4.4.

Internet mrea-pitanje za ispit

Internet je globalna raunarska mrea. Osnova internet mree je TCP/IP protokol {Transmission
Control Protocol - Internet Protocol) koji predstavlja standardni protokol za povezivanje
raunara razliitih konfiguracija, kao i proizvodaa operativnih sistema.
Svaki host (raunar) na Internetu ima jedinstvenu IP adresu koja sadri etiri trocifrena broja
odvojena takama: XXX.XXX.XXX.XXX. Primer takve adrese je 193.140.207.114, pri emu, u
zavisnosti od tipa klase koji se koristi (A, B, ili C) jedan deo slui za identifikaciju mree, a
drugi za identifikaciju raunara. U navedenom primeru, poto se radi o "C" klasi, prva tri
trocifrena broja (193.140.207) oznaavaju mreu, dok etvrti broj (114) identifikuje raunar.
Svaki od etiri broja moe imati vrednost od 0 do 255. Ovaj sistem oznaavanja Internet adresa
poznat je pod nazivom IPv4, a uveden je u poetku Internet ere i omoguava ukupno 4.3
milijarde moguih adresa. U poetku je to izgledalo kao sasvim pristojan broj - vie nego
dovoljan za potencijalni broj raunara kojima bi te adrese bile dodeljivane. Meutim, u
poslednjih nekoliko godina, sa stalno rastuim brojem raunara na Internetu, ovaj sistem
oznaavanja postaje nedovoljan pa je ve 1994. godine Internet Engineering Task Force (IETF)
zaduen da predloi novi standard koji e podrati vei broj raunara na globalnoj mrei. Tako je
kreiran standard IPv6 - sistem koji umesto postojeeg 32-bitnog koristi 128-bitni sistem (emu)
adresiranja. Umesto etiri osmobitna broja (u binarnoj notaciji), nova ema koristi osam etvoro-
digitnih brojeva u heksadecimalnoj notaciji. Primer IPv6 Internet adrese je:
2EG3.0000.1323.0000.6HE2.CDDE.2546.AB76. Ovaj novi sistem adresiranja podrava znatno
vei broj adresa (taj broj iznosi 2128 ili prevedeno na brojni izraz to je:
340,282,366,920.938,463.463.374,607,431.768.211.456 matematiki moguih adresa, odnosno
296 puta vie nego sadanji sistem).
Da bi se moglo efikasno rukovati tako velikim brojem Internet adresa, ak i kod postojeeg
sistema kodiranja taj broj je 4,3 milijarde, jo 1984. godine definisan je koncept Domain Name
System-a (Server-a) koji kao specifina baza podataka ima zadatak uparivanja svakog IP broja i
imena raunara koje definie korisnik.

4.5 Mreni softver-ispitno pitanje

Komunikaciona tehnologija i njena primena u okviru raunarskih mrea ne bi bila mogua bez
odgovarajueg softvera. Ovaj softver se takoe moe podeliti na dve grupe: osnovni ili sistemski
softver i aplikativni softver. Mi emo u okviru ovog poglavlja samo naznaiti ovu podelu, s
obzirom da smo o operativnim sistemima ve govorili i naznaili koji od njih se primenjuju u
mrenim okruenjima.

Mreni operativni sistemi

Mreno okruenje je definisano mrenim operativnim sistemom (Network Operating System -

NOS) i protokolima koji osiguravaju komunikaciju i mrene usluge. U poglavlju o operativnim
sistemima rekli smo da postoje dva osnovna tipa mrenih operativnih sistema:

"peer-to-peer" mreni operativni sistem,

"client/server" mreni operativni sistem.
"Peer-to-peer" mreno okruenje (slika 4.9) podrazumeva da svi sistemi u mrei imaju isti
status. Ni jedan sistem nije podreen drugom. Omoguava deljenje podataka, programa,
hardverskih ureaja i perifernih ureaja.

Slika 4.9. "Peer-to-peer" mreno okruenje

Kod "client/server" mrenog operativnog sistema (slika 4.10) postoje dva tipa, u odnosu na
karakter servera:
dodeljeni (dedicated)
ne-dodeljeni (non-dedicated)

Slika 4.10. "Client/server" mreno okruenje

4.5.1.Softverski protokoli kod mrenih operativnih sistema

Mreni operativni sistemi omoguavaju razmenu podataka izmeu raunara povezanih u mreu.
Svaki pojedinani mreni operativni sistem ima izgraen sistem transfera podataka preko
odgovarajuih modula (protokola) u odnosu na OSI model. U tom smislu su najvaniji sledei
protokoli: transportni, mreni i aplikativni. U nastavku su dati primeri ovih protokola od
poznatijih proizvoaa mrenih operativnih sistema.

Transportni protokoli

Transportni protokoli osiguravaju pouzdan transfer podataka i ukljuuju sledee tipove:

IBM-ovAPPN,
TCP deo Internet TCP/IP protokola,
SPX deo Novell NetWare IPX/SPX protokola,
Microsoft NetBIOS i NetBEUI,
AppleTalk.

Mreni protokoli

Mreni protokol je skup konvencija ili pravila koje koristi program ili operativni sistem da bi
komunicirao izmeu dve ili vie krajnjih taaka. Glavni mreni protokoli su:
IP dio TCP/IP protokola (Internet protokol),
SNA (IBM-ov mreni protokol),
DECnet (Digital-ov mreni protokol),

2
 IPX (Novell-ov mreni protokol),
NetBIOS (Microsoft-ov protokol),
AppleTalk (Apple Macintosh mreni protokol)
Aplikativni protokoli
Aplikativni protokoli funkciou na aplikativnom, prezentacionom i "session" nivou OSI modela.
Poznatiji aplikacijski protokoli su:

IBM-ovAPPC,
SMTP protokol za elektronsku potu,
protokol za transfer fajlova FTP,
Telnet protokol za udaljeno logovanje na UNIX maine.
U narednoj tabeli je data rekapitulacija nekih standardnih protokola prema pojedinim OSI
nivoima.
Layer Common Standards
5. Application layer HTTP, HTML (Web),
MPEG, H.323 (audio/video)
IMAP, POP (e-mail)
4. Transport layer TCP (Internet)
SPX (Novell LANs)
3. Network layer IP (Inetrnet)
IPX (Novell LANs)
2. Data link layer Ethernet (LAN)
PPP (dial up via modem)
1. Physical link R-232c cable (LAN)
Category 5 twisted pair (LAN)
V92 (56 kbps modem)
Tabela 4.1. Komunikacijsko - mreni standardi prema OSI nivoima

4.6. Komunikaciono-mreni softver Aplikativni nivo OSI modela

Prema konceptu OSI modela, komunikaciono-mreni softver se nalazi na sedmom

aplikativnom novou, Tabela 4.2. Primeri aplikativnog softvera su: e-mail, ftp, Web, itd.

