Prethodno pitanje

1960 god. Grk se ozeni Francuskinjom, nekoliko godina su bili u braku kad je
poceo da kupuje ljubavnicama skupoceni nakit, sto je izazvalo bes u zeni I ona
podnese tuzbu za razvod braka, u kojoj trazi polovinu njihove imovine. Medjutim
na rocistu Grk ulaze prigovor nepostojanja braka, zato sto prema grckom pravu
svestenik mora da prisustvuje sklapanju braka.

Glavno pitanje tuzba za razvod braka

Prethodno pitanje on istice prigovor (materijalna punovaznost braka) jer

svestenik nije prisustvovao ceremoniji sto je uslov za punovaznost braka.

Dilema postoji:
Kada se dodje do razlicitih materijalnopravnih rezultata, jer ako se dodje do
istih rezultata, onda je svejedno koje ce se pravo primeniti.

Prema francuskom pravu brak je punovazan jer postoji formalna punovaznost

braka
Prema grckom pravu brak nije punovazan jer ne postoji materijalna
punovaznost braka (svestenik)

Forma- pravo mesta zakljucenja braka

Materijalni uslov- kumulacija drzavljanstva

Sto znaci ako idemo povezivanje:

Lex causa prema mestu zakljucenja braka - Francuska, po tom pravu on je

punovazan jer ima formu.
Lex fori prema drzavljanstvu Grcka, brak nije punovazan.
Javni poredak

Primer:

Jedan par je dosao kod naseg maticara da sklope brak.

- Prvo se gledaju da li su ispunjeni uslovi za zakljucenje braka, prema pravu

obe drzave
Prema nasem pravu moraju da budu kumulativno ispunjeni materijalni uslovi
prava drzava ciji su oni drzavljani.

Prema pravu drzave B postoji zabrana da se zakljuci brak sa nekim ko je

hriscanske veroispivesti.

Pitanje se postavlja, da li ce nas maticar da venca ovaj par, polazeci od toga da nas
Ustav zabranjuje bilo koji vid diskriminacije (rase, pola, veroispivesti itd.)

I. NECE jer to pravilo vreca nas javni poredak

II. Ako zamislimo da u toj drzavi B postoji 5 uslova za zakljucenje braka, od

kojih samo taj 5 uslov tangira nas pravni poredak. Postavlja se pitanje
kako ce reagovati ustanova javnog poretka, da li ce u potpunosti zabraniti
primenu prava drzave B, ili nece primeniti samo taj 5 uslov.

- Ako su ostali uslovi u saglasnosti sa nasim javnim poretkom I ispunjavaju

uslove za zakljucenje braka. Brak ce biti sklopljen, a taj 5 uslov ce biti
izbrisan.

Izbrisacemo samo ono pravilo cije je dejstvo u suprotnosti sa Ustavom I

utvrdjenim osnovama drustvenog uredjenja.

III. Npr. Ako taj nas drzavljanin ( nije hriscanske veroispovesti ) brak BI
BIO sklopljen, jer ne bi postojla ta zabana za sklapanje braka od strane
drzave B I ne bi postojala povreda naseg javnog poretka.

- Ne bi postojala prepreka za sklapanje braka, tako se ne bi ni postavljalo

pitanje saglasnosti naseg javnog poretka.
Ustanova j.p otklanja dejstva strane kol norme koja vredja nas domaci
pravni poredak ( tj. Nije u saglasnosti sa njim )

To znaci da neku stranu normu u nekom slucaju mozemo da primenimo, dok u

nekom slucaju ne mozemo.

Klasican primer te norme je kod nasledjivanja:

- Gde neke drzave propisuju hronoloska pravila kod nsledjivanja povodom

( starosti, pola, rase, bracne vanbracne dece itd. )
Npr. Pravo drzave B predvidja da:

Najstariji sin nasledjuje 50 % zaostavstine

Ostali sinovi nasledjuju 50 % ostale zaostavstine
Dok cerke nista

Postavlja se pitanje, da li mi mozemo da primenimo ovu normu.

