Predmet : Menadment i preduzetnitvo

ifra: M -25 MPR

ESPB: 6

Predava:
Mr Nikola Radivojevi
Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 1
VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

"Bez rizika nema ni profita."

(narodna izreka)

PREDUZETNITVO

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 2

www.vts.edu.rs
VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

___________________________________________
PLAN NASTAVE
POJAM I DEFINICIJA PREDUZETNITVA I
PREDUZETNIKA
TIPOVI PREDUZETNITVA
FORME PREDUZETNIKIH ORGANIZACIJA
PREDUZETNIKE STRATEGIJE

___________________________________________
OEKIVANI ISHODI
Pojmovno definiete preduzetnitvo
Prepoznate tipove preduzetnitva
Prepoznate i razlikujete forme otpoinjanja preduzetnikog
biznisa
Ovladate preduzetnikim strategijama

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 3

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

1.Pojam i definicija preduzetnitva i preduzetnika

Postoji veliki broj definicija preduzetnitva i preduzetnika, ali sve one naglaavju da je to proces u kojem
pojedinci ulau resurse radi generisanja profita.

Preduzetnitvo je izuzetno sloen i kompleksan fenomen, koji u sebi integrie dva kljuna
elementa: 1) spremnost da se preuzme rizik; 2) sposobnost iznalaenja kreativnih
reenja u cilju stvaranja bogastva.
U Websterovom reniku preduzetnik se definie kao osoba, koja organizuje i upravlja
biznis poduhvatom, preuzimajui rizik u cilju ostvarivanja profita.
Preduzetnik je osoba koja vidi priliku na tritu, prikuplja resurse, i kreira i razvija
poslovni poduhvat u cilju ostvarenja zahteva trita.
Preduzetnik je individua koja prepoznaje ili otkriva priliku da kreira neto novo (nov
proizvod, nova usluga, novo trite, nov nain proizvodnje, nove sirovine ili novi nain
organizovanja postojeih tehnologija) i zatim koristi razliite naine za eksploatisanje
prilike.
Preduzetnik preuzima inicijativu, pokazuje odgovornost, upravlja rizikom i ima istrajnost
da vidi stvari okonanim.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 4

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

1. Pojam i definicija preduzetnitva i preduzetnika

Preduzetnik je inovator koji donosi nove kombinacije u cilju uveanja novih dobara ili
unapreenja postojeeg proizvoda, razvoja novih metoda proizvodnje, otvaranja novih
trita i pronalaenja novih resursa ili kreiranja novih formi organizacije poslovanja.
Preduzetnik je neko ko stvara neto novo i vredno, ulaui vreme i napor, preuzimajui
finansijski, psiholoki i socijalni rizik i za to prima nagradu u vidu novca i linog
zadovoljstva i nezavisnosti.

Uopteno posmatrano, termin preduzetnik se odnosi na nekoga ko ima sposobnost da

prepozna mogunosti na tritu, da iskoristi nezadovoljenje ili neadekvatno zadovoljene
trine potreba, ko je sposoban da preuzme rizik u iskoriavanju tih mogunosti, a u
cilju ostvarivnja profita i/ili zadovoljavanja i obezbeivanja line satisfakcije.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 5

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

1. Pojam i definicija preduzetnitva i preduzetnika

Imajui u vidu prethodne definicije preduzetnika, lako se moe zakljuiti koje su to
line osobine neophodne da bi neko bio uspean preduzetnik:
Posedovanje vizije vizija je ono ta elimo da budemo, kako vidimo sebe u
budunosti;
Interni lokus kontrole vera pojedinca da je njegova sudbina u njegovim rukama i
da eksterni faktori mogu malo uticati na njegovu budunost;
Visok nivo energije unutranja snaga koja pojedinca nagoni da preuzima brojne
akcije i da istrajava u njima;
Sklonost ka riziku ogleda se u spremnosti pojedinca da preuzima razliite rizike,
radi ostvarivanja eljenog cilja;
Samouverenost vera u samoga sebe i sopstveni uspeh;
Svest da vreme prolazi idt.
Pitanje koje se namee jeste da li su ovi atributi dovoljni da bi neko bio uspan, kao i
da li je mogue nauiti i stei preduzetnike sposobnosti?