Tabela 4.2.
7. Application
Application 6. Presentation Web (HTTP) E-mail (SMTP) Others (FTP, IM)
Layers
5. Session

Intranetwork 4. Transport Internet TCP Novell SPX

3
 Layer 3. Network IP IPX

MAN / WAN

(802,11b,a,gs)Wireles LAN
FDDI)(Ethernet, ATM,Backbone
2. Data Link

(DSI, Cable Modem)Internet

(Ethernet)LAN

(POTS, ISDN, TI, SONET, ATM, Frame

Hardware
Layers
1. Physical

Relay)
4.7. Komunikacioni softver Internet tehnologija

Zahvaljujui pojavi Internet tehnologije, dolo je do svojevrsnog stapanja ili integracije

standardnog komunikacionog softvera i softvera koji je nastao u sastavu Internet tehnologije.
Klasian primer je elektronska pota, softver koji se koristio u okviru lokalnih i WAN mrea za
komuniciranje izmeu lanova grupe, a kasnije je postao sinonim za Internet e-mail. Stoga emo
kategoriju komunikacionog softvera posmatrati iz perspektive Interneta, uz navoenje i onih
tipova komunikacionog softvera koji nije iskljuivo vezan za Internet.

Osnovni Internet servisi (aplikacije) su:

Elektronska pota (E-mail)

Telnet
Ftp
Gopher
World Wide Web
Intranet
Extranet
-Svakom od njih napisati po malo
E-mail, telnet i ftp smatraju se Internet servisima prve generacije, Gopher i WWW druge
generacije, a Intranet i Extranet aplikacijama tree generacije.

Elektronska pota (E-mail). Elektronska pota predstavlja mogunost slanja i primanja poruka
izmeu korisnika posredstvom raunara. Elektronska pota nije tipina samo za Internet ve se
moe koristiti i kod lokalnih i rasprostranjenih mrea. U stvari, sistem slanja poruka
elektronskim putem nastao je pre pojave Interneta. Meutim, u savremenim uslovima kada se
kae e-mail, obino se misli na Internet e-mail.

Korisnik moe pristupiti Internetu, a samim tim i Internet e-mailu uglavnom na dva naina:

Direktno - preko sistema lokalne mree

Indirektno - koristei modemsku ili neku drugu komunikacionu vezu.

4
Direktni pristup (slika 4.11) korisnik ostvaruje sa raunara koji je povezan u lokalnu mreu (npr.
u okviru firme ili univerziteta), koja je sistemom komunikacionih medija i ureaja povezana na
odreenu firmu koja se bavi pruanjem Internet servisa (Internet Service Provider - ISP). ISP
veza moe biti bazirana na sistemu iznajmljenih linija (npr. 256 Kbps) kada se komunikacija
ostvaruje preko odgovarajueg rutera (varijanta a) sa slike) ili na korienju satelita (varijanta b).
Korisnik se prijavljuje na tzv. POP (Point-to-Point) server koji slui kao e-mail server (SMTP
-Simple Mail Transfer Protocol) sa odgovarajuim korisnikim imenom i pasvordom i nakon
verifikacije pristupa, koristi e-mail aplikaciju na svojoj maini. Pored e-maila, korisniku se
obino daje mogunost korienja World Wide Web-a i nekih drugih Internet aplikacija (npr.
telnet i ftp). SMTP server je obino UNIX server. mada se moe koristiti i PC server, npr.
Compaq ili HP PC server sa Microsoft Exchange Server aplikacijom. E-mail server se obino
instalira u kombinaciji sa DNS (Domain Name Server) serverom, koji slui za identifikaciju
raunara na Internet mrei u formi imena raunara i njegovog IP broja.

Slika 4.11. Internet e-mail veza preko LAN-a

Indirektna - modemska veza se koristi u sluajevima kada ne postoji direktan pristup preko LAN
mree. Korisnici se preko modema povezuju na e-mail server kod ISP-a. gde, takoe, postoji
sistem verifikacije korisnikog imena i pasvorda.

Slika 4.12. Internet e-mail veza preko modema

ISP su firme koje se bave pruanjem usluga Internet pristupa i predstavljaju sponu izmeu
korisnika (privatnih lica, firmi, ustanova, itd.) i nacionalne telekomunikacione kompanije koja
obino ostvaruje i koordinira Internet vezu na nacionalnom nivou. ISP firme, takoe, koriste
komunikacione medije (uglavnom iznajmljene linije veih propusnih mogunosti: 512 Kbps, 1
Mbps itd.) i ureaje (rutere, satelite, itd.) za povezivanje na nacionalni telekom. Meutim, firme
mogu imati pristup Internetu i preko stranih ISP-a, pomou satelitskih veza.

Struktura e-mail adrese i kako e-mail sistem radi

Na Internetu danas postoji nekoliko stotina miliona korisnika sa e-mail adresama. Stoga je
korisno objasniti kako odreena e-mail adresa pronalazi put do korisnika. Najpre razmotrimo
strukturu e-mail adrese. Uzmimo, na primer, sledee dve adrese:

radosav@tf.zr.ac.yu
radosav@yahoo.com

5
E-mail adresa se sastoji od dva dela: "ko" i "gde". Prvi deo - "ko", koji se nalazi levo od znaka @
("at") identifikuje korisnika, obino je to ime, prezime, nadimak ili bilo koja druga kombinacija
karaktera koju korisnik odredi. Drugi deo - "gde", desno od znaka @ oznaava lokaciju korisnika
i sastoji se od nekoliko elemenata odvojenih takama. Poeemo od zadnjeg desnog elementa
koji ima dva slova i oznaava dravu u kojoj se nalazi ta e-mail adresa, u konkretnom sluaju je
to yu - oznaka za Srbiju i Crnu Goru (prvi primer). Sledei element, idui s desna na levo je
oznaka "ac" koja oznaava da se radi o akademskoj mrei. Druga adresa ima izgled tipine
komercijalne (.com) adrese.

U ovom sluaju, nema oznake drave, to je sluaj za raunare sa lokacijom u SAD. Inae, pored
"edu" domena, postoje i drugi domeni koji se dodeljuju u zavisnosti od tipa institucije u kojoj se
nalazi server. Ti domeni su sledei:

.edu - za obrazovne institucije

.com - za komercijalne sisteme - firme
.mil - za vojne ustanove
.gov - za vladine institucije
.org - za organizacije, uglavnom neprofitabilne
.net - za provajdere internet servisa
.int - za meunarodne organizacije.

