Generalne k************* detektora

Iako smo kroz istoriju nuklearne i chastichno fizike videli razvoj mnogo razliitih
vrsta detektora svi se oni baziraju na istom fundamentalnom principu a to je
transfer dela ili kompletne energije radijacije u zapreminu detektora gde se ona
pretvara u neku vrstu signala koji se lake interpretira.

,
Iako svi detektori za cilj imaju jednu istu stvar a to je davanje to precizniji
informacije o zraenju od interesa razliite vrste detektora informacije
prikupljaju na razliit nain. Tako na primer gasni detektori direktna sakupljaju
jonizovane elektrone da bi formirali signala elektrine struje dopustim dok u u
cincilator ima jonizovani elektroni zajedno sa ekscitacija atoma doprinose emisiji
svetlosti koja se dalje preko hemijskih reakcija prikupljam i tako dalje

osetljivost detektora
Osetljivost detektora je u sutini njegova sposobnost da proizvede za odreenu
grupu radijacije i energiju signal koji e se kasnije moi iskoristiti. vrZraali I
a nijedan diet actor ne moe da bude osetljiv na sve tipove radijacije na svim
energijama ve da su detektori dizajnirani tako da budu osetljivi samo na odreene
tipove radijacija u odreenom rangu energijama a ukoliko se istog ranga izae
efikasnost detektora nee biti dovoljno dobro . osetljivost detektora na odreenu
vrstu radijacije zavisi od nekoliko faktora :
1. efikasni presek reakciju jonizacija
2. Masa that Dakota
3. um koji detektor proizvodi
4. zatitni materijal koji okruuje aktivnost zapreminu detektora
efikasni presek i masa detektora odreuju verovatnou dae radijacija koja do
detektora dolazi pretvoriti deo svoje energije u neku vrstu jonizacije unutar
samog detektora .
ako su u pitanju naelektrisane estice one jako jonizuju materiju kroz koju
prolaze tako da je za veinu detektora dovoljno da imaju aktivno zapreminu koja je
niske gustine i zapremine I moemo da budemo sigurni da e se unutar te zapremine
proizvesti neka vrsta jonizacije za detekciju. Sa druge strane ukoliko su u pitanju
neutralna estica one prethodno moraju Da budu podvrgnute interakciji koja e da
proizvede naelektrisane estice A zatim da te ne elektrine estice jonizuju
aktivno zapreminu detektora. Iz ovog razloga Kada su u pitanju neutralne izuzetno
je vano Da se aktivna zapremine detektora napravi tako da budem visoke gustine i
zapremine. ak i ako uspemo da jonizacijom proizvedemo unutar aktivne zapremine
detektorom I dalje je potreban neki odreeni Potrebna neka odreena koliina
energijeDa bi se taj signal mogao iskoristiti. Koliki taj signal minimalno mora
biti odreuje pre svega umKoji proizvodi sam detektori elektronika oko njega.
Odnosno potrebno je da bude vii od tog uma.

Odziv detektora.

Ne samo to detektuju prisustvo ZraenjaVeina detektora Je takoe sposobna da

obezbedi Donekle informacije o energiji same radijacije.Ovo znai da Koliina
jonizacije Koju radijacija proizvede u detektoru Mora biti proporcionalna energije
koja se izgubi u aktivnoj zapremini detektora. Ako je detektor Mnogo Vei Takva
radijacija se u potpunosti apsorbuje I Upravo ta jonizacija koja se izvri Daje
meru energije Radijacija . Generalno gledanoSignal koji naputa detektor Je U
Obliku elektrinog signala .Ako pretpostavimo da se oblik tog signala ne menja U
razmaku izmeu jednog i drugog dogaaja Ovaj Signal je direktno proporcionalan
Amplituda signalaTaka Ovaj odnos izmeu energije zraenja I ukupne visine signala
Na izlazu iz detektora Je poznat kao odziv detektora TakaNaravno bilo bi idealno
Da je ovaj odnos linearan Ali to nije uvek sluaj takaZa veinu detektora Odziv je
Linearan samo u odreenom opsegu Energija Taka Odziv je funkcija Energije i Tipa
esticaTaka dobar primer Za nelinearnost odnosno za linearnost samo u odreenom u
opsegu energija Je Organski ScintilacijaCincilator Taka Kako e kasnije Biti
reeno Odziv Je linearan Samo za elektrone veoma niskih energija Dok je za tee
estice Kao to je proton ide u theron Ovaj odnos nelinearan Taka ovo je zbog
Razliitih mehanizama Interakcije Koji se deavaju U medijumu A za koji su
odgovorne razliit razliite estice Taka

Energetska rezolucija i fano factor

Za detektore koji su dizajnirani da mere energiju Incidentne radijacije Najvaniji

