Martin Ejmis i njegova vizija modernog sveta

Ja nisam alergian, ja sam navuen na 20. vek, kae Don Self, protagonista romana Novac:
Samoubilaka Poruka. To je ivopisno-crna komedija smetena na relaciji Njujork-London, u kojoj su
prikazani nesreni dogaaji ovog velikog i runog filmadije, oveka zavisnog od 20. veka. Martin Ejmis
kroz roman oslikava svet u poodmaklom stadijumu posleratnog kapitalizma 80ih godina i naina na koji
je stvarana kultura konzumerizma mainerija koja neprestano proizvodi sve vie i vie stvari na koje se
ljudi navlae ili koje na njih utiu na dnevnoj bazi. Rezultat? Dehumanizacija. ovek moe lako izgubiti
sam sebe dok grabi za posedom, oajniki se trudei da preivi umesto da ivi sopstveni ivot.

U romanu, meuljudski odnosi, kultura, porodica i sve ostalo to je ugraeno u temelj modernog
drutva, povezani su novcem koji predstavlja centralni deformitet u ivotu, uz sve politike i socijalne
prilike tog perioda.

Taerizam i Reganomija
Kako bih vam pruio to potpuniju sliku o romanu i kako bi imali zaokruenu sliku sveta koji je u njemu
predstavljen, moraemo da se upoznamo sa vladajui politikim, ekonomskim i kulturolokim
okolnostima osamdesetih u koju je pria smetena. Roman je svojevrsna transatlanika kulturoloka
dijagnoza ere Regan-Taer, prikazujui nam ivot u Engleskoj i SAD-u nakon Drugog svetskog rata koji
biva doveden do najviih granica globalnog konzumerizma. Govorimo o pojavi i nezadrivom rastu ele
za sticanjem.

Margaret Taer (1925-2013) je nekadanja premijerka Ujedinjenog Kraljevstva (1979-1990) i voa

Konzervativne partije od 1975 do 1990. Ostae je upamena kao premijer sa najduim staom i jedina
ena koja se nala na ovoj poziciji. Tokom ere Taerizma dolo je do promovisanja niske stope inflacije,
male drave, i slobodnih trita kroz rigoroznu kontrolu priliva novca, privatizaciju, i ogranienja
radnikog pokreta (Ameriki pandan Taerizmu u Engleskoj bila je Reganomija). Taerizam je do danas
ostao jedan od najkontroverznijih perioda Zapadnjakog drutva nakon Drugog svetskog rata. Knjiga je
objavljena 1984. godine, nakon 5 godina Taerizma koji je u prvi plan istakao tenju ka individualzmu,
preivljavanju, i sticanju. Pitanja stambene gradnje i nezaposlenosti su jo neki od kljunih pojmova
kojima se roman bavi, zbog injenice da je Engleska vlada prodavala dravne stambene objekte (council
houses velike kue u vlasnitvu lokalnih vea koje su izdavane po niim stopama, uglavnom socijalnim
sluajevima i nezaposlenima). Kako bi nadomestila manjak stambenog prostora, vlada je prodavala veliki
broj ovih kua koje siromani nisu mogli sebi da priute zbog rastuih interesnih stopa. Veina ljudi koji
su nekad pripadali toj rastuoj nioj klasi su dovedeni u situaciju da jedino mogu spavati na podu svojih
malih stanova, pokrivajui se sopstvenim tepisima umesto pokrivaima, ili bi zavrili u jo manjim
apartmanima bez iega osim par komada nametaja.

Automobili se mnoe dok se kue prepolovljuju. Kue se dele, na polovine, etvrtine, esnaestine. Ako
vlasnik ili graditelj naie na sobu pristojne veliine, on e to pretvoriti u lavirint, u kinesku slagalicu.

Margaret Taer je postajala sve jaa i uticajnija, dok se Engleska polako pretvarala u zemlju
neravnopravnosti u kojoj mala grupa ljudi profitira na kontu vladine politike, to je i protkanu u priu
romana. Vlasnici uspene marketinke kompanije Karburton, Lineks i Self zarauju gomilu novca koji
prisvajaju za sebe koristei se poreskim prevarama. Don Self ne uspeva da razume tu meusobnu
povezanost, tu nit koja spaja nezaposlenost i socijalni nemir, slepo verujui da su siromani ljudi sami
krivi za svoje siromatvo.