U novembru 2000. godine, ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Number) -
neprofitabilna organizacija u SAD koja koordinira organizaciju i dodeljivanje tzv. generikih
top-level domen imena (gTLD - generic Top-Level Domain Name) zvanino je uvela sedam
dodatnih domena:

.biz - za business
.info - za bilo koga na Internetu
.name - za personalne registracije
.pro - za tzv. licencirane profesionalce, odnosno njihove firme, kao to su advokati,
lekari, raunovoe i sl.
.aero - za vazduni saobraaj
.museum - za muzeje
.coop - za tzv. kooperativni business.

Ova domain imena su selektovana i ozvaniena iz grupe od 40-ak predloenih novih sufiksa, dok
su odbijena imena kao to su: .kid, .site, .xxx, .home, .dot, itd.

E-mail programi

Softver koji prua mogunost korienja e-maila je klasina client/server aplikacija. SMTP
server ili e-mail server je deo te aplikacije koji se instalira na server maini, dok se na client
strani koriste posebni e-mail programi koje korisnik koristi za pisanje poruka, slanje, prijem,
itanje, itd. U prvim danima Interneta, ovi programi su bili "character-based" i startovali bi se sa
servera direktno nakon unoenja korisnikog imena i pasvorda. Jedan takav program je bio pine
e-mail program razvijen na Washington Univerzitetu. ovaj program se i danas koristi, mada je u
znaajnom obimu ustupio mesto GUI-baziranim programima koji su jednostavniji za korienje.
U nastavku dajemo prikaz nekih e-mail programa:

6
 Slika 4.13. Eudora

Slika 4.14. Pegasus

Slika 4.15. Microsoft Outlook

Slika 4.16. Netscape Messenger

Na navedenim slika se moe videti da sve ove aplikacije koriste slian korisniki interfejs.
Osnovne funkcije koje ovi programi podravaju su:

Editor teksta za pisanje poruke

Inbox za prijem poruka
Mogunost slanja lokalnih fajlova kao dodataka poruci (attachements)
Opcije za automatsko odgovaranje (reply) i forvardovanje
Modul za konfigurisanje (naziv e-mail servera, korisniko ime, pasvord, itd.)

Klasini e-mail programi sve vie gube na znaaju zbog uvoenja Web-baziranog interfejsa za
korienje e-maila.

Telnet

Telnet je Internet servis i ujedno mrena aplikacija koja se koristi za pristup udaljenim
raunarima na Internetu sa lokalnih maina. Moe se koristiti sa svih client platformi (PC, Mac,
UNIX radna stanica), dok je server strana, tj. maina na koju se pristupa obino UNIX radna
stanica ili neki moniji server koji radi pod nekim drugim operativnim sistemom, npr. Digital
OpenVMS. Remote server (udaljeni raunar), odnosno operativni sistem pod kojim radi, mora
podravati telnet protokol. Osnovna namena telnet programa je pristupanje udaljenim raunarima

7
i korienje programa i ostalih resursa sa tih maina. To praktino znai da korisnik moe sediti
za raunarom u Zrenjaninu, a koristiti programe koji se nalaze na nekoj maini u SAD-u.

Telnet programi

Ukoliko se telnet koristi sa PC-a ili Mac-a, onda se koristi poseban program (Slika 4.17-a), a
ukoliko se telnet koristi sa UNIX maine, dovoljno je otkucati komandu telnet i navesti ime, ili
IP broj raunara na koji se prikljuuje (Slika 4.17-b). Nakon uspostavljanja veze, potrebno je
uneti username i password, i nakon toga remote raunar daje na ekranu odgovarajui prompt
koji je znak da se isti moe koristiti.

Slika 4.17. Telnet programi (a-PC, b-UNIX)

FTP

FTP je, takoe, Internet servis, odnosno mrena aplikacija koja omoguava pristup udaljenom
raunaru. Za razliku od telnet servisa, ftp se koristi za razmenu podataka u smislu kopiranja
programa i podataka sa (download) i na (upload) udaljene raunare. Slino kao i kod telnet
servisa, u zavisnosti od client platforme, moe se koristiti samo komanda ftp (sluaj kod UNIX
maina) ili neki ftp program (kod PC-a i Mac-ova). Na UNIX platformama postoji nekoliko
komandi (npr. get, put) koje je potrebno poznavati da bi se podaci slali, dok su kod PC i Mac
GUI-baziranih programa te operacije vizuelne. Sledea slika ilustruje korienje telnet i ftp
Internet servisa. Naravno, komunikaciona tehnologija je osnovni preduslov za ove servise.

Slika 4.18. Korienje telnet i ftp servisa na Internetu

FTP programi

FTP program uspostavlja vezu izmeu dva raunara za potrebe razmenjivanja podataka. Ako se
koristi ftp program sa UNIX maine tada je potrebno samo uneti ftp komandu i ime hosta,

8
odnosno IP broj na komandnom promptu. Ako se program koristi sa PC-a ili Mac-a tada se
koristi jedan od FTP programa kao to su WS_FTP ili CuteFTP (slika 4.19)

Slika 4.19. FTP program

Nakon uspostavljanja veze sa remote host mainom, na ekranu se dobije interfejs sa prethodne
slike. Leva strana predstavlja strukturu direktorijuma sa lokalne maine, dok desna prikazuje
direktorijume i fajlove sa remote maine, naravno radi se o home direktorijumu korisnika koji je
uspostavio vezu. Transfer fajlova izmeu dve maine se obavlja jednostavnom "drag-and-drop"
operacijom povlaenja mia.
Takoe se moe koristiti tzv. anonymous ftp pristup (Slika 4.20) za pristup odreenim
lokacijama koje pruaju mogunost slobodnog pristupa i korienja odgovarajuih podataka,
odnosno programa.

Slika 4.20. Anonymous ftp

Gopher

Gopher je Internet servis koji se pojavio 1991. godine na univerzitetu Minnesota. U poetku je
bio pravo otkrie za distribuirani sistem publikovanja dokumenata, ali je kasnije, pojavom Web
tehnologije, izgubio skoro u potpunosti na znaaju. Slina je situacija i sa USENET sistemom
vesti.

Web tehnologija-POSEBNO ISPITNO PITANJE

WWW se obino smatra Internet aplikacijom, iako po mnogo emu daleko prevazilazi okvire
jedne standardne aplikacije. Po nekima, WWW predstavlja najznaajniju revoluciju u mas
medijima od uvoenja televizije. Kreiran je od strane Tim Berners-a u CERN laboratoriji u
vajcarskoj 1989. godine kao aplikacija koja je trebala da poslui za on-line razmenu
informacija naunika - fiziara. Meutim, pravo znaenje Web dobija tek 1993. godine nakon
pojavljivanja Mosaica - prvog Web browsera baziranog na grafikom interfejsu. Mosaic je
razvio Marc Andreesen, tada student na lllinois University-u radei na NCSA projektu, a danas
suvlasnik Netscape korporacije.

