IMUNITET

Napisao Milka Orli

IMUNITET KOD INFEKTIVNIH BOLESTI

PROGRAM POVEANJA IMUNITETA KOD ODRASLIH

Pod imunitetom se podrazumeva reakcija organizma, usmerena na njegovu odbranu od stranog

genetskog materijala: bakterije i njihovi toksini, virusi, protozoe, paraziti, tkiva donora
(ukljuujui krv), izmenjene sopstvene elije ( elije raka ) i sl.

Imunoloka zatita se odvija pomou razliitih mehanizama. Prvo organizam neutralie stranu
supstancu (antigen) putem proizvodnje specijalnih hemijski aktivnih molekula, koje neutralizuju
efekat antigena antitela.

Za proizvodnju antitela odgovorne su najvanije elije imunolokog sistema limfociti. Razlikuju

se dve osnovne populacije limfocita, koje zajedniki omoguuju sve oblike imunog odgovora: T
(timus-zavisni)
i
V (bursozavisni)
limfociti. Prva grupa limfocita prilikom senzibilizacije strane belanevine direktno uestvuje u
imunolokim reakcijama: unitava strane elije tumora ili elije transplantiranih tkiva donora. To
je
elijska karika
imuniteta.

Druga grupa limfocita onesposobljava strane estice na udaljenosti, putem proizvodnje

specijalnih bioloki aktivnih molekula imunoglobulina. To je humoralna karika imuniteta.

1/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

Prilikom razvoja humoralne imunoloke reakcije odbrana organizma se odvija direktno u krvi u
zavisnosti od tipa hemijske reakcije. Antitela, nastala kao rezultat sline imunoloke stimulacije,
mogu se uvati u organizmu itav ivot, inei oveka otpornim na ponovne kontakte sa npr.
ospicama, infektivnim parotitisom, rubeolama. Na ovom efektu zasnovan je celokupan program
vakcinisanja stanovnitva.

T-limfociti uestvuju u imunolokim reakcijama u dva smera, s jedne strane pomau

V-limfocitima da prepoznaju strani inilac (antigen) i stimuliu ih za proizvodnju sloenih
molekula antitela, a sa druge strane, T-limfociti su nakon antigenske aktivacije u stanju samo da
razlau ili direktno da unitavaju druge supstance.

T-limfocit unitava stranu eliju pri neposrednom kontaktu, zbog ega je i dobio naziv elija-ub
ica.

Ova pojava je dobila naziv fagocitoza, dok su aktivne elije koje love strane supstance
nazvane fagocitima. Proizvodnja antitela i pojava fagocitoze ,predstavljaju tipine mehanizme
imuniteta.

Pored toga postoje i atipini mehanizmi. U njih se ubrajaju:

- nepropustljivost koe i sluzokoe za veinu mikroorganizama

- supstance, zastupljene u konim sekretima i kiselom sadraju eluca, koje nepovoljno
deluju na mikroorganizme
- specijalni enzimski sistemi, zastupljeni u telesnim tenostima (krvi, pljuvaki, suzama i sl.),
koje unitavaju mikroorganizme (npr. lizozim).

Odbrana organizma odvija se ne samo putem spreavanja ulaska stranih supstanci u

organizam, ve i putem ienja organa i tkiva od ve unetih antigena (proces
eliminacije). Virusi, bakterije i njihovi toksini, kao i proizvodi razlaganja bakterija, izbacuju iz
organizma putem znoja, sluzi, mokrae, stolice i drugih izluevina.

U atipine odbrambene inioce ubrajaju se i interferoni antivirusne belanevine, koje

proizvodi zahvaena elija. irei se po meuelijskoj tenosti i taloei se na membranama

2/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

zdravih elija, interferon brani zdravu eliju od prodiranja estica virusa, kao i sistem
komplemenata niz belanevinastih jedinjenja, rastvorenih u serumu krvi, limfi i tenosti unutar
tkiva, koji omoguuju unitavanje elija sa stranim esticama.

Dugotrajno guenje rada odbrambenog mehanizma naglo poveava mogunost od nastanka

kancera, poto su kancerogene elije mutanti u odnosu na organizam, dok ih u zdravom telu
T-limfociti brzo prepoznaju i unitavaju.

