LINOST

Linost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i

sredine i odreuje opti, za pojedinca karakteristian nain ponaanja.
Linost se formira pod uticajem vlastite aktivnosti oveka i pod uticajem njegove prirodne i
drutvene sredine, a na osnovu biolokih osobina koje je nasledio.

Glavni bioloki faktori: nervni sistem (na primer, od njegove strukture zavise predispozicije za
inteligenciju i druge sposobnosti)
endokrini sistem (utie na formiranje temperamenta)
telesna konstitucija (veliina i razvijenost pojedinih delova tela, srazmera meu tim delovima i
drugo. Postojalo je uverenje da izmeu telesnih i psiholokih osobina postoji povezanost, na
primer, da ljudi koji imaju visoko elo poseduju vei stepen inteligencije i sl. Dosadanja
istraivnja nisu potvrdila ove pretpostavke.

Meu socijalnim faktorima za formiranje linosti znaajni su: porodica, kola, vrnjaci, sredstva
masovnog komuniciranja, internet, drutvene mree, uspeh u zanimanju koje je pojedinac
izabrao, psihosocijalne osobine ljudi sa kojima sarauje, socijalni poloaj, kultura u kojoj je
odastao i drugi.
Psiholozi se slau u tome da prve godine detinjstva, odnosno uslovi porodinog ivota utiu na
formiranje linosti. Za dete u ranim godinama ivota je presudno da ga roditelji vole a na taj
nain stie oseanje sigurnosti.

Ljubav je primarna, uroena potreba, kao to je potreba za hranom. Bebe se raaju sa

predispozicijom da se emocionalno vezuju za majku ili za neku drugu osobu koja o njima brine.
Tako majka za tek roeno dete predstavlja prvi objekat ljubavi, ali je i prvi uitelj od kojeg dete
preslikava prve korake, poetne lekcije i stie prve vetine ljubavi.
Ako je ova veza bila stabilna, podravajua i topla, dete kree u ivot sa znaajnim emotivnim
kapitalom. Veza s majkom jeste primarna u prvim danima ivota deteta, ali to ne znai da je ona
i jedina. Prisustvo oca je znaajno za emocionalni razvoj deteta, ali i prisustvo drugih, naroito
bliskih srodnika koji su zainteresovani za njegov razvoj. Otac daje stabilnost, sigurnost i potporu
detetu ali i partnerki, kako bi porodica napredovala. Sve vie oeva se od prvog dana ukljuuje u
podizanje i vaspitanje dece.

Drugi vaan aspekt za razvoj zdrave linosti je jano postavljanje granica i odgovorno vaspitanje
deteta. Granica i dobro vaspitanje pomae da dete naui na ogranienja, kontrolu emocija,
socijalne vetine i jo mnogo toga. u naredniom pasusu navodim nekoliko primera, tek kao
ilustraciju.

Mnogi roditelji primenjuju razliite tehnike u svojim pokuajima da ogranie pravo detetu na
odreene misli, emocije i ponaanja. (Zato plae? Samo mamine maze plau; veliki deaci su
snani i ne pokazuju da im je teko.) Izlivi besa su neprijatni i buni, pa veina roditelja nastoji
da ih sankcionie. Neki roditelji zadirkuju svoju decu: Tako si sladak kada se ljuti; hajde osmeh,
da vidim da te je bes proao. Dok drugi primenjuju sistem uterivanja u red: Da si odmah prestala
s tim! Idi u svoju sobu! esta situacija je da i sam roditelj izgubi strpljenje: Ma ta pria! Dolazi
ovamo i sedi u ovu stolicu i da te nisam vie ula!
Roditeljsko umee se sastoji u tome da razumemo detetovu ljutnju umesto da je negiramo.
-Razumem da si ljuta. Ne eli da uini ono to traim od tebe. Ali ja sam roditelj, a ti si dete, i
u ovoj situaciji traim od tebe da me poslua. Ovakva poruka vremenom dolazi do deteta: Aha,
moji roditelji su svesni mojih oseanja i imam pravo na njih. Moda neu uvek moi da isteram
svoje, ali vidim da me sluaju i potuju ono to oseam i govorim. Ipak, sudbina velikog broja
dece je da ne odrastaju uz emocionalno mudre roditelje, pa iz detinjstva ponesu brojna, netana
razmiljanja i zabranjena i neadekvatna oseanja.