Mi svi izgleda zaraujemo puno novca. [] Auto je besplatan. Kua asti. Kua je pod hipotekom.
Hipoteka je na ime firme bez interesa. [] To sigurno ne moe biti legalno. Ne moe legalno tretirati
novac na taj nain. Ali mi to radimo. Pohlepno! Besramno!

Na suprotnoj strani Atlantika, u SAD-u, vlada Reganomija naziv za ekonomsku politiku tadanjeg
predsednika Ronalda Regana koja je favorizovala bogate i privilegovane, a u isto vreme bila uokvirena
kao dobra i za prosenog graanina. Regan je govorio da bi investiranje u vrh drutva ili smanjenje
poreza korporacijama bilo od ekonomske koristi za sve korporacije zarauju vie novca, ulau u dalji
ekonomski razvoj drave, to e na kraju biti povoljno za smanjenje stope nezaposlenosti. Najbogatijim
individualcima u dravi je stopa poreza od 70% smanjena na 28%, dok je poreska stopa za ljude sa niim
primanjima rasla. Bilo je oigledno da ljudi iz srednjeg i nieg stalea nemaju ba nikakve koristi od takve
ekonomske politike, dok je smanjena stopa poreza samo hranila pohlepu najbogatijih Amerikanaca. Za
Dona Selfa (i ljude koji su, kao i on, gladovali za bogastvom i uspehom), SAD je bilo savreno mesto za
ostvarivanje snova i zadovoljenje gladi za dankom koji on konzumira. Njujorane izgleda definiu
njihovi kapaciteti za stimulaciju ljubavi, odnosno trpljenje mrnje ka novcu, to se vidi u gradskoj
topografiji gde je bogati Menhetn jasno odvojen od srednje siromanog okruga oko Osme Avenije i
ostatka beznovane zemlje u unutranjosti.

Sa novcem, zaslepljeni Njujork je kristalni konzervatorijum. Oduzmite novac, i biete se goli, titei svog
Donsona od kie od polomljenog stakla.

I kroz prizmu kulture i umetnosti moemo sagledati Reganomiju i naine na koje je uticala na Ameriko
drutvo. Uzmimo za primer album Brusa Springstina, Born in the USA, koji je svojevrsna protestna
ploa toga vremena. ak i danas postoje umetnici koji se okreu ka prolosti, govorei o korumpiranom
predsednitvu Ronalda Regana i posledicama koje su vidno osetne ak trideset godina kasnije.

Zahvaljujui Reganomiji, zatvori su postali profitabilni

jer je besplatan rad temelj Amerike ekonomije [...]
Oni vole samo bogate, ali kako tek mrze bednike,
ako kaem neto vie moda mi pokucaju na vrata. (Killer Mike. Reagan. R.A.P. Music, 2012)

Savremena urbana sredina

Ljudi me pitaju neto to ja nikad nisam pitao samog sebe: zato posmatra svet kao groteskno,
podmitljivo i prljavo mesto? Sada mogu da kaem, Eto, to je jedan od razloga. Na primer, ne moe
verovati u centralizovani autoritet koji sedi okolo, pravei planove za 50 miliona mrtvih. Kada doe do
toga, moral se stropota sa vrha na dno. Ako je moral toliko nerealan dok je na vrhu, onda e se survati
dole efektom piramide. (Amis, BOMB; intervju)

Dva grada London i Njujork prikazani su kao groteskna okruenja, preobraena od strane kapitalizma,
zaposednuta nasiljem, zavisnostima, pornografijom, brzom hranom i ivotom u brzoj traci. Ljudi su
spremni da urade sve kako bi nali brz nain za brzu zaradu. Nekadanji lokali u kojima su bili dobri
restorani, knjiare, prodavnice ploa, aukcijske kue i prodavnice koer delikatesa, sada su restorani brze
hrane (Burger Den, Burger Hutch, Burger Bower...), butici osvetljeni kao striptiz barovi, hipermarketi,
video klubovi, igraonice sa arkadnim mainama i go-go barovi. Upravo te potrebe potroakog drutva
su one koje dalje modeluju i menjaju grad, a ako se ne uklopite ili probate da pruite otpor korporacije
e vas naterati. One pretvaraju ljude u zavisnike koristei se njihovim strahovima, a ako ih nemate oni
e ih stvoriti. Novac proiruje Orvelovu analizu totalitarne ideologije, uvodei je u svet
postindustrijskih kapitalistikih demokratija. Umesto diktatorskog dravnog aparata, Self-om upravljaju
kombinovane sile ekonomskog sistema i elektronskih medija. Kao i Orvelov protagonista, Vinston Smit,
koji na kraju 1984 gubi beznadenu borbu za slobodu i dostojanstvo u odaji za muenje Soba 101,
Self je takoe zarobljen, ali ne od strane totalitarne drave, ve u zatvoru od degradirane, privatne
kulture.