Faktor je energetska rezolucija taka Energetska rezolucija predstavlja U kojoj
meri je detektor sposoban da razlikuje Dve estice Veoma bliskih energija taka
Energetska rezolucija Moe biti merena Tako to se poalje Mona energetski Zrak
Radijacije U detektoru Nakon toga se posmatra rezultujui spektar Taka Naravno
Idealno bi bilo Da se Na ekranu pojavi Pik Delta funkcija Taka Naravno U realnosti
Ovo nikad nije sluaj Nego se dobija pic Sa Konanom irinom Obino gausov skog
oblikaOva irina postoji Zbog fluktuacija U broju jonizacija i ekscitacija koje se
deavaju taka Energetska rezolucija Se uglavnom izraava U S W H&mPogledaj stranu
117 Taka Ovo je akronim izda Full Wit At half maximumOdnosno irina polovine pika
Ili polu irina Taka Energije koje su blie Nego ovaj intervalu Se uglavnom
smatraju Nereivim ta god to znailo taka Unreasonable Ovo se vidi na slici 5.1
Taka

Ako mi ovoOvo energiju Obeleimo sa delte Onda je energetska rezolucija detektora

U stvari jednaka
Ova jednaina se obino izraava u procentima Taka Natrijum jonski detektor Za
gama zrake ima od prilike Energetsku rezoluciju od 8 ili 9 posto za gama zrake Od
energije oko 1 mega elektron volt Dok na primer germanijumske detektor Ima
rezoluciju od 0.1 Postom Taka
b
Funkcija odziva Ne
Za merenje energetskog spektra Veoma vano injenica koja se mora razmatrati Je
funkcija odziva detektora Na tip zraenja Koje je potrebno detektovati Taka Ovo je
spektar Visina signala Koji stiu iz detektora Dok se on bombarduje Mona
energetskim zracima Poznate energije radijacije taka Do sada smo pretpostavljali
Da je ovaj spektar odziva Go savski Taka Gausov ski Taka Ako ignoriemo Konano
duinu na trenutak Ovo Odgovara dirakova delta funkcijaOdnosno Za fiksnu energiju
Izlazni signal ima i fiksnu amplitudu Taka Dalje Ako je odziv linearanSpektar
visina signala Koja je detektori izmerio Direktno odgovara Spektralni linijama
Radijacija Taka Ovo je idealan sluaj taka NaalostOdziv nije uvek takav Pogotovo
U sluaju Radijacije koja dolazi od neutralnih estica Taka TFunkcija odziva
detektora Za neku odreenu energiju Je odreena razliitim interakcijama Koje mogu
Da se dese u detektoru A takoe I dizajnom I geometrijom samog detektora taka Kao
primer Moemo razmotriti monaj energetske ne elektrise na estice Recimo elektrone
Koji interaguju Sa detektorom Koji je dovoljno debeo da zaustavi sve estice taka
Pretpostavljajui elektroni gube svu svoju energiju u sudarima Sa Atomima Aktivne
zapremine detektora Jasno je Da bi spektar Visine signala u ovom sluaju trebao da
ima ga u sudsku raspodelu Taka U realnosti Neki od elektrona e da se Rase you
Rastaju Rase youNa detektoru Pre nego to U potpunosti Otpusti svoju energiju Taka
ovo e da rezultuje Repom niskih energija U Naoj krivoj Taka Takoe moe da se
desi da neki elektroni Emituju Zako na fotone Koji mogu da napuste detektor taka
Kao rezultat ovogaOpet se mogu javiti Nie energije u detektoru TakaZbog svega
ovoga u realnom sluaju Imamo Gausov skup krivu Sa repom niskih energija Koji je
odreen Koliinom elektrona Koji su seRasejaniDakle nama je cilj Da Dobijamo
funkciju odziva detektora to blie kao sav skoj Taka Ako imamo sree Da nam je
trag odnosno rep niskih elektrona elektrona niske energije Mali To moe da znai
Dovoljno aproksimaciju ugao savske funkcije Taka Ako to nije sluaj Funkcije
odziva moemo Pokuati Da unapredimo odnosno popravimo Tako to emo promeniti
dizajn ili geometriju samog detektora Takoe Taka Takoe Moemo odabrati Materijal
za Aktivno zapreminu detektora Koji ima Nii redni broj Kako bi smo Sveli rasejanje
unazad I zapone znaenje na minimum takaAko elimo da vidimoKako se funkcija
odziva moe promeniti Kada se promeniti povraanjaPosmatrajmo Isti detektor Samo
ovaj put Do njega dolaze ga nazdravim Taka Kao to smo ranije rekli gama zraci
moraju prvo da se Transformiu u Elektrine estice da bi se mogli detektovati
Taka Glavni mehanizam za ovo je fotoefekat Komptonov efekat i produkcije parova
Taka U foto efekti gama zraci Predaju energiju fotoelektrona koji se u detektoru
zaustavlja taka Poto je energija svih fotoelektrona ista Na izlazu detektora
dobijamo Otar pic U energetskom spektru Koji se Poklapa sa Gaus ovim Odzivom koji
pria i koja ma taka Meutim Neki gama zraci e da Doive komptonov rasejanjeTaka
Poto komptonov i elektroni Daju kontinualno distribuciju energije Ovo se takoe
pojavljuje u funkciji odziva Koji nam naruava Odgovor Uvid u delta funkcijeTaka

