une exprien-
ce prscientifique, une approche qui est, pour ainsi dire, une appropriation
particulire de l'espace par l'homme, qui le parcourt du regard et par des
mouvements de son corps avant d'amener cette exprience au niveau de
formalisation o, en particulier, il nommera (de quels noms?) et numrera
(dans quel ordre?) ces axes que nous appelons les trois dimensions. La
remarque peut sembler banale, si banale que l'histoire des sciences peut en
faire l'conomie; mais la philologie, en effet le langage du gomtre, en
garde les stigmates. Les raisons du pote peru comme architecte de la so-
cit ne sont-elles pas celles du philosophe: on ne peut pas faire l'cono-
mie d'un traitement spcifique des matriaux et des types de maonnerie,
et cela pour des raisons qui tiennent autant la doctrine qu' la pratique
quotidienne du mtier. Le mot grec que le latin translittre (arhitecton
architectus) comporte une rfrence explicite aux techniques de la con-
struction et plus particulirement de la charpenterie, rappelant la ncessaire
immersion du praticien dans les savoirs artisanaux. Ainsi, les auteurs issus
de la tradition platonicienne nous voquent, directement ou indirectement
ici, une organisation scnographique, celui que le spectateur mesure des
yeux et o la dimension verticale s'apprcie par le mouvement du regard
vers le haut (upsos), alors que bathos est entendre au sens o l'on dit: la
profondeur d'une perspective (bien videmment, de la perspective in-
verse"). Dans ce non-espace (vide de la perspective linaire), dans le vo-
cabulaire le plus courant, les Grecs voquent la portion de l'univers, li-
mite par des parois latrales et un fond qui se remplit normalement par le
haut, tel un coffre ou un vase est toujours du haut, dont la dimension verti-
cale est dsigne par bathos. C'est ici un point crucial. L'opposition qui y
est suggre (sensible intelligible), qu'elle soit accentue sous l'influen-
ce de l'idalisme philonien, ou encore ramene au ralisme basilien28, sa
vritable source demeure toujours le pythagorisme (rinterprt par Por-
phyre pour faire droit la critique aristotlicienne du panmathmatisme)29.
Pour comprendre ensuite l'homme (peru en arch) issu de la parole in-
spire et le monde sensible (o arotos kardia), l'espace des gomtres
(c'est--dire la mtaphysique) et notre propre corps doivent tout prix, se-
lon la mme tradition, se rejoindre et concider dans la mme figure. Cette
figure invisible devient en quelque sorte identifie au logarithme des btis-
seurs; l'lment dificateur de l'espace visible. La gomtrie est le meilleur
des vhicules de la pense; mais lorsque les lignes traces au moyen de ce

28 Basile de Csare, In Hexameron hom. III, 4; (d. et trad. modifie) S. Geit, 2e di-
tion (S.C. 26 bis, 1968), 206 s.
29 Voir appendice I: les nombre figurs dans l'Ermeneia et le Vatopdinus 659.

83
vhicule se terminent par une convergence dans l'absolu, l'esprit humain
est oblig de s'arrter: il ne peut dpasser le point en lequel se terminent
les lignes convergentes de la pyramide. Selon les gomtres byzantins (ico-
nographes), et aprs des matres architectes de la Renaissance, pour Nicola
de Cues30 le processus mathmatique et rationnel pouvait assumer la fon-
ction de symbole. Du carr symbolisant l'me, selon Pythagore, le rduire
un cercle, symbole pythagoricien de Dieu, devenait l'quivalent d'un acte
nomm hierosgamos (hirogamie), c'est--dire l'acte de l'union de l'me
avec la Divinit cercle infini de rayons infinis"31.

3.

De Pictura de Lon Battista Alberti et la perspective inverse

L'iconostase, dans la tradition byzantine (comme le temple dans la

tradition antique), reprsente la frontire spatiale entre ce monde-l, van-
glique (mythique, dans la tradition antique), et ce monde-ci quotidien. Or
il est aussi le lien entre les deux mondes. Il est l'architectura comme les
Grecs appelaient l'horizon. Tout de mme dans une icne il s'agit d'une
organisation scnique et non d'un espace particulier. L'icne n'est rien de
plus que le prolongement de l'espace de la pice. Notre regard, tout notre
tre, est entran par cette fuite de perspective qui mne l'il droit du
personnage principal. Nous ne voyons pas une ralit mais bien un phno-
mne visuel. Ce traitement de la perspective montre que la matrise de
l'espace va de pair avec celle du vide, avec la capacit de donner consi-
stance et vraisemblance ce vide qui n'est plus peru comme un manque
combler.
Le rapport avec le trait de Pictura de Lon Battista Alberti est assez
frappant pour qu'on n'y s'arrte un instant. C'est avec L. B. Alberti que la
rhtorique est transpose sur le plan de l'interprtation figurative. Le figu-
ratif prends le corps avec De re aedificatoria32 alors que sa partie rhtori-
que prends corps avec son trait fondateur de la thorie de l'art moderne:
le De Pictura, publi Florence 143533. Nihil vacui volunt, crit Alberti,
opposant directement l'horreur du vide la composition. Notion qu'il tran-
spose de la rhtorique la peinture, et qui sera pendant trois sicles au
centre de la thorie de l'art. Or, la composition se traduit par la ncessit
d'introduire dans l'image du vide c'est dire, selon la seule dfinition
uniformment comprise et admise au Moyen-ge un intervalle entre les

30 P. ROTTA, Il cardinale Nicola di Cusa La vita il Pensiero, Milano, 1928;

Dieu El se manifeste par un point" (La Cabale). Partant de Pythagore et de Platon jusqu' la
Renaissance, les philosophes ont cherch lier la gomtrie et la religion, la mystique et la
mathmatique. Dans cette ligne Nicola de Cues reprsente en quelque sorte le retour vers
l'antique hiers gammos: o theos aei eometrei ou res cogitans more gemometrico. K. JOL,
Der Ursprung der Naturphilosophie aus dem Geiste der Mystik, 1920.
31 V. appendice III, p. 67.
32 De re aedificatoria, VII, 6.
33 L. B. Alberti, De pictura, II 40, trad. Par Schefer, Paris, Macula, 1992, p. 170171.

84
objets. Alberti introduit en lieu de rponse la question des proportions
entre ces espaces cette interprtation de Vitruve, dans son trait De re ae-
dificatoria:
Per quanto concerne il quinto ed ultimo degli intercolumni, nono-
stante Vitruvio non abbia esplicitato i valori numerici del rapporto, sulla
base di una coerente progressione armonica ci stato possibile ottenere la
sua esatta proporzione: che i nostri calcoli siano validissimi lo conferma
senza dubbio alcuno l'avere scoperto che Leon Battista Alberti, nel suo De
re aedificatoria, definisce matematicamente con gli stessi risultati il pro-
porzionamento dell'arestilo34: in dispansis autem capiet nihilo plus quam
tris, additis ex octo unius columnae partibus etiam tribus35, cio gli inter-
columni non potranno essere pi ampi di 3 moduli pi 3/8. Rapporto ovve-
ro di 27/8 cio di quinta della quinta della quinta, 3/2*3/2*3/2, che va a
cadere, come capitava tra l'estilo e il sstilo, in virt delle simmetrie mu-
sicali e matematiche, proprio su di un tono intero sopra il diapason-diapen-
te, il distilo, poich 3/1*9/8 = 27/8"36.

4.

l'criture"

Dans son interprtation de la Gense (QG II, 5) Philon d'Alexandrie37

difie le lien u dessus de l'abme qui spare l'expression vernaculaire
d'une rhtorique savante. L'Arche de No pourrait en quelque sorte nous
clairer sur l'chafaudage complexe des traits iconographiques. Pourquoi
l'criture a-t-elle transmis au sujet de l'arche les mesures que voici: Une
longueur de trois cents coudes, et sa largeur de cinquante, et une profon-
deur de trente"? Et [pourquoi l'arche] s'achve-t-elle en haut sur une
coude, progressivement en se resserrant la faon d'une pyramide? la
lettre, il tait ncessaire de construire un grand ouvrage pour accueillir au-
tant d'animaux qu'on introduisait de chaque espce, avec les nourritures
appropries. Mais, au sens symbolique, c'est un calcul et un compte justi-
fi, pour la connivence de la cration de notre corps38, et il faut maintenant

34 Vale la pena ricordare come il merito dell'Alberti risuoni nel pi incredibile ed an-
cora insoluto romanzo iniziatico del Rinascimento: Et nelle extremitate dilla dicta platea,
dilla dextera & dilla leva, verso gli monti, erano ad libella dui ordini de culumnatione cum
exquisito intervallo dil Areostylo interiecto, secondo la exigentia opportuna d'una columna
all'altra" Francesco Colonna, Hypnerotomachia Poliphili, Milano, 1998, riproduzione dell'edi-
zione aldina del 1499, p. 31.
35 L. B. Alberti, De re aedificatoria, VII, 6.
36 David Napolitano, La thse indite", Universit de Florence, 2000.
37 Philon d'Alexandrie, QG II, 5; Vatopedinus 659.
38 Liane Lefaivre dans son livre L. B. Alberti's Hypnerotomachia Poliphili accentue
particulirement l'importance de la relation temple-corps humain" la Renaissance, voyant
en elle quasi un chiasme: eros mundi et libido aedificandi, the study of the Hypnerotoachia
and the metaphor of the architectural body embedded inn it says something about how
knowledge is represented and categorized. The body is a map, a description of the world and
a way of prescribing acts in that world".

85
tirer parti non de la quantit de coudes, mais de la relation rigoureuse en-
tre elles. Les rapports entre celles-ci sont de dix un et de cinq trois.
Trois cents est cinquante comme six un, trente comme dix un, et
cinquante trente comme cinq trois (10:1 \ 5:3); et tels sont les rapports
du corps dcrits dans le Tyme39 ainsi que dans l'ermeneia de Jrusalem40.
Voyons de prs le rsultat par une interprtation arithmologique en
donnant un prliminaire sur les nombres figurs:
Dfinition 1: on appelle nombre triangulaire (trigonos arithmos) un
nombre dont les units peuvent tre disposes suivant une figure plane
ayant la forme d'un triangle quilatral.
Loi de formation: Tn = 1+2+3 + + (n1) +n = n(n+1)/2
Dfinition 2: On appelle nombre carr (ttragonos arithmos) un nom-
bre dont les units peuvent tre disposes suivant une figure plane ayant la
forme d'un carr.
Loi de formation: Qn= 1+3+5++ (2n3)+ (2n1) = n2
Dfinition 3: On appelle nombre oblong ou le nombre rectangulaire
(etromkos arithmos) un nombre dont les units peuvent tre disposes
suivant une figure plane ayant la forme d'un rectangle dont les deux cts
diffrent d'une unit
Loi de formation: Rn= 2+4+6++ (2n2) + (2n1) = n (n+1).
Dfinition 4: On appelle un nombre pentagonale (pentagonos ari-
thmos) un nombre dont les units peuvent tre disposes suivant une figure
plane ayant la forme d'un pentagone.
Loi de formation: Pn= 1+4+7+ + (3n5) + (3n2)= n/2 (3n1)
Dfinition 5: On appelle un gnomon (gnomon) d'un certain nombre
figur le nombre permettant de passer au nombre figur correspondant de
l'ordre suivant41.
Loi de formation:
que la suite des gnomons triangulaires est la suite des nombres na-
turels (TnTn1=n);
que la suite des gnomons des carrs est la suite des nombres im-
paires (QnQn1=2n1);
que la suite des gnomons des rectangulaires est la suite des nom-
bres pairs (RnRn1=2n)
que la suite des gnomons pentagonaux est la suite des nombres
qui, augments de 2, sont divisible par 3 (PnPn1=3n2)

39 PLATONE, Timeo, 35b36.

40 Quant s'achever en haut sur une coude, [Dieu en] a dcid pour le mieux, car la
partie suprieure de ce corps figure l'unit, tant donn que la tte, comme la forteresse d'un
roi, a pour habitant l'intellect principe directeur. Mais les membres qui sont au-dessous se di-
stribuent en leurs parties respectives []. Celui donc veut s'instruire sur ladite proportion
numrique des coudes, ainsi que nous l'avons dit, la connatra facilement".
41 Ce thorme est nonc par Nicomaque, op. cit., II, 12, 2 (d. Hoche, p. 96, 13
97, 1).

86
 De re aedificatoria

Adoptant les moyens de la perspective inverse, vus comme raccour-

cis techniques, Alberti les unit au procd d'une perspective linaire42.
L'quilibre ou le logos43 que l'on retrouve dans ces uvres est la manife-
station directe des deux principes de spatialit: la perspective linaire et la
perspective mystrieuse" aux raccourcis illusionnistes44. Ses uvres sont
souvent reprsentes en une certaine pente: plus un point est lev sur
l'difice, plus le point qu'il reprsente est loign du visiteur. Par cons-
quent, au fur et mesure que le regard s'lve, l'il devrait voir des per-
sonnages de plus en plus petits, en vertu du raccourcissement perspectif.
C'est vident, entre autres, du fait que les figures du bas masquent celles
du haut. Or pour les dimensions, la taille des figures augmente mesure
qu'elles s'lvent sur l'difice, c'est--dire qu'elles s'loignent des specta-
teurs. Plus quelque chose est loign, plus cela est grand, et plus quelque
chose est proche, plus cela est petit. Ainsi l'espace spirituel, par la matrise
de la perspective inverse, se prsente d'une faon tellement logique, que
nous commenons ressentir sa totale incommensurabilit avec l'espace de
la fresque ou du relief. Cet espace ne nous attire pas; bien plus loin il
nous repousse comme une mer de mercure repousserait notre corps". Donc
la contradiction propre aux hommes d'une priode de transition entre la
thorie et la pratique, et qu'on trouve chez Alberti, Drer et consorts, tait
alors dj annonce par le penchant d'Alberti pour un style moyengeux et
un esprit fondamentalement moyengeux alli une structure nouvelle de
la pense45.

42 L'influence du cardinal Bessarion sur Alberti n'a encore reu un traitement suffi-
sant. Elle produira son tour le courant irrnisant d'un Nicolas de Cues par exemple (Mo-
hler, Kardinal Bessarion, p. 349). S'il est dsormais interdit de parler d'une influence di-
recte, exerce par les leons de Florence sur Pomponio Leto, il n'en demeure pas moins vrai
que des contacts ont pu et mme d exister entre Mistra et l'Acadmie romaine. Kieskowski
(Studi, p. 45) notait d'troits rapports de doctrine. D'autres affinits pourraient tre re-
leves, et une enqute sur les relations personnelles qu'entretenaient des hommes comme Le-
to, Platina, Alberti, Sigismond Malatesta, Argyropoulos, Bessarion, ou Kabaks, complterait
utilement les indices fournis par des textes fugitifs et naturellement rticents.
43 Logos pris au sens noplatonicien, plotinien notamment, le nous kathasos ou l'abso-
lu qui embrasse et la mtaphysique et la posie de l'esprit.
44 En sorte qu'une unique nature spirituelle soit enveloppe de doubles liens, tant
ajoute une solidit et une union plus stables. La traduction proprement dite suit l'adapta-
tion d'ermeneia dans la version de 1909. Elle y est un peu noye dans la priphrase. On no-
tera que l'adaptateur ancien, Denys, s'tait montr plus rigoureux que les trois traducteurs
modernes pour rendre le pluriel de doubles liens, attest par l'armnien et maintenant con-
firm par le grec ( sunestkos kai endothn kai endothn).
45 Rappelons qu'Albrecht Drer quitta prcipitamment Florence pour Bologne la fin
de l'an 1506 afin d'y apprendre l'art mystrieux de la perspective". Mais les secrets dela
perspective taient jalousement gards et Drer, fustigeant les Bolonais peu loquaces, dut
partir bredouille, pour ensuite s'occuper seul de dcouvrir ces mmes procds et y consacrer
un trait (ce qui ne l'empcha pas de comettre lui-mme des erreurs" de perspective). Ce fut
alors qu'il parvint aux procds de la mesuredes iconographes byzantins. Franz Kugler, dans
son chef-d'uvre Handbuche der Geschichte der Malerei, seit Constantin dem Grossen, Ber-
lin, Von Durcher und Humbolt, 184, Bd. 2, S. 235, rappelle ce lien entre Drer et les matres
byzantins. Drer n'a pas acquis ces procds Florence comme on prtend, mais soit Bo-

87
 Vitruve: De Architectura

Vitruve, dans son trait De Architectura46, donne de la manire ab-

sconde la mesure des intervalles entre les colonnes qui concident avec cel-
le de la Gense. Species autem aedium sunt quinque, quarum ea sunt vo-
cabula: pycnostylos, id est crebris columnis, systylos paulo remissionibus
spatiis intercolumniorum, diastylos amplius quam oportet patentibus, rare
inter se diductis araeostylos, eustylos intervallorum iusta distributione. Er-
go pycnostylos est, cuius intercolumnio unius et dimidiatae columnae cras-
situdo interponi potest []. Item systylos est, in qua duarum columnarum
crassitudo in intercolumnio poterit conlocari []. Diastyli autem haec erit
compositio, cum trium columnarum crassitudinem intercolumnio interpone-
re possumus []. In araeostylis autem nec lapideis nec marmoreis episty-
liis uti datur, sed inponendae de materia trabes perpetuae []. Reddenda
nunc est eustyli ratio []. namque facienda sunt in intervallis spatia dua-
rum columnarum et quartae partis columnae crassitudinis"47.
Enfin nous voudrions conclure que, venant de l'Un originel48, les cinq
intervalles entre les colonnes naissent de la danse entre les nombre deux et
trois et de leur rapport ou progression vers le carr et le cube tant le
Deux, le premier numro pair, principe fminin du monde, et le Trois, le
premier numro impair, son principe masculin. Ainsi sans difficult on
peut lire la danse des nombres harmoniques comme un antique hires ga-
mos cosmogonique, duquel viennent les trois dimensions de l'espace don-
nant par des puissances mathmatiques croissantes l'harmonie de l'Archi-
tecture: la section dore49.

Epilogue

Ainsi la renaissance de la Grce vit son jour en Italie. Or cette mme

renaissance est souvent considre et non sans injustice comme un hritage
provenant uniquement de l'Italie mridionale (mise en contact avec la cul-
ture arabe de la mme priode). Mme si l'on reconnat timidement l'hri-

logne, soit Venise. Cela concorde avec les hypothses mentionnes ci-dessus, savoir que
les matres byzantins aient certes eu, leur disposition, bien d'autres moyens que le concile
pour rpandre leur interprtation dela tradition des procds iconographiques.
46 Vitruve, De Architectura, Liber III, cap. 3, 16.
47 Vi sono cinque specie di templi, cos denominati: pycnostylos, con colonne molto
fitte, systylos, con gli spazi degli intercolumni un poco allargati, diastylos, pi ampio che sia
necessario, araeostylos, con spazi separati in modo molto ampio, eustylos, con una giusta di-
stribuzione degli intervalli. Quindi il pycnostylos il tempio con l'itercolumnio equivalente a
una volta e mezza il diametro della colonna []. Systylos, nel quale si pu conlocare nell'in-
tercolumnio il diametro di due colonne []. La composizione del diastylos invece questa:
possiamo interporre nell'intercolumnio il diametro di tre colonne []. Negli araeostyloi inve-
ce non si possono usare architravi di pietra n di marmo, ma solo travi di legno solide. []
Riportiamo ora la ratio dell'eustylos []. E infatti sono da porre negli intercolumni gli spazi
del diametro di due colonne e una quarta parte di colonna", M. VITRUVIO POLLIONE, De
Architectura, Liber III, cap. 3, 16. v. appendice II.
48 Nous revenons au nous kathasos des noplatoniciens.
49 La musique droite, du logos: ostha mousika.

88
tage byzantin, on considre sa dissmination comme la seule consquence
de la chute de l'Empire. Toutefois, l'invasion turque n'a pas eu de cons-
quences indirectes aussi heureuses. Elle provoqua, sans doute, un afflux
momentanment plus considrable de lettrs byzantins en Occident, mais
elle eut pour effet de tarir l'une des deux sources de la Renaissance50.
cause d'elle, la culture europenne ne put se maintenir au niveau tonnant
que la collaboration des humanistes grecs et italiens lui avaient permit
d'atteindre, et ce trs tt dans le Quattrocento. Jusqu'ici aucune tude
d'ensemble n'a t consacre au mouvement des lettres et des sciences du-
rant le despotat de Mistra. On n'a mme pas cherch et recens de faon
systmatique les manuscrits grecs excuts ou ayant sjourn dans le pays.
Toutefois, les informations que les rudits avaient semes dans des tudes
partielles ont t rassembles avec diligence par D.-A. Zakythinos (Despo-
tat). Cette premire esquisse est de nature encourager les recherches. Il
est certain par exemple que le mouvement fut actif ds l'poque de Canta-
cuznes. En plus des textes chrtiens, on commence alors copier des au-
teurs comme Plutarque ou Hrodote, Platon, Porphyre51.

L'ostha mousika

Il n'est pas possible de dfinir le gnie. Ni le livre de Wittkover, ni le

procde de Fourna, ne peuvent dfinir Alberti ou Panselinos, et surtout
pas ce modeste essai o nous nous sommes limits ce qui nous est appa-
ru essentiel. Toute grande uvre est infinie; elle est l'image du premier
tre qui contenait en soi toutes les tres. Le voile aprs le voile peut tre
enlev, or la beaut la plus profonde, ne peut tre dcouverte. Par ces pa-
roles qui pourraient terminer toute grande uvre, et que Shally crit pro-
pos de Dante, nous terminons notre aperu de l'uvre de L.B. Alberti. No-
us prsentons ce qui nous ravit, nous le posons dans les formes de la
musique droite, dans la mera linea; or, lorsque la posie d'une uvre n'est
que le lumen d'une ralit plus profonde, son aperu n'est pas plus que le
lume de luminis.

BIBLIOGRAPHIE

Alexandre, (C.), Plthon, trait des lois, ou recueil des fragments, en partie indits,
de cet ouvrage, texte revu sur les manuscrits, prcd d'une notice historique
et critique, et augment d'un choix de pices justificatives, la plupart indites.
Traduction par A. Pellissier, Paris, 1858, c-472.

50 De fait, la science aurait certes eu un autre cours, on n'aurait pas attendu la moiti
du XIXe sicle afin d'enfin constater avec Cassire la pluralit des gomtries, pour mettre
risque tout difice de la Kritik kantienne.v. La relativit tra Filosofia e fisica nei primi anni
Venti: Cassirer e Reichenbach, F. Padovani, Sholion 3, 2004, p. 82125.
51 Ambrosianus gr. 1000 (D. 538 inf.) copi par Manuel Tzykandyls Mistra en
1362, pour Dmtrius Cassandrnos de Thessalonique, voir Ae. Martini et D. Bassi, Catalo-
gue codicum graecorum Bibliothecae Ambrosianae, t. II (Milan, 1906).

89
Drers schriftlicher Nachlass, auf Grnd der Originalhandschriften und theilweise
neu entdecker alter Abschriften. Halle a/S.: Max Miemeyer, 1893.
Denys moine de Fourna, Guide de la peinture 19711973, Seghers, Paris,
1956.
P. Michel, Le trait de la peinture de Leon Battista Alberti: version latine et ver-
sion vulgaire", in Revue des tudes italiennes, 1961, 83.
Camelli, G., I dotti bizaini e le origini dell'Umanesimo, I. Manuele Crisolora, Flo-
rence, 1941.
Grayson, Opere volgari di Leon Battista Alberti, III, Bari, 1973, 305.
Rotta, P., Il cardinale nicol di Cusa La vita il Pensiero, Milano, 1928; Dieu
El se manifeste par un point" (La Cabale).
L. James, Light and Colour in Byzantine Art, Oxford, 1996.
M. Medi, Stari slikarski prirunici, Beograd, 1999.
Noiret, H., Lettres indites de Michel Apostolis (= Bibliothque de l'cole fran-
aise d'Athnes et de Rome, 54), Paris, 1889.
Ricci, C., Il tempio Malatestiao, Milano, 1925.
Witkower, Principi architettonici nell'et dell'umanesimo, Torino, 1994, 137.
Omont, inventaire sommaire. Henri Omont, Inventaire sommaire des manuscrits
grecs de la Bibliothque nationale. 4 vol. Paris, 18861898.
PapadopoulosKrameus, Denys de Fourna (ou Papadopoulos). Denys de Four-
na. Manuel d'Iconographie chrtienne accompagne de ses sources principales
indites et publi avec prface, pour la premire fois en entier, d'aprs son
texte original, par A. Papadopoulos-Krameus, aux frais de la socit impria-
le russe archologique. Saint-Ptersbourg, 1900. Lefaivre, L., L. B., Alberti's
Hypnerotomachia Poliphili, London, 1997.

Sandra Dui

ALBERTI I WEGOVI VIZANTIJSKI SAVREMENICI

Rezime

Prenoewe antike filosofije nije teklo izgraenim putem kako se

to esto veruje, ve ponornim kanalima, najee putem geometrijskih zako-
na koji su se prenosili sa oca na sina, s uiteqa na uenika, usmenim pre-
davawem. Ti procesi su vrlo kompleksni i dolaze do izraaja u zapadnoj
mistici i kulturi H i H veka. No u Vizantiji oni su bili mnogo ras-
prostraweniji i ivqi, pogotovo u periodu koji oznaava kraj ikonoklazma.
Tek u H veku, ti procesi doivqavaju preporod, jer su prihvaeni i sai-
vqeni zajedno sa znawima zapadnog sredweg veka, tako da taj spoj istonih i
zapadnih tradicija u Quattrocento-u daje oblik pravca koji mi danas naziva-
mo humanizmom i renesansom. U sutini, re je o preporodu drevne tradi-
cije koja nalazi svoje seme u orfikoj mistici i krotonskoj teogoniji.
Posebno mesto pripada arhitekti L. B. Albertiju (14041472).

90
 UDC 1 Socrates
811.14'282:929 Korais A.

Swt0rhj Coyrnroj

O SWKRATHS STON KORAH

ABSTRACT: In our fundamentalist and terror-centred era, we could invoke the

anti-metaphysical tone of Koraes' Socrates. This does not have anything to do with the
inmost metaphysical needs of a person. It only focuses on ecumenical Ethics if ever
possible and, especially, on exceeding the cultural relativism, where a culture's atti-
tude towards universal matters is exclusively dependent on its interests principally
economic supported by different religions. This anti-metaphysical Socrates seeks for
peoples' unity here and now, that is in the world of mundane affairs (here) and with
no other delay and excuses (now).
KEY WORDS: Socrates, Koraes (17481833), Eclecticism.

H aitiolghsh thj xr0shj toy Swkrth ap ton Kora0, se

poll rga toy /Ellhna diacwtist0, kyrwj twn arx3n toy 19oy
ai3na, enai sxedn aytonhth, pwj, epshj, kai h korak0 stro-
c0 proj thn ellhnik0 klasik0 arxaithta: a) to dio akrib3j
synbaine sthn Eyr3ph toy Diacwtismo, prokeimnoy na anazht0-
sei to dik thj antdoto proj ton Mesawna kai na bgei ap thn
perodo ayt0, b) o Kora0j zhse sthn proepanastatik0 kai thn
epanastathmnh Galla, ap thn opoa ephresthke scodr, poy
sto cilosocik thj orzonta mesoyranosan ta c3ta thj kla-
sik0j Elldaji kai g) o /Ellhnaj diacwtist0j dibaze to prwt-
typo kemeno, kau3j 0tan deinj cillogoj me eyrwpakj diakr-
seij, gegonj poy toy dine to strathgik pleonkthma na ekmetal-
leetai thn arxaiognwsa sta plasia twn cilosocik3n toy diek-

i Gia naj 'Au0naj" knei lgo o Kora0j, tan egkatastuhke sto Parsi,
ap tij 24 Maoy 1788, na xrno prin ap th Gallik0 Epanstash. Bl. A. Kora0j,
Allhlograca, ekd. /Omiloj Melthj toy Ellhniko Diacwtismo (ap ed3 kai sto
eq0j OMED), Au0na 1964, tm. A/, s. 100 (epistol0 proj D. L3to thj 15.9.1788).
ii H stroc0 proj to prwttypo kemeno, kai xi tij metacrseij, parathretai
0dh ap ton Uecilo Korydala (15601646), kat ton 16o kai 17o ai3na, kai ton
aristotelism toy. H melth toy prwttypoy ston Aristotlh isodyname me diaco-

91
dik0sewn gia to metabyzantin ellhnismii. Ta zhtomena gia ton
Swkrth toy Kora0, pntote me dedomna ta proanacerunta, e-
nai lla: a) giat o Swkrthj toy Qenoc3nta, kyrwj, kai ligtero
o platwnikj apotlesan th bsh toy antstoixoy korako dhmi-
oyrg0matoj, en3 ua mporose kllista na xei symbe to antstro-
co; b) giat, oi sxetikj me ton Swkrth gnwstj aristotelikj u-
seij gia to orzesuai kauloy" kai toyj epaktikoj lgoyj" den
paiqan idiatero rlo sto korak dhmiorghma, ecson, o Sta-
geirthj entssetai sthn klasik0 arxaithta, o oruologismj toy
symbadzei me ton Oru Lgo toy Neoellhniko Diacwtismo kai o
Kora0j sthrzetai ston Aristotlh oyk olgej corj sta pon0ma-
t toy; g) giat den xrhsimopoi0uhkan lla swkratik prtypa
ap thn Istora thj Cilosocaj, gia pardeigma twn stwik3n, ap
th cilosoca twn opown exe ephreaste o /Ellhnaj diacwtist0j
kai rga twn ekpros3pwn toyj exe ekd3sei; Kai d) giat o Kora0j
den dxthke epidrseij ap ta sgxron toy antstoixa eyrwpak
swkratik dhmioyrg0mata, enno3ntaj, kyrwj, ayt toy /Egeloy;
A/ Er3thma: Sthn korak0 dianhsh qexwrzei to trptyxo: Ci-
losoca thj Paideaj Huik0 Politik0 Cilosoca. H tris-
distath ayt0 porea, poy katal0gei sth diamrcwsh thj poli-
teaj, apotele koin tpo toy Neoellhniko Diacwtismo. Gia thn
pragmatopohsh thj dhmokratik0j politeaj, poy ua kybernon oi
nmoi, o Kora0j epidi3kei to xtsimo thj stere0j bshj, pnw sthn
opoa to polteyma kai h diakybrnhs0 toy ua oikodomhuon. H
bsh ayt0 taytzetai me thn Paidea, kai eidik me to cilosocik
thj ypstrwma. O ensarkwt0j thj cilosocik0j Paideaj enai o
cilsocoj didskaloj-xi apl3j o didskaloj-gegonj poy antidia-
stlletai pl0rwj proj thn acilsocon, anticilsocon, apadey-
ton, doqsocon, dokhssocon"iii eikna toy. H xarakthristik0 mor-
c0 toy cilsocoy didskaloy, to pardeigma kai prtypo proj
mmhshiv, gnetai antilhpt sthn eikna toy korako Swkrth. To

ropohsh ap th mesaiwnik0 ekdox0 toy (sxolastikismj) kau3j kai r0qh m' ayt0n
thn pardosh.
iii Gia ta gnwrsmata toy cilsocoy didskaloy bl. S. Coyrnroj, O cilso-
coj paidagwgj kat ton Kora0 (didaktorik0 diatrib0, tomaj Cilosocaj, Ciloso-
cik0 Sxol0 Panepisthmoy Auhn3n), Au0na 2003, ss. 223274.
iv Gia thn ktash kai th spoydaithta toy cainmenoy thj mmhshj sto Neo-
ellhnik Diacwtism, pol xr0simej enai oi sxetikj anacorj ston Erm0 ton
Lgio. Bl. endeiktik Erm0j o Lgioj 0 cilologika aggelai, yp Anumoy Gaz0 ek-
didmenai, en Binnh thj Aoystraj, ek thj typogracaj toy Iw. Bruld. Tzbekoy,
pr3hn Bendtoy, perodoj A/, 15 Ioynoy 1811, s. 193 0 bl. th cwtomhxanik0 epan-
kdosh toy periodiko, ekd. Etairea Ellhniko Logotexniko kai Istoriko Arxeoy
(E.L.I.A.), Au0na 1988, s. 193 (h arumhsh twn seldwn enai h dia): Oi noi Eyrw-
paoi pr3ton didskontai thn mhtrik0n ayt3n gl3ssan An loipn kai ta hmtera
sxolea mimhu3si to ayt, kai didskwsi pr3ton thn wmiloymnhn gl3ssan", .p.,
15 Septembroy 1811, s. 310, ypos. b/: o Malrbioj. H [gallik0] gl3ssa dior-
uwuesa ap ton socn toton syggraca w noi thj Elldoj, mimhu0te thn cr-
nhsin toy Malerboy", .p., 10 Oktwbroy 1811, s. 344: Eue na mimhu3sin ayt
toto to kaln [thn agor, ap ton Mhtropolth Oyggroblaxaj Igntio, thj plo-

92
dhmiorghma ayt toy /Ellhna diacwtist0 moizei me to antstoi-
xo toy Pltwna, me tij eq0j, mwj, diacorj, poy parathrontai,
sygkekrimna, sta eppeda anliqhj toy paidagwgiko rwta toy
Symposoyv: Ap thn paidagwgik0 erwtik0 pentaloga toy platwni-
ko Swkrth toy Symposoy:
a) orm0 toy paidagwgontoj proj ton paidagwgomeno (ensti-
kt3dhj rop0),
b) pneymatik ypbauro orm0j (anagwg0 toy nstiktoy se pney-
matik0 diergasa),
g) pneymatik0 epikoinwna do fyx3n (metbash ap thn ato-
mik0 pneymatikthta sth diaproswpik0 pneymatik0 epac0 do fy-
x3n),
d) orm0 proj thn auanasa thj fyx0jvi (stato tloj) kai
e) th genik0 arx0 thj swmatik0j kai fyxik0j omorcij toy
noy poy zei kai proscrei sto ed3 kai to t3ravii, all kai ergze-
tai gia thn apouws0 toy, o Kora0j krat to pneymatik oplost-
sio, thn fyxik0 epac0 kau3j kai to swmatik kai fyxik kllojviii,
me th synakloyuh proscor sto ed3 kai sto t3ra, se lla sh-
mea metasxhmatismna kai se lla aparllaktaix. Anamcbola,
paramerzei th metacysik0 distash-en3 anacretai se mia llh,
epgeia auanasa, ayt0 toy aunatoy unoyjx-kai, epiprsueta,
uewre aytonhth thn enstikt3dh rop0 toy didskonta proj to di-
daskmeno. En3, loipn, me bsh ayt ta platwnik gnwrsmata, o
/Ellhnaj diacwtist0j ua mporose na xtsei to dik toy Swkrth,
wstso, to dhmiorghma, poy paroysase stoyj Stoxasmoj Ayto-
sxedoyj per thj Ellhnik0j Paideaj kai Gl3sshj (18051814), pro-
kptei, kyrwj, ap ta Apomnhmonemata toy Qenoc3nta kai, ek pa-

siaj bibliou0khj toy perchmoy Cysiolgoy Sonnnoy, thn angersh toy kthroy
thj kat ta Eyrwpak prtypa kai tij prosu0kej me bibla thj arxaaj ellhnik0j
grammateaj] kai pantej oi Arxierej hm3n, kai oi kat pleij kai x3raj dhmog-
rontej kai proest3tej!".
v Plat., Symp, 201 e 215 a kai eidiktera 208 e 209 c.
vi /O.p., 209 c67: kallinwn kai auanatwtrwn padwn".
vii /O.p., 209 b8-c2: lgwn per aret0j kai per oon xrh enai ton ndra ton
agaun kai a epithdeein, kai epixeire paideein".
viii Gia th swmatik0 kai fyxik0 armona ston Kora0 bl. S. Coyrnroj, H
nnoia thj teleithtaj s3matoj kai fyx0j sto No Anxarsi toy R0ga kai stij pai-
dagwgikj useij toy Kora0", Cilosoca kai Paidea, 34 (2005), ss. 1719 (dsthlej),
idiatera bl. ss. 1819.
ix Gia th leptomer0 anptyqh ayt3n, kai, mlista, toy logiko kai toy syn-
aisuhmatiko toma toy cilsocoy didskonta ston Kora0 bl. S. Coyrnroj, O ci-
lsocoj paidagwgj kat ton Kora0, .p., ss. 249274.
x Bl. A. Kora0 j, Stoxasmo Aytosxdioi (toyj 1813), ekd. Morcwtik /Idryma
Eunik0j Trapzhj (ap ed3 kai sto eq0j MIET), Au0na 1986, tm. A/, s. 528: A po-
xa diadxontai ma tn llhn, ka ej met2 tn llon katabanoysin o z%ntej
ej tn dhn ll2 t unoj mnei, ka logzetai j n prswpon unaton". Ston
kklo toy Kora0 parathretai, epshj, kai h auanasa twn soc3n. Bl. Erm0j o
Lgioj, .p., 10 Oktwbroy 1811, s. 343: Mnoj plotoj tj retj ka tj socaj
enai nacaretoj. =O socj dn poun0skei, ll2 z awnwj ej tn =Istoran,
ka ej t2 dia toy syggrmmata".

93
rall0loy, ap to Gorga toy Pltwna. Sthn aytotel0, mlista,
kdosh twn do ayt3n rgwn probh argtera, to 1825xi.
Ed3, akrib3j, brsketai h oysa toy pr3toy erwt0matoj: Gia-
t, dhlad0, en3 sthn korak0 cilosoca thj paideaj, pwj pa-
roysizetai stoyj Stoxasmoj Aytosxedoyj, ypoc3skei o metamor-
cwmnoj-gia mia akmh cor sthn Istora thj Cilosocaj-pla-
twnikj Swkrthj, o /Ellhnaj diacwtist0j proxwre, telik, se
morcopohsh me bsh ton Qenoc3ntaxii; Gia thn apnthsh toy erw-
t0matoj ayto prpei na lhcue, epiplon, ypfh ti, me bsh th
shmasa toy rwta se olklhro to korak corpusxiii, kai dh toy
paidagwgiko rwta, logiktero ua cntaze to kntro broyj sto
korak dhmiorghma na psei sthn platwnik0 apotpwsh toy Sw-
krth, h opoa kyriarxetai ap ta erwtik, kai xi sthn antstoi-
xh toy Qenoc3nta. Me dedomna ta parapnw, h apnthsh sto
pr3to er3thma, kat' arxj, sthrzetai ston eklektikism toy Ko-
ra0, ton opoo kai anagnwrzei wj th monadik0 aqilogh ciloso-
cik0 sxol0xiv, kai, kat deteron, prosdiorzetai telologik. To
trptyxo: Cilosoca thj Paideaj-Huik0-Politik0 Cilosoca, poy
tuhke sthn arx0 toy parntoj problhmatismo, ypodeiknei ti gia
thn ekpl0rwsh toy politiko tloyj, bsh apotele h cilosocik0
paidea kai rrhkto sndesmo arx0j kai tloyj h Huik0. Msa s'
ayt ta plasia, o korakj Swkrthj apotele, kateqox0n, huik
mrcwma. Gia th dhmioyrga toy, kai, eidiktera, gia thn epilog0
toy syggraca ston opoo ayt0 ua sthrixue, o dioj o Kora0j
enai qekuaroj. To 1805 grcei: ta huik paragglmata toy
Swkrtoyj [eyrskontai] perisstera kai katapeistik3tera eij ton
Qenoc3nta"xv. Yprxei, mwj, kai ma akmh pleyr toy problhma-
tismo: eloga dhmioyrgetai h apora thj mh epikntrwshj toy
/Ellhna cilsocoy, toy tloyj toy 18oy kai twn arx3n toy 19oy
ai3na, stoyj pr3imoyj platwnikoj dialgoyj (kyrwj sthn Apo-
loga, ton Krtwna, ton Eyvcrona, to Gorgaxvi), poy me ton Sw-

xi A. Kora0j, Qenoc3ntoj Apomnhmonemata kai Pltwnoj Gorgaj, ekdidntoj

kai dioruontoj A.K., en Parisoij, ek thj typogracaj I.M. Eberrtoy, se trouve
chez F. Didot, pre et fils, rue Jacob, No 24, 1825.
xii O P. Kondlhj (O Neoellhnikj Diacwtismj, Oi Cilosocikj Idej, ekd. Uem-
lio, Au0na 1988, s. 244) knei lgo gia diermhnea: O Pltwn yprxei, me lla
lgia, to dio pwj kai o Qenoc3n perpoy, wj diermhnaj kai proswpogrcoj toy
korako Swkrth".
xiii Endeiktikj erwtikj morcj enai oi akloyuej: o rwtaj thj patrdaj, thj
eleyueraj, thj paideaj, thj cilosocaj, thj dqaj toy gnoyj twn Ell0nwn.
xiv A. Kora0j, Allhlograca, ekd. OMED, Au0na 1966, tm. B/, s. 314: eij thn
Agglan kai thn Gallan llhn cilosocan den eqeroysi par thn Eklektik0n".
Pb. G. Metallhnoj, O Adamntioj Kora0j kai h Oruodoqa", Ueodrmoj, 1 (1984),
s. 153: to pnema ypokeimeniko eklektikismo" toy Kora0.
xv A. Kora0j, Stoxasmo Aytosxdioi (1805), .p., s. 169.
xvi O K. Gewrgolhj (Istora thj Ellhnik0j Cilosocaj, ekd, Papad0ma, Au0na
2000, s. 175) katatssei toyj platwnikoj dialgoyj Gorga kai Mnwna sta rga
metabatik0j epox0j. Gia to z0thma thj kattaqhj twn platwnik3n dialgwn pb. kai
Ch. Kahn, Did Plato write Socratic Dialogues?", Essays in the Philosophy of Socrates, ed.
Hugh Benson, New York-Oxford University Press 1992, pp. 3552.

94
krth huikolgo kai elxista aporhtik"xvii ua mporose o Kora0j
na epitxei, kai pli, ton huik skop toy. To prasma, o proj,
sthn a-pora entopzetai sto perisstera kai katapeistik3tera"
toy proanaceruntoj xwroy. Tso h xr0sh toy sygkritiko bau-
mo, so kai h posotik0 (perisstera") kau3j kai h poiotik0
(katapeistik3tera") parmetroj gia ta huik swkratik parag-
glmata den ac0noyn periu3ria parermhneaj. An den 0tan tso
sac0j h topouthsh toy /Ellhna diacwtist0, ua 0tan dynat na
isxsei h ypuesh ti o Kora0j ua mporose, kllista, na xei
sthrixte sthn Huik0 toy platwniko Swkrth toy Symposoy (l-
gwn per aret0j ton ndra ton agaun kai a epithdeein", 209
b8-c1), h opoa, llwste, sympptei me thn Huik0 toy cilosoca,
kai, me bsh ayt0, na proxwr0sei sto dik toy dhmiorghma. All
den isxei kti ttoio.
B/ Er3thma: Wj logik0 aprroia twn parapnw, prokptei kai
h mh mesh xr0sh toy aristoteliko Swkrth ek mroyj toy /El-
lhna diacwtist0. Gia thn akrbeia, synanttai to cainmeno miaj
akmh diakritik0j ap3uhshj. H syneiscor toy Stageirth sthn
eikna toy Auhnaoy cilsocoy thj arxaithtaj paramerzetai
ap ton Kora0, diti den eqyphrete tso qekuara to huik peri-
exmeno toy korako dhmioyrg0matoj. Wstso, h diakritik0 ap3-
uhsh, sthn opoa proxwre o /Ellhnaj diacwtist0j, isodyname,
ap mia llh optik0 gwna, me siwphr0 paradox0 0 me mmesh
yiouthsh thj aristotelik0j eqeiknishj toy Swkrth. Sygkekri-
mna: gia to orzesuai kauloy" kai gia toyj epaktikoj lgoyj"
poy sxetzontai me thn arx0 thj epist0mhj, sta opoa o Ari-
stotlhj synofzei th swkratik0 syneiscor sth Cilosoca, sto
gnwst apspasma ap ta Met ta Cysik (1078 b 2729)xviii, para-
throntai antstoixej korakj useij. Eidiktera, sthn perptwsh
twn orism3n diakrib3netai analogik0 sxsh metaq Aristotlh
kai Kora0, en3 sthn perptwsh thj epagwg0jxix, sxsh antistoi-
xaj. Kat' arxj, h analoga edrzetai sto genik epixerhma per
kuarshj kai th synekdoxik0 toy distash thj apemplok0j ap to
necel3dej parelun. M' lla lgia, to ti sti" toy 5oy p.X. ai3na
syndetai me thn aprrifh twn paliterwn uesm3n kai ton ek noy
orism toyj, me bsh kauolikj-mh sxetikokratikj (socistikj)-
-arxj. To ti sti" twn arx3n toy 19oy ai3na syndetai me to qeka-

xvii M. Drag3na-Monxoy, O Swkrthj kai h huik0 s0mera", Praktik Die-

unoj Synedroy 'O Swkrthj S0mera', ekd. /Enwsh Kauhght3n gia thn Proagwg0 thj
Cilosocaj sthn Ekpadeysh (ap ed3 kai sto eq0j EKDEC), Au0na 2003, s. 98.
xviii Arist., Met ta Cysik., M, 1078 b 2729: do gar stin a tij an apod3h
Swkrtei dikawj, toyj t' epaktikoj lgoyj kai to orzesuai kauloy tata gar
stin mcw per arx0n epist0mhj".
xix Sxetik me th cilosocik0 ermhnea, apdosh kai amcisb0thsh twn epak-
tik3n lgwn" wj epagwg0j" 0 epagwgik3n epixeirhmtwn" bl. K. Alatzgloy-Ue-
melh, H gnwsiologik0 proscor toy Swkrth kai pso maj acor", Praktik Die-
unoj Synedroy, .p., s. 34. Pb. G. Blastj, Swkrthj, Eirwneyt0j kai huikj cil-
socoj, ekd. Esta, Au0na 2000, ss. 386388, poy o Auhnaoj cilsocoj thj ar-
xaithtaj den sxetzetai me thn empeirik0 muodo.