Svi likovi u romanu vide uspeh kroz novac, to je i jedina mogua forma linog razvoja dostupna njihovim
ogranienim svestima. Nain na koji je Ejmis izgradio likove, kao robote koji funkcioniu nezavisno radei
zajedno u okviru odreenog sistema, rezonuje odlino sa razvitkom savremene robotike. Alek Levelin,
mu i otac dvoje dece, uzima novac od Dona i koristi ga za kockanje, dok deo daje svojoj ljubavnici (iako
ona sama ne oskudeva u njemu). Selina Strit, Donova pornografska devojka, kree se kroz ivot pratei
miris novca i vrlo esto biva poreena sa luksuznom robom. Don je, s druge strane, poreen sa
ivotinjama, te se sam identifikuje sa psom dok ita Orvelovu ivotinjsku farmu. Kada mu prete,
njegovo lice je kao lice debele zmije, a ponekad se oseti i kao le pregaene make, obino kada se
probudi. Kada je mamuran, on izlazi iz kupatila puzei na sve etiri, kao da je krokodil. Filding Gudni, u
njihovom finalnom sukobu, vie na njega O, neoveni psu (referenca na ekspirovu dramu Otelo).
Kada ga njegova amerika ljubavnica, Martina Tven, nae u krevetu sa Selinom Strit (njegovom
engleskom ljubavnicom), on izgleda kao buba sa rukama i nogama u vazduhu. Ljudi su esto uporeivani
sa robotima (zato to ih drutvo u to pretvara), ali Self ih naziva Zemljanima, kao da je on neka vrsta
vanzemaljca. Upravo tako se osea ovek u modernom drutvu otuen, usamljen, nesiguran u sebe, i
pesimistian.

Ja sam robot, ja sam android, ja sam kiborg, ja sam replikant.

Don u svojoj glavi uje ak etiri razliita glasa: dva koja ga vode u propast (i kojih je on potpuno
svestan), dok preostala dva, koja bi ga moda i odvela ka iskupljenju, gui. On ne eli da misli, ve samo
da konzumira. Likovi u romanu su ljudi sa bezoblinim, poluizgraenim, i hibridnim identitetima.
Ograniene percepcije, zaslepljenog vida, oni jednostavno nisu prisutni ili ne mogu da pristupe svom
okruenju.

