KRITERIJUM GRANINE VITKOSTI IZOLOVANIH

ARMIRANO BETONSKIH ELEMENATA PREMA EC2

Aleksandar Ristovski 1 UDK:624.166

Rezime:Pri proraunu i dimenzionisanju vitkih armiranobetonskih elemenata mora se

obuhvatiti geometrijska i materijalna nelinearnost. Kompleksnost fiziko mehanikih
karakteristika koji prate savijanje pritisnutih vitkih AB elemenata uslovljava brojna
pojednostavljenja pri modeliranju njihovog ponaanja.U radu se analizira kriterijum
granine vitkosti pri kome se uticaji drugog reda mogu zanemariti u analizi izdvojenih
pritisnutih armirano betonskih elemenata prema Standardu EC2.

Kljune rei: AB stubovi,vitkost, izvijanje, materijalna i geometrijska nelinearnost,

bono pomerljive i nepomerljive konstrukcije, tehniki propisi.

1. UVOD

Proraun vitkih AB konstrukcija zahteva analizu uticaja deformacije elemenata na

veliinu sila u presecima elemenata. Ovim problem postaje geometrijski i materijalno
nelinearan i osetljiv na sve parametre koji uti u na veliinu deformacija elemenata
konstrukcije (imperfekcija, istorija optereenja, reoloke osobine, promena krutosti i
dr..). Sve ovo utie na to da analiza ponaanja vitkih AB konstrukcija/elemenata postaje
veoma kompleksan i za upotrebu u praksi veoma komlikovan. U inenjerskoj praksi je
uobiajen prora un uticaja u elementima konstrukcije po teoriji elasti nosti (teorija I
reda). Aktuelna tehnika regulativa iz ove oblasti se mahom oslanja na ovako dobijene
uticaje. U cilju svoenja prora una vitkih AB elemenata na isti red veliina razvijen je
itav niz algoritama koji polaze od ove pretpostavke. Osetljivost na uticaje drugog reda
nije ista za sve elemente konstrukije. Stoga je uobi ajeni prvi korak uproene analize
identifikacija elemenata/konstrukcija kod kojih bi ovi efekti mogli biti zanemareni.
Ovim uproenjem se moe izbei sloena analiza u velikom broju praktinih sluajeva.
Ukoliko prethodna provera ukae na potrebu tanijeg, tj. dodatnog prorauna
elementa/konstruikcije, moe se razliitim klasifikacijama i aproksimacijama proraun
uprostiti za veliki broj praktinih sluajeva. Kao na pr. dodatna analiza po teoriji II reda
moe izvesti samo na izdvojenim elementima, ili se primenjuju aproksimativne metode
prorauna umesto ta nije analize ponanja cele konstrukcije. Pri tome, uvedena
uproenja moraju dati rezultate koji su na strani sigurnosti. U poglavlju 5.8 Standarda
[1] izloene su metode prorauna uticaja drugog reda na konstrukcije. Kao to je poznato
to se odnosi na konstrukcije i elemente konstrukcija koji su dominantno optere eni na
pritisak, a ija sigurnost-stabilnost zavisi od deformacije konstrukcija, tj od uticaja
drugog reda. Te deformacije je neophodno sraunati, uzimajui u obzir nelinearno

1
Dr Aleksandar Ristovski, dipl. in. gra.,Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica, Kneza Miloa br. 7
e-mail: acaristovski@ptt.yuX
ponaanje materijala, efekte isprskalosti elementa i teenje betona, a ako su od znaaja
ne mogu se zanemariti uticaji susednih elemenata, interakcija temel-tlo i drugo. Pored
optih odredbi dalje se daju uproeni kriterijumi za odreivanje uticaja drugog reda. Pri
tome se daju i kriterijmi vitkosti za izdvojene elemente gde se navode izrazi za graninu
vitkost do koje se uticaji drugog reda mogu zanemariti, kao i izrazi za odreivanje
efektivne duine (duina izvijanja) za ukruene i neukruene elemente u ramovskim,
geometrijski pravilnim konstrukcijama.