95
urisma thj sgxyshj, son acor sthn eyrwpak0-na kai pro-
odeytik0-0 th byzantinokentrik0-paliterh kai paradosiak0-po-
rea toy metabyzantino ellhnismo. O Kora0j, msa s' ayt ta
plasia, ecarmzei orismoj, tso gia thn eplysh toy glwssiko
zht0matoj, kat thn metriopau0 kai me episthmonik pnema pro-
spuei toy na synusei thn palain"xx gl3ssa me thn kauomi-
lomenh, sto mso twn arxaiolatr3n kai twn dhmotikist3n, so
kai se lh thn ktash toy rgoy toy, me stxo th sac0neia ston
procorik kai to grapt lgo, kai mlista, se sa o dioj yposth-
rzeixxi. To korak orzesuai kauloy" apokt, plon, eyrwpak
xarakt0ra kai sthrzetai sta na dedomna thj eqantlhtik0j kai
polpleyrhj episthmonik0j ermhneaj twn Nwn Xrnwn. Ttoia er-
mhneytik0 prosggish synist, paradegmatoj xrh, h muodoj thj
syndyastik0j xr0shj eyrwpak3n kai ellhnik3n bibliogracik3n
phg3n, me skop thn, me to no pnema, kdosh Ell0nwn, Latnwn
kai llwn syggracwn kau3j kai tij tekmhriwmnej useij nanti
thj arxaithtaj. Sxetik me to detero z0thma, thj epagwg0j, h
sxsh antistoixaj Aristotlh kai Kora0 enai procan0j. Oi epak-
tiko lgoi" toy 5oy p.X. ai3na yiouetontai pl0rwj to 1807: H ci-
losoca, thj opoaj rgon enai na plssh ap ta toma ta edh,
ap tata plin ta gnh, eij olga lgia na kauolikeh ta meri-
k"xxii. Prpei, wstso, na shmeiwue ti ston korak Swkrth
anakptei paradoqologa anacorik me ton Aristotlh. Sthn Isto-
ra thj Cilosocaj o Oruologismj, h Logik0, enai synycasmna

xx Gia th synaisuhmatik cortismnh xr0sh toy roy palaij" ston Kora0,

poy kyriarxe to nhma thj synxeiaj twn Ell0nwn msa stoyj ai3nej, se ant-
uesh proj to arxaoj", to opoo o /Ellhnaj diacwtist0j xrhsimopoie ligtero,
lgw toy kndynoy thj apokop0j toy ellhniko gnoyj ap thn eunik0 toy tayt-
thta, bl. endeiktik A. Kora0j, Stoxasmo Aytosxdioi (1811), .p., s. 409: krnw
thn paruesin kai sgkrisin twn do glwss3n epithdean kai thj palaij thn muh-
sin na eykolnh, kai thn ap hmj s0meron laloymnhn, son enai dynatn, na di-
oru3sh", kai, gia to arxaoj" bl. Stoxasmo Aytosxdioi (1814), .p., s. 552: pa-
radegmata thj parausewj twn do glwss3n, thj arxaaj twn prognwn hm3n, kai
thj opoaj s0meron omilomen koin0j gl3sshj". Se lo to korak rgo, bbaia,
ypertere to palaij". Gia thn antstoixh, eyrterh tsh toy kkloy toy Kora0
bl. xarakthristik Erm0j o Lgioj, .p., 1 Oktwbroy 1811, s. 325: 0goyn ypou-
tomen thn palain Ellda na mhn katedxuh pot na daneisu0 ap qna mrh
kamman lqin;", .p., 1 Noembroy 1811, s. 376: h palai gl3ssa lhgen eij
smcwna, oon eij z, (ts, ds) t, d," kai, gia to arxaoj", .p., s. (372): Di toto o
arxaoj paradxetai ti sxedn to pan wj man armnion, kai amoibawj ener-
gosan Zw0n. To dialogistikn ayto pnema gnwrzei eij la en On, kai man dna-
min.". Isxei, kai pli, h yperopla toy palaij".
xxi Gia th shmasa thj sac0neiaj bl. A. Kora0j, Stoxasmo Aytosxdioi (1807),
.p., s. 235: pr3th loipn aret0 toy lgoy, kau3j proepa, enai h sac0neia". Oi
orismo toy, gia pardeigma, son acor sthn ermhnea thj nnoiaj thj Cilosocaj
enai xarakthristiko thj prues0j toy n' aposachnzei. Bl. endeiktik treij ap
toyj polloj: Stoxasmo Aytosxdioi (1807), .p., s. 164: cilosocik3j, toto ulei
na eph me noyn kai krsin", .p., s. 179: oi prgonoi hm3n wnmazon Cilosocan
lhn thn periox0n thj anurwpnhj paidesewj, 0goyn thn uewran kai prqin lwn
omo twn xrhsmwn eij ton anur3pinon bon" kai Prolegmena Bekkaroy, ekd. MIET,
Au0na 1995, tm. D/, s. 60: h cilosoca, 0tij llo den enai par o oruj lgoj".
xxii A. Kora0j, Per thj ekdsewj toy Isokrtoyj, ekd. MIET, .p., s. 263.

96
me ton Stageirth. Kai mwj, o Kora0j poy apouwse ton Oru L-
goxxiii, stoyj Stoxasmoj Aytosxedoyj, poy, kau3j xei 0dh gnei
sacj, eke parathretai kateqox0n to mrcwma toy korako Sw-
krth, kai, sygkekrimna, stoyj Stoxasmoj toy 1809, taytzei ton
Oru Lgo me ton Auhnao cilsoco thj arxaithtajxxiv. Wstso,
to periexmeno thj yposhmewshj ayt0j, poy anacretai ston Oru
lgo me thn nnoia thj koin0j anur3pinhj logik0j kai thj gn3shj
toy buoyj-kai xi thj epicneiaj-twn pragmtwn, den anaire, ap
th mia meri, ton episthmonik oruologism, sto pedo toy opooy
o /Ellhnaj diacwtist0j entssei kai ton Aristotlh, en3, ap thn
llh, ac0nei psw ton aristotelik oruologism wj prwtarxik0
bsh gia to dhmiorghma toy korako Swkrth. H aita gia thn
ap3uhsh ayt0 enai ti o Kora0j, ephreasmnoj ap thn anabw-
sh toy swkratismo"xxv, ap thn epox0 0dh thj Anagnnhshj,
emmnei, gia toyj dikoj toy huikoj lgoyj kai me to dik toy
trpo, sto prswpo toy dskaloy toy Pltwna, sxeta an s'
ayt diakrib3nontai, perisstero 0 ligtero, orismna aristote-
lik gnwrsmata. Metamorc3nei, dhlad0, ton Auhnao cilsoco
thj arxaithtaj se sygkentrwtik0 morc0 huiko prtypoy proj
mmhshxxvi.
G/ Er3thma: Canetai lgo partairo oi eklektikistikj meta-
morc3seij toy Swkrth ap ton Kora0 na prorxontai se tso
meglo baum ap thn klasik0 arxaithta, an, mlista, lhcuon
ypfh oi epidrseij poy o /Ellhnaj cilsocoj dxthke ap th
stwik0 cilosoca. Arke mno to dgma per thj xalinag3ghshj
twn pau3n, gia na cane h sten0 sxsh stwikismo kai koras-
moxxvii. Prpei, epiprsueta, na shmeiwue ti o Kora0j eqdwse
sxedn loyj toyj krioyj antiprswpoyj thj naj Stoj, ektj
ap ton Senka. Sygkekrimna: ton kateqox0n swkratik Epkth-

xxiii Xarakthristiktero lwn enai to apspasma ap toyj Stoxasmoj Ayto-

sxedoyj toy 1809: Eij thn Cilosocan eqenantaj par ton orun lgon kann
llo plon den sygxwretai". Bl. .p., Stoxasmo Aytosxdioi (1809), s. 319.
xxiv /O.p., s. 366 (ypos. 1): all se lgw ,ti didskei o oruj lgoj, ,ti
eddasken o Swkrthj ton mwrn Alkibidhn".
xxv Gia th socratitas bl. S. Coyrnroj, O cilsocoj paidagwgj kat ton Kora0,
.p., s. 287. Pb M. Dhmhtrakpoyloj, To Cilosocik Knhma toy Eyrwpako Diacwti-
smo, Au0nai 2001, tm. A/, ss. 4546.
xxvi Ypogrammzontaj thn huik0 kentromlo toy diko toy Swkrth, o Kora0j
apodeiknetai paradosiakj sthn prospuei toy na qanacrei sto metabyzantin
prosk0nio morcj thj klasik0j ellhnik0j arxaithtaj. Thn prospuei toy ayt0
thn pragmatopoie me lma stoyj ai3nej, prokeimnoy na tonsei sth metabyzantin0
epox0 thn ellhnokentrikthta msa ap klasik ellhnik kemena. H korak0 ush
gia ton, kateqox0n, huik Swkrth aphxe, llwste, thn antstoixh apotmhsh toy
Diognh Lartioy, poy apotele klasik tpo thj cilosocaj. Bl. Diog. Laert., Bwn
kai gnwm3n twn en cilosoca eydokimhsntwn, , 56: kai thj cilosocaj o lgoj
prteron men hn monoeid0j wj o cysikj, deteron de Swkrthj prosuhken ton hu-
ikn, trton de Pltwn ton dialektikn kai etelesiorghse thn cilosocan".
xxvii Bl. A. Kora0j, Stoxasmo Aytosxdioi (1812), .p., s. 518: Me ta ayt
msa, ta puh thj fyx0j, krhmnzetai o nurwpoj eij ton byun thj kakaj, 0 ana-
banei eij to foj thj aret0j eij mnhn thn xr0sin kai kybrnhsin ayt3n stkei h
diacor".

97
to"xxviii ekddei arxik to 1826 me to Epikt0toy Egxeirdion kai, sth
synxeia, to 1827 probanei se do ekdseij: Epikt0toy Diatrib3n
bibla Tssara (mroj pr3ton, mroj deteron). Ton teleytao anti-
prswpo thj stwik0j cilosocaj-kai thj naj Stoj-Mrko Ayr0-
lio Antwnno, ton xei ekd3sei 0dh ap to 1816: Mrkoy Antwnnoy
Aytokrtoroj twn Eij eaytn bibla ib/. Sto proanacerun, kateqox0n
huik, sggramma, o Mrkoj Ayr0lioj anacretai me uaymasm sthn
eswterik0 eleyuera kai thn teleithta thj fyx0j toy dskaloy toy
Pltwnaxxix. Ston problhmatism pnw sthn epilog0 thj klasik0j
ellhnik0j kateuynshj eklektikthtaj gia to dhmiorghma toy ko-
rako Swkrth symperilambnetai kai h perptwsh toy Bolta-
roy (16941778), o opooj xronologik topouetetai mis ai3na
nwrtera ap ton Kora0. O Glloj diacwtist0j sta Cilosocik
Dokmi toy ekueizei ton Auhnao cilsoco thj arxaithtaj, ton
pio enreto nurwpo thj Elldoj", kathgor3ntaj ton Aristocnh
wj huik aytoyrg thj katadkhj toy Swkrth se unatoxxx. To
mgeuoj thj epdrashj toy Boltaroy ston Kora0 enai kai ayt,
pwj kai to stwik, meglo. Den arke, gia na to deqei, h xr0sh ek
mroyj toy /Ellhna diacwtist0 toy Cilosociko Leqiko toy Bol-
taroy (Dictionnaire Philosophique) sto pedo thj cilosocaj thj
gl3ssaj. Mgisto tekm0rio thj scodr0j epdrashj apotele h epi-
stol0 thj 15.11.1791, me thn opoa o /Ellhnaj cilsocoj eqyf3nei
ton Boltaro kai, oysiastik, eisxwre sto knhma toy Diacwti-
smoxxxi.
Me lla lgia, o Kora0j ua mporose kllista na smilesei
peraitrw to dik toy Swkrth, prosddontj toy gnwrsmata huik
ap toyj stwikoj, pwj th dnamh, thn karterikthta kai th
nhcalithta poy anacrei o Mrkoj Ayr0lioj Antwnnoj, 0 me
antstoixa xarakthristik ap ton Boltaro. Giat, mwj, den to
knei; Gia thn eplysh twn aporomenwn, prpei, bbaia, na ypo-
grammiste kai ma, akmh, shmantik0 distash sthn nnoia toy
korako eklektikismo: h diakritik0 ap3uhsh leitoyrge sto cilo-
socik oplostsio toy Kora0 kai wj metabatikj staumj me ka-
teuynsh thn prwtarxik0 phg0 twn cainomnwn. Dhlad0, ta kntra

xxviii M. Drag3na-Monxoy, .p., s. 98. O xarakthrismj aytj toy Epkthtoy

sthrzetai sth ue3rhsh, ap ton Swkrth, thj cilosocaj wj txnhj toy boy kai
sthn proagwg0 thj, ap ton Epkthto, se epist0mh toy boy. Bl. endeiktik Epikt.,
Diatr., 4. 1, 118: thn per toy boy epist0mhn".
xxix Pb. B. Ashmomthj, To xuej kai to s0mera toy Swkrth", Praktik Die-
unoj Synedroy 'O Swkrthj S0mera', .p., s. 46. Oi swkratiko xarakthrismo toy
Mrkoy Ayrhloy prorxontai, bebawj, ap ta Twn eij eaytn bibla toy.
xxx Boltaroy, Cilosocik Dokmia (mtcr. Gr. Li3nhj), ekd. Anagnwstdhj, ss.
3435. Xarakthristik0 enai ap ton Boltaro h epuesh kat toy Aristocnh: h
gl3ssa toy Aristocnh martyre ton ulio agrth thj. Na o nurwpoj poy ap ma-
kry proetomase to dhlht0rio me to opoo oi aisxro dikastj kanan na xaue o
pio enretoj nurwpoj thj Elldoj".
xxxi Bl. A. Kora0j, Allhlograca, .p., tm. A/, s. 199 (epistol0 proj D. L3to
thj 15.11.1791): pollo ap to gnoj moy, swj kai eg3 o dioj, 0uelen enai thn
s0meron istimoi toy Boltaroy".

98
barthtaj sth skfh toy, ektj ap thn klasik0 arxaithta, apo-
telon gcyrej diasndeshj me to klasik parelun. Enai sacj.
En3 sto dhmiorghma toy korako Swkrth o /Ellhnaj diacwti-
st0j ua mporose na xrhsimopoi0sei ta gnwrsmata poy 0uele ap
metagensterej phgj, den to knei. Strcetai stij paliterej kai se
,ti amestero proj ton Auhnao cilsoco, poy eqyphrete kai to
skop toy, dhlad0 ston Qenoc3nta kyrwj. O Boltaroj, llwste,
kai genik to klma toy Galliko Diacwtismo, exan diamorc3sei
to peribllon ayt0j thj stroc0j proj tij phgj thj gn3shj, poy
shmanei proj thn klasik0, kyrwj, arxaithta. Epshj, kai oi pro-
anaceruntej stwiko synbalan s' ayt me ton trpo toyj, kau3j
apotelon diermhnej, se orismna shmea-wstso kai metamorcw-
tj, se kpoia lla-toy swkratiko prtypoy. Tloj, o Kora0j
sto dik toy Swkrth utei kai mia, akmh, parmetro, me thn
opoa ypogrammzei thn aqa thj kateuynshj proj thn pali kai,
plhsisterh proj th gn0sia, morc0. Prkeitai gia to xroj thj
synxishj thj patrik0j klhronomijxxxii, poy isodyname me thn
qekuarh topouthsh thj eunik0j taytthtaj twn Ell0nwn sto
pedo thj klasik0j arxaithtaj.
D/ Er3thma: Sto ayt plasio toy problhmatismo, idiaterh
shmasa xei h reyna thj egelian0j prosggishj toy Swkrth se
sxsh me ton korasm. To zhtomeno enai giat den ephresthke
kauloy o Kora0j (17481833) ap ton sgxron toy Hegel (1770
1831), o opooj dhmiorghse to dik toy Swkrth. Ed3 den gnetai
lgoj gia korak0 ap3uhsh all ete gia aposi3phsh 0, apl3j,
gia mh enasxlhsh me ton German cilsoco.
Uewrhtik, parathretai koinj tpoj anmesa ston /Egelo
kai ston Kora0. To egelian mrcwma toy Swkrth enai kat
bsh, epshj, huik, poy katisxei h sympreysh atomik0j kai
koinwnik0j huikthtaj. Phgzei, arxik, ap ton anastoxasm (Re-
flexion), dhlad0 thn nhsh no0sewj-poy den periorzetai sthn ay-
tognwsa, aytokritik0, all crei kai praktik, anatreptik xa-
rakt0ra son acor stij diadedomnej antil0feij-sth synxeia,
ap th dialektik0, wj enthta ypokeimeniko kai antikeimeniko
kai, en tlei, ap thn nnoia toy dikaoy kai th spoydaitht thj
ston politik boxxxiii. O /Ellhnaj diacwtist0j sto dik toy huik
swkratik mrcwma apdwse ton aytokritik kai anatreptik r-

xxxii A. Kora0j, Stoxasmo Aytosxdioi (1805), .p., s. 170: oi de /Ellhnej

prpei na stoxzwntai ta paragglmata toy Swkrtoyj kai wj patrik0n ayt3n
klhronoman". Den noetai, dhlad0, /Ellhnaj poy den prospaue na gnwrsei kai,
taytxrona, na z0sei smcwna me ton ellhnik politism. O politismj aytj den
enai mno episthmonik antikemeno gia uewrhtik0 gn3sh all kai klhronomi
patra proj paidi, poy shmanei ti yprxoyn kai synaisuhmatiko desmo, poy
dnoyn to ellhnik gnoj me ton ellhnik politism. H klhronomi, m' lla lgia,
enai zwntan kttaro kai xi nekrik0 pomp0 sta arxaa, grapt kai mh, ellhnik
mnhmea.
xxxiii Pb. G. Hlopoyloj, H egelian0 ermhnea toy swkratiko cilosocen",
Praktik Dieunoj Synedroy 'O Swkrthj S0mera', .p., s. 143.

99
lo toy anastoxasmo ston Oru Lgo, en3 gia th dialektik0 m-
lhse geniktera, pol ligtero kai paradosiaktera, epshj pol
diacoretiktera ap ton Hegel, kai gia to dkaio sthn politik0 koi-
nwna acirwse poll sta rga toy, uewr3ntaj to shmantiktato.
/Omwj, ayt ta do teleytaa gnwrsmata (dialektik0-dkaio) den
diadramtisan ston korak Swkrth ton dio, akrib3j, prwta-
gwnistik rlo, pwj ston Swkrth toy Germano cilsocoyxxxiv.
Ap thn llh pleyr kai me bsh tij phgj, o Kora0j, sthn apo-
kalyptik0 epistol0 thj 20.3.1806 proj ton adelcik toy clo Alq-
andro Basileoy, me ton opoo moirsthke ta mxi toy, canetai,
son acor sth germanik0 dianhsh, na stamat ston lgo nete-
r toy all, pntwj, sgxron toy, Kant (17241804)xxxv. H mh
anacor toy ston /Egelo den apotele aposi3phsh, diti o /El-
lhnaj diacwtist0j, tso me ta cilosocik tektainmena thj Ger-
manaj toy kairo toy (Kant), so kai me ta ekdotik (Reiske-Res-
kioj, Kronbiegel, Siebenkees-Siebgkhj, Tzschucke-Sxkhj, Mannert-Mn-
nertojxxxvi) exe, perisstero 0 ligtero, asxolhue. Prkeitai, apl3j,
gia mh enasxlhsh me ton Hegel. H aita gi' ayt entopzetai sto
kombik toj 1804. Kat th dirkei toy, o Kora0j qeknhse th
meglh toy ekdotik0 proscor proj ton aixmlwto ellhnism, thn
Ellhnik0 Bibliou0kh, dnontaj terstia barthta stij eyrwpakj-
-poy shmanei kai stij germanikj-ekdseij twn Ell0nwn poiht3n
kai syggracwn, prokeimnoy na proxwr0sei se kritikj, me th
seir toy, ekdseij stij opoej ua canetai, qekuara kai me epi-
sthmonik pnema, h ellhnokentrik0 cilosoca toy Diacwtismo.
H apoysa toy Hegel ap to prwttypo rgo toy Kora0 kai, syne-
pakloyua, ap ton korak Swkrth oceletai sto ekdotik puoj
toy /Ellhna cilsocoy, to opoo isodyname me metdosh cwtj
gia thn aneqarthsa, arxik, kai thn eleyuera, sth synxeia, twn
Ell0nwn.
Tloj, ap ta gnwrsmata toy korako Swkrth, sth shme-
rin0 epox0 thj tromosteraj kai thj syggenoj thj contamen-
talistik0j distashj, swj bohuose sthn politik0 eplysh twn
problhmtwn ed3 ktw, sto meglo spti maj, ton plan0th gh, h
antimetacysik0 ptyx0, poy prosdwse o Kora0j sto dhmiorghm

xxxiv Aqzei na shmeiwue ti naj akmh koinj tpoj Hegel-Kora0 enai h

ektmhs0 toyj gia th Gallik0 Epanstash. Thn uewron kai oi do ntona ciloso-
cik0. Bl. A. Korahj, Dilogoj do Graik3n (Klenuhj-Aristokl0j, toyj 1805), ekd.
Dwrikj, Au0na 1964, tm. A1, s. 434: pr3thn corn ac' oy ginen o ksmoj deiqen
lhn ayt0j thn dnamin h cilosoca". Pb. G. Hlipoyloj, .p., s. 141.
xxxv A. Kora0j, Allhlograca, .p., tm. B/, s. 314: Ton Lebntion [Gottfried
Wilhelm Leibniz, 16461716] diedxuh o Oylcioj [Christian Wolff, 16791754] t3ra
xoysi ton Kant".
xxxvi Ta paradegmata twn ekdot3n enai endeiktik. Yprxoyn poll lla
akmh. Gia toyj ekdtej poy anacrontai sto kemeno, o iatrj Johann Jacob Reiske
exe ekd3sei Plotarxo, o G. Fr. Kronbiegel to De dictionis Polyaeneae virtutibus et viti-
is (Per aret3n kai kaki3n toy Lektiko toy Polyanoy, Leifa 1770), o Johann Sieben-
kees kai o Carl Heinrich Tzschucke ap to 1796 wj to 1811 ta Gewgracik toy Str-
bwna, pwj kai to dio rgo o Conrad Mannert ap to 1788 wj to 1812.

100
toyxxxvii, lgw thj antstoixhj-kat to pr3to mis toy 19oy ai3na-
-proteraithtaj toy ggnesuai nanti toy enai. Ta khrgmata per
eleyueraj twn la3n akmh akogontai. H antimetacysikthta den
xei na knei me tij proswpikj anazht0seij toy kue anur3poy.
Sxetzetai me thn pros0lwsh toy endiacrontoj sta oikoymenik
probl0mata, sthn oikoymenik0 huik0, an enai pot ecikt0, sthn
yprbash toy politismiko sxetikismo, poy oi ermhneej twn ge-
gontwn gnontai kat to dokon, dhlad0 kat ta oikonomik sym-
cronta toy kue politismo kai tij diacoretikj urhskeej poy oi
kybern3ntej xrhsimopoion, gia na ta sthrqoyn. O antimetacysi-
kj Swkrthj anazhte thn enthta thj anurwpthtaj sto ed3 kai
sto t3ra, msw twn politismik3n idiaiterot0twn kai pra ap thn
kak0 xr0sh thj diacoretikthtaj. O antimetacysikj Swkrthj
kale loyj toyj didskontej s0mera na symblloyn ap th dik0
toyj thn pleyr sth diamrcwsh Anur3pwn, me A" kecalao,
3ste, epitloyj, na epiloyme, pr3t' ap' la, probl0mata ed3
ktw kai xi na dhmioyrgome akmh perisstera. Stij mrej maj,
to metacysik met" epiblletai na perimnei.

Soteres Fournaros

SOCRATES IN KORAES

Summary

The questions concerning Socrates' transformation from the Greek philoso-

pher of the Neohellenic Enlightenment, Koraes (17481833), in his works of the
early 19th century, are four: A) Why Koraes did not, mainly, adopt Platonic Socra-
tes' characteristics and chose those stemming from Xenophon's approach, whereas
he could go to Plato himself? The answer for the Neohellene Philosopher's prefe-
rences is that his Socratic moral shape could more clearly and persuasively" be
derived from Xenophon (A. Koraes, Improvised Meditations on Greek Education
and Language, 1805, p. 169). B) Why wasn't he inspired from Aristotle's contribu-
tion to the Socratic depiction, namely, the catholic definitions" and induction"
(Metaphysics, 1078 b 2729), given that Aristotle is included in Koraes' Eclecti-
cism, as far as Reasoning and the two aforementioned important Aristotelian-Socra-
tic traits are concerned? The answer seems to be that Koraes follows the path of di-
screet settings aside, due to his goal to present his moral Socrates from Xenophon
as a concentrated idea for imitation by the Greek people in order to reach, both, li-
berty and freedom. C) The third question emerges from another part of Koraes' Ec-
lecticism regarding Socrates: i) from the Stoics, whose works the Neohellene philo-
sopher had edited and published especially from Stoa's representatives of the
last period, Epictetus (published by Koraes in 1826, 1827) and Marcus Aurelius
(published in 1816), except Seneca and ii) from Voltaire (16941778). Their im-
pact was great on him, but their Socratic idea with its moral attributes power,

xxxvii Oysiastik prkeitai gia mia, epiplon, morc0 toy Swkrth, gia nan
akmh dik maj Swkrth. Pb. W. Guthrie, Swkrthj (mtcr. T. Nikoladhj), Au0na
1990, s. 14: o kaunaj maj na xei ton dik toy, wj na shmeo, Swkrth"

101
perseverance and sobriety from Marcus Aurelius (ta Eij eaytn) and the most
virtuous man of Greece" from Voltaire (Philosophic Essays) concerning Socrates
could not affect him, because he chose his Socratic transformation to be based
upon the genuine philosophical foundations of the ancient Greek tradition rather
than to later ones. Another reason for this is Koraes' ability to read ancient Greek
in its original texts. D) The fourth question deals with Hegelian Socrates' absence
in the Koraic Socrates, given that the German and the post-Byzantine Greek philo-
sopher belong to the same century (late 18thearly 19th) and that Koraes is related
to the German philosophical and not only tradition. Hegel's (17701831)
principally moral Socrates, as well, composed of reflection, dialectics and justice,
neither did have impact on Koraes, because the Greek philosopher's aim, from
1804 and hereafter, was publications, which would help the Greek people focus on
their Hellenic identity and ideals and, thus, throw off their tyrannical (from Otto-
man Empire) yoke. This utmost goal led him to the European which includes
the German-publications and publishers but not to Hegel. Nevertheless, it
must be underlined that Koraes knows and criticizes Kant (17241804) among his
contemporary German philosophers.

102
 UDC 821.14'06.09 Kavafis K.

Irina Kovaleva

O PO
TIKE KATALOGA U KAVAFISA

APSTRAKT: U radu se analiziraju brojne pesme modernog grkog klasika

Konstantina Kavafija (18631933) nastale na sieima iz Homerove Ilijade.
KQUNE REI: Homer, Ilijada, Odiseja, poetika kataloga, dragoceno-
sti, epiteti, Plutarh.

Stil Kavafisa tradicionno i spravedlivo opisvaets

kak strogi, suhovat, poti antipotieski", lienn, po
metkomu nablydeniy I. Brodskogo, vskogo potieskogo obihoda
bogato obraznosti, sravneni, metrieskogo bleska i rifm. to
konomi zrelosti, i Kavafis pribegaet k namerenno bednm"
sredstvamtob ee usilit tu konomiy. Tak, naprimer, on
nazvaet izumrud zelenmi", a tela opisvaet kak molode i
krasive"".1 G. Seferis v svoem znamenitom sse o Kavafise citi-
ruet kak obeprintuy toku zreni vlitelnogo v to vrem kri-
tika T. Malanosa: Kavafisispolzoval samuy skupuy i anti-
potieskuy frazu, tob vrazit svoi potieskie idei". On
bl zaklt vrag vskih ukraeni"".2 I hot Seferis polemi-
ziruet s to toko zreni, on i sam priznaet, to material Ka-
vafisa prozaien, suh, mocionalno netralen, abstrakten."3 Me-
du tem u Kavafisa, togo zakltogo vraga ukraeni", est cel
rd tekstov, posvennh ukraenim v prmom smsle togo slova
dragocennm kamnm i metallam i yvelirnm izdelim iz nih,
priem re idet ne o edininh upominanih, a o celh katalo-
gah dragocennoste. ta lybov k roskoi na fone deklariruemogo

1 Iosif Brodski, Na storone Kavafisa / Russka Kavafiana. M., O.G.I.,

2000. S. 483.
2 Georgos Seferis, K. P. Kavafis i T. S. liot: parallelne // Kommentarii
15 (1998). S. 34. Perevod mo.
3 Tam e.

103
asketizma privlekla moe vnimanie, i mne zahotelos pont, to
oznaayt nastoivo povtoryies v stihah Kavafisa upomina-
ni almazov i ametistov, zolota i purpurnh odeni (v antine
vremena sluivih priznakom bogatstva, a v vizantiskie pri-
znakom carstvennosti), diadem i brasletov?
V Osnovnom svode s temo dragocennoste tak ili inae sv-
zan okolo polutora destkov stihotvoreni, v osnovnom 1900-h
1910-h gg. Naibolee razvernute katalogi dragocennoste soderat-
s v dvuh iz nih V oidanii varvarov4" (1898, 19045) i Alek-
sandriskie cari" (1912). I v oboih opisani pnh uborov,
dragocennh tkane, sverkayih kamne kontrastiruyt s oue-
niem katastrof, navise nad geromi tih stihov. V V oida-
nii varvarov" dae dva kataloga kratki, otnosis k impera-
toru, vstreayemu varvarov v paradnom carskom ubore [episimos]6 i
v korone, vosseda na trone, i razvernut, opisvayi kon-
sulov i pretorov", vedih navstreu varvaram. Privedu ti stro-
ki v moem perevode:

A imperator na zaem, podnvis rano utrom,

U glavnh gorodskih vorot na trone vossedaet
V svoem ubore carstvennom i v zoloto korone?

<>

A konsul i pretor zaem iz domu vli

segodn v ith zolotom, telh bagrnicah?
Zaem na nih zapsti vse v krupnh ametistah
i perstni s izumrudami, sverkayimi rko,
i opirayts oni na posohi rezne,
iz zolota i serebra, v uzorah prihotlivh?7

ti rkie, roskone opisani bogath uborov i dragocennoste

poderkivayt pronizvayuy stihotvorenie idey katastrof, pri-
em dvono: sperva na protenii vsego teksta itately vnua-
ets ouenie, to vse proishodee proishodit v posledni raz:
segodn pribudut varvar, i imperator peredast vlast im, i senat
zasedat bole ne budet, i konsul, pretor i ritor bole ne
budut nun V finale stihotvoreni to oidanie katastrof

4 Ob interpretacii togo stihotvoreni bolee podrobno sm. take moy vstu-

pitelnuy staty v rubrike Vglub stihotvoreni: Konstantinos Kavafis. V oi-
danii varvarov" // Inostranna literatura 8 (2004). S. 216222.
5 Mnogie stihotvoreni Kavafis pererabatval po neskolku raz, potomu da-
t pod stihami oboznaayt dat raznh redakci stihotvoreni.
6 Dl udobstva itatel sokraay zdes do minimuma greeskie citat, no
izline napominat, to vse nablydeni sdelan na osnovanii greeskogo teksta.
7 Mnoy v perevode mnoy dobavlen pitet zolota" (korona) i (ite) zo-
lotom" (bagrnic): estestvennost tih dobavleni oevidna, no oevidna i ko-
nomnost" Kavafisa.

104
oprokidvaets": varvar ne pribli i ne pribudut nikogda,
no to okazvaets ee hude katastrofo:

I kak teper nam dale it bez varvarov?

Ved varvar kakim-to bli vhodom.

Stihotvorenie Aleksandriskie cari" risuet ue ne simvolie-

skuy, a konkretnuy istorieskuy situaciy: 34 g. do n.., Egipet,
carica Kleopatra nadelet svoih dete titulami vladk teh carstv,
to nekogda bli zavoevan Aleksandrom Makedonskim, Sirii,
Kilikii, Persii i t.d. Glavne poesti poluaet stari sn
Kleopatr, Cezarion:

Odnako pervm bl Cezarion

v odedah neno-rozovogo elka,
ukraenn girlndo giacintov,
s dvonm uzorom ametistov i sapfirov
na pose i s emugom na lentah,
uvivih nogi strone ego.8

I v tom stihotvorenii prisutstvuet dvona katastrofa. to re-

alno vlasty nad pereislennmi stranami Kleopatra i ee deti
ne obladali, izvestno i gerom stihotvoreni aleksandricam,
sbegayims posmotret na velikolepnoe zrelie, hot oni i znayt

to niego ne stot,
to zvuk pusto cari i carstva ti9.

rkost odeni i pnost titulov kontrastiruet s pustoto",

otsutstviem realno vlasti i sil. No za predelami teksta, za
kadrom" to, ego ne znayt personai stihotvoreni, no znayt
Kavafis i ego itateli: erez tri goda posle opisvaemogo tore-
stva soyznik i lybovnik Kleopatr, Mark Antoni, budet razbit
Oktavianom (buduim imperatorom Avgustom), Kleopatra i Mark
Antoni pogibnut, a Cezarion, sitavis snom Yli Cezar,
budet ubit kak vozmon politieski sopernikNa prekrasnom
Cezarione Aleksandriskih care" leit otsvet grdue gibeli
i ukraayie ego fantastieskie dragocennosti poderkivayt
hrupkost i obreennost ynoi.
V podavlyem bolinstve stihotvoreni Kavafisa tema dra-
gocennoste okazvaets tesno svzanno s temo katastrof, gibe-
li, poraeni ue proizoedih ili ee predstoih. Tak, v

8 Perevod S. Ilinsko. V tom oen tonom perevode opuen tolko odin

pitet emug, kotorm rasit lent na nogah Cezariona, rozov (rodoxroa
margaritaria), zdes, protiv obknoveni, Kavafis dae bolee rastoitelen" i
roskoen", em ego perevodiki.
9 Perevod S. Ilinsko.

105
dvuh stihotvorenih Izmena" (1903, 1904) i Car Demetri"
(1900, 1906) ukraeni i dragocenne oded upomnut imenno
kak snimaeme v minutu skorbi. V Izmene" bogin Fetida, mat
Ahilla, uznaet o gibeli sna:

Purpurne oded na sebe

rvala Fetida i brosala nazem
braslet s kolcami10

Gore u Fetid dvonoe gibel sna i vnesenna Kavafisom v

zaglavie izmena": predatelstvo Apollona, obeavego pri rode-
nii Ahilla bt ego zaitnikom i stavego ego ubice. Opisva-
eme Kavafisom est Fetid ritualnoe traurnoe povedenie
(ukraeni snimayts, odeda razrvaets), no Kavafis uspevaet
poderknut i rosko tih purpurnh dorogih odeni, i to, to
ukraeni na bogine blo mnogo (braslet s kolcami", mnoe-
stvennoe islo), i vot vse to, minutu nazad svidetelstvovavee
o boestvennosti, blaenstve, bogatstve i krasote svoe hozki,
razrvaets, srvaets, vrets ozem kak svidetelstvo ee skor-
bi i unieni (Apollon obmanul ee, posmels nad ne). V stiho-
tvorenii Car Demetri" izobraaets situaci ne mifologie-
ska, no realno-istorieska, sobti v. do n..: Demetri Po-
liorket nekotoroe vrem bl carem Makedonii, no v 288 g. do n..
emu predpoli car pirskogo Pirra. pigrafom k tomu stihotvo-
reniy Kavafis beret frazu Plutarha, a zatem pererabatvaet ee
po-svoemu. Privedem zdes polnosty to neboloe stihotvore-
nie, oen pokazatelnoe dl ponimani potieskogo metoda po-
ta-istorika", kak asto nazvayt Kavafisa:

Car Demetri

Ue ne kak car, no kak akter, pereodels, smeniv

svo znamenit roskon plana temn
i obknovenn, a zatem nezametno uskolznul.
Plutarh. izneopisanie Demetri11

Kogda ego otvergli makedonc

i okazali predpotene Pirru,
Demetri (siln duhom) ne po-carski
povel seb, kak govorit molva.

10 Perevod S. Ilinsko. Perevod i zdes toen, otlias ot originala na

odin glagol: u Kavafisa ut bole kspressii Fetida rvala svoi purpurne
oded, snimala [ebgazen] i brosala nazem braslet i kolca".
11 Perevod S. Markia. Perevodik razsnil plutarhovo tragieski pla"
kak znamenit roskon": delo v tom, to po kanonam antino tragedii ode-
nie personaa dolno blo srazu vlt zritelm, kto pered nimi car, boe-
stvo, vestnik ili rab. Oevidno, carskoe odenie dolno blo bt rkim i bogato
ukraennm.

106
 On zolote snl s seb oded
i sbrosil bamaki purpurne. Potom
v prostoe plate bstro oblails
i udalils. Postupil on kak akter,
to, rol svoy sgrav,
kogda spektakl okonen,
menet oblaene i uhodit.12

Kak m vidim, Kavafis delaet dva dobavleni k soobeniy Plu-

tarha: vo-pervh, on vstavlet v skobkah harakteristiku Demetri,
vraayuy otnoenie pota k svoemu geroy siln duhom".
Vo-vtorh, on zamenet xlamydas tragikis (pla tragieskogo ak-
tera") na bolee podrobnoe, snabennoe pitetami opisanie carsko-
go odeni Demetri, kotoroe tot snimaet kak bolee ne sootvet-
stvuyee ego izmenivemus poloeniy: zolote oded" [ta xrysa
foremata] i istm purpurom vkranennuy obuv" [ta podymatata
oloporphyra]. Demetri vedet seb bolee sderanno, em Fetida,
on ne rvet na sebe oded (no i obstotelstva u nego ne trebuyt
traura), no dva drugih glagola, otnosies k nemu i k Fetide, odi-
nakov oni snimayt" i brosayt" (ebgale/ebgaze, petakse/ksepe-
touse) nenune bolee dragocennosti.
V stihotvorenii agi" (1893 1909), soedinyem real-
no-istorieski i mifologieski aspekt, katastrofa ee tolko
predstoit, a poka

Na loe ernom, s izgoloviem toenm,

ukraennom orlami iz koralla,
tak bezmteno spit Neron13

V greeskom originale re idet o loe iz ernogo dereva, ukraen-

nom korallovmi orlami, t.e. o poderknuto roskoi14. Katastrofa
zdes toe prisutstvuet Neron bezmteno spit", no v ego dome
ue razdayts agi uasnh rini, bogin vozmezdi, i ih sl-
at semene boki Lar. Sudba Nerona izvestna itatelm
Kavafisa, i zdes, kak i v Aleksandriskih carh", to buduee ge-
ro stihotvoreni, kotore neizvestno emu, ostavleno za kadrom",
no, budui otdalennm prolm dl pota i ego itatele, vhodit
v potieski zamsel, dopolnet a otasti i sozdaet polnotu
smsla stihotvoreni. Interesno, to v bolee ranne redakcii,

12 Perevod S. Ilinsko. I zdes perevod otliaets (v interesuyih nas

strokah) ot originala na odin glagol Demetri poel i snl [Epige k'ebgale]" zo-
lote oded. Vo izbeanie nedorazumeni ogovorys: otnyd ne imey celi
uprekat prekrasn perevod S. Ilinsko v mnimo netonosti, tolko hou pod-
erknut kspressiy v intonacionno sderannom tekste Kavafisa.
13 Perevod Y. Moric.
14 O roli ernogo dereva i korallov" v potike Kavafisa sm. moy staty
ernoe derevo i korall, ili V mastersko Kavafisa" / Russka antropologieska
kola. Trud. Vp. 2. M., 2004. S. 229238.

107
otvergnuto potom, pod zaglaviem agi vmenid", v pervo stro-
ke re idet o tom, to Neron spit v svoem dvorce" Rabota nad
tim stihotvoreniem, Kavafis zamenil im vmenid-Milostivh"
na ih drevnee stranoe im rini, ubral to im iz zaglavi,
pridav tomu bolee obobenn smsl, no dobavil opisanie ro-
skonogo loa: ne abstraktn dvorec", a konkretnoe benovoe
loe s korallovmi statutkami kontrastiruet s eleznmi aga-
mi" Sudb.
V stihotvorenii Nedovolstvo Selevkida" (1910, 1916) snova
povestvuets o realnh istorieskih sobtih v. do n.., i zdes
katastrofa ue v osnovnom proizola: llinistieskie monarhii
odna za drugo teryt svoy politieskuy nezavisimost i pod-
inyts Rimu. Dae esli formalno v nih ee pravit tot ili
ino car, vlast ego opiraets na podderku rimln. Odin iz ge-
roev stihotvoreni Demetri, sn siriskogo car Selevka ,
ubitogo rimlnami, sam on ivet v Rime kak zalonik. Drugo per-
sona Ptoleme Filometor, izgnann iz Egipta svoim bra-
tom, sopravitelem i sopernikom Ptolemeem Evergetom, v 164 g.
do n.. pribl v Rim, tob prosit rimln o pomoi i ih rukami
vernut sebe vlast. Demetri Selevkid, nedovoln alkim ob-
liem (soznatelno vbrannm, kak m uznaem v finale stihotvo-
reni) prositel, uniayim dostoinstvo monarha, pust i iz-
gnannogo,

totas predlagaet Ptolomey

purpurne oded, diademu,
bescenne almaz, svitu slug
i samh dorogih svoih kone
pust vstupit v Rim, kak to podobaet
aleksandriskomu monarhu, greku.15

V tom stihotvorenii m nahodim, poalu, klyeve slova dl

ponimani roli katalogov dragocennoste u Kavafisa. Demetri
Selevkid razmlet o drevnih dinastih" llinistieskih mo-
narhi (v greeskom tekste prosto ta geni, rod", v russkom
perevode povlets dopolnitelna ironi: drevnim dinastim",
naalo kotorm poloili polkovodc Aleksandra, nikak ne bol-
e polutora vekov):

Po suti dela
oni davno u rimln v podinene,
te aluyt i otbirayt tron,
kak vzdumaets im, on to znaet.
No pust po krane mere vneni oblik
hranit velii blogo otblesk,

15 Perevod S. Ilinsko.

108
 ne dolno zabvat: oni ee cari,
ih vse ee (uv!) carmi veliayt.16

Iskomoe klyevoe slovo to parousiastiko, vneni oblik", bu-

kvalno to, to predstavlets" (po odeke vstreayt"). Kon-
trast medu vstavlennmi na obozrenie" roskonmi odedami,
dragocennostmi i bogatstvom i nadvigayes ili ue sver-
ives katastrofo odin iz letmotivov pozii Kavafisa.
Tak, v stihotvorenii Pogrebenie Sarpedona" (1892, 1898, 1908),
opirayems na syet gomerovsko Iliad", Apollon po prika-
zaniy Zevsa gotovit k pogrebeniy telo likiskogo car Sarpedona,
sna Zevsa:

i miro
s amvrosie let na telo, i bessmertnoy
olimpisko odedo oblekaet,
i belo delaet kou, i emunm
grebnem rasesvaet kudri17

A ut nie telo Sarpedona upodoblets voznice, pobedivemu v

sostzanii i teper otdhayemu na zoloto kolesnice. Zoloto,
emug, blagovoni i dragocenne oded bogov protivopostavle-
n smerti ynogo i prekrasnogo gero. M imeem vozmonost sra-
vnit bolee rannyy, vposledstvii otvergnutuy Kavafisom, redak-
ciy togo stihotvoreni s bolee pozdne: pererabatva tekst, pot
dobavil edinstvenn sobstvenno dragocenn" pitet. V ranne
redakcii re la o prekrasnom", ili rko blistayem" grebne
kteis phwtera, kotor v pozdnem variante prevratils v em-
un greben" margaritarenio xteni. tot bolee konkretn pi-
tet delaet rasskaz o mifieskih sobtih bolee dostovernm a
kontrast medu gibely Sarpedona v boy, sredi krovi i praha"
(kotore Apollon smvaet s mertvogo tela), i boestvennmi po-
estmi, vozdavaemmi geroy posle smerti, bolee rkim.
V dvuh stihotvorenih Slovo k Antiohu Epifanu" (1911,
1922) i Ioann Kantakuzin oderivaet verh" (1924) dragocenno-
sti, v rdu drugih bogatstv, upominayts kak neto, to gero sti-
hotvoreni gotov potert v bliaem buduem, dobrovolno ili
protiv elani. Oba stihotvoreni svzan s istorieskimi sob-
timi. Antioh Epifan dd upomnutogo ve Demetri Selev-
kida, v opisvaemoe v stiotvorenii vrem car v gosudarstve Se-
levkidov. No posledn stroka stihotvoreni (pozvolya dati-
rovat vrem ego destvi) govorit o pobede rimln nad makedon-
skim carem Perseem pri Pidne v 168 g. do n.. Makedoni razbita,
ugroza navisla i nad Sirie, no poka m znaem tolko, to make-

16 Perevod S. Ilinsko.
17 Perevod S. Oerova.

109
donc snova na bitvu podnlis"18, i yn lybimec car govorit
emu:

I v sluae pobed ot vseh tvoih podarkov

dvorca, sadov, konyen, korallovogo Pana
gotov otkazats i ot vsego drugogo,
em tebe obzan, pust tolko pobedt.19

Strogo govor, dragocennost" zdes vsego odna korallova sta-

tu Pana, no katalog bogatstv" est, vklyayi dvorc, sad,
konyni". Est i katastrofa: odna upomnuta, kak ue skazano, v
finalno stroke doli iz Pidn vesti o rokovo razvzke"20,
no est i druga, kak obno u Kavafisa, neizvestna gerom, no iz-
vestna potu i itately: oen skoro i gosudarstvo Selevkidov bu-
det, v isle proih llinistieskih gosudarstv, zavoevano Rimom.
V stihotvorenii Ioann Kantakuzin oderivaet verh" re idet o
sobtih vizantisko istorii: Ioann Kantakuzin, znatn vizan-
tiski velmoa, pobedil vdovu imperatora Andronika Paleo-
loga Annu Savoskuy i sam stal imperatorom (carstvoval v 1341
1355 gg.). V stihotvorenii opisvayts sobti 1341 g.: bezmn-
n povestvovatel, prinadleai k proigrave partii, sokru-
aets, to on teper liits vseh svoih bogatstv:

Pol on vidit, vse ee ego niv;

ego penica, ego skot i ego derev,
plod ego. A vdali on vidit svo oti dom,
odedo poln, mebely starinno i serebrom.

Vsego lius , pomilu Bog, vsego lius teper ."21

I zdes, kak i Slove k Antiohu Epifanu", sobstvenno dragocen-

nosti" serebro" (t.e. doroga serebrna doman utvar) vkly-
en v katalog proih bogatstv penine pol, skot, plodove
derev, dom, poln oded, dragocenno [polytima] mebeli i sere-
bra." Katastrofa ue proizola Anna Savoska ue proigrala,
i ee storonniku ostaets tolko doidats, kogda ego postignet
linoe nesaste on liits svoego poloeni (velmoa znat-
n") i prinadleaego emu dostoni.
K tim dvum stitotvorenim oen blizki ee dva, take sv-
zanne s istorieskimi sobtimi, Bitva pri Magnesii" (1913,
1916) i Lybimec Aleksandra Vala" (1916, 1921). Ni v tom, ni v
drugom net upominani dragocennoste, no est drugie simvol ro-
skoi roz, vino, situaci nonogo pira, protivopostavlenna

18 Perevod Evg. Solonovia.

19 Perevod Evg. Solonovia.
20 Perevod Evg. Solonovia.
21 Perevod A. Velianskogo.

110
situacii nesast odnogo nazvannogo v tekste i drugogo, kak m
ue privkli videt u Kavafisa, tolko predstoego. Bitva pri
Magnesii" otnosits k sobtim 190 g. do n..: rimlne oderali
pobedu nad Selevkidom Antiohom . Gero stihotvoreni make-
donski car Filipp vspominaet, kak sem let nazad on sam
poterpel poraenie ot rimle pri Kinoskefalah. Togda Antioh ne
priel emu na pomo, i teper Filipp otasti isptvaet udo-
vletvorenie, otasti soaleet o novo pobede Rima nad llinisti-
eskim mirom. Filipp ustraivaet pir i prikazvaet uspat stol
mnoestvom roz [polla triantaphylla], zae svetilniki i pozvat
muzkantov. Pir Filippa protivopostavlen pogibeli" [panle-
thria] siriskogo voska no i tomu, to znaet Kavafis i ego ita-
tel: dni nezavisimo Makedonii take soten. Destvie Ly-
bimca Aleksandra Vala" proishodit polveka spust posle bitv
pri Magnesii. Aleksandr Vala (ili Valas), avantyrist, vdavav-
i seb za sna Antioha Epifana (gero razobrannogo ve
stihotvoreni Slovo k Antiohu Epifanu"), pri podderke Rima
sumel pobedit Selevkida Demetri Sotera (gero ue izvestnogo
nam Nedovolstva Selevkida") i zant tron Sirii, odnako vskore
bl pobeden snom Demetri i ubit. Gero stihotvoreni Lybi-
mec Aleksandra Vala", bezmnn favorit car-samozvanca, pro-
igral sostzani v kolesninom bege i uteaet seb tem, to prove-
det no za horoim vinom, sredi prekrasnh roz" i tem, to
Antiohi mne prinadleit" i ne bud on skromen, ego priznali
b pobeditelem sostzani, kotoroe on proigral. Vino i roz,
mnima vlast nad Antiohie protivopostavlen proigru na so-
stzanii (ogoreniy, o kotorom gero stihotvoreni znaet) i
sudbe, nevedomo poka ynoe, no izvestno nam: Aleksandr Vala
budet ubit, i uast ego favorita, po vse vidimosti, budet neza-
vidna.
Ee v dvuh stihotvorenih tema dragocennoste soedinena s
temo protivopostavleni zestva i hristianstva, nekotoroe vre-
m sosuestvovavih na zakate antinosti. Tak, v stihotvorenii
Mogila Ignati" (1916, 1917) pereen bogatstv, vklyayi bril-
liant i elka", otnosits k zeskomu prolomu gero, nosiv-
emu togda celh dvadcat vosem let im Kleona. Emu proti-
vopostavlen dest mescev sastlivh", proith pod imenem
Ignati, prinvego kreenie. Pravda, esli predpoloit, to
tekst nadgrobno nadpisi gero stihotvoreni sostavil dl seb
sam, to upominanie bogatstva, poraavego privkuy k roskoi
Aleksandriy, do konca lstilo ego samolybiy i, stalo bt, hri-
stianskoe smirenie ego ne vpolne iskrenne, taka mnogoslona
ironi oen svostvenna Kavafisu. Odnako, poskolku re idet
ob pitafii, mono dobavit, to i zeskoe bogatstvo, i smiren-
na izn hristianina protivopostavlen smerti, vozobladave
i nad tem, i nad drugim:

111
 Ne Kleon zdes pokoits, vesma izvestn
v Aleksandrii (gde smutit neprosto)
velikolepnmi domami i sadami,
kolskami i loadmi,
brilntami i elkom odeni.
Otnyd ne on, ne Kleon zdes poil,
I da sotruts v pamti te dvadcat vosem let.
Ignati , prilen tec, opomnivis pozdno,
I vse e dest mescev sastlivh
v pokoe proil , Hristom hranim22.

