Svetlana Ivanovi*

Upravljanje rizikom i osiguranje **

Rezime: Ovaj rad sagledava pitanja menadmenta rizika i osiguranja. Definisan je pojam
upravljanja rizikom, predstavljeni su najvaniji ciljevi ovog procesa, date su glavne
karakteristike kao i prednosti i nedostaci osnovna tri metoda upravljanja rizikom. Poseban
akcenat stavljen je na osiguranje kao jedan od najee korienih pristupa u
menadmentu rizika. Na kraju je prikazana matrica za donoenje odluka pri izboru
adekvatnog metoda upravljanja rizikom.
Kljune rei: rizik, upravljanje rizikom, osiguranje, riziko menader.

Summary: This paper examines the topics of risk management and insurance. It defines
risk management concept and explains primary goals of this process. It also describes
basic characteristics as well as strengths and weaknesses of the major risk management
methods. Special attention is paid to the insurance, as one of the most common
approaches in risk management. At the end, the matrix for making decision about
suitable risk management method is presented.

Keywords: risk, risk management, insurance, risk manager.

1. UVOD

U
uslovima globalizacije i stvaranja jedinstvenog svetskog trita, rizik
postaje neodvojiva komponenta ekonomske aktivnosti, pa se preduzea
moraju osposobiti da to bezbednije preive potrese i to efikasnije
iskoriste anse koje nastaju iznenadnim promenama u spoljnim faktorima.
Upravo iz ovog razloga upravljanje rizikom postaje neophodan segment
celokupnog upravljanja preduzeem i treba mu posvetiti panju, jer neuspeh i
propusti u ovoj oblasti cesto ozbiljno ugroavaju opstanak preduzea. . U sluaju
ostvarivanja rizika menaderi vreme posveuju sanaciji nastalih gubitaka umesto

_____________
* Ekonomski institut, Beograd
** Rad predstavlja deo rezultata istraivanja na projektu 1491 finansiranog od
strane MNTRS

69
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

novim, profitabilnim projektima. Neoekivani gubici negativno utiu i na kreditni

rejting, kao i na ugled menadera i firme u javnosti.

2. UPRAVLJANJE RIZIKOM
Upravljanje rizikom ili menadment rizika moe da se definie na nekoliko
naina. Po jednoj definiciji to je "sistematski proces upravljanja izloenosti
poslovne organizacije riziku da ostvari svoje ciljeve na nain koji je konzistentan
sa javnim interesom, bezbednou ljudi, faktorima prirodnog okruenja i
zakonom (videti [4], strana 16). Ova definicija ukazuje da savremeni
menadment rizika kao proces ne vodi samo rauna o profitu ve i o irim
socijalnim konsekvencama uklapanja firme u okruenje. Po drugom autoru
menadment rizika predstavlja "sistematski proces identifikacije i evaluacije
istih rizika kojima je izloeno preduzee ili individua kao i selekciju i
implementaciju adekvatne metode za upravljanje rizikom" (videti [4], strana 16).

Iz navedih definicija uoavamo da su osnovne funkcije menadmenta rizika:

sistematsko i kontinuirano istraivanje izloenosti riziku gubitka, zatim
vrednovanja prirode, frekvencije, jaine i potencijalnog uticaja gubitka na
organizaciji, kao i planiranje i organizacija kontrole rizika i tehnike finansiranja
rizika da bi se efikasno minimizirao uticaj gubitka na organizaciju.

2.1. Ciljevi upravljanja rizikom

Kao najoptiji cilj, iz koga proizilaze i ostali, specifini, ciljevi upravljanja rizikom
navodi se maksimizacija prinosne vrednosti preduzea, koja je u funkciji
budueg neto novanog toka. Samo prisustvo rizika, odnosno mogunost
nastanka ekonomski tetnog dogaaja koji e smanjiti priliv tj. poveati odliv
gotovine, smanjuje prinosnu vrednost. Ovo smanjenje prinosne vrednosti
prouzrokovano prisustvom rizika naziva se troak rizika. Troak rizika inkorporira
sve gubitke vezane za realizaciju tetnog dogaaja i jednak je razlici prinosne
vrednosti bez prisustva rizika i prinosne vrednosti u prisustvu rizika. Iz
navedenog, zakljuujemo da se upravljanje rizikom svodi na minimiziranje troka
rizika jer se time istovremeno maksimizira prinosna vrednost firme (videti
opirnije [1], strane 30-37).