Korupcija u visokom drutvu

Kako korupcija ivi u visokim, elitnim drutvenim krugovima, moemo videti kod glumaca koji navodno
trebaju da igraju u Donovom filmu. Martin Ejmis je radio na scenariju za film Saturn 3 i zasnovao lik
Dona Selfa na Donu Beriju (po ijoj prii je taj film snimljen), dok je lik Lorna Gajlenda stvoren po uzoru
na Kirka Daglasa (glavna muka uloga u filmu). Lorn je glumac u poznim godinama, opsednut svojim
izgledom, pojavom i muevnou (kao i mnoge filmske zvezde koje se podvrgavaju tretmanima plastine
hirurgije). Sebian i arogantan, on menja scenario inei svog lika najvanijim, najmuevnijim i
najpotentnijim, zahtevajui razliite scene seksa koje e ga prikazati kao bog muevnosti. S druge
strane, tu je Spank Dejvis koji ima potpuno drugaiji karakter on je glumac koji ne pije, ne pui, ne
mre, ne kocka se, ne prederava se i ivi bez seksa, ve se bavi meditacijom, humanitarnim radom,
kontrolom uma, i ekstremno je religiozan. Nema normalnosti niti sredine, ve samo ekstrema. Mislim
da je to veoma karakteristino za mene, da se ne bavim srednjom klasom. Ili slabost ili nedostatak ili u
svakom sluaju praznina. To je tako zato to nisam zaiteresovan za norme koliko za ekstreme (Ejmis,
BOMB, intervju). Meutim, i Spank se takoe ponaa kao tvrdoglava filmska zvezda, pokuavajui da
poturi sopstvene zahteve. Za lika koga e igrati Kaduta Masi, Self bi vie voleo nekog manje zanosnog,
srenog i razumnog, ali Filding Gudni insistira na njoj zato to je ona kljuan faktor koji e im osigurati
ogromnu zaradu. Zapravo, najinteresantnije je to to niko ne pria o glumakim sposobnostima. Za
uspenu glumaku karijeru potrebna je lepota, a filmski producenti ne ele ostarele filmske zvezde, kao
to su Lorn i Kaduta. Vreme je pretnja njihovom postojanju i svrsi. Kaduta kae: Ja imam 43 godine.
Moje sise nisu vie tako dobre. Moj stomak je dobar, moje dupe je dobro, ali sise? Nakon razgovora sa
Selfom, svi su naizgled zainteresovani samo za njene grudi. Meutim, ona je ujedno i jedini lan filmske
ekipe sa kojom Self nekako i uspeva da se povee, i to onda kada ona pokae majinski interes. Ona
prislanja njegovu glavu na svoje grudi i kae: Ti nikada nisi imao majku, zar ne Don?. Ipak, ene su
klasifikovane na osnovu njihovih estetskih kvaliteta, kao seksualni objekti ili umetnice u krevetu,
konstruisane kao roba za onanistiku procenu i konzumaciju u oima mukaraca, ali i od njih samih.

[] jasno, dokazano, ak i da svet ne postaje gori svakog trenutka, sve je manje nevin.

Amerika je predstavljena kao zemlja snova, zemlja sa uspehom u svom ozonu, dok je na drugom kraju
spektruma, London postao primer iscrpljenosti. Vratiti se u London nije znailo nita. To je samo opet
bio London. Likovi Seline i Filding Gudnija se ogledaju jedan u drugom Gudni je Amerika Selina.
Pokvareni lovator koji eli samo novac, a Don Self ne uspeva da ga vidi kao takvog jer je zaslepljen
sopstvenom pohlepom. Nakon to se njih dvojica sretnu u avionu i za as postanu najbolji ortaci,
Filding se odluuje da pomogne Donu da snimi film na kome e obojica zaraditi.

Zavisnosti u kapitalizmu: od hamburgera do masturbacije

Knjiga se bavi razliitim vrstama zavisnosti, i to je jedno delirino i opijajue stapanje koje Ejmis uspeva
da prikae. S druge strane, ove zavisnosti imaju jako malo zajednikog sa samim opijatom (od
hamburgera do masturbacije). Vreme u kojem drutvo moe da se odvoji od problematinog
kompulsivnog ponaanja, karakteristinog za senovitu i marginalizovanu narkomansku kulturu je
zavreno. Pojam zavisnosti se infiltrirao u celokupan konzumentski sistem do te mere da funkcionie vie
kao tkanina u kojoj je individua udobno smetena nego kao marginalni fenomen. Droge i normalne sile
trita su se spojile, tako da je teko razlikovati ih. One ak dele i jezik, kao to Filding Gudni pokazuje.
Uvek nastoji, buraz, da se kladi na industriju zavisnosti: ne moe da izgubi. Zavisnici ne mogu da
pobede. Danas, odgovorni biznismen more da se osloni na puls zavisnosti.

Mediji, kao jedna od najuticajnijih sila savremenog drutva, predstavljaju zavisnike kao rtve modernog
doba, osuujui drogu. Meutim, sam naziv novina Morning Line (Jutarnja Linija) aludira na kokain, i
vode u zavisnost i destrukciju kao i sam predmet njihovih osuda. Zavisnici su subjekti lieni svoje
subjektivnosti i to je ono to konstituie zavisnost u romanu, a poto je novac zajedniki pogon uz pomo
kojih likovi napreduju ka ostvarenju svojih ivotnih ciljeva, oni ujedno postaju zavisni i od njega. Novac
doslovno funkcionie kao valuta drutva, kao droga, i tako dolazi u kontakt sa svima na materijalnom
nivou, dok u isto vreme postoji kao metafora za sistem transakcija koji se u drutvu odvija i koje je samo
drutvo postalo.