V stihotvorenii Miris (Aleksandri, 340 god)" (1929) povestvova-

tel-znik prihodit v dom umerego druga hristianina Miri-
sa. V tom dome on ne bl prede, i teper vidit dragocenne ko-
vr [tapites polytimoi]" i sosud iz serebra i zolota [skeui eks
argyrou kai xrysou]". I zdes na protenii stihotvoreni, pomimo
srazu oboznaennogo protivopostavleni ivo-mertv" i z-
nik-hristianin", iz opisani domaMirisa i vospominani pove-
stvovatel vkristallizovvaets katastrofieskoe dl poslednego
protivopostavlenie Miris, kotorogo m znali (ili dumali, to
znali) podlinn Miris":

Povilos uvstvo,
kak budto Miris ot men uel,
takoe uvstvo, to on prisoedinils
k svoim, i s moim nehristianstvom
emu u o . I tut ee odno somnene
melknulo: neueli oslep
ot strasti, neueli bl emu v s e g d a u i m?23

Mercanie dragocenno utvari i bogath kovrov v dome Mirisa ot-

tenet tu proishoduy v due povestvovatel katastrofu uzna-
vani".
Nakonec, v stihotvorenii Iz cvetnogo stekla" (1925) re
idet ne o dragocennosth, no ob ih otsutstvii. Zdes snova m pe-
remeaems v Vizantiy. Syet stihotvoreni venanie na car-
stvo ue znakomogo nam Ioanna Kantakuzina i ego suprugi Irin.
Poskolku gosudarstvo istoeno medousobice, na stol velikom
torestve dragocenne kamni zamenyts kusokami cvetnogo ste-
kla:

Poskolku ne blo poti u nih almazov

i nastoih izumrudov i sapfirov
(v veliko bednosti otizna prebvala),

22 Perevod S. Ilinsko.
23 Perevod Evg. Solonovia.

112
 oni nadeli steklki cvetne. Kusokov mnoestvo
steklnnh, krasnh, sinih, zelenh.24

Zdes nazvani dragocennh kamne dobavlen perevodikom. Kava-

fis govorit ee skupe poskolku u nih blo oen malo drago-
cennh kamne (velika bla nieta nesastnogo gosudastva), oni
nadeli iskusstvenne. Mnoestvo kusokov stekla, krasnh, zele-
nh, golubh". No vot ti kusoki cvetnogo stekla" Kavafis pov-
toret dvad, poderkiva, to ne vidit v nih niego unizi-
telnogo" ili oskorbitelnogo" oni li simvol togo, to
polagalos b imet" pri venanii na carstvo vizantiskomu im-
peratoru i ego imperatrice. Zdes otsutstvie dragocennoste, svi-
detelstvuyee o niete kazn, protivopostavleno pobede Ioanna
Kantakuzina nad vragami i momentu ego naivsego politieskogo
torestva; odnako napominanie o niete nesastnogo gosudarstva"
to i napominanie o tom, to razoreno ono medousobicami, v
tom isle i borbo Kantakuzina s Anno Savosko
Odnako sredi stihotvoreni, vklyayih katalogi dragocen-
noste, est dva, ne ukladvayies v shemu opisanie roskoi,
protivopostavlennoe oueniy katastrof". Pervoe iz nih zna-
menita Itaka" (1910, 1911). Interpretacii roli dragocennoste
v Itake" posvtila specialnuy rabotu25, potomu ne budu pov-
tort zdes dokazatelstva, a privedu tolko vvod. Upominanie
emuga i korallov", ntar i ernogo dereva", a take slado-
strastnh blagovoni" otslaet, s odno storon, k syetu iz
pesni gomerovsko Odissei", imeyemu neposredstvennoe otno-
enie k kavafisovsko Aleksandrii: Menela i Elena v prekra-
snom ertoge, ukraennom zolotom, serebrom i ntarem, rasskaz-
vayt Telemahu o svoem prebvanii v Egipte, o vstree s morskim
starcem Proteem na tom samom meste, gde veka spust budet osno-
vana Aleskandri, i o gostepriimstve egipetskih car i caric,
podarivih Elene udesnoe zele, pomogayee zabt o stradanih.
S drugo storon, te e dragocennosti i blagovoni svzvayt
Itaku" s rannimi tekstami Kavafisa stihotvorenimi v proze
Korabli" (18951896) i Odeni" (18941897?) i stihotvoreni-
em Bodlerov Sootvetstvi"" (1891), a take s celm rdom bo-
lee pozdnih stihotvoreni, to pozvolet ponimat puteestvie"
Itaki" kak simvol hudoestvennogo tvorestva, pozii, a final
puteestvi, simvolieskie Itaki" vo mnoestvennom isle
kak rezultat tvorestva, t.e. napisanne proizvedeni.
Ee interesnee drugoe stihotvorenie, ne ukladvayees v
nazvannuy ve shemu, V magazine" (1912, 1913). Vo-pervh, to
edinstvenn v Osnovnom svode tekst, gde katalog dragocennoste
otnesen ne k mifologieskim personaam ili istorieskim gerom

24 Perevod Y. Moric.
25 I. Kovaleva, ernoe derevo i korall, ili V mastersko Kavafisa" / Rus-
ska antropologieska kola. Trud. Vp. 2. M., 2004. S. 229238.

113
 carm i znatnm velmoam, no k sovremenno potu izni.
Vo-vtorh, to edva li ne sam obirn katalog, tonee, dva ka-
taloga, odin, vklyayi braslet, cepi, oerel i perstni"
i drugo, gde Kavafis, lybus opisvaemmi im proizvedenimi
yvelirnogo iskusstva, pereislet roz iz rubinov", lilii iz
emuga", fialki iz ametistov". No i togo malo: k cvetam iz kam-
ne dobavlen dragocenn elk [polytimo metaksi]", v kotor oni
zavernut, a braslet i oerel" poimenovan vse vmeste zna-
menitmi dragocennostmi" [periphima stolidia]". Gero togo stiho-
tvoreni yvelir:

On zavernul ih bereno i tatelno

v zelen dragocenn elk. Vnimatelno

razgldva roz iz rubinov alh,

venc emunh lili, ametistovh fialok,

on vidit, kak oni prekrasn, ne pohoi

ni na odin ivo cvetok. Popoze

on spret v kassu ih obrazik svoego truda,

i derznoveni, i masterstva. Zahodt pokupateli; togda

on prodaet braslet, perstni, oerel im no te

tvoren luie tats v temnote.26

Zdes net ni katastrof, ni ee oidani. Protivopostavlen drug

drugu ne tetna rosko i neminuema gibel, no, s odno sto-
ron, obne, btove" ukraeni, sluaie predmetom torgo-
vli, i neobknovenne cvet iz dragocennh kamne, obrazec
smelo i mastersko rabot [deigma tis tolmiris douleias tou kai ika-
nis]". to dovolno banalnoe romantieskoe protivopostavlenie
vsokogo iskusstva i podelok, vstavlennh na prodau. Kuda
interesnee vtora antiteza: cvet iz dragocennh kamne, ne ta-
kie, kakie on videl v prirode [oxi opws stin physi ta eiden]". Otsyda
tnets nit k stiham, hranivims v arhive Kavafisa i ne vkly-
ennm im v Osnovno svod. ti stihi raskrvayt ne tolko neko-
tore sekret potiesko mastersko Kafavisa, no i povestvuyt o
ego eloveeskih pristrastih. Stihotvorenie Iskusstvenne cve-
t" Kavafis ne publikoval, no dvad pererabatval (1895, 1903).
V pervo strofe pot priznaets, to ne lybit ive cvet, v-
rosie v obnh sadah i obreenne oen skoro uvnut. V pro-
tivopolonost im,

26 Perevod Evg. Smagino. V pervom kataloge perevodikom dobavlen pitet

ale" i slovo venc" (u Kavafisa prosto lilii iz emuga"), vo vtorom
opuen cepoki" [alysides], take prednaznaenne na prodau.

114
 Hou iskusstvennh cvetov, iz voska i metalla
oni ne vnut, ne sgniyt, ne sbrost lepestkov suhih,
cvet sadov udesnh v mire ideala,
gde dit Msl, Poznanie i Stih.

Lybly steklnne cvet i zolote.

Iskusstvo na veka vzrastilo ih.
Legli mal i perlamutr na veniki lite,
isteuy metu ih form voplotili,
a kraski blagorodnee ivh.

V nih tonki vkus cvetet, pleniteln i ist,

ih vrastila ne zeml, ne tot grzn peregno.
Ne pahnut ne beda: polem vodo duisto
i fimiam voskurim dorogo27.

ti stihi proizvodt dvostvennoe vpeatlenie. S odno storon,

v nih pole" [tetrimmena] ive cvet protivopostavlen, v du-
he Platona, cvetam sadov ino stran, gde obitayt Msli, Ritm
i Poznanie [Theories, kai Rythmoi, kai Gnwseis]". S drugo storon,
ti cvet sadov duhovnh otodestvlyts s izdelimi yvelirnogo
iskusstva, i lybovno vpisvayts perlamutr i mal" [sentep-
hi smalto], steklo i zoloto [yalixryso]", iz kotorh oni izgoto-
vlen. Obedinet iskusstvenne i duhovne cvet ide neunito-
imosti i istot teh i drugih.
Shodne motiv soderats v nebolom neokonennom ot-
rvke, hranivems v arhive Kavafisa:

priznay: cvet krasn, elt, sini

prekrasen na cvetonh lepestkah.
No esli voobraay cvet
ustoiv i ist,
mne ne cvet na um prihodt,
no krasn cvet rubina i koralla,
i elt cvet topaza ili zlata
i biryz s sapfirom sineva.28

Itak, dragocenne kamni dl Kavafisa talon cveta, ne podver-

ennogo gibeli i zagrzneniy, no ostayegos postonno ravnm
sebe [stathero] i nesmeannm, istm [amolynto].

27 Perevod Evg. Smagino. Dorogo fimiam" finalno stroki v origina-

le uvstvenne blagovoni [myra aisthimatika]" predestvenniki sladostrastnh
blagovoni" Itaki".
28 Pervevod mo. Lepestki" dobavlen mnoy. Trudnost perevoda togo ot-
rvka svzana s tem, to v russkom zke cvet" i cveta" odnokorenne slova,
a v greeskom louloudia i xrwmata net.

115
 Nakonec, ee odin nezaverenn tekst iz arhiva Kavafisa
Indiska kartina" (1892) pokazvaet interes pota k drago-
cennm kamnm s neoidanno storon. V Indisko kartine"
volno izlagaets induistski mif o lokapalah hranitelh Vse-
lenno, po odnomu na kaduy storonu sveta. Kadomu lokapale (v
raznh variantah mifa ih rol igrayt razne boestva) pripi-
svayts opredelenne atribut, v tom isle i opredelenne cve-
ta. Privedu tekst Kavafisa (za isklyeniem pervo strof, pere-
islye storon sveta i otnosies k nim Vrata) v moem pere-
vode; to, bez somneni, sam obirn katalog dragocennoste
vo vsem nasledii pota:

Vrata Vostoka iz siyego perlamutra,

a pered nimi angel svetl,
almazna na nem korona i almazn pos,
i na pomoste on stoit agatovom.

Iz purpurnogo ametista Yga sdelan Vrata.

I angel-stra ih derit
iz temnogo sapfira skipetr.
Gustoe oblako iz biryz
ego skrvaet nogi.

Na beregu, uspannom
izneimi rakovinami krasnmi,
angel Zapada stoit i ohranet
Vrata iz dragocennogo koralla.
Venec iz roz iskusstvennh na nem, i roz
Iz parosskogo mramora isteego.
A Severa Vrata sotvoren iz zlata,
I pered nimi tron vozdvignut

Otmetim iskusstvenne cvet" na ele Straa Zapada! V tom sti-

hotvorenii dragocenne i poludragocenne kamni imeyt oevid-
n simvolieski i magieski smsl, zastavlyi vspomnit
kamni na odenii Pervosvennika v biblesko knige Ishod"
(39, 10 14): i vstavili v nego v etre rda kamni. Rdom: ru-
bin, topaz, izumrud, to perv rd; (11) vo vtorom rdu: karbun-
kul, sapfir i almaz; (12) v tretem rdu: hont, agat i ametist; (13)
v etvertom rdu: hrizolit, oniks i spis; i vstavlen oni v zo-
loth gnezdah. (14) Kamne blo po islu imen snov Izraile-
vh", ili opisanie Nebesnogo Ierusalima v Otkrovenii Ioanna
Bogoslova" (21, 1821): Stena ego postroena iz spisa, a gorod
bl istoe zoloto, podoben istomu steklu. (19) Osnovani sten
goroda ukraen vskimi dragocennmi kamnmi: osnovanie per-
voe spis, vtoroe sapfir, trete halkidon, etvertoe
smaragd, (20), Ptoe sardoniks, estoe sardolik, sedmoe

116
hrizolif, vosmoe virill, devtoe topaz, destoe hrisoprs,
odinnadcatoe giacint, dvenadcatoe ametist. (21) A dvenadcat
vorot dvenadcat emuin: kade vorota bli iz odno em-
uin. Ulic goroda istoe zoloto, kak prozranoe steklo."
O tom, to Kavafisu bl ne ud interes k magieskim svo-
stvam kamne, svidetelstvuet tot fakt, to pervm opublikovan-
nm tekstom pota bla nebola prozaieska zametka Korall s
toki zreni mifologii" (1886), posvenna kak raz soobenim
drevnih i srednevekovh avtorov (vplot do ekspira) o magie-
skih harakteristikah koralla. Odnako iz privedennh ve tekstov
vstvuet i to, to Kavafis bl neravnoduen k krasote dragocen-
nh kamne. Po krane mere, pot Kavafis bl neravnoduen k
slovam, nazvayim dragocenne kamni, i k proizvodnm ot nih
on s nasladeniem polzuets pitetami sapfirov", em-
un", korallov" i t.p., to ee odna storona preslovuto-
go kavafisovskogo gedonizma. V molodosti on obraaets k nim
edro takova Indiska kartina", takov obraz korable, simvo-
liziruyih soverenstvo pozii (Prihodt gromadne korabli,
ukraenne korallami, s matami ernogo dereva, s belmi i al-
mi tandartamiPoputn veter dit v elkovh parusah, sol-
nce igraet na zolote nosovh ukraeni"29 Takov portret yno
turecko krasavic iz neopublikovannogo stihotvoreni Dnya
Gzeli" (1884), ona tomits v gareme nenavistnogo mua, gory,
to darom propadaet ee krasota:

Mne zerkalo ne let, i v nem viu sno:

drugo tako, kak , na svete net prekrasno.
I oi gorde kak hont sverkayt,
korallam ale usta ne ustupayt,
dva rda emugov vo rtu moem mercayt,
i gibki stroen stan, i noka izumlet,
i kudri elkov, belee snega koa,
i to e?

Zdes ue nameen stol tipin dl Kavafisa motiv protivopo-

stavleni vnenego oblika (to parousiastiko), prekrasnogo i bogato
ukraennogo, i tetnosti bogatstva i krasot pered licom su-
rovh obstotelstv. V drugom rannem stihotvorenii, take ne pu-
blikovavems pri izni pota, V dome dui" (1894), sapfir
i almaz ukraeni upodoblennh bludnicam Straste, kotorm
protivopostavlen nienski odete Dobrodeteli: zdes prekras-
n vneni oblik kontrastiruet s porono suty, i zdes Ka-
vafis nahodit emkuy formulu roskoi, nonogo pira, gde ogni,
almaz i cvet"30, lement kotoro potom budut vosproizveden v
bolee zrelh stihah.

29 Perevod mo.
30 Perevod Evg. Smagino.

117
 V te e 18921893 gg. Kavafis piet dva stihotvoreni, sv-
zanne s syetami Iliad". Odno iz nih Nono put Pria-
ma" (1893) ostalos neopublikovannm. V ispolzovan pizod iz
posledne pesni gomerovsko pom: Priam otpravlets k Ahillu,
tob vkupit telo Gektora i predat ego pogrebeniy. V svoem
stihotvorenii Kavafis opuskaet vmeatelstvo bogov, pokrovitel-
stvo Germesa, dueipatelnuy scenu vstrei Priama i Ahilla
Kavafisa interesuet drugoe: bespoleznm rdanim troncev Pri-
am protivopostavlet destvi on vnosit iz sokrovinic
vkup, kladet na kolesnicu i otpravlets v put. Nono put
Priama odinok i straen, car skorbit i ispugan, no toropits
skoree priehat k svoemu vragu, tob vkupit telo sna. Skorb,
strah i muestvo i na ih fone podrobn, kak v pose, pereen
sokrovi: zoloto, kotl, kovr, plai, hiton, trenoniki, gru-
da sverkayih oded" Dragocennost" zdes, strogo govor, odna
zoloto, no vse vepereislennoe v pohu Tronsko von i
sostavllo pontie bogatstvo".
Vtoroe stihotvorenie, svzannoe s Iliado", m ue razbira-
li to Pogrebenie Sarpedona", i m videli, to v bolee pozd-
ne redakcii dragocennosti" bli dobavlen. Vozmono, imenno
rabota nad stihami, napisannmi na gomerovskie syet, natolk-
nula Kavafisa na protivopostavlenie vnene roskoi i sover-
ives katastrof (gibel Gektora i Sarpedona). V stihah, sv-
zannh s konkretnmi istorieskimi sobtimi, katastrofa pere-
nosits v buduee, i tema dragocennoste poluaet ee odno izme-
renie vnen rosko seas kontrastiruet s navise bedo.
V zrelh stihah Kavafisa pereni dragocennoste oskudevayt, i po
mere togo, kak mifologieskie i istorieskie tem ustupayt mesto
sovremennosti, opisani prekrasnh tel i ynh lic prihodt na
smenu kamnm:

Pri vide bledno-serogo opala

vspomnil sere prekrasne glaza31

No to tema otdelnogo issledovani.

Irina Kovaqova

O POETICI KATALOGA KOD KAVAFIJA

Rezime

Autor ispituje konkretne istorijske situacije iz prolosti koje nisu

opisane simbolino u Kavafijevim pesmama, nego krajwe jednostavno i
asketski (ekonomija zrelosti"). Nasuprot toj jednostavnosti poetskog izra-

31 Sere" (1917). Perevod Evg. Smagino.

118
za, nalazi se niz opisa raskoi i dragocenosti, zlata i dragog kamewa, ije
nabrajawe autor uporeuje s katalogom" kod Homera. Analizirajui mnoge
Kavafijeve pesme o antikim linostima (Prijam, Ahilej, Kleopatra, Mar-
ko Antonije, Demetrije, Seleukidi, Antioh Epifan i dr.) autor zakquuje
da je tema dragocenosti tesno povezana s temom katastrofe, propasti i po-
raza. Taj Kavafijev postupak poredi s Homerovim detaqima iz Ilijade i
Odiseje.

119
 UDC 902:929 Vuli N.

Ugqea Beli

RADOVI O ANTICI NIKOLE VULIA U

STANOJEVIEVOJ NARODNOJ ENCIKLOPEDIJI
SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAKOJ1

APSTRAKT: U radu se evidentiraju i prouavaju prilozi akademika Ni-

kole Vulia (18721945) napisani za Stanojevievu Narodnu enciklopediju koji
obrauju antike teme.
KQUNE REI: Nikola Vuli, antika istorija, arheologija.

Narodna enciklopedija, iji je glavni urednik bio akademik Sta-

noje Stanojevi, sastoji se iz etiri toma, koji su objavqeni od
1925. do 1929. godine u Zagrebu u izdawu Bibliografskog zavoda D.
D. Zagreb, a tampana je u irilinom i latininom izdawu.2 U
wenoj izradi uestvovalo je 146 saradnika, a meu wima je bilo i 20
akademika i 65 profesora Univerziteta iz Beograda, Zagreba, Qubqa-
ne, Subotice i Skopqa.3 tampana je u 14.000 primeraka.
Svakako je bitna i iwenica da je rad na Narodnoj enciklopedi-
ji, uprkos svim tekoama, trajao tek oko pet godina4 i da je u eti-

1 U daqem tekstu Narodna enciklopedija.

2 Izmeu pomenuta dva izdawa nema nikakve razlike. U ovom radu korieno je
irilino izdawe.
3 Re je o istaknutim naunim, kulturnim i politikim delatnicima: Dragu-
tin Anastasijevi, Aleksandar Beli, Aleksa Ivi, Vasiq i Duan Popovi, Jovan
ujovi, Radoslav Gruji, Slobodan Jovanovi, Viktor Novak, Ivan Grafenauer,
Balduin Saria, Milan Stojadinovi, Mihailo Petrovi Alas, Milan Reetar, Ja-
a Prodanovi, Nikola Radoji, Vladimir orovi, Sava Ulmanski, Uro Xoni,
Jovan Cviji, Veselin ajkanovi, Ferdo ii, Milan evi, Jovan Haxi i
mnogi drugi. Imajui u vidu karakter drave u kojoj je Enciklopedija pisana i tam-
pana, postojala je odreena proporcija (nacionalna i politika svakako) meu sarad-
nicima, to istie i S. Stanojevi u Pogovoru. O tome up. S. Stanojevi, Pogovor, u:
Narodna enciklopedija, kw. IV, str. 1.
4 S. Stanojevi je odrao prvu konferenciju u Zagrebu maja 1924. godine, a ubr-
zo i u Beogradu i Qubqani, gde je objasnio i promovisao principe i organizaciju
rada u izradi Narodne enciklopedije.

121
ri toma rasporeeno 12.000 lanaka. Glavni urednik S. Stanojevi
odredio je koliko e koja struka biti zastupqena, a onda su saradni-
ci sastavili alfabetare, dakle spiskove lanaka koje e izraditi uz
oznaku koliko e svaki lanak biti dugaak.5
Akademik Nikola Vuli (18721945) bio je jedan od najrevno-
snijih saradnika ove enciklopedije. Generacijski je pripadao krugu
srpskih naunika (zajedno sa S. Stanojeviem, A. Beliem, B. Pe-
tronijeviem, J. Radoniem i dr.), koji su krajem XIX veka u Veliku
kolu u Beogradu uneli nov nauni duh. Ceo radni vek, od izbora za
vanrednog profesora Velike kole 1897. pa sve do odlaska u penziju
1938, u zvawu redovnog profesora na predmetu Istorija starog veka,
proveo je na beogradskom Univerzitetu. Bavio se antikom istori-
jom i kwievnou, arheologijom, klasinim jezicima, epigrafi-
kom i numizmatikom. U Srpsku kraqevsku akademiju primqen je
1921. i to odmah u svojstvu redovnog lana, a bio je i lan vie
drugih znaajnih evropskih akademija i instituta.6 Kao arheolog
proslavio se otkriem kneevskih grobnica iz arhajskog perioda
kod Trebenita i rimskog pozorita kod Skopqa. Bavei se pita-
wima rasprostrawenosti plemena u prerimsko i rimsko doba, rim-
skog osvajawa Balkana, rimskih provincija, kasne antike i hri-
anstva, on je to inio veoma temeqno, pa prema miqewu akade-
mika F. Papazoglu gotovo i da nema pitawa iz antike istorije is-
tonog dela nae zemqe koje Vuli nije detaqno prouio i osvetlio
novom izvornom graom.7
U Narodnoj enciklopediji akademik Nikola Vuli autor je 106,
odnosno 110 enciklopedijskih odrednica.8 Tematski, one su pripa-
dale antikoj istoriji, a predmetno arheologiji (uzgredno preisto-
rijskoj, a uglavnom klasinoj), istoriografiji i istoriji nauke. Vu-
lievi lanci su u potpunosti vezani za antiku prolost Kraqe-
vine SHS, odnosno wenih sastavnih delova.
U prvoj kwizi Narodne enciklopedije (AZ), Nikola Vuli je
napisao 49 odrednica. Enciklopedijske odrednice u navesti azbu-
nim redom: Abrami Mihovil (arheolog i upravnik Arheolokog mu-
zeja u Oglaju, Aquileia, str. 2), Avgust (rimski car, str. 4),9 Agron

5 U ovom pogledu je ipak dolazilo do velikih odstupawa izmeu planiranih i

konanih verzija lanaka, o emu svedoe i rei glavnog urednika u Pogovoru.
6 Npr.: Beke, Francuske i Rumunske akademije nauka, Berlinskog i Bekog ar-
heolokog instituta, Vergilijeve akademije u Mantovi, Geografskog drutva u Mar-
sequ
7 Up. Sto godina Filozofskog fakulteta u Beogradu 18631963, Beograd 1963,
str. 242.
8 Up. R. Mari, Bibliografija radova d-r Nikole Vulia, Poseban otisak iz
Starinara, Nova serija kw. IXX, str. XVXXIV (u daqem tekstu Bibliografija).
Rastislav Mari belei 106 odrednica u Narodnoj enciklopediji koje je napisao N.
Vuli. Autor ovog teksta je u toku pripreme rada doao do etiri nove odrednice, pa
je prema tome re o 110 odrednica.
9 Vuli je najvei deo ovog lanka posvetio Oktavijanovom ilirskom pohodu
3533. g. p. n. e. Uostalom, ovo je jedna od tema kojom se dugo bavio i o kojoj je najvi-
e i pisao: Contributi alla storia della guerra di Ottavio in Illiria nel 3533. e della cam-

122
(ilirski kraq, str. 13), Akva Viva (Aqua Viva, mesto u Gorwoj Pano-
niji, danas Varadin ili Petrijanec, str. 35), Akve Balise (Aquae
Balisae, mesto kod danaweg Daruvara, str. 35), Akve Jaze (Aquae Ia-
sae, rimsko kupatilo, dan. Toplice juno od Varadina, str. 35),
Akruvium (Acruvium, varo u Kotorskom zalivu, moda dan. Kotor,
str. 3536),10 Aksios (Axius, dan. Vardar, str. 36), Akuminkum (kod
dan. Petrovaradina ili Slankamena, str. 36),11 Albii Montes (Albii
Montes, dan. Kapela, str. 39), Albona (Albona, dan. Labin, str. 39),
Aleksandar Veliki (makedonski car, str. 40), Alma Mons (Alma Mons,
dan. Fruka gora, str. 4849), Anemije (vladika u Sirmijumu iz 4.
veka n. e., protivnik arijanstva, str. 63), Apijan (grko-rimski pi-
sac iz sredine veka n. e., str. 6768), Apolodor (grki arhitekta,
graditeq Trajanovog foruma i mosta kod dan. Kladova, str. 68), Ap-
sirtos (Apsyrtos, dan. ostrvo Cres, str. 68),12 Apsoros (Apsoros, dan.
ostrvo Oser, str. 69), Arauzona (Arauzona, varo kod ibenika, str.
70), Arba (dan. ostrvo Rab, str. 71), Ardieji (Ardiaei ili Vardiaei,
ilirsko pleme na Neretvi, str. 71), Arsia (reka Raa u Istri, str.
74), Astibos (dan. tip, str. 86), Atila (hunski kraq, str. 88),
Atrans (mesto na putu QubqanaCeqe, str. 88), Audoleon (neonski
kraq iz 3. v. p. n. e., str. 88), Aurelijan (rimski car iz 3. v. n. e.,
str. 89), Autariate (Autariatae, ilirsko pleme sa gorwe Neretve,
str. 90), Bargus ili Margus (antiki naziv za Moravu, str. 127), Ba-
sijana (Bassiana, naziv za dan. Dowe Petrovce u Sremu, str. 131), Ba-
starne (Bastarnae, germansko pleme, str. 131), Baton (voe dalmatin-
sko-panonskog ustanka 69. g. n. e., str. 132), Bilazora (Bylazora, na-
ziv za dan. Veles, str. 191), Bindus (Bindus, japodsko boanstvo, str.
192), Budva (Butna, dan. Budva, str. 285), Burnum (Burnum, mesto za-
padno od Knina, str. 296),13 Viminacium (Viminacium, rimski carski
grad severno od Poarevca, str. 366), Dalmatinsko-panonski usta-
nak14 (ustanak od 6. do 9. g. n. e., str. 544), Dardanija, Dardanci (na-

pagna di Tiberio nel 15 a. C., Rivista di Storia Antica N. S. VII. 1903; Oktavijanov ilirski
pohod i izgnawe Skordiska iz Gorwe Mezije, Glas LXXII dr. razred kw. 44, 1907; Ilir-
ski rat 3533. g. pre Hrista, Prilozi II, 1922; Oktavijanov ilirski rat, Nekoliko
pitawa iz antike prolosti nae zemqe, Glas CXXI dr. razred kw. 66, 1926; La guer-
re d'Ottave en Illyrie 3533 av. Chr. L'Acropole VII, 1932; Oktavijanov ilirski rat
(3533. pre Hr.), Nekoliko pitawa iz antike prolosti, Glas CLV dr. razred kw. 78,
1933; La guerre d'Octave en Illyirie, L'Acropole VIII, 1933; The Illyrian War of Octavian,
Journal of Roman Studies, 1934; The Illyrian War of Octavian, Acadmie royale serbe. Bul-
letin de l'Acadmie des lettres No. 1, 1935; Oktavijanov ilirski rat 3533. pre nae
ere, Nekoliko pitawa iz antike istorije nae zemqe i rimske starine, Posebna iz-
dawa SANU kw. CCCXLV, Odeqewe drutvenih nauka kw. 39, 1961.
10 Arheoloka istraivawa jo nisu potvrdila ovaj Vuliev stav. Up. o tome
P. Mijovi, Acruvium-Dekatera. Kotor u svetlu novih arheolokih otkria, Starinar,
n. s. 1314, 19621963.
11 Svakako da je u pitawu danawi Slankamen.
12 Gore pomenuti lanak nije zabeleen u Bibliografiji. lanak je potpisan
inicijalima N. V.
13 Danas se to selo zove Ivoevci i ono se nalazi pored Kistawa.
14 O ovom ustanku 69. g.n.e. N. Vuli je pisao u dva navrata. Naziv obe ras-
prave je identian: Dalmatinsko-panonski ustanak (od 69. g. po Hr.). Objavqene su u
Glasu SKA (LXXXVIII dr. razred kw. 52, 1911. i CXXI dr. razred kw. 66, 1926).

123
rod ilirskog porekla koji je iveo u velikom delu June Srbije,
str. 561), Dacia (Dacia, rimska provincija, str. 562), Delminium
(Delminium, utvrewe kraj dan. Duvna, str. 575), Dimitrije Hvarski
(ilirski vojskovoa iz 3. v.p.n.e., str. 593), Dioklecijan (rimski car
284305. g.n.e., str. 600), Doklea (Doclea, antiko naseqe u blizini
dan. Podgorice, str. 618), Domavija (Domavia, rudarsko mesto blizu
dan. Srebrnice, str. 619620), Emona (Emona, dan. Qubqana, str.
708 709), Epidaurus (Epidaurus, dan. Cavtat, str. 711), Erigon (dan.
Crna Reka u Srbiji, str. 719) i Zima Luka (18301906. profesor
Velike kole, str. 816).15
U drugoj kwizi Narodne enciklopedije (IM) Nikola Vuli je
autor 19 lanaka: Ilirikum (Illyricum, oblast koja se pruala izmeu
Jadranskog mora i Morave i Epira i sredweg Dunava, str. 29), Isa
(Issa, antiki naziv za ostrvo Vis, str. 58), Itinerarium Antonini
(Itinerarium Antonini, antiki spisak puteva iz oko 300. godine, str.
93), Itinerarium Hierosolimitanum (Itinerarium Hierosolymitanum, spi-
sak mesta na putu JerusalimBordo iz 333. godine, str. 93), Jader
(Iader, dan. Zadar, str. 101102), Jazigi (Jazyges, sarmatsko pleme
koje je ivelo izmeu Dunava i Tise u dan. Bakoj, str. 114115),16
Japodi (Iapodes, ilirsko-keltsko pleme koje je ivelo na podruju od
Istre do Une, str. 127128), Julije Cezar (rimski vojvoda i drav-
nik, str. 191), Karni (Carni, keltsko pleme, iveli u oblasti oko
Trsta, str. 260), Kasije Dio (istorik, iveo oko 155235. po Hr.,
str. 264),17 Labeati (Labeates, ilirsko pleme koje je ivelo oko Ska-
darskog jezera, str. 516), Latobikorum pretorium (Latobicorum praeto-
rium, rimsko utvrewe na putu QubqanaSisak, str. 539), Lederata
(Lederata, u rim. doba mesto na desnoj obali Dunava kod dan. Rama,
str. 547), Liburni (Liburni, ilirsko pleme koje je ivelo na Hrvat-
skom primorju i ostrvima, str. 561), Linkestis (Lyncestis, dan. Bi-
toqska oblast, str. 571), Lisos (Lissos, dan. Qe, str. 581), Lihnidus
(Lychnidus, dan. Ohrid, str. 582), Makedonija (i Stara Srbija). Is-
torija (krai pregled istorijskog razvoja Makedonije u antiko do-
ba, str. 639), Mezija (Gorwa) (krai pregled istorijskog razvoj pod-
ruja Mezije, koja je obuhvatala vei deo dan. Srbije, kasnije rimska
provincija, str. 725).
Nikola Vuli je u treoj kwizi Narodne enciklopedije (NR)
napisao 16 enciklopedijskih odrednica: Naisus (Naissus, dan. Ni,
carska prestonica, str. 56), Narona (Narona, antiko naseqe u

15 Biografija prof. dr Luke Zime nije zabeleena u Bibliografiji. Autor ovog

rada smatra da je pomenutu biografiju napisao upravo Vuli (kw. , str. 816), mada je
wen pisac potpisan samo inicijalima N. V. Taj utisak pojaava i iwenica da je L.
Zima bio Vuliev profesor na Velikoj koli u Beogradu. Inae, autori lanaka u
Narodnoj enciklopediji su se esto potpisivali inicijalima.
16 O pohodu cara Konstancija na sarmatska plemena u dan. Bakoj up. N. Vuli,
Ratovawe cara Konstancija u danawoj Bakoj, Iz Amijana Marcelina XVII i XIX,
GIDNS I, 1928. i Ratovawe cara Konstancija u danawoj Bakoj, GIDNS II, 1929.
17 Ovaj Vuliev lanak nije na str. 261, kao to stoji u Bibliografiji, ve na
str. 264.

124
blizini dan. Metkovia, str. 27), Nauportus (Nauportus, dan. Vrhni-
ka u Sloveniji, str. 30), Neviodunum (Neviodunum, dan. Dernon kod
Krkog, str. 35), Nin (Aenona, dan. Nin u Dalmaciji, str. 8990),18
Panonija (Pannonia, rimska provincija, str. 293), Pa Karlo (kustos
u Muzeju u Sarajevu, potom profesor Univerziteta u Beu, bavio se
izuavawem rimskih starina i antikom prolou naih zemaqa,
str. 307),19 Peonija (Paeonia, oblast na Vardaru, str. 320), Petovio
(Poetovio, dan. Ptuj, kolonija, str. 331332), Polibije (grki isto-
rik iz II v. pre Hr., pisac Istorije, str. 447), Preistorija (kratak
pregled preistorijskog razvoja podruja Jugoslavije sa navodima naj-
znaajnijih arheolokih nalazita i arheologa koji su radili na
wima, str. 551552), Preistoriska-arheoloka karta (istie ne-
ophodnost izrade pouzdanih arheolokih karata, str. 552),20 Prob
(rimski car 276282, str. 585), Ptolemej (grki pisac iz II veka
posle Hr., pie i o naim krajevima u antikom periodu, str. 603),
Remezijana (Remesiana, dan. Bela Palanka, str. 743) i Rison (Rhison,
antiko ime dan. Risna, str. 784785).
U etvrtom, posledwem tomu Narodne enciklopedije (S), Ni-
kola Vuli je autor 26 lanaka: Salona (Salona i Salonae, dan. Solin
kod Splita, str. 26), Senija (Senia, dan. Sew, str. 113), Singidunum
(Singidunum, dan. Beograd, prvobitno keltsko naseqe, sedite legi-
je, str. 134135), Sirmium (Sirmium, dan. Sremska Mitrovica, car-
ska prestonica, prvobitno keltsko naseqe, str. 139),21 Siscia (Si-
scia), Segestika (Segestica) (dan. Sisak, osvojio ga Oktavijan Avgust
u vezi sa pohodom 3533. g.p.n.e., str. 142), Skardona (Scardona, dan.
Skradin, rimska varo, str. 151), Skodra (Scodra, dan. Skadar, str.
155), Skordisci (Scordisci, keltsko pleme koje je ivelo u naoj ze-
mqi, str. 166167),22 Skupi (Scupi, dan. Skopqe, str. 169), Tabula
Pajtingeriana (Tabula Peutingeriana, rimska geografska karta iz II
veka po Hr., str. 510), Tabula Trajana (Tabula Traiana, Trajanov nat-
pis na steni blizu Orave na Dunavu, str. 510), Taurezium (Taure-

18 Vuliev lanak o antikom Ninu nije na strani 84, kao to stoji u Biblio-
grafiji, ve na str. 8990.
19 lanak o Karlu Pau potpisan je inicijalima N. V. i svakako ga je napisao
N. Vuli. Samim tim trebalo bi ga ukquiti u Bibliografiju.
20 N. Vuli, pored nunosti izrade arheolokih karata, u ovom lanku izraa-
va i nadu da e wihova izrada uskoro otpoeti, jer su tu obavezu na sebe preuzele
Akademije u Beogradu i Zagrebu. Desetak godina kasnije, u izdawu Jugoslovenskog od-
bora Meunarodne unije akademija, Vuli je objavio dve arheoloke karte. Up. N. Vu-
li, Archaeologische Karte von Jugoslawien, Blatt PrilepBitolj, Beograd 1937. i Blatt Ka-
vadarci, Beograd 1938.
21 Pored naziva Sirmium, dan. Sremska Mitrovica se spomiwe i pod nazivima:
colonia Sirmiatum, Sirmensium i Sirmiensium, up. M. Mirkovi, Sirmium Its history from
1st Century A.D. to 582 A.D., Sirmium I, Beograd 1971. Nikola Vuli se dosta bavio i
antikom prolou Srema, naroito Sremske Mitrovice. O tome je napisao dve
studije: Srem u najstarije doba, GIDNS III, Novi Sad 1930. i Vojvodina u rimsko doba,
Vojvodina I, Novi Sad 1939, kao i dva lanka: Sirmium danawa Sremska Mitrovica,
GIDNS II, 1929. i Frukogorski muenici, GIDNS IV, 1931.
22 Up. N. Vuli, Oktavijanov ilirski pohod i izgnawe Skordiska iz Gorwe Mezi-
je, Glas LXXII dr. razred kw. 44, 1907.

125
sium, ime antikog mesta kraj dan. Skopqa gde je roen car Justini-
jan, str. 527), Taurunum (Taurunum, rimska luka, dan. Zemun, str.
527), Tacit (rimski istoriar iz III veka n.e., str. 528), Tergeste
(Tergeste, antiko ime dan. Trsta, str. 538),23 Teuta (Teuta, ilirska
kraqica iz III v.p.n.e., str. 541), Tiberije (rimski car 1437. po
Hr., str. 541), Tit Livije (rimski istoriar iz I veka po Hr., govo-
ri i o naim zemqama, str. 547), Tragurium (Tragurium, antiko na-
seqe blizu dan. Trogira, str. 578), Traani (narod indoevropskog
porekla koji je iveo u istonoj polovini Balkanskog poluostrva i
na levoj obali Dunava, str. 581), Tribali (Triballi, trako pleme, i-
velo u severoistonoj Srbiji i istono odatle, str. 596), Ulpijana
(Ulpiana, dan. Lipqan, str. 691), Hvar (grka kolonija, str. 784
785), Celeja (Celeia, dan. Ceqe, str. 881), Cibale (Cibalae, dan. Vin-
kovci, str. 895896), ajkanovi Veselin dr (profesor Univerzite-
ta u Beogradu, klasini filolog, str. 930931).
Najdui, dakle sa najvie podataka, jesu lanci Nikole Vulia
u kojima obrauje antiku prolost carskih prestonica na tlu Sr-
bije (Sirmium, Viminacium), zatim znatnijih gradova sa statusom mu-
nicipijuma i kolonije (Singidunum, Bassiana) i rimskih provincija.
U svakom lanku u kojem je pisao o nekom arheolokom lokalitetu
iznosio je i svoja saznawa o otkrivenim starinama, a takoe i ako
su antiki autori eventualno pomenuli dotina mesta. Nije jasno
zato je izbegavao da navodi literaturu o pojedinim enciklopedij-
skim odrednicama, naravno gde je to bilo mogue,24 jer je to u svojim
raspravama i lancima inio veoma dosledno. Pored Vulia, u Na-
rodnoj enciklopediji lanke iz antike istorije i arheologije pisali
su jo Josip Modestin, Ivan Grafenauer, Balduin Sarija i Viktor
Novak, i oni su mnogo ee (ne uvek!) navodili literaturu, pa ak
i oznake glava (J. Modestin) iz tekstova starih pisaca gde se spo-
miwe neki antiki lokalitet o kome su pisali u Narodnoj enciklo-
pediji. Imajui u vidu iwenicu da je N. Vuli u Narodnoj enciklo-
pediji napisao i lanke o Apijanu, Dionu Kasiju, Polibiju, Tacitu
i Titu Liviju kao autorima koji su pomiwali nae krajeve u anti-
kom periodu, pada u oi da su izostavqeni lanci o Amijanu Mar-
celinu i Velej Paterkulu, autorima koje je Vuli esto koristio u
naunim radovima.25 Isto bi se pitawe moglo postaviti i za cara

23 Odrednica pod nazinom Tergeste nije uvrtena u Bibliografiju. Autor je

potpisan inicijalima N. V. i, bez sumwe, re je o Nikoli Vuliu.
24 U tom smislu izuzetak predstavqa samo odrednica Cibalae na str. 895896.
etvrtog toma Narodne enciklopedije.
25 Amijana Marcelina je koristio piui o Konstancijevom ratovawu u dan.
Bakoj, pa je u tom kontekstu preveo wegove Rerum gestarum libri XXXI i to kw. XVII i
XIX sa glavama 11, 12. i 13. Ovu primedbu naelne prirode pojaava iwenica da su
obe rasprave (vidi napomenu 12) objavqene maltene uporedo sa Narodnom enciklopedi-
jom. Veleja Paterkula je koristio u raspravama o Dalmatinsko-panonskom ustanku
69 g.n.e.

126
Konstancija. Nema ni odredbe o limesu, takoe omiqenom Vulie-
vom pitawu.26
Meu biografijama istaknutih srpskih naunika i profesora
Velike kole, a od 1907. i Univerziteta u Beogradu, koji su se bavi-
li prouavawem antikog perioda, napisane su biografije sledeih
linosti: Nikola Vuli, Milo uri, Luka Zima, Balduin Sa-
ria, Anica Savi-Rebac, Jovan Turoman (u Dodatku)27 i Veselin
ajkanovi.28 Oigledno je da su izostavqene, izmeu ostalih, i
biografije, tako istaknutih naunika koji su se bavili antikom
istorijom, kao to su: Mihajlo Valtrovi,29 Miloje M. Vasi30 i
Milan Budimir.31
Mihajlo Valtrovi je, zajedno sa Lukom Zimom i Jovanom Turo-
manom, pripadao generaciji predavaa na Velikoj koli u Beogradu
koja je predavala i Nikoli Vuliu. Iz Vulievih autobiografskih
beleki moe se zakquiti da je bio veoma kritian prema svojim
profesorima i wihovim nainima interpretirawa nastavnog gra-
diva, pa je ak bio i nezadovoqan nivoom wihovog znawa.32 to se
tie moguih razloga za izostavqawe Budimirove biografije, mi-
slimo da oni nisu subjektivne prirode.33 Na slian nain, moda,
moe da se objasni zanemarivawe biografije tako znaajnog nauni-
ka kao to je bio akademik Miloje M. Vasi.34
U ureivakoj koncepciji Narodne enciklopedije bilo je odree-
nih propusta, to potvruje, nadamo se, i analiza lanaka koje je u
woj objavio Nikola Vuli. Procewujui vrednost Narodne enciklo-

26 Verovatno zato to je o veini mesta u Sremu pisao prof. J. Modestin, ali

ne kao o delovima limesa (npr. Novi Banovci, Stari Slankamen, Petrovaradin). O
dan. Banotoru (Bononia-Malata) ili ereviu isti autor je pisao vie kao o mesti-
ma u tadawoj Hrvatskoj Slavoniji, nego kao o znatnim i vanim mestima na li-
mesu u Sremu.
27 Prema saznawu autora ovog teksta, Dodatak nije nikada odtampan.
28 Vuli je napisao Ziminu i ajkanovievu biografiju, a moda i Turomanovu.
29 M. Valtrovi (18391915) bio je prvi i dugogodiwi ef Kabineta za ar-
heologiju na Velikoj koli i dugogodiwi uvar Narodnog muzeja u Beogradu, jedan
od prvih 16 lanova SKA, lan nekoliko stranih akademija, jedan od osnivaa Srp-
skog arheolokog drutva, urednik Starinara itd.
30 Akademik M. M. Vasi (18691956), prvi srpski kolovani arheolog, sti-
pendista srpske Vlade, od 1904. u zvawu docenta, istraiva preistorijske Vine.
31 M. Budimir je doktorirao 1920. u Beu, izabran je u zvawe asistenta 1921.
godine, a u zvawe docenta 1922.
32 To ipak nije mogao da bude iskquivi razlog za izostavqawe Valtrovieve
biografije, pogotovo to je Vuli napisao Ziminu biografiju, a moda i Turoma-
novu.
33 U proceni da je izostavqawe biografije prof. Milana Budimira svakako
propust, autor teksta je poao od iwenica da su dva velika srpska naunika genera-
cijski vrlo bliska (M. Budimir je roen 1891. godine, a M. uri 1892), zatim da se
biografija prof. Miloa uria nalazi u Narodnoj enciklopediji, da je M. Budimir
u zvawe docenta izabran 1922, a da je M. uri u zvawe docenta izabran 1933, znai
etiri-pet godina po izlasku iz tampe etvrtog toma Narodne enciklopedije.
34 Mada je Nikola Vuli izraavao velike rezerve prema nekim zakqucima,
koje je prof M. M. Vasi saoptavao istraujui preistorijsku Vinu u dugom peri-
odu (19081934).

127
pedije, wen glavni urednik Stanoje Stanojevi ukazao je da su naj-
opravdanije zamerke one koje ukazuju da su izostavqeni pojedini
lanci koji su morali biti uvrteni.35
Zamerka ove vrste je, naalost, aktuelna i danas. Obnovqeno,
ali i dopuweno izdawe Narodne enciklopedije predstavqalo bi podu-
hvat36 koji bi naunom i kulturnom razvoju naeg naroda dao jedan
novi kvalitet.*

Ugljea Beli

NIKOLA VULI'S ITEMS ON ANCIENT HISTORY IN

STANOJEVI'S ENCYCLOPEDIA (19251929)

Summary

This paper enumerates all 110 lemmata on Ancient History and Archeology
written by professor Nikola Vuli (18721945) for the popular Encyclopedia, vol.
IIV, edited by professor Stanoje Stanojevi in Zagreb (19251929). The Ency-
clopedia had title: Serbo-Croat-Slovene Popular Encyclopedia.

35 Up. S. Stanojevi, Pogovor, str. III.

36 Informacije do kojih se moglo doi u nekim sredstvima informisawa (Glas
javnosti, 7. 3. 2000, str. 16) najavquju fototipsko izdawe Narodne enciklopedije u iz-
dawu Izdavake kwiarnice Zorana Stojanovia.
* Rad je raen u okviru saveznog projekta Antika u Jugoslaviji oblasti i
recepcija.