2.VITKOST I EFEKTIVNA DUINA IZDVOJENUH AB ELEMENATA

Vitkost izdvojenih AB elemenata je prema [1] definisana sledeim odnosom:

=l0 /ic (1)

gde je:

- vitkost elementa
lo duina izvijanja elementa (efektivna duina)
ic poluprenik inercije betonskog preseka bez prslina

Pod izvijanjem se ovde podrazumeva lom usled nestabilnosti elemenata ili konstrukcije
pod dejstvom idealno aksijalnog pritiska i bez transferzalnog optereenja."isto
izvijanje", ovako definisano, nije relevantno granino stanje u realnim konstrukcijama,
ali se nominalno optereenje pri izvijanju moe koristiti kao parametar u nekim
metodama analize po teoriji drugog reda. Optereenje pri izvijanju je definisano kao
optereenje pri kojem dolazi do izvijanja, za izdvojene elastine elemente podrzumeva
se da je to Ojlerova sila. Efektivna duina izvijanja je definisana kao duina na kojoj se
uzima u obzir oblik deformacione krive. Ona moe biti definisana i kao duina izvijanja,
odnosno duina stuba zglobno oslonjenog na oba kraja, sa konstantnom normalnom
silom, koji ima isti popreni presek i optereenje pri izvijanju kao posmatrani
konstrukcijski element. Generalna definicijija efektivne duine izvijanja za izdvojene
elemente sa konstantnim poprenim presekom data je u [1].

3. KRITERIJUM VITKOSTI ZA IZDVOJENE AB ELEMENTE

Uticaji drugog reda se mogu zanemariti ako je vitkost manja od izvesne veliine lim.
Vrenost lim koja se primenjuje u odre enoj zemlji data je u njenom Nacionalnom
aneksu. Preporuena vrednost prema [1] je data izrazom:

llim = 20 A B C /
n

(2)

gde je:
A = 1/1+ 0,2 jef
- (ako ef nije poznato, moe da se uzme
A=0,7)

B=

- (ako nije poznato, moe da se uzme

B=1,1)

1+ 2 w

C=1,7-rm -(ako rm nije poznato, moe da se uzme

C=0,7)

ef efektivni koeficijent teenja betona

=Asfyd /Acfcd - mehaniki koeficijent armiranja

rm=M01/M02

n=NEd /Acfcd - relativna normalna sila

-odnos momenata; Mo1, M02 ; momenti prvog reda na krajevima elementa, pri emu je
po definiciji |M02| |M01|

Ako momenti na krajevima elementa zateu istu stranu, za r m treba da se uzme pozitivna
veliina (odnosno C 1,7), a u suprotnom sluaju negativna (odnosno C > 1,7).
U sledeim sluajevima za rm treba uzeti vrednost 1,0 (odnosno C=0,7):
-za ukruene elemente u kojima momenti prvog reda nastaju dominantno ili jedino usled
imperfekcije ili transferzalnog optereenja.

-za elemente koji nisu ukrueni, generalno.

Sl.1 a) Uticajni koeficijent A=A(ef ); b) Uticajni koeficijent B=B(); c) uticajni

koeficijent C=C(rm) ; d) Limitirana vitkost lim ; prema [1]
Preko veliina A, B i C uvedeni su uticaji efekta teenja, mehanikog koeficijenta
armiranja i odnosa momenta prvog reda na krajevima elementa. Dok je preko relativne
normalne sile n=NEd /A cfcd uveden uticaj nivoa normalne sile NEd i proraunske
vrstoe betona fcd na vrednost granine vitkosti lim. Dijagram granine vitkosti prema
[1] sa preporuenim vrednostima A=0,7; B=1,1 i C=0,7 prikazan je na Sl.1.d. U
predstandardu [2] granina vitkost je definisana kao lim=max{25;15/n1/2} dok se prema
[3] daje ogranienje vitkosti na lim=25, ali i u funkciji ekcentriciteta prvog reda e 1.
Ovako definisana granica lim je sloena funkcija, to je i ligino, tako da uslov lim=25
postaje izlian i ne odraava sutinu problema.. Standard [1] ne propisuje gornju granicu
vitkosti preko koje se ne sme ii pri primeni vitkih armirano betonskih elemenata u
praksi. U predstandardu [2] pri primeni metode model-stub vitkost se ograniava na
140. Prema [3] vitkost je ograniena na vrednost max=140 u eksploataciji, a u fazi
montae (kratkotrajno dejstvo) na max=200.
ZAKLJUAK