Uostalom, pornografija formira naviku, zna. O, da, tako je. Ja sam zavisnik od pornografije, na primer,
sa navikom od tri asopisa i jednog filma nedeljno koju treba odrati.
Video kasete, asopisi sa golotinjom, prostitutke Self je navuen na sve. Kada nije u Londonu sa
Selinom, on poseuje javne kue i barove, a kada je sa njom priznaje da mu nita od toga ne treba zato
to je ona epitom pornografije. Ne mogu da kaem da sam uznemiren sada kada je pornografija u
taksiju na putu ovde. Vron, verenica Berija Selfa i Donova budua maeha, fotografisana je za
niskokvalitetni asopis za odrasle i to je neto ime se ona ponosi. Seks je svuda i vie se ne smatra
intimnim. Pornografija je konstruisana kao industrija koja se iri i ija se ponuda stalno preinauje,
agresivno responsivna na fetiistike zahteve internacionalnog trita. Video revolucija ranih 1980ih je
od pornografije stvorila mejnstrim proizvod i ona se javlja iz etiki nezainteresovanog konzumerizma sa
novom mejnstrim uvaenou. Self moe razumeti seksualnu elju i linu intimu samo kroz
konceptualni okvir odnosa pornografija-novac, ogranienje izraeno kroz fiskalne pregovore koji
dominiraju njegovom vezom sa Selinom Strit.

Selfovo telo se raspada zbog ogromnih koliina brze hrane, alkohola, cigareta, kafe i droga koje
konzumira. U emu je stvar? Da li to novac moe da popravi? Celom mom telu je remont. Treba mu
staviti poklopac, to meni treba. To u i uraditi istog trenutka kad uem u lovu. Ali on se ne zaustavlja,
iako razume svoje zdravstveno stanje. Nije mogao da odigra ni partiju tenisa sa Gudnijem, i u jednom
trenutku kae da e verovatno umreti tu na teniskom terenu. Njegovi zubi trule, desni su pune rana,
kosa se stanjuje i povlai, debeo je i teak, stalno uje udne zvukove i redovno ima napade amnezije (u
najnepodesnijim trenucima). Ba kao gradski prostori kojima se kree, on osea da mu je potreban veliki
remont od nekoh plastinog hirurga kako bi reio svoje zdravstvene probleme. esto se pita kakvo je
ovo stanje, kada vidi razliku izmeu dobra i zla, i bira zlo ili si naprosto saglasan sa njim?

ivot na ovoj zatrovanoj planeti je vrsta smrti. Zaista, ja ivim, Self govori, i to me ubija.

Nadmo novca ohrabruje Selfov prezir koji osea prema uenima i obrazovanima, zbog toga to ne ele
da prihvate da je njihov elitni status dezintegrisan, a njihovi kulturni artefakti asimilovani u
konzumeristiki kapitalizam. On ima drugaije kulturne idole i svoj doprinost daje kroz polu-
pornografske reklame za puenje, pijenje, brzu hranu i magazine za odrasle. Self priznaje da mrzi ceo
sloj drutva obrazovanih i direktno izaziva itaoca: I ti mene mrzi, zar ne. Da, mrzi me. Zato to sam ja
novi soj, soj koji ima novca, ali ga nikad ne moe koristiti ni za ta drugo sem za runou. Kulturni razvoj
postaje sve manje bitan za drutvo. Dok Self slua Lorna kako trabunja o kulturi (o kojoj ne zna nita), i
biva iznerviran zbog Lornovog Rimbo ili Rambo, umesto Rembo (Self takoe ne zna, ali je siguran da nije
Rimbo).

O boe, iscrpljujue je ne znati nita. Tako je zamorno i teko za ivce. Dobije komediju i ne skapira
nijednu alu. Svakog sata postaje sve slabiji. Ponekad, dok sedim sam u svom stanu u Londonu i zurim
kroz prozor, razmiljam kako je mrano, kako je surovo, kako je teko gledati kiu i ne znati zato pada.

Kolko kota ljudski odnos?

Volim da poklanjam novac. Da si sada tu, verovatno bih ti poturio neku gotovinu, dvadeset, trideset,
moda vie. Koliko eli? Koliko ti treba? ta bi ti dao meni, sestro, brate? Da li bi stavio svoju ruku na
moje rame i rekao da sam tvoj tip oveka? Platio bih. Platio bih dobre pare za to.