Pored ovog opteg cilja postoje i brojni konkretni ciljevi:

odranje preduzea na tritu - je prvi i najvaniji cilj. Firma nastoji da, po
nastanku velike tete nastavi sa obavljanjem barem jednog dela ranijih
poslova kako bi delimino ouvala trinu poziciju.
kontinuirano poslovanje - odnosno nastavljanje rada nesmanjenim
intezitetom, je od izuzetne vanosti za pojedina preduzea, kod kojih bi
smanjenje obima poslovanja dovelo do prelaska kupaca kod konkurenata.
stabilnost prihoda - odnosi se na nastojanje firme da prinos po akciji
(dividenda) ostane nepromenjen i posle nastanka tete.
kontinuiran rast - rast i razvoj firma ostvaruje razvojem novih proizvoda i
probojem na nova trita kao i pripajanjem drugih preduzea. Riziko-

70
 Industrija 1-2/2003

menader treba da sprei negativan uticaj teta na izabranu metodu rasta.

drutvena odgovornost - neoekivani gubici, osim na preduzee, mogu
imati negativan uticaj i na kupce, dobavljae, kreditore pa je zadatak
upravljanja rizikom da ublai uticaj tete na iru drutvenu zajednicu.

2.2. Organizovanje i proces upravljanja rizikom

Odeljenje upravljanja rizikom moe da ima razliit poloaj u organizacionoj
strukturi u zavisnosti od veliine preduzea ili tipa rizika kome je poslovanje
izloeno. U velikim organizacijama ovo odeljenje predstavlja poseban sektor,
koji je odgovoran za upravljanje istim rizikom i na ijem elu se nalazi riziko-
menader. U nekim preduzeima ovaj sektor je podreen sektoru finansija, zbog
zajednikog nastojanja oba sektora da zatite imovinu preduzea od teta kao i
da nau najpovoljniji nain za finansiranje gubitka. Bez obzira na poloaj u
organizaciji, ovo odeljanje ne sme da bude izolovano, ve naprotiv, treba da
odrava komunikaciju sa ostalim sektorima i da ih ukljuuje u svoj rad. Tako, na
primer, sektor finansija obezbeuje znaajne informacije o uticaju eventualnih
teta na gotovinski tok ili profit, a primenom kontrole kvaliteta u sektoru
proizvodnje smanjuje se rizik od odgovonosti za tete nanete kupcima zbog
neispravnih proizvoda.

Proces upravljanja rizikom obuhvata sledeih 5 faza :

1. identifikacija svih znaajnih rizika kojima je izloeno preduzee;
2. procenjivanje uestalosti i veliine potencijalnih teta;
3. izbor adekvatne metode za upravljanje rizikom;
4. implementacija izabranog metoda i
5. kontrola rezultata primene metode upravljanja rizikom da bi se obezbedila
efikasnost programa menadmenta rizika.

2.3. Identifikacija rizika i procenjivanje uestalosti i veliine potencijalnih

teta
Prvi korak u procesu upravljanja rizikom je utvrivanje i definisanje potencijalnih
teta. Izvori informacija, koje menaderi koriste prilikom identifikacije rizika su:
finansijski izvetaji; podaci o ranijim tetama; upitnici koji se specijalno
sastavljaju za analizu rizika i fizika inspekcija pogona preduzea. Poto su
rizici, kojima je preduzee izloeno, vrlo heterogena kategorija i meusobno se
znaajno razlikuju, nakon identifikacije menader mora da ih klasifikuje i to
prema vrsti tete koju izazivaju (rizik gubitka imovine preduzea, rizik smanjenja
prihoda, rizik od odgovornosi, rizik kraa i pronevera zaposlenih itd).

Nakon to su identifikovane potencijalne tete, sledei korak menadmenta

rizika odnosi se na merenje uticaja koji odreeni rizici imaju na poslovanje
preduzea, drugim reima procenjuje se potencijalna uestalost i veliina teta.
Uestalost teta je oekivani broj negativnih ekonomskih dogaaja koji e se
desiti u posmatranom vremenskom periodu, dok se veliina teta odnosi na
oekivanu razmeru tete.

71
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

Riziko-menader procenjuje uestalost i veliinu teta za svaku vrstu rizika, da

bi na osnovu toga rangirao rizike prema njihovom relativnom znaaju. Na vrhu
liste nalaze se rizici ija realizacija ima katastrofalne posledice i moe da dovede
do bankrotstva preduzea, pa na njih menadment obraa posebnu panju, dok
se rizici sa malim uticajem na preduzee uglavnom zanemaruju. Procena rizika
je od znaaja i prilikom izbora odgovarajue metode za zatitu od rizika. Na
primer, ako se odreena teta redovno pojavljuje, tada preduzee moe da je
tretira kao uobiajen tekui troak, dok se za tete, koje neredovno nastaju i
tesko ih je predvideti, koristie se drugaiji pristup.

Prilikom procene rizika, treba imati u vidu, da veliina ima vei znaaj od
uestalosti teta, jer velike tete sa katastrofalnim posledicama mogu da
potpuno onesposobe preduzee za dalje poslovanje. Zbog toga, menader
mora uzeti u obzir sve tete koje odreeni dogaaj moe da prouzrokuje. U
analizi veliine tete esto se pravi razlika izmedu najvee mogue tete i
najvee verovatne tete. Pretpostvimo da riziko-menader analizira kolika e biti
veliina tete ukoliko fabrika strada u poplavi. U tom sluaju, on procenjuje da
e, ukoliko poplava totalno uniti fabriku ukupni trokovi obnove iznositi 10
miliona $ i to je najvea mogua teta. Najvea verovatna teta procenjuje se na
8 miliona $ i menader najee nju uzima u obzir, jer je poplava koja izaziva
najveu moguu tetu vrlo retka pojava i javlja se jednom u 50 godina (videti
opirnije [1]).