Nedostatak imuniteta na desetine puta poveava rizik da e limfociti propustiti kancerogenu

eliju i da e ona usloviti progresivni i nepovratni rast novih elija raka. Postoji niz preparata,
koji sadre kako sintetisane, tako i prirodne supstance (KORDICEPS, SPIRULINA, IKAN,
HITOZAN, CINK, ANTILIPIDNI AJ, HOLIKAN, VEJKAN, LIKOPEN, PROPOLIS, ULJE
BELOG LUKA, ULJE UTOG NOURKA, MACA, TABLETE I ESENCIJA ZA MRAVLJENJE,
VIE VRSTA KALCIJUMA, DIGEST, INER WELNES) koje poveavaju snagu atipinog
imuniteta.

Na taj nain odbrambeni sistem predstavlja liniju odbrane, koja vas titi od uticaja svega, to
niste vi. U ovu iroku kategoriju ubrajaju se: bakterije, gljivice, virusi i sve to, to odbrambeni
sistem kao verni pas uvar proglasi spoljanjim. Na nju se mogu odnositi transplantirani
bubreg ili srce, penicilin i pojedini drugi lekovi, estice praine i polena.

U nekim sluajevima spoljanjim se smatraju elije naeg vlastitog tela, kod kojih je
poremeena struktura i koje su izgubile svoje normalne nae karakteristike. Odbrambeni
sistem sa budnom panjom patrolira u potrazi za takvim elijama-simulantima koje su
potencijalni izvori raka.

U svako doba imuni sistem se trudi da presee put svemu to je strano i aktivizira itav niz
sredstava, koje unitavaju sve ono to je strano.

Svi mi se neprestano izlaemo prodiranju stranog elementa u organizam kako iz spoljanje

sredine (neto loe udiemo, jedemo, ono prodire u nas preko koe), tako i unutar naeg
vlastitog organizma (nae elije stare ili menjaju svoja obeleja, i tada je potrebno udaljiti ih iz
organizma kako ne bi dolo do razvoja raka).

3/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

Mi zavisimo od zdravlja naeg imunog sistema, koji radi neprekidno, kao asovnik, da bi nas
odbranio od neprijatelja. Bez zdravog imunog sistema, koji je u stanju da uniti sve nae
neprijatelje, osueni smo na brzu smrt, nalik detetu koje ivi pod staklenim zvonom. U svetlu
svega izloenog nije teko razumeti da ukoliko elite da posedujete odlino zdravlje, jedan od
vaih najvanijih ciljeva je jaanje imunog sistema.

U Va organizam trebalo bi svakog dana uneti minimum 0,5 grama esencijalnih belanevina na
svaka 454 grama nemasne teine tela u cilju izgradnje i regeneracije telesnog tkiva, kao i
odravanja imunog sistema u zdravom stanju.

Organizam dobija nezamenljive masne kiseline iz hrane i putem uzastopnih hemijskih reakcija
proizvodi korisne i tetne prostaglandine.

Deficit vitamina A smanjuje aktivnost imunog sistema prilikom prodiranja stranih belan

evina
u
organizam
,
dok
je
unos
ovog
vitamina
ponovo
uspostavlja
.
Budui da organizam poseduje sposobnost da nagomilava vitamin A, njegov nekontrolisan unos
moe dovesti do ispoljavanja toksinog dejstva vitamina. Meutim, ako je organizmu potreban
vitamin A, on ga sam moe proizvoditi od provitamina beta-karotena (VEJKAN).

Vitamini B grupe potpomau stimulisanje rada imunog sistema u periodima fizikog stresa.
Ukoliko nivo ovih vitamina pada, primetno se smanjuje sposobnost organizma da proizvodi
antitela za borbu sa infekcijama, i vi na taj nain postajete rtva mnogobrojnih infekcija.

4/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

Deficit folne kiseline smanjuje brzinu reakcije imunog sistema na spoljanje inioce. Deficit
pantotenske kiseline i riboflavina (vitamina B 2 ) usporava proizvodnju antitela u organizmu, za
borbu sa infekcijama.

Organizam mora imati dovoljno vitamina B 6 (piridoksina), da bi proizvodio potrebnu koliinu

novih odbrambenih inilaca u trenutku aktiviranja signala o prodoru stranih elemenata u njega.
Ovi inioci reprodukuju se u matricama, smetenim u limfnim vorovima, kimenoj modini, kao
i u krvi. im se pojavi potreba za odbranom organizma, ove matrice se brzo reprodukuju,
ispunjavajui organizam preciznim kopijama, da bi se suprotstavile neprijatelju. Vitamin B
6
pomae kod kopiranja genetikog niza, koji mora prei sa bilo koje imuno-elije na njenu kopiju.