Web protokoli-ISPITNO PITANJE

World Wide Web se bazira se na korienju itavog niza protokola, a etiri osnovna su:
----------------------
TCP/IP protokol kao osnovni Internet protocol
HTML (Hyper Text Markup Language) je jezik koji se koristi za pripremu fajlova koji
e biti locirani na Web-u. Zasnovan je na skupu tzv. "markup" simbola ili tagova koji se
koriste u okviru standardnog tekst fajla za definisanje onih delova teksta koji e biti

9
 hiperlinkovani prilikom pojavljivanja na Webu. HTML dokumenti imaju standardni tekst
(ili ASCII) format i mogu se kreirati korienjem bilo kojeg tekst editora (npr. Edit na PC-
u, SimpIeText na Mac-u, ili Emacs na UNIX maini). Dananji, najee korieni Web
browseri (Netscape i Explorer) sadre, takoe, i HTML editore u WYSIWYG ("What
You See Is What You Get") grafikom okruenju. Ovi editori u znaajnoj meri
pojednostavljuju rad na kreiranju HTML dokumenata jer se korisnik oslobaa
memorisanja tagova i njihovog korienja unutar teksta. Netscape ima svoj sopstveni
editor zvani Composer, dok MS Explorer koristi Microsoft Word ili Microsoft Front
Page. Postoje, takoe, WYSIWYG editori raspoloivi na WWW-u kao freeware ili
shareware programi.
URL sistem adresiranja na Internetu. URL {Uniform Resource Locator) predstavlja
standard za adresiranje HTML fajlova na Internetu. Standardni format URL adreseje:
www.nazivfirme.xxx.yy. pri emu xxx oznaava domenu (com, net, edu, mil, org), a yy
skraenicu za zemlju (npr. yu je oznaka za Srbiju i Crnu Goru).
HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) je protokol koji omoguava pojavljivanje HTML
stranice na Webu. Radi se o softveru koji se instalira na serveru i u zavisnosti od platforme
ima razliit oblik i naziv. Na primer, na UNIX maini je to tzv. http daemon (slika 4.21),
program koji je freeware i koji ima nekoliko verzija, u zavisnosti od kreatora programa
(cern, ncsa, apache). Moe se downlodovati sa Web stranica navedenih organizacija:
www.cern.org, www.ncsa.edu, www.apache.org. Na Windows NT Serveru u tu svrhu se
koristi Microsoft Internet Information Server IIS, (Slika 4.22-a, 4.23-b.).
---------------------------
SUTINA ODGOVORA BITNO-

Slika 4.21. UNIX radna stanica na kojoj je instaliran http server

Slika 4.22-a IIS - Manager Slika Slika 4.23-b Glavni direktorijum IIS - a

HTML stranice mogu sadrati grafiku, zvuk, filmove i druge sadrajno bogate medije kao i
linkove neophodne za pristup drugim stranicama sa istog ili drugog Web servera.
Savremena Web tehnologija poznaje vei broj novouvedenih protokola od kojih emo navesti
neke:

Clipped HTML za Palm ureaje

Clipped HTML za RIM pajdere
cHTML, HDML, WML za beine telefone
WAP, WML, XML za IP telefone

Pored navedenih protokola, treba navesti i GPRS (General Packet Radio Service) protokol,
odnosno tehnologiju, koja omoguava korienje messaging i Web tehnologije preko mobilnih
GSM uredaja. Za razliku od standardnog GSM-a koji radi na brzinama od 9,6 ili 14,4 Kbps,
10
GPRS nudi brzinu prenosa podataka od 115 Kbps (istina to je teoretska brzina, teko ostvariva u
praksi). U praksi se realno ostvaruje 30-40 Kbps, to je neto manje od brzine klasinog
modema.

GroupWare tehnologija-ISPITNO PITANJE

Pod pojmom GroupWare podrazumeva se tehnologija koja prua informatiku podrku tzv.
grupnom radu sa naglaskom na tzv. messaging sistem ili sistem za razmenu poruka. Osnova
GroupWare tehnologije su raunarske mree koje koriste mrene operativne sisteme,
komunikacionu tehnologiju i komunikacioni (mreni) softver. U kombinaciji sa integrisanim
Office aplikacijama, GroupWare sistemi su postali osnova modernog kancelarijskog poslovanja.
Ovako integrisani sistemi pruaju mogunost poboljanja efikasnosti i efektivnosti rada u
grupama na nain to omoguavaju:
efikasniju inter-personalnu komunikaciju, saradnju i koordinaciju;
efikasniju razmenu podataka, programa i dokumenata;
efikasnu komunikaciju u sluajevima u kojima ona inae nije mogua;
rad u tzv. ''telecommuting" modu. tj. rad od kue, iz hotela, sa poslovnog puta, itd.
znaajno snienje trokova putovanja, naroito kod firmi koje imaju kancelarije ili pogone
na vie razliitih lokacija;
kvalitetniju informatiku podrku za reavanje problema tzv. grupnog odluivanja.

Savremeni GroupWare sistemi, pored lokalnog e-mail sistema, podravaju, takoe, i Internet
mail, pa je mogue takve sisteme imati i na irim lokalitetima u okviru WAN mrea.

Danas na tritu postoji vie proizvoda, ali se moe rei da su sledea tri najzastupljenija:
Notes/Domino firme Lotus (www.lotus.com) , odnosno IBM.
Excange firme Microsoft (www.microsoft.com)
GroupWise firme Novell (www.novell.com).

Prednost Domino sistema je u boljoj podrci grupnog rada. Exchange je vrlo dobar messaging
sistem i njegova glavna prednost je to se sa tim proizvodom postie najbolja integracija sa NT
Server operativnim sistemom, s obzirom da se radi o proizvodima istog proizvoaa. GroupWise
je standardni GroupWare sistem i ima odreenih prednosti u odnosu na ostala dva proizvoda.
Podrava automatsko konvertovanje e-mail poruke u odgovarajui zadatak ili sastanak. Ovaj
softver je, takoe, bio prvi koji je omoguavao povratak poruka iz primaoevih mail-box-ova.
Sve tri aplikacije imaju ve ugraene interfejse koje se baziraju na Internet tehnologiji.
Omoguavaju, takoe, i Web-bazirani pristup modulima.