3. METODI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Kada su prethodne dve faze u procesu upravljanja rizikom (identifikacija i
evaluacija rizika) uspeno zavrene, prelazi se na trei i najvaniji korak, a to je
odabir adekvatnog metoda ili kombinacije vie metoda za upravljanje rizikom.
Metodi koje preduzea najee koriste u cilju zatite od rizika mogu se svrstati
u sledee tri grupe, (vidi sl.1., prema[4], strana 38):

1. metod kontrole teta;

2. metod finansiranja teta i
3. metod interne redukcije rizika.

3.1. Metod kontrole teta

Ovaj metod obuhvata akcije u cilju smanjenja uestalosti i veliine oekivanih
teta. Pojam kontrole teta esto se mea sa kontrolom rizika, medutim postoji
znaajna razlika izmedu akcija koje se preduzimaju u cilju smanjenja oekivanih
teta i akcija kojima se smanjuje prisustvo rizika kao to je npr. interna redukcija
rizika.

72
 Industrija 1-2/2003

M E T O D I U P R A V L J A N J A R IZ IK O M

IN T E R N A
KONTRO LA F IN A S IR A N J E
R E D U K C IJ A
TETA TETA
R IZ IK A

Izb e g a v a n je
S a m o p rid ra j D iv e rs ifik a c ija
te ta

P re v e n c ija N e o s ig u ra v a ju i In v e s tira n je u
te ta tra n s fe r riz ik a in fo rm a c ije

O s ig u ra n je

Slika 1: Metodi upravljanja rizikom

a) Izbegavanje rizika
Kod ovog pristupa, preduzee smanjuje izloenost riziku smanjui nivo rizinih
aktivnosti koje obavlja. Preciznije, firma izbegava da uopte zapone bavljenje
odreenom rizinom delatnou ili odluuje da napusti neku rizinu aktivnost
koju je do tada obavljalo. Na primer, transportno preduzee koje prevozi
toksine hemikalije, koje deluju tetno na zdravlje ljudi ili zagauju prirodnu
sredinu, u cilju smanjenja rizika odluuje da se preorjentie na transport drugih,
netoksinih proizvoda ili da drastino smanji broj rizinih isporuka.

Prednost ovog pristupa je u tome to opasnost od nastanka ekonomski tetnog

dogaaja nestaje ili je bitno smanjena. Kao jedan od nedostataka navodi se
nemogunost da se izbegnu svi rizici kojima je preduzee izloeno, npr. rizik
smrti kljunih ljudi u preduzeu, tako da se ova metoda primenjuje samo u
odreenim sluajevima. Drugi nedostatak je to to su rizine aktivnosti, po
pravilu, profitabilne pa su oportunitetni trokovi primene ove metode vrlo visoki.

b) Prevencija teta
Pristup prevencije teta obuhvata aktivnosti preduzea kojima se smanjuje
uestalost i veliina teta. Za razliku od pristupa izbegavanja rizika, u ovom
sluaju preduzee ne nastoji da izbegne izloenost odreenom riziku, ve da
odreenu rizinu aktivnost izmeni tako da ona postane bezbednija i prihvatljiva
za preduzee. Kod ovog pristupa razlikujemo preventivne i represivne mere.
Preventivne mere se preduzimaju pre nastanka tetnog dogaaja i cilj im je da
spree i uklone uzrok koji izaziva gubitak. Ovim merama se smanjuje uestalost
teta. Primeri preventivnih mera su: izgradnja fabrika od protivpoarnih
materijala, periodina kontrola ispravnosti ureaja da bi se spreile povrede
radnika, izgradnja nasipa da bi se smanjila mogunost poplave. Ako do tete
ipak doe, preduzimaju se represivne mere koje imaju za cilj smanjenje veliine
nastalih gubitaka. Primeri su ukazivanje prve pomoi povreenim radnicima,
instalacija ureaja za gaenje poara, ograniavanje iznosa gotovine u blagajni
itd.

Prednost primene pristupa prevencije teta ogleda se u tome to nastanak

73
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

tetnog dogaaja, pored direktnih, izaziva i indirektne trokove koji mogu da

premae direktne. Na primer, u sluaju da se radnik povredi pri radu, osim
direktnih trokova (trokovi leenja, deo zarade koji se isplauje radniku za
vreme bolovanja...) firma snosi i indirektne trokove (prekid proizvodnje, trokovi
obuke novog radnika...). Time to spreava nastanak teta ili utie na njihovu
veliinu, preduzee smanjuje trokove poslovanja.