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 6

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
1. Pojam i definicija preduzetnitva i preduzetnika
Kane Vesper pravi razliku izmeu etiri tipa preduzetnika:
1. Preduzima osoba koja obaljva sve poslova sama i u tome mu pomae samo
mali broj zaposlenih;
2. Graditelj tima pojedinac koji koristi steeno znanje radei za druge kao osnovu
za novo poslovno ulaganje.
3. Nezavisni inovator pojedinac koji kreira nove solucije i reenja i preduzima sve
neophodne aktivnosti koje su potrebne da bi se one realizovale i materijalizovale.
4. Multiplikator ablona pojedinac koji svoje iskustvo i uspenu poslovnu praksu
koju vodi u jednom poslovnom poduhvatu primenjuje i u drugim poslovima.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 7

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
2. Tipovi preduzetnitva
U osnovi razlikujemo dve vrste preduzetnitva:
Intrapreduzetnitvo - je proces promovisanja inovacija i strategija promena u
velikim organizacijama. Zadatak mu je da aktivira i angauje sve raspoloive
kapacitete unutar organizacije za svrhu obezbeenja podrke u promovisanju i
realizaciji inovacija unutar organizacije. To su sve aktivnosti koje su orijentisane na
interno okruenje: zaposlene, kapacite i resurse organizacije, ideje, naine rada itd.
Eksterno preduzetnitvo podrazumeva skup aktivnosti usmerenih na
koncipiranje odgovora na zahteve i potrebe eksternog okruenja organizacije.
Zadatak mu je da uspostavi i odri vezu izmeu organizacije i okruenja i da
svojim merama i aktivnostima obezbedi podrku za razvoj intrapreduzetnitva

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 8

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

3. Forme preduzetnikih organizacija

U skladu sa zakonom o privrednim drutivima, preduzetnik moe da izabere jednu od
sledeih formi organizovanja svog biznisa:
Inokosno preduzee
Drutvo lica
Drutvo kapitala

Inokosno preduzee predstavlja najstariji i najednostavniji oblik (u pravom smislu)

organizovanja preduzetnikog biznisa. Po pravilu, re je o mali porodinim preduzeima
u kojima vlasnik kapitala obavlja funkciju menadera. Tako da je u njemu objedinjena
funkcija upravljanja i rukovoenja. Vlasnik sam snosi rizik poslovanja, odnosno
celokupnom svojom imovinom odgovara za rad preduzea. Budui da sam snosi rizik,
ukupno ostvaren profit pripada njemu.
Osnivanje inokosnog preduzea ne podlee oporezivanju, ali tokom poslovanja podele
oporezivanju kao i sve druge insistucionalne forme biznisa.
Nedostatak ove forme organizovanja biznisa je velika zavisnost od vlasnika i, po pravilu,
nedostatak velikog kapitala.
Ova forma je najbrojnija forma organizovanja bizinisa kod nas.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 9

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

2. Drutvo lica u drutvo lica spadaju tzv. ortaka drutva i komanditna drutva.
- Ortako drutvo je tip preduzea koje osnivaju dva ili vie pravna ili fizika lica radi
obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim nazivom radi ostvarivanja profita. Ortaci
imaju solidarnu i neogranienu odgovornost.
- Komanditno drutvo je tip preduzea u kojem bar jedan od ortaka odgovara
neogranieno i solidarno za obaveze preduzea i bar jedan od ortaka ima ogranienu
odgovornost do visine svoj uloga. Razlikujemo dve vrste ortaka: komanditori i
komplementatori.
- Komplementari rukovode preduzeem i odgovaraju za njegove obaveze prema treim
licima neogranieno solidarno.
- Komanditori ne uestvuju u rukovoenju drutom i ogranieno, do visine svog uloga,
odgovaraju za obaveze drutva.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 10