Proizvodnja parova takoe nam naruava Nau delta funkcijuPa ako Uzmemo u obzir
sve tri vrste interakcije Na kraju dobijamo ovakav spektar

Kao to vidimoOvaj spektar jo manje odgovara onom idealnom koji bi eleli da

dobijemo TakaPota Intenzitet svake od ovih interakcija u spektru Se odreuje na
osnovu Efikasnog preseka za svaki od ova tri mehanizma interakcije Funkcija odziva
e biti razliita Za razliite Energije I za razliite materijale koji se koriste
za detekciju takaNew line

VremeOdziva detektora

Veoma vana karakteristika svakog detektora Je Vreme odziva detektora taka Ovo je
vreme koje je potrebno detektoru da formira signal Nakon to Detektuje radijaciju
Taka Ovo je izuzetno vano Zbog vremenskih karakteristika detektora taka Za dobra
vremenske karakteristike veoma je vano da stigne u bude brzo formirana uOtar puls
TakaKarakteristika pulsa bi bilo dobro da ima veoma otar pic I da bude to je
mogue blii vertikalnoj liniji TakaTakoe izuzetno Je vana duina trajanja
signala taka Tokom ovog vremena zarez drugi dogaaj i ne moe biti prihvaen
odnosno izmeren Zato to Je detektor Neosetljiv Ili zato to e drugi signal da se
nagomila na prvi Taka Ovo Se zove mrtvo vreme detektora I ograniava Vreme Rada
detektora Taka

Efikasnost detektora

Kada se pria o detekciji zraenja obino se govori o dva tipa efikasnosti A to su

apsolutno IUnutranja ili prirodna efikasnost taka Totalna ili apsolutna
efikasnost detektora je definisana KaoSkup svih dogaaja Koji su emitovani od
strane izvora A koji su zaista Registrovaniani U naem detektorom
Ovo je funkcija geometrije detektora i verovatnoa interakcije u samom detektoru
taka kao primer moemo zamisliti cilindrinih detektor Sa takastim izvorom na
distanci D Od detektora Kao to je prikazano na slici ispod ,Ako izvor emituje
zraenje izotropno Onda Je verovatnoa da se estica emituje Pod uglom teta Jednak
Verovatnoa da estica Koja pogodi detektor Zapravo interaguje sa njimJe da ta kao
Pogledaj formulu 2.7 u ovoj knjizi Ispisi ovde takaAko iskombinujemo ove dve
formule dobiemo sledee
ovde je x duina traga u detektoru palamida je srednji slobodan put taka totalna
efikasnost ondaSe Moe dobiti Integracijom ove jednaine U celoj zapremini
detektora taka meutim u veini sluajeva Iks Ne varira mnogo U detektoru Ili je
veliina lambda suvie mala Pa se ovaj eksponent moe smatrati nulom taka
Apsolutna efikasnost se onda moe podeliti na dva dela Taka Prvi je Unutranja
efikasnost A drugi je Geometrijska efikasnost Taka Proizvod ove dve efikasnosti Je
totalno efikasnost Kao to moemo videti na formuli ispod Taka
4Unutranje efikasnost je onaj deo dogaaja koji zaista pogode detektor I koji su
registrovani odnosno6

Verovatnoa Ova verovatnoa zavisi Na interakciji preseka Sluajne radijacije

Incidentne radijacije Na zapremini detektora taka Zbog toga je unutranja
efikasnost funkcije tipa radijacije energije radijacije I materijala od kog je
detektor napravljen taka za naelektrisanje estice zarez unutranja efikasnost Je
Za sve detektore Uglavnom dobro zarez s obzirom da je redak sluaj Da melek
tristana estica Ne napravi neku vrstu jonizacije taka Meutim zarez za tee
estice Efekti treninga Kven in GaMogu da se jave u odreenim materijalimaTaka
Problem efikasnosti Je uglavnom najvaniji za neutralne estice s obzirom da on
prvo moraju da interaguju da bi stvorile naelektrisane estice taka Ove reakcije
Nisu toliko este zarez Tako da ne moemo uvek raunati Da emo Zarobiti dobar deo
incidentne neutralne radijacije taka Dimenzije detektora postaju Sve vie vano S
obzirom Da Da je potrebno DaBude prisutna Dovoljna masa Da bi Se Ostvarila povoljna
verovatnoa za interakciju taka