3.2. Metod finansiranja teta

Osnovni nain zatite od rizika, kod primene metoda finansiranja teta, je
formiranje fondova iz kojih e se nadoknaditi nastale tete. Kod ovog metoda
razlikujemo tri pristupa: samopridraj, neosiguravajui transfer rizika i
osiguranje.

Navedeni pristupi se meusobno razlikuju prema nainu generisanja fondova

namenjenih pokriu teta. Samopridraj i neosiguravajui transfer rizika bie
objanjeni u nastavku, dok e osiguranje kao pristup upravljanja rizikom biti
pretstavljeno u sledeem poglavlju.

a) Samopridraj
Samopridraj (engl. retention- zadravanje, uvanje, neputanje) pretstavlja
situaciju u kojoj preduzee zadrava obavezu da samo snosi odreene rizike.
Kod ovog pristupa preduzee generie sopstvene fondove za pokrie teta, dok
se kod transfera rizika (tu spada i osiguranje) rizik prebacuje na drugu ugovornu
stranu. Vano je praviti razliku izmeu aktivnog i pasivnog samopridraja. Aktivni
samopridraj se odnosi na sluaj kada je menadment preduzea svestan rizika
i nakon detaljne analize donosi odluku da je najpovoljnije da preduzee samo
snosi taj rizik. Kod pasivnog samopridraja, rizik se zadrava zbog neznanja ili
nesposobnosti menadmenta. Ova situacija je nepoeljna i moe da bude
opasna aka je re o riziku sa katastrofalnim posledicama za preduzee.

Da bi samopridraj bio primenjen kao pristup upravljanja rizikom treba da budu

ispunjeni sledei uslovi:

predvidivost teta - tete treba da su uestale, jer u tom sluaju riziko-

menader moe, sa velikom tanou, da predvidi kretanja teta u
narednom periodu i da ih tretira kao poslovne rashode koji se nadoknauju
iz poslovnih (redovnih) prihoda.
veliina teta - teta ne sme da bude velika odnosno ne sme da ima
katastrofalne posledice za preduzee, jer u tom sluaju preduzee nee
moi samo da pokrije gubitak.
raspoloivost ostalih metoda za upravljanje rizikom - u nekim
sluajevima osiguravajua dutva ne pruaju zatitu od odreenih rizika,
ostali transferi rizika nisu na raspolaganju, dok kontrola teta samo
delimino smanjuje uestalost i veliinu gubitaka, pa preduzeu ne preostaje
nita drugo nego da taj rizik zadri.

74
 Industrija 1-2/2003

Ako se preduzee odlui za samopidraj, prvo treba da utvrdi dinarski iznos

teta koje e se zadrati (nivo samopridraja). Postoji nekoliko naina za
utvrivanje ovog iznosa, ali je najprihvatljiviji onaj koji nivo samopridraja
definie kao maksimalan iznos teta koje firma moe da apsorbuje, a da pri tom
ne ugrozi zaraivaku sposobnost i najee iznosi 5% godinjeg prihoda pre
oporezivanja (videti opirnije [4]).

Kada se ostvari ekonomski tetan dogaaj, riziko menader donosi odluku iz

kojih izvora preduzea e biti nadoknaen. Ako su u pitanju uestale tete, koje
ne prouzrokuju velike gubitke njih preduzee ubraja u redovne rashode i
nadoknauje ih iz redovnih prihoda. U ove tete spadaju: sitne krae u
maloprodajnim objektima, kvarenje netrajnih proizvoda itd. Za neto vee tete
aktiviraju se dugorona rezervisanja. Dugorona rezervisanja su
raunovodstvena kategorija i predstavljaju sadanje izdvajanje finansijskih
sredstava za pokrie rizika koji e se realizovati u budunosti. Na ovaj nain
pokrivaju se tete po osnovu izgubljenih sudskih sporova, kazne, penali itd.
Trei izvor sredstava predstavljaju krediti uzeti od banaka. Iako, na prvi pogled,
preduzee ne koristi svoja sredstva za pokrie teta i ovaj metod plaanja se
ubraja u samopridraj jer uzeti kredit zajedno sa pripadajuom kamatom mora
biti vraen u utvrenom roku. U ekstremnom sluaju, teta je tolika da je
preduzee prinueno da prodaje delove imovine da bi je pokrilo.

Poseban vid samopridraja pretstavljaju sopstvena (captive) osiguravajua

drutva. Njih osniva jedna velika korporacija ili vie udruenih manjih preduzea,
sa ciljem da prue osiguranje od svih rizika kojima je matina firma izloena. U
svetu se ovakva osiguravajua drutva najee osnivaju u off-shore zonama
(Barbados, Kajmanska ostrva itd).