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

3. Drutva kapitala u drutva kapitala spadaju drutvo sa ogranienom odgovornou i

akcionarsko drutvo.
Kod DOO vlasnici odgovaraju za rad preduzea do visine svog uloga u osnivakom
kapitalu. Srazmerno udelu u osnivakom kapitala uestvuju u raspodeli dobiti.
Kod AD celokupni kapital drutva je podeljen u akcije. Vlasnici shodno broju akcija
odgovaraju za poslovanje drutva. Takoe, srazmerno broju akcija koje poseduju
ostvaruju pravo glasa (upravljanja), kao i pravo uea u raspodeli ostvarene dobiti.
Akcionarsko drutvo je najpoznatije i najznaajnije drutvo kapitala. Ono je
institucionalni oblik organizovanja najveeg broja preduzea u svetu.
Osnovna prednost AD jeste mogunost pribavljanja velikog iznosa kapitala iz velikog broja
malih investitora. Na taj nain se putem diversifikacije ulaganja vri raspodela ukupnog
rizika poslovanja na vei broj manjih investitora u onom obimu koji je za svakog od njih
prihvatljiv.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 11

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

Postoje razliiti naini za otpoinjanje sopstvenog biznisa. Neki od njih su:

Startovanje od nule ovo je sluaj kada preduzetnik svoj biznis poinje od nule.
Pogodan je jer omoguava preduzetniku da u biznis unese valjane ideje, da izvri
racionalan redosled poslovnih poteza, definie valjane poslovne strategije, pripremi se za
napore koji ga oekuju i sl.
Osnovni nedostataci ovakvog naina otpoinjanja biznisa mogu biti: nedostatak vremena,
finansijskih sredstva, iskustva, kupaca, poslovnih partnera i sl.
2. Kupovina postojeeg posla ovo je sluaj kada preduzetnik kupuje ve, vie ili manje,
razraeni posao. Prednosti ovakvog naina su: znatno smanjenje potrebnog vremena i
priprema za ulazak u konkretan posao. Sa druge strane, osnovni nedostatak jeste taj to
je, po pravilu, potrebno mnogo finansijskih sredstava da se otkupi odreeni posao,
tehnologija, proizvod, brend, imid, marka i sl.
3. Uee u poslovnim inkubatorima pod inkubatorom se podrazumeva "pogodan
prostor" za otpoinjanje biznisa. Pogodnost prostora se ogleda u povoljnim uslovima za
njegovo korienje, dobijanju savetodavnih i konsultantskih usluga. Korienjem
inkubatora dobija se mogunost besplatnog pribavljanja i razmene inforamcija o
deavanjima i potrebama na tritu, moguim finansijkim izovrima i sl.
4. Spin off - je nezavisna kompanija, koja proizvodi proizvod isti ili slian onom koji je
proizveden kod prethodnog preduzetnikovog poslodavca.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 12

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
5. Franizing podrazumeva da na osnovu ugovora o franizingu, primalac franize stie
pravo da na odreenoj teritoriji vri distribuciju odreenog proizvoda ili usluge.
Prednosti i nedostaci franizinga su evidentni i za primaoca i za davaoca franize.
Prednosti za primaoca franize su sledee:
- dobija podrku i savete od strane davaoca franize
- koristi reputaciju i imid davaoca franize
Nedostaci za primaoca franize se ogledaju u sledeem:
- potreban je ogroman poetni kapital
- bez obzira na rezultat poslovanja i obim prodaje, duan je da plaa franizu davaocu za vreme
trajanja ugovora o franizingu
- davalac franize kontrolie rad primaoca franize
- davalac franize definie kriterijume uspeha poslovanja i na osnovu njih moe da donese
odluku o oduzimanju franize.
Prednosti za davaoca franize:
-brza ekspanzija bez ulaganja dodatnog kapitala
-mogunost da se fokusira samo na opsluivanje i zadovoljavanje lokalnog trita
-prodaja franize znai novi, dodatni i sigurni izvor prihoda
Nedostaci za davaoca franize su:
-nedostatak potpune kontrole nad primaocem franize
-mora da deli profit i
-mogui konflikti sa primaocem franize
Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 13
www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
4. Preduzetnike strategije
Saglasno Peter Drucker-u razlikujemo etiri preduzetnike strategije:
1. "Prvi, ali istovremeno i najbolji"
2. "Pogodite tamo gde ne oekuju"
3. "Ekoloke nie"
4. "Promenljive vrednosti i karakteristike"
Ove strategije se koriste za ostvarivanje ciljeva eksternog preduzetnitva.
Prvi, ali istovremeno i najbolji podrazumeva veoma riskantu strategiju, koja se moe
opisati kao "sve ili nita". Naime, ova strategija implicira ili potpuni uspeh ili potpuni
neuspeh. Strategija podrazumeva postavljenje ambicioznog cilja, ije e ostvarenje dovesti
do potpunog uspeha, odnosno neostvarenje e dovesti do kraha biznisa.
Pogodi tamo gde najmanje oekuju ova strategija se esto jo naziva i strategijom
kreativne imitacije i preduzetnikim dudo zahvatom.
Strategija kreativne imitacije podrazumeva da se preduzetnik opredeljuje da radi ono to neko
drugi ve radi, ali na efikasniji nain. To je zapravo unapreenje onoga to drugi rade. Cilj
je raditi isto to i drugi, ali na efikasniji nain koji e obezbediti bolje trino
pozicioniranje. S obzirom da ova strategija nije usmerena na otkrivanje novih
nezadovoljenih potreba trita, ve na bolje i efikasnije zadovoljavanje postojeih trinih
potreba, ona je manje rizina u odnosu na gore prethodno opisanu strategiju. Ova
strategija je najprimenjivija u sektoru visoke tehnologije, gde su konkurenti orijentisani za
permanentno stvaranje inovacija, a manje na iskorienje njihovih trinih potencijala.
Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 14
www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