Fax softver

Fax softver predstavlja reenje koje omoguava korisnicima slanje i primanje faxova direktno sa
raunara. Postoje dve verzije ovog softvera: stand-alone i mrena. U prvom sluaju se radi o
softveru koji obino dolazi sa fax-modem karticama i koristi se iskljuivo sa maine na kojoj se
nalazi ta kartica. Druga varijanta je moniji softver u formi client/server aplikacije, pri emu se
jedan deo instalira na serveru, a drugi na client mainama. Obino se kao client softver koristi
Microsoft Outlook. Naravno, ova varijanta je skuplja, i cena je obino odreena brojem
klijenata (5, 10, 25, 50, itd.) koji istovremneno mogu koristiti fax mainu. Korisnici, dakle, mogu
slati i primati faxove sa svojih raunara, preko fax servera i jednog ili vie fax ureaja. U novije
vreme se i ova tehnika komuniciranja prebacuje na Internet, pa je npr. mogue slati faxove
direktno iz Web browsera, ili sa jednim dodatnim ureajem prikljuenim na fax koristiti Internet
11
liniju za faksiranje. Najpoznatiji programi ovog tipa su sledei; FAXserve for Windows NT
firme Computer Associates (www.cai.com). RightFAX Enterprise firme RightFAX
(www.rightfax.com). FACSys firme Optus Software (www.facsys.com).

5.3. Osnovni okvir aplikativna platforme-ISPITNO PITANJE

Pod pojmom aplikativna platforma podrazumevamo skup aplikativnih reenja koja su

razvijena a)unutar poslovnog sistema ili b)od strane profesionalne softverske kue i koja se
koriste za razliite aspekte informacione podrke savremenog poslovanja. Radi se o irokom
spektru aplikacija, od standardnih Office paketa, do kompleksnih aplikativnih reenja koja
pokrivaju poslovne procese, poslovne funkcije i poslovanje u celini.

U savremenom poslovanju, aplikativna platforma se obino sastoji od sledeih aplikacija:

1. Aplikacije za obradu transakcija (Transaction Processing Applications) aplikacije koje

obuhvataju i obrauju podatke u okviru poslovnih pocesa u toku odvijanja poslovnih
operacija. Moe se rei da je savremeni oblik implementacije sistema za obradu transakcija
u formi ERP sistema, uz koji obino ide implementacija tzv. Supply Chain Management
(SCM) sistema i Customer Relatioships Management (CRM) sistema.
2. Aplikacije za podrku odluivanju (Decision Support Systems, Business Intelligence
Applications) aplikacije koje imaju za cilj poboljanje procesa odluivanja u poslovnom
sistemu.
3. Aplikacije za komuniciranje i saradnju (Messaging and Collaboration Applications)
4. Aplikacije za upravljanje dokumentima (Document Management Application)
5. Aplikacije za elektronsku trgovinu i elektronsko poslovanje (Electronic Commerce
Applications).

Navedene aplikacije se obino instaliraju i implementiraju odvojeno i u razliitim vremenskim

intervalima, ali je odreen stepen integracije neophodan za efikasno funkcionisanje sistema u
celini. Zbog toga je znaajna uloga este klase aplikacija u ovoj klasifikaciji aplikacija ili alata
za sistemsku integraciju (Enterprise Application Integration). Shodno navedenom pristupu,
moemo definisati aplikativnu platformu, odnosno aplikativnu strukturu savremenog poslovnog
informacionog sistema kako je predstavljeno na slici 7.1.:

12
 End Users

User
Business Interface Messaging
Intelligence System

CRM, Document
Hardware / OS
SCM Management
Platform
Transaction Processing
System

Electronic Commerce

LAN WAN Infrastructure

Information System

Electronic Marketplace

Slika 5.1. Osnovni aplikativni podsistemi

U zavisnosti od naina razvoja i implementacije aplikativnih reenja, dananje poslovno

raunarstvo uglavnom poznaje tri osnovna modela aplikativne platforme:

- in-house aplikativna platforma, sa razliitim modalitetima, pri emu se radi o

aplikativnim reenjima razvijenim od strane samog poslovnog sistema.
- Platforma zasnovana na tzv. Off-the-shelves aplikativnim reenjima, tj. kupovini
gotovih reenja po principu sa polica.
- Aplikativna platforma bazirana na implementaciji ERP integrisanih paketa.

Treba naglasiti da su mogue i kombinacije navedenih modaliteta. Poslovni sistem moe

kombinovati vlastita reenja sa reenjima nabavljenim od strane softverskih vendora, ak i ako
su u pitanju kompleksni ERP sistemi.

In-house aplikativna platforma moe biti bazirana na dva osnovna modela:

- File-sistem bazirana arhitektura

- DBMS-bazirana arhitektura

Prvi model je starijeg datuma, danas se uglavnom naputa, ustupajui mesto modelu zasnovanom
na konceptu sistema za upravljanje bazama podataka. U oba sluaja, aplikacije koje treba da
pokriju poslovne procese razvijaju se u nekom od programskih jezika razvojnih alata, pri emu
izbor ide od klasinih programskih jezika tipa C-a, COBOL-a, i sl, do savremenih razvojnih alata
kao to su Borland-ov Builder, Microsoft-ov Visual Studio, Oracle-ovi alati itd.

Off-the-shelves aplikativna reenja ili aplikacije nabavljene sa polica imaju razliite forme,
od standardnih kancelarijskih aplikacija tipa Office paketa, do kompleksnih C/S aplikacija koje
pokrivaju kompletne poslovne funkcije.

Ako je aplikativna platforma bazirana na ERP paketu, onda posloje dva pristupa u
implementaciji ovih sistema:

- in-house implementacija
- ASP (Application Service Provider) model implementacije

13
Svaki od navedenih pristupa ima svoje prednosti i nedostatke. Izbor odgovarajueg modela
aplikativne platforme zavisi od niza faktora, kako onih koji se tiu konkretnog organizacijskog
sistema (stepen izgraenosti informacionog sistema, nivo informacione pismenosti korisnika, IT-
kadrovska osposobljenost, itd), tako i onih koji se odnose na okruenje (npr. raspoloivost ERP
aplikacija i firmi koje se bave pruanjem ASP usluga).

14
6. Tehnologija za automatizaciju kancelarijskog poslovanja (Office
Automation Technology)1
6.1. Standardne kancelarijske aplikacije-O svakoj podeli po malo napisati

Pod standardnim kancelarijskim (office) aplikacijama podrazumeva se skup od nekoliko

programa koji se koriste za pomo u obradi teksta, kalkulacijama, organizaciji podataka,
grafikim prezentacijama i slino. U literaturi se susreu i pod drugim nazivima kao: krajnje
korisniko raunarstvo (end-user computing), aplikacije opte namene (general purpose
applications), alati za poboljanje personalne produktivnosti (personal productivity tools).