Za odreene kulture karakteristian je odreen nain podizanja dece. Antropoloka istraivanja

su pokazala da pripadnici pojedinih kultura pokazuju odreene osobine linosti (poznata su
ispitivanja Margaret Mid koja je uporeivala plemena sa prostora Nove Gvineje. Pripadnici
jednog plemena su trpeljivi, blagi u podizanju dece i meusobno tolerantni, dok drugi razvijaju
agresivnost, disciplinu, stroga pravila to utie na formiranje linosti.

Crte linosti

Pri prouavanju i prikazivanju linosti koristimo se utvrivanjem i navoenjem optih osobina

koje nazivamo crte linosti.
Kada posmatramo aktivnost nekog pojedinca tokom dueg vremena, zapaziemo da kod njega
postoji vea ili manja doslednost u ponaanju. Crte linosti-trajne odlike nekog pojedinca koje se
oituju u doslednosti njegovog ponaanja u brojnim razliitim situacijama(aktivan, taan, lenj,
marljiv, uporan, nesebian, nagao, vedar, hladnokrvan, miran, bezbrian, oseajan, otvoren...)

Najee se razlikuju: crte temperamenta, crte karaktera i sposobnosti

Temperamentom oznaavamo koliko se lako, koliko esto, i sa kojim intenzitetom i sa kojim
trajanjem javljaju oseanja, kao i to koji emocionalni ton se ee javlja. Temperament je
dispozicija za nain emocionalnog reagovanja. Moe se odrediti i kao karakteristian nain
reagovanja na razliite drai i situacije. Temperament zavisi od naslea.

Najpoznatija je Hipokratova klasifikacija temperamenata: kolerini, sangvinian, flegmatian,

melanholian.
Kolerini- jaka oseanja, lako reavanje na akciju i esta uzbuivanja, lako se naljuti.
Sangvinian-brzo reaguje ali oseanja nisu jaka i ne traju dugo, promenljivost raspoloenja,
sklon je vedrom raspoloenju.
Flegmatian-reakcije su ree, reakcije su spore, oseanja su slaba i slabo se manifestuju. To je po
pravilu miran, staloen, slabo osetljiv i slabo pokretljiv ovek.
Melanholian-retko reaguje ali kada reaguje onda su oseanja intenzivna i dugo traju, reaguje na
ono to je u vezi sa njegovom linou, slabo je pokretljiv, preovlauju oseanja tuge i
zabrinutosti. Reakcije su retke, spore ali jake.

Karakter

esto se izrazom karakter oznaavaju voljne osobine oveka pa se govori o upornosti,

odlunosti, doslednosti u ponaanju...Ali te se osobine manifestuju kroz odreene aktivnosti i
postupke. Teko je odvojiti voljne osobine od moralnih ocena. Hrabrost, kukaviluk, savesnost,
nesavesnost, potenje nazivamo karakternim osobinama. Karakterne osobine jesu one crte
linosti kojima se izraavaju istovremeno i voljne osobine i ostvarivanje moralnih principa.
Dakle, pod karakterom treba podrazumevati sistem voljnih osobina koje pokazuju kako
pojedinac postupa i deluje u vezi sa moralnim principima, normama i shvatanjima drutva u
kome ivi.

Sposobnosti
Psiholozi su najvie prouavali intelektualne sposobnosti. Inteligencija se razliito definie: kao
sposobnost da se naui novo, kao sposobnost da se uspeno misli, da se uspeno prilagoava
novim situacijama itd. Ipak, najee se odreuje kao sposobnost snalaenja u novim
situacijama, odnosno kao sposobnost uvianja bitnih odnosa u novim situacijama.

Za inteligenciju su znaajne nasleene osobine. Istraivanja su pokazala da postoje slinosti

izmeu dece i roditelja, brae i sestara itd kad je inteligencija u pitanju. Ali vaan je, dodue u
neto manjoj meri i uticaj sredine.

Samoocenjivanje i bezuslovno prihvatanje sebe kako da postupke procenjujemo a linost

prihvatamo?