1. Ako su deca nasi drzavljani, onda se NECE primeniti

2. Ako nisu, gleda se ZAINTERESOVANOST NASEG SUDA da raspravlja
o tom pitanju

I. Ako su ostavila I sin drzavljani drzave B a zaostavstina se nalazi kod nas

I pred nasim sudom se raspravlja zaostavstina
( tu bi se pojvaila zainteresovanost naseg poretka I aktivirala bi se ustanova j.p )

II. Da je zaostavstina u drugoj drzavi, ne bi ni bilo osnova da se formira

nasa nadleznost suda, samim tim ni zainteresovanost da vodimo taj
postupak.
III. I da nije imao cerke, vec samo sinove, opet bi postojala diskriminacija
po pitanju starosti. Cl. 22 zmpp sva deca su izjednacena, ne vezano po
starosti dece.

Sama odluka je podobna za priznanje ali njena procesna dejstva nisu, zato se
aktivira javni poredak.
Tj. Ne moze da se primeni kod nas.

Npr. Odluka suda da se dete poveri roditelju u Svedskoj uz obrazlozenje, da ne bi

bilo dobro ( zdravstveno ) za dete da odrastau rasistickoj sredini drugog roditelja.
Norme neposredne primene Jaksiceva knjiga

One prinudno regulisu privatnopravne odnose sa elementom inostranosti I sluze

ostvarenju odredjenog socijalno, politicnkog, privredog interesa drzave.

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju koji predvidja rezim izdavanja

administrativnih dozvola radi uvoza ili izvoza, radi zastite nacionalne bezbednosti,
javnog morala, zivotne sredine it.

Lex fori

Domace preduzece P zakljuci ugovor sa Libijskim preduzecem K o prodaji oruzja

2007 god. Po zakljucenju ugovora K je uplatilo avans u iznosu od 1.000.000 eur. K
tuzi P pred sudom u Beogradu I zahteva vracanje avansa I naknadu stete.

Varijante:

1. U momentu zakljucenja ugovora P nije imalo dozvolu nadleznog organa I

nije obavestilo K o tome.
U toj situaciji bez dozvole takav ugovor je nistav I P je u obavezi I da vrati
avans I da nadoknati stetu.

2. U momentu zakljucenja ugovora P je imalo dozvolu za izvoz robe, ali je

drzava naknadno 2008 god donela Uredbu o zabrani izvoza oruzja.
U toj situaciji zbog objektivne nemogucnosti ispunjenja obaveze
( bez krivice P ) on je u obavezi samo avans da vrati.

NNP lex fori primenjuju se nezavisno od toga koje je pravo merodavno za

ugovorni odnos.
Lex causa

K kupac iz Srbije poruci vecu kolicinu zlatnog nakita iz Egipta od prodavca P.

Stranke su kao merodavno pravo izabale egipatsko pravo, dok su za resavanje
spore ugovorile nadleznost suda u Srbiji.

Po zakljucenju ugovora K plati avans u iznosu od 1.000.000 eur, rok isporuke mart
2009 god.
K tuzi P pred nasim sudom I trazi ispunjenje ugovorne obaveze I naknadu stete.

2 varijante:

1. Vlada Egipta zabrani izvoz zlata u januaru 2009 god. Sud nnp uzima kao
cinjenicu koja potpada pod dispoziciju odgovarajuce norme Egipatskog
prava I nalazi da P ne moze da izvrsi svoju obavezu zbog zabrane.

2. Vlada Egipta zabrani izvoz u nemuslimanske zemlje, takva nnp lex cause
je suprotna nasem javnom poretku, tako da se nece primeniti I P nije
obavezan ni da ispuni obavezu prema K ni da nadoknadi stetu.
Primena normi neposredne primene trecih drzava

Kupac iz Srbije K zakljuci ugovor sa Tuniskim trgovcem P o kupovini slonove

kosti. Rok isporuke 2009 god. Vlada Tunisa stavi zabarnu na izvoz slonove kosti.
Roba je natovarena nab rod I nalazi se u Tuniskoj luci.
Stranke su stavile u ugovoru da je u slucaju spora nadlezan sud u Srbiji, a
merodavno pravo Francusko.

K je platio avans I trazi ispunjenje obaveze.

Lex fori pravo Srbije

Lex causa pravo Francuske
Nnp Tunis

Ovde se problem javlja zato sto ta nnp ne pripada pravu merodavnom na osnovu
kolizione norme I da li se one uopste I trebaju uzeti u obzir ili ne.

