Doc.

dr Vladimir Njegomir

ISTORIJSKI RAZVOJ OSIGURANJA U SRBIJI I REGIONU BIVE JUGOSLAVIJE

Prostori bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) istorijski su pripadali Rimskom
carstvu a potom, prodorom varvara, prvo Ilirima pa Slovenima. Dakle, svi aspekti razvoja podele rizika,
bazirani na naelima solidarnosti i uzajamnosti, koji su vaili u Rimskom carstvu vaili su i na ovim
prostorima. Meutim, u srednjem veku a i kasnije razvoj poslova osiguranja i reosiguranja javlja se i
razvija znatno kasnije nego u zemljama Zapadne Evrope.

Kao najstariji oblik zakonskog regulisanja uopte na ovim prostorima pominje se Vinodolski zakonik
koji je 1288. godine bio sainjen na podruju dananjeg Novog Vinodolskog u Hrvatskoj. Ovaj Zakonik
sutinski je predstavljao popis obiajnog prava u 75 lanova. U ovom popisu obiajnog prava uveden
je pojam kolektivne odgovornosti ali prvenstvno u domenu krivine odgovornosti.

U uslovima kada Srbiji vie nisu bili dovoljni pravni obiaji i pojedinani zakoni kao i Nomokanon,
1349. godine na saboru u Skoplju proglaen je Zakonik cara Duana (car Stefan Uro IV Duan
Nemanji, poznat i kao silni, koji je od 1331. godine bio srpski kralj a od 1346. do 1355. godine car
Srba i Grka). Zakonik je sadravao 135 lanova a 1354. godine je unapreen dodavanjem novih
lanova (od 136. lana do 201. lana). U Zakoniku cara Duana, kojim su regulisani osnovni staleki
odnosi i odreen karakter dravnog i drutvenog ureenja srednjovekovne Srbije, ukazuje se na
kolektivnu odgovornost za naknadu tete. Na primer, lan 99 koji govori o zapaljivanju glasi: Ko se
nae da je uegao kuu, ili gumno, ili slamu, ili seno, da to selo da zapaljivaa, akoli ga ne da, da plati
ono selo to bi zapaljiva platio jasno ukazuje na kolektivnu odgovornost itavog sela. lan 158 koji
govori o straama i glasi: Ako je pusto brdo meu upama, sela okolna, koja su oko toga brda, da
uvaju strau, akoli ne uuvaju strau, to se uini u tom brdu, u pustoi, teta, ili razbojnitvo, ili
kraa, ili koje zlo, da plaaju okolna sela, kojima je reeno uvati put. ukazuje na potrebu deljenja
tete izmeu vie sela. lan 159 koji govori o trgovcima i glasi Kupci, koji prolaze nou, na noite
gde dou, ako ih ne pripusti vladalac ili gospodar sela toga, da prenoe u selu kupci, po zakonu
carevu, kako je u zakoniku, ako to izgubi putnik, onaj gospodar, i vladalac i selo sve da plate, jer ih
nisu u selo pustili. 1 ukazuje na potrebu deljenja tete priinjene putniku. Navedeni lanovi Duanovog
Zakonika jasno ukazuju na postojanje kolektivne odgovornosti za naknadu tete.

Postoje dokumenti koji ukazuju da su u Crnoj Gori 1353. godine postojale bratovtine (Pobono
drutvo kotorskih pomoraca - Pia sodalitas naviculatorum Catharensium 2), koje su omoguavale
podelu pomorskog rizika izmeu udruenih lanova. Kolektivna odgovornost i podela tete poznati u
Vinodolskom zakoniku, Duanovom zakoniku i u bratovtinama, mogu se smatrati zaecima
osiguranja na prostorima bive SFRJ.

U XV veku nastaje Budvanski statut koji predstavlja najstariji poznati dokument u kome se pominje
osiguranje na prostorima Crne Gore. U 327 poglavlju ovog statuta pominje se oblik zatite, odnosno

1
Duanov Zakonik - http://www.dusanov-zakonik.com
2
Bokeljska mornarica - http://www.bokeljskamornarica.org/istorija.html
navodi se Ukoliko bi neki na graanin u nekom gradu vladara bio opljakan bez razloga, optina je
duna da mu naknadi tetu".