Ja sam lo razmiljanje. Osoba sa ovakvim nainom razmiljanja obino se dri filozofije da je

ovek ono to radi. Ako uprskate u koli, padnete na ispitu, upropastite vezu koja je imala
perspektivu, posvaate se sa najboljim prijateljem, moete da padnete u zamku da o sebi mislite
sve najgore. Kakav sam ja ovek, ta e drugi da misle o meni, nikada neu uspeti da
diplomiram, samo su primer razmiljanja su primer razmiljanja kojim procenjujete sebe na
svoju tetu.
Osoba koja ovako razmilja obino veruje u dve ideje:
Prvo, da ljudi imaju neku vrstu ugraene vrednosti, i da neuspeh u neku ruku umanjuje tu
vrednost. Kao kada biste razmiljali da vredite roenjem milion dolara, a da posle jedne uinjene
greke ne vredite ni dolar. Ova vrsta razmiljanja izjednaava neuspeh sa bezvrednou.
ovek moe da poveruje to to ga je ostavila devojka ili to nije uspeo da zavri prvu godinu
fakulteta srozava njegovu vrednost. Ako vas neko uvredi ili odbaci, da li vas to moe pretvoriti u
lou osobu?
Kada se suoite sa ovakvim nainom razmiljanja osnovno je da shvatite da ste vi odgovorni za
svoje postupke. Dobar primer je da moete na ulici da lajete kao pas. Moe se desiti da vas
savesni policajac kazni za takvo ponaanje, ali teko da vas postupci i rei mogu pretvoriti u ar
planinca. Ako vas je ostavila devojka ili ste pali godinu to je stvarno loe iskustvo i stajae vas
dosta truda i napora, ali ta iskustva ne znae da ste loi kao osoba. To znai samo da ste napravili
greku zbog koje ste sada sami i o njoj moete da sudite, moete sebi rei :Ba sam napravio
glupost ali to ne znai da ste vi u celini glupa i bezvredna osoba.
Postupci su predmet kritike i eventualne osude ali ne i linost u celini.

Sigmund Frojd

Prva, i jo uvek najuticajnija teorija linosti je psihoanalitika teorija, iji je osniva Sigmund
Frojd.
Frojd je razvio metodu leenja poznatu pod nazivom metoda slobodnih asocijacija. Jedan je od
najuticajnijih i najosporavanijih linosti modernog vremena.
Roen je u Moravskoj, 1856. godine, skoro 80 godina je proveo u Beu a umro je 1939. godine u
Londonu beei od nacista.

Studirao je medicinu, interesovala ga je neurologija koja se u to vreme bavila leenjem nervnih

poremeaja.
Na njegov rad znaajno su uticali an arako, francuski lekar koji je koristio hipnozu u leenju
histerije. Frojd nije bio inpresioniran efektima hipnoze. Usavravao se kod bekog lekara Jozefa
Brojera koji je razvio metod leenja prianje problema. Froj je izumeo poseban metod za
otkrivanje nesvesnog, njegovog sardaja, strukture i funkcije. Interesovalo ga je odgonetanje
duevnih zbivanja, na osnovu malih znakova i naizgled beznaajnih sitnica. Iz kakvih
beznaajnih znakova zakljuujete vi, mladi ljudi, da ste stekli naklonost jedne dame? ekate li za
to izriito izjave ljubavi, buran zagrljaj ili vam je dovaoljan jedan pogled, od drugih jedva
primeen, jedan brz pokret, produenje stiska ruku za jednu sekundu?- pita Frojd svoje itaoce
u Uvodu u psihoanalizu.

Tumaenje snova je prva njegova knjiga koja je postigla veliki uspeh. Frojd je u Tumaenju
snova otkrio da snovi imaju tajni smisao do kojeg se moe dopreti ako poznajemo mehanizme
rada sna (saimanje, simbolizacija itd). Metod slobodne asocijacije (Frojdov metod leenja)
iziskuje od pacijenta da kae sve to mu dospeva u svest bez obzira na to kako smeno ili
neprikladno bi to moglo zvuati. On doputa da pacijenti govore o svemu i svaemu to mu pada
na pamet, bez nastojanja da se reeno uoblii u misaoni razgovor. Frojd kae da sve to pacijent
kae ima smisla i povezano je sa onim to je pre toga rekao. Frojd je shvatio da su slobodne
asocijacije i podaci o snovima bogati izvori o dimnamici ljudske linosti. Snove je Frojd
smatrao kraljevskim putem u nesvesno.
Pored toga, poznat je po knjigama Kratak pregled psihoanalize, Psihopatologija svakodnevnog
ivota, Uvod u psihoanalizu i drugo.
Njegovi poznati uenici bili su: Jung, Adler, andor, Bril, Abraham i drugi koji su postali
poznati po svom radu, naroito Jung i Adler.