1. Trazi se da ona sama pretenduje da bude primenjena

2. I da povezanost pravnog odnosa sa pravnim poretkom kojoj nnp pripada
( Tunis )

U ovoj situaciji, nas sud ce samo nnp Tunisa uzeti u obzir kao cinjenicu priliko
odabira nnp Francuskog prava, trazice slicnu ili Istu nnp u Francuskom
pravu. Zato se kaze primena prava trecih drzava, jer se uzimaju u obzir kao
cinjenice.

Dok u nekim situacijama moze doci do primene nnp Tunisa, ne vezano sto je
izabrano merodavno francusko pravo. Odgovor na to pitanje daje Rim I
Regulativa.
Nejedinstveni pravni poredak

U odluci u predmetu Okif I Poindestr protiv Sermana.

Pred Engleskim sudom se pojavilo pitanje po kom pravu treba raspravljati
zaostavstinu britanske drzavljanke koja je preminula u Napulju, nakon sto je tamo
zivela 47 godina.

Sud je utvrdio da je prema engleskoj kolizionoj normi merodavno pravo domicile

ostavioca ( italijansko pravo )

Medjutim italijanska koliziona norma uzvraca na britansko pravo jer je prema

italijanskoj normi za nasledjivanje merodavno pravo lex nacionalis ostavioca
( britansko pravo)

E sad problem se javlja zato sto ne postoje britanske norme za nasledjivanje, niti
norme o unutrasnjem sukobu zakona.

Postavlja se pitanje koje bi nasledno pravo unutar Velike Britanije trebalo

primeniti.

Putem principa najblize veze njen otac je poreklom iz Slobodne Irske, to pravo
ce se primeniti.

Mobilni sukob zakona

MSZ se ne primenjuje na stvarnopravne odnose lex rei site

Bracni par, A drzavljanin Srbije, B drzavljanin Nemacke

Zajednicki domicil u Srbiji 2003 god
Rade u Crnoj Gori 2007 god
Kupe stan u Nemackoj 2008 god pa se vrate u Srbiju

2008 god zena podnese tuzbu za razvod braka u Srbiji. Pitanje se postavlja koje ce
pravo biti merodavno za bracno-imovinske odnose supruznika.

cl. 36 stav 2 ZMPP-a kaze da je merodavno pravo njihovog zajednickog domicile

(prebivalista)
Becka konvencija

Se primenjuje:

1. Za ugovor o prodaji robe zakljucene izmedju strana koje imaju svoje sediste
na teritoriji razlicitih drzava

- Kada su te drzave - drzave ugovornice Becke konvencije

Ili
- Kada pravila MPP-a upucuju na primenu prava drzave ugoovrnice

Ugovor o prodaji robe pokretnih stvari merodavno je pravo mesta gde se u

vreme prijema robe nalazilo prebivaliste/sediste prodavca. Cl. 20 zmpp

- Ako prodavac I kupac imaju sedista u zemljama ugovornicama BK na

njihov ugovor se primenjuje odredba clana 1 stava 1 tacka (a) Sud u tom
slucaju ne konsultuje kolizione norme za odabir merodavnog prava.

- Ako nemaju sediste u drzavama ugovornica BK primenjuje se clan 1 stav 1

tacka (b) pravila MPP-a na 2 nacina.

I. Sud drzave ugovornice BK primenice svoje kolizione norme koje ce ga

odvesti do merodavnog prava drzave ugovornice BK

Prvo se primenjuje BK clan 1 stav 1 tacka (b)

Pa nacionalni zakon supsidijarno Z.O.O ako to pitanje ne regulise
BK

II. Sud nedrzave ugovornice BK kada kolizione norme vode do prava

drzave ugovornice BK primenice se BK

2. Autonomija volje odabir merodavnog prava

Rezerva iz clana 95 prilikom ratifikacije konvencije svaka drzava moze da se

izjasni da nece biti vezana odredbama tacke (b)
Jer ime bi se prosirilo dejstvo primene BK, a smanjio broj slucajeva iz ugovora
o prodaji koji bi raspravljali sudovi pod kontrolom domaceg prava.