Obrada teksta. Programi za obradu teksta omoguavaju korisnicima kreiranje i manipulisanje

tekstom. U ranijim fazama raunarskog razvoja (pre 10 15 godina) ovaj tip softvera oznaavao
se uglavnom kao tekst editor (npr. Edit na DOS-u, vi na UNIX-u) i omoguavao je samo
osnovne operacije upravljanja tekstom. Savremeni text procesori pruaju korisnicima mogunost
primene stilizovanih izvetaja, poslovnih pisama i drugih pisanih dokumenata jednostavnije i
bre, uz mogunost integrisanja tabela, slika, dijagrama, itd. Tipini softverski paketi za obradu
teksta kao to su Microsoft Word (www.microsoft.com), Word Perfect (www.corel.com),
WordPro (www.lotus.com), sastoje se od integrisanog skupa modula, ukljuujui programe za
editovanje, formatiranje, tampu, renik, program za proveru gramatike, integrisane grafike,
kreiranje dijagrama, crtanje i sl.

Spredit programi. Spredit (spreadsheet) je softver koji se smatra revolucionarnim korakom u

razvoju informacione tehnologije. Ta revolucionarnost se ogleda pre svega u tome to ova vrsta
programa omoguava krajnjim korisnicima razvoj aplikacija i bez poznavanja programskog
jezika. Sastoji se od velike elektronske tabele koja ima odreeni broj redova i kolona i iji samo
jedan mali deo korisnik vidi na ekranu, uz mogunost kretanja po njoj. Korisnici mogu unositi
numerike ili tekstualne podatke, kao i definisati razne funkcije u svako polje koje se nalazi u
preseku jednog reda i jedne kolone i koje se zove elija (cell). Najznaajnija pogodnost koju
pruaju spredit programi su tzv. what-if analize (analize tipa ta ako). Ove analize su bitne u
raznim podrujima gde se donose upravljake odluke: u finansijama, prodaji, marketingu,
planiranju, zato to omoguavaju automatsko i trenutno preraunavanje (rekalkulaciju) desetina,
stotina, pa ak i hiljada pokazatelja u zavisnosti od promene jednog ili vie parametara.

Najee koriteni spredit programi su Excel (www.microsoft.com), Lotus 1-2-3

(www.lotus.com), QuatroPro (www.corel.com).

Slika 6.1. Osnovni elementi spredit tabele

1
Preuzeto iz knjige: Nijaz Bajgori, Informatike tehnologije,FIT,2002., str.297-315

15
Desktop softver za upravljanje podacima. Kao to smo naveli u delu poglavlja o
programiranju kada smo govorili o organizaciji podataka, sistemi za upravljanje bazom podataka
pruaju korisniku mogunost efikasnog upravljanja podacima, pri emu se termin upravljanje
podacima odnosi na: uvanje, sortiranje, traenje i pretraivanje, izvetavanje i sl. Ova vrsta
softvera danas se uglavnom pojavljuje u formi sistema za upravljanje bazama podataka (Data
Base Management Systems DBMS), s tim da postoje desktop sistemi kao to je npr. Microsoft
Access i server sistemi kao to su Oracle, Informix, Microsoft SQL, Sybase, itd, koje smo
naveli u poglavlju o programiranju. Koncept baze podataka je u informacionoj tehnologiji
prihvaen kao efikasan metod upravljanja podacima i kao takav predstavlja osnovu savremenih
aplikativnih reenja, pogotovo onih za podrku poslovanju.

Grafiko-prezentacijski softver. Grafiko-prezentacijski softver omoguava korisniku

kreiranje, uvanje, prikazivanje i tampanje raznih slika, grafova, mapa, itd uz mogunost
kreiranja on-line prezentacija. Ovde treba praviti razliku izmeu monih softverskih paketa koji
su iskljuivo kreirani da podre rad sa grafikom i obradu slike kao to su npr. Corel Draw
(www.corel.com) i Adobe Photoshop (www.adobe.com), velikog broja malih grafikih
programa, od kojih su veina freeware ili shareware i koji se bave razliitim aspektima
raunarske grafike i softverskih paketa koji se tretiraju kao grafiko-prezentacijski softver. Ovi
poslednji se obino smatraju delom softvera za opte namene i zbog toga emo u nastavku rei
neto vie o jednom takvom programu.
Personalni informatiki menader (Personal Information Manager). Ovaj softver je kreiran
da korisniku prui mogunost efikasnog upravljanja personalnim informacijama kao to su npr.
informacije o poslovnim partnerima, raspored sastanaka u odreenom vremenskom periodu,
planiranje aktivnosti, uz integraciju sa komunikacijskim softverom kao to su e-mail i Web
browser.

7. Tehnologija za obradu transakcija (Transaction Processing

Technology)2
7.2. Integrisani poslovni sistemi (Enterprise Resource Planning ERP)-treba
da se zna skreeno ova lekcija

Sistemi za planiranje poslovnih resursa (Enterprise Resource Systems) predstavljaju integrisana

softverska reenja koja pokrivaju sve aspekte poslovanja firme. U poetku, ova reenja su
obuhvatala samo aspekte upravljanja proizvodnjom i bila su poznata pod nazivom MRP
(Manufacturing Resource Planning ili Materials Requirements Planning). Kasnije je dodata
podrka i ostalim poslovnim procesima (funkcijama), kao to su nabavka, prodaja, finansije,
raunovodstvo, kadrovski poslovi i na taj nain obuhvaeno upravljanje svim relevantnim
poslovnim resursima. Radi se, ustvari, o praktinoj implementaciji koncepta integralnog
(integrisanog) informacionog sistema pa je zbog toga ova softverska reenja bolje posmatrati u
tom kontekstu. Treba imati u vidu da kovanica ERP, pogotovo njen prevod na na jezik, u prvi
mah navodi na zakljuak da se radi o softveru koji bi se koristio iskljuivo za planiranje
poslovnih resursa, to je pogreno. To se najbolje moe shvatiti ako se pogleda sadraj bilo kojeg

freeware oznaava besplatne programe koji se mogu nai na Internetu, kopirati i koristiti bez
ogranienja. S druge strane, pod kategorijom shareware programa podrazumevaju se oni
programi koji se, takoe sa Interneta, mogu kopirati, ali je njihovo korienje ogranieno
(obino 30 dana).
2
Preuzeto iz knjige: Nijaz Bajgori, Informatike tehnologije,FIT,2002., str.319-328

16
ERP paketa (SAP, Oracle, PeopleSoft, Baan). Svi sadre module koji pokrivaju poslovne
funkcije. Naprimer, neki od SAP-ovih modula su: FI-Financials (Finansije, raunovodstvo), HR-
Human Resources (Ljudski resursi), MM-Materials Management (Upravljanje materijalom), SD-
Sales and Distribution (Prodaja i distribucija), CO-Controlling (Upravljanje trokovima), SM-
Service Management (Upravljanje servisom), itd.