Znaajan razvoj brodogradnje, trgovine i osiguranja u XV i XVI veku zabeleen je u Dubrovakoj

Republici, snanoj pomorskoj i ekonomskoj sili toga vremena. Najstariji ugovor o pomorskom
osiguranju na prostorima bive SFRJ zabeleen je upravo u Dubrovniku Ovaj ugovor sainjen je 7.
marta 1395. godine. 3 U Dubrovakoj Republici je 5. marta 1562. godine usvojen najstariji i najcelovitiji
zakon o pomorskom osiguranju u svetu (Ordo super asseeuratoribus). 4 Ovaj Zakon svakako
predstavlja i najstariji oblik pravnog regulisanja osiguranja na prostorima bive SFRJ. Iako je ovaj
Zakon upuivao na obiajno pravo, naglaena je uloga drave, to se jasno moe sagledati i iz potrebe
zvaninog sklapanja ugovora o osiguranju u prisustvu notara. Za osiguranje brodova, u cilju
onemoguavanja prevara, bilo je odreeno vreme trajanja osiguranja kao i makisimalni iznos do kog
se brod mogao osigurati. 5

U XIX veku se pojavljuju tzv. koare Miloa Obrenovia ija se primena bazirala na naelima
uzajamnosti i solidarnosti. Prvi ugovor o osiguranju u Srbiji pominje se 1839. godine Osiguranik je bio
izvesni Zuban koji je svoju kuu osigurao putem agenta Transkog osiguravajueg drutva na sumu
od 175 talira a isti iznos dobio je nekoliko dana kasnije, kada mu je kua izgorela. 6

Prvi zakonski propis u kome se pominje osiguranje u Srbiji bio je Srpski graanski zakonik iz 1844.
godine. Dva lana (lanovi 798 i 799) ovog Zakona ukazuju na osiguranje. lan 798 je glasio: to se
tie osiguranja tete na sluaj neizvesni za naplatu, kao osiguranje espapa na vodi i na suvu; kua i
miljkova protiv vatre i vode, to e se po osnovima navedenim, i osobitim propisima za razna ova
osiguranja suditi. lan 799 je glasio Ako je onaj, koji osigurava tetu svoju, napred ve za tetu istu
znao, onda reeni ugovor sam po sebi pada. Ako li je svojom krivicom tetu naneo, naknada mesta
nema. 7

Uprkos postojanju ranih tragova zatite od rizika, pravi razvoj osiguranja, u smislu organizovanog i
institucionalizovanog obavljanja ovih poslova osnivanjem osiguravajuih drutava, zabeleen je tek
krajem devetnaestog veka. Prva osiguravajua drutva koja se osnivaju na prostorima bive SFRJ bila
su strana i javljaju se u drugoj polovini XIX veka. Osniva se nekoliko osiguravajuih drutava sa stranim
kapitalom i to: 1861. godine nemako Anker, 1867. godine italijansko Transko opte osiguravajue
drutvo, 1874. godine englesko Nort briti i merkantile, 1877. godine englesko Greom itd. Zbog
supremacije stranog kapitala u vlasnitvu postojeih osiguravajuih drutava zakonska reenja su se i
odnosila iskljuivo na njih. U Srbiji je vaio Zakon o osiguravajuim drutvima iz 1892. godine, u
Hrvatskoj su vaili propisi o osiguranju sadrani u glavi VII Hrvatskog trgovakog zakonika koji je
predstavljao recepciju Maarskog trgovakog zakonika dok je u Sloveniji vailo austrijsko
zakonodavstvo. Zakonom o akcionarskim drutvima iz 1898. godine, regulisani su uslovi osnivanja i
pravni poloaj domaih osiguravajuih drutava. Prva osiguravajua drutva u domaem vlasnitvu bila
su Odeljenje za osiguranje Beogradske zadruge, osnovano na inicijativu ora Vajferta i Luke elovia
1. novembra 1897. godine i osiguravajue drutvo Srbija osnovano 1906. godine.