Psihiki ivot, kae Frojd, nalik je ledenom bregu koji plovi morem. Kao to samo mali deo
brega viri ispod povrine, a njegova se ogromna masa nalazi pod vodom, tako je od psihikih
procesa samo neznatan deo svestan, a ogroman deo pripada oblasti nesvesnoga.
U nesvesnom lee i pokretake snage ljudskih postupaka-nagoni ili instikti.

Frojd govori o dvema grupama instikata: instiktima ivota (eros) i instiktima smrti (tanatos). Prvi
slui odranju ivota i obuhvata: nagon gladi, nagon za vodom i seksualni nagon. Drugu grupu
ine razaraki nagoni, nagoni smrti.

U svom razvoju libido prolazi kroz vie uzastopnih stadijuma (oralni, analni i falusni) a kada
dete poe u kolu, sledi period zatija (latencija) a onda se u pubertetu seksualni nagon ponovo
budi i tada nastaje genitalni stadijum razvoja libida.
U falusnoj fazi najvee iskuenje eka dete dok prolazi Edipov kompleks i njegovo razreenje.
Naime, deak u ovom stadijumu, smatra Frojd, postaje erotski vezan za majku a oca doivljava i
kao uzor i kao rivala (javlja se ambivalencija, ljubav i mrnja). Ovaj kompleks razreava se usled
straha od kastracije tako to se deak identifikuje sa ocem i u sebe unosi drutvene zabrane
(formira se savest).

Struktura linosti, tri glavna sistema: Id, Ego i Superego

Instikti ine onaj deo strukture linosti koje Frojd naziva Id. To je svet subjektivnog
doivljavanja i ne zna za objektivnu realnost.
Id predstavlja rezervoar psihike energije za sve druge procese. On za sebe energiju pribavlja iz
telesnih procesa. Id je neorganizovani kotao svega animalnog u oveku, ne priznaje zakone ni
pravila, njegovo delovanje nije sputano a rukovodi se principom ispunjenja elja u cilju
smanjenja napetosti.

Ego-funkcionie po principu realnosti i deluje kroz sekundarni proces. Cilj ovog naela je da se
zadovoljenje odloi dok se ne pronae adekvatan realan objekat, koji e omoguiti zdovoljenje
instikta. Ego razvija kognitivne sposobnosti, ego je centar naeg intelekta, njegova uloga je da
uskladi zahteve Ida i okoline.

Superego-se najkasnije razvija pod uticajem sredine u kojoj pojedinac ivi, procesom
socijalizacije. On omoguuje ivot u drutvu i sa ljudima. Njegov sadraj ine pravila igre koja
vae u toj sredini, norme, vrednosti, etika, moral, stavovi... Superego predstavlja moralnog
uvara linosti. Njegova glavna uloga je da sudi ta je dobro a ta loe u ponaanju linosti.
Superego u poetku ima kontakt sa roditeljima, pa onda i sa irom drutvenom okolinom, tako
da na poetku on ispoljva oekivanja roditelja. Sastoji se od Savesti i Ego-ideala. Savest se
razvija poduticajem kazni, dok se ego ideal razvija pod uticajem nagrada i pohvala. Uloga savesti
je da kaszni pojedinca za ponaanja koja nisu u skladu sa drutvenim normama.
Uloga ego ideala je da postavi ciljeve kojima pojedinac tei.

Teorija potreba- Abraham Maslov

Maslov je tvorac humanistike teorije linosti. Prema ovoj teoriji obeleja oveka su:
Priroda oveka nije zla, otuda psihologija oveka treba da se usresredi na njegovu specifinu
prirodu i obeleja (ciljevi, vrednosti, tenje, humor, stvaralatvo, stid, ljubomora...)
ovek je odgovoran za svoju sudbinu, on odluuje o svom razvoju. On je vie svesno nego
nesvesno bie. Usmeren je na lino, unutarnje iskustvo.
ovek nije statiko bie, on se stalno menja. On ima ogromne potencijale i zadatak njegovog
ivota je da se razvije to vie moe. Svrha ivljenja je samoaktuelizacija.
Subjektivno iskustvo ima prednost nad teorijskim tumaenjima.