U novije vreme, zadnjih godinu-dve, pored termina ERP koriste se i neki drugi izrazi, kao npr.
enterprise applications, enterprise management systems, sve u kontekstu jednog ireg
termina business-critical applications ili mission-critical applications koji se u IT
literaturi i praksi koriste sa ciljem da naznae informatiku podrku osnovnih (core) poslovnih
funkcija ili procesa. Takoe u poslednjih godinu-dve, proizvoai ERP softvera su razvili
dodatne aplikacije kao to su CRM-Customer Relationships Management (Upravljanje odnosima
sa kupcima) i BI-Business Intelligence (podrka odluivanju) koje se instaliraju kao nadgradnja
standardnim ERP paketima.

U sutini, radi se o integrisanom skupu poslovnih modula (slika 9.21) koji podravaju pojedine
poslovne funkcije kao to su:

Upravljanje materijalom
Upravljanje proizvodnjom
Prodaja i distribucija
Finansije i raunovodstvo
Ljudski resursi
Servis i odravanje
Upravljanje kvalitetom itd.

Trite ERP softvera je svakim danom sve vee. Meutim, postoji nekoliko kompanija koje
imaju prevlaujui uticaj kada su u pitanju ovi paketi, a to su:

SAP (www.sap.de, www.sap.com)

Oracle (www.oracle.com)
Baan (www.baan.com)
PeopleSoft (www.peoplesoft.com)
QAD (www.qad.com)

Interesantno je napomenuti da je i Microsoft pre par meseci najavio ulazak u ERP arenu,
nakon kupovine jedne ERP softverske firme iz Danske.

U nastavku emo ukratko predstaviti samo jedno od softverskih reenja iz klase ERP programa
SAP R/3 proizvod firme SAP.

SAP R/3 firme SAP (www.sap.de) je najee koriteni paket iz klase integrisanih sistema
poslovnog softvera (business software) zasnovanog na modelu client/server raunarstva. SAP
R/3 integrisani paket sadri sledee osnovne module:

Finansijsko raunovodstvo (Financal Accounting)

Kontroling (Controlling) Trokovno raunovodstvo, sa novim pristupima u analizi i
kontroli trokova kao to je ABC sistem
Kontroling firme (Enterprise Controlling) Sistem izvetavanja i kontrole na nivou
firme, a obuhvata sledee vanije module: izvrni informatiki sistem (Executive
Information System EIS), poslovno planiranje i budetiranje, raunovodstvo profitnih

17
 centara itd
Planiranje proizvodnjom
Upravljanje materijalom
Servis i odravanje
Upravljanje kvalitetom
Upravljanje projektima
Prodaja i distribucija
Upravljanje ljudskim resursima

Enterprise Resource Planning (ERP) Applications

Enterprise applications designed to
balance disparate business functions

Distribution &
Procurement
Logisties
Manufacturing

HR & Payroll

Sales &
Marketing
Order
Financials Management

Slika 7.1. ERP integrisani poslovni informatiki sistem

Ono to je posebno bitno, SAP ima izgraene pakete za veliki broj specifinih industrijskih
sistema kao to su:

Avio industrija
Automobilska industrija
Bankarstvo i osiguranje
Hemijska i petrohemijska industrija
Industrija potronih dobara
Bolnice i zdravstvene ustanove
Telekomunikacije
Javna administracija
Elektronika itd.

SAP moduli mogu se koristiti pojedinano i integrisani sa ostalim modulima. Pored navedenih
klasinih sistema poslovne obrade, SAP ima razvijene i dodatne module koji se odnose na
podrku u odluivanju (Business Information Warehouse), upravljanje dokumentima (Document
Management), sistem obrauna trokova po ABC (Activity Based Costing) modelu, itd. SAP
sistem omoguava integraciju sa drugim aplikacijama, kao to su:

Standardni office desktop programi (obrada teksta, spredit programi, desktop baze

18
 podataka i sl)
CAD softver iz podruja raunarski integrisanog dizajna
Specifine industrijske aplikacije kao to su razni laboratorisjki sistemi, geografski
informacioni sistemi, itd
Optimizacijski paketi u proizvodnji i transportu
Messaging sistem (fax, e-mail, upravljanje dokumentima)
EDI (Electronic Data Interchange)
Elektronska trgovina putem Interneta
Omoguava tzv. Web poslovanje, izmeu kompanija, kompanija i kupaca

Pored toga, SAP podrava, odnosno ima gotova reenja za probleme kao to su:Y2K problem,
poslovanje i konverziju sa novom EURO valutom, podrku za razliite jezike, valutne sisteme,
sisteme poreza i sl.

Neki aspekti upravljanja ERP projektima

Na kraju ovog kratkog predstavljanja ERP softverskih paketa, nekoliko rei o finansijskoj
dimenziji ovih aplikacija. Cena ERP paketa je vrlo visoka, iako je, zbog sve vee konkurencije,
prisutan trend njihovog pada. Ono to je bitno istai sa aspekta potencijalnih korisnika je da
izdaci za sam paket (initial costs) predstavljaju samo deo ukupnih trokova vezanih za
implementaciju ovih reenja. Cena se obino odreuje prema broju klijenata i ona iznosi izmeu
2000 i 4000 USD po klijentu, s tim da broj modula koji se nabavlja takoe moe determinisati
ukupnu cenu. Sledea bitna stavka su tzv. implementarni trokovi koji se, prema nekim
istraivanjima kreu izmeu 3 i 10 USD na svaki dolar inicijalnih trokova. Poto se radi o
kompleksnim, standardizovanim i integrisanim proizvodima, potrebno je uiniti znaajne napore
u praktinoj implementaciji tih reenja. Poslove implementacije obino obavljaju konsultantske
firme kao to su: Arthur Andersen, Ernst&Young, PriceWaterhouseCoopers. U poslednje vreme,
u cilju sniavanja trokova i skraenja vremena implementacije, ERP proizvoai uvode posebne
pristupe, kao to je npr. SAP-ov ASAP (Accelerated SAP).

Kada se radi o implementaciji ERP reenja, iskustva su pokazala da je neophodno:

Nivo kastomizacije (prilagoavanja ERP reenja vlastitim zahtevima) drati na

minimalnoj razini, obzirom da ERP reenja podrazumevaju i sadre tzv. best-practice
reenja za pojedine grane
Definisati set kriterijuma za kastomizaciju ERP reenja
Pripremiti plan za fazu nakon implementacije (post-implementation stage)
Pripremiti adekvatan plan za otpor promenama (resistance to change) za vreme
implementacije i post-implementacije
Biti spreman za investiranje u nova aplikativna reenja koja se naslanjaju na ERP sistem
kao to su: Business Intelligence, Customer Relationships Management, E-commerce,
itd.
Pripremiti adekvatnu retention strategy tj. politiku zadravanja ERP specijalista koji
spadaju u kategoriju tzv. hot-skills zaposlenih
Osigurati tzv. job-based trainig, odnosno obuku na radnom mestu za sve zaposlene i na
kontinuiranoj osnovi
Osigurati obuku menadera u smislu tzv. Reportig i Decision Support mogunosti ERP
sistema u cilju donoenja boljih poslovnih odluka.