3
Bai, .: Pomorstvo Dubrovnika od XII. do poetka XX. stoljea, Pomorski zbornik, Vol. 44, br. 1, 2006, str. 139-177
4
Marinovi, A.: Stari dubrovaki zakon o pomorskom osiguranju, Osiguranje i privreda, Vol. 9, br. 6, Zagreb, 1968
5
Marinovi, A.: isto.
6
Dunav osiguranje - http://www.dunav.com/Dynamic/ListItems,intLangID,10,intCategoryID,18.html
7
Graanski zakonik Kraljevine Srbije, Geca Kon, Beograd, 1934
Potrebno je ukazati na injenicu da su neki elementi prakse osiguravajuih drutava u Srbiji i kasnije
itavoj Jugoslaviji liili na elemente poslovanja drutava iz razvijenih zemalja. Na primer, kao i
spomenuti primer osiguravajuih drutava u Velikoj Britaniji i osiguravajua drutva na prostorima
bive SFRJ koristila su metalne table koje su kaene na stambene objekte, na uline fasade, kao dokaz
da su osigurani kod odreenih osiguravajuih drutava. Svako osiguravajue drutvo imalo je svoje
metalne ploe ali su se nekada, u zavisnosti od vremenskog perioda kada su koriene, ove metalne
ploe razlikovale i kod istih drutava za osiguranje. Ove ploe bile su ivopisnih boja a neke su i danas
ouvane. Uglavnom su se koristile u periodu pre Drugog svetskog rata ali i nakon Drugog svetskog
rata. Na primer, slikom 1 prikazana je metalna ploa osiguravajueg drutva Srbija. Ova metalna
ploa u osnovi je bila plave boje a crvenom bojom bila su ispisana slova Srbija.

Slika 1: Slika oznake osiguravaa Srbija na kui u Beogradu iz perioda pre Drugog svetskog rata

Izvor: Slike starog Beograda - http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=296

Na injenicu da su domaa osiguravajua drutva prihvatala u velikoj meri praksu naina poslovanja
osiguravajuih drutava iz Zapadne Evrope ukazuju i akcije osiguravajuih drutava iz perioda pre
Drugog svetskog rata. Akcija pomenutog osiguravajueg drutva Srbija, koja je glasila na 1000
dinara, prikazana je slikom 2.

Slika 2: Slika akcije osiguravaa Srbija iz perioda pre Drugog svetskog rata

Izvor: Narodna banka Srbije http://scr.digital.nb.rs/collection/akcije

Do poetka Prvog svetskog rata u Kraljevini Srbiji su osnovana jo dva osiguravajua drutva:
Jugoslavija i umadija. Do poetka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji je poslovalo 28
osiguravajuih drutava. Po veliini portfelja na prvom mestu bilo je Jadransko osiguravajue drutvo,
a zatim i Assicurazioni Generali a od domaih osiguravaa mogla im je konkuristai jedino Jugoslavija
koja je bila poslovno povezana sa Minhenskim reosiguravajuim drutvom. Iako su neka iskustva iz
poslovne prakse osiguravajuih drutava iz Zapadne Evrope primenjivana i u Srbiji i u drugim delovima
bive Kraljevine Jugoslavije, poslovanje u velikoj meri nije bilo usklaeno sa ovim praksama. Neke od
karakteristika bile su da je profit bio jedini i iskljuivi pokreta svih aktivnosti, pri emu nije bila
pridavana vanost obezbeenju solventnosti, aktuarstvo je bilo nerazvijeno a statistiki podaci ne
samo da nisu postojali nego se nije ni radilo na njihovom formiranju. Kao posledica neadekvatnih
praksi upravljanja poslovanjem dolazi do bankrotstva nekoliko osiguravaa. Bankrotstvom
osiguravajuih drutava "Fenix" i "Adria" mnogi graani bili su prevareni i oteeni. Osiguranje gubi
popularnost zbog ega 1. Marta 1937. godine drava donosi Uredbu o nadzoru nad osiguravajuim
preduzeima. 8 Ova Uredba uvela je stroiju regulaciju ali se ograniavala, u najveoj meri, samo na
pitanja upotrebe sredstava matematike rezerve. Prema podacima o ostvarenim premijama osiguranja
u periodu pre Drugog svetskog rata moe se zakljuiti da je trite osiguranja u tadanjoj Jugoslaviji
bilo meu najnerazvijenijim u Evropi. U itavom periodu pre Drugog svetskog rata nije postojalo
reosiguranje. Inicijativa je postojala 1940. godine da se osnuje dravni zavod koji bi reosiguravao sve
poslove osiguranja u zemlji.

Nakon drugog svetskog rata, razvoj osiguranja u Jugoslaviji pratio je sve faze razvoja privrednog i
drutvenog sistema bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. U poetku, nakon
nacionalizacije predratnih drutava za osiguranje, dolazi do centralizacije poslova osiguranja na
teritoriji itave bive SFRJ i formira se jedan osiguravajui dravni zavod. Dakle, pruanje poslova
osiguranja preuzela je u celosti drava. Dravni zavod za osiguranje i reosiguranje formiran je 1. marta
1945. godine a sledee godine je promenio naziv u Dravni osiguravajui zavod (DOZ).