Prednosti osnivanja sopstvenih osiguravajuih drutava su sledee:

deava se da komercijalna osiguravajua drutva ne izdaju polise za
odreene vrste rizika, zato matina firma formira captive osiguravajue
drutvo i na taj nain pribavlja osiguranje;
captive osiguravajue drutvo moe da ostvaruje profit, koji uveava ukupni
profit korporacije, u sluaju da pored matinog posluje i sa drugim
preduzeima;
captive osiguravajue drutvo ima laki pristup reosiguravaima;
u SAD-u se od 1992. godine, premije plaene sopstvenom osiguravajuem
drutvu odbijaju od oporezivog dobitka, pod uslovom da captive 30% posla
obavlja sa drugim preduzeima.

Pre nego to se odlui za tehniku samopridraja, menader treba da sagleda

sve njene prednosti i nedostatke. Prednosti ovog pristupa su:
utede koje se ostvaruju poto su esto stvarne tete manje od iznosa
premija koje bi firma platila osiguravajuem drutvu;
nii trokovi zatite od odreenih rizika kod samopridraja, jer kada se
koriste usluge osiguravajuih kompanija pored uobiajenih izdataka plaaju

75
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

se i provizije agenata osiguranja i profit osiguravajueg drutva;

efikasnije sprovoenje programa prevencije teta jer kada preduzee samo
snosi rizik, ono je zainteresovano da sprei nastanak tete;
pozitivan uticaj na novane tokove, poto preduzee, sve dok ne nastane
teta, moe slobodno da koristi novana sredstva, koja bi inae bila
blokirana kod osiguravaa.

Ovaj pristup ima i znaajne nedostatke:

deava se da je iznos stvane tete, koju preduzee samo nadoknauje, vei
od premije osiguravajuih drutava, pa je u tim sluajevima, preduzee na
gubitku;
premije plaene osiguravau odbijaju se od oporezivog dobitka, dok se u
sluaju samopridraja samo iznos stvano nastalih teta odbija od poreske
osnovice, pa e porez na dobit biti znatno vii.

b) Neosiguravajui transfer rizika

Pojam transfera rizika obuhvata tehnike kojima se rizik zajedno sa svim
njegovim finansijskim posledicama prenosi na drugo pravno ili fiziko lice. Poto
se osiguranje, kao najznaajnija i najee koriena tehnika transfera rizika
posebno prouava, uvodi se pojam neosiguravajueg transfera koji obuhvata
sklapanje ugovora i heding strategiju kao dopunske tehnike u prenosu rizika.

Riziko menaderi koriste razne vrste ugovora, da bi odgovornost za odreeni

rizik kojem je preduzee izloeno prebacili na drugu ugovomu stranu. Na primer,
u ugovoru sa graevinskom firmom koja treba da izgradi novu fabriku za
preduzee, obino stoji da je za sve tete koje nastanu na objektu u toku
izgradnje odgovoran preduzima. Klauzula o izuzeu od odgovornosti kao
deo ugovora takoe je efikasan nain za transfer rizika. Ako izdavako
preduzee unese pomenutu klauzulu u ugovor, u sluaju tube za plagijat,
odgovoran e biti autor spornog izdanja, a ne izdava.

lako su do sada razmatrani metodi i pristupi koji se iskljuivo bave zatitom od

istih poslovnih rizika, ovde emo pomenuti i heding kao metod za transfer
cenovnog, deviznog i kamatnog rizika. Heding strategija (engl. hedge -
odbraniti se, osigurati se protiv gubitka) podrazumeva upotrebu finansijskih
derivata u cilju minimiziranja uticaja trinih rizika na poslovanje preduzea. U
uslovima inflacione eskalacije, fleksibilnih deviznih kurseva i varijabilnih
kamatnih stopa - trini rizici postaju dominantni u savremenom poslovnom
okruenju. Preduzea i druge privredne organizacije vre distribuciju i
realokaciju ovih rizika primenom najnovijih finansijskih instrumenata kao sto su:
forvard i fjuers ugovori, svopovi i opcije. Heding strategiju moe se ilustrovati
jednostavnim primerom zatite od cenovnog rizika. Preduzee koje koristi
brano kao sirovinu u procesu proizvodnje izloeno je riziku od neoekivanog
porasta cene brana, dok proizvoa brana strahuje od pada cene. Da bi se
zatitila od cenovnog rizika ova dva preduzea sklapaju forvard ugovor, koji je
po svojoj prirodi terminski ugovor, to znai da se ne izvrava odmah, ve o

76
 Industrija 1-2/2003

nekom kasnijem roku (npr. mesec dana po zakljuenju ugovora). Na dan

dospea obaveze iz ugovora, proizvoa je duan da isporui kupcu odreenu
koliinu brana i to po ceni koja je unapred utvrena (cena iz ugovora - forvard
cena) i koja ne zavisi od trenutne cene brana na tritu.

U prednosti metoda neosiguravajueg transfera spadaju:

mogunost transfera rizika, koji se ne mogu osigurti kod osiguravaa;
transfer rizika esto kota manje nego osiguranje;
potecijalna teta moe biti preneta na nekoga ko je u boljoj poziciji da
sprovede program prevencije teta.