Strategija preduzetnikog dudo zahvata podrazumeva napad na trine lidere. Ova strategija je
uspena u sledeim sluajevima:
1.kada lideri ne reaguju na neoekivani uspeh ili neuspeh (primer japanskog Sony-a),
2. kada se lideri kao inovatori ponaaju kao monopolisti i nastoje da svoju poziciju
maksimalno iskoriste putem visokih cena,
3. kada dolazi do naglih promena u strukturi trita ili industrije.
Ova strategija mora da poiva na stvarnoj inovaciji, nioj ceni ili atraktivnijoj usluzi. Treba
je usmeriti na one delove trita na kojima se nisu establirali lideri.

Strategija ekoloke nie ova strategija je usmerena na ostvarivanje monopolskih

pozicija na uim delovima trita. Realizuje se na jedan od sledeih naina:
1. strategijom "naplatnih rampi" primenjuje se po pravilu "cena je odreena" jer se radi o
proizvodu ije je troak dobijanja ispod rizika da se on ne kupi. Ova strategija
podrazumeva da se pronae dovoljno mala i diskretna nia, koja ne privlai interesovanje
konkurencije.
2. strategijom specijalizovanih znanja i vetina ova strategija podrazumeva osvajanje
kontrolne pozicije u pojedinim niama. Dobar primer predstavlja Bosch sa svojim
elektrinim sistemima, koji se koriste u automobilskoj industriji.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 15

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

Strategija promenljive vrednosti ove strategije su orijentisane na stvaranje novih

klijenata i potroaa. To ine na jedan od sledea etiri naina:
1. Kreiranjem koristi strategija se fokusira na korist koju proizvod prua kupcima.
2. Utvrivanjem odgovarajuih cena strategija je usmerena da kupci kupuju i plaaju
samo funkciju proizvoda, a ne sam proizvod.
3. Strategija potroake realnosti ova strategija se temelji na uverenju da nema
iracionalnih kupaca, ve samo lenjih potroaa, tj. kupci uvek kupuju samo ono sto je
njima potrebno. Pri obavljanju kupovine svesni svojih potreba i racionalno se ponaaju
prilikom izbora najpovoljnije alternative.
4. Strategija ispuruke vrednosti za klijenta ova strategija se sastoji u tome da se kupcima
isporuuje ono ta je za njih vredno i korisno, a ne proizvod od proizvoaa.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 16

www.vts.edu.rs
 VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

Reference:
Adies, I., (2005), Upravljanje ivotnim cilkusom preduzea, Adies konsalting, Novi
Sad.
Daft, L. R., (2003), Management, Thompson South-Western Sixth Edition, New York
Drucker, P., (1991), Inovacije i preduzetnitvo, praksa i principi, Privredni pregled,
Beograd.
Schumpetr, J., (1961), Theory of Economic Development, Oxford University Press,
New York.
Stefanovi, ., (2004), Menadment, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu,
Kragujevac
Stoner, J., Fiiman, E., Gilbert Jr. R., (2000), Menadment, elnid, Beograd.

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 17

www.vts.edu.rs
VISOKA TEHNIKA KOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

Hvala na panji

Ekonomski fakultet, Beograd - HEC, Pariz 18

www.vts.edu.rs