Skoro svi meuljudski odnosi su odreeni parama i ljudi ne vide poentu prijatelja. Self nema prijatelja
koga moe da nazove zato to ili njemu duguju novac ili on duguje njima. Skoro svi susreti su motivisani
novcem - Selina naputa Selfa, ali se vraa kad ostane bez novca; njegov drugar Alek stalno trai
pozajmice; njegov otac eli refundaciju novca koji je potroio na njegovo odgajanje; go-go igraice u
barovima ele novac kako bi priale s njim; ak i arkadne igre trae novac kako bi mogao da ih igra.
Umesto iskrenog prijateljstva sa Alekom, njihov odnos je takmiarski. Umesto da bude zabrinut, Don
osea gutljaj nevinog, blistavog zadovoljstva zato to je njegov najbolji i najstariji drugar u nevolji.
Mm, tako je lepo kada neki od tvojih vrnjaka padne. Zna taj oseaj? Prostruji kroz tebe, zar ne. Kada
se sva fizika energija ulae u imaginarnu reprezentaciju sebe, osoba postaje narcisoidna, izolujui svoju
svest tako da postane slepa na spoljanje okolnosti. Ljudi su zarobljeni u mreu zavera, manipulacije i
izdaje.

Ako je stanje meuljudskih odnosa ovakvo, onda nema razloga da bude drugaije u svetu ou biznisa.
Filding Gudni je predstavljen kao Selfov lovator, kontakt, i drugar, ali je upravo on taj koji mu zabije
no u lea na kraju. Kada je novac ukljuen, nema pravog prijateljstva i nije mogue postati jedan od
lovatora u kapitalizmu tako to bi pokazali slabost i saoseajnost. Gudni je verovatno najsvesniji
kapitalistike maine u kojoj ivi.

Loa porodina pozadina je plodno tlo za razvoj psihoza

Porodine vrednosti su takoe u opadanju. Selfova majka je preminula, pa je ovaj odrastao samo sa
ocem. Beri Self nikako nije savreni uzor, a u jednom trenutku on svom sinu ispostavlja raun za ono to
je potroio na njegovo odgajanje, pokazujui koliko ljudi mogu zapravo biti opsednuti novcem. Naplatio
mi je sve deparac, sladolede, ianja, sve. Beri Self je kockar, pijanica i vlasnik striptiz kluba, tako da
je lako razumeti Selfa i odakle je on svoje karakteristike nasledio. Debeli Vins (za kog se kasnije ispostavi
da je Donov pravi otac) je jedini ovek koji s vremena na vreme popria sa Donom i pokae pravo,
iskreno interesovanje za njega. Berijeva verenica Vron je striptizeta koja nalazi za skladno da Donu
pokae izdanje magazina za koji se slikala obnaena (i u razliitim pozicijama) I ona i Beri su veoma
ponosni na njen uspeh. Neto kasnije, Vron pria Donu o njenoj elji za uspenom pornografskom
karijerom, a taj razgovor zavrava govorei kako bi mu bila dobra majka. Iako je promena zapravo jedina
konstanta, inei koncept tradicionalnog relativnim, ova porodina pozadina izgleda kao savreno tlo za
razvoj razliitih psihoza. Ovakvi odnosi su mnogo ei nego to mi mislimo i mogu imati jak psiholoki
(traumatski) efekat na decu i mlade ljude u razvoju.

Jedna od najbitnijih i najosnovnijih potreba u ivotu je dom utoite u koje se uvek moemo skloniti.
Ejmis je to oduzeo svojim likovima. Don Self je polu-Englez polu-Amerikanac koji je ceo ivot proveo bez
majinske figure. Deo detinjstva je proveo u Americi kod tetke i tee, a kada je tea finansijski propao,
Dona su poslali nazad u Englesku, gde ostatak tinejderskog perioda proveo u oevom striptiz klubu
(koji mu postaje drugi dom). Selina ivi u stanu sa dvoje cimera, ali kada se useli kod Dona, vidimo da
nema neto mnogo stvari (tri velike crne kese za smee pune odee, ajnih, dva rama za fotografije,
dra za sapun, stolica, ogledalo i lampa). Ona nigde nije pustila svoje korenje, ve je ila tamo gde je
novac. Jedina osoba koja je negde ukorenjena i koja odie mirnoom je Martina Tven, ali nam Don
objanjava kako je to mogue jedino ako se rodi sa novcem. To je jedini nain za oveka da ivi na ovoj
planeti i da ostane slobodan.

