Ljubodrag Simonovi

E-mail: comrade@orion.rs

MARKS I KAPITALISTIKI GLOBALIZAM

Nastojec i da doka u da je globaliacija kapitalima neibe na, graanski

teoretic ari prikauju Marksa kao astupnika kapitalistic kog globalima i na taj nac in
pretvaraju njegovu misao u poitivistic ku teoriju kapitalima. Citati i Manifesta
komunistike partije koriste se a to, da se doka e neminovnost i opravdanost
kapitalistic kog globalima. Insistira se na tome da Marks u globaliaciji kapitalima
vidi nac in prevaila enja ni ih (tradicionalnih) oblika drus tvenog ivota koji
sputavaju ravoj proivodnih snaga i slobodu c oveka, ali se odbacuje Marksova ideja
buduc nosti koja se svodi na utopiju (tac nije, na utopiam), ili na praksu (bivs ih)
re ima realnog socijalima. Na taj nac in, oni lis avaju Marksovu misao
revolucionarne biti, a kapitaliam istorijske rodnosti. Po Marksu, revolucionarna
uloga kapitalima sastoji se u tome da on uklanja, ravojem proivodnih snaga i
stvaranjem svetskog tr is ta, sve ono u svetu s to onemoguc ava skok i carstva
nu nosti u carstvo slobode (Engels) i u tom kontekstu unis tava mitolos ki odnos
prema prirodi. Kapitalistic ki globaliam stvara uslove koji omoguc avaju konac no
ukidanje klasnog drus tva i stvaranje sveta slobodnih ljudi. U tom kontekstu,
kapitalistic ka globaliacija ima revolucionarni karakter i stoga suprotstavljanje
globaliaciji pretstavlja reakcionarni akt. Emancipatorski potencijali koje stvara
kapitalistic ki ravoj proivodnih snaga na globalnom planu su svetlo u kome treba
sagledati globalnu kapitalistic ku ekspaniju. Samo u perspektivi konac nog
osloboenja c ovec anstva od egistencijalne neivesnosti i klasnog irabljivanja, s to
nac i samo u perspektivi igradnje komunistic kog drus tva, mo e se na pravi nac in
raumeti Marksovo vienje kapitalistic kog globalima.
Slabost Marksove viije buduc nosti koja se asniva na globaliaciji
kapitalima proistic e i njegovog shvatanja prirode kapitalima. Dr ec i se u svojoj
kritici kapitalima egistencijalnog apriorima i na njemu asnovanog mita o
revolucionarnom karakteru kapitalistic kog ravoja proivodnih snaga i svetskog
tr is ta, Marks je prevideo da je kapitaliam u svojoj biti ekocidni poredak i da c e se
1
ravoj kapitalima kao svetskog poretka odvijati na temelju genocidne prakse
najravijenijih kapitalistic kih dr ava. Pokaalo se, jos u Marksovo vreme, da je
unis tenje c itavih naroda i pretvaranje njihove ivotne sredine u prostor bespos tedne
kapitalistic ke eksploatacije osnovni uslov a ravoj i s irenje kapitalima. Buduc i da je
bio svestan da kapitaliam pustos i emljis te prekomernom eksploatacijom, Marks je
mogao da doe do akljuc ka da c e kapitalisti najravijenijih kapitalistic kih emalja, i
pre nego s to u potpunosti iscrpe emljis te u svojim dr avama, krenuti u osvajanje
ivotnog prostora s irom sveta. Ekocidni odnos kapitalistic kog sistema prema prirodi
neminovno proivodi genocidni odnos najmoc nijih kapitalistic kih dr ava prema
primitivnim narodima i prema prekobrojnim pripadnicima radnic ke klase u
najravijenijim kapitalistic kim emljama. Oni su kolateralna s teta progresa koji se
asniva na kapitalistic kom nac inu ravoja proivodnih snaga.
Da Marks nije svoj odnos prema kapitalistic kom globalimu asnovao na
mitu o revolucionarnom karakteru kapitalima, a njega bi stravic na sudbina
severnoameric kih starosedelaca bila upoorenje koje ukauje na vladajuc u tendenciju
u ravoju kapitalima, a to nac i da kapitalistic ki nac in ravoja proivodnih snaga ima
ekocidnu i na toj osnovi genocidnu prirodu. Kapitalistiki ekocidni globalizam doveo je
do toga da je genocidni princip, po kome je unitenje sve veeg broja ljudi osnovna
pretpostavka za preivljavanje sve manjeg broja ljudi, postao strateki orijentir za
ekonomsku, politiku i vojnu praksu najmonijih kapitalistikih zemalja. U tom
kontekstu, tea o "prenaseljenosti planete" je nac in da se pribavi legitimnost
unis tenju milijardi prekobrojnih da bi se najmoc nije kapitalistic ke korporacije
dokopale sirovinskih i energetskih resursa na celoj planeti. Teorija o latnoj
milijardi, na kojoj je igraena savremena imperijalistic ka strategija Zapada,
nedvosmisleno ukauje na ekocidno-genocidnu prirodu kapitalistic kog globalima.