1. egzistencijalne (fizioloke) potrebe potreba za vodom, hranom, odeom, seksualne

potrebe.
Ove potrebe su osnovne iako se u savremenom ivotu ne pokazuju kao jako intezivne. Razlog je
u tome to je savremeno drutvo donekle osiguralo njihovo zadovoljenje. Meutim, kada se desi
da iz bilo kog razloga nisu zadovoljene one se pokazuju u punoj snazi, kao to je potreba za
hranom ili vodom.
2. potrebe sigurnosti fizika i ekonomska sigurnost.
U ovu grupu spadaju potrebe za redom, strukturom, stalnou, za predvianjem dogaaja. Ljudi
vole da ive u predvidljivoj stvarnosti. Potreba za sigurnou se izraava kroz finansijsku
sigurnost, kroz obiaje, ideologije, religije.

3. potreba pripadanja da budemo u drutvu drugih i da nas vole.

Nakon fiziolokih potreba i potrebe za redom i skladom, javlja se potreba za relacijom sa drugim
ljudima, tenja da se taj odnos zasnuje na odanosti, privrenosti, ljubavi, da se pripada nekoj
grupi. Na prvom mestu tu je porodica a zatim sve grupe u kojima se ovek kree. Cilj je biti
prihvaen i voljen.

4. potrebe ugleda i statusa da nas drugi uvaavaju i potuju.

Nakon zadovoljenja osnovnih uslova za ivot, ljudi se obino usmeravaju an sticanje odreenog
statusa i potovanja u sredini u kojoj ivi i radi. Tako dolaze do ugleda i statusa, dalji uspeh
donosi samopotovanje.

5. potrebe samoostvarenja da aktuelizujemo svoje potencijale, da moemo preuzeti

odgovornost, imati mogunost razvoja.

Na vrhu piramide je potreba za samoostvarenjem. Misli se na potrebe oveka da ostvari

maksimalan rast i razvoj, da postane ono to mogu postati na osnovu svojih potencijala. Mali
broj ljudi ima priliku da maksimalno izrazi svoje potencijale. Za to su potrebni odreeni uslovi.

Tri nie grupacije potreba su u osnovi napora oveka da obezbedi neophodne uslove za ivot u
socijalnoj zajednici. Po Maslovu, druge potrebe se ne aktiviraju dok ove nisu zadovoljene.
Smatra da su one primarne i da su toliko dominantne kada nisu zadovoljene da odrauju aktuelne
poglede i filozofiju budunosti ( na primer, ljudi koji su mnogo gladovali u ratnim uslovima,
visoko vrednuju hranu i u kasnijim etapama ivota). I danas veliki broj oveanstva sanja o
uslovima kada e njihova deca imati siguran posao, stan, dovoljno novca za hranu i sl.

Maslovljeva teorija linosti pretrpela je mnoge kritike. Psiholozi i neuronaunici danas iznose
dokaze koji idu u prilog injenici da su ljudska bia po definiciji u prvom redu bia smisla i
vrednosti. Ljudima je neophodan oseaj smisla i pokretake svrhe. Bez toga ljudi obolevaju.
Maslovljeva piramida ostavlja prostor za vie potrebe ali tek kada su zadovoljene one
najosnovnije potrebe za opstankom i sigurnou.

Pojmovno odredjenje zrelosti

O zrelosti se moe govoriti tek onda kada je razvoj jedinke dospeo do take na kojoj linost
moe relativno samostalno da se suoi sa zahtevima sredine.
Ako odreujemo zrelost linosti u kontekstu biznisa, moemo rei da se zrela linost odlikuje
velikim brojem kvaliteta koji joj omoguavaju da savesno i sa razumevanjem korespondira sa
okruenjem, saradnicima i timom na ijem se eli nalazi i da ima trezvene komunikacije i
stavove.
Intelektualna zrelost

Zrelost interesa - Stabilnost interesovanja je jedna od karakteristika intelektualne zrelosti.

Intelektualno zrela osoba je zainteresovana za svet oko sebe i za saznanje onih bitnih injenica
koje bi joj mogle pomoi da ga shvati. Nasuprot tome, nezrela linost je preteno zainteresovana
za probleme koji su vezani za njenu linost i za zadovoljenje njenih potreba. Prelaz sa
subjektivnih na objektivne interese javlja se sa intelektualnim sazrevanjem. Osoba koja koja u
vreme fizike zrelosti zadrava interesovanja karakteristina za raniji stepen razvoja moe biti
procenjena kao intelektualno nezrela.