128
 UDC 1 Cicero M. T.
821.124-5.03 Cicero M. T.=163.41

Bojana ijaki-Manevi

O NAJSTARIJEM SRPSKOM PREVODU

CICERONOVOG GOVORA PRO MARCELLO (1834)

APSTRAKT: Rad se bavi prvim srpskim celovitim prevodom Cicerono-

vog govora Pro Marcello koji je objavqen 1834. g. u Letopisu Matice srpske. Au-
tor prevoda je Stefan Nedeqkovi. Prevod se ispituje sa stanovita jezikih
i stilskih naina kojima je autor pribegao u prevodu.
KQUNE REI: Stefan Nedeqkovi, Ciceron, Marko Marcel, Cicero-
nov govor Pro Marcello.

* * *
Ciceronov govor Pro Marcello, odran u Senatu 46. g., pripada
govorima koji se obeleavaju kao Orationes Caesarianae.1 Neposredan
povod wegovom odravawu bio je Cezarov oprotaj krivice svom
velikom politikom protivniku Marku Klaudiju Marcelu (konzul
51. g.) koji mu se u vie navrata zamerio.2
U graanskom ratu izmeu Cezara i Pompeja, Marcel se naao
u Pompejevoj vojsci kod Farsale (48. g.). Kako se bitka okonala Ce-
zarovom pobedom a Pompej pobegao sa bojita, Marcel se povukao u
Mitilenu, na ostrvu Lezbu, gde se bavio retorikom i filosofijom.
Kad se Cezar 46. g., posle bitke kod Tapsa, vratio iz Afrike u
Rim i proslavio etvorostruki trijumf (zbog pobeda u Galiji, Egip-
tu, na Pontu i u Africi), gledao je da se pomiri sa svojim poli-
tikim protivnicima pa je mnogima oprostio.3 Meu wima je bio i

1 Pored govora Pro Marcello (46. g.), meu tzv. Orationes Caesarianae spadaju i
govori Pro Ligario (46. g.) i Pro rege Deiotaro (45. g.).
2 M. Klaudije Marcel estoko se protivio zahtevima Cezara koji se tada nala-
zio u Galiji i traio odobrewe da do 48. g. zadri namesnitvo, koje mu je isteklo
1. marta 49. g., i saglasnost da moe, u odsustvu, da se bori za konzulat za 48. godinu.
Marcel je istupio i protiv Cezarovog irokog dodeqivawa rimskog graanstva sta-
novnicima Cisalpijske Galije.
3 Cezarov oprotaj uivao je i Ciceron koji se po povratku iz Kilikije (gde
je boravio kao prokonzul od 51. do 50. g.) u Rim dugo kolebao kojoj strani u sukobu

129
Marko Marcel za iji su se povratak u Rim zauzimali brat Gaj Mar-
cel i Ciceron. Cezarovu odluku o doputewu da se Marcel vrati u
Rim senatori su prihvatili uz brojne zahvale. Ni Ciceron nije mo-
gao da mu ne zahvali, iako je svojevremeno odluio da se zbog poli-
tikih prilika nastalih u Rimu dolaskom Trijumvira na vlast, zbog
boravka u Kilikiji (5150) kao i graanskog rata kome su sledile
rane godine Cezarove diktature, povue iz politikog ivota i da u
Senatu vie javno ne govori.
Sledee godine Marko Marcel je krenuo iz Mitilene (45. g.) u
Rim, ali je u Atini ubijen iz nepoznatih razloga. Wegov drug u kon-
zulatu Servije Sulpicije Ruf sahranio ga je u Akademiji.

* * *
Govor za Marka Marcela, objavqen pod nazivom Slovo Cicerono-
vo za Marka Marcela govoreno4, predstavqa prvi srpski celoviti
prevod Ciceronovog govora. Objavio ga je u Letopisu Matice srpske
Stefan Nedeqkovi 1834. godine.
Oskudne podatke o Stefanu Nedeqkoviu, autoru ovog prevoda
Cicerona, nalazimo u Zborniku Matice srpske za kwievnost i je-
zik5 u lanku Edmunda Hlebe Jugoslovenski studenti na Liceju u Ke-
marku6 dvadesetih godina HH veka (str. 1840).7 Na str. 20 autor
ovog lanka kae:
to se tie organizacione strane, studije su na liceju u Ke-
marku bile postavqene ovako: na razrede donatista, gramatista, sin-
taksista i retora nadovezivao se filozofsko-pravniki teaj i dvo-
godiwi teoloki teaj".
Nadaqe, autor lanka navodi da je za vreme direktora (rectore)
Jana Halupke, kolske 1820/21. g. na Liceju bilo 6 ilirskih stude-
nata. Tu je 24. septembra doao Stefan Nedeqkovi (Nedelkovits

Cezara i Pompeja da se prikloni. Najzad odlazi u Pompejev tabor u Dra. Tu je bora-

vio i za vreme odsudne bitke kod Farsale a 48. g. prelazi u Brundizij na Cezarovu
teritoriju.
Posle pobede kod Farsale Cezar je nastavio rat u Egiptu i Maloj Aziji. Za to
vreme Ciceron je ekao u Brundiziju u neizvesnosti wegov povratak. Kad se Cezar
vratio sa Istoka, Ciceron mu je sa zebwom poao u susret da ga pozdravi. Cezar ga
je primio s puno pawe, to je bio wegov izraz blagosti (clementia Caesaris) prema
bezopasnim politikim neprijateqima.
Otada je Ciceron iveo u Rimu mirno i povueno. Retko ide u Senat, jo ree
dri besede, samo nekoliko pred Cezarom (Orationes Caesarianae). To doba politike
neaktivnosti bilo je vreme Ciceronovog izuzetno bogatog kwievnog rada. Kwiev-
nosti i filosofiji se ne okree samo iz politikih ve i iz linih razloga (zbog
poremeenih odnosa sa bratom Kvintom, razvoda od ene Terencije i smrti erke
Tulije).
4 Slovo Ciceronovo za Marka Marcela govoreno. Preveo Nedeqkovi Stefan,
LMS 10, 1834, kw. 38, ast 3, str. 6582.
5 Br. 16, sveska 1, za 1968. g.
6 Slovaka.
7 Autora ovog prevoda svakako ne treba meati sa istoimenim profesorom
prirodopisa i matematike u Novosadskoj gimnaziji (18521878. g.). Cf. Novosadska
gimnazija 18101960 (Spomenica), Novi Sad 1960, str. 65.

130
Stephanus), 17. g., iz Osijeka (Eszekinum). Autor daje jo i sledei
podatak o wemu:
Otac Jovan, trgovac (Johannes mercator), prim. anni II-di, Szege-
dino huc venit".
U Letopisu Matice srpske za 1828. g., kw. 14, u lanku pod na-
slovom Serbli, advokati maarski, na str. 8 nalazimo jo jedan
podatak o Stefanu Nedeqkoviu, advokatu i autoru prevoda Cicero-
novog govora. Pored ostalih imena, pod rednim brojem 194 navedeno
je i ime advokata Nedelkovi Stefan-a, dok u koloni koja daje
podatak kad se koi zakleo", stoji kao datum 27. septembar 1824. g.
To su jedini podaci o autoru ovoga prevoda koji su nam za sada
poznati.
* * *
Originalnost Ciceronovog govora Pro Marcello po prvi put je
dovedena u sumwu jo krajem 18. veka zbog snishodqivog i udvori-
kog tona praenog prenaglaenom retorikom koja bi pre odgovarala
znatno poznijem dobu carstva. Neto kasnije, uveni homerolog F.
A. Wolf prvi se ozbiqnije pozabavio problemom Ciceronovog au-
torstva, koje je doveo pod krajwu sumwu.8 Naravno, uvek je bilo i e-
stokih braniteqa pa su se oko autorstva ovog Ciceronovog govora
dugo lomila kopqa na obe strane.
Sigurno je da su istorijske okolnosti, tj. stranako pristajawe
uz Pompeja, mogle da Cicerona, kao politikog gubitnika, nagnaju
na takvu formu i ton govora koji odlikuje hiperbola i naglaena
retorika. Braniteqi Ciceronovog autorstva potkrepquju svoju tvrd-
wu podatkom koji Ciceron daje u svojim pismima, gde kazuje da se za
svoj povratak zahvalio Cezaru: Pluribus verbis egi Caesari gratias,9 a uz
to i navodi razlog svoje zahvale: Speciem aliquam videbar videre quasi
reviviscentis rei publicae.10
Zbuwuje i sam naslov ovog govora. Takav, kako ga navodimo, go-
vor Pro Marcello u potpunosti ne odgovara svome sadraju jer ne
predstavqa nikakvu odbranu ve najotvoreniji panegirik Cezaru po-
vodom dozvole koju je dao za povratak svoga politikog protivnika
Marka Marcela u Rim.
Autor prevoda Stefan Nedeqkovi, ne daje nam, uz svoj prevod,
podatak o izdawu latinskog teksta po kome je prevodio. Isto tako
tekst je lien bilo kakve uobiajene numeracije teksta, sa izuzetno
skromnim komentarom koji ine samo dve fusnote na kraju stranice
koje pojawavaju tekst. Prevodu prethodi kratak uvod ili, kako ga
autor naziva, Povod u kome navodi vreme i razlog nastanka ovog go-
vora.

8 M. Tulli Ciceronis quae vulgo fertur Oratio pro M. Marcello, Berlin 1802.
9 Ad fam. IV, 4, 4.
10 Ad fam. IV, 4, 3.

131
 * * *
Za prevod Ciceronovog govora Pro Marcello Stefana Nedeqko-
via uopteno se moe rei da je dobar i da verno prenosi tekst
originala. Ipak, mogu da se uoe neke pojave i postupci koje prevo-
dilac, svesno ili nesvesno, primewuje u svome prevodu. Re je pr-
venstveno o Ciceronovoj metafori za koju se ini da je ili ne pre-
poznaje ili ak namerno izbegava da je u svome prevodu prenese.
Takav prevodioev postupak sagledavamo kod Ciceronove upo-
trebe metafore sportskih takmiewa:

nec mihi persuadere poteram nec fas esse ducebam versari me in no-
stro vetere curriculo (I)

Ovu reenicu Nedeqkovi prevodi:

niti sam meni prisovtovati mogao, niti vozmono bti

mslo, da se na starom mstu naem uti dadem
( niti sam mogao da se pomirim, niti sam smatrao da je asno da
se naem na naoj staroj trkakoj stazi )11.

Ni nastavak ove metafore u ablativskoj konstrukciji: aemulo

distracto, gde Ciceron o svome prijatequ Marku Marcelu govori kao
o trkau na toj zajednikoj stazi, takmiaru, suparniku koji mu je
oduzet, ne navodi Nedeqkovia da ovu metaforu sprovede i u svome
prevodu. Isti je sluaj i sa participom interclusam koji produava
ovu metaforu kao termin sa trkake staze na kojoj je postavqena pre-
preka. Ciceron ga prenosi na ustaqeni nain ivota koji mu je us-
kraen:

meae pristinae vitae consuetudinem interclusum aperuisti.

Na slian nain Nedeqkovi postupa i sa metaforom preuze-

tom iz vojnikog ivota:

et his omnibus ad bene de omni re publica sperandum quasi signum

aliquod sustulisti (I)
i ov ma svima kao kakov znak dao, da o blagostony Re-
spublke neotavay.

Imenica signum svakako moe da ima i znaewe znak, ali glagol nas
upuuje na vojnu terminologiju, pa otuda i na adekvatniji prevod,
budui da je isticawe zastave, stega, na atoru vojskovoe bio sig-
nal za polazak u boj.

Jo jednom u ovom govoru Ciceron koristi metaforini nain

kazivawa koristei ovom prilikom metaforiku iz pozorinog i-
vota:

11 U zagradi, kurzivom, dat je prevod autora ovog teksta.

132
 Haec igitur tibi reliqua pars est; hic restat actus, in hoc elaborandum est
(IX)
Ova dakle ast, ovo dstvo tebi izosta, u tome nastoti mo-
ra
(Dakle, to je tvoja posledwa uloga, to joj je posledwi in i oko toga
treba da se potrudi).

Ni ovom prilikom Nedeqkovi u svome prevodu ne koristi adekvat-

nu metaforu kojom bi u potpunosti preneo Ciceronov nain kazi-
vawa.

Pri upotrebi pojedinanih imenica kao metafore, npr. pri

upotrebi imenice fructus plod (kao nagrada zemqoradniku) Ne-
deqkovi nalazi za potrebno da je pojasni pa je prevodi kao plod i
nagrada:

Ille quidem fructum omnis ante actae vitae cepit (I)

On istina nave clog dosadang ivota svoga plod i
nagradu prmo.

Izraz: ante oculos ponere u reenici: Soleo saepe ante oculos po-
nere (II) Nedeqkovi neopravdano prevodi glagolom misliti:

esto obestvum msliti (taniji prevod bi bio: prizvati

u ivo seawe).

Isto tako imenicu gratulatio Nedeqkovi prevodi ne ba naj-

srenije odabranim znaewem:

hunc diem tuis maximis et innumerabilibus gratulationibus antepo-

nes (IV)
Ova dakle dan t tvoima naveim i nabronma torestvo-
vanma pravedno predisima.

Iz prevoda se vidi da Nedeqkovi nije imao u vidu dies gratulationis

dane blagodarewa, zahvalne sveanosti koje bi bile upriliene
povodom znaajnih vojnih pobeda (ovaj dan e pretpostaviti
svojim bezbrojnim izuzetno znamenitim danima kad ti je upuivana za-
hvalnost). Moe se primetiti da prevodilac futur glagola (antepo-
nes) neopravdano prevodi prezentom.

Poneke metaforine izraze kao npr. seqere arma civilia Nedeq-

kovi prevodi isuvie doslovno:

neque enim ego illa nec ulla umquam secutus sum arma civilia (V)
niti sam ova, niti ko druga meusobnog rata oru igda
sldovao
(jer, ja nikada nisam bio uesnik ovog niti bilo kakvog drugog gra-
anskog sukoba).

133
 Apstraktnu imenicu auctoritas (primer, uzor, ugled), koju Cice-
ron prenosi na ivo bie, linost, pa obeleavajui wome Marka
Marcela naziva ga: illa auctoritas (III), Nedeqkovi prevodi kao: ona
tolike vanosti mu (tj. taj uzor od oveka).

Ciceronov izraz flumen ingenii () Nedeqkovi prevodi kao

izrdn razum". Metaforika reke, renog toka, dobro je poznata
Ciceronu. Rado je koristi, naroito pri opisivawu neijeg govora
i reitosti.12 Kako se ovde flumen odnosi na re ingenium, moda bi
adekvatniji i boqi bio prevod bujni um", bogatstvo duha".

Moe da se primeti da Nedeqkovi ne prevodi uvek zavisne

reenice na adekvatan nain. Tako, u sledeem primeru, dopusnu re-
enicu prevodi kao relativnu:

cum in eadem causa in qua ego fuisset (I)

koi samnom zadno u oruy protiv Cezara bo
( mada se zalagao za iste ciqeve kao i ja).

U sledeem primeru, povuen sa quamquam, neopravdano sagle-

dava dopusnu reenicu, previdevi i druga znaewa te rei (meu-
tim, ali, itd.):

Quamquam iste tuus animus numquam his angustiis, quas natura nobis
ad vivendum dedit, contentus fuit, semper immortalitatis amore flagitavit.
Premda ta duh tvo s onm granicama, ko statestvo ivotu
naem postavilo, nigda ne bo zadovoln, no svagda za bezsmer-
tem teio.

Nije jasno ni zato Nedeqkovi u prevodu nezavisno pitawe

pretvara u potencijalni iskaz:

hic tu modum vitae tuae non salutae rei publicae, sed aequitate animi
definies? (VIII)
Ovd b t ve ravnoduem ivotu tvome granicu poloo,
negoli to b te se Respublka liavati mogla?
(Zar e nam ti, u ovom trenutku, duinu svoga ivota odreiva-
ti svojom ravnodunou a ne koriu drave?).

U reenici: illo aemulo atque imitatore studiorum ac laborum

meorum quasi quodam socio a me et comite distracto (I) autor prevo-
da ne osea postojawe dve naporedne reenice u ablativskoj kon-
strukciji temporalne vrednosti sa jednim participom (distracto) ko-
ji ih povezuje i u poziciji genitiva (studiorum, laborum meorum) i
ablativa (aemulo, imitatore, socio, comite) koji stvaraju hijat:

12 Cf. Ciceron, Brut, 316, gde govorei o Molonu i svome govornikom usavr-
avawu kae: Is dedit operam, si modo id consequi potuit, ut nimis redundantes nos et su-
perfluentes iuvenili quadam impunitate et licentia reprimeret et quasi extra ripas diffluentes
coerceret.

134
 dokle ta soveritel i posldovatel moi zaniman i po-
slova od mene, kao druga kakova i prtel razlun.
( a da za to vreme on, takmac i sledbenik u ostvarewu mojih ci-
qeva i kao neki prijateq i saborac u nevoqama od mene bude otrgnut ).

Konstukciju nominativa sa infinitivom Nedeqkovi prevodi

lino umesto impersonalno:

ut mihi quidem videantur di immortales vel placati iam vel satiati

aliquando omnem spem salutis ad clementiam victoris et sapientiam contulis-
se (VI)
i tako mi se bezsmertni Bozi, ve ublaeni ili naseni
bti vide, poem su svu nadedu spasen na velikodu i mudrost
pobditel poloili.
( tako mi se ini da su, napokon, besmrtni bogovi, bilo umireni
bilo zasieni, svaku nadu u spas upravili milosru i mudrosti pobednika).

Nedeqkovi, isto tako, ne potuje u sledeem delu reenice ni

znaewe jusivnog konjunktiva adferat, verovatno povuen prethodnim
futurom detrahet:

florescet cotidie magis, ita ut quantum tuis operibus diuturnitas detra-

het, tantum adferat laudibus (IV)
hoe svak dan ve cvtati, da tako ono, to dugovreme-
nost spomenicma tvoima otuzme, slav i esti tvoo prinese.
( svaki dan e se sve vie uzdizati pa tako, koliko tvojim deli-
ma vreme oduzme, toliko neka pridoda tvojoj slavi).

U svom prevodu Nedeqkovi zadrava Ciceronov paralelizam

reeninih delova sa emfatinim ponavqawem prideva omnis, ka-
snije i negacije nec:

Soleo saepe ante oculos ponere omnis nostrorum imperatorum, omnis

exterarum gentium potentissimorumque populorum, omnis clarissimorum re-
gum res gestas cum tuis nec contentionum magnitudine nec numero proelio-
rum nec varietate regionum nec celeritate conficiendi nec dissimilitudine bel-
lorum posse conferi, nec vero disiunctissimas terras citius passibus cuiusquam
potuisse peragrari, quam tuis non dicam cursibus sed victoriis lustratae sunt
(II)
esto obestvum msliti, i o tome vesma rado govoriti, da
se sva nai vodopva, sva strann nahrabri narod, sva naslavni
kralva uinna dla s tvoima ni veliinom raspr, ni islom
bitki, ni razliem predla, ni berzinom uspha, ni raznoobrazm
sravniti mogu: niti da igda tkogod tako na daleko prosterte zeml
bere samo proi mogao, nego to si t s voskom preao i pob-
dama znamenovao.

Isto tako i:

Nihil sibi ex ista laude centurio, nihil praefectus, nihil cohors, nihil tur-
ma decerpit (II)

135
 Nita od te slave sebi Centuron, nita Prefekt, nita
polk, nita eta neukida.

Ciceronovu veoma estu pojavu hendiadis-a Nedeqkovi zadra-

va u prevodu:

tropaeis et monumentis tuis adlatura finem sit aetas (IV)

Stolpovima tvoima i spomenicma hoe vreme konac uiniti
( tvojim pobednikim spomenicima vreme e jednom doneti kraj ).

Pri prevodu sledeeg dela reenice Nedeqkovi ak izosta-

vqa da prevede re conditionem koja bi uz naturam opet stvarala hen-
diadis:

quae et naturam et conditionem ut vinci possent habebant (III)

to po prirod takovo, da se pobditi moe (tanije: pri-
rodni uslov).

Slini primeri prevoda su i: ferro et viribus (III), koji Nedeq-

kovi prevodi: orum i silama (tanije: silom maa), conditio vi-
sque (IV) pravo i snaga (tanije: prirodni uslov).
Mogao bi da se pridoda i prevod:

Qua re omnes te obsecramus, ut vitae tuae et saluti sonsulas (X)

da ivot i zdravl tvoe uva.
(Zato te svi mi prekliwemo, da se pobrine za bezbednost svog
ivota).

Svakako bi se i pojedine rei i reenini delovi mogli ta-

nije i boqe prevesti. Tako bi imenici verecundia (I) koju Nedeqko-
vi prevodi kao std13, boqe odgovaralo znaewe: suzdranost; re
auctoritas (I) koju prevodi kao dostoinstvo, moda bi se boqe mogla
prevesti reju koja bi odgovarala znaewu ugled ( non illius solum,
sed etiam meam vocem et auctoritatem conservatam ac restitutam puto).
Dosta nejasno zvui Nedeqkoviev prevod reenice:

Intellectum est enim mihi quidem in multis et maxime in me ipso (I)

Saznao sam istina na mnogima, a naroito na meni samom,
(Shvatio sam na primerima mnogih, ponajvie na sopstvenom ).

U reenici: quis enim est illo optimarum artium studio prae-

stantior? (I)

r tko od nga ili u naukama, bol?

13 Na samom poetku svoga govora gde daje razloge svog dueg povlaewa iz jav-
nog ivota: Diuturni silentii, patres conscripti, quo eram his temporibus usus, non timore
aliquo, sed partim dolore, partim verecundia finem hodiernus dies attulit

136
moda je trebalo da prevodilac razmotri i druga znaewa rei stu-
dium (meu ostalima i tewa, eqa"), kao i rei ars koja moe da
se javi i u znaewu svojstvo", a Nedeqkovi je uopte i ne prevo-
di. Smatramo da bi daleko taniji bio prevod:

ta, ko je od wega po tewi za najboqim svojstvima boqi?

ini se da bi se mogle tanije prevesti i sledee imenice i

izrazi: aetas (III) kod Nedeqkovia vk" (boqe: narataj, poko-
qewe); animum vincere (III) kod Nedeqkovia: strast pak pob-
diti" (boqe: pobediti duh); ingenio praestans (III) kod Nedeqkovi-
a: naukama slavan" (boqe: onaj koji se odlikuje umom).
Reenicu svakako izuzetno zahtevnu za svakog prevodioca:

Nam cum M. Marcellum deprecantibus vobis rei publicae conservavit,

me et mihi et item rei publicae, nullo deprecante, reliquos amplissimos viros
et sibi ipsos et patriae reddidit, (V),

Nedeqkovi prevodi isuvie doslovno:

Er, kad Ka Cezar na vau molbu Marka Marcella oteestvu

poklono; kad i mene meni, i po drug put Deravi bez sva
molbe, i sve ostale izrdne mueve, ko u ovom sobrany i islom
mnoge i dostoinstvama ukraene vidite i sebi samm, i oteestvu
povrato

Na predlog bi bio:

Naime, kada je Cezar, na vae molbe, a na dobrobit drave, pomi-

lovao M. Marcela, kad je, bez iije molbe, vratio mene i mome domu i dr-
avi a i druge viene qude vratio i svome domu i otaxbini,

Takoe nije jasno zato item prevodi sa drugi put" umesto ta-
koe, isto tako.
U sledeem delu reenice Nedeqkovi ne vodi rauna o razli-
itim mogunostima znaewa imenice pars, partis koja moe da zna-
i: strana, stranka:

alterius vero partis nihil amplius dicam quam nimis iracundam fu-
isse victoriam. (VI)
Drugo, to imam rei to , da smo se svi boli, da e pobda
odve svirpa bti.
( to se druge strane u sukobu tie, nita neu rei vie nego
to da je pobeda mogla biti odve surova).

Ujedno moe da se primeti i prevodioevo nepotovawe vrednosti

infinitiva fuisse kome daje futursku vrednost.
Takoe nije jasno zbog ega izraz privato officio prevodi kao bla-
gorodnost:

137
 hominem sum secutus privato officio, non publico (V)
sldovao sam oveku iz blagodarnosti, a ne iz dunosti
(Vie bi odgovarao prevod: sledio sam tog oveka iz privatnih
pobuda a ne iz politikih razloga ).

Teko je nai razlog za prevodioevo sopstveno proirewe

prevoda reenice:

eius modi res obstrepi clamore militum videntur (III)

takove stvari u vki vonika gube i neznatn bti vide.
( ini se da takva dela odjekuju od vike vojnika );

kao i:

iudicavit a plerisque falso et inani metu quam cupiditate aut cru-

delitate bellum esse susceptum. (V)
iz nevestva i neosnovana i suetna straha
( procenio je da je veina stupila u rat pre iz neosnovanog i is-
praznog straha ).

Pojedine izraze, koji zahtevaju veu domiqatost prevodioca,

Nedeqkovi prevodi isuvie doslovno to teti znaewu i razu-
mqivosti prevedenog teksta. Tako izraz integra re u reenici:

nam et in hoc ordine integra re multa de pace dixi (V)

dok su ot sva u closti bla, sam mir sovtovao,
( ja sam upravo meu vama, dok jo sukob nije ni izbio, mnogo rei
izgovorio o miru ).

Takoe vidimo da ne potuje perfekatsku vrednost glagola dixi, pa

ga prevodi imperfektom.
Veu domiqatost prevodioca zahtevala bi i reenica:

non enim iam causae sunt inter se, sed victoriae comparandae (VI)
r sad ve n ve vreme isptivati, ko strana imala
prav, no tko u pobdi umreni bo.
( ne treba porediti stranaka pitawa ve pobede).

Isto bi moglo da se kae i za izraz species rei publicae koji Ne-

deqkovi prevodi reju qubav. On bi moda najboqe odgovarao danas
estom terminu vizija", tj. sopstvenom viewe neega", idealu"

Noli igitur in conservandis bonis viris defatigari lapsis opinione

officii stulta fortasse, et specie quadam rei publicae. (VI)
iz mnime dunosti sprama tvog supernika i lybovi k ote-
estvu
(Zato nemoj da klone u trudu pri spasewu dobrih qudi koji su mo-
da posrnuli iz nekog suludog shvatawa dunosti, i nekog sopstve-
nog viewa drave).

138
 U sledeoj reenici svakako bi najveu pawu iziskivao pre-
vod rei monimenta i munera:

Obstupescent posteri certe incredibilis victorias, monimenta, munera,

triumphos audientes et legentes tuos. (IX)
udiese zaista i diviti potomc, kad budu o neverotnm
pobdama, bezislenm spomenicima i trumfima tvoima sluali
i itali.
(Potomci e zanemeti sluajui ili itajui o neverovatnim
pobedama, spomenicima, daraqivosti, trijumfima).

Re munus, koja ima u latinskom vie znaewa, Nedeqkovi izosta-

vqa u svome prevodu, dok uz re monimenta bezrazlono pridodaje u
prevodu pridev ( o bezislenm spomenicima).
Pawu zasluuje i Nedeqkoviev prevod izraza haud scio an ko-
ji takoe prevodi isuvie doslovno: ne znam da li, umesto: verovat-
no, moda:

qui de te iudicabunt et quidem haud scio an incorruptius quam

nos; nam et sine amore et sine cupiditate et rursus sine odio et sine invidia iu-
dicabunt (IX)
i to neznam, da li iskrene, negoli m
( koji e o tebi prosuivati i to verovatno tanije nego mi; su-
die, naime, bez naklonosti i bez strasti, bez mrwe i zavisti).

Nedeqkovi se ponekad udaqava od doslovnog prevoewa i veo-

ma spretno umesto glagola koristi imenicu: quae vellem quaeque sen-
tirem (I) msli i namreni (permutovano).
Isto tako, u prevodu spretno izbegava za na jezik dosta ne-
prijatan sled etiri ablativa obzira. Takav ablativ zadrava, pri
nabrajawu, samo u zadwem lanu. Ostale ablative obzira pretvara u
prideve ili prilog vezujui po dva prideva veznikom:

Domuisti gentis immanitate barbaras, multitudine innumerabilis, locis

infinitas, omni copiarum genere abundantis (III)
T si pokoro narode svirepe i varvarske, mnoge i neizbrone,
na daleko razterte i na svemu izobluye.

U sledeoj reenici Nedeqkovi bezrazlono zamenicu ille shva-

ta kao linu, pa tako optu konstataciju prenosi na pojedinca (tj.
na Marka Marcela):

Est vero fortunatus ille, cuius ex salute non minor paene ad omnis, qu-
am ad ipsum ventura sit, laetitia pervenerit (I)
No on i srean, r ngovo pomilovan n man razveselilo
sve, nego to e nga obradovati
(Zaista je srean onaj ovek iji je spas usreiti sve ostale, ba
kao to e usreiti i wega samog ).

139
 Ponekad je Nedeqkoviev prevod izuzetno slobodan, kao kad da-
je samo glavne niti prevoda kao u sledeoj reenici. Pada u oi da
odustaje od prevoda komparativa koji se ovde javqa u neto reem
znaewu, ukazujui na jai intenzitet nekog svojstva:

Ex quo nemo iam, erit tam iniusts existimator rerum qui dubitet quae
Caesaris de bello voluntas fuerit, cum pacis auctores conservandos statim cen-
suerit, ceteris fuerit iratior. (V)
Iz toga dakle, to Cezar vinovnike mira u milost prmo,
svak e lagko suditi moi, kako se on rata gnuavao.
(Iz toga sledi da niko nee biti tako nepravedan sudija pa da po-
sumwa kakav je bio Cezarov stav u pogledu rata kad je odmah odluio da
treba da zatiti zagovornike mira, dok je prema ostalima bio prilino
qut).

U sledeoj reenici Nedeqkovi skrauje tekst spajawem dva

retorska pitawa:

Sed quisnam est iste tam demens? De tuisne? tametsi qui magis sunt
tui quam quibus tu salutem insperantibus reddidisti? (VII)
No koi ta tako nesmislen? da li od on, koima si t
preko svake nadede milost dao?
(Ali ko je pak toliko bezuman? Neko od tvojih? Ta ko su vie tvoji
nego oni kojima si omoguio spasewe a da se ni nadali nisu?).

U sledeoj reenici Nedeqkovi znatno pojednostavquje tekst u

svome prevodu:

nam et sine amore et sine cupiditate et rursus sine odio et sine invidia
iudicabunt. (IX)
r oni e i bez svakog pristrast, i bez svake zavisti suditi.
( sudie, naime, bez naklonosti i bez strasti, bez mrwe i zavi-
sti).

Slino postupa i u prevodu posledine reenice:

ut nulla non modo cupiditate, sed ne spe quidem prudens et sciens ta-
mquam ad interitum ruerem voluntarium (V)
da sam znayi i predvidei nastoa poraen, kao hotimice
u oevidnu pogibel bacose.
( pa sam tako pohrlio, ne iz neke pohlepe, pa ak ni zbog neke na-
de, ve krajwe svesno i namerno, ba kao u neku svojevoqnu propast).

U sledeem delu reenice Nedeqkovi bezrazlono koristi dva

slina glagola (zahvaqujemo, blagodarimo), iako je potpuno jasno da
komparativ maiores podrazumeva uz sebe re gratias. Nije jasno da li
je u pitawu nemarnost prevodioca ili neuoavawe imenice gratias
koja se podrazumeva uz komparativ (maiores):

140
 maximas tibi omnes gratias agimus maiores etiam habemus; (XI)
M ti svi zahvalymo, i serdcem i duom blagodarimo.
( svi ti upuujemo ogromne zahvale a ak jo i vee u srcu nosimo).

U potpunosti nije jasno ta je navelo Nedeqkovia da sledei

deo teksta:

Nam quis est omnium tam ignarus rerum, tam rudis in re publica
(VII), prevede:
r koi tako lud, tako malouman,
( naime ko to od svih nas do te mere ne poznaje prilike, ko je to-
liko neiskusan u dravnim poslovima ).

Isto tako glagol cogitare neopravdano prevodi glagolom stra-

iti se", dok bi i imenici casus moglo da se nae prikladnije zna-
ewe:
cogitans casus humanos
straim se ve i sam oveeski sluaeva
( razmiqajui o qudskoj sudbi ).

* * *
Ovo su, naravno, samo neki primeri koji mogu da upute na Ne-
deqkoviev odnos prema tekstu u celini, kao i prema mawim delo-
vima teksta. Uopteno, prevod je veoma korektan sa mawim ili ve-
im propustima kojih, svakako, nije lien ak ni najboqi prevod.
Ipak, izdvojili bismo nekoliko momenata koji ine ovaj prevod
izuzetno znaajnim. Kao prvo to je iwenica da je ovaj prevod star
preko 170 godina. Uz to, nije zanemarqiv ni podatak da ovaj prevod
predstavqa prvi prevod jednog Ciceronovog govora na srpski jezik,
dat u celini. Trea vrednost ovog prevoda je iwenica da potie od
autora kome latinski jezik nije bio ua struka. To samo ukazuje na
dobro gimnazijsko znawe koje je sticano u sredwim kolama, kao i
na iroka znawa i interesovawa ak i onih srpskih intelektualaca
koji su se ivotno opredelili za druge struke.
Sigurno je jedno od osnovnih pitawa, koje moe da se postavi,
razlog prevodioevog opredeqewa upravo za ovaj Ciceronov govor
koji svakako ne spada u wegove najboqe govore. Ve je naglaeno da
je ovaj Ciceronov govor s obzirom na svoju originalnost ve krajem
18. v. doveden u sumwu zbog snishodqivog i preterano laskavog tona.
Neosporna je i iwenica da je autor mogao da se opredeli i za neki
drugi Ciceronov govor koji daleko vie pokazuje politike stavove
i opredeqewa, kao i stilske i jezike vrednosti ovog rimskog poli-
tiara i govornika.
ta je uputilo Stefana Nedeqkovia da prevede upravo ovaj
Ciceronov govor? Smatramo da je to moda najzanimqivije pitawe
na koje je izuzetno teko dati pravi odgovor.*

* Rad je raen u okviru projekta Ministarstva za nauku Srbije br. 1397.

141
Bojana ijaki-Manevi

THE OLDEST SERBIAN TRANSLATION OF CICERO'S SPEECH

PRO MARCELLO (1834)

Summary

The author of this paper analyses Cicero's speech Pro Marcello in the oldest
integral Serbian translation which was published 1834 in the oldest Serbian literary
magazine Letopis Matice srpske (founded in 1824). The translator was a young
Serbian lawyer, educated at the Lyceum in Kemark, Stefan Nedeljkovi.
Next to giving data about Cicero's speech Pro Marcello, held in the Senate in
46 B. C., the author of this paper studies different linguistic and stylistic solutions
accepted by Stefan Nedeljkovi in his translation.

142
 UDC 811.163.41'373.45

Vojislav Jeli

TERAPIJA I HRIJA
(O jednom poznatom" i jednom nepoznatom" grkom terminu
u srpskom jeziku)

APSTRAKT: Rasprava je posveena istraivawu znaewa dvaju grkih

termina terapija (uerapea therapeia) i hrija (xrea chreia) u spisima Sve-
tih otaca i u tekstovima Novoga zaveta. iroka lepeza znaewa zabeleena je
kod termina terapija koji je poznat uglavnom u svom osnovnom znaewu leewe,
a retki termin hrija, gotovo nepoznat, kako u svom osnovnom tako i u retori-
kom znaewu, obeleava kwievni diskurs koji je est u kolskim vebama kao
i spisateqskoj praksi.
KQUNE REI: terapija, hrija, svetootaki spisi, Novi zavet, besed-
nike vebe, retorika, terminologija.

Struna i nauna terminologija u jezicima evropskih naroda,

kao to je dobro poznato, zasnovana je preteno na leksikom fon-
du starogrkog. Proces wenog stvarawa, i to je poznato, tekao je
preko latinskog kao jezika posrednika. Iz antikog vremena, na
primer, sauvana su svedoanstva kako je Ciceron pokuavao da sa
grkog prevodi filosofsku terminologiju na latinski. U mnogim
sluajevima wegovi napori su urodili plodom. Na taj nain ovaj
rimski filosof i retor nije samo prokrio put kojim je grka ter-
minologija dospevala u latinski jezik, ve je istovremeno otvorio
i pitawe ekvivalentnosti ovih termina. I to kako na morfolo-
kom tako i na semasiolokom planu. Upravo sa ovoga drugog sta-
novita pozabaviemo se u ovoj raspravi pitawem dvaju grkih ter-
mina u srpskom jeziku: terapija (uerapea therapeia) i hrija (xrea
chreia). Prvi termin, u svom osnovnom znaewu leewe, terapija,
poznat je irokom italakom krugu. Kod drugog termina situacija
je sasvim drugaija. Moemo slobodno rei da je on u pomenutom
okviru u srpskom jeziku gotovo nepoznat. Wegovo osnovno znaewe

143
je potreba, nuda, nedostatak, ali taj termin, jo od antikog vre-
mena, obeleava jednu vrstu besednikih vebi. U tome znaewu po-
znat je uglavnom struwacima koji se bave kwievno-teorijskim
problemima vezanim, pre svega za antiku, ali i za novovekovnu re-
toriku. Ovaj retki i mawe poznati grki termin hrija gdekad se ja-
vqa uz termin terapija. Ovu pojavu zapazili smo u nekim novozavet-
nim tekstovima. Stoga emo u ovoj raspravi pokuati da predstavi-
mo pomenute termine kroz tekstove Novoga zaveta, ali i spise Sve-
tih otaca.
Duni smo na poetku jo i da ukaemo itaocu kako nam se za
uporeivawe ovaj par grkih termina nametnuo. Oba termina i wi-
hova osnovna znaewa, kako je i razumqivo, zabeleena su u leksi-
kografskim prirunicima za stariji grecitet. U svojim biblijskim
znaewima ovi termini posvedoeni su u renicima za grki jezik
Novoga zaveta (M. Carrez F. Morel, 1989). Prema ovome francu-
skom predloku protojerej Radomir V. Popovi objavio je drugo is-
pravqeno izdawe Grko-srpskog renika Novog zaveta. Zanimqivo je,
meutim, da najpoznatiji patristiki grki leksikografski pri-
runik (Lampe, 1989) belei samo termin terapija, i wegovu najra-
zueniju lepezu znaewa. Stoga je razumqivo to emo za ovaj grki
termin u naoj raspravi uzeti u obzir upravo ovaj Lempijev pri-
runik. S druge strane, za grki termin hrija, posluie nam upra-
vo navedeni renici grkog jezika Novog zaveta.
Dva pomenuta grka termina nameravali smo da pratimo samo
kroz tekstove Novoga zaveta. Ali nam se uinilo da ni osnovna zna-
ewa, na prvome mestu grkog termina terapija, ne bi bila u potpu-
nosti sagledana ako ne bismo uzeli u obzir jo i spise Svetih ota-
ca u kojima se on javqa. Odluili smo stoga da grki termin tera-
pija sagledamo jo i u svetlu svetootakih spisa. Pogledajmo najpre
koja su osnovna znaewa ovoga termina. Prema Lempijevom patri-
stikom grkom reniku termin terapija ima sledea osnovna zna-
ewa: 1) sluba (Bogu), potovawe; 2) religija, vera; 3) leewe koje
moe biti: a) udotvorno b) isceqewe duhovno v) vetina leewa te-
lesnog i duevnog g) lek za telo i duu; 4) briga.
Prema ovoj etvornoj shemi za skupine znaewa koje ima termin
terapija grupisaemo i tekstualna svedoanstva iz spisa Svetih
otaca. Drugi grki termin hrija uglavnom je beleen u svojim
osnovnim znaewima. Najbrojnije potvrde za takvu wegovu upotrebu,
kako emo videti u ovoj raspravi, nai emo u tekstovima novoza-
vetnih spisa najee jevaneqima i poslanicama. A sada da po-
gledamo kako se termin terapija javqa u gore pobrojanim znaewima
prema Lempijevom priruniku.
U prvom znaewu sluba (Bogu), potovawe grki termin
terapija javqa se kod Klimenta Aleksandrijskog:

Uerapea tonyn to Ueo, synexj pimleia tj fyxj t~

gnwstik~, ka per t Ueon ato kat2 tn dileipton gphn
sxola.

144
 Dei ergo cultus, quem praestat Gnosticus, consistit in continua animae
suae cura, et occupatione circa Deum per indesinentem charitatem. Clem. Str.
7, 1, p. 4.13; (M. 9, 404 c).
Sluewe Bogu stalna je briga hrianinova o dui i neprestano
starawe o svemu to je boansko qubavqu koja nikad ne prestaje.

Kao to se vidi iz navedenoga teksta, grki termin terapija na

latinski je preveden terminom cultus. A latinsko cultus vezano je za
glagol colere (obraivati, gajiti, brinuti se, negovati) koji izmeu
ostaloga oznaava potovawe prema nekome ili neemu. Otuda je razu-
mqivo to ovaj termin oznaava i kult prema nekom boanstvu.
Treba odmah dodati da na drugim mestima ovaj grki termin autori
prevode jo i latinskim pojmom cura. Dakle, na ovome mestu grki
termin terapija oznaava potovawe ili slubu Bogu, ono prvo zna-
ewe koje je zabeleeno u Lempijevom reniku.
Drugo znaewe termina terapija jeste: religija, vera. U ovome
znaewu termin se javqa kod Origena. Navodimo primer iz wegovog
spisa Kwiica o besedi (Libellus de oratione):

Otw toigaron ka o pstoloi ka o toj postloij mo-

iwmnoi erej ntej kat2 tn mgan rxiera, pist0mhn labntej tj
to Ueo uerapeaj, sasin, p to Pnematoj didaskmeno, per ?n
xr nacrein uysaj marthmtwn, ka pte, ka tna trpon, ka
gin3skoysi per ?n o xr toto poien.
Sic itaque apostoli et qui similes apostolis sunt sacerdotes, juxta mag-
num pontificem, disciplina divini cultus instructi et a Spiritu edocti, sciunt pro
quibus peccatis, et quando et quomodo offerre sacrificium oporteat, et pro
quibus non oporteat etiam norunt.
Or. or. 28.9, p. 381,4 (M 11, 529 A.
Tako dakle i apostoli i svetena lica wima slina, odmah uz veli-
kog arhijereja, stiui znawe o nauku Bojem, znaju, prosveeni Duhom
Svetim, za koja sagreewa treba da prinose rtvu, kada i na koji na-
in, a razabiraju takoe za koja to ne treba da ine.

<Hn mn nwuen te ka plai par2 toj ru%j ka swcrnwj

per to Krettonoj doqzoysin, kdhloj diacor2, ka psan ner-
goysa pwuen mcibolan sw t~ ms@ di0llatten per tn seba-
smiwtthn to Xristianismo uerapean kribj parat0rhsij, par2
toj prj atn kpepolemwmnoyj te ka katacronhtik%j xontaj.
Jampridem apud eos qui recte et sapienter de Deo sentiunt, evidenti dis-
crimine, quo omnis dubitatio removetur, apparuit quantum interesset inter stu-
diosos observatores venerandae Christianorum religionis, et inter ejusdem op-
pugnatores et contemptores.
Const. ap. Eus. v. C. 2, 24, p. 51, 8; (M 20, 1001B).
Bee nekad davno, kod onih koji ispravno i mudro o Bogu promiqa-
ju, uoqiva razlika koja svaku sumwu odagnava, koliko se meusobno razli-
kuju oni koji potuju najsvetiju hriansku veru u odnosu na one koji se
protiv we bore ili je preziru.

145
 Tree znaewe ovoga grkoga termina je i najrazuenije, a odno-
si se na razne vrste leewa due i tela. Kliment Aleksandrijski u
svome izboru iz prorokih spisa ukazuje na elemente udotvornog
izleewa:

=/Wsper a uerapeai ka a prochteai ka t2 shmea, otwj ka

gnwstik didaskala d nur3pwn nergontoj to Ueo pite -
letai.
Sicut sanationes, et prophetiae, et signa, ad eumdem modum et doctrina
quae ad scientiam tendit, per homines Deo adjuvante et afflante perficitur.
Clem. Ecl. 16, p. 141.9; (M 9, 705B).
Kao udesna iscelewa, prorotva i znaci, tako se i hriansko
uewe uz Boju pomo preko qudi ispuni.

Do sada smo videli u kojim se sve znaewima javqa grki ter-

min terapija. Videli smo, isto tako, da se u navedenim odeqcima
iz svetootakih spisa uz termin terapija ne javqa naporedo i ter-
min hrija. Ima sluajeva, kao na primer u Origenovoj omiliji pro-
tiv Jeremije, gde ovaj autor uz terapija koristi i termin hrija, ali
tako to navodi tekst iz Lukinog jevaneqa u kome se ovi termini
naporedo javqaju. Navodimo tekst iz Lukinog jevaneqa da posvedo-
imo upravo reeno:

O d xloi gnntej kolouhsan at~ ka podeqmenoj atoj

llei atoj per tj basileaj to Ueo, ka toj xrean xontaj
uerapeaj to.
Quod cum cognovissent turbae, secutae sunt illum, et excepit eos et lo-
quebatur illis de regno Dei, et eos qui cura indigebant sanabant.
A kad narod saznade, poe za wim, i on ih primi i govorae im o
Carstvu Boijem i iscijeli one koji trebahu izlijeewa. (Lk 9. 11).

Vidqivo je iz navedenoga teksta da je termin hrija ovde dat u

svome osnovnome znaewu potreba. I ne samo to. Latinski i srp-
ski prevod ne prenose grki termin hrija u wegovom imenikom,
ve glagolskom obliku. (Oekivani ekvivalenti ovoga grkoga ter-
mina, da podsetimo, bili bi u latinskom imenica usus i u srpskom
potreba). Otuda se ini kao da je jevanelist i apostol Luka termin
hrija i u grkom tekstu upotrebio da bi samo jae istakao vrednost
termina terapija.
Vraamo se ponovo znaewima koja ima termin terapija. Kli-
ment Aleksandrijski u spisu Pedagog (paedagogus) koristi termin
terapija da wime izrazi prekor koji slui kao lek kojim Bog opomi-
we qude:

Kxrhtai d ka tat t uerapea Paidagwgj di2 =Hsaoy,

lgwn Oa tkna posttai. Tde lgei Krioj 'Epoi0sate boyln
o d mo, ka synu0kaj o di2 to pnematj moy.

146
 Hoc enim medicamento usus est Paedagogus per Isaiam, dicens: Vae,
flii defectores: haec dicit Dominus: Fecistis consilium non per me, et pacta
conventa non per spiritum meum.
Clem. paed. I 9, p. 135, 22: (M 8, 344A).
Pedagog se posluio ovim prekorom (kao lekom) govorei kroz proro-
ka Isaiju: Jao deco neposluna. Ovo im ree Gospod: Niste saveta u mene
iskali niti saveza sklapali po duhu mojemu.

Na ovome mestu Kliment Aleksandrijski ukazuje na re kao le-

kovito sredstvo. I to re prekora koja ima delotvorno dejstvo.
Zatim ovaj grki termin oznaava sposobnost koju Hristos L-
goj pokazuje leei sve duevne bolesti. Svedoanstvo prua Ori-
gen u svome spisu Protiv Celza. Govori najpre o telesnim bolesti-
ma za koje medicina ne moe da prui lek:

sper p t%n n toj s3masi noshmtwn ka traymtwn tin2

tn symbainntwn sxyrter sti pshj atrikj otwj p t%n
fyx%n ena ti t%n p kakaj, dnaton p to p psi Lgoy ka
Ueo uerapeyunai. Pntwn g2r t%n n t fyx kak%n dynat3teroj
n Lgoj ka n at~ uerapea, prosgei kat2 bolhsin Ueo
kst@ at0n
Nam inter corporum morbos et vulnera, sunt quaedam quidem, quibus
ars medicina mederi non posit; sed in animarum vitiis negamus ullum esse
quod a supremo Verbo et Deo curare nequeat. Verbum enim ejusque remedia
omnibus animae morbis potentiora sunt, eaque unicuique pro Dei placito ad-
movet.
Or. Cels. 8.72, p. 289.6; (M. 11. 1625A).
Naime postoje bolesti telesne i rane koje se lekovima ne mogu ni-
kako izleiti. Ali za neke duevne nevoqe ne moemo rei da ih Logos i
Bog ne mogu izvidati. Logos je jai od svih nevoqa duevnih i u wemu se
nalazi lek koji daje svakome po voqi Bojoj.