Istovremeno, apadni kapitalistic ki centri moc i nastoje da iskoriste ekolos ko
propadanje planete, koje je uslovljeno njihovom ekocidnom praksom, da otmu
teritorije koje nisu pod njihovom neposrednom kontrolom i da uspostave ekocidno-
genocidnu kolonijalnu dominaciju nad c itavim kontinentima. I ovde se radi o
totaliujuc em dejstvu ivotne logike kapitalima, da od posledica unis tavanja sveta
stvara sredstvo a svoj ravoj.
Naslov jednog od najva nijih Lenjinovih spisa Imperijalizam kao najvii
stadijum u razvoju kapitalizma, koji je postao manifest anti-kolonijalne borbe u 20.
veku, ukauje na prirodu kapitalistic kog globalima. Globalnom kapitalistic kom
2
imperijalimu potrebne su globalne imperijalne politic ke, pravne, sportske i druge
institucije. Meunarodne organiacije su jedan od politic kih oblika u kome se
realiuje dominacija kapitalistic kih monopola nad c ovec anstvom. U toku je stvaranje
takvog globalnog politic kog poretka koji odgovara globalnom ekonomskom poretku
koji se asniva na vladajuc im principima monopolistic kog kapitalima Velika riba
pro dire malu ribu! i Unis ti konkurenciju!. Radi se, apravo, o mondijalimu koji
podraumeva unis tavanje nacija i njihovo pretvaranje u radno-potros ac ku gomilu,
kao i o pretvaranju njihovog ivotnog i istorijskog prostora u predmet ekonomske
eksploatacije i ekolos kog pustos enja. Najvee kapitalistike korporacije unitavaju
nacionalne drave da bi uklonile snage koje su u stanju da ogranie njihovu mo. U tom
kontekstu, namec e se regionaliacija koja pretstavlja ira nastojanja da se rabiju
postojec e dr ave i stvore kapitalistic ki protektorati koji nec e moc i da se suprotstave
totalitarnoj dominaciji najmoc nijih kapitalistic kih grupacija. Regionalizacija se svodi
na feudalizaciju postojeih drava. Umesto da se sa ravojem demokratije povec ava
moguc nost uticanja na vladajuc u politiku od strane graana, des ava se suprotno: sve
u i krug kapitalista ima sve vec e moguc nosti da ekonomskim, politic kim, nauc nim,
tehnic kim, medijskim, farmaceutskim, vojnim i drugim sredstvima uspostavi
neprikosnovenu vlast nad ljudima, koji su svedeni na apstraktne graane sveta, i
postanu gospodari ivota i smrti. Ljudima ostaje da se na regionalnom i lokalnom
nivou benade no bore sa posledicama loc inac ke prakse najmoc nijih kapitalistic kih
korporacija. U svetlu regionaliacije postaje oc igledna pogibeljnost nastojanja da se
rabiju postojec e dr ave. Da bi sprec ili da se c ovec anstvo ujedini na osnovu borbe a
opstanak ivota na planeti, najmoc niji kapitalistic ki koncerni stvaraju s irom sveta
separatistic ka aris ta i na taj nac in iaivaju sukobe imeu nacija, rasa i religionih
ajednica koji samo doprinose slabljenju svetskog anti-kapitalistic kog fronta i time
borbe a opstanak c ovec anstva. Ovde treba dodati i to, da nisu samo kapitalistic ke
korporacije, vec da je sam na kapitalistic ki nac in uslovljeni ivot postao totaliujuc a
moc koja unis tava nacionalne kulture i individualne specific nosti ljudi i koji stvara od
njih idiotiovanu radno-potros ac ku masu, a od sveta kapitalistic ki koncentracioni
logor. I oni narodi koji nisu pod neposrednom dominacijom Zapada, a koji su
prihvatili potros ac ki nac in ivota, gube kulturni identitet i utapaju se u Koka-kola
kulturu koja je najautentic niji pojavni oblik mondijalistic kog idiotima.
Kada se ima u vidu da se kapitalistic ki globaliam asniva na ekocidnom
terorimu najmoc nijih kapitalistic kih korporacija, koji vodi unis tenju ivota na planeti
3
i prekobrojnih, postaje oc igledna pogubnost tvrdnje Antonija Negrija da samo
sledec i kapitalistic ki globaliam mo e da se stigne u buduc nost. Zapravo,
suprotstavljanje kapitalistic kom globalimu ne pretstavlja samo najva niju
slobodarsku, vec pre svega najva niju egistencijalnu obaveu kako aijskih, afric kih,
ju no i centralno americ kih naroda, tako i radnika u najravijenijim kapitalistic kim
emljama. Samo borbom protiv kapitalizma mogue je sauvati prirodu i oveanstvo i
realizovati emancipatorsko naslee nacionalnih kultura i graanskog drutva. S
humanistic kog i egistencijalnog aspekta gledano, svest o nu nosti ujedinjenja
c ovec anstva u borbi protiv kapitalima radi stvaranja novog sveta pretstavlja
potencijalno najplodonosniju posledicu kapitalistic kog globalima.

x x x