Zrelost stavova - Veina osoba iji je razvoj ka zrelosti uspean spremne su da preispituju svoje
stavove prema drugi ljudima i spremne su da ih promene ako procene da su pristrasni i
nekorektni. Intelektualno nezrela osoba teko menja ve formirane stavove, ak i kada uvia da
nisu u saglasnosti sa injenicama. To znai i da je intelektualno nezrela osoba manje kritina i da
je, na primer, podlonija propagandi.

Odsustvo sujevernih uverenja - Ukoliko je osoba podlona sujevernim uverenjima, utoliko je

manje intelektualno zrela.
Realnost samoprocene - Intelektualno zrela osoba je u stnju da relano proceni stav drugih ljudi
prema sebi i da proceni svoje sposobnosti i slabosti sa razumnom tanou.

Emocionalna zrelost
Osnovne osobine emocionalno zrelih ljudi su: emocionalna nezavisnost, realizam i sposobnost za
samokontrolu.
Veina autora u prvi plan stavlja emocionalnu kontrolu- kao sposobnost da se ne reaguje kada
god to moe da ima negativne posledice po linost. Uenje ovog tip je spor proces. Potrebno je
vreme i motivacija da bi se stabilizovao ovaj aspekt razvoja linosti. Najei znaci emocionalne
neprilagoenosti su: izraena strahovanja, zavisnost, odsustvo dubljih emocionalnih veza sa
drugim ljudima, razdraljivost, ljubomora, netrpeljivost, obeshrabrenost itd.

Na primer, sve dok roditelji toleriu izlive gneva, dete nee imati odgovarajuu motivaciju za
uspostavljanje emocionalne kontrole. Sa druge strane, kada dete poe u kolu tolerancija
vrnjaka i drugih odraslih izvan porodinog kruga na njegove emocionalne ispde je znatno manja
i dete, da bi bilo prihvaeno, mora da naui da se savlada.
Emocionalno nezrela osoba reaguje principom sve ili nita i ne moe da odloi ispoljavanje
emocija.

Socijalna i moralna zrelost

Socijalno zrela osoba uspeno sarauje sa drugim ljudima, spremna je da preuzme odgovornost
za sebe i za druge, socijalno je osetljiva, osea potrebu i uglavnom uspeva da vlastite potrebe
usaglasi sa potrebama drugih ljudi. Takva osoba je u stanju da rei problem , a da ne napisti
standarde moralne prirode, kao i da svoje i tue postupke vrednuje sa stanovita posledica po
sebe i druge ljude.
U procesu sticanja socijalne zrelosti faza odvajanja od porodice je najznaajnija. Zapaeno je da
su za krize odvajanja od porodice najee zasluni roditelji. Oni se esto plae samostalnosti
deteta pa ga prezatiuju. Nesamostalan adolescent je esto povodljiv, posluan i uljudan.Ali
nedostatak samopouzdanja utie na prilagoavanje. U periodu zrelosti zavisni i neemancipovani
(u smislu odvojenosti od roditelja) obino jo nis formirali vlastitu porodicu. Socjalno nezrelu
osobu karakterie, pre svega, neprilagoenost radnim i socijalnim uslovima.
Usvajanje drutvenih obaveza, sticanje samopouzdanja, pozitivan stav prema prijateljima, kao i
usvajanje normi kolektiva kome osoba pripada, su dodatni kriteriju zrelosti osobe.

Naveemo nekoliko tipova socijalno nezrelih linosti koji se esto susreu na poslu:
1. ekspanzivni tip- precenjuje svoje sposobnosti kao i znaaj posla koji obavlja, nema
poverenje u saradnike na poslu, skloni su autoritarnim reakcijama.
2. narcisoidan tip-perfecionistike ambicije koje su van granica sposobnosti te linosti,
imaju nerealno stvorenu sliku o vlastitom savrenstvu, teko mu je da usmeri energiju na
neto to nema veze sa njegovom linou.
3. arogantno-osvetoljubivi tip-velika radna energija i nemilosrdne ambicije, radi posao
prisilno bez zadovoljstva, posao ga ne zamara, arogantan je prema saradnicima, prezire
druge ljude i svi osim njega su neradnici i nesposobni.
4. samonipodatavajui tip je suprotan ekspanzivnom. Sebi odreuje ciljeve koji su ispod
njegovih mogunosti, potnjenjuje znaaj i vrednost svog posla, osea se dobro samo dok
radi za druge, u svemu to uradi sklon je da trai nedostatke.
5. rezignirani tip- je blizak prethodnom ali se i razlikuje po rezignaciji kojom se povlai iz
socijlnih situacija. ak i kada radi ono to voli rad osea kao prinudu, stvarnu delatnost
zamenjuje matom, na izgled je nezainteresovan za posao ali je sklon da sebe krivi za
neuspeh.
6. povrni tip- rad ne shvata kao podsticaj i znaajnu delatnost, sredstva koja ostvaruje
radom slue za bezbrian ivot i presti.