Grki termin terapija oznaava i sakramente, a to znai vodu i

Duh koji lee telo i duu. O tome svedoi Grigorije Niski:

Snuetoj nurwpoj, ka ox ploj, j krib%j pistmeua

ka di2 toto t~ dipl~ ka synezeygmn@ t2 syggen ka moia cr-
maka prj uerapean peklhr3uh s3mati mn t~ cainomn@, dwr t
asuhton fyx d t ort@, Pnema t canj, pstei kalomenon,
0toj paraginmenon. To g2r Pnema, poy ulei, pne ka tn cwnn
ato 2koeij ll' ok odaj puen rxetai, ka po pgei.
Compositus est homo et non simplex, ut certo scimus. Atque idcirco du-
plici conjunctoque cognata similiaque medicamenta ad curationem destinata
atque attributa sunt: corpori quidem, quod apparet; aqua, quae sub sensum ca-
dit; animae vero, quae visum effugit, Spiritus, qui non apparet, qui fide voca-
tur, qui ineffabiliter accedit. Spiritus, enim, ubi vult, spirat, et vocem ejus
audis, sed nescis unde veniat, et qua vadat. Gr. Nyss. bapt. Chr. (M. 46.
581B).

147
 ovek je sloeno a ne jednostavno bie, kao to tano znamo. Sto-
ga su mu, u odnosu na tu dvojnost i povezanost dveju priroda, za leewe
nameweni srodni i slini lekovi za svaku prirodu ponaosob. Telu koje je
vidqivo namewena je voda koju oseamo, dui nevidqivoj Duh nevidqiv ko-
ji se verom priziva i dolazi kao neizreciv. Duh, naime, die gde eli i
glas wegov uje, ali ne zna odakle dolazi niti kuda odlazi.

Kao to pokazuje navedeni primer, za ovekovu sloenu priro-

du, fiziku i duevnu, potrebni su i odgovarajui lekovi voda
kao sakrament slui za leewe tela, a Duh Sveti za leewe due
qudske. Zdravo telo i zdrav duh istiu se na taj nain kao napored-
ne kategorije, prvobitno i kod paganskih autora. Dakle, mens sana et
corpus sanum zdravo telo i zdrav duh a ne mens sana in corpore
sano u zdravome telu zdrav duh. Jednostavno reeno: esto u fi-
ziki zdravome telu prebiva bolestan duh, kao to i zdrav duh po-
iva u fiziki bolesnom telu.
Postoje i svedoanstva, na primer iz Otkrivewa Novoga zaveta,
koja ne ukazuju na ove izdvojene kategorije leewa za fiziku i du-
evnu stranu qudske prirode.

n ms@ tj plateaj atj ka to potamo nteuen ka ke-

uen qlon zwj poion karpoj d3deka, kat2 mna kaston podi-
don tn karpn ato, ka t2 clla to qloy ej uerapean t%n
un%n.
In medio plateae eius et ex utraque parte fluminis lignum vitae, adferens
fructus duodecim, per menses singulos reddens fructum suum, et folia ligni ad
sanitatem gentium.
Nasred trga wegova i sa obje strane rijeke drvo ivota, koje raa
dvanaest rodova dajui svakoga mjeseca svoj rod, i lie od drveta bija-
e za lijeewe naroda. (Otk 22.2).

Ako osmotrimo jo jednom navedeni tekst iz Otkrivewa ini

nam se da termin lie od drveta, kao u prethodnom primeru kod
Grigorija Niskog voda, upuuje na leewe sakramentima, dakle lee-
we samo fizike bolesti. Ovde treba rei jo i sledee. Gorwi
primer iz Grigorija Niskog mogao bi neopreznog itaoca zavesti
na pogrean zakquak da su sakramenti iskquivo nameweni leewu
fizikih bolesti kod oveka. Ne ulazei ovde u sloena pitawa,
kako religijska tako i medicinska, moemo podsetiti da su sakra-
menti u svim religijama samo vidqivi znaci preko kojih deluje ne-
ka nevidqiva sila. U hrianstvu ta nevidqiva i delotvorna sila
oliena je u Duhu Svetome. Ako znamo da su sa stanovita savremene
medicine sve bolesti psihosomatskog karaktera, onda je jasno da i
religija i medicina ne odvajaju sasvim strogo ovekovu fiziku od
wegove duevne prirode. Ako se jo jednom vratimo tekstu Grigori-
ja Niskog, moemo zakquiti da isticawe fizike i duevne pri-
rode ovekova bia nije dokaz wegove raspoluenosti, ve je to
isticawe naporednosti ovih kategorija zdravo telo i zdrav duh.

148
 Jo uvek smo kod svedoanstava Svetih otaca koja govore da je
terapija za qudsku duu blaga i topla qudska re. Evo kako o tome
govori Jovan Klimaks u svojoj kwizi Liber ad pastorem:

Spggoj stn met2 tn clebotoman xeiroyrgan, di2 prosh-

n%n ka pwn lgwn pal%n to atro n t~ nosonti uerapea ka
katfyqij.
Spongia est chirurgi, post venae vel membri alicujus sectionem, lenis
oratio, et mitis humanaque compellatio, qua dolor aegro quodammodo abster-
gitur.
Jo. Clim. past. 2 (M. 88.1169A).
Suner je melem (lek) i osveewe bolesniku posle isecawa vena ili
nekog drugog hirurkog zahvata isto kao i blaga, nena i topla qudska
re koju mu lekar uputi.

Najzad grki termin terapija pomiwe se u spisima Svetih ota-

ca da oznai i samu medicinsku vetinu kao uzor za duevno leewe.
Sveti Vasilije iz Cezareje Kapadokijske, govorei o razliitim ve-
tinama kojima je Bog oveka obdario (zemqoradwa, vetina tkawa
ili gradwa kua) pomiwe i medicinsku vetinu:

otw ka atrik0. 'Epeid t mpauj m%n s%ma poiklaij bl-

baij, taj te qwuen prospiptosaij ka taj ndouen p troc%n
synistamnaij, pkeitai, ka pleonasmoj ka llefesi katapone-
tai, atrik0 txnh ej tpon tj kat2 fyxn uerapeaj tn pue-
sin to perisso, ka tn to lepontoj prsuesin potiuemnh p
to psan mn tn zw0n okonomontoj Ueo sygkex3rhtai.
Ita et ars medica data est. Cum enim corpus nostrum, utpote morbis ob-
noxium, variis incommodis, tum extrinsecus advenientibus, tum intrinsecus ab
alimentis proficiscientibus subjaceat, et modo redundantia, modo defectu af-
flictetur, ars medica pro exemplo medelae ejus, quae animo curando adhiben-
da sit, nobis a totius vitae nostrae moderatore Deo concessa est, cujus ductu
quod superfluum est rescinderetur, et quod deest, adjiceretur.
Bas. Reg. fus. 55, 2.397c; (M. 31.1044C).
Takva je dakle i medicinska vetina. Poto je nae telo izloe-
no razliitim bolestima koje dolaze spoqa ili iznutra ili zbog naina
ishrane, i trpi ili zbog izobiqa ili zbog oskudice, medicinska vetina,
kao uzor leewa due, za itav ivot Bog vladalac nam je dodelio da po-
mou we odstrawujemo ono to je suvino i dodajemo ono to nam nedo-
staje.

U ovome nizu u kome grki termin terapija oznaava razne vr-

ste leewa, rekli smo na poetku, on ima i znaewe lek za duu. Kao
primer gde se grki termin terapija koristi u znaewu lek za duu
Lempijev renik navodi svedoanstvo Atanasija Aleksandrijskog iz
wegovog spisa ivot svetog Antonija:

all' e mn atj hxarstei t^ Kyr@, toj d psxontaj pa-

reklei makrouymen, ka ednai, ti ote ato, ou' lwj nur3-

149
 pwn stn uerapea, ll2 mnon to Ueo to poiontoj, te ulei,
ka oj boletai. O o5n psxontej j uerapean dxonto ka toj
lgoyj to grontoj, manunontej ka ato m ligwren, makro-
uymen d mllon ka o uerapeymenoi d didskonto m t~ 'Antw-
n@ exaristen, ll2 t~ Ue~ mn~.
Sed semper gratis Domino actis, afflictis auctor erat ut bono essent ani-
mo, nossentque nec sibi nec cuiquam hominum inesse medendi facultatem,
sed soli Deo, qui, quo tempore quibusque libet, beneficia impertit. Quae verba
aegris medelae loco errant: qui senis eruditi sermonibus, ediscebant non ani-
mum despondere, sed alacriter potius tolerare, et qui curabantur, non Antonio,
sed Deo soli gratias agere.
Athanasius Alexandrinus, Vita Antonii, (M. 26.925A).
Nego se uvek molio Bogu, a one koji stradaju pozivao je na dugotrpe-
qivost i saznawe da lek za duu nije dat ni wemu niti kome od qudi,
ve samo Bogu koji moe da ini to hoe i onima kojima eli. Oni da-
kle koji stradaju da bi lek dobili i rei stareve uli, sami treba da
naue da rei preziru, a vie da budu trpeqivi. Oni pak koji su izleeni
treba da znaju da budu zahvalni ne Antoniju ve samome Bogu.

ini nam se da upravo navedeni tekst Atanasija Aleksandrij-

skog zahteva krai osvrt. Naime, grki termin terapija u ovome
kontekstu mogli bismo shvatiti i kao mo ili sposobnost isceqewa,
a ne samo u znaewu lek kako je u Lempijevom reniku naznaeno.
Uostalom i latinski prevod ovoga grkoga termina sa medendi facul-
tas upuuje na ovakvu mogunost. Da je naa pretpostavka utemeqena,
pokazuje i Origen. On, naime, u svojim besedama (omilijama) protiv
Jeremije, i sam koristi termin terapija u tome znaewu.

Toto d moi t proomion llektai di2 t ka toj proc0taj

oon enai atroj fyx%n, ka e prosdiatrbein poy o demenoi ue-
rapeaj O g2r xrean xoysin o giaontej atro, ll' o kak%j xon-
tej. =/Oper d p2sxoysin pr t%n kolstwj kamnntwn atro, toto
psxoysi ka o proctai ka o didskaloi p t%n o boylomnwn
uerapesuai.
Haec idcirco in prooemio diximus quia et prophetae medici quodammo-
do sunt animarum, et illuc semper ire jubenter ubi languentes sint: Non enim
necesse habent sani medicum, sed ii qui se male habent. Quod autem a deli-
ciosis aegrotantibus medici patiuntur, hoc sustinet prophetae ac magistri ab
his qui curari nolunt.
Origenes, Homiliae in Jer., p. 106.15; (M. 13.405A).
Ovo sam u uvodu rekao zato su samo proroci lekari dua jer uvek
borave kod onih koji potrebuju leka: Ne potrebuju zdravi lekara, ve bole-
sni. Ono to lekari podnose od nedisciplinovanih bolesnika, to
isto podnose proroci i uiteqi od onih koji nee da se lee.

U ovome tekstu upotrebqen je i drugi grki termin hrija u zna-

ewu potreba. Neto vie svedoanstava o ovome grkome terminu
i wegovoj upotrebi nai emo u tekstovima Novoga zaveta. Napokon,
grki termin terapija oznaava jednostavno brigu o nekome ili ne-

150
emu. Navodimo krai tekst iz dela Pedagog Klimenta Aleksandrij-
skog koji pokazuje da ovaj grki termin ima veoma iroku lepezu
znaewa:

Taj gynaiq d pxrh malssein t2j trxaj, ka nadesuai

tn kmhn etel%j pern tin lit par2 tn axna, cele uera-
pe synayqosaij ej klloj gn0sion t2j s3cronaj kmaj
Mulieribus autem crines mollire sufficit, et tenui aliqua fibula comam
juxta collum alligare frugaliter, simplici cultura pudicas comas in germanam
pulchritudinem alentibus.
Clem. paed. 3.11 (p. 271.11; M. 8. 637A).
ene mogu da omekavaju vlasi i nekom tankom nalom da paqivo
veu kosu uz vrat i tako jednostavnom negom odgajaju kosu u wenoj pri-
rodnoj lepoti.

Ovaj primer je zanimqiv jer pokazuje da grki termin terapija,

kako smo ve rekli, ukazuje na znaewa koja se odnose na pojave iz
svakodnevnog ivota.
Kakva je uestalost grkih termina terapija i hrija u tekstovi-
ma Novoga zaveta i u kojim se sve znaewima koriste, videemo u
daqoj raspravi. (Tekstove na grkom i latinskom jeziku dajemo pre-
ma izdawu: NOVUM TESTAMENTUM graece et latine apparatu critico
instructum edidit Augustinus Merk S., edition sexta, Romae, 1948. A srp-
ski prevod prema izdawu: Sveto pismo, Novi zavjet Gospoda naeg
Isusa Hrista, Prevod Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravo-
slavne crkve, 2000).

Tj ra stn pistj okonmoj crnimoj, n katast0sei

Krioj p tj uerapeaj ato, to didnai n kair~ sitomtrion;
Quis, putas, est fidelis dispensator et prudens, quem constituit dominus
supra familiam suam, ut det illis in tempore tritici mensuram?
Ko je, dakle, taj vjerni i mudri upraviteq, kojega e postaviti go-
spodar nad eqadi svojom da im daje obrok na vrijeme? (Lk 12.42).

Tj ra stn pistj doloj ka crnimoj n katsthsen

Krioj p tj oketeaj ato to donai atoj tn trocn n ka-
ir~;
Quis, putas, est fidelis servus et prudens, quem constituit dominus suus
super familiam suam ut det illis cibum in tempore?
Ko je, dakle, taj vjerni i mudri upraviteq, koga postavi gospodar
wegov nad svojim domaima da im daje hranu na vrijeme? (Mt 24.45).

Mrua Mrua, merimn8j ka uorybzh per poll, lgwn d

stn xrea nj.
Martha, Martha, sollicita es et turbaris erga plurima. Porro unum est ne-
cessarium.
Marta, Marta, brine se i uznemirava za mnogo, a samo je jedno
potrebno. (Lk 10.42).

151
 M o5n moiwute atoj oden g2r patr m%n ?n xrean xe-
te pr to mj atsai atn.
Nolite ergo assimilari eis, scit enim Pater vester quid opus sit vobis, an-
tequam petatis eum.
Ne budite dakle slini wima; jer zna Otac va ta vam treba
prije no to zaitete od Wega. (Mt 6.8).

d kosaj epen o xrean xoysin o sxontej atro all'

o kak%j xontej.
At Jesus audiens ait: Non est opus valentibus medicus, sed male haben-
tibus.
A Isus uvi ree im: Ne trebaju zdravi qekara nego bolesni. (Mt
9.12).

ka n tij mn ep ti, rete ti Krioj at%n xrean xei

euj d postele atoj.
et si quis vobis aliquid dixerit, dicite quia Dominus his opus habet et
confestim dimittet eos.
I ako vam ko ree to, kaite da oni trebaju Gospodu; i odmah e
ih poslati. (Mt 21.3).

o dnatai d cualmj epen t xeir xrean soy ok xw,

plin kecal toj posn xrean m%n ok xw.
Non potest autem oculus dicere manui: Opera tua non indigeo; aut ite-
rim caput pedibus: Non estis mihi necessarii.
A oko ne moe rei ruci: ne treba mi; ili opet glava nogama: ne
trebate mi. (1 Kor 12.21).

ka g2r celontej enai didskaloi di2 tn xrnon, plin xre-

an xete to didskein mj tina t2 stoixea tj rxj t%n logwn
to Ueo, ka gegnate xrean xontej glaktoj, ka o sterej tro-
cj.
Etenim cum deberetis magistri esse propter tempus, rursum indigetis ut
vos doceamini quae sint elementa exordii sermonum Dei, et facti estis quibus
lacte opus sit non solido cibo.
Jer vi koji bi po godinama trebalo da ste uiteqi, opet treba da
se uite poetnim osnovama rei Boijih; i takvi postadoste da vam
treba mlijeko, a ne jaka hrana. (Jev 5.12).

d 'Iwnnhj diek3lyen atn lgwn g xrean xw p so

baptisunai, ka s rx prj m.
Johannes autem prohibebat eum dicens: Ego a te debeo baptizari, et tu
venis ad me?
A Jovan mu brawae govorei: Ti treba mene da krsti, a ti li do-
lazi meni? (Mt. 3.14).

152
 leloymnoj ok xei xrean e m toj pdaj nfasuai, ll'
stn kauarj loj.
Qui lotus est, non indiget nisi ut pedes lavet, sed est mundus totus.
Okupani nema potrebe ta da pere osim nogu, jer je sav ist. (Jn
13.10).

ka ti o xrean exen na tij martyr0s per to anur3poy

atj g2r gnwsken t n n t~ nur3p@.
et quia opus ei non erat ut quis testimonium perhiberet de nomine; ipse
enim sciebat quid esset in homine.
I ne trebae da mu ko svjedoi za ovjeka; jer sam znadijae ta
bjee u ovjeka. (Jn 2.25).

ato gin3skete ti taj xreaij moy ka toj o5sin met mo

perthsan a xerej a6tai.
sicut ipsi scitis quoniam ad ea, quae mihi opus erant et his, qui mecum
sunt, ministraverunt manus istae.
Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili poslu-
ie ove ruke moje. (Dap 20.34).

t lpdi xarontej, t ulfei ypomnontej, t proseix proskar-

terontej, taj xreaij t%n gwn koinwnontej, tn ciloqenan di3-
kontej.
spe gaudentes, in tribulatione patientes, orationi instantes, necessitatibus
sanctorum communicantes, hospitalitatem sectantes.
Budite u nadi radosni, u nevoqi trpeqivi, u molitvi postojani.
Pomaite svetima u potrebama; budite gostoqubivi. (Rim 12.1213).

'Anagkaon d ghsmhn 'Epacrditon tn delcn ka stergn

ka systrati3thn moy, m%n d pstolon ka leitoyrgn tj xreaj
moy, pmfai prj mj.
Necessarium autem existimavi Epaphroditum fratrem et cooperatorem et
commilitonem meum, vestrum autem apostolum, et ministrum necessitatis
meae, mittere ad vos.
Smatrao sam pak za neophodno da poaqem k vama Epafrodita,
brata i satrudnika i saborca mojega, a koga ste vi poslali da mi se nae
za moje potrebe. (Fil 2.25).

d Uej moy plhr3sei psan xrean m%n kat2 t plotoj

ato n dq n Xrist~ 'Ihso.
Deus autem meus impleat omne desiderium vestrum secundum divitias
suas in gloria in Christo Jesu.
A Bog moj ispunie svaku potrebu vau po bogatstvu svojem u slavi,
u Hristu Isusu. (Fil 4.19).

ka lgei aytoj odpote ngnwte t pohsen Dayd. te xrean

sxen ka penasen atj ka o met ato.

153
 Et ait illis: Numquam legistis quid fecerit David, quando necessitatem
habuit et esuriit ipse et qui cum eo erant?
A on im ree: Niste li nikad itali ta uini David kad bi u ne-
voqi i ogladwe on i oni to bijahu s wim? (Mk 2.25).

j d' n x tn bon to ksmoy ka uewr tn delcn ato

xrean xonta ka kles t2 splgxa ato p ato, p%j gph
to Ueo mnei n at~.
Qui habuerit substantiam huius mundi et viderit fratrem suum necessita-
tem habere et clauserit viscera sua ab eo, quomodo caritas Dei manet in eo?
A koji ima bogatstva ovoga svijeta, i vidi brata svojega u nevoqi,
i zatvori srce svoje od wega, kako onda qubav Boija boravi u wemu? (1
Jn 3.17).

piskfasue d, delco, ndraj q m%n martyroymnoyj pt2

pl0reij pnematoj ka socaj, oj katast0somen p tj xreaj ta-
thj
Considerate ergo, fratres, viros ex vobis boni testimonii septem plenos
Spiritu sancto et sapientia, quos constituamus super hoc opus.
Potraite, dakle, brao, izmeu vas sedam osvjedoenih qudi, pu-
nih Duha Svetoga i mudrosti, koje emo postaviti na ovu slubu. (Dap
6.3).

Da zakquimo. Iz gorwih primera, tekstova iz novozavetnih

spisa i dela Svetih otaca, videli smo koja sve znaewa imaju grki
termini terapija i hrija. iroka lepeza znaewa, pre svega za ter-
min terapija, pokazuje nam da je u srpskom jeziku ovaj termin bio
poznat gotovo samo u jednome od svojih brojnih znaewa leewe. A
sa druge strane, termin hrija, premda oznaava jednu poznatu besed-
niku vebu i stoji u osnovi eseja i rasprave, nije poznat u srp-
skom jeziku. Videli smo, takoe, da se u nekim primerima, naroito
u novozavetnim spisima, ovi termini naporedo javqaju. S druge
strane, na kraju ove nae rasprave, naveli smo tekstualne potvrde
iz novozavetnih spisa da pokaemo kako se u wima grki termin
hrija (xrea chria) javqa samo u svojim osnovnim znaewima po-
treba, sluba, nuda. Koje su i kakve razlike u znaewima i upo-
trebi ovih dvaju termina u srpskom jeziku terapija i hrija ve-
rujemo da su uporednom analizom gore navedenih tekstualnih odeqa-
ka sada jasnije.

IZVORI I LITERATURA

M. Carrez F. Morel, Dictionnaire grec-franais du Nouveau Testament, 4e diti-

on revue et corige, LABOR ET FIDES / SOCIT BIBLIQUE FRANAI-
SE, GENVE PIERRFITTE, 1989.
A Patristic Greek Lexicon, edited by G. W. H. Lampe, D. D., Oxford University
Press, 1989 (1961).

154
Grko-srpski renik Novog zaveta, priredio Radomir V. Popovi, Beograd,
2002.
Patrologia Graeca.

Vojislav Jeli

THERAPEIA AND CHRIA

Summary

The discussion is dedicated to the short history of the two Greek terms thera-
peia and chria. The analysis of the texts from the scriptures of the Holy Fathers and
from The New Testament established that the mentioned terms are significant to
view different problems in the field of religion and rhetorics. The spectrum of mea-
nings for the Greek term therapeia shows us that its appearance in the Serbian lan-
guage is both morphologically and semasiologically too simplified. On the other
hand, the Greek term chria, which has a significant role in the rhetorics of the anti-
quity and modern age, is not known in the Serbian language, not even in its basic
meanings.

155
PRVA ISTRAIVAWA
RESEARCH DEBUTS
 UDC 821.14'06-1.09 Kavafis K.

Anna Lcu

ISTORI I MIF V STIHOTVORENII

K. KAVAFISA KONI AHILLA"

APSTRAKT: Autor ispituje pesmu Ahilejevi kowi" klasinog pesnika

savremene Grke Konstantina Kavafija (18631933), ija poezija predstavqa
specifinu realizaciju istorijskog i mitolokog materijala. Pesma se odnosi
na posledwu, desetu godinu Trojanskog rata i Homerovu Ilijadu.
KQUNE REI: Ahilej, Agamemnon, Briseida, Patroklo, Hektor, Homer,
Ilijada, mitologija.

Stihotvorenie Koni Ahilla" (Ta loga toy Axillwj, 1896,

1897) otnosits k tomu periodu tvorestva Kavafisa, kogda ego osno-
vne vzgld i mirovozzrenie v celom ue sloilis. Novm v
tvorestve pota v 90-e god HH veka bla realizaci istorie-
skogo i mifologieskogo materiala, nakoplennogo ranee, to i otra-
zilos v stihotvorenii Koni Ahilla".
V osnove stihotvoreni leat sobti, proizoedie na des-
t god tronsko von. Soglasno mifu, vo vrem odno iz bitv
Ahill vzl v plen prekrasnuy Briseidu, odnako plenenn ee kra-
soto Agamemnon, stovi vo glave greeskogo voska, otnl u
Ahilla devuku. Razgnevann Ahill za to otkazals uastvovat v
bitvah s troncami. Aheskoe vosko neset ogromne poteri, i Aga-
memnon obeaet vernut Ahillu Briseidu i dat emu v en odnu
iz svoih doere, li b zaruits podderko velikogo gero.
No i to ne podkupaet estolybivogo Ahilla, i li to, to tro-
nc podoli k aheskomu vosku slikom blizko i smogli se
odin iz ih korable, vnudaet ego razreit svoemu drugu i bliz-
komu rodstvenniku Patroklu, oblaivis v ego dospehi i vzv ego
bessmertnh kone, vstupit v bo s troncami. Vo vrem bitv
Patrokl pogibaet ot ruki Gektora.
Odnako dl Kavafisa vs ta cepoka sobti okazvaets ne-
vano: naprotiv, na perv plan dl nego vhodit ne istori

159
(zdes m upotreblem to slovo v smsle 'story', t.e. 'povestvovanie
o kakih-libo sobtih'), a situaci. Dl pota samocennm oka-
zvaets stop-kadr" v bitve: na okruayih Patrokla voinov ne
obraaets rovnm setom nikakogo vnimani, sozdaets vpeatle-
nie, to teenie zemnogo vremeni priostanovleno na tot srok, poka
m budet itat stihotvorenie. Podobna fragmentarnost prisut-
stvuet i v tekste Iliad" Gomera, odnako tam, blagodar vklyen-
nosti togo passaa v kontekst, ego otrvonost i kadrovost" ne
predstavlets nam stol rko. Kavafis e soznatelno vbiraet
dann pizod, otkrovenno vrva ego iz povestvovani. V ob-
raenii greeskogo pota k otdelnm situacim-kadram m sklonn
videt tendenciy, otrazivuys v tvorestve pisatele i potov
HH veka v celom i u modernistov v astnosti.
Stihotvorenie Koni Ahilla" sostoit iz dvuh strof, po odin-
nadcat strok v kado. Kada iz dvuh strof otveaet za svo regi-
str v pervo re idet o sobtih, proishodih na zemle, i
zdes centrom vlets pogibi Patrokl, obraayi na seb
vzor i mocii bessmertnh kone. Vo vtoro strofe m pereno-
sims v verhni registr, i zdes glavne uastniki te e same
bessmertne koni i olimpiskie bogi. Svzuyee zveno medu
timi dvum mirami bessmertne blagorodne koni, sami bogi
otsutstvuyt v mire lyde, a lydi ne povlyts v mire bogov. Ko-
ni e v indoevropesko mifologii zanimali osoboe mesto, koto-
roe obsnets ih vano roly v hozstvenno i voenno izni
indoevropecev, potomu ih mesto sredi lyde vpolne opravdano.
to kasaets ih prebvani sredi bogov, to ono svzano s tem, kak
drevnie izobraali verhovnogo boga. Obim dl indoevropeskih
narodov vlets obraz boga solnca ili verhovnogo boga na kole-
snice, zaprenno konmi1. V tom smsle greeska mifologi
ne vlets isklyeniem.
Krome togo, v indoevropesko mifologii kon asto vstupa-
et v roli mediatora medu vsim mirom i nizim, mirom ivh
i mirom mertvh. Primerom mogut sluit kentavr, polulydi-po-
lukoni, v kotorh soetanie eloveeskogo i ivotnogo naal tesno
svzano s naalom boestvennm. to vraeno ne tolko na urov-
ne ih fantastieski smeanno vnenosti, no take i v tom, to,
vls obladatelmi eloveeskih otricatelnh pristrasti (Vsled-
stvie strasti kentavrov k vinu, ih vklyali v svitu Dionisa"2) i
budui smertnmi, nekotore iz nih (naprimer, Hiron) bli nade-
len poistine boestvenno mudrosty.
K tomu arhaieskomu predstavleniy o konh sleduet dobavit
i tot fakt, to koni Ahilla bli volebnmi: oni bli nadelen
darom rei i bessmertiem.

1 Mif narodov mira. nciklopedi v 2-h tomah. T. 2. / Gl. red. S. A. Tokarev.

Rossiska nciklopedi, 1994. S. 666.
2 Kratki slovar mifologii i drevnoste. / Sost. M. Kor Kaluga: Zolota
alle, 1993 S. 97.

160
 V tom, kak Kavafis delit svoe stihotvorenie, prosleivaets
gomerovska logika v pome drevnego avtora mir bogov suestvuet
parallelno miru lyde, bitv idut neposredstvenno na zemle me-
du ahecami i troncami, i odnovremenno medu sobo sraayts
bogi. Takim obrazom, strukturno Kavafis ostaets v ramkah mifo-
logieskogo mleni, no dl nego to li ramki, ih on za-
polnet po-svoemu.
Interesno to, kak Kavafis obgrvaet i pereigrvaet syet,
vzt iz Iliad" Gomera, na svo lad. Vo-pervh, vnimanie
privlekaet nazvanie. Kogda, prolistva soderanie sobrani so-
ineni Kavafisa, sluano zameae nazvanie Koni Ahilla",
srazu voznikaet vpeatlenie, to v tom stihotvorenii re obza-
telno podet o samom greeskom geroe. Odnako im Ahilla upomi-
naets li odnad, pri tom ego im, kak i v nazvanii, stoit v
forme roditelnogo padea:

Arxisan t'loga na klane toy Axillwj

Slez ne sderali koni groznogo Ahilla3

Takim obrazom, Ahill kak takovo, ego harakter, proishode-

nie, geroizm, othodit na vtoro plan. Ego prisutstvie v tekste nu-
no li dl atribucii bessmertnh kone.
Nemnogo bolee zametnoe poloenie zanimaet v stihotvorenii
drug Ahilla Patrokl. Ego im take v tekste zvuit dvad, i take
v odnom i tom e padee: na tot raz v vinitelnom. Odnako sama
ta padena forma predpolagaet nekotoroe uastie togo, e im
stoit v vinitelnom padee v destvii, hot b i v passive. Tak,
perv raz Patrokl okazvaets v roli obekta, na kotor napra-
vlen vzgld bessmertnh kone:

Ton Ptroklo san edan skotwmno []

Kogda oni uvideli ubitogo Patrokla
Vtoro raz ti e koni oplakivayt molodogo voina:
[] kai urhnosan
ton Ptroklo poy enoi3uane fyxo acanismno []
[] oni rdali
nad Patroklom, kotorogo uvideli beziznennm unitoennm []

I v pervom, i vo vtorom kontekstah figuriruyt glagol so

znaeniem ubivat", priem v ih upotreblenii nablydaets inte-
resna zakonomernost. Snaala Kavafis ispolzoval otnositelno
privn i asto upotreblem v sovremennom greeskom zke
glagol skot3nw (ubivay). Dalee on zamenet tot glagol glagolom
acanzw (unitoay). Koneno, pot pribegaet k to rokirovke s
cely izbeat tavtologii, odnako znaimo zdes vlets i ti-

3 Zd. i dalee, krome specialno ogovorennh sluaev, perevod vpolnen

mno.

161
mologi oboih slov. Glagol skot3nw vlets odnokorennm so
slovami skotdi (temnota) i skoteinj (temn), takim obrazom,
to slovo znait ne prosto 'ubivat', a 'delat temnm', ime v vidu
'sozdavat temnotu pered glazami pogibego'. Shoim po znaeniy
vlets i glagol acanzw: on obrazovan putem prisoedineni otri-
catelno pristavki 'a-' k korny -can-, kotor oboznaaet to-to,
to mono videt. Odnokorennmi so slovom acanzw vlyts
slova canerj (vn, oevidn), caner3nw (pokazvat, obnaru-
ivat) i acan0j (nevidim, nezrim) i acneia (nevidimost,
nezametnost). V greeskom zke u glagola skot3nw est i drugie
sinonim (naprimer, dolocon3 i conew), odnako Kavafis vbi-
raet imenno te, v kotorh ide smerti peredaets erez idey pere-
hoda iz mira svetlogo (izni) v mir temnogo (smerti).
Kogda m itaem glagol skot3nw v pervo stroke stihotvore-
ni, m ne obraaem srazu vnimani na ego timologiy: temna"
storona proishodeni togo glagola perekrvaets ego prmm zna-
eniem v sovremennom zke. No Kavafis doroit timologiesko
informacie i potomu, govor o smerti Patrokla vtoro raz, upo-
treblet bolee redki glagol, priem vdelet ego, zaklya ego v
tire. M ostanavlivaems, zadumvaems, raskladvaem slovo na
sostavne asti, probegaem vverh glazami na sem stroek, i togda
istinn smsl glagola skot3nw raskrvaets re i polne. Mir
tene, v kotor uhodit Patrokl to mir tm i haosa, to svoe-
go roda Nito, kuda rano ili pozdno popadayt vse smertne:

Ton Ptroklo poy enoi3uane fyxo []

[] eij to meglo Tpote epistramno ap' thn zw0.
nad Patroklom, kotorogo uvideli beziznennm []
[] v velikoe Nito vozvraennm iz izni

V tekste stihotvoreni Nito vdeleno ne tolko pri pomoi

upomnuth ve glagolov, no i isto zritelnm sposobom: slovo
Nito piets s zaglavno bukv.
Simptomatina take i sama glagolna forma: v oboih slu-
ah glagol upotreblen v forme stradatelnogo priasti pro-
edego vremeni. ti grammatieskie form napravlen na sozda-
nie opredlennogo tffekta: takim obrazom poderkivaets nevozmo-
nost personae destvovat, ih nesposobnost izmenit real-
nost. Oni vstupayt v roli skoree predmetov ili vleni, na ko-
tore mono smotret, y izn mono analizirovat, a inogda
dae i kritikovat. V svoy oered itatel ispolnet, po suti,
boestvennuy rol rol nablydatel.
V tekste stihotvoreni detel ne viden, on prisutstvuet tol-
ko erez fakt svoego deni: neizvestn kto-to ubivaet lybimogo
druga Ahilla. Koneno, m, budui znakommi s tekstom pom Go-
mera, znaem, to tim kem-to bl Gektor, odnako v tekste to nikak
ne otraeno.

162
 ffekt, kotorogo dostigaet Kavafis, krane neoidanen: sam
detel predstavlets nevanm, ego figura ne stoit naego ita-
telskogo vnimani, kak, sobstvenno, naego vnimani ne zaslui-
vayt ni Ahill, ni Patrokl. Ob tom svidetelstvuet ne tolko sti-
listika upotrebleni stradatelnh priasti, no i kompozici
stihotvoreni: tolko blagodar naemu znaniy teksta pom Go-
mera m ponimaem situacionn kontekst re idet o bitve
ahecev s troncami, o tom momente bitv, kogda Gektor nanes Pa-
troklu smerteln udar. V stihotvorenii voobe umalivaets ob
tih sobtih, tekst nainaets s opisani togo momenta, kogda Pa-
trokl ue umer:

Ton Ptroklo san edan skotwmno

Kogda oni uvideli ubitogo Patrokla

Smert zdes vana tolko kak svoeobrazn katalizator dl

vraeni filosofskih razmleni pota. Takim obrazom, na
perv plan, perekrva mifologieskuy liniy, vhodt miro-
vozzreneskie i filosofskie vzgld Kavafisa.
Pri protenii stihotvoreni Koni Ahilla" voznikaet vpea-
tlenie, to Kavafis berets opisat moment smerti personaa. Na
to mono uvidet rd ukazani. Tak, tu msl poderkivaet sama
syetna scena: m vidim tolko to umerego gero, rdom s nim
stot govorie bessmertne koni Ahilla. Odnako vpeatlenie to-
go, to gero pogibaet u nas na glazah, usilivaets, kogda m zame-
aem, kak bstro menyts slova, kotormi pot opisvaet Patro-
kla. Snaala dayts ego priiznenne harakteristiki:

Ton Ptroklo san edan skotwmno,

Poy 0tan tso andreoj, kai dynatj, kai noj []
Kogda oni uvideli ubitogo Patrokla,
Kotor bl tak hrabr, silen i molod []

No ue erez est stroek vse pitet preobraayts:

[] kai urinosan
ton Ptroklo poy enoi3uan fyxo acanismno
mia srka t3ra potap0 to pnema toy xamno
anyperspisto xwrj pno0 []
[]oni rdali
nad Patroklom, kotorogo uvideli beziznennm
unitoennm
niton trup teper ego duh poternn
[Patrokl] bezzaiten bez dhani []

Menets ne prosto nabor harakteristik, na samom dele men-

ets i predmet opisani: vo vtorom sluae opisanie otnosits ne k
eloveku, a k trupu.
Passivnost eloveka, bud to elovek ue umeri ili ee
ivui, otraena vo vtoro strofe stihotvoreni v slovah Zevsa:

163
 Ti gyreat' eke xmoy
sthn ulia anurwpthta poy enai to pagnion thj moraj.
to v iete tam vnizu
Sredi alkogo eloveestva, kotoroe vlets igruko sudb.

Zevs prmo nazvaet lyde igrukami v rukah sudb, zabva

pri tom, to i sami bogi igruki Mor. Ves eloveeski rod
predstavlets emu alkim, i to samoe interesnoe isklyeni
bt ne moet: dl oboznaeni mira lyde ispolzovano slovo
'anurwpthta' (eloveestvo), obladayee konnotacie naibole-
go obobeni. Dae to, to Patrokl bl geroem, v glazah boga ne
vdelet ego iz rda prosth smertnh.
Otsutstvie znaimosti eloveesko izni prosleivaets i v
reakcii Zevsa na smert Patrokla: bog opealils pri vide slez
bessmertnh kone, ego rasstroil tot fakt, to lydi ne sposobn
po dostoinstvu ocenit ego dar (v dannom stihotvorenii re idet
o podarennh na svadbu Peley i Fetide bessmertnh konh), ne
sposobn vesti seb tak, tob ne razruat blagie namereni bo-
gov:
Ta dkrya ede o Zej twn auantwn
algwn kai lyp0uh.
Uvidel Zevs slez bessmertnh
kone i opealils.

Blizost stihotvoreni Koni Ahilla" k drevnegreeskomu ori-

ginalu pom Gomera Iliada" vpolne tipin priem dl tvor-
estva Kavafisa, takim e tipinm dl nego vlets i vvedenie
triha, kazalos b nezametnogo, kotor otkrvaet v izvestnom
materiale neoidanne, kavafisovskie storon videni. Final-
ne stroki nesut glavnuy test smslovo nagruzki, oni pripod-
nimayt zanaves inoskazatelnosti nad zamslom pota, soobayt
rakurs pereosmsleni antinogo syeta"4:

Omwj ta dkra twn

gia toy uantoy thn pantotein0
thn symcorn exnane ta dyo ta z3a ta eygen0.
I vse e slez
nad venm zlom smerti
lili ti dva blagorodnh ivotnh.

Takim obrazom, medu tekstom Kavafisa i Gomera mono na-

blydat ogromnoe mirovozzreneskoe rashodenie: koni iz pom
Gomera obladayt li bessmertiem i darom rei; koni iz stihotvo-
reni Kavafisa take nadelen sposobnosty plakat i soperei-

4 Ilinska S. B. Konstantinos Kavafis. Na puti k realizmu v pozii HH veka.

M.: Nauka, 1984. S. 71.

164
vat. V tom, po slovam pota rubea HHHH vekov, zaklyeno ih
blagorodstvo.
V issledovanih tvorestva Kavafisa mono zametit tenden-
ciy sootnosit ego poziy s ego biografie. rkim primerom mo-
et sluit citatu iz monografii S. B. Ilinsko Konstantinos
Kavafis. Na puti k realizmu v pozii HH veka": V naale 20-h
godov Kavafisa postigayt nove semene utrat. Uhodt iz i-
zniego brat Pavlos (1920) i Don (1023), pot ostaets sovsem
odin. Ee v konce 10-h godov v stihotvorenii S devti (1917
1918)" Kavafis zapeatlel odolevayee ego uvstvo odinoestva v
odinokom domu", priinyie bol vospominani o neuznavaemh
nne mestah, gde prola ego ynost"5
Hot v stihotvorenih Kavafisa redko vstreaets mestoime-
nie '' ili voobe ukazanie na povestvovatel, tem ne menee, svz
medu tvorestvom greeskogo pota i ego izny prosleivaets
dostatono etko. V stihotvorenii 'Koni Ahilla' poslednie dve
stroki mono interpretirovat kak vraenie potom ego vzgldov
na okruayuy realnost to svoeobraznoe vraenie sopere-
ivani pota straduemu eloveestvu.
elovek smerten, i tim on, po suti, rasstraivaet bogov, on ne
sposoben v polno mere dostavit im radost (to vlets v ce-
lom ego prmo obzannosty), poskolku faktom svoe neminue-
mo smerti, bud to smert ot starosti ili geroieska smert vo
vrem bitv, on naruaet ih spokostvie i blaenstvo. tot mo-
tiv, motiv nesostotelnosti" eloveka, stanovits odnim iz va-
nh motivov tvorestva Konstantinosa Kavafisa.

Anna Liatsu

HISTORY AND MYTH IN K. KAVAFY'S POEM

THE HORSES OF ACHILLES"

Summary

The author analyzes the poem The Horses of Achilles" of modern Greek
poet Konstantine Kavafy (18631933), concentrating her attention on historical
and mythological aspect, comparing Kavafy's poem with Homer's Iliad. Her styli-
stic analyses follow important poetical similarities and differences between Ho-
mer's and Kavafy's Weltanschauung.

5 Tam e, S. 190.

165
KRITIKE I PRIKAZI
REVIEWS
 UDC 008(38)(049.3)
930.85(38)(049.3)

AN OUTSTANDING AND STIMULATING BOOK

PAUL A. CARTLEDGE, Spartan Reflections, Berkeley/Los Angeles:

University of California Press, London: Duckworth, 2001. Pp. XII+276.

Paul Cartledge is an eminent scholar who has been dealing with research of
Ancient Greek history for a few decades with a special accent on the history of
Ancient Sparta. The result of his scholarly efforts is presented in excellent mono-
graphs on Sparta (Sparta and Lakonia: A Regional History 1300 to 362 BC, Lon-
don 1979, reprinted with addenda 2002; Agesilaos and the Crisis of Sparta, London
1987), as well as on Greek history in general (his The Greeks: A Portrait of Self
and Others, Oxford 1993, second edition 2002, may serve as a useful introduction
to the study of Greeks' attitudes towards themselves and the world that surrounded
them).*
Spartan Reflections is a selection of Paul Cartledge's Spartan papers and ar-
ticles written and published in a range of approximately two and a half decades
(19772001). The collection includes 13 papers, concentrating on the Archaic and
the Classical periods, of which two previously unpublished Spartan Kingship:
Doubly Odd?" (pp. 5567), and The Mirage of Lykourgan Sparta: Some Brazen
Reflections" (pp. 169184) and one originally published in Italian as La nasci-
ta degli opliti e l'organizzazione militare The Birth of the Hoplite: Sparta's
Contribution to Early Greek Military Organization" (pp. 153166). This last paper
presents a replacement for Cartledge's article published in 1977 (Hoplites and He-
roes, Sparta's Contribution to the Technique of Ancient Warfare, JHS 97, 1127).
Thus, a question could be raised why and to whom this collection, in which
approximately three quarters of papers were republished, was necessary. To find
the answer to the question, it should be taken into account that a number of papers
were previously published in not easily accessible periodicals and publications, and
in this way they are gathered in one place, which is always an advantage when
they are used. The second, and no less of a novelty, is that the author wrote new
introductions for all the papers, as well as added and revised notes with up-to-date
bibliography. Thus, in one place and in a new light, all those interested in Sparta-
nology have gained a sort of the best of" Cartledge's Opera Minora.
Material published in the book is gathered in three larger parts: Polity, Poli-
tics and Political Thought (pp. 775), Society, Economy and Warfare (pp. 77
166), and The Mirage Re-Viewed (pp. 167191). Following are endnotes for each

* Cf. Ksenija Maricki Gadjanski's review on this book in Zbornik za klasine studije 2
(2000) 213214.

169
of the papers, a comprehensive and a useful updated bibliography (pp. 231263),
and detailed indices (pp. 264276). The papers deal with many important and pro-
voking issues of Spartan political, social and economic history: city and territory,
military organisation, literacy, pederasty, position of women in society, etc. A great
number of topics and raised issues make me concentrate in this review only on tho-
se papers, which I found most interesting and most provoking.
After general introduction of an intriguing title 'Sparta-Watching' (pp. 35),
what follows is one of the most significant papers in this collection: 'City and Cho-
ra in Sparta: Archaic to Hellenistic' (pp. 920; 19394). Cartledge starts from
the famous judgment of Thucydides that it is wrong to draw a conclusion about
one's power based on one's appearance (Thuc. I 10, the comparison between
Athens and Sparta based on public buildings and appearance of these cities) and
tries to answer the question why for such a long time, which archaeology also con-
firms, the city of Sparta remained organized like the oldest towns of Hellas just
a group of villages without a clear city plan. Reasons for this continuity and a
unique conservatism the author finds (pp. 14ff.), more in the political, and less in
the cultural and economic spheres. With Lakedaimonians one should always keep
in mind the power of tradition and the fact that they overrated their own history.
On the other hand, the city of Sparta was raised as a kind of an armed camp on
constant military alert", as seen by Cartledge (p. 15), not because of an outside
danger (numerous Perioikic who dwelt round about" towns served as the first line
of defence from the outside attack), but because of the enemy inside Helots. If
we add the arrangement of villages which Sparta consists of, where the fifth vil-
lage of Sparta", Amyklai, is separated from the other four (Pitana, Limnai, Mesoa,
Kynosoura) by several kilometres, as well as existence of important sanctuaries on
the borders around Sparta (thus in e.g. the sanctuary Amyklaion, in the mentioned
Amyklai, there was the most important Spartan national festival), we can get close
to the explanation why the largest state in the Greek world (8,000 km2) did not ha-
ve an urban centre like the other Greek poleis.
In the paper The Peculiar Position of Sparta in the Development of the Gre-
ek City-State" (pp. 2138) Cartledge analyses what is so special, and unique to
the development of the polis of Lakedaimon, which was not characteristic for other
Greek states. He (pp. 25ff.) defines the Spartan state as a polis and tries to answer
when and how and why the establishment of polis had happened. In relation to that,
he gives a modern interpretation of the so called Great Rhetra, unique by the signi-
ficance of the documents for the early Spartan history, as well as the answer to the
question how Sparta, unlike other Peloponnesian states, and some other Archaic
Greek City-States, avoided the establishment of tyranny.
The paper Literacy in Spartan Oligarchy" (pp. 3954) has an aim to inve-
stigate the role of education in the life of the community. It is evident that the
simplicity of alphabet made an average Spartan man and Spartan woman gain basic
knowledge of reading and writing, but some larger and wider education could only
be available to the persons on the highest position in the state. Analysing ancient
literary evidence, Cartledge assumes (mostly speculative assumption) what degree
of knowledge and education was available to the kings, other military commanders,
ephors, gerontes, ambassadors, common Spartan men and women
The paper Spartan Kingship: Doubly Odd? (pp. 5567) represents a modern
approach to the old problem on Lakedaimonian kingship. The author focuses on
two powerful kings whose careers are well known to us the Agiads' Kleomenes
I (c. 520490) and the Eurypontids' Agesilaos II (c. 400360). To the eternal"
question if the Spartan kings were indeed the real kings, Cartledge emphasizes that
a king in Sparta was a king in a larger degree than an elected Athenian magistrate,

170
also called the king" (basileus). He concludes that, although Spartan kings had mi-
nor authority at home, in a war their authority became real and much bigger, so-
mething like Roman imperium, which implied having the right to life and death,
even over Spartan citizens.
Comparatively Equal: A Spartan Approach" (pp. 6875) is a paper where
the author analyses important terms like isokratia, isonomia, isotimia, homoiots,
comparing Athens and Sparta. He concludes that while an Athenian was first a citi-
zen, and then a warrior, a Spartan was first a warrior and then a citizen. Frequent
comparisons between Athens and Sparta can sometimes be an impediment. Altho-
ugh Athens was by far the best-documented state of Ancient Greece, the largest
part of Greece was not Athens. Perhaps because of that, one should whenever it is
possible, restrain from the comparison of these two most famous states of the
Greek world (for modern approach to this problem, cf. papers from R. Brock & S.
Hodkinson (edd.), Alternatives to Athens. Varieties of Political Organization and
Community in Ancient Greece, Oxford 2000).
The Politics of Spartan Pederasty" (pp. 91105) is a rather speculative pa-
per, by the author's acknowledgement. Nevertheless, Cartledge raises the question
of veracity of testimonies and concludes that of all the sources only Attic Comedy
and Plato talk explicitly about this phenomenon. Reasons for this phenomenon
should, naturally, be looked up in the unique system of public education of Spartan
youth (agge), and in common messes (syssitiai).
The paper Spartan Wives: Liberation or Licence" (pp. 106126) investiga-
tes the position of women in the Spartan society and raises the question of what
degree of freedom Spartan women enjoyed, especially if we have in mind a number
of anecdotes which label Lakedaimonians as those who are ruled by women"
gunaikokratoumenoi (cf. also now Sarah B. Pomeroy, Spartan Women, Oxford
2002, the first full-length study of the subject).
In the end, with all the praises for the outstanding and stimulating book
which will set markers for the future research, I will, however, make a small re-
mark considering the choice of material: although the author's intention to put the
accent on internal history of Sparta was obvious, it is a pity that one, in my opi-
nion, of Cartledge's most interesting articles was omitted, the one which deals with
special connections of Sparta with Samos (Sparta and Samos: A Special Relation-
ship?" CQ 32, 1982, 243265), since the international connections had been, for
centuries, an important and inevitable part of Spartan history and politics.