Nedostaci ovog pristupa su:

sluaj kada pravno ili fiziko lice, na koje je prenet rizik, nije u stanju da
nadoknadi nastalu tetu pa odgvonost prelazi na lice koje je izvrilo transfer;
problem je i u razliitim interpretacijama jednog istog ugovora zbog
dvosmislene i nejasne pravne terminologije

3.3. Metod interne redukcije rizika

Preduzee moe interno da smanji izloenost riziku kroz diversifikaciju ili
investiranje u informacije.

a) Diversifikacija
Oslanjanje na jedan proizvod u uslovima stalnih promena u potrebama i
ukusima potroaa je rizik koji mogu da podnesu samo preduzea sa
specifinim poloajem na tritu. Proizvodni program diversifikovanog
preduzea obuhvata proizvode koji se po tehnolokoj osnovi, trinoj nameni i
nainu prodaje meusobno znaajno razlikuju, pa time smanjuju rizik koji
proizilazi iz estih promena u trinim, tehnikim i drutvenim faktorima. Izbor
diversifikacije kao metode za smanjenje rizika zahteva sloenu analizu velikog
broja faktora koji ponekad imaju suprotno dejstvo na poziciju preduzea. Nuno
je, izmeu ostalog, izbalansirati prednosti koje se stiu po osnovu fleksibilnosti
diversifikovanih preduzea u odnosu na rtve koje proizilaze iz smanjivanja
koherentnosti proizvodnog asortimana.

b) Investiranje u informacije
Drugi pristup internoj redukciji rizika je investiranje u informacije. Primenom ovog
pristupa dobijaju se precizna i tana predvianja oekivanih teta, pa preduzee
moe na vreme da preduzme preventivne mere zatite. Savremeni informacioni
sistemi omoguavaju pouzdane prognoze frekvencije i veliine potencijalnih
teta vezanih za iste poslovne rizike. Velika i srednja preduzea najee
samostalno organizuju predvianje kljunih varijabli koje utiu na poslovanje,
dok se manja preduzea obraaju specijalizovanim firmama.

77
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

4. OSIGURANJE KAO PRISTUP UPRAVLJANJU RIZIKOM

Osiguranje je institucija iji je cilj da nadoknadi tete koje nastaju usled dejstva
ruilakih sila u drutvu i prirodi. Ono u sutini predstavlja udruivanje svih onih
koji su izloeni istim opasnostima, a sa ciljem da zajedniki podnesu tetu koja
e zadesiti samo neke od njih. Zbog svojih specifinosti, osiguranje ima
znaajne prednosti u odnosu na ostale metode za upravljanje rizikom, naroito
kada je re o zatiti od rizika koji nisu uestali, ali su potencijalne tete velike.

Prema Amerikom udruenju za osiguranje i rizik, osiguranje se definie kao

udruivanje lica izloenih odreenom riziku, ija realizacija ne zavisi od njihove
volje, transferom tog rizika na osiguravaa koji pristaje da obeteti ova lica
(osiguranike) u sluaju realizacije osiguranog rizika. Analizom prethodne
definicije, uoavaju se tri osnovne osobine karakteristine za svaku vrstu
osiguranja, po kojima se osiguranje razlikuje od ostalih metoda za upravljanje
rizikom, a to su:

Formiranje zajednice rizika predstavlja sutinu osiguranja. Fizika i pravna

lica se udruuju i tako dele teret rizika tj. zajedniki se obezbeuju od tetnih
posledica nepredvienih dogaaja. U idealnom sluaju, osiguravajua
kompanija okuplja veliki broj slinih, ali ne nuno identinih sluajeva
izloenih odreenom riziku.
Naknada u sluaju realizacije rizika je druga karakteristika osiguranja.
Obaveza osiguravaa je da kada se ostvari ekonomski tetan dogaaj izvri
obeteenje odnosno isplati osiguranu sumu.
Nadoknada iskljuivo nehotinih teta znai da obaveza osiguravaa
prestaje ukoliko je osiguranik svojom voljom prouzrokovao nastanak tete.
Medutim, nije mogue u potpunosti otkloniti uticaj ovekove volje, jer brojni
rizici upravo i postoje zbog ponaanja osiguranika. Bitno je utvrditi da
realizacija tetnog dogaaja nije prouzrokovana iskljuivo voljom
osiguranika, bez ikakve sluajnosti, jer u tom sluaju osiguranje nee vaiti.