Vitkost kao mera osetljivosti jo uvek je najee korieni parametar za postavljanje

granice vitkosti pri kome se uticaji efekata teorije II reda mogu ili ne mogu izostaviti pri
proraunu izdvojenih AB stubova.Kao granina mera vitkosti se u aktuelnoj tehnikoj
regulativi koriste vrednosti izmeu 20 i 25. Ovako definisana, samo geometrijski,vitkost
se moe koristiti kao mera osetljivosti samo u proceni nelinearnog ponaanja homogenih
materijala. Zbog toga je u Standardu [1] predviena upotreba sloenijeg parametra lim
koji, pored geometrijske vitkosti, sadri i uticaj sledea dva naj bitnija parametra: nivo
aksijalnog optereenja i proraunske vrstoe betona, a obuhva eni su i procenat
armiranja i efekti dugotrajnih uticaja-teenje betona. Ovako definisan parametar svakako
obezbeuje ve u ta nost procene a dovoljno je jednostavan za primenu u ininjerskoj
praksi.Standard [1] ne propisuje eksplicitno gornju granicu vitkosti preko koje se vitki
elementi ne mogu nai u ininjerskoj praksi. S obzirom da se pomou predloenih
uproenih metoda prorauna moe sraunati ukupni proraunski moment
MEd=M0Ed+M2, koji predstavlja zbir momenata prvog i drugog reda, i za poznatu
normalnu silu NEd u merodavnom poprenom preseku, dimenzionisanje merodavnog
poprenog preseka izolovanog vitkog AB elementa sprovodi po metodi grani nog stanja
nosivosti preseka.To je u stvari i razlog to u Standardu [2] nije eksplicitno propisana
granina vitkost elementa sa gornje strane.

LITERATURA

EN 1992-1-1:2004: (Evrokod 2, Eurocode 2- EC2): Proraun betonskih konstrukcija-

Deo 1-1: Opta pravila i pravila za zgrade, Graevinski fakultet, Beograd 2006.

EN 1992-1-1: (Evrokod 2, Eurocode 2- EC2): Proraun betonskih konstrukcija-Deo 1-1:

Opta pravila i pravila za zgrade, Graevinski fakultet, Beograd 1994.
Prirunik za primenu Pravilnika o tehnikim normativima za beton i armirani beton-
BAB 87, Knjiga 1 i 2, Graevinska knjiga Beograd, 1991.
Alendar,V.,Pavi,A. :Granina stanja nosivosti vitkih armirano betonskih stubova i
ramova, Prilog 2.7, Beton i armirani beton, Knjiga 2, Beograd, 1991.

CRITERIAL LIMIT SLENDERNESS RATIO OF ISOLATED RC COLUMNS

ACCORDING TO STANDARD EC2

Summary:Design of slender RC elements should consider not onli material non-

linearity,but geometrical non-linearities,which appear through non-linear dependence
between deformation and loading level.Complexsiti of physical phenomene,whic
follow bendig of compressed slender RC colummns,implies numerous aproximations
during its behaviour modeling.In the paper is analised criterial limit slenderness ratio
of isolated RC columns according to standard EC2.

Key words: RC column, slenderness,buckling, material and geometrical non-

linearities,sway and non-sway structures, tehnical code.

PDF to WordX