Mirko Obradovi

UDC 355.48(=163.3)-03/-00"(049.3)

MACEDONIAN ARMY IN HELLENISTIC EPOCH

M. B. HATZOPOULOS, L'organisation de l'arme macdonienne

sous les Antigonides. Problmes anciens et documents nouveaux
(MELETHMATA, 30), Athnes, Centre de Recherches de l'Antiquit
grecque et romaine/Paris: Diffusion de Boccard, 2001. Pp. 196 + XX Pls.

Within the productive research Meletemata series of the Athens Research

Centre for Greek and Roman Antiquity (K.E.P.A.), a useful study appeared on Anti-

171
gonids' army by Miltiades B. Hatzopoulos, the Director of the Research Centre for
Greek and Roman Antiquity of the National Hellenic Research Foundation and
today's leading authority on pre-Roman Macedonia. As a matter of fact, the study
is about the continuation of the research which the same author started with a
sequence of his prominent works on Ancient Macedonian history in pre-Roman ti-
me. The culmination of the research was a two-volume study dedicated to Macedo-
nian institutions in the time of the kings published in the same series (Macedonian
Institutions Under the Kings, MELETHMATA 22, Athens 1996).
In the above mentioned study Hatzopoulos had already dealt with the Mace-
donian army in general as one of the most important state institutions (pp. 443
460). However, the quality and importance of the documents published over the
last decade as well as the growing significance and diversity of recently found fre-
scoes and relief sculptures of Macedonian soldiers on tombstones from various
parts of Macedonia (Amphipolis, Kalindoia, Edessa, Idomene), and the inclusion
of this fresh material in a historical study like this one, enabled the author to have
an access to a new scientific approach to the problem and better understanding of
Macedonian military institutions. As a result we have got so far the first mono-
graph dedicated to the Antigonids army which will represent a useful and essential
starting point for any further research on such a subject.
For that reason we shall start this account in a slightly unusual way, begin-
ning from the review of epigraphical appendix which represents a special value of
this publication. On 17 pages of the appendix (pp. 151167) Hatzopoulos presents
Greek texts with full transcriptions and lemmata, followed by the apparatus criti-
cus, and also provides photographs of stones or squeezes for all the inscriptions.
Hatzopoulos does not give translations of the inscriptions in the appendix, but he
thoroughly analyzes important parts from them throughout the study. Some of the
inscriptions have been known for decades and have already been published in a
number of publications (no. 1 I, Philip V's military diagramma from Chalcis"; no.
3, Philip V's military diagramma from Amphipolis"; no. 6, Philip V's letter to
Archipos", cf. e.g. the above mentioned Macedonians Institutions Under the Kings,
II, nos. 12, 13, 17), but there are several new and important inscriptions for the to-
pic which Hatzopoulos deals with. They are, first of all, the letter of Antigonos Do-
son to Beroia with a list of 60 officers of the city who took part in a war campaign
(no. 5 in appendix cf. EKM I 4) and two regulations of Philip V concerning the
military service from Drama/Amphipolis and Cassandreia respectively (nos. 2 I and
2 II in appendix, ed. pr. P. Nigdelis K. Sismanides, Ancient Macedonia VI,
Thessalonike 1999, 807822). Hatzopoulos offers a thorough analysis of the docu-
ments comparing them with data from other sources.
Apart from the introduction, the conclusion, the epigraphical appendix, and
the indices, the book is structured in three main parts. Part I (pp. 2384) is a di-
scussion of different formations, branches and units of Macedonian citizens' army.
The author studies their war effectives and armament of each of these formations.
The largest section of part I is, naturally, dedicated to ground forces. The section
on garnizon units (pp. 2933) is almost completely based on epigraphical material
(Philip's diagramma from Chalcis, no. 1 I, and a new copy from Kynos (no. 1 II).
Considering cavalry, Hatzopoulos does not agree with the widespread opinion
that in the time of the Antigonids the cavalry percentage in total military structure
decreased in favour of phalanx compared with the time of Alexandar the Great; and
concludes, comparing numbers from literary sources, that the cavalry kept its great
significance in Hellenistic period (p. 34). A stela relief from Kalindoia presenting a
horseman in gallop (Pl. IIIb), and a fragmentary stela relief from Edessa (Pl. V)
closely show the appearance and equipment of Macedonian cavalry-men.

172
 In the section dedicated to various units of infantry hypaspistes, peltastes,
phalangites the chapter which deals with hypaspistes (pp. 5666) is especially
interesting, since the term hypaspistes appears only twice in literary sources from
the time of the Antigonids (both at Polyb. V 23, 3; XVIII 32, 2). Comparing infor-
mation from literary sources with epigraphical evidence, the author correctly con-
cludes that it was about an elite military unit in king's vicinity, which took a role
of the king's guard and some sort of military police. Nevertheless, it is impossible,
relying on available sources, to determine their correct number. The next chapter
(pp. 6673) deals with units known in sources (Polybius, Livy, Plutarch) as pelta-
stes. These Macedonian peltastes should not be equalized with Greek peltastes in
the meaning of light troops, light infantry, light armed, soldiers without heavy ar-
mour" (psiloi), but it also refers to a sort of special units, since another elite unit
agema is often mentioned with them. The total number of soldiers of these elite
units was in time of Philip V and Perseus, Hatzopoulos concludes, 5,000, of which
3,000 were peltastes, and 2,000 formed agema. Concerning the units of heavy
infantry (phalanx), which comprise the largest part of ground forces of Macedonian
army from the time of Philip and Alexander to the Antigonids, sources for the pe-
riod of the Antigonids (Polybius and sources depending on him Livy, Diodorus)
divide them by the type of shields, into leukaspides and chalkaspides. The effecti-
ves of phalanx ranged from 10,000 engaged in the campaign of Antigonos Doson
on Peloponnesus in 224 BC, to 21,000 in 171 BC. Hatzopoulos considers that in
the time of Perseus 24,000 heavy armed infantry, at the most, could be raised, of
which perhaps 12,000 leukaspides and chalkaspides respectively. When 5,000 pel-
tastes and soldiers of agema are added to these, the total comes up to 30,000
infantry (pp. 756). Concerning the subdivisions inside phalanx (pp. 767), the
basic unit is lochos consisting of 16 men; four lochoi make a tetrarchia (64 men),
4 tetrarchiai make a speira (256 men), 4 speirai make a chiliarchia (1,024 men),
and 4 chiliarchiai make a strategia of 4,096 men led by strategos.
In the second part (pp. 87127) the author, on the basis of new documents
and the regulations on army previously published, studies the citizens frame of rec-
ruitment, the age of recruits, census and their family position. Regarding recruit-
ment, he cautiously presents previously outlined hypothesis (cf. Institutions I 237
38; 45356) on four districts (Upper Macedonia, Bottia, Amphaxitis, and first me-
ris) as basic administrative-military units, which could, after the fall of the King-
dom, serve to Romans as a frame for a new administrative division of Macedonian
state into districts merides (pp. 879, cf. also 119122).
One of the highlights of the book as a whole is a chapter (pp. 9198) dedi-
cated to a family as a basic unit in recruitment (each family group provides one
soldier). The author focuses on terms pyrokausis and politeuma appearing for the
first time on epigrahical material from Macedonia (nos. 2 I and 2 II in epigrahical
appendix). It is quite clear, the author concludes, that the term pyrokausis designa-
tes family units and is equivalent to the term oikia meaning household, family,
hearth", while politeuma means community, body of citizens". In that meaning
politeuma also appears in some other documents from that time (cf. e.g. Syll.3 543,
Letters of Philip V to Larissa, and OGIS 229, ll. 5960). On the other hand, when
regarding a conscription, based on the epigraphical evidence from Macedonia, Hat-
zopoulos concludes that the conscription started at the age of 15 and lasted to the
age of 50, maximum 55 as reservists. The aim of these measures is, undoubtedly,
an obvious desire and effort to ensure a sufficient number of recruits and for that
purpose a detailed military census is done, and all possible cases inside a family
unit are estimated. Precise criteria based on personal wealth are required for admis-
sion and serving in elite units (agema of peltasts and hypaspistes).

173
 Part III (pp. 131145) of this scholarly work is dedicated to training (pp.
133140) and army discipline (pp. 14145) based on the documents from Mace-
donia itself, as well as on analogy with better known examples from Greece. The
sources confirm that, like in the Greek world, ephebeia lasted from the age of 18 to
20, and that the neoi were young men between the age of 20 and 30.
All taken into account, this is a very useful book which brings a lot of new
information and it shows the growing importance of epigraphical documentation for
the study of Macedonian history in the Hellenistic period compared with traditional
literary sources (Polybius, Livy, and others). What becomes clear is the existence
of a fascinating, well-organised, stable military organisation as a result of state care
and engagement of kings from the Antigonids dynasty in that field. In the conclu-
sion of his work, the author, in terms of new epigraphical material, especially emp-
hasizes efforts of Philip V who deserves to have his role revaluated and rewritten,
as well as his role as a great reformer and legislator and some kind of the third fo-
under of the Macedonian state acknowledged: Philippe V merge comme un
grand lgislateur, un grand rformateur, voire le troisime ktistes, apres Perdiccas I
et Philippe II, de l'Etat macdonien" (p. 148).
The Book closes with lengthy indices (detailed general index of terms, pp.
171180, and useful and complete index of Greek personal names and words atte-
sted on inscriptions). Illustrations of most of the monuments complete this, in all,
successful volume.
Mirko Obradovi

UDC 821.124'02.09+821.14'02.09(049.3)

NOVA PROMIQAWA ANTIKE KWIEVNOSTI:

Homerologija

Antike Literatur in neuer Deutung. Herausgegeben von Anton Bierl,

Arbogast Schmitt, Andreas Willi. Festschrift fr Joachim Latacz
anlsslich seines 70. Geburtstages, K. G. Saur, MnchenLeipzig,
2004, p. XI + 389 + Tafel XVI

Inspirativna kwiga dvadesetak autora iz vie zemaqa saiwena je s

namerom da se iz perspektive wihovih najnovijih istraivakih rezultata
predstavi jedna egzemplarna oblast antike, kakvom je uvek smatrana wena
kwievnost i filosofija. Okupqawe ovih vodeih naunika u toj tematici
nije se ipak dogodilo bez povoda, koji je ovom prilikom bio iskazivawe
poasti najviem ugledu" koji profesor Jozef Lata (roen 1934) uiva u
meunarodnoj naunoj zajednici na osnovu svojih obimnih i znaajnih i-
straivakih napora. Dakle, kwiga je u stvari Spomenica koju su dugogodi-
wi prijateqi i saradnici pripremili za 70. roendan istaknutog nau-
nika i bazelskog profesora. Sam profesor Lata je 2004. godine izjavio da
se on pune pedeset dve godine" bavi Homerom, jo od gimnazijskih dana.
Poiwui svoju naunu karijeru u Vircburgu i Majncu, postao je vodei ba-
zelski, evropski i svetski helenista, objavqujui vie od devetnaest hiqa-
da bibliografskih jedinica irom sveta. Homer i Troja, Ahilej pre svih
junaka, bili su glavna uporita u Lataevom dokazivawu da stari Grci ni-

174
su od jue". Bavio se naravno i arhajskim periodom grke kwievnosti od
Homera do Pindara, nezaobilaznom grkom tragedijom, sastavio Malu en-
ciklopediju antikih autora (Kwievni portreti od Homera do Boetija),
1996. godine, kwigu koja bi nama jako korisno posluila, izradio komenta-
re za Homerovu Ilijadu, dao brojne priloge i klasinom leksikonu Der Neue
Pauly 19, Stuttgart, 19962000, itd. Bavio se, naravno, i mnogim irim
temama, od Niea do pedagokih i popularnih publikacija, da bi doprineo
uvrewu uverewa da su antike studije i danas potrebne, kako za razume-
vawe davnih vremena, tako i za skorawe u naim smutnim vremenima".
Zastupao je stanovite o politikoj funkciji grke tragedije, a i o pozori-
tu kao koli politikog miqewa uopte.
Ova Spomenica na osam strana notira naslove profesora Lataa samo
od 1994. do 2003. godine, ukquujui i doktorske radove raene pod wegovim
rukovodstvom. Iz ovoga kratkog naunog profila profesora Lataa logian
je i sadraj wemu posveene Spomenice.
Prvih osam radova posveeni su homerologiji (str. 3143), drugi seg-
ment obuhvata dosokratsku filosofiju (str. 147181), sa studijom K. Ridve-
ga o poreklu rei filosofija", trei odeqak kwige je posveen tragediji
i komediji sa tri studije (185225), a Platonom i Aristotelom u sledeem
odeqku bave se dve obimne studije (229273). Peti odeqak je posveen Apo-
loniju Roaninu i helenistikom pesnitvu (277304) i time se zatvara
krug grkih tema obraivanih u ovoj kwizi.
Iako zapremaju mawi obim u kwizi, dve teme posveene rimskoj kwi-
evnosti u estom segmentu (307349) bave se dvojicom velikih rimskih
autora, Vergilijem i Senekom.
Sedmi odsek u kwizi, papirologija, predstavqa pravo iznenaewe, jer
se bavi jezikim napomenama uz papirus Petra 17 (inv. 10)", pisanog na
grkom, kao i ostali papirusi iz Petre, osim kraih izuzetaka na latin-
skom (inv. 6a), sa semitskim preteno arapskim toponimima u grkom pre-
pisu. Tekst Ludviga Kenena (Koenen) pokazuje osobine grkog jezika u Petri
u 6. veku.
Oigledno je da bogatstvo tema i studija u ovoj kwizi ilustrovano
prigodnim slikama uz neke tekstove o Homeru, zasluuje i da se pojedina-
no o wima govori.
Homerologija svakako poiwe i zavrava se arheologijom, jer je nemo-
gue izbei proimawe materijalnih istraivawa i literarnih tumaewa.
Za Manfreda Korfmana (19422005), arheologa iz Tibingena od 1988. godi-
ne, i wegova dugogodiwa istraivawa na terenu, ne postavqa se pitawe
neophodnosti izmene slike o Troji, pre svega kao savezniku Hetita1 u e-
stokom sukobu tadawe dve supersile Mikenaca i Hetita. Stoga Korfma-
na u ovom prilogu pod naslovom Von den Ruinen Troias zur 'Landschaft Ho-
mers' (331) zanima das Danerthema": Homer kao istorijski izvor. Wegov
tekst, praen obimnom bibliografijom, izlae najpre nalaze wegovih is-
traivawa preistorijske arheologije u Troji i okolini, a zatim u dijalo-
gu sa Lataevim shvatawima da pria o Troji verovatno poiva na istorij-
skoj pozadini, iznosi svoje miqewe, i danawe anatolistike da ovaj po-
gled treba ograniiti jasnim podacima o postojawu znaajnog mesta Wilusa
(= Willios/Troia), kojim je vladao Alaksandu. Homerske studije su kod nas, na-
alost, ve due zamrle, to je oigledno teta, s obzirom na mnoinu

1 Znaajan doprinos novijim znawima o Hetitima daje i na istaknuti hetito-

log i urednik naeg Zbornika Emilija Mason (CNRS).

175
novih i znaajnih saznawa koja se pojavquju u svetu. Tim pre to se homer-
skim istraivawima pridruila anatolistika, kako je zove Korfman, i
mikenologija, a i egiptologija i balkanologija. Od vremena naih autora
koji su se ovim temama, prevashodno kwievnim pristupom, bavili, kao
to su Milan Budimir, Milo N. uri, Miron Flaar, dosta se stvari
promenilo i saznalo i naa bi klasina nauka to morala pratiti.
Korfman daqe izlae novije materijalne nalaze s jedne strane, ali i
analizira nove studije o ovim pitawima, uz to opisujui posete poznatih
helenista ovom lokalitetu, wih tuce na broju, 19861997, od kojih neki
(npr. John V. Luce iz Dablina) nedvosmisleno veruju u istorijsku verodo-
stojnost jednog Trojanskog rata, zajedno sa Herodotom i Tukididom (str. 21).
Tako se moe zakquiti da se i Korfman i Lus slau sa Lataevim miqe-
wem iz 2003. godine da Homera treba uzeti ozbiqno" (Homer ist ernst zu
nehmen").
Zanimqiv je pregled religijskih podataka koje daqe donosi Korfman,
paralele izmeu Jahvea, Zevsa, Teupa i drugih, ali to ne moemo ovde de-
taqno izlagati (str. 25). Wegov zakquak je da se predeo i priroda na gra-
nici Azije i Evrope, izmeu Crnog i Sredozemnog mora kao i izmeu Tur-
ske i Grke jo mora izuavati. On se zalae i za izgradwu jednog Homer-
skog vrta" u tom predelu, to bi omoguilo da se odredi i nekih petsto na-
ziva biqaka koje daje Homer u Ilijadi, ali i 336 tipova biqaka identifi-
kovanih u iskopavawima (npr. S. Riehl 1999. godine).
Drugi rad posveen homerskim istraivawima u ovom Zborniku tie
se sasvim drukije oblasti. Re je o stilistikim ispitivawima indoe-
vropskog porekla kod Homera: (An Indo-European stylistic feature in Homer
(3349). Namera Martina L. Vesta, istaknutog oksfordskog heleniste, jeste
da svojim sadawim istraivawem prui sigurniju potvrdu trajnom uvere-
wu naunika da homerska epika ne samo to potie od mikenskih prethod-
nika, nego uva i neke tragove jo starije poetske tradicije"2 (48). M. L.
Vest analizira versifikacijsku konstrukciju stiha od tri imena, nazivaju-
i je Augmented Triad, npr. Il. 1, 145: Ajant ili Idomenej ili divni Odi-
sej".3 S tim poredi podatke sanskritologa o slinoj pojavi u Mahabharati
(Adolf Holcman, 1892), koja je dovela do razmiqawa o ein indogerma-
nisches Urepos", ili ak, odlunije, eine Stileigentmlichkeit der indogerma-
nischen Poesie" (Hermann Hirt, 1927), koja se esto sreta kod Indijaca, Grka i
Germana.
Posle iznoewa kratkog istorijata ovih pogleda, Vest daje listu mesta
koja je sam prikupio u Homera (Katalog brodova), u Hesiodovoj Teogoniji,
ali i u Rgvedi, Atarvavedi i u oba indijska epa, Mahabharati i Ramajani.
Svuda je navoewe treeg imena, kao u pomenutom Odisejevom sluaju, prae-
no epitetom koji ovu stilistiku formulu i ini specifinom.
Iako Vest kae da niko nije sline paralele traio u iranskoj epici,
on veruje da je naao potvrde u Avesti. To ga je navelo da se upita (str. 38)
da li je doneo dovoqno evidencije za potvrdu tezi da je The Augmented Tri-
ad something inhereted from proto-Indo-European." Ali ovo su sve podaci s Is-
toka, koji, ako se ne kombinuju i sa paralelama sa Zapada, ne pruaju dovoq-
no osnova da se utvrdi protoindoevropska starina ovog detaqa. Stoga raz-
matra paralele iz latinskog ili germanskog stiha, kako su neki ve uradi-

2 Kod nas je davno profesor Budimir objavio rad De Iliade quadam Phrygia,
iva antika, /2 (1958) 227235.
3 M. N. uri; Vest kae: lordly.

176
li, iako naglaava da su ovo nedovoqni ili mlai primeri, naroito to
kod Rimqana mogu biti imitacija grkih modela. Dopuna moe doi iz ra-
nih keltskih kwievnosti, kao i iz staroengleskog korpusa, npr. u Beovul-
fu 61:
Heorogr ond Hrgar ond Hlga til
(Heorogar, Hrothgar, and Halga the good").

Slede brojni primeri iz nordijske tradicije, Eda i Saga, kao i iz obimnog

staroirskog materijala. To ga dovodi do zakquka da je The Augmented Triad
as much at home in the early poetic traditions of the west as in those of Greece and
India" (p. 43). Iako su ovi primeri mlai (najraniji iz 7. veka, ukazujui na
gotski svet iz 4. veka), najverovatnije u tome postoji kontinualna tradicija
sve do herojske pesme koju pomiwe Takit (Ann. 2, 88): Canitur adhuc barbaras
apud gentes".4 Samo nam nepostojawe pisanih podataka onemoguava da ovu
pojavu trasiramo u dubqu prolost.
Autor dosta pawe poklawa i pitawu silabike strukture ovih stiho-
va, emu ovde nije mogue pokloniti vie pawe. Wegov zavrni stav je
sledei (str. 44):
It seems, then, that this is a pattern truly characteristic of Indo-European po-
etry over the whole area from India to the Celtic west. It is not tied to a particular
metre, but can be adapted to new metres as they arise. It developed initially, we
may suppose, because on the one hand there was a tendency to group names and
other things in threes, and on the other hand there was need of a simple technique
for filling out a verse to its due measure. We have seen that the Augmented Triad
frequently serves this purpose in Greek and Sanskrit verse".
Oigledno je da se izmeu ova dva ispitivana pola, Istoka i Zapada,
nalazi i slovenski svet, ali u ovoj studiji, naalost, kao ni u priloenoj
bibliografiji, ne pomiwu se eventualne slovenske paralele.
I sledei tekst u Zborniku bavi se poetskom stilistikom kod Homera.
To je krai tekst profesora Malkolma Vilkoka (Malcolm Wilckock) pod na-
slovom Traditional epithets (5162). On polazi od naziva i koncepcije Mil-
mana Parija o tradicionalnim epitetima, iako, vrlo zanimqivo, ovog sad
ve klasinog autora ne notira u bibliografiji. Jedino navodi rad W. M.
Sale: The Trojans, statistics and Milman Parry, iz 1989. godine, ali ne i raniji
rad istog autora iz 1984: Homeric Olympus and its formulae. Ja sam imala
prilike da na Harvardu vidim kolekciju Milmanovih aluminijumskih gra-
mofonskih ploa velikih dimenzija, do kojih me je poveo profesor Albert
Lord, zajedno s Bajnumom i Ivanom Gaanskim. Vilkok ne navodi ni Lorda
ni slovensku, tanije srpsku epsku komponentu, iako je oigledno dobro po-
znata u Americi. Izvesno opravdawe za ovakvo, ve uobiajeno izostavqawe
u zapadnoj naunoj literaturi, jeste okolnost to se autor u ovom radu bavi
Ilijadom i Odisejom.
Sledei Parija, Vilkok smatra da mnogi epski epiteti nisu bili
komponovani za Ilijadu, nego su pre we postojali (pre-existed"): A charac-

4 Kod nas se komparativnim izuavawem epike bavilo ranije dosta struwaka,

pa i nai profesori M. N. uri, M. Budimir i V. ajkanovi. Sada su na tome
angaovani naroito Nenad Qubinkovi i klasiar Aleksandar Loma, koji je, posle
vie radova, objavio 2002. godine i obimnu studiju Prakosovo. Slovenski i indoe-
vropski koreni srpske epike (str. 352). On tu pokree mnoga pitawa, koja jasno poka-
zuju da se na ovom poqu jo mnogo mora raditi, i to u intenzivnijoj saradwi s veim
brojem struwaka. teta je to, kao i obino, koriena literatura kod wega nema
slovenskih autora.

177
ter with his own distinctive formulaic epithets must have come from the past, and
been sung of in poetry before the Iliad" (51). Na osnovu analiza epiteta pet pa-
rova linosti: Odiseja i Menelaja, oba Ajanta i Ahileja, Nestora i Merio-
na, Diomeda i Ajneje, Patrokla i Hektora, on zakquuje da nije verovatno da
je ijedan od tih krupnih primera smislio sam pesnik Ilijade: On the evi-
dence of the traditional epithets, then, it is unlikely that any of these major charac-
ters was invented by the Iliad poet. Odysseus, Menelaos, the Aiantes, Nestor and
Meriones had an established history in saga; Achilleus had been the dominant figu-
re in the specialised fighting in front of Troy; Diomedes and Aeneias were fairly
recent additions; even Patroklos and Hektor predated the Iliad" (p. 61).
Dva istaknuta struwaka za grku naratologiju, Holananka Irene de
Jong i profesor sa Braun univerziteta Rene Ninlist5 u sledeem radu ob-
rauju pitawe perspektive naracije u Homera: From bird's eye view to close
up. The standpoint of the narrator in the Homeric epics (6383), polazei od
eventualne razlike izmeu perspektive naratora ili nekog lika iz epa. Iz-
nosei predloge drugih autora u vezi s ovim, autori naglaavaju da su u to-
ku rada postali svesni ogromne kompleksnosti ove teme. If the present paper
should prove to engender such further discussions, it will have achieved its goal",
poruuju autori na kraju rada (81).
Smatram da ova vrsta kwievno-teorijskih ispitivawa treba da anga-
uje i nae mlae struwake, posebno s mogunou da se helenska temati-
ka komparira s odgovarajuim nalazima iz nae narodne poezije. Pa i We-
goa, zato da ne.
Profesor klasine arheologije s Univerziteta u Vircburgu Erika Si-
mon svoj kratak prilog naslovila je: Homer und Odysseus (8593). Ona na-
glaava da se Ahilej u Odiseji samo dva puta javqa (Od. 11, 471492 i 24. 15;
24, 3399), i to kao pokojnik u Hadu, ali da je Odisej i u Ilijadi linost
koja deluje u centralnim situacijama, npr. u poslanstvu kod Ahileja (Il. 9,
169 i 9, 223306), kao i u sledeem, 10. pevawu. Profesor Simon smatra da
se u ovom pevawu Ilijade najjasnije vidi duboka starost tradicije o Odise-
ju, najpre po opisu wegovog lema od veprovih zuba, kakav je poznat iz
bronzanog doba u nalazima in natura, kao i iz mikenske likovne umetnosti.
E. Simon se poziva na rad P. Filipsona iz 1947. godine: Die vorhomerische
und die homerische Gestalt des Odysseus, da bi zakquila: Es muss weit zu-
rckreichende Traditionen ber Odysseus gegeben haben, aus denen Homer sch-
pfen komte" (85). Autor u ovom radu iznosi dodatne podatke za to shvatawe
iz klasinih pesnika.
Beleka Xozefa Rusoa (95102) govori o simbolinoj predstavi Odi-
sejevog suda s lukom (Odysseus' trial of the bow as symbolic performance), koja
postoji u epici, mitu i bajci svih naroda sveta, kad se pretendenti takmie
za ruku princeze u zadacima kojima se postavqaju skoro nemogui uslovi.
Opisujui celu scenu sa lukom i strelom koja probija gvoe (!), autor eli
da naglasi da tim tehnikim analizama we miss the essence of Homer's arti-
stry as a storyteller if we look too closely for the physical reality he describes"
(97). On smatra da je takav doslovan pristup neadekvatan krupnom trenutku
simbolikog izlagawa u Odiseji. Dugo oekivani kraq se vraa i scena sa
lukom je epifanija tog saoptewa, ogromne simbolike snage. Pravi kraq
se vratio, i on obavqa to samo pravi kraq moe. Prosci su iskqueni iz

5 Sa treim kolegom objavili su 1997. godine kwigu na tu temu. V. u F. De

Yong, Ren Nnlist, Angus Bowie, Studies in Ancient Greek narrative.

178
te herojske prolosti. Wegova vetina sa lukom tim je vie simbolika,
jer Odisej iz Ilijade nije po toj vetini poznat, kao npr. Filoktet i po-
sebno Herakle iz jednog ranijeg sloja grke tradicije.
Autor daqe daje paralele sa specijalnim kraqevskim orujem lu-
kom" iz Budinog ivota i Mahabharate i Ramajane, kao elementa indoe-
vropske tradicije i kulturno povezanog Bliskog Istoka. Navodi ak i po-
datke o Atili, Mitridatu i otomanskom caru Selimu , a kod svih wih se
luk tretira kao karakteristika wihovog carskog dostojanstva.
Ruso zavrava svoj tekst blagim uewem to jedno drugo simboliko
objawewe ovog detaqa s lukom i strelom nije nalo vie mesta u homero-
logiji. Re je o tzv. frojdovskom objawewu, jer indolozi tvrde da je u Hin-
du epici primarna erotska funkcija ove simbolike, kojoj ne treba nikakav
frojdovac da bi je formulisao, kako kae V. Doniger.6
Stoga autor pledira da se ova scena s lukom tretira kao 'multivalent'
statement, an act that signifies on several levels". To je dramatski vrhunac zbi-
vawa, posle ega dolazi do ponovnog spajawa sa Penelopom u 23. pevawu kao
emotivnog olakawa i smawewa akumulovane tenzije. Uz ovaj rad vaqa ista-
i trud autora da koristi i iru literaturu, pomiwui i paralele od Ira-
na, Skitije i Kine, sve do ruske usmene poezije, kao i paralele iz egipat-
skih i hetitskih izvora kako su ih prikupili autori kao . ermen ili
M. L. Vest,7 kao i ve navedena Vendi Doniger, orijentalista.
Krug tema oko Odiseja zavrava se u ovom Zborniku radom bazelskog
profesora za grku filologiju Antona Birla, jednog od tri urednika ove
kwige. Wegova dua studija (103126) ima naslov: Die Wiedererkennung von
Odysseus und seiner treuen Gattin Penelope, s podnaslovom: Das Ablegen der
Maske zwischen traditioneller Erzhlkunst, Metanarration und psychologischen
Vertiefung.
Autor najpre ukazuje na brojne novije radove koji nagn3risij, prepo-
znavawe dvadeset godina razdvojenog branog para, tumae kao tloj i isto-
vremeno kao vrhunac cele prie u Odiseji, momenat koji je od 19. veka raz-
liito obrazlagan. ak se uzimalo da je do prepoznavawa dolo ve u 19.
pevawu. Autor ove studije, prihvatajui tumaewe i profesora Lataa, kae
da se tvorac nae Odiseje, u suprotnosti sa svojim prethodnicima, vie
zapravo ne zanima za fakticitet istorije, nego svoju pawu usmerava na
qudsku dimenziju, dakle na to da fiksirani ishod jedne jednostavne prie o
povratku kui, usmeno prenoene vekovima, uini shvatqivim iznutra".
Autor formulie svoj ciq u ovoj studiji na sledei nain: Ich will mein
Augenmerk darauf richten, wie der Dichter das durchaus vorhandene menschliche
Interesse zugleich in der traditionellen Erzhlweise aufhob, die auf die eigene
Beschftigung in metanarrativer Weise reflektiert und sich ihres Tuns bewusst ist"
(195). Autor u tom smislu kao centralno znaewe nostos-epizode posmatra
masku. Nije ovde moguno izlagati wegove detaqne analize i brojne primere
iz Odiseje, kojima ilustruje svoju tezu. Odisej je vaspostavqen najzad kao go-
spodar i kraq kako u svom dobu, tako i u polisu; Die traditionelle Heimke-
hrerzhlung hat sich zum aristokratischen Grossepos ausgedehnt und kommt darin
zu einem wrdigen Abschluss" (123).

6 W. Doniger, Splitting the Difference, Gender and Myth in Ancient Greece and India,
Chicago/London, 1999.
7 G. Germain, La gense de l'Odysse, Paris, 1954; M. L. West, The East Face of He-
licon, Oxford, 1997.

179
 I ovde je, naravno, teta to nema pomena poznatih paralela u srp-
skoj narodnoj pesmi,8 pa i u naoj umetnikoj kwievnosti.9 Ali to je zada-
tak naih struwaka da se s tim vie predstave svetu.
Posledwi rad iz segmenta o homerologiji u Zborniku pripada profe-
soru helenske kwievnosti u Pizi i saradniku naeg Zbornika za klasine
studije, Franku Montanariju. Wegov rad pod naslovom La filologia omerica
antica e la storia del testo omerico (127143) u stvari se sadrinski nastavqa
na wegove ranije radove i na rad objavqen u dvobroju 45 Zbornika za kla-
sine studije Matice srpske.10 U tom je profesor Franko Montanari ispi-
tivao radove prvih komentatora Homera, jo pre 2500 godina. On tu ponovo
istrauje izvesna poglavqa iz istorije recepcije homerskih poema, ime
nam je omogueno da razumemo shvatawe Homera tokom vekova. Zajedno sa M.
mitom, Montanari smatra da je u drugoj polovini 20. veka istraivawe
na poqu antike kritike Homera napredovalo na nain koji se nije mogao
predvideti. Montanari navodi i analizira niz novijih autora i wihovih
pogleda na tu temu (M. L. West, G. Nagy, A. Rengakos, R. Janko, H. Thiel, H.
Erbse i drugi). U tom kontekstu vanu ulogu igra i papirologija, ime se
bavi i Montanari (npr. u ediciji Commentaria et Lexica Graeca in Papyris
reperta, s grupom kolega) ili S. Vest u kwizi The Ptolemaic Papyri of Homer
(1967) ili kasnijim radovima. Stoga je na kraju ovog Zbornika za profesora
Lataa uvren i jedan rad posveen papirologiji.

Ksenija Maricki Gaanski

UDC 821.124-1.09 Ovidius Naso P. (049.3)

821.163.41-95

NOVO TUMAEWE ODNOSA IZMEU

NARCISA I NIMFE EHO

Joachim Ringleben: Woran stirbt Narzi? Widerhall und Spiegelbild als

tdlicher Schein. Zum Liebestod von Echo und Narzi (Ovid, Metam.
III, 339510). Nachrichten der Akademie der Wissenschaften zu
Gttingen. I. Philologisch-historische Klasse, Gttingen 2004, str. 30.

Od 1995. godine Akademija nauka u Getingenu objavquje, kao posebne pu-

blikacije, javna predavawa svojih lanova. Jedno od wih, Joahima Ringlebe-

8 Cf. Ivan Gadjanski, The Vitality of Some Ancient Balkan Motifs as found in Serbo-
croatian Epic Poetry, iva antika, Skopje, HH/1 (1971) 313324, Ivan Gadjanski, The
Candian War and Serbian Folk Poetry, H Ellda t3n nhsi3n B/, Au0na, Ellhnik
Grmmata, 2004, 115118.
9 Ksenija Maricki Gaanski, Povratak ratnika. Antike nijanse u poetici
Miloa Crwanskog, u kwizi: Istorija na saputnik. Antike i moderne teme ,
Vrac, 1998, 185198.
10 Franco Montanari, Antichi commenti a Omero: alcune riflessioni, Zbornik za kla-
sine studije Matice srpske, br. 45 (20022003) 2941.
1 Joahim Ringleben (1945), studirao evangelistiku teologiju i filosofiju u
Getingenu i Tibingenu, habilitacionu tezu odbranio u Kilu; sad je dekan Teolokog
fakulteta u Getingenu; redovni lan Akademije nauka u Getingenu; objavio je devet
kwiga iz oblasti teologije i filosofije, o Hegelu, Kjerkegoru, Sv. Avgustinu; tako-

180
na1, proitano je 15. oktobra 2004. godine na sednici filoloko-istorij-
ske sekcije ove Akademije. Tema je iz antike kwievnosti i odnosi se sa-
mo na znaaj i na znaewe koje Eho ima u treoj kwizi Ovidijevih Meta-
morfoza. Autor se u uvodu poziva na povezanost smislenosti pitawa o tom
od ega, zapravo, umire Geteov Verter, kao to je, ne mawe vano, i ono o
Narcisovoj smrti kod Ovidija. Problemski provokativno uspostavqa vezu o
prividu smrtnosti Narcisa i wegove samozaqubqenosti. Upozorava, pri
tom, i na svoj raniji koautorski rad sa S. A. Jergensenom, o teolokoj re-
cepciji epizode o Narcisu, koja se ukrta s ukupnom istorijom morala.2
Ovaj novi rad podeqen je u tri dela: 1. Eho (str. 611); 2. Narcis (str.
1125); Collusio tajni dogovor (str. 2628); sledi spisak literature,
ukupno 28 jedinica, meu kojima se nalazi i nekoliko priloga iz kwige
Ovid and the Rennaissance Body (Toronto 2001), koju je priredio Goran Sta-
nivukovi, nekadawi asistent novosadskog univerziteta, koji je danas uni-
verzitetski profesor u Kanadi.
U Ovidijevom pesnikom pregledu antikih motiva o preobraewima,
kojima se objawava postanak pojedinih prirodnih pojava, ini se da je za
literaturu najpoznatiji deo postao onaj o Narcisu. Grki mit o lepom dea-
ku-mladiu koji je odbijao svaku qubav, naroito naklonost nimfe Eho,
Ovidije je pesniki opisao u treoj kwizi svojih Metamorfoza. Zbog ova-
kvog svog odbijajueg stava Narcis biva kawen; u momentu kad je ugledao
svoj odraz u vodi i zaqubio se u sebe, umire od ewe za qubavqu. To samo-
ubistvo sumwajueg postaje dominantna tema Ovidijevih stihova. Ovidijev-
skoj tradiciji, kod pesnik koji se naslawaju na velikog Rimqanina, pri-
pada i vana razdeqenost u delove one epizode o ogledalskoj slici u stadi-
jumu zablude; u woj, kao i u kasnijem stadijumu osveivawa, Narcis veruje
i saznaje da deak u vodi jeste sopstvena slika i da wegova qubav nikad nee
biti ispuwena. Neoplatonska filosofija interpretira Narcisa kao sim-
bol due koja predanou prividnoj slici smislene lepote tone i propada
u duhovnu tamu.
Novo tumaewe Ovidijeve varijacije na antiki mit u tumaewu Joahi-
ma Ringlebena izgleda da je odmaklo daqe, naroito u pogledu wegove ideje
o nerazdruivoj povezanosti i ukrtenosti tune istorije nimfe i samo-
zaqubqenog mladia. Nimfina sudbina slui, izmeu ostalog, i za to da se
nuno razvija i Narcisov udes, kao i da se jasno definie. Po Ringlebe-
nu, tek na pozadini nemogunosti Narcisove qubavi prema nimfi (tj. jedne
suprotstavqene qubavi) postaje razumqiva qubav prema sebi samom. Nimfa
Eho i Narcis jesu uistinu kontrastne figure jednog istog bia. Ona nikad
ne govori prva, ak ni u vreme kad je imala telo, ona je, i morala je, uvek da
odgovara"3; Ringleben ovo tumai pretpostavkom kako nimfa nije sposobna
da ne odgovori (auditaque verba reportat")4, ona nije u mogunosti, tj. nema
sposobnost da sama govori (nec prior ipsa loqui didicit")5. Potreban joj je

e, poezija nemakih pesnika (Paul Celan, Gotfrid Ben, Eduard Merike, tefan
George) jeste tema mnogobrojnih wegovih radova.
2 S. A. Joergensen J. Ringleben, Der Eckelname" des Narzi. Interpretation einer
rtselhaften Stelle in Hamanns Aesthetica in nuce. Jahrbuch des Freien Deutschen Hoch-
stifts, Tbingen, 1997, 2863.
3 Jedno ugleda wega, gdje plaqive jelene goni/ U mreu, reea Nimfa, to
odgovor nije premuat/ Kadra ni rije prva izrei: ozivaa Jeka" (Publija Ovidija Na-
sona Metamorfoze. Preveo T. Mareti, Zagreb 1907, tree pevawe, st. 356358).
4 Jeka udvaja samo i odvraa natrag to uje" (Isto, 369).
5 Up. st. 358 ovde u nap. 3.

181
partner za razgovor, tj. partner da bi uopte postojala. Bez wega govor joj je
prazan", postoji samo kao prazno govorewe. Wen glas mehaniki ponavqa
ono to je prethodno neko izrekao.6 Ovo bi znailo kako nimfa nema spo-
sobnost slobodnog, voqnog odgovora i ne moe da stupi u pravu komunika-
ciju. Weno bie redukovano je, tako, po Ringlebenu, na zvuk i na odjek pret-
hodno reenog. Sopstveno postojawe ostvaruje tek kroz govor Drugog. Na ovaj
nain Eho postaje privid.
Jeka, istovremeno, anticipira i Narcisov kraj. Wena smrt pak ispu-
wava se i izvrava u sukcesivnom oslobaawu" od sopstvenog tela (st.
396399).7 Postaje samo eho". Slino e se dogoditi i qubavno obolelom
Narcisu, kojeg Joahim Ringleben tumai imagoloki, kao sliku Drugog. U
ovom delu svog rada polazi od majinske traume, preko usamqenosti deaka,
neispuwenosti osnovnom emocijom u telu tek stasalog mladia, do eqe za
smru i simbolinog povratka majci. Analizirajui i interpretirajui
sudbine ovo dvoje junaka iz prie o Narcisu, autor u treem delu objawava
kako wihovi fatumi grade, zapravo, jednu zajedniku istoriju i priu. Pri-
vid i odjeka i sopstvenog odraza postaju realnost u naizmeninoj igri in-
tersubjektiviteta: u dijalektici identiteta i alteriteta, samogovora i ko-
munikacije, bia i jezika, telesnosti i vantelesne relacije, bia i pri-
vida.
Ova pria o nimfi Eho i o Narcisu predstavqa, po Ringlebenu, sliku
razorene stvarnosti; jedino ta stvarno ivi jeste realnost privida. Od
wih ostaje ono to im imena od poetka znae: prazni odjek i lepi cvet.
Eho ivi kao puki glas prirode, a Narcis postoji samo kroz nemi cvet.
Eho je isuvie malo sopstveno bie, jer je odjekujue ogledalo drugog; Nar-
cis, nasuprot, jeste isuvie sopstveno bie, jer je Drugo samo odraz wega
samog. I jedno i drugo, tako, postoje samo ukoliko je jo neko prisutan i
udvostruavaju se u tom u treem.
Neka bude doputeno da se, povodom ovog rada, doda jo poneto, ma-
kar i ukratko. Ovakvo novo tumaewe Joahima Ringlebena ini se, i pored
sve svoje vanosti, utoliko znaajnijim to bi moglo da pomogne i u tuma-
ewu petog pevawa u epu srpskog pesnika Jovana Rajia Boj zmaja s orlovi
(Be, 1791).8 Tu se parodira visok junak Muhamed, kojem Eho odgovara su-
protno od onog o emu naglas razmiqa turski vojskovoa. Bez obzira to
je u baroknoj kwievnosti pojam jeke predstavqao odreen stilski efekat,
izgleda da je kod obrazovanog Jovana Rajia ovde prikazan narcisoidni Tur-
in i wegov kontrast kao deo razuma Eho; ogledalska slika ovde bi mo-
gla da se tumai po principu hijazma ili antimetabole, gde bi se ukrtaji
nalazili u suprotnostima privida istorijske veliine i realnosti kwi-

6 Up. stih ovde u nap. br. 4.

7 Jadno joj tijelo stane od nemirnih ginuti briga,/ Mra joj kou skvri i
tijela sokovi svi joj/ U uzduh odu, te ostade glas i kosti joj samo: / Glas se sauva, a
kosti pretvorie u kam se kau."
8 Ovo delo srpskog pisca iz H stolea izgleda da jo eka pravu interpre-
taciju. Nabijeno mnogim znaewima, nedovoqno istraenim odnosima istorijskih
likova s mitolokim i alegorijskim pojavama, parodirawem i izigravawem osobina
koje sobom nosi klasini ep, uvoewem u radwu neistorijske linosti koja dobija
kvalifikacije visokog junaka, wegovim parodirawem sve to zasluuje studiju o pr-
vom srpskom umetnikom epu koji, odmah, predstavqa degradaciju klasinog obrasca
anra. Inae, Pregled rimske kwievnosti. De auctoribus romanis (1963) Milana Bu-
dimira i Mirona Flaara donosi i poglavqe o uticaju Ovidijevog pesnitva na
srpske i hrvatske pesnike, meu wima, meutim, nema pomena o ovom srpskom epu.

182
evnog bia. Pokuaju da se na nov nain razume kwievni postupak srp-
skog pisca verovatno bi mogla da pomogne ovde opisana, a veoma intere-
santna u interpretacijama, studija nemakog profesora Joahima Ringlebena.

Mirjana D. Stefanovi

UDC 94(38)(049.3)
930.85(38)(049.3)
008(38)(049.3)

CEZAR I HELENIZAM

Gerhard Dobesch, Caesar und der Hellenismus, u: R. Kinsky (ur.),

Diorthoseis. Beitrge zur Geschichte des Hellenismus und zum
Nachleben Alexanders des Groen, Mnchen/Leipzig 2004, 108252.