Sa stanovita osiguravaa, da bi bio obuhvaen osiguranjem, rizik treba da

ispuni sledee uslove (videti opirnije [2]):

mogunost nastanka dogaaja - nije mogue osigurati nepostojei objekat ili

iskorenjenu bolest;
neizvesnost nastanka odreenog dogaaja - dogaaj koji e se sigurno
ostvariti ili ije je ostvarenje u toku ne moe biti obuhvaen osiguranjem;
ekonomska tetnost dogaaja - dogaaj neekonomske prirode ne moe biti
rizik u osiguranju;
nezavisnost nastanka dogaaja od volje osiguranika ili drugog
zainteresovanog lica;
postojanje disperzije rizika - da bi pojedinac snosio samo mali deo rizika
treba da postoji velika nesrazmera izmeu ukupnog broja lanova zajednice
rizika i lanova pogoenih tim rizikom, dogaaji koji istovremeno pogaaju
veliki broj ljudi i objekata (ratovi, elementarne nepogode...) po pravilu se ne

78
 Industrija 1-2/2003

osiguravaju;
uestalost rizika - ukoliko se rizik retko pojavljuje preduzee ne osea
potrebu da se osigura od takvog rizika, Izvesna uestalost rizika je
neophodna da bi se utvrdila verovatnoa njegovog budueg ostvarenja;
rizik mora biti dozvoljen zakonom - osiguranje jemi samo za one dogaaje
koje doputa zakon i koji se mogu smatrati moralnim i drutveno
dozvoljenim.

4.1. Upravljanje rizikom i osiguranje

Pojmove osiguranja i upravljanja rizikom, ne bi trebalo meati, kao to se esto
ini, jer je upravljanje rizikom iri koncept koji obuhvata identifikaciju i analizu
svih rizika koji prete preduzeu, a zatim i izbor odgovarajue metode za tretman
tih rizika, dok je osiguranje samo jedan od pristupa finansiranja teta, koju
menader moe da izabere u cilju zatite od odreenog rizika.

Kada se donese odluka da se koristi osiguranje, riziko menader preduzima

sledee korake [videti [3]):
izbor rizika koji e se osigurati;
izbor osiguravaa;
sklapanje ugovora o osiguranju;
upoznavanje zaposlenih u preduzeu sa uslovima osiguranja;
periodina revizija programa osiguranja.

Izbor rizika koji e se osigurati. Zbog brojnih prednosti u odnosu na ostale

metode za preduzee bi najsigurnije bilo da osigura sve rizike koji zadovoljavaju
napred navedene uslove. Meutim, zbog ogranienih sredstava, ovakvo reenje
je neracionalno i nedostupno za veinu fimi. Zbog toga, riziko menader imajui
u vidu potencijalnu veliinu i frekvenciju teta, osigurava samo rizike sa velikim
uticajem na poslovanje. Prema znaaju rizika koje obuhvataju pravi se razlika
izmedu obaveznog, poeljnog i dostupnog osiguranja. Obavezno osiguranje
oduhvata rizike koji se po zakonu moraju osigurati (obavezno osiguranje radnika
u sluaju povrede na radu) kao i rizike sa katastrofalnim posledicama koji
ugroavaju opstanak preduzeca. U poeljno osiguranje spadaju rizici koji mogu
da prouzrokuju ozbiljne finansijske potekoe, ali ne dovode do bankrotstva
preduzea. Dostupno osiguranje obuhvata one rizike koji imaju mali uticaj na
poslovanje.

Pored izbora rizika koji e se osigurati, riziko menader u ovoj fazi donosi odluku
i o visini sume osiguranja. Suma osiguranja je iznos na koji je neka stvar
osigurana i prema njoj se odreduje premija osiguranja. Obino je suma
osiguranja jednaka vrednosti osigurane stvari. Medutim, deava se da riziko
menader odlui da kombinuje metode osiguranja i samopridraja, pa je tada
suma osiguranja nia od vrednosti osigurane stvari. U ovom sluaju osigurava
ne uestvuje u nadoknadi tete sve dok stvarna teta ne premai iznos koji je
preduzee odluilo da samo pokrije. Cilj zadravanja jednog dela rizika su
utede na premijama.

79
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

Izbor osiguravaa. Prilikom izbora osiguravajueg drutva, riziko menader

polazi od sledeih kriterijuma - finansijskog poloaja osiguravaa, usluga zatite
od rizika koje prua kao i visine premije. Pri utvrivanju finansijskog poloaja,
riziko menaderi se oslanjaju na publikacije u kojima su osiguravajua drutva
rangirana prema profitabilnosti, likvidnosti itd. Usluge osiguravajuih drutava u
koje spadaju identifikacija i procena teta, kao i prevencija rizika imaju veliki
uticaj na izbor preduzea. Visina premije je takoe bitan faktor jer preduzee
nastoji da maksimizira koristi i minimizira trokove osiguranja.

Sklapanje ugovora o osiguranju. Kada je osigurava izabran prelazi se na

sledeu fazu, a to je sklapanje ugovora o osiguranju. Ugovor o osiguranju ini
polisa kao i opti i pojedinani uslovi osiguranja. Od izuzetne vanosti je da se
obe strane usaglase oko osnovnih elemenata ugovora, odnosno o predmetu
osiguranja, riziku obuhvaom osiguranjem i trajanju osiguranja. Smatra se da je
ugovor sklopljen kada obe strane potpiu polisu osiguranja.