Videti lanke o ERP-u u asopisima CIO (www.cio.com) i Datamation (www.datamation.com)

19
Treba takoe imati u vidu da veinu ERP implementacija karakterie tzv. performance dip
pojava koja se odnosi na pad performansi poslovnog sistema nakon implementacije ERP reenja
koja traje, prema iskustvima implementacija, izmeu 4 i 12 meseci.

injenice koje su evidentne na osnovu implementacijskih iskustava su:

ERP projekti su skupa reenja

Projekat se isplati, ali tek nakon izvesnog vremena
Neposredno nakon same implementacije, business trpi izvesne negativne posledice

Prednosti ERP sistema ukljuuju:

Eliminisanje redundantnih podataka, procesa i operacija

Mogua kastomizacija prema zahtevima korisnika
Laki i jednostavniji pristup podacima na nivou firme
Podrka za Y2K i Euro
Pouzdana fajl struktura
Softver je inkorporirao tzv. best practices u obavljanju poslovnih procesa
Poveana efikasnost, uz snienje trokova
Sistem je adaptibilan u odnosu na premene u okruenju
Funkcionalnost i mogunost integracije u odnosu na ostale module.

Nedostaci su:

Skupa i dugotrajna implementacija

Visoka cena odravanja
Vezanost na jednog softverskog vendora (ERP firma)

Faktori koje treba imati u vidu prilikom izbora ERP reenja ukljuuju:

Zahtevani obim kastomizacije

Ukupni trokovi, ukljuujui: inicijalne trokove (softver), cena licence, obuka,
implementacija, odravanje, kastomizacija, novi IT personal, hardverski zahtevi
Raspoloivost lokalne podrke
Stepen integracije komponenti ERP sistema
Return On Investment - ROI analiza
Kompleksnost / orijentisanost korisniku
Tehnologija, client/server osobine, sigurnost, database reenja
Mogunost bre implementacije, krai ROI period
Mogunost regularnih upgrade-a

20
8. Tehnologija za podrku odluivanju (Decision Support
Technology)3
8.1. Uvod-samo uvod treba

U modernom poslovanju postoji jako izraen zahtev od strane top menadmenta prema IS
odeljenju firme, odnosno informacionoj tehnologiji uopte, za kvalitetnom informacionom
podlogom u procesu donoenja odluka. Ovi zahtevi se uglavnom odnose na sledee:

to je mogue jednostavniji pristup podacima na sistemu

Podaci u formi konciznih izvetaja, prilagoenih potrebama menadera
Kvalitetne analize u smislu pomoi u reavanju poblema odluivanja

U tu svrhu se koristi tzv. tehnologija za podrku odluivanju, tj. aplikativni softver ija osnovna
namena se sastoji u poboljanju informacione podloge procesa odluivanja. Radi se o
programima namenjenim ne samo donosiocima odluka, ve i raznim profilima analitiara koji
uestvuju u kreiranju informacione podloge. Tehnologiju za podrku odluivanju treba shvatiti
kao skup softverskih reenja koja se mogu koristiti za podrku razliitih aspekata donoenja
odluka i ne treba je poistoveivati sa sistemima za podrku odluivanju i ekspertnim sistemima,
iako oni predstavljaju njen sastavni deo. Na dananjem stepenu razvijenosti informacione
tehnologije, kao osnovne komponente tehnologije za podrku odluivanju mogu se navesti
sledee:

Spredit i DBMS aplikacije iz seta Office integrisanih paketa

Alati za poboljanje personalne produktivnosti
Stand-alone
Statistiki i optimizacijski alati
Desktop DSS alati (desktop sistemi za podrku odluivanju)
Integrisani sistemi za podrku odluivanju (Enterprise-wide DSS)
Izvrni informatiki sistemi ili sistemi izvetavanja (Executive Information Systems-
Reporting Systems)
Data Warehousing sistemi
Simulacijski softver
Ekspertni sistemi (Expert Systems) i sistemi neuronskih mrea (Neural Network Systems)
Sistemi za podrku grupnog odluivanja

8.6. Data Warehousing-pitanje za ispit

Data Warehousing (skladitenje podataka) predstavlja novi termin koji se u poslednje vreme
sve vie koristi kada se radi o raunarskoj podrci procesa odluivanja. Naglasak je na posebnoj
proceduri tzv. rafiniranja podataka u efektivne informacije koje mogu pomoi donosiocima
odluka u reavanju poslovnih problema. U evolucijskom smislu, radi se o novom konceptu u
podruju tehnogije za podrku odluivanju.

Data warehouse ili skladitenje podataka se moe definisati kao svojevrsni repozitorijum
podataka iz razilitih aplikacija i izvora podataka, ali koji su sladiteni tako da se mogu koristiti
efikasnije i efektivnije u procesu izvetavanja i donoenja odluka.

3
Preuzeto iz knjige: Nijaz Bajgori, Informatike tehnologije,FIT,2002., str.328-362

21
Ovaj novi koncept doneo je sa sobom vei broj novih termina kao to su:
data mining, datamart, on-line analytical processing OLAP, itd. pa emo stoga pokuati
objasniti neke od njih.

Datamart - Datamart obino predstavlja bazu podataka koja je organizovana za jedno poslovno
odeljenje ili funkciju.

Datamining - Datamining ili u slobodnom prevodu kopanje podataka odnosi se na

sofisticirane procedure traenja podataka koje koriste statike algoritme u otkrivanju odreenih
korelacija izmeu pojedinih tipova podataka. Pored standardnih statikih metoda, datamining
ukljuuje i metode neuronskih mrea (neural networks), zatim stabla odluivanja (decision
trees), itd.

Data warehouse - Data warehouse ili skladite podataka se u najkraem moe definisati kao
baza podataka kreirana za podrku odluivanju u nekom organizacijskom sistemu. Ovakva baza
podataka se s vremena na vreme aurira novim podacima kao i novim procedurama, pre svega
upitima, za korienje od strane menadera. Obino se radi o bazama podataka velikih kapaciteta
koji idu i do vie desetina terabajta.

On-line analytical processing (OLAP) - OLAP sistemi ili aplikacije omoguavaju korisnicima
izvravanje tzv. multidimenzionalnih aspekata analize i vizuelnog prikaza podataka. Stoga se
OLAP aplikacije ponekad nazivaju i multidimenzionalne baze podataka.

22