Studija profesora Gerharda Dobea (G. Dobesch) predstavqa produ-

bqenu i proirenu verziju predavawa odranog decembra 2001. godine na
internacionalnom kolokvijumu u Bonu, organizovanom u ast 75. roendana
profesora G. Virta (G. Wirth). Od pet studija, rad profesora G. Dobea je
najobimniji i zauzima skoro tri petine celokupne kwige. Mada naslov ra-
da, Cezar i helenizam, indicira da je predmet razmatrawa prevashodno Ce-
zarov odnos prema helenizmu, rad predstavqa studiozan pregled celokupnog
odnosa Rima u doba republike prema helenizmu.
Prvi deo studije, Stariji Rim i helenizam: jedna skica, bavi se rim-
skom reakcijom na sve intenzivniji dodir sa helenistikim svetom od kraja
3. veka pre nae ere do Cezara. Ovaj deo rada prevazilazi okvire uobiaje-
nih uvoda poto na koncizan nain ukazuje na rimske kulturne i drutvene
posebnosti, kao i na kompleksnost kako Cezarovog tako i rimskog odnosa
prema helenizmu u celini. U sreditu pawe je duboka ambivalentnost Ri-
mqana prema duhovnim tekovinama helenizma. Kao glavni uzrok ove ambiva-
lentnosti autor definie samo za Rim karakteristinu osobenost da je du-
go vremena predstavqao visoko razvijenu kulturu, iako nije imao lepe umet-
nosti i razvijenu kwievnost.
Ova ambivalentnost jasno je uoqiva od samih poetaka, poto je Rimu
oevidno ve tada polo za rukom da sauva svoj jezik a samim tim i svoju
osobenost u odnosu na helenizam, uprkos preuzimawu brojnih wegovih teko-
vina. Odraz toga je Livije Andronik koji je, iako Grk, osnovao prvu latin-
sku kolu i preveo Odiseju latinizirajui je pri tome unoewem starih
italskih boanstava i elemenata arhainog kultskog latinskog jezika. Zna-
aj ovog dela je u tome to nije poznato da su Homer ili grki tragiari
prevedeni na punski ili etrurski. I Kampanac Najvije obrauje grke tra-
gedije ali je u isto vreme okrenut rimskoj prolosti, kao to to pokazuje
wegov bellum Poenicum. Pored iwenice da je ovaj istorijski ep posveen
rimskoj istoriji, on prvi daje i sliku rimskog oveka sa wegovim karakte-
ristinim duhom, vrednostima i snagom, a za ta Istok nije mogao da pru-
i primere.
Od svih linosti 2. veka pre nae ere koje se u studiji pomiwu poseb-
na vanost za razvoj rimske kulture i ouvawe wene osobenosti pridaje se
Marku Porciju Katonu. Radikalno odstupajui od u modernoj nauci preovla-

183
ujuih shvatawa, G. Dobe iznosi miqewe da ne moe biti govora o tome
da je Katon stariji bio zagrieni neprijateq svega to je grko. Naime,
Katonov stav prema helenizmu i tzv. Griima" (Graeculi), ne sme se poi-
stovetiti sa wegovim odnosom prema grkoj kulturi u celini. Katonov e-
stok otpor na prvom mestu je bio uperen protiv wemu savremene heleni-
stike kulture, kwievnosti i stila ivota koji su sadravali puno toga
negativnog, a to je svojom perfektnom formom, iako nije postalo boqe,
postalo privlanije a samim tim i opasnije. U prilog tome autor navodi
Katonovo energino zalagawe u korist Roana, zatim wegovo miqewe da je
itav niz italskih naroda i gradova grkog porekla, kao i da je Katon vero-
vao da su Romul i wegovi prijateqi znali grki, a suprotstavqa se stanovi-
tu da je Katon grki nauio tek pod stare dane. Signifikantnost Katona
se, meutim, ne ogleda samo u pasivnom suprotstavqawu irewu negativnih
uticaja helenizma u Rimu, Katon je i aktivno doprineo suzbijawu grkog
uticaja. Za razliku od prvih analista pisao je prozna dela na latinskom je-
ziku. to je jo bitnije, u svojim delima i objavqenim govorima stvorio je
sliku rimskog duha, wegovih vrednosti i vrlina, ime je zajedno sa Najvi-
jem i Enijem zasluan za stvarawe ideje da je tipino rimsko bie u potpu-
nosti dostojno literarnog ivota u latinskoj prozi. Autor zavrava odeqak
o Katonu zakquujui da se wegova veliina ogleda u tome to je znaajno
usporio i kroz sopstvenu literarnu delatnost delimino usmerio irewe
helenizma u Rimu, iako nije uspeo u svom nastojawu da ga poptpuno sprei.
Na ovaj nain Katon je dao Rimu dovoqno vremena da postane svestan ovog
procesa. Samim tim onemoguio je odve prebrzo i nekritiko preuzimawe
tekovina helenistike kulture.
Od literarnih veliina 2. veka pre nae ere obraen je jo jedino
Kvinta Enija, ije javno izreeno viewe sebe kao novog Homera demonstri-
ra izuzetnu samosvest i iskrenu equ rimskih stvaralaca da ve tada ostva-
re najvia kulturna dostignua.
Nakon toga, G. Dobe razmatra iroko rasprostrawenu tezu da Kato-
nov stav prema helenizmu odraava stav itave rimske aristokratije ili
barem wenog dominatnog dela. Umesto ovog gledita on je miqewa da se
pre moe poi od toga da je rimsku elitu u pogledu helenistike kulture
delio duboki jaz. Ovo stanovite potkrepquje itavim nizom primera: tako
odluku L. Emilija Paula, jednog od najuvenijih i najasnijih pripadnika
rimskog nobiliteta, da posle pobede nad Persejem od ratnog plena uzme sa-
mo biblioteku makedonskih kraqeva, tumai kao nedvosmisleni znak da su
brojni ugledni pripadnici rimske aristokratije eleli da u potpunosti
vladaju helenistikom duhovnom kulturom. I u filozofskom poslanstvu"
155. godine pre nae ere autor vidi odraz toga da je jedan deo rimske elite
iskreno prihvatio najvie tekovine helenistike kulture, poto odluka
Grka da ih u Rimu na jednoj vanoj politikoj misiji zastupaju filozofi
pokazuje da su oni oekivali da e se Rimqanima pre dopasti filozofi ne-
go grki politiari. Poseenost predavawa ovih filozofa u Rimu ukazuje
na opravdanost ovog postupka, kao i na to da su brojni aristokrati imali
odlino obrazovawe. Meutim, postoje i primeri koji pokazuju da Katon u
svom stavu nije bio usamqen. Tako je senat 181. godine pre nae ere odlu-
io da se spale kwige sa pitagorejskim sadrajem koje su pronaene u na-
vodnom grobu Nume Pompilija. Godine 161. pre nae ere retori i filozo-
fi grke nacionalnosti prognani su iz Rima, dok su izgleda 173. ili 154.
godine pre nae ere izgnani epikurejski filozofi.

184
 Dok je Rim u 2. veku pre nae ere uspeo da pre svega sauva svoj duhov-
ni identitet, u 1. veku pre nae ere, po G. Dobeu, jedan novi istorijski
fenomen mewa iz temeqa rimski odnos, kako prema sopstvenoj tako i prema
helenistikoj kulturi. To je fenomen novorimqanstva" i novorimqana"
(Neurmertum/Neurmer). Kako je sam Cezar po svom goditu i delu pripadao
generaciji tzv. novorimqana, ne iznenauje da austrijski klasiar smatra
da o Cezaru treba suditi u prvom redu iz ovog ugla. Pojam novorimqan-
stva" u studiji se pre svega razume u odnosu na ranija vremena (u pojedinim
delovima ak dramatino) promewen odnos prema kako rimskoj tako i grkoj
kulturi. Sa novorimqanima helenizacija dostie svoj dotadawi vrhunac.
Istovremeno biva konano prevazien do tada stalno prisutan oseaj infe-
riornosti u odnosu na grku kulturu. Ova za novorimqane karakteristina
smelost i vera u sopstvene stvaralake mogunosti bila je rezultat pojave
niza zaista impresivnih dela i iwenice da helenizam u to vreme nije vi-
e imao velikane ija bi se dela mogla barem porediti sa wima. Novori-
mqanstvo donosi jo jednu sutinsku promenu koja je ujedno jedno od wego-
vih najveih dostignua. Oko 300. godine pre nae ere u Rimu je cvetala po-
litika kultura bez znaajnijeg duhovnog ivota. U 1. veku pre nae ere ne
samo to duhovni ivot cveta, ve razvija sopstvenu dinamiku koja je su-
tinski nezavisna od stawa drave i konkretnih politikih deavawa i
kao svrhu ima samu sebe.
Pored uoptenog opisa glavnih osobina novorimqanstva, G. Dobe
analizira i konkretne sluajeve. Tako u saetim crtama daje pregled delat-
nosti Cicerona, Varona, Nigidija Figula, Lukrecija, Katula, Cine; Kor-
nelija Gala, Vergilija i Horacija. Najvie pawe je posveeno Ciceronu
bez koga novorimqanstvo ne bi bilo zamislivo, jer wegovo delo u sebi sa-
dri sve najvanije karakteristike. Ciceron je svojom borbom a naposletku
i pobedom dao neprocewiv doprinos da duhovna kultura u Rimu konano
stekne drutveni ugled. Svojim delima je omoguio da se Rimqani mogu
takmiiti sa Helenima bez stida i na poqu kulture. Meutim, Ciceron se
nije zadovoqio samo time da tekstove sa grkog prenosi na latinski jezik,
ve je spojio rimske qudske i etike, pa ak i dravne vrednosti, sa gr-
kim filozofskim uewima i metodama.
Deo o samom Cezaru poiwe odeqkom Cezarov duhovni stav prema Hele-
nima, helenizmu i osamostaqivawu Rima. U wemu se najpre razmatra Cezaro-
vo obrazovawe, pri emu teite lei na delu De analogia poto priroda
ovog spisa pokazuje da je Cezarova aktivnost na duhovnom podruju bila i te
kako iskrena i da ju je uzimao ozbiqno, kako on sam tako i drugi. Postoje i
druge indicije za to da je Cezar stekao odlino obrazovawe koje je obuhvata-
lo i dobro poznavawe grke kulture. Tako je sa Ciceronom diskutovao o li-
terarnim pitawima i iz izvora proizlazi da je ovom najveem majstoru la-
tinske proze bilo iskreno stalo do Cezarovog miqewa. I Ciceron je
imao visoko miqewe o Cezarovim Commentarii de bello Gallico i De bello
civili. Cezar je objavio i ne mali broj svojih govora. Wegova retorika mu je
donela slavu drugog Cicerona" i smatralo se da bi bio ravan wemu da ga
druge obaveze nisu u tome spreile. Cezar je pokazivao interesovawe i za
filozofiju, pri emu je nagiwao Epikurovom uewu, ali je u ovom pogledu,
kao mnogi wegovi savremenici, bio pravi eklektik.
Akcenat sledeeg poglavqa, Cezar i helenistike zemqe do 47. godine
pre nae ere, lei na merama koje je Cezar preduzeo na helenistikom Isto-
ku posle pobede u graanskom ratu. I pre bitke kod Farsale Cezar je raspo-
lagao dobrim vezama na Istoku, kao to su one sa kraqem Bitinije. Meu-

185
tim, kako studija pokazuje, sa pobedom nad Pompejem one poprimaju sasvim
nove razmere i oblike. Prema nekadawim saveznicima, posebno Grcima,
svom velikom kontrahentu Cezar iskazuje najveu clementia. Zauzvrat je na
Istoku slavqen kao sin Afrodite i Areja, Soter i Euergetes svih Grka itd.
Jedna od wegovih najveih mera je smawivawe dabina provincije Azije za
treinu i oduzimawe publikanima pravo na sakupqawe poreza. Cezarovu de-
latnost autor saima reima da je Cezar 48. godine doao na Pompejev Is-
tok, a da je 47. godine pre nae ere napustio Istok.
Meu najupeatqivije Cezarove planove spada onaj o izgradwi Rima,
kojim ne samo da bi se dramatino promenilo lice grada, ve bi Rim po-
stao i neminovno monarhijski i julijanski grad. Zato ne iznenauje da ovaj
plan zauzima centralno mesto u poglavqu Monarhija: Rim i Italija naspram
Istoka carstva. Plan o izgradwi julijanskog foruma koji bi zasenio po-
stojei forum rimske republike javqa se jo u toku rata u Galiji. Meutim,
planovi za graevine gigantskih razmera potiu iz posledwih godina Ceza-
rovog ivota: najvei hram na svetu za boga Marsa; xinovska biblioteka;
ogromno pozorite na tarpejskoj steni; Curia Iulia u kojoj bi zasedao Senat
i brojni drugi hramovi. Ovi planovi nedvosmisleno svedoe da je za Cezara
Rim bio i ostao sedite carstva i da je glasina o wegovoj nameri da preme-
sti glavni grad na Istok bila neosnovana. Posebno je interesantna iwe-
nica da Cezarovi planovi nisu obuhvatali izgradwu palate za wega samog i
to uprkos boravku u helenistikom Egiptu, kada je imao priliku da stekne
predstavu o lepoti i svim prednostima takvih graevina.
Drugo teite ovog poglavqa ine mere koje je Cezar preduzeo da bi
zaustavio pad nataliteta u Italiji, naroito u okviru elite, i poboqao
opte stawe privrede. Cezar je tako odredio niz povoqnosti za porodice
sa puno dece. Pokuao je i da rimski gradski proletarijat smawi putem ne-
popularnog ali neophodnog ograniavawa broja primalaca ita. Takoe je
zakonom odredio da na Latifundijama mora da radi odreeni procenat Ita-
lika. Da su za Cezara Rim i Italija bili i ostali sredite carstva, svedo-
i naroito propis da nijedan graanin iznad dvadeset godina ne sme da
boravi vie od tri godine uzastopno u inostranstvu, osim ako nije u vojnoj
slubi. Za sinove senatora odredio je ak da uopte ne smeju da borave van
Italije, osim slubeno. Na ovaj nain eleo je da sprei odliv kapitala,
zanatlija i trgovaca iz Italije u provincije, ali i da osigura rimski ka-
rakter buduih predstavnika elite. Nehelenistiki duh mera vidi se osobi-
to u Lex sumptuaria, koja dodue nije trebalo da vrati nekadawu rimsku
jednostavnost, ve samo da koriguje najgore oblike rasipnitva.
Poglavqe Monarhija: Cezar i rimska kultura naspram helenizma daje po-
sebno dobar uvid u Cezarov stav prema helenistikoj kulturi ali i kulturi
generalno. U tom pogledu se istie Cezarova namera da Rim dobije prvu jav-
nu biblioteku koja bi svojom veliinom prevazila biblioteke u Aleksan-
driji i Pergamonu. Ova biblioteka je po svojoj strukturi trebalo da pred-
stavqa neto sasvim novo, poto je planirano da se sastoji od dve biblio-
teke: jedne grke i jedne latinske. Ova podela na dve biblioteke ukazuje da
Cezar nije eleo jednostavno da sledi ideje helenistikih monarha, ve da
je ovim inom nameravao da javno, demonstrativno i institucionalno stavi
rimsku kulturu pored grke. Sa ovom bibliotekom Rim bi postao ne samo
kulturna sila nego i znaajan, ako ne i najznaajniji kulturni centar an-
tike.
Pored namere da se osnuje biblioteka u Rimu, G. Dobe smatra da je za
razumevawe Cezarovog odnosa prema kulturi, kako rimskoj tako i heleni-

186
stikoj, naroito dobar primer wegovo ostentativno iskazivawe potova-
wa prema Ciceronu. U tom pogledu najvie se istie Cezarova izjava kojom
Ciceronu pripisuje velike zasluge za rimsko ime" i za dignitas rimskog
naroda. U ovoj izjavi Cezar istie da je velikan latinske proze pomerio
granice rimskog duha sve do granica rimskog naroda i da je ovo prvo mnogo
vrednije od drugog. Ideja o rimskom carstvu" duha koje treba neprestano da
se uveava nova je i jedinstvena. Ona takoe podrazumeva i odricawe od sta-
rorimskog ideala o primatu politikog. Zato G. Dobe dolazi do zakquka
da Cezarovo viewe rimqanstva drastino odstupa od tradicionalnog, kao
i da tako izlazi na videlo da su takva osvajawa duha" imala za wega [Ceza-
ra] i jedno dubqe, tavie politiko, istorijsko znaewe i da je izraz viso-
ko zasluan za ime i dostojanstvo rimskog naroda" imao i jedan realan poli-
tiki sadraj, politika shvaena u najviem smislu te rei." Ovo objawa-
va zato u Cezarovim aktivnostima nema protivrenosti, iako je on u Rim
uveo helenistike tekovine i sve grko vie nego bilo koji drugi Rimqa-
nin pre wega. Rim je, naime, po Cezaru na svaki nain i na svakom jeziku
trebalo da postane duhovni centar, ravnopravan ako ne i superioran u od-
nosu na druge antike metropole. Istovremeno bi se odlunim pokroviteq-
stvom sopstvene rimske kulture, kao to planovi o izgradwi biblioteke
ili wegov odnos prema Ciceronu demonstriraju, obezbedilo da Rim sauva
i nastavi snano da razvija sopstveni kulturni identitet. Zato je Cezar
mogao slobodno da donese zakon po kojem bi svi stranci, koji bi se u Rimu
trajno nastanili, dobili graansko pravo. Ovaj zakon i budua biblioteka
privukli bi u Rim sigurno znaajan broj stranih naunika, filologa, kwi-
evnika, lekara itd.
Cezarova politika apercipiracije duhovnih tekovina helenizma, uz
istovremeni razvoj rimskog kulturnog identiteta, bila je, meutim, samo
delimino uspena. Naime, dok je politika kulturne integracije na Zapadu
postigla zapaene rezultate, na helenistikom Istoku je doivela fijasko.
Analizom reakcije helenistikog Istoka na Cezarovu kulturnu politiku, G.
Dobe pokazuje da Heleni nikada nisu priznali rimsku kulturu kao sebi
ravnopravnu, ak ni u doba Carstva. Rim i Grka su, za Grke, ostali trajno
dva odvojena duhovna sveta.
Poglavqe Kraqevstvo, apoteoza i drugi dravniki planovi i dela is-
pituje primarno Cezarova politika dela, ideje i planove i pokazuje da je
Cezar, i pored uticaja helenizma, u svom politikom delovawu ostao samo-
stalan i prevashodno okrenut Rimu. Jedna od Cezarovih mera sa izuzetno
velikim posledicama bilo je otvarawe senata, kako u socijalnom tako i na-
cionalnom pogledu. Time se mewala ne samo struktura senatorskog stalea,
ve dugorono i karakter samog rimqanstva. Rimska elita je sada neminov-
no postala otvorena i za uglednike sa Istoka. Uprkos tome, ovo otvarawe
senata je po svom duhu nehelenistiko, poto je helenizam ostao, osim u
retkim sluajevima, zatvoren za prihvatawe ne-Grka i ne-Makedonaca u sa-
me vrhove vlasti.
Ideja kraqevstva posebno je pogodna za tumaewe Cezarovog odnosa
prema helenizmu. Cezar je nakon pobede nad Pompejem vladao de facto kao
samodrac, iako u Rimu, za razliku od helenizma, kraqevstvo nije predsta-
vqalo centralnu politiku ideju. Da se nije bojao da bude doveden u vezu sa
helenistikom idejom kraqevstva, dokazuje Kleopatrin boravak u Rimu. Upr-
kos tome, analiza izvora dokazuje da je Cezar ideji kraqevstva dao domi-
nantno rimske forme, promoviui najranije rimske kraqeve kao poziti-
van mit i uzor.

187
 Ideja apoteoze, kao politika kategorija, oevidno vodi poreklo iz
sveta helenistikih monarhija. Ali i ovde, kako G. Dobe primeuje, Cezar
daje primat rimskom, dajui apoteozi naglaeno rimski karakter. Primer
za to je deus invictus koji je Synnaos Quirinus. Kao razlog za ovo navodi se da
je apoteoza morala da doe iz Rima na Istok a ne obrnuto, da bi se mogla
nametnuti kao politika i psiholoka nunost. Cezarov uspeh se ogleda u
wenoj rairenoj primena na Avgusta kod Agripe, Vergilija i Horacija. Ce-
zar, meutim, ne samo da je apoteozu preuzeo od helenizma dajui joj rimski
peat, on ga je, kako primer Zej 'Iolioj pokazuje, i nadaleko prevaziao.
Tendencija da politike ideje, i pored helenistikog uticaja, poprime
rimski karakter moe se uoiti i kod Concordia Nova, swt0r, ergthj.
Da Cezar nije preuzeo sve centralne politike ideje helenizma, ukazuje
nedostatak dionizijskog i Dionisija, kao i wegova Clementia. Zbog svega na-
vedenog austrijski klasiar je miqewa da je netano viewe Ed. Majera
(Ed. Meyer) da je Cezar bio zavisan od politikog helenizma. On osim toga
ukazuje na to da su mnoge ideje, kao na primer ideja kraqevstva, po svom ka-
rakteru sutinski univerzalne i da Cezar, za razliku od Antonija, skoro
nikada nije bio izloen kritici tj. napadu da je, u odnosu na ideje kraqev-
stva, bio pod uticajem Kleopatre.
Poglavqe Uobliavawe carstva bavi se konkretnim merama koje je Ce-
zar preduzeo prema provincijama. Poasti koje je ukazao Kleopatri u Rimu,
kao na primer zlatni Kip u hramu Venus Genetrix, u radu se tumae kao wego-
va namera da se javno demonstrira da je helenizam i kulturno i politiki
isuvie vaan da bi pri izgradwi carstva bio zaobien i potisnut na pe-
riferiju. Naravno, Kleopatrin boravak je, u isto vreme, i pored svih poa-
sti pokazivao da je Cezar, a samim tim i Rim, pravi gospodar carstva. Sam
Egipat u Cezarovom sistemu nije zauzimao poloaj ostalih poluzavisnih
drava Istoka. S jedne strane, Egipat je preko Kleopatre bio lino vezan
za Cezara i osim toga je bio upisan kao rimski amici i socii. S druge strane,
tamo su bile stacionirane tri legije. Veliku ulogu u Cezarovom odnosu
prema Istoku igrao je plan za rat protiv Parana. Zato se on na Istoku
oslawao ne samo na Grke i Makedonce ve i na druge narode, kao na primer
Jevreje. Cezarovo potpuno slobodno i suvereno drawe prema helenizmu od-
raavaju i wegove mere prema Siciliji. Ovo ostrvo je ve vekovima bilo
deo helenskog i helenistikog sveta, davawem latinskog prava Cezar je ui-
nio ne samo neto do tada nepoznato, ve je otvoreno stavio i do znawa na-
meru da se ovo ostrvo romanizuje i tako izvue iz helenistike sfere. Na
samom Istoku, meutim, nije davao latinsko pravo, ali je zato osnivao gra-
dove na latinskom jeziku i to na stratekim mestima kako bi osigurao rim-
sku dominaciju kao i irewe rimske kulture. Ovim inom uinio je neto
to je do tada i u Rimu i na helenistikom Istoku bilo nevieno.
Spoqne granice i priroda Cezarove ideje o carstvu (Reichsidee) po-
sledwe je pitawe koje G. Dobe razmatra u okviru poglavqa Posledwi plan o
svetskom carstvu i wegova samostalnost. Ovde autor u svom istraivawu ne
zalazi toliko u detaqe poto je zbog stawa izvora teko rekonstruisati
stvarne Cezarove dugorone ciqeve, ali ipak uspeva da pokae da je Cezar
i u ovom pogledu bio sutinski nezavisan od helenizma. Tako Cezarova na-
mera da pokori sva podruja do severnog okeana pokazuje kako, za razliku od
drugih rimskih velikana i od Aleksandra Velikog, nije bio pod uticajem
tzv. teorije zona" po kojoj carstvo treba da obuhvata samo mediteranske ze-
mqe. Jo jednu Cezarovu nehelenistiku misao predstavqa namera da i var-
vari, koji bi u buduem carstvu bili brojni, budu integrisani tj. romanizo-

188
vani. to se samog Istoka tie, Cezarova eventualna pobeda nad Parani-
ma dovela bi do ujediwewa dve, u tom momentu odvojene, polovine heleni-
zma, istone i zapadne. Time bi vanost helenizma u carstvu porasla, a
rimski primat ipak ostao ouvan, jer ostale Cezarove mere pokazuju da bi
se uprkos tome karakter i poloaj helenizma u celini izmenio u korist
Rima.
Ova studija predstavqa nezaobilaznu lektiru za svakog ko se bavi rim-
skim odnosom prema helenizmu. Autor je, naime, uspeo da na vrlo ubedqiv i
plastian nain pokae da Cezar uprkos svojoj otvorenosti prema heleni-
zmu nije bio helenistiki ovek (ein hellenistischer Mensch), i da bi u novom
carstvu Rim postao jo vie helenistiki obojen ali i da bi helenizam
dobio rimski peat. Helenizam bi tako postao jedan od stubova carstva, ali
bi istovremeno u skladu sa rimskim potrebama bio izmewen i potisnut na
drugo mesto. Zbog toga ne moe biti govora o stapawu kultura. Meutim, na
kraju je neophodno ukazati i na jedini ozbiqniji nedostatak ovog dela. Iz
eqe da analiza bude to preglednija autor je poglavqa podelio u brojne
mawe celine zbog ega na kraju postie potpuno suprotan efekat. Ovi broj-
ni podnaslovi (preko sedamdeset), oteavaju itawe prekidajui sasvim ne-
potrebno na mnogim mestima tok izlagawa i izjednaavajui esto bitna i
mawe bitna pitawa. Uprkos tome jednostavnost i relativna saetost izla-
gawa, jasnost misli, kao i odlino poznavawe svih relevantnih iwenica
ovaj nedostatak umnogome uspeno kompenzuju.
Ivan Jordovi

UDC 930.85652"(049.3)

ANTIKA KAO MOST KA NOVOM DOBU

Die Prsenz der Antike im bergang vom Mittelalter zur Frhen

Neuzeit. Bericht ber Kolloquien der Kommission zur Erforschung der
Kultur des Sptmittelalters 1999 bis 2002. Herausgegeben von Ludger
Grenzmann, Klaus Grubmller, Fidel Rdle und Martin Staehelin. Mit
33 Abbildungen, Gttingen 2004, S. 427.

Svako bavqewe sredwim vekom polazi od pretpostavke o tom kako su

antika znawa i tu zasnovana tradicija miqewa preneseni u kasnija sto-
lea. Prisutnost antike u osnovi sredweg veka jeste otud neto to bi se
razumelo kao samorazumqiva iwenica koja, ipak, trai odgovarajue po-
tvrde. Stoga nije udno to je svakoj medijevistici recepcija antike posta-
la ve etablirano podruje istraivawa. Kad se, na primer, govori o rene-
sansi H stolea, time se naglaava izrazito znaewe platonizma za tzv.
kolu artra; kad se, daqe, zna da su se odreeni pesnici programski ve-
zivali za antike autoritete, onda se odmah pomiqa na prethodnike i wi-
hov uticaj.
Na ovaj nain antika postaje nain seizmografa za razumevawe umetno-
sti sredweg veka. U ovakvom shvatawu ukazuju se interesantnim oni radovi
koji osvetqavaju unutrawe diferencirawe sredwovekovnog sveta; time po-
staje zanimqiviji i pojam renesanse. Promena tradicionalnog postupka,
naime, u italijanskom kvatroentu mogla bi da bude jedan od onih kriteri-

189
juma pomou kojih je moguno objasniti raspad epoh tokom evropske istori-
je. Sredwi vek, ini se, ivi kao barijera izmeu sadawosti i antike.
Tek bi otkrie diskontinuiteta moglo prvi put da stvori mogunost za ro-
ewe pojma epohe sredweg veka.
Takvo novo razumevawe diskontinuiteta tim, naravno, i promena
istorijske svesti koju i te kako treba negovati kao osnovni fenomen evrop-
ske istorije nalazi se samo u zapadnoevropskoj vizuri. Za drave-nasled-
nice istonog rimskog carstva, naroito za Vizantiju i Rusiju, ovakva pod-
loga mnogo je nieg stepena; tu jo uvek vae tradicionalni odnosi zasno-
vani na kontinuitetu.
I na Zapadu, konano, pojavquje se promena svesti o razliitosti.
Ueni diskurs H ili H stolea ni u kom sluaju nije identian poet-
skoj praksi. Ueni pesnici nastavqaju besedniku tradiciju sredwovekov-
nog naina miqewa. Lom epohe i ovog pojma, koji dolazi ponovnim otkri-
em antike u renesansi, predstavqa mnogostrani i mnogoliki proces; moe
da se posmatra u pojedinanim umetnostima, u razliitim jezicima, na
mnogobrojnim geografskim prostorima i u raznolikim oblicima znawa.
Ovakvim, ukratko preprianim, idejama bilo je posveeno nekoliko
sesij, tokom godin 19992002, Komisije za istraivawe poznog sredweg
veka pri Akademiji nauka u Getingenu. Istraivawe ve ima svoju tradici-
ju, jer se ovakvi sastanci odravaju od 1975. godine i dosad su svi bili pu-
blikovani. Ova najnovija publikacija obuhvata petnaest studija iz razlii-
tih tematskih oblasti u okviru zajednike okvirne problematike.
Prva u nizu jeste sesija iz 1999. godine. Teite joj je bilo na temi
Istorija kao otkrie i kao rekonstrukcija" i bila je posveena razumeva-
wu istorije u H i H stoleu. Radovi ove grupe raspravqaju o recepciji
antike na koncilima odranim u Nemakoj i u Italiji (Johannes Helmrath
<Berlin>, Diffusion des Humanismus und Antikerezeption auf den Konzilien von
Konstanz, Basel und Ferrara/Florenz, str. 954); o znaewu pojma cezar" u
politiko-istorijskoj literaturi humanista (Ulrich Muhlack <Frankfurt>, Die
Deutung Caesars in der politisch-historischen Literatur italienischer und deutscher
Humanisten vom 14. bis zum beginnenden 16. Jahrhundert, str. 5585); o tom
koliko istoriar moe da zauzme i autorsku poziciju (Franz Josef Worst-
brock <Mnchen>, Der Geschichtsschreiber als Autor. Lorenzo Vallas Historia
Ferdinandi Aragonum regis", str. 87108); o Karlu Velikom (Bernd Moeller
<Gttingen>, Karl der Groe im 16. Jahrhundert, str. 109124); o rekonstrui-
sawu istorije u doba reformacije (Johannes Schilling <Kiel>, Die Wiederent-
deckung des Evangeliums. Wie die Wittenberger Reformatoren ihre Geschichte re-
konstruierten, str. 125142); o specifinom razumevawu svetske istorije kod
starijih ruskih autora (Christian Hannick <Wrzburg>, Wege zum Verstndnis
einer Weltgeschichte im Russland des 16. Jahrhunderts (Iosif Volockij, Maksim
Grek), str. 177194).
Drugi sastanak, iz 2000. godine, odrao se s temom o hrianskoj an-
tici u H i H stoleu. Radovi s ovog naunog susreta pokuavaju da obja-
sne koliko je paganska" antika predala u naslee, tj. ta je od we postalo
deo hrianske tradicije (Volker Reinhardt <Fribourg>, Vergangenheit als Wahr-
heitsnachweis Rom und die Geschichte im konfessionellen Zeitalter, str. 143
160; Wilfried Nippel <Berlin>, Forschungen zur alten Geschichte zwischen Huma-
nismus und Aufklrung, str. 161176; Fidel Rdle <Gttingen>, Die lateinische
Dichtung der christlichen Sptantike im Humanismus, str. 195229).
Trea sesija Imitatio i intertekstualnost" iz 2001. godine bila
je posveena izmeni znaewa pesnikih i umetnikih pojmova, koji su poe-

190
li da se, modifikovani, razvijaju s novim estetikim poimawem (Bodo
Guthmller <Marburg>, Antico e moderno, latino e volgare. Zum literarischen Tra-
ditionsbewusstsein im Cinquecento, str. 231246; Gregor Vogt-Spira <Greifs-
wald>, Imitatio als Paradigma der Textproduktion. Problemfelder der Nachahmung
in Julius Caesar Scaligers Poetik", str. 247271; Nicola Kaminiski <Tbingen>,
Gigantographie. Fischarts Geschichtsklitterung" zwischen Rabelais-imitatio und
aemulatio mit des Gargantua vnnachzuthuniger strck", str. 273304).
Posledwa u ovom nizu, sesija iz 2002. godine, pod naslovom Autor i
delo", raspravqala je o antikim motivima u slikarstvu i ostalim umetno-
stima i to kod pojedinanih autora (Doris Carl <Firenze>, Das Programm der
Neugestaltung der Sala die Gigli im palazzo Vechio von Florenz. Antikenrezeption
als Selbsdarstellung der Florentiner Republik, str. 305349; Ulrike Heinrichs-
-Schreiber <Bochum>, Natura contra idolon. Zur Frage des Antikebezugs in Mat-
his Gothart-Nitharts Gemlde des hl. Sebastian am Isenheimer Altar, str. 351
388; Peter Schreiner <Kln>, Ewige Antike oder immerwhrende Renaissance?
Formen von Verstndnis und Akzeptanz der Antike in Byzanz, str. 389412).
Na kraju zbornika nalaze se dva registra (Imenski registar, zajedno s
registrom naslov; Registar geografskih pojmova) i trideset tri ilustra-
cije. Ovaj dodatni aparat omoguava itaocu lake snalaewe unutar stu-
dij, a kroz fotografije sigurniju potvrdu teorijskih pretpostavki u ra-
dovima. Oivqena antika i wena, ponegde, modifikacija predstavqena je
ovim naunim prilozima kao vaan lan poetike humanizma i rane rene-
sanse.
Mirjana D. Stefanovi

191
HRONIKA
CHRONICLE
 UDC 1 Socrates (082)

ZA NOVI PRISTUP SOKRATSKOM PITAWU:

SKORAWA I BUDUA ISTRAIVAWA

Prolo je petnaest godina otkako je Gabrijele anantoni (Gabriele Gi-

annantoni) izdao svoje delo Socratis et Socraticorum reliquiae1 i skrenuo pawu
naunog sveta na mawa" i najsitnija" svedoewa o Sokratu. Jedna od naj-
krupnijih zasluga ovog dela bilo je to to je pokazalo da se sokratskom pi-
tawu moe prii samo ako se polazi od analize sokratske antike kwiev-
nosti, a posebno od lgoi znaajnijih uenika Sofroniskovog sina. Najno-
vija istraivawa2 delimino su potvrdila ovu pretpostavku, a delimino
su je i prevazila, ostajui kod neophodnosti da se rekonstruiu pojedini
aspekti sokratske misli, vodei rauna, koliko je to mogue, o celovitosti
slike Sokratove linosti koju su stvorili i potvrdili wegovi uenici
ali da se pri tome ne previdi podela na sokratovce osnivae kole" i na
sokratovce koji nisu osnovali kolu". Pokazalo se da Sokrat koji se po-
stepeno pojavio kao posledica ovakvog hermeneutikog pristupa nije zasno-
van samo na Platonovim dijalozima,3 ve i na velikom broju drugih svedo-
ewa (mawe ili vie sporednih"), konano osloboenih suvinih pore-
ewa i uzora.
U ovom kontekstu paradigmatinu vrednost dobija najnovija ocena Kse-
nofonta4, isuvie esto itanog kao pisac ije se delo i postojawe moe

1 Socratis et Socraticorum reliquiae collegit, disposuit, apparatibus notisque instruxit

G. Giannantoni, Biblopolis, Napoli 1990. Trenutno je u pripremi digitalni hipertekst
izdawa Reliquiae, koji je priredio Emidio Spineli (Emidio Spinelli), uz tehniku sa-
radwu . Janote (G. Iannotta), A. Mankije (A. Manchi) i D. Papita (D. Papitto) i koor-
dinaciju V. eluprike (V. Celluprica). On sadri tekstove koje je prikupio ananto-
ni, kao i Indekse izvora i imena koji se nalaze iza dva nova Dodatka (potpunog tek-
sta Aristofanovih Oblakiwa i Ksenofontovih spisa o Sokratu).
2 Kao pristalice renesanse" studija o Sokratu, koja je predmet ovog naeg iz-
lagawa, navodimo Donalda Morisona (Donald Morison), Lui-Andre Doriona (Lou-
is-Andr Dorion), Miela Narsija (Michel Narcy) i Livija Rosetija (Livio Rossetti), a
da pri tome ni u kom sluaju ne elimo da izjednaimo wihove razliite stavove.
3 Sokrat, kao rezultat iskquivo Platonovog svedoewa, jeste Sokrat Gregori
Vlastosa (Gregory Vlastos) i, preteno, naunika iz Severne Amerike. Brojne mono-
grafije izdate u Sjediwenim Amerikim Dravama od poetka devedesetih godina od-
nose se gotovo iskquivo na Plato's Socrates, kako glasi naslov jednog od najpoznati-
jih izdawa dvojice autora T. C. Brickhouse i N. D. Smith (Oxford University Press, New
YorkOxford 1994).
4 Radi se o reviziji koja, u anglosaksonskom podruju, nije ograniena samo na
tekstove Donalda Morisona (ijem peru pripada sada ve klasini lanak On Profes-

195
posmatrati samo u poreewu sa Platonom, pre nego kao neko ko je imao
shvatawa i bio sposoban da neto prenese nezavisno od svojih savremenika.
Nauni skup Colloque International de Philosophie Ancienne Xnophon et
Socrate" koji se odrao u Eks-an-Provansu od 6. do 9. novembra 2003. godine
na inicijativu Alonsa de Tordeziqa (Alonso de Tordesillas, Universit de Pro-
vence, Aix) i Miela Narsija (Michel Narcy, CNRS, Paris), predstavqa mo-
da jedan od najuspelijih pokuaja da se Ksenofont oslobodi ograniewa
filozofske superiornosti" Platonovog svedoewa. Raznovrsnost i speku-
lativno bogatstvo tema formulisanih tokom izlagawa na konferenciji, ali
pre svega osobenost ovih tema u odnosu na teme koje obrauje Platon, ui-
nili su da se otkrije jedan potpuno nov Sokrat, dostojni alter ego Platono-
vog Sokrata. Moemo se, na primer, nai pred jednom dialektik txnh koja
je vrsto vezana za koncept pojma gkrteia i koja je stoga izrazito moralna
(Jean Baptiste Gourinat: La dialectique de Socrate selon les Mmorables de Xno-
phon; Hugues-Olivier Ney: Y-a-t-il un art de penser? La techne manquante de l'en-
seignement socratique dens les Mmorables de Xnophon), ili pred vetinom"
dijalektike koja nije toliko usmerena na to da ospori Sokratove protivni-
ke, kao kod Platona, ve je wen ciq pre paidea prijateqa i sagovornika
(Franois Renaud: Les Mmorables de Xnophon et le Gorgias de Platon. tude
comparative des stratgies de questionnement; Livio Rossetti: Savoir imiter c'est
connatre: le cas de Mmorables III, 8). Do kog stepena je kod Ksenofonta jedna
slina ideja moralne" dijalektike povezana sa Sokratovom koncepcijom je-
zika, i u kolikoj meri ta koncepcija zavisi od sofiste kao to je Prodik,
pokazao je Alonso de Tordeziqa (Socrate et Prodicos dans les Mmorables de
Xnophon). Referati Lui-Andre Doriona (Louis-Andr Dorion: Socrate et l'oi-
konomia), Vane Nikolaidu-Kirjanidu (Vana Nikoladou-Kyrianidou: Autonomie
et obissance. Le matre ideal de Xnophon face son idal de prince) i Dominga
Placida (Domingo Placido: L'historicit du personnage de Socrate dans l'cono-
mique de Xnophon) naglasili su kako je Ksenofontov etiki model Sokrata
u shvatawu pojma kalokagaua duboko inspirisan politikim aspektima,
pre nego paideikim. U jednakoj meri ovo se odnosi i na pojmove okoj i
plij, dve realije kojima mogu upravqati jedino i iskquivo moralne vrli-
ne jednog basilikj 2n0r. Legalistiko shvatawe etike karakteristian je
element i Sokratove religioznosti kod Ksenofonta, kao to su utvrdili
Tomas Kalvo (Toms Calvo: La religiosit de Socrate chez Xnophon) i Alesan-
dro Stavru (Alessandro Stavru: Socrate et la confiance dans les agraphoi nomoi
[Xnophon, Mmorables IV, 4, 1925]. Rflexions sur les socratica de Walter
Friedrich Otto)5. ak i uewe o fyx0 ovde dobija specifino moralna obe-

sor Vlastos' Xenophon, u Ancient Philosophy" , 1987, str. 922). Zbornik studija
koje je priredio Paul van der Vert (Paul Van der Waerdt: The Socratic Movement, Cor-
nell University Press, Ithaca NY 1994) pokazao je da i u Sjediwenim Amerikim Dra-
vama postoje istraivai koji se ne bave samo Platonovim Sokratom, ve, u ovom
konkretnom sluaju, i Ksenofontovim Sokratom. Ovome treba prikquiti i preciz-
ni komentar za Memorabilia australijanske naunice Vivijen Grej (Vivienne J. Gray,
The Framing of Socrates. The Literary Interpretation of Xenophon's Memorabilia, Steiner,
Stuttgart 1998). Kao potvrda za ovakve tewe u istraivawu moe posluiti i po-
sledwa sveska asopisa Ancient Philosophy" (HH, 2003). lanak Dejvida Xonsona
(David M. Johnson) Xenophon's Socrates on Law and Justice (str. 255281), sadri jedan
briqivi osvrt na Morisonov lanak Xenophon's Socrates on the Just and the Lowful
koji je izaao u istom asopisu 1987. godine (, str. 329347). Sada moemo oeki-
vati spreman Morisonov odgovor u jednom od sledeih brojeva Ancient Philosophy"
5 Interpretacija Sokrata klasinog filologa i istoriara religije Valtera
Ota (Walter F. Otto) neraskidivo je vezana za Ksenofontovo svedoewe. Od wegovih

196
leja (Donald Morrison: Le Socrate de Xnophon et la psychologie morale, Michel
Narcy: Socrate et son me dans les Mmorables).
Uspevajui da izbegne pogubno poreewe sa Platonom, konferencija u
Eksu iznela je na videlo spekulativno bogatstvo Ksenofontovog Sokrata,
otvarajui put za razvoj novih istraivawa sokratskog pitawa. Drugi pod-
sticaji za jedan nauni pristup, koji je usmeren na obnavqawe punog dosto-
janstva Ksenofontovog svedoewa, potiu direktno od Lui-Andre Doriona.
Poto je objavio prvu kwigu Memorabilia u izdawu Les Belles-Lettres, iji je
tekst ponovo priredio Mikel Bandini (Michel Bandini)6, i poto je uredio
monografski broj asopisa Les tudes Philosophiques (2004/2) o Ksenofonto-
vom Sokratu (sa tekstovima Doriona, Miela Narsija, Vivijen Grej (Vivi-
enne J. Gray), Donalda Morisona (Donald Morrison) i Alda Brankaija (Aldo
Brancacci), Lui Andre Dorion upravo privodi kraju komentarisani prevod
ostale dve kwige Memorabilia.
Ukazivawe posebne pawe izvorima o Sokratu pre i mimo bilo kakvog
poreewa sa Platonom, karakterie i prvi broj asopisa iji su urednici
Andre Laks (Andr Laks) i Miel Narsi. Ovaj asopis sadri niz tekstova
posveenih Sokratovim sloenim figurama (upuujemo na lanke Lui-An-
dre Doriona, Klausa Deringa (Klaus Dring), an-Batista Gurina (Jean-Bap-
tiste Gourinat), Sebastjana Alara (Sbastien Allard), Livija Rosetija (Livio
Rossetti), Alda Brankai (Aldo Brancacci) i Franeske Alese (Francesca Ales-
se)7.
Iako se ini da je ovakav pristup danas svojstven ponajpre istraiva-
ima sa francuskog govornog podruja (Francuzima i Kanaanima, u sluaju
Doriona), ciklus predavawa koja je odrao Livio Roseti u Napuqu pokazuje
da ovaj pristup poiwe da se afirmie i u Italiji. Na simpozijumu pod
nazivom L'universo dei dialoghi socratici" koji je odran od 26. do 30. januara
2004. godine u Napuqu, Roseti je zapravo pokazao da se paradigma iznesena u
Eksu moe primeniti i na obiman corpus koji saiwavaju Swkratiko lgoi,
spisi od presudnog znaaja za rekonstrukciju i tumaewe dinamike sokrat-
skog dijaloga. Ako se ovi lgoi razmatraju kao celina iji je Platon deo,
ali samo jedan deo, onda je mogue stvoriti predstavu o konstantama, obe-
lejima, unutrawoj logici i razvojnim linijama roda i stoga videti u no-
vom svetlu jedno kwievno i filozofsko razdobqe. To sa jedne strane zna-
i shvatiti da su takozvani mawe znaajni" sokratovci bili neto vie
od obinih Platonovih savremenika, a sa druge strane odrediti okvire
konteksta u kome je Platon pisao i potvrdio se, i na taj nain ukazati na
razloge wegove nenadmane veliine8.

neizdatih spisa o Sokratu (oko 2000 strana rukopisa) u tampi se nalazi, u itali-
janskom prevodu, kurs predavawa odran u Kenigzbergu tokom 1943. i 1944. godine:
Socrate e l'uomo greco, a cura di A. Stavru, Marinotti, Milano 2005.
6 Xenophon. Mmorables, livre I, texte tabli par M. Bandini et traduit par L.-A. Dori-
on, Les Belles Lettres, Paris 2000.
7 Broj asopisa Philosophie Antique" koji je izaao 2001. godine (Lille, Presses
Universitaires du Septentrion) zapravo nosi naslov Figures de Socrate. On predstavqa
polaznu taku jednog artikulisanog programa istraivawa i nastao je na inicijativu
Miela Narsija i Gabrijela anatonija uz podrku CNRS u saradwi sa Centro di stu-
dio del Pensiero Antico.
8 Ova i druge bitne postavke koje se tiu nastanka i razvoja Sokratovih dijalo-
ga osnovna su tema i sledeih Rosetijevih radova: Le dialogue socratique in statu na-
scendi, Philosophie Antique" I (2001): Figures de Socrate, str. 1135; The Sokratikoi Lo-
goi as a Literary Barrier. Toward the Identification of a Standard Socrates, u Socrates 2400
Years Since His Death, a cura di V. Karasmanis, ECCD, Athina 2004. str. 8194; Le con-

197
 Kao oigledan nastavak naunog skupa u Eksu i Rosetijevog napuqskog
seminara odrao se skup Prime Giornate di Studio sulla Letteratura Socratica
Antica"9 u Senegaliji (Ankona) od 17. do 19. februara 2005. godine na ini-
cijativu Odeqewa za filozofiju Univerziteta u Perui (dakle, lino Li-
vija Rosetija) u saradwi sa Optinom grada Senegalije i pod pokroviteq-
stvom nekoliko vanih kulturnih institucija (International Plato Society,
Centre d'Etudes sur la Pense Antique Kairos kai Logos" iz Eks-on-Provansa i
Instituto Italiano per gli Studi Filosofici iz Napuqa). Posle ovog skupa postalo
je jo oiglednije da je neophodno stvoriti jedan pojam o Sokratu koji nije
zasnovan iskquivo na Platonovom svedoewu. Pri paqivom prouavawu
izvora dolazi se, naime, do zakquka da je proces sokratizacije" filozo-
fije koji se odvijao u Atini u prvoj polovini veka pre n.e., zahvaqujui
irokom rasprostrawivawu Swkratiko lgoi, izaao izvan okvira corpus
platonicum i nametnuo se kao jedna kwievna pojava bez presedana, i to ta-
kva da je ugrozila svaku drugu vrstu filozofskog diskursa (Livio Rossetti:
L'invenzione dei dialoghi socratici: un fatto quanto innovativo?)10. Postupke So-
kratovog lgoj-a, delimino potpuno inovatorskog, a delimino smetenog
u kontekst retorsko-literarne tradicije petog veka, osvetlili su Leonidas
Bargeliotis (Leonidas Bargeliotis: Identifying Some of the Dramatic Scenes of
Socrates) i Kendal arp (Kendall Sharp: Socratics and Skratikoi logoi in Pla-
to's Dialogues). Kako je kwievnost velikih retora petog i estog veka uti-
cala na tekstove u kojima su Sokratovi uenici branili svog uiteqa od
optubi, utvrdili su Alonso de Tordeziqa (Difesa di cause perse: la difesa di
Palamede di Gorgia e le apologie di Socrate di Platone e di Senofonte) i Mauro
Tuli (Mauro Tulli: Isocrate storico del pensiero: Antistene, Platone, gli eristi
nell'Encomio di Elena). Miel Narsi (Il discorso di Alcibiade nel Simposio pla-
tonico) i Elza Graso (Elsa Grasso: Socrate dans le Sophiste de Platon: juge ou
prtendant?) ponudili su modele za itawe odlomaka iz Platonovih dijaloga
(tanije iz Gozbe i iz Sofiste) na osnovu kojih se mogu razlikovati ili se
ak direktno suprotstaviti Sokratova misao i misao wegovog najznaajnijeg
uenika. Sokratovci Antisten i Aristip predmet su referata Franka Tra-
batonija (Franco Trabattoni: Antistene, Platone e l'uso dei piaceri nel Fedone) i
Ani Urkad (Annie Hourcade: Aristippe: la sagesse, le plaisir et l'argent). Iz
ovih radova proistiu neka pitawa koja su, esto u ime pravog Sokrata",
bila u sreditu filozofskih rasprava u etvrtom veku i cele filozofije
helenistikog perioda. Referati posveeni Ksenofontovom Sokratu slede
liniju naunog skupa u Eksu, jer oni doprinose shvatawu onih aspekata mi-
sli Sofroniskovog sina koji nisu neposredno vidqivi u Platonovim de-
lima. U tom smislu Emidio Spineli (Emidio Spinelli: La parabola del Socrate
senofonteo: da Labriola a Mondolfo) nainio je jednu tanu reviziju prouava-
wa problema Ksenofontovog Sokrata u Italiji, suprotstavqajui interpre-
tacije Antonija Labriole11 i Rodolfa Mondolfa12. Ig Olivije Nei (Hugues

texte littraire dans le quel Platon a crit, u La Philosophie de Platon 2, a cura di M. Fattal,
L'Harmattan, Paris 2005, str. 5180.
9 Prezentacija ovog skupa sa programom, apstraktima i uvodnim tekstovima
dostupan je na on line sajtu www.socratica2005.info.
10 Na kraju skupa dolo je do jedne korisne rasprave o osnovnim implikacija-
ma kwievnog i filozofskog fenomena kakvi su Swkratiko lgoi i o drugim bit-
nim pitawima koja su nastala u toku rada konferencije. Ovu raspravu, u kojoj su ue-
stvovali Mario Vexeti (Mario Vegetti), ovani Kazertano (Giovanni Casertano) i o-
vani Ceri (Giovanni Cerri), vodio je Mauro Tuli (Mauro Tulli).
11 A. Labriola, La dottrina di Socrate secondo Senofonte, Platone ed Aristotele, Stam-
peria della Regia Universit, Napoli 1871. Nedavno je Labriolin tekst bio pretampan

198
Olivier Ney: Ame et corps: l'expresivit de l'invisible chez Socrate et Xnophon)
pokazao je kako Ksenofontova koncepcija teorije fyx0 koja se u Eksu ini-
la obeleenom u izrazito moralnom smislu, moe isto tako dopustiti i
kosmoloku" ako ne i upravo fiziku" interpretaciju. Pitawa kao to
su pojmovi kalokagaua i basilea, koji predstavqaju temeqe za shvatawe
osnovnih aspekata mawe poznatog Ksenofontovog Sokrata (u konkretnom
sluaju spisa O ekonomiji i Hijeron), uzeli su u razmatrawe Aleksander Al-
derman (Alexander Alderman: Phronesis in Xenophon's Oeconomicus and Plato's
Politicus) i Stefan orn (Stefan Schorn: Die Vorstellung des xenophonischen
Sokrates von Herrschaft und das Erziehungsprogramm des Hieron).
Jedna sesija skupa bila je posveena predstavqawu informativnih pri-
runika o Sokratu koji su ve u prodaji ili u izradi. Plato lexikon (I) koji je
izaao 2003. godine13 predstavio je Emanuele Vimerkati (Emanuele Vimerca-
ti). Radi se o jednom priruniku koji je neophodan za svaki rad na Platonu
budui da on omoguava ak i unakrsna istraivawa odrednica, morfolo-
kih oblika, izraza, fraza, pojmova i sadraja celog corpus platonicum.
Emidio Spineli je predstavio elektronsku verziju Socratis et Socraticorum
reliquiae koja je u pripremi, a odlikuje se time to omoguava da se pregle-
daju i vizualizuju komentari teksta koje je napisao anantoni u apparatus
superior tampanog izdawa. Druga novina koja e uskoro biti pristupana je
Platonova bibliografija koju je priredio Lik Brison (Luc Brisson, Pythia.
Bibliographie platonicienne), a predstavio Benoa Kastelnerak (Benoit Castel-
nrac). U poreewu sa tampanim izdawem ovaj CD-Rom, koji su realizovali
izdava Vrin i Conseil National du Livre, sadrae pretraiva razvijen u to-
likoj meri da e omoguavati pretraivawe bibliografije na osnovu kqu-
nih rei, odlomaka iz Platonovih dela, linih imena autora i osnovnih
tema sekundarne literature o Platonu. Jo jedan prirunik u pripremi je-
ste Un Eutifrone interattivo. Il nuovo Dialoga con Socrate" (priredio Livio
Roseti u saradwi sa Alesandrom Trexijari (Alessandro Treggiari) predstavqa
elektronsko izdawe preteno didaktike namene, izraeno na osnovu isto-
imenog hiperteksta koji je priredio Roseti 1995. godine14.
Posledwu kariku u ovom jedinstvenom nizu dogaaja predstavqa e-
snaesti simposijum u Olimpiji (od 25. do 30. jula 2005), koji je organizova-
lo Olympiako Kendro Philosophias kai Paideias (dakle Leonidas Bargeliotis) u
saradwi sa univerzitetom i lokalnim grkim ustanovama. Tema izabrana za
ovaj skup bila je ponovo Sokrates kai Sokratikes Scholes", sa referatima koji
su se bavili Ksenofontom i Antistenom, sokratovskim legxoj i Sokrato-
vom sudbinom u grkom svetu. Istovremeno s odravawem Simposijuma iz-
nesen je i predlog da se obnovi antika Elidska kola (kao to je poznato,
Olimpija se nalazi u Elidi) i moe se rei da takva inicijativa najavquje
dobru perspektivu za budua istraivawa na ovu temu.
Na kraju ovog pregleda treba primetiti da hermeneutika paradigma
nastala kao rezultat skupa u Eksu i postepeno utvrivana sve do naunog

kao uvod za izdawe Memorabili di Senofonte, a cura di Anna Santoni, Biblioteca Universale
Rizzoli, Milano 2001.
12 R. Mondolfo, Socrate", centralno poglavqe u Moralisti greci: la coscienza mo-
rale da Omero a Epicuro, traduzione italiana dal castigliano a cura di V. E. Alfieri, Ricciar-
di, Milano 1960 (prvo izdawe: Moralistas griegos: la conciencia moral, de Homero a Epi-
curo, Imn, Buenos Aires 1941).
13 Plato. Lexikon (I), a cura di R. Radice in collaborazione con I. Ramelli ed E. Vi-
mercati, edizione electronica di R. Bombacigno, Biblia, Milano 2003.
14 U prvoj verziji, ovo izdawe je izalo zajedno sa tampanim izdawem Platone,
Eutifrone, a cura di L. Rosseti, Armando, Roma 1995.