Upoznavanje zaposlenih u preduzeu sa uslovima osiguranja. Kada je

potpisana polisa osiguranja riziko menader obavetava o tome upravu i ostale
zaposlene u preduzeu. Vrlo je bitno da zaposleni budu upoznati sa injenicom
da teta izazvana grubom nepanjom ili namemo izazvana teta nije pokrivena
osiguranjem. Takoe, neophodno je informisati zaposlene u kom roku se teta
prijavljuje osiguravau kao i na koji nain se prezentiraju neophodni dokazi o
teti.

Periodina revizija programa osiguranja. Riziko menaderi vre periodinu

evaluaciju itavog procesa sticanja osiguranja. To podrazumeva ponovnu
analizu rizika obuhvaenih osiguranjem, procenu kvaliteta usluga koje prua
osigurava npr. da li se naknade blagovremeno isplauju itd.

Upotreba osiguranja u programu upravljanja rizikom ima znaajne prednosti:

obeteenje u sluaju nastanka tete je osnovna prednost ove metode,
poto je gubitak nadoknaen firma nastavlja nesmetano da posluje, a
fluktuacije u prihodima, usled tete, su neznatne;
osigurava obezbeuje vrlo efikasnui identifikaciju i analizu rizika kao i
prevenciju teta;
premije osiguranja odbijaju se od poreske osnovice (dobitka pre
oporezivanja) i predstavljaju poresku olakicu.

Za osiguranje se vezuju se i dva znaajna nedostatka:

premije osiguranja predstavljaju veliki troak za preduzee posebno kada se
uzme u obzir injenica da kod samopridraja, sve dok ne nastane teta,
sredstva mogu da se investiraju u rentabilne projekte. Kod osiguranja se
premije plaaju unapred (pre nastanka tete) pa ne postoji mogunost
unosnog plasmana ovih sredstava;
riziko menader je mnogo manje motivisan da efikasno sprovede mere

80
 Industrija 1-2/2003

prevencije teta, potoje eventualna teta pokrivena osiguranjem.

5. IZBOR I IMPLEMENTACIJA ADEKVATNOG METODA ZA

UPRAVLJANJE RIZIKOM
Kada smo se upoznali sa karakteristikama razliitih metoda za upravljanje
rizikom treba razmotriti na koji nain riziko menader donosi odluku o izbou
onog metoda koja najvie odgovara tretmanu odreenog rizika. Najei
kriterijumi za izbor odgovarajueg metoda upravljanju rizikom su uestalost i
veliina potencijalnih teta, a riziko menader donosi odluku analizom matrice
uestalosti i veliine teta (videti [4]):

Red. Uestalost Veliina Odgovarajui

br. tete tete metod
1. niska mala samopridraj
2. visoka mala prevencija teta
3. niska velika osiguranje
4. visoka velika izbegavanje rizika
Slika 2: Matrica uestalosti i veliine teta

U prvom sluaju re je o rizicima koji imaju mali uticaj na preduzee jer su retki,
a i kada se ostvare tete nisu velike. Preduzea se najee odluuju da zadre
ovakve rizike.

Druga vrsta rizika je ozbiljnija jer se radi o malim tetama koje se esto
ostvaruju, pa preduzee bira metod kojim e smanjiti uestalost teta. Primer za
ovu vrstu teta su fizika oteenja automobila preduzea... Adekvatan metod
za upravljanje rizicima iz druge grupe je prevencija teta, kojom se nastoji
smanjiti uestalost teta. Pored prevencje koristi se i samopridraj, jer je ovakve
tete lake predvideti pa se mogu nadoknadivati iz redovnih prihoda preduzea.

Za zatitu od tree grupe rizika koristi se osiguranje, jer su potencijalne tete

velike pa preduzee ne moe samo da ih snosi, a poto nisu uestale - premije
koje se plaaju osiguravau su ekonomski prihvatljive za preduzee. Primeri su -
rizici poara, kraa, rizik od odgovornosti i dr.

etvrtu i najozbiljniju grupu rizika preduzee nastoji da izbegne. Na primer, ako

je podruje na kome preduzee hoe da gradi fabriku, poznato po estim
katastrofalnim poplavama, najracionalnije bi bilo izbei gradnju na ovakom
terenu.

81
S.Ivanovi Upravljanje rizikom i osiguranje

LITERATURA:
1. Harrington E. Scott, Niehaus R. Gregory: Risk management and
insurance,
Irwin McGraw Hill, 1999.
2. Luki dr. Radojko: Raunovodstvo osigurajavajuih kompanija,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1999.
3. Ljuti dr. Branko: Manadment rizika i osiguranje,
Poslovna politika, godina 29 br. 6 (2000.)
4. Redja E. George: Principles of risk management and insurance,
Harper Collins College Publishers, 1995.

82