Ovde nema ljudskog dodira

Od go-go igraica i prostitutki do Seline Strit, ene u romanu su generalno prikazane pornografski.
Vidi? Ona pria sa tobom. eril pria sa tobom. Hoe da joj plati pie? Selfove povremene
racionalizacije silovanja i fizikog nasilja otkrivaju da rodni identited nije utvren potpuno kroz
finansijsku mo, ve je poduprt pukom eljom za dominacijom. On ne krije da tue svoju devojku. elela
je zajedniki raun u banci, i bila je hladna prema njemu dok ga nije otvorio. Kada je napokon to uradio,
nagradila ga je crnim arapama, ipkanim podvezicama, satenskim tangama, svilenim bolerom, zlatnim
okerom, uz rei Uradi bilo ta, bilo gde. ak i tokom seksualnog odnosa, oni priaju o novcu i to zovu
prljavom priom. Ono to je nekad bilo odvojeno (ili sauvano) od razmene i komodifikacije, kao to su
seks, ljubav i kultura, postale su integrisane u sistem razmene i podvrgnute tim vrednostima.

Jedina ena iz njegovog okruenja koja nije prikazana na taj nain je Martina Tven. Don biva usplahiren
onda kada shvata da ona od njega ne eli nita, i misli da je bolesno to ona hoe samo da mu bude
prijatelj. Ogranien je milju da je sve dil, ali dok je s njom, on doivljava preokret Selfovo novo ja
zamenjuje svoje dank zavisnosti kulturom, a Martina preuzima ulogu kulturolokog savetnika,
predstavljajui mu radove Marksa, Darvina i Frojda. Od svih ena sa kojima dolazi u kontakt, ona je
jedina koja eli porodicu, koja razume njegovu patnju, i koja ini da se on osea snano.

Element samotnog zadovoljavanja je otvoreno istaknut. Brza hrana, seks ouovi, arkade, automati za
kockanje, pornografija, opijanje, pabovi, tue, televizija i masturbacija. Imam neke slutnje o masturbaciji,
ili o njihovoj iscrpljujuoj uestalosti. Potreban mi je ljudski dodir. Ovde nema nieg ljudskog, tako da to
radim sam.

Novac pokree svet

Novac je, mislim, nemogue kontrolisati. ak i mi koji ga imamo, ne moemo ga kontrolisati. Ljudi znaju
da priaju odvratne stvari, a opet retko ujemo lou re o novcu. Novac, e to mora da je neko dobro sranje.
Novac je u knjizi centralni deformitet koji utie na sve aspekte ivota. Sve je mogue kupiti i sve ima svoju
ceduljicu sa cenom. Ipak, nita od toga ne moe ispuniti srce i duu, stoga dolazi do potrebe za stalnim
zadvoljenjem razliitih vrsta zavisnosti. Don Self hoda ulicama Londona i Njujorka, posmatrajui svet oko
sebe sainjen od drugih Donova savremenih zavisnika, usamljenika, skitnica, go-go igraica i prostitutki
u barovima, prljavih taksista, ali i bogataa koji koriste novac kao radar. Selfov monetarni karneval se
zasniva na individualistikoj potronji on je izolovani ekonomista koji zadovoljava svoje fizike
zavisnosti i egoistike elje bez obraanja panje na iru zajednicu. Preterivanje, eksces i groteska su svuda
u romanu.
to se tie samog naslova Novac: Samoubilaka poruka (Money: A suicide note), prva referenca je
novac (note banknote novanica). Novac je samoubilaka poruka, naroito za one koje ne itaju drugo
tivo. Samoubistvo u romanu se, stoga, primarno odnosi na samoubistvo drutva opsednuto novanom
kulturom. Najvei strah ovog sveta je da bude lien novca i to je ujedno i jedini nain da Don Self naui
vanu lekciju. Na kraju, on zavrava kao skitnica, ostaje bez novca, govorei kako novac smrdi. ivimo
u kultu para.
U 14. veku, kada bi pitao ljude ta ele, rekli bi da ele da budu spaeni. Sada ele da budu bogati i poznati.
(Adam Filips, Princip zadovoljstva. Magazin Times, 2002).