199
skupa u Senigaliji, jo uvek zahteva mnogo razjawavawa i produbqivawa,
pre nego to bi mogla konano da se ustanovi kao novi kqu za itawe svih
izvora o Sokratu. Ali je isto tako oigledno da ona zasluuje da se stavi na
probu, budui da se vide ohrabrujui rezultati postignuti do sada. U tom
smislu moemo se nadati da e Prime" Giornate u Senigaliji i sledei na-
uni skupovi u novonastaloj drugoj" koli u Elidi postati redovna oku-
pqawa i da e oni u toku sledeih godina uspeti da samu nove impulse u
prouavawu sokratskog pitawa koji su doli do izraaja sasvim nedavno.*

Alesandro Stavru

UDC 73.071.1:929 Alberti L. B. (082)

821.131.1.09 Petrarca F. (082)

SKUPOVI O ALBERTIJU 2004. GODINE

Kao lan svetskog udruenja Societ internazionale Leon Battista Alberti",

(SILBA), koje ima centar u Parizu, izlagala sam vie puta u italijanskom Centro
degli studi sul classicismo" u Arecu, u Mantovi (15. oktobra 2004, Teatro Bibiena),
u Riminiju (14. oktobra 2004, Palazzo Buonadrata) i Firenci (12. oktobra 2004,
Villa I Tatt) (Leon Battista Alberti: Architetture e committenti"). U decembru u
Ferari u Istituto di studi rinascimentali (Convegno internazionale, VII settimana di
alti studi Rinascimentali") 29. novembra 2004, o Albertiju i njegovim vizantijskim
izvorima, La lettura dello spazio alla fine dell'Quattrocento: le fonti comuni di
Leon Battista Alberti e dei protagonisti bizantini coevi"; i Firenci, Alberti e la cul-
tura del'Quattrocento", Palazzo Vecchio, 1618. decembra 2004. Tako bih ovaj
prilog posvetila Centro di Studi sul classicismo i Albertiju.
Il Centra di Studi su Classicismo ili Fondazione Aretina di Studi sul Classici-
smo je centar za razvoj i istraivaki rad na svim temama koje zadiru u oblast hu-
manizma, a samim tim i antike. Osnovan je 1992, a predstavnik mu ja profesor kla-
sine filologije na univerzitetu u Firenzi (Universit di Firenze) Roberto Cardini.
Direktor centra je profesor latinske filologije na istoimenom univerzitetu Mariange-
la Regoliosi-s Cardini. Cilj rada ove fondacije usmeren je na prevoenje i objavlji-
vanje dela klasine knjievnosti, kako prevedenih tako i neprevedenih dela. Godine
2003. ovaj centar je osnovao izdavaku kuu, specijalizovanu iskljuivo za dela Lo-
renza Valle (L'edizione Nazionale delle opere di Lorenzo Valla). Aktivna saradnja
centra sa brojnim institucijama klasine kulture i knjievnosti dala je kao rezultat
brojne seminare posveene studijama humanizma. Prola godina, bila je posveena
Petrarki i Albertiju (Celebrazione della nascita di Leon Battista Alberti). Osim eku-
menskih delatnosti, Centar daje mogunost studentima za rad na doktoratu, sa te-
mama koje direktno dotiu humanistike studije Civilt dell'Umanesimo e del Ri-
nascimento".
Prola 2004. godina imala je dostojanstvo u dva velika praznika: est vekova
od roenja Leona Batista Albertija (14041472) i sedam vekova od roenja Fran-
eska Petrarke (13041313). Jedan pretea, drugi u jeku humanizma, Firentinci,
roeni su u izgnanstvu Petrarka u Arecu, Alberti u enovi. Vie svetskih simpo-
zijuma posveeno je u slavu ova dva, pesnika i arhitektonska, stuba evropske kul-
ture. Neophodno je oznaiti njihovo prisustvo i na naem tlu. Ovim naim prilogom

* Prevela s italijanskog Ana Petkovi.

200
elimo da naglasimo lepotu kojoj svako od nas, ukoliko eli, moe da izae u su-
sret: prisetimo se, makar na as, Petrarkinih stihova i Albertijevih hramova. Ovim
reima, koje slede i koje je Alberti posvetio za svoj epitaf u Santa Croce u Firenci,
krunisana je arhitektura kao postolje i postelja due i samim tim oveanstva.

Il Cav Leon Battista Alberti

Ultimo di Sua stirpe
Ordino coll estremo volere
Che questo monumento serigesse
Affinche il secolo che per impetto d'imitazione
Ruina a novita servile
Potesse verso l'antica sapinza raccendersi d'amore"
(Santa Croce, Firenze)

Albertijev duhovni tok istovremeno je i tok njegovog privatnog ivota. Arhi-

tekt, pesnik, mistik ili ljubavnik. Nijedno od toga ukoliko nije sve. Aktivnosti Albe-
tijeve s blagou, ali sigurnou preobratile su tok razvoja evropske misli u Quat-
trocentu od srednjovekovne iskljuivo skolastike koncepcije umetnosti ivota ka
novoj, iz Vizantije donetoj, platonskoj viziji umetnosti. Kakav je u sutini dodir vi-
zantijskih ikonografa i mislilaca s italijanskim, kakvu ulogu igra Sabor Ferrara-Fi-
renze 1439? Cilj nae studije o Albertiju je ako ne da sasvim odgovori na dato pita-
nje, makar da d mogunosti za reavanje odreenih problematinih pojmova, koji
su se, iako pojmovi, okamenili u verovanja i time stekli pravo glasa istorijskih isti-
na. Da li je zaista tako? Bitnost Academia Fiorentine prevazilazi li bitnost Acade-
mia Romane za nastanak renesanse"? Da li je renesansa" tok koji se gradio ve
od kraja X veka, preko veza imeu Konstantinopolja i Sicilije, ili, kako se esto
veruje, fenomen quasi ex nihilo izrastao u samoj Toskani? Kako je pojava inkvizi-
cije dolaskom pape Alexandra VI Bordije spreila dalji otvoren tok renesanse, on
se prenosio na najsigurniji nain od tada, arhitekturom i muzikom. Alberti je u tom
pogledu, zajedno sa nekolicinom mislilaca koji su posle pada Konstantinopolja emi-
grirali iz Mistre u Italiju, jedan od onih koji su osnovni utemeljivai strujanja koje
mi danas nazivamo humanizmom i renesansom.
Sin firentinskog konzula, Leon Battista Alberti rodio se u enovi 18. februara
1404. U Padovi i Bolonji zavrio je studije, da bi 1429. doao u Firencu. Tri godine
kasnije u Rimu je sa zvanjem recenzenta za pisma papske kurije. Godine 1423. pie
Urbis Romae. Sledee godine je pod protekcijom pape Eugenija IV u Firenci, gde
oko 1435. pie traktat De Pictura. U narednim godinama boravi u Bolonji, Veneciji
i Ferari. Godine 1438. sastavlja il Teogonio, dijalog in volgare O dravi" (dello
Stato) a tri godine posle organizuje u Firenci il Certame Coronario, u kojem ue-
stvuje lino sa svojim delom in volgare Della famiglia". Oko 1442. pie dijalog
Della tranquillita dell'anima. Vraa se u Rim 1443. godine, sledei Eugenija IV, i
otpoinje rad na Momusu, alegorinoj prii koja ima za cilj poduavanje Princa. Po
nalogu Prospera Colonne 1446, uspeno restaurira rimsku lau naenu u jezeru Ne-
mi, to je uslovilo i pisanje njegovog, danas, kao po ironiji, izgubljenog dela Navis.
Istovremeno sastavlja razne traktate matematiko-naunog karaktera. Posle smrti
Nicola IV (1447) Nicolas V je proglaen papom. Iste godine otpoinje preobraaj
Rima, u kome papa Parentucelli vidi grad-simbol, maticu res publica cristiana, ija
je struktura duboko utisnuta u dela koja Alberti razmatra u svom traktatu De re ae-
dificatoria. Isto delo predstavlja papi 1452. Uprkos ovom direktnom afinitetu, ima
dosta dobrih razloga da se ovek zapita nije li sam Alberti uestvovao na projektu
za izgradnju piana" Nicole V.

201
 Verovatno je da u godinama izmeu 144651. Alberti realizuje Palazzo Ru-
cellai u Firenci, posle koje (14481470), i dalje po nalogu Giovannia Rucellaia,
projektuje fasadu za Santa Maria Novella. Alberti 1450. dobija zadatak da antiku
gotsku crkvu San Francesco u Riminiju preobrazi u mauzolej za Sigismonda Mala-
testu, budui hram Malateste (il tempio Malatestino), koji ostaje nedovren. Enea
1458. Silvio Piccolomini je proglaen papom i time otpoinje zlatno doba humani-
zma. Sledee godine Alberti je sa Pijom II u Mantovi, gde mu Ludovico Gonzaga
poverava konstrukciju crkve San Sebastiana. I posle smrti Pija II (1464) Alberti
ostaje u Rimu: projektuje fasadu kapele Rucellai in San Pacrazio i krunu tribi-
nu Santissime Anunziate u Firenci. Iste godine pie De componendis Cifris i De
Iciarchia. U Mantovu 1471. alje projekat za novu crkvu cheiasa gonzaghesca"
Sant'Andrea u Mantovi. Godinu dana kasnije Alberti umire.
Luca Fancelli zavrava zapoet Albertijev plan za crkvu Sant'Andrea. De re
aedificatoria, ne manje od ostalih knjievnih dela i od malo realizovanih arhitektu-
ra, jedan je od najstabilnijih spomenika kulture humanizma. Po osnovnoj ideji ovo-
ga traktata arhitektura je etiki izraaj, usmerena da u samoj sebi pronae satisfak-
ciju i da modelira l'operari dell'artefice, prema ideji, jasno izraenoj, u koherent-
nosti Albertijeve umetnosti. Kako je i napisano, l'architetto, virtuoso' dell'Alberti
tale per aver vinto la bestialit della natura umana. Il suo affidarsi a nummerus,
concinnitas e finito frutto di un'etica che affonda in un estetica del'esistenza pro-
fondamente greca". Kult ogranienosti (del limite) i mediocritasa jasno je razma-
tran u De re aedificatoria i osuen kao osnovni uzrok sveg ljudskog zla". Ne pro-
sveenost i ne oplemenjenost, voluntaristika je i neosnovana tragika takve jedne
etike. Ne sluajno hermetiki predmeti Albertija prevazilaze njihovu beznadenu
usamljenost unutar urbanih struktura koje ih primaju.
Godina 2004. na mnogim skupovima u Italiji bila je posveena seanju na Al-
bertija i preispitivanju uloge ovog znaajnog stvaraoca 15. veka.

Sandra Dui

UDC 1 Socrates (082)

SIMPOSION O SOKRATU

XVIth International Symposium of the Olympic Center for

Philosophy and Culture, Olimpija, 2530. jul 2005 (Grka)

Ve petnaestak godina deluje u drevnoj Olimpiji na Peloponesu Olim-

pijski centar za filosofiju i kulturu, koji okupqa grke i inostrane auto-
re i zaqubqenike u antiku kulturu. Pokreta i glavna linost ovog Centra
je profesor filosofije na Univerzitetu u Atini, kolega Leonidas Bargeli-
otis,1 iji je ovo i zaviaj. Uz podrku ne samo Atinskog univerziteta, ne-
go i gradskih vlasti u celoj Elidi, Centar redovno organizuje svakog leta,
u julu ili avgustu, predivno meunarodno okupqawe helenista, iji je skup
oplemewen ambicioznim naunim diskusijama i prijatnim izletima u oko-

1 Veliki prijateq nae zemqe, profesor Bargeliotis je ve objavio dva rada u

naem Zborniku 3 (2001) 2532, 6 (2004) 731, a o asopisu Skepsis koji je on pokre-
nuo i ureuje objavila sam prikaz u Zborniku 2 (2000) 218219.

202
linu, na antika nalazita i u stare grke manastire, uz kwievne mani-
festacije i pesnike veeri, ali i gostoqubive prijeme.
I prolog leta je odran jedan takav nezaboravan skup, posveen dve-
ma temama: A: Socrates and the Socratic Schools; i B: Socratic Thought in Greek
Literature.
Druga tema je proirena i na reminiscencije o Sokratu u drugim kul-
turama, a ne samo antikoj i modernoj Grkoj. Motiv organizatora za ukqu-
ivawe ove teme bilo je to to su naunici esto ukazivali na uticaje So-
krata na Euripida i Aristofana, ali nije verovatno da se impakt Sokrato-
ve misli zavrio sa klasinim periodom." Stoga su ukquili poziv hra-
brewa" autorima da se pozabave i kasnijom recepcijom Sokrata, to se na
skupu pokazalo doista inspirativnim.
Skupu je prisustvovalo ezdesetak profesora i mlaih struwaka iz
vie zemaqa Evrope (Engleske, Nemake, Italije, Belgije, Srbije), iz Ame-
rike, ali i iz Australije, Japana, Irana i sa Filipina.
Sesije posveene temama o Sokratu bile su zaista sadrajne. Raspra-
vqalo se o pitawima iz epistemologije i metafizike, sokratskoj metodi,
etici i etikoj psihologiji, politikoj teoriji i praksi, filosofiji re-
ligije i Sokratovom uticaju na helensku filosofiju posle wega, naroito
na Platona, Aristotela i helenistike filosofske kole.
Kad se ima na umu stawe naunih prouavawa i promewene optike gle-
dawa na Sokrata posledwih nekoliko godina,2 jasno je da je vanost i aktu-
alnost podnetih saoptewa i diskusija bila izuzetna.
Na skupu je sudelovalo vie vrlo istaknutih struwaka za helensku
filosofiju, kao to su jedan od osnivaa International Plato Society,3 profe-
sor Livio Roseti iz Perue, zatim profesor Hju Benson s Univerziteta u
Oklahomi, profesor Ron Polanski sa Djukejn univerziteta u Pitsburgu,
profesor Xon Anton sa Floride i brojne grke kolege, i sa Kipra.
Analitika izlagawa o temama wihovih izlagawa oduzela bi previe
prostora, tako da se opti pristup moe stei i iz teksta kolege A. Sta-
vrua u ovom broju Zbornika. Naalost, ugledni stalni gosti Centra, kao
to su profesor Gerasimos Santas, s Univerziteta Kalifornije u Irvinu,
i Teri M. Pener s univerziteta Viskonsina u Medisonu, iako predvieni
za voewe okruglih stolova, bili su privatno spreeni da doputuju. Prole
godine je okrugli sto odran o znaajnoj kwizi profesora Santasa pod na-
slovom Goodness and Justice. Plato, Aristotle and the Moderns (Blackwell Publis-
hers, 2001).
U sekciji o Sokratovim dijalozima autor ove hronike podneo je saop-
tewe o Antistenu (Investigations of Language as the Foundations of Education
in Antisthenes' Philosophy). Drugi uesnik iz Srbije, Ivan Gaanski, govorio
je o srpskoj recepciji Sokrata (Socrates' Picture in Serbian Culture and Philo-
sophy), jo od sredwovekovnih srpskih manastira do Dositeja Obradovia i
Miloa N. uria. Ova srpska" tema veoma je zainteresovala prisutne,
jer se ponovo pokazalo koliko se malo u raznim naunim krugovima zna o
kqunim temama nae kulturne istorije. Bilo je predvieno i izlagawe o
Sokratu kod Rusa, koje je, naalost, izostalo, ali je zato kolega iz Atine

2 O tome detaqnije izlae kolega iz Napuqa Alesandro Stavru u prilogu Za

novi pristup sokratskom pitawu: Skorawa i budua istraivawa u ovom asopisu,
prevedenom na srpski na wegovu izriitu equ.
3 lanovi International Plato Society iz Srbije su profesori Slobodan Duani
i Ksenija Maricki Gaanski.

203
Sotiris Furnaros bio qubazan da nam da svoje izlagawe o Sokratu kod Ko-
raisa, velikog grkog prosvetiteqa u iju je kolu u Smirni odlazio i na
Dositej Obradovi.4 Profesor Roseti je pokazao veliko zanimawe za kla-
sine nauke u Srbiji, obeao je da nam poaqe rad specijalno za na Zbor-
nik (to je odmah posle skupa i uinio i koji donosimo u Zborniku) i po-
klonio mi kwigu, koju je on pripremio u ast Tomasa Robinsona, pod na-
slovom Greek Philosophy in the New Millenium (Akademia Verlag, Sankt Augu-
stin, Nemaka, 2004), edicija Studies in Ancient Philosophy 6. Tu je zastupqeno
blizu trideset autora s pregledima perspektive helenske filosofije u isto
toliko zemaqa celog sveta, naravno bez Srbije. Profesor Roseti me je zamo-
lio, ako bude pripremao drugo izdawe ove publikacije, da mu uradim pre-
gled stawa helenskih filosofskih istraivawa kod nas.
S obzirom da je Centar zainteresovan i za kulturu u irem znaewu,
organizator je ve u svome pozivu naznaio novu akciju povraaj mermer-
ne dekoracije sa hrama Apolonu Zatitniku u Basama koje se nalaze u Bri-
tanskom muzeju. Time je pokrenuta iroka meunarodna akcija, slina onoj
koja se ve vodi oko povraaja iz Britanskog muzeja tzv. Elginovog mermera
dekoracija sa hrama Partenon na Akropoqu u Atini. Organizovana je po-
seta ovom hramu iz 5. veka pre nove ere na visini od 1200 metara, koji je sav
u specijalnim atorima za vreme revitalizacije, i u predivnom gaju ispred
hrama koji se (nekim udom) milenijumima odrava na ovoj visini i vetro-
metini i pod zimskim nepogodama. Obavqena je prva sesija Nove elidske
filosofske kole", ije je osnivawe predloio Livio Roseti. Srpski pe-
snik Ivan Gaanski je kao specijalni gost za ovu priliku kazivao svoju pe-
smu napisanu na engleskom (Apollo Epikourios The Wounded Temple in Bas-
sae).5 Ja sam obrazloila naunu potrebu vraawa ove dekoracije iz Britan-
skog muzeja,6 a na kraju je izveden mali poetski recital u kom su sudelovali
atinski studenti.
Sledei, 17. internacionalni simposion Centra odrae se krajem
jula 2006. godine s optom temom Arts and Sciences in the Greek Philosophical
Tradition, sa vie podtema. Briga o hramu Apolona Zatitnika u Basama bi-
e i daqe nastavqena.
Ksenija Maricki Gaanski

UDC 903.7(495-14)

THE TEMPLE OF APOLLO EPIKOURIOS AT BASSAE

The dictionaries say that the Temple at Bassae is one of the best preserved
Greek temples" (OCD3 1996, 235). If so, it is hard to accept that the arrangement
and order of its slabs are uncertain (1. c.) and that they will remain uncertain, i. e.
not exactly known, forever, since the sculptured frieze is now in the British Muse-
um" (1. c.).
That frieze was very important centuries after its construction in the last deca-
des of the fifth century BC. Professor John Boardman, in his encyclopedic work

4 Rad se objavquje u ovom broju Zbornika.

5 Sada tampana u dvojezinom izdawu poetske kwige Ivana Gaanskog Situa-
cija, Smederevo, 2005, 6265 (Edicija Meridijani").
6 Tekst u prilogu ove hronike.

204
The Oxford History of Classical Art (1993), when speaking of the Roman monu-
ment Basilica Aemilia, built in 179 BC (one of the major civic buildings of the
Roman Forum", p. 231), compares the liveliness of its frieze" with the Temple of
Apollo at Bassae. He says that its decorations may have been intended to recall
certain Greek architectural friezes, like that of the temple of Apollo at Bassae" (op.
cit. p. 232).
How was that possible? Somebody came to Arcadia, in the heart of Pelopon-
nnesos, got enthusiastic about the temple's decorations, copied them or made some
drawings, and full of respect did not touch a thing or remove any slab from the
temple. Returning back to Rome, in the first decades of the second century BC, full
of respect, this person or persons tried to represent the liveliness" of the distant
temple in Greece when building Basilica Aemilia.
The Romans showed a special devotion towards Apollo in general. It is sel-
dom mentioned that Apollo was the only Greek god that never had a Latin counter-
part or a translated name. As M. Nilsson underlines (Geschichte der griechischen
Religion I 540), Apollo was worshipped under his own, Greek name. Apollo was
the most Greek of Greek gods", according to W. F. Otto's words (OCD3 122).
And this god, the only god of healing in Homer, whose temple was so enig-
matically built in the difficult region of Peloponnesos, to protect everything that
was menacing his people (Epikourios), preserved more than 2231 years, was demo-
lished by some newcomers who did not make their drawings or descriptions, but
took two dozens of slabs from the frieze, maybe from the metopes also, destroying
the ancient loveliness" of the monument. The temple of Apollo at Bassae eluded
modern travellers for many years, deep in Arcadia, writes professor Boardman
Its sculptures were brought to London". The temple was explored by Cockerell,
the architect of the Ashmolean Museum in Oxford, on and in which many of its ar-
chitectural features can be recognized" (p. 136). It is nice that C. R. Cockerell*
was so impressed by the ancient architecture of Apollo's temple, so that he used
some devices in projecting the Ashmolean Museum in Oxford, as his later director
professor Boardman explains.
But it is not nice that the British of today don't plan to return the taken slabs
from the ancient building, at least that we can see today how they looked when
made. The beauty of that frieze influenced some ancient artist in Rome, and to-
day's world at least deserves to look upon the same piece of art in the heart of Pe-
loponnesos as this ancient unknown visitor from Rome in the second century BC
was happy to see.

July 2005 Ksenija Maricki Gadjanski

UDC 930.85(394)(082)2005"

MEUNARODNI NAUNI KONGRES O HETITOLOGIJI

6. Congresso Internazionale di Ittitologia, Rim, 59. septembar 2005.

Kao svaka mlada disciplina, hetitologija je u punom razvoju. Iz godine u go-

dinu letnje sezone iskopavanja upotpunjuju nae poznavanje anadolskih starina.
Meu najznaajnijim otkriima poslednjih godina treba pomenuti u prvom redu dva

* The Temples at Aegina and Bassae", 1860.

205
grada u blizini prestonice hetitske kraljevine, Hatue, oba ve poznata sa glinenih
tablica: Ortaky-Sapinuwa (turska iskopavanja) i Kusakli-Sarissa (nemaka iskopa-
vanja). Oba pokazuju mnoge slinosti sa Hatuom, kako u organizaciji tako u arhi-
tekturi. Takoe je znaajan grad Soli u jugoistonoj Anadoliji (Kilikija).
Nauni skupovi posveeni hetitologiji su jedna od srenih posledica tih boga-
tih otkria. Tokom poslednje dve decenije, svake tree godine odrava se meuna-
rodni hetitoloki kongres. Naizmenino, jedan u Turskoj, u okolini Hatue (orum),
jedan u zapadnim evropskim dravama. esti kongres odran je uspeno u Rimu
(59. septembar 2005), zahvaljujui izvanrednoj organizaciji Alphonsa Archia i
Rite Franca. Mnogobrojni strunjaci iz celog sveta prisustvovali su tom skupu, a
meu njima oko osamdeset je odralo predavanja.
Kongres je imao tri glavna smera: arheologija, dokumenti redigovani klina-
stim i hijeroglifskim pismom i lingvistika, koja je ovog puta bila posebno zastuplje-
na. Turskim kolegama dugujemo ponajvie za rezultate novih otkria, u prvom redu
profesoru Aygl Selu, direktorki iskopavanja u Ortaky-Sapinuwa, gde je naeno
mnogo glinastih tablica, veoma brojnih i na huritskom jeziku. Tumaenja tekstova,
istorijskih, religioznih ili mitolokih, ija interpretacija predstavlja mnoge tekoe,
uspeno su upotpunila naa poznavanja. Predavanja lingvistikog karaktera bila su
posveena najvie gramatici hetitskog jezika i komparativnoj indoevropskoj lingvi-
stici.
Sledei, sedmi kongres planira se opet na hetitsko-anadolskom tlu.

Emilia Masson

UDC 930.85(495.02)(082)2005"
930.85(497.11)(082)2005"

VIZANTIJA I SRBIJA POSLEDWE STOLEE

(etvrta nacionalna konferencija vizantologa,

Beograd, 2729. oktobar 2005. godine)

Srpski komitet za vizantologiju, u saradwi sa Vizantolokim insti-

tutom SANU i Filozofskim fakultetom u Beogradu, organizovao je na-
cionalnu konferenciju vizantologa i struwaka iz graninih disciplina.
Nekadawi Jugoslovenski komitet za vizantologiju preimenovan je 2003.
godine i u zemqi i kao lan Association Internationale des tudes Byzantines u
Srpski komitet, a nekadawe jugoslovenske konferencije vizantologa na-
stavqaju da se odravaju kao nacionalne konferencije.*
Prema ve ustaqenoj praksi, i etvrta nacionalna konferencija vi-
zantologa imala je dva dela: tematski i opti. Tematski deo bio je odreen
naslovom Srbija i Vizantija posledwe stolee, a opti deo je podrazume-
vao vizantoloku tematiku u najirem smislu.
U tematskom delu iroki istorijski okviri postavqeni su u uvodnom
referatu Qubomira Maksimovia Sueqavawe i proimawe dvaju svetova.
Sledila su komplementarna saoptewa Sime irkovia, Posledwe godine u

* O prethodnim konferencijama vizantologa v. R. Radi, Vizantija i prenoe-

we antikog naslea u Srbiju, Zbornik Matice srpske za klasine studije 2 (2000),
233235.

206
posledwem stoleu srpsko-vizantijskih odnosa, Jovanke Kali, Despot Ste-
fan Lazarevi i Vizantija, i Mirjane ivojinovi, Dragai i Sveta Gora.
Osobenosti kwievnih dela predstavile su Ninoslava Radoevi sa saop-
tewem U iekivawu kraja vizantijska retorika prve polovine H veka i
Ida Tot sa referatom Kontekst i recepcija poznovizantijskih carskih govo-
ra, dok je u pravnom kontekstu Sran arki govorio O sticawu poslovne
sposobnosti u sredwovekovnom srpskom pravu.
Vladarske i dinastike karakteristike porodice Lazarevi obradili
su Smiqa Marjanovi-Duani u saoptewu Dinastija i svetost u doba po-
rodice Lazarevi: stari uzori i novi modeli i Branislav Cvetkovi u saop-
tewu Vladar kao slika Boga (Rex imago Dei Immitatio Christi): primer ma-
nastira Resave. O kultovima svetiteqa u toku posledweg veka srpske sred-
wovekovne drave govorili su Danica Popovi u referatu Patrijarh Je-
frem jedan poznosredwovekovni svetiteqski kult i Miodrag Markovi u
saoptewu Kult sv. Vita kod Srba u sredwem veku.
Posebnu grupu inila su saoptewa posveena viewu srpske drave,
srpskih zemaqa, Bosne i srpskih veza sa vizantijskim plemiima izneta u
delima savremenih vizantijskih pisaca. Takva saoptewa podneli su: Sr-
an Pirivatri Srpsko carstvo u spisima vizantijskih istoriara posled-
weg stolea, Maja Nikoli Pseudo-Sfrances o srpskim zemqama, Radivoj Ra-
di Bosna u istorijskom delu Kritovula sa Imbrosa i Nada Zeevi Prvi
brak posledweg Toko despota. O jo jednom vidu kwievnih dela govorila je
Tatjana Subotin-Golubovi u saoptewu Kalendari srpskih rukopisa prve
polovine H veka.
Razliite probleme iz oblasti arhitekture i skulpture srpskih i vi-
zantijskih spomenika u poznom sredwem veku obradili su Marko Popovi u
referatu Zamak u srpskim zemqama poznog sredweg veka, Vojislav Kora Monu-
mentalna arhitektura u Vizantiji i u Srbiji u posledwem veku Vizantije.
Osobene obrade fasadnih povrina, Ivan Stevovi Arhitektura moravske
Srbije: lokalna graditeqska kola ili epilog vodeih tokova poznovizantij-
skog graditeqskog stvarawa i Janko Maglovski u saoptewu Oma i spona
struktura moravskih prepleta.
Zavrna razmatrawa iz tematskog dela konferencije bila su posveena
pitawima iz slikarstva. Mirjana Gligorijevi-Maksimovi je imala saop-
tewe pod naslovom Ikonografija Bogorodiinih praobraza u slikarstvu H
i H veka, Bojan Miqkovi referat Hilandarska ikona srpskog cara Stefa-
na i Tatjana Starodubcev Slikari zadubina Lazarevia.
Opti deo konferencije zapoeo je serijom razliitih tema iz srpske
i vizantijske istorije. Bojana Krsmanovi je govorila O organizaciji vojne
komande u Vizantiji, Vlada Stankovi je imao saoptewe Srbi u poeziji Te-
odora Prodroma i Anonima Manganskog, Tibor ivkovi je podneo referat
Dukqa izmeu Rake i Vizantije u prvoj polovini H veka, a Marko Drako-
vi Zapadnoevropsko naoruawe i taktika u delu Ane Komnine. Sledili su
rezultati istraivawa razliitih vizantijskih i srpskih izvora o prazni-
cima i imenima qudi, te je Aleksandar Popovi izloio rad sa temom Je-
dan vizantijski zapis o prazniku Rusalija kod Slovena (Chomatenus, ep. 120),
Dejan Xelebxi saoptewe Slovenski antroponimi kod Dimitrija Homati-
na, a Zorica okovi Prouavawe antroponimijske grae u prakticima H i
H veka, dok je Irena padijer podnela saoptewe Pisar ktitorskog
natpisa sv. Save u Studenici.
Opti deo je priveden kraju temama iz slikarstva, predstavqena su
nova itawa fresko natpisa i pokazana je topografija numizmatikih nala-

207
za. Najpre je Smiqka Gabeli podnela saoptewe Iz ikonografije sv. Pro-
kopija, Dragan Vojvodi je izneo Nekoliko zapaawa o zidnom slikarstvu
Bele crkve Karanske, Gojko Suboti je izloio referat Trea ika poveqa
i Dragan Rakovi saoptewe Nalazi novca iz ranovizantijskog perioda
( vek) u kruevakom kraju.
etvrta nacionalna konferencija vizantologa, odrana ove godine
prvi put u Beogradu, ukazala je brojem vizantologa i struwaka iz graninih
disciplina koji su uzeli uee na woj (37 odranih saoptewa) na veli-
ko i iroko interesovawe i za osnovnu temu Srbija i Vizantija posledwe
stolee i za raznovrsna pitawa iz srpsko-vizantijskog istorijskog zajedni-
tva. Kroz iznete rezultate naunih istraivawa, kako u tematskom tako i u
optem delu, na konferenciji je bilo predstavqeno obiqe novih tema, no-
vih viewa i detaqa, kao i brojnih dopuna ranijih saznawa.
Posledwe stolee srpsko-vizantijskih odnosa predstavilo se kao jedna
od rezultanata istorijskih dogaawa iz prethodnih vekova. U susretu dvaju
svetova, posle brojnih sukoba usledilo je pribliavawe Srbije Vizantiji u
svim oblastima. Segmente tih odnosa predstavqaju dosledna orijentacija
srpske drave ka pravoslavqu, zatim ugledawe na vizantijsku dravnu orga-
nizaciju i prihvatawe kwievnih i umetnikih uzora iz Vizantije. Sa vi-
zantijske strane pribliavawe se ogledalo u dodeqivawu despotske titule
srpskom vladaru, ponovnom uspostavqawu dinastikog braka, kao i dolasku
i boravku brojnijih i znaajnijih linosti iz vizantijskih krajeva u Srbi-
ji. U istovremenom politikom propadawu obaju svetova meusobne razlike
su se izgubile i nekadawi nesporazumi su nestali, a brojne slinosti su
se umnoile i produbile.
Saoptewa sa konferencije bie objavqena u sledeem, tematskom to-
mu Zbornika radova Vizantolokog instituta u Beogradu.

Mirjana Gligorijevi-Maksimovi

208
IN MEMORIAM
 UDC 821.161.1:929 Averincev S. S.

SERGEJ SERGEJEVI AVERINCEV

(Moskva, 10. oktobar 1937 Be, 21. februar 2004)

Ruski filolog, filosof i teolog visokog obrazovawa, stru-

wak za antiku, vizantijsku i staru orijentalnu kwievnost, prevo-
dilac antike klasike, nemakih romantiara, jednom reju naunik
svetskog glasa i zagovornik antidogmatskog miqewa Sergej Ave-
rincev bio je sudei po onome to sam ula boravei u Beu
2004. i 2005. godine izrazito komunikativna osoba, spremna na
pomo svake vrste i bez mogunosti da nekog odbije. Odrastao u fa-
miliji profesor (roditeqi su mu bili biolozi), usvajao je tradi-
ciju prerevolucionarne ruske inteligencije.
Klasinu filologiju studirao je i diplomirao 1961. godine na
Filolokom fakultetu u Moskvi. Odmah je dobio mesto aspiranta
na Katedri za klasinu filologiju, istovremeno radei i u izda-
vakoj kui Misao". Ubrzo potom, 1966. godine, prelazi u Institut
za istoriju i teoriju umetnosti. U sovjetsko doba izdvajao se kao
apsolutni egzot", i to svojim neortodoksnim radovima o Osvaldu
pengleru, Karlu Gustavu Jungu i Vjaeslavu Ivanovu, koje je eleo
da priblii ruskom itaocu. Tu je, izmeu ostalog, uradio i anto-
logiju radova o istoriji zapadne filosofije umetnosti; vremena su
bila takva da ovaj wegov vaan rad nije smeo biti objavqen. Zato je
poeo da prevodi, i to mnogo, iz oblasti kulturno-filosofskih ra-
dova HH stolea. Ovo e, verovatno, postati poetak wegovog inte-
resovawa za istoriju kulture, koje ga nee napustiti do kraja i-
vota.
Prelaskom u Institut za svetsku kwievnost pri moskovskoj
Akademiji nauk (od 1969. do 1992), zanimawe Sergeja Averinceva
okree se ka vizantologiji (od 1981. godine vodio je Odeqewe za an-
tiku i vizantijsku kwievnost); poiwe da dri predavawa iz vi-
zantijske estetetike na Univerzitetu u Moskvi. Profesorsku kari-
jeru nastavio je i na Katedri za slavistiku Univerziteta u Beu, ku-
da je preao 1994. godine. Na svojim predavawima negovao je kulti-
visan i akademski tradicionalan govor, toliko jasan i utemeqen da
je odmah mogao da bude tampan.

211
 Kandidatska disertacija Sergeja Averinceva bila je s temom iz
antike. Naslov joj je Plutarh i antika biografija. Ka pitawu o me-
stu klasika anra u istoriji anra i objavqena je 1973. godine u
Moskvi. ini se da su nalazi ovog istraivawa toliko aktuelni da
je krajem HH stolea planirano novo, opet rusko, izdawe. Doktorska
disertacija ovog naunika jeste Poetika ranovizantijske kwievno-
sti, koja se kao kwiga, na ruskom, pojavila 1977 (drugo izdawe
1997) i u prevodima, na srpski (1982) i na italijanski (1988). Ste-
kao je (1992) poasni doktorat iz oblasti teologije na Istonom
institutu u Rimu.
Enciklopedist novog doba, ovaj poznati univerzitetski profe-
sor radio je na vie tema iz vie, i to razliitih, literatur iz
vie epoh. Zanimawe mu je bilo mnogostrano i iroko: prevodio
je antike klasike, Fridriha Helderlina, interpretirao Osipa Man-
deqtama, Georga Trakla, Hermana Hesea, pisao o modernoj francuskoj
i engleskoj lirici, o Johanu Huizingi, o Karlu Jaspersu i o egzisten-
cijalistima; uredio je, i za wega napisao pojedine priloge, dvotomni
zbornik evropske poezije od Vergilija do Osipa Mandeqtama, gde se
nalazi wegov znaajan prilog o optoj zajednikoj retorikoj tradi-
ciji evropske kwievnosti; kao istoriar filosofije radio je na no-
voj filosofskoj enciklopediji Ruske akademije nauka, koja je doekala
i svoje drugo izdawe; bio je predsednik dvaju drutava, Ruskog biblij-
skog drutva i Meunarodnog drutva Osip Mandeqtam; pisao je
pesme, koje je mogao da objavi tek u doba perestrojke; bio je urednik en-
ciklopedije hrianstva (u tri toma, 19931995); napisao je komenta-
re za Bahtinovu Filosofsku estetiku 1920-ih godina (2003); kao teo-
log i ortodoksni hrianin oseao se najvie povezanim s medite-
ranskom kulturom.
Istraivawa Sergeja Averinceva okretala su se vremenom sve
vie ka istoriji kulture. Od prve kwige o ovoj problematici Bese-
de o kulturi (1988), preko kwige na poqskom Na ukrtawu tradicije
(1988) i kwige na italijanskom o ruskoj i evropskoj kulturi (1989),
do rada Pesnici. Jezici ruske kulture (1996), ovaj nesvakidawi is-
traiva sve vie se okretao uzajamnim i nerazluivim kontaktima
razliitih kulturnih obrazaca. Ne treba smetnuti s uma da je na
Moskovskom univerzitetu jo 1989. godine drao predavawa o isto-
riji kulture i hrianskom pogledu na svet. Ruska kultura ostala je
tema i wegovih gostujuih predavawa u enevi, Bolowi, Beu i Ri-
mu. Jedini je Rus koji je postao lan Akademije kulture u Parizu.
ini se da je ovaj kulturolog bio domain u svim kulturama, ako je
suditi po temama i nainu istraivawa tih tem. Kao komparatist
ukazivao je na vanost jednovremenog izuavawa antike, poznoan-
tike i pojedinane nacionalne sredwovekovne kwievnosti i kul-
ture. Metodoloku osnovu ovakvom pogledu nalazio je, svakako, u se-
miotikoj koli.
Wiener slavistisches Jahrbuch (kw. 43/1997) objavio je, povodom
wegovog ezdesetog roendana, biografiju i bibliografiju radova.

212
Tu se nalazi etrnaest wegovih kwiga, ne raunajui prevode na
strane jezike, 506 strunih i naunih radova, 98 prevoda i oko 80
recenzija, predgovora, intervjua i dr. Od te, 1997, godine, broj ra-
dova svakako se poveavao, pogotovu iz oblasti patristike, pozne
antike kulture, sredwovekovne himnografije i hagiografije, poje-
dinanim prevodima sa sirijskog, starohebrejskog. Bolest srca pri-
kovala ga je za postequ od maja 2003. godine. Devet meseci potom
sklopio je oi i otiao u venost. Episkop Hilarion izjavio je ka-
ko, verovatno, nije sluaj da posledwa kwiga Averinceva a to su
prevodi patristikih tekstova pripremqeni za objavqivawe u Kije-
vu nosi naslov Vredna perla, kakva je i dua Sergeja Sergejevia,
izmeu ostalog i zbog tog to je svoje znawe dragovoqno svakom ko
je to eleo nudio. Prah velikog oveka pohrawen je danas na gro-
bqu Danilovskoje u Moskvi.
Mirjana D. Stefanovi

213
SPISAK SARADNIKA
COLLABORATORS
 SPISAK SARADNIKA COLLABORATORS

Ugljea Beli MA, former assistant at the University of Novi Sad, Serbia
Dr. Victor Castellani, University of Denver, U.S.A.
Dr. Sandra Dui, University of Montreal, Canada
Dr. Sotiris Fournaros, Olvmpic Center for Philosophy and Culture,
Athens-Olympia, Greece
Dr. Eckart Frey, Universitv of Magdeburg, Germany
Mirjana Gligorijevi-Maksimovi MA, University of Belgrade, Serbia
Dr. Vojislav Jeli, University of Belgrade, Serbia
Dr. Ivan Jordovi, Institute of Balcanology, Serbian Academy of Science and Arts,
Belgrade, Serbia
Dr. Irina Kovaleva, Moscow State University, Russia
Dr. Anna Ljacu, Moscow State University, Russia
Dr. Ksenija Maricki Gadjanski, University of Novi Sad, President of the Serbian
Classical Society, Belgrade, Serbia
Dr. Emilia Masson, SNRS, Paris, France
Mirko Obradovi MA, University of Belgrade, Serbia
Ana Petkovi MA, University of Belgrade, Serbia
Dr. Livio Rossetti, University of Peruggia, Italy
Dr. Alessandro Stavru, University of Napoli L'Orientale", Italy
Dr. Mirjana Stefanovi, University of Novi Sad, Serbia
Dr. Sran arki, University of Novi Sad, Serbia
Dr. Bojana ijaki Manevi, University of Belgrade, Serbia
Dr. Rastko Vasi, Institute of Archaeology, Serbian Academy of Science and Arts,
Belgrade, Serbia

217
 SARADNICI ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA KLASINE STUDIJE
COLLABORATORS
Amfilohije (Radovi), Cetinje
Branislav Anelkovi, Belgrade
Sima Avramovi, Belgrade
Leonidas Bargeliotis, Athens
Ugljea Beli, Novi Sad
Lidija Bokovi, Novi Sad
ika Bujukli, Belgrade
Victor Castellani, Denver
Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi,
Belgrade (19282001)
Carl Joachim Classen, Goettingen
edomir Deni, Novi Sad
Jovan Dereti, Belgrade (19342002)
Sandra Dui, Novi Sad Montreal
Mihailo uri, Belgrade
Slobodan Duani, Belgrade
Ana Elakovi, Belgrade
Miron Flaar, Belgrade (19291997)
Sotiris Fournaros, Athens
Eckart Frey, Magdeburg
Ivan Gadjanski, Belgrade
Mirjana Gligorijevi Maksimovi, Belgrade
Nikola Grdini, Novi Sad
Jasmina Grkovi Major, Novi Sad
Vojislav Jeli, Belgrade
Ivan Jordovi, Belgrade
Aleksandar Jovanovi, Belgrade
Milena Jovanovi, Novi Sad
Momir Jovi, Ni
Vidojko Jovi, Belgrade
Irina Kovaleva, Moscow
Zdravko Kuinar, Belgrade
Anna Ljacu, Moscow
Aleksandar Loma, Belgrade
Ljubomir Maksimovi, Belgrade
Zoran Manevi, Belgrade
Ksenija Maricki Gadjanski, Belgrade
Gordan Marii, Belgrade
Dimitris N. Maronitis, Athens
Emilia Masson, Paris
Oliver Masson, Paris (19221997)
Dejan Mati, Belgrade
Milena Milin, Belgrade
Miroslava Mirkovi, Belgrade
Franco Montanari, Pisa
Vojin Nedeljkovi, Belgrade
Ivan Negriorac, Novi Sad
Darinka Neveni Grabovac, Belgrade
(19101999)
Jelena Novakovi, Belgrade
Mirko Obradovi, Belgrade
Marjanca Paki, Belgrade
Miroslav Panti, Belgrade
Franois Paschoud, Geneva
Hlna Patrikiou, Athens
Boris Pendelj, Belgrade
Ana Petkovi, Belgrade
Novica Petkovi, Belgrade
Milena Polojac, Belgrade
Aleksandar Popovi, Belgrade
Duan Popovi, Belgrade
Petar Popovi, Belgrade
Radivoj Radi, Belgrade
Ninoslava Radoevi, Belgrade
Grga Raji, Belgrade
Nenad Ristovi, Belgrade
Zsigmond Ritok, Budapest
Nikola Rodi, Belgrade (19402003)
Livio Rossetti, Peruggia
Velika Dautova Ruevljan
Alessandro Stavru, Napoli
Mirjana Stefanovi, Novi Sad
Miodrag Stojanovi, Belgrade
Srdan arki, Novi Sad
Bojana ijaki-Manevi, Belgrade
Darko Todorovi, Belgrade
Sava Tutundi, Belgrade
Dubravka Ujes, Belgrade Boston
Miloje Vasi, Belgrade
Rastko Vasi, Belgrade
Miroslav Vukeli, Belgrade
Slobodan Vukobrat, Belgrade
Dragia ivkovi, Novi Sad (19142002)