Druga faza u razvoju osiguranja u bivoj SFRJ poela je 1962. godine sa primenom Zakona o
osiguravajuim zavodima i zajednicama osiguranja. Dolazi do decentralizacije delatnosti osiguranja i
osnivanja osiguravajuih zavoda koji posluju na tano odreenim delovima SFRJ. Obavezna su njihova
udruivanja na nivou republika a potom i na nivou drave. itav period naziva se periodom
komunalnih zavoda.

Trea faza u razvoju osiguranja u posleratnom periodu zapoinje usvajanjem i primenom novog
zakona koji se odnosio na poslove osiguranja. Osnovni zakon o osiguranju i osiguravajuim
organizacijama sa primenom poinje 1968. godine. Ovim zakonom ukida se teritorijalni monopol,
osiguravajui zavodi posluju na itavoj teritoriji SFRJ, ukida se obavezno udruivanje u zajednice
osiguranja i reosiguranja na nivou republika, osiguravajui zavodi su slobodni u izboru reosiguravaa,
nema vie jedinstvenih uslova i tarifa premija a svaka radna zajednica svojim sredstvima odgovara za
izvrenje preuzetih obaveza po osnovu osiguranja.

etvrta faza okarakterisana je realizacijom ustavnih amandmana iz 1971. godine kao i usvajanjem i
primenom ustava iz 1974. godine. Celokupno poslovanje osiguravajuih organizacija, tada nazivanih
zajednica osiguranja i zajednica rizika, bazira se na samupravnom sporazumu, odnosno radnikom
samoupravljanju.

Ustavnim amandmanima iz 1988. godine umesto dotadanje zajednice osiguranja imovine i lica,
pojavljuje se organizacija za osiguranje za ije su obaveze osnivai odgovarali do visine sredstava koja
su uloili u fondove organizacije. Od postojeih osam zajednica osiguranja imovine i lica formiraju se
na desetine novih akcionarskih drutava. Na osnovu Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i
lica iz 1990. godine, osiguravai postaju subjekti koji svoje poslovanje baziraju na trinim principima.

8
Opirnije o osiguranju u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata u: Tasi, A.: Osnovi osiguranja, Osiguravajui zavod
Vojvodina, Novi Sad, 1975, str. 98-109.
Nakon raspada SFRJ formirana je Savezna Republika Jugoslavija 1992. godine, na ijem tritu
osiguranja je postojalo preko 65 osiguravajuih drutava, uprkos znaajno umanjenom potencijalu
trita osiguranja. Dolazi do fragmentisanja kompanija iz itavog finansijskog sektora, a time i
osiguravajuih drutava koja svoje poslovanje poinju obavljati na manjim nacionalnim tritima, uz
posledino smanjenje prednosti ekonomije obima i mogunosti disperzije rizika i u uslovima
uspostavljanja novih zakonskih okvira i regulatornih institucija. Osim toga, tokom devedesetih godina
dvadesetog veka prisustvo ratnih dejstava kao i hiperinflacije iz 1993. godine u Srbiji i Crnoj Gori, ine
okolnosti koje znaajno sputavaju razvoj osiguranja. Posebno negativan uticaj imala je hiperinflacija
koja je gotovo u potpunosti eliminisala akumulirane fondove osiguravajuih drutava, to je imalo
snanog negativnog uticaja na razvoj svih vrsta osiguranja, posebno ivotnih osiguranja. Raspadom
SRJ 2006. godine poinje samostalni razvoj trita osiguranja u Srbiji i Crnoj Gori.

Prvu deceniju XXI veka okarakterisao je prestanak ratnih tenzija i sprovoenje ekonomskih i politikih
reformi, ime se stvaraju uslovi za relativno slobodan protok novca i kapitala i ostvaruju relativno
visoke prosene stope ekonomskog rasta. Ove promene u itavom drutveno-ekonomskom sistemu
imaju pozitivnog uticaja na trite osiguranja na kome dolazi do liberalizacije poslovanja,
demonopolizacije bivih velikih dravnih monopolistikih osiguravajuih drutava to je sve
kumulativno imalo pozitivnog uticaja na razvoj osiguranja u regionu. Karakteristike trita osiguranja u
zemljama regiona i Srbiji detaljno se analiziraju u okviru etvrtog poglavlja knjige.