Poeljne osobine menadera

Koje osobine su znaajne za uspeh u menaderskom poslu?

1. osobine kompetentnosti-one pokazuju koliko je on u stanju da obavi osnovne zadatke
menadera, kao to su sposobnosti, struna znanja i iskustvo
2. osobine linosti u uem smislu- one koje nam pokazuju kako te zadatke obavlja: kakvu
im vrednost pridaje, s kojom sigurnou ih obavlja, da li je pri tom napet ili miran
3. osobine motivacije- one koje nam pokazuju zato ih obavlja, koji ga motivi pokreu

Osobine menadera

Autokrata
Ceni ljude na pozicijama
Ima socijalna oseanja i simpatije samo za nadreene
Ima potrebu za pokazivanjem moi nad podreenim i zavisnost prema efovima
Odluke donosi bez konsultovanja saradnika, ne delegira ovlaenja
Preterano je ambiciozan, igra se politike.
Nema uravnoteenu sliku o sebi
Svestan je svoje snage ali ne i svojih slabosti
Nije svestan sudova, ocena, i pretpostavki koje o njemu imaju lanovi tima
Ne moe da kontrolie emocije: ne ispoljava depresivnost, bes, razdraljivost
Zatvoren za iskustvo
Ne prihvata ideje, sugestije, kritiku drugih
Pokazuje uskogrudost, arogantnost i grubost
Nema poverenja u sopstvene sposobnosti, u tim bira slabe i neuspene
Neosetljiv je za druge, hladan, uzdran
Nema smisla za humor
Nema vrst moralni integritet
Nema jasne etike principe
Ne dri do date rei i poverenja
Ispoljava stav da je moralno sve to vodi rastu firme
Spreman je na preduzimanje poslova koji mogu biti rizin
Ne stvara sredinu u kojoj se ui
Ne uvia i ne podrava razvoj i kvalitete drugih
Veruje da ljude treba nadzirati i kritikovati
Ne dri do linih potreba ljudi
Ima predrasude- nema isti odnos prema svim rupacijama zaposlenih (po polu, profesiji,
starosnom uzrastu, socijalnom poreklu...)

Demokrata
Ceni ljude bez obzira na kojim su pozicijama
Ima socijalna oseanja i simpatije za sve zaposlene
Niti ima mo nad drugima niti im se podinjava
Kod donoenja odluke konsultuje saradnike, delegira ovlaenja
Ima umerene ciljeve i otvoreno se odnosi prema njima
Ima uravnoteenu sliku o sebi
Svestan je svoje snage i svojih slabosti
Svestan je kakve sudove, ocene, i pretpostavke o njemu imaju
Mogu da kontroliu emocije: ispoljavaju svoju smirenost, sigurnost, optimizam
Otvoren za iskustvo
Prihvata ideje, sugestije i kritiku drugih
Imaginativan je, intelektualan, dobroduan, nean
Ima poverenja u sopstvene sposobnosti, u tim bira jake i uspene
Osetljiv je za druge, srdaan, spontan
Ima smisao za humor
Ima vrst moralni integritet
Ima jasne etike principe
Dri do daterei i poverenja
Moralnost postupka ne opravdava ciljevima firme
Oprezno ulazi u poslove koji mogu biti rizini za firmu
Stvara sredinu u kojoj se ui
Uvia i podrava razvoj i kvalitete drugih
Veruje u mo pohvale i poverenja u ljude
Dri do linih potreba ljudi
Nema predrasuda- ima isti odnos prema svim grupcijama zaposlenih (po polu, profesiji,
starosnom uzrastu, socijalnom poreklu...)