Deficit vitamina B 12 doprinosi slabljenju reakcije odbrambenog sistema i smanjuje njenu

sposobnost da se bori sa stranim elijama.

Nedostatak vitamina C moe naneti povrede imunom, odbrambenom sistemu na nekoliko

naina: zadrava se reakcija odbrambenih snaga nakon signala o nastanku patolokog stanja, i
ista sredstva se ne pojavljuju suvie brzo u oblastima prodora bakterija, virusa i sl; smanjuje se
brzina proizvodnje antitela za borbu protiv infekcije; sposobnost odbrambenih snaga da
unitavaju strane inioce koji su prodrli u organizam moe biti oslabljena ili nestati.

Nedostatak vitamina E sniava sposobnost imunog sistema da nas brani. Uzimanjem ovog
vitamina poboljava se otpornost na oboljenja u svim uzrasnim grupama, iako je naroito
koristan za starije pacijente.

Deficit selena slabi imuni sistem na nekoliko naina: smanjuje se proizvodnja antitela, sniava
sposobnost odbrambenih sredstava da unitavaju strane inioce koji su prodrli u organizam,
smanjuje se broj elija koje alju signale o nastanku patolokog stanja da bi privukle elije
imunog odgovora u toj oblasti, koja je izloena napadu stranih inilaca.

Deficit gvoa smanjuje sposobnost pojedinih odbrambenih snaga da se bore sa stranim

iniocima, kao i sposobnost drugih za deobu u odreeno vreme.

5/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

Deficit cinka, moe da predstavlja uzrok slabljenja imuniteta kod ljudi. Meutim, ak i da nema
pravog deficita cinka, dodatno uzimanje preparata cinka uveava sposobnost zatitnog imunog
sistema da reaguje na strane uticaje.

Hrana sa visokim sadrajem rafiniranog eera slabi imuni sistem na taj nain to
naruava sposobnost organizma da proizvodi potrebna antitela za borbu sa infekcijama,
kao i time to smanjuje sposobnost pojedinih odbrambenih snaga da se bore sa stranim
iniocima. Potrebno je smanjiti potronju eera i svih namirnica, koje su spremljene sa
njim.

BIOKOREKCIJA IMUNITETA

Prva faza uspostavljanje i stimulisanje delatnosti imunolokog sistema.

1. KORDICEPS: po 3 kapsule ujutru, 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode.
Deca do 6 godina po 1 kapsulu, deca preko 12 godina po 2 kapsule.

2. HITOZAN: po 3 kapsule uvee, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml

proiene vode. Deca do 6 godina po 1 kapsulu, deca starija od 12 godina po 2 kapsule.

3. PROPOLIS. Nain upotrebe: uzimati tokom dana. Tablete je bolje ne gutati, ve polako
i u potpunosti savakati u ustima. Doziranje: deca do 10

6/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

godina: po 1 tabletu 2-3 puta na dan; deca do 14 godina: po 1 tabletu 4-5 puta na dan; odrasli:
po 2 tablete 3 puta na dan ili po 1 tabletu 6-10 puta tokom dana

4. SPIRULINA: po 2 kaps. 2 puta dnevno, sat i po vremena nakon ruka i veere, piti sa
toplim ajem od ipka do 300 ml tokom 7 dana, zatim je dozu potrebno poveati na najvie 5
kaps. jedanput dnevno nakon ruka. Ne primenjivati u sluaju patologije bubrega (akutna i
hronina bubrena insuficijencija, glomulonefritis).

Predviena doza za kuru: 2 meseca.

Druga faza uspostavljanje naruene razmene mikroelemenata i vitamina.

5. BIOKALCIJUM: uzimati ujutru po jednu kafenu kaiicu na 250 ml vode 30 minuta pre
doruka, malim gutljajima. Najbolje je piti sa ajem od ipka.

6. BIOCINK: po 2 kapsule uvee, sat i po nakon veere, popiti sa 250 ml vode.

7. VEJKAN: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon ruka, popiti sa 250 ml
vode.

Predviena doza za kuru: 1 mesec.

7/8
IMUNITET

Napisao Milka Orli

Trajanje osnovnog programa korekcije: 3 meseca.

Ponoviti 3 puta godinje

8/8