Generalne k************* detektora

Iako smo kroz istoriju nuklearne i chastichno fizike videli razvoj mnogo razliitih vrsta detektora svi se
oni baziraju na istom fundamentalnom principu a to je transfer dela ili kompletne energije radijacije u
zapreminu detektora gde se ona pretvara u neku vrstu signala koji se lake interpretira.

Iako svi detektori za cilj imaju jednu istu stvar a to je davanje to precizniji informacije o zraenju od
interesa razliite vrste detektora informacije prikupljaju na razliit nain. Tako na primer gasni
detektori direktna sakupljaju jonizovane elektrone da bi formirali signala elektrine struje dopustim
dok u u cincilator ima jonizovani elektroni zajedno sa ekscitacija atoma doprinose emisiji svetlosti koja
se dalje preko hemijskih reakcija prikupljam i tako dalje

osetljivost detektora

Osetljivost detektora je u sutini njegova sposobnost da proizvede za odreenu grupu radijacije i

energiju signal koji e se kasnije moi iskoristiti. vrZraali I a nijedan diet actor ne moe da bude
osetljiv na sve tipove radijacije na svim energijama ve da su detektori dizajnirani tako da budu
osetljivi samo na odreene tipove radijacija u odreenom rangu energijama a ukoliko se istog ranga
izae efikasnost detektora nee biti dovoljno dobro . osetljivost detektora na odreenu vrstu
radijacije zavisi od nekoliko faktora :

1. efikasni presek reakciju jonizacija

2. Masa that Dakota

3. um koji detektor proizvodi

4. zatitni materijal koji okruuje aktivnost zapreminu detektora

efikasni presek i masa detektora odreuju verovatnou dae radijacija koja do detektora dolazi
pretvoriti deo svoje energije u neku vrstu jonizacije unutar samog detektora .

ako su u pitanju naelektrisane estice one jako jonizuju materiju kroz koju prolaze tako da je za
veinu detektora dovoljno da imaju aktivno zapreminu koja je niske gustine i zapremine I moemo da
budemo sigurni da e se unutar te zapremine proizvesti neka vrsta jonizacije za detekciju. Sa druge
strane ukoliko su u pitanju neutralna estica one prethodno moraju Da budu podvrgnute interakciji
koja e da proizvede naelektrisane estice A zatim da te ne elektrine estice jonizuju aktivno
zapreminu detektora. Iz ovog razloga Kada su u pitanju neutralne izuzetno je vano Da se aktivna
zapremine detektora napravi tako da budem visoke gustine i zapremine. ak i ako uspemo da
jonizacijom proizvedemo unutar aktivne zapremine detektorom I dalje je potreban neki odreeni
Potrebna neka odreena koliina energijeDa bi se taj signal mogao iskoristiti. Koliki taj signal
minimalno mora biti odreuje pre svega umKoji proizvodi sam detektori elektronika oko njega.
Odnosno potrebno je da bude vii od tog uma.

Odziv detektora.

Ne samo to detektuju prisustvo ZraenjaVeina detektora Je takoe sposobna da obezbedi Donekle

informacije o energiji same radijacije.Ovo znai da Koliina jonizacije Koju radijacija proizvede u
detektoru Mora biti proporcionalna energije koja se izgubi u aktivnoj zapremini detektora. Ako je
detektor Mnogo Vei Takva radijacija se u potpunosti apsorbuje I Upravo ta jonizacija koja se izvri
Daje meru energije Radijacija . Generalno gledanoSignal koji naputa detektor Je U Obliku elektrinog
signala .Ako pretpostavimo da se oblik tog signala ne menja U razmaku izmeu jednog i drugog
dogaaja Ovaj Signal je direktno proporcionalan Amplituda signalaTaka Ovaj odnos izmeu energije
zraenja I ukupne visine signala Na izlazu iz detektora Je poznat kao odziv detektora TakaNaravno
bilo bi idealno Da je ovaj odnos linearan Ali to nije uvek sluaj takaZa veinu detektora Odziv je
Linearan samo u odreenom opsegu Energija Taka Odziv je funkcija Energije i Tipa esticaTaka
dobar primer Za nelinearnost odnosno za linearnost samo u odreenom u opsegu energija Je
Organski ScintilacijaCincilator Taka Kako e kasnije Biti reeno Odziv Je linearan Samo za elektrone
veoma niskih energija Dok je za tee estice Kao to je proton ide u theron Ovaj odnos nelinearan
Taka ovo je zbog Razliitih mehanizama Interakcije Koji se deavaju U medijumu A za koji su
odgovorne razliit razliite estice Taka

Energetska rezolucija i fano factor

Za detektore koji su dizajnirani da mere energiju Incidentne radijacije Najvaniji Faktor je energetska
rezolucija taka Energetska rezolucija predstavlja U kojoj meri je detektor sposoban da razlikuje Dve
estice Veoma bliskih energija taka Energetska rezolucija Moe biti merena Tako to se poalje Mona
energetski Zrak Radijacije U detektoru Nakon toga se posmatra rezultujui spektar Taka Naravno
Idealno bi bilo Da se Na ekranu pojavi Pik Delta funkcija Taka Naravno U realnosti Ovo nikad nije
sluaj Nego se dobija pic Sa Konanom irinom Obino gausov skog oblikaOva irina postoji Zbog
fluktuacija U broju jonizacija i ekscitacija koje se deavaju taka Energetska rezolucija Se uglavnom
izraava U S W H&mPogledaj stranu 117 Taka Ovo je akronim izda Full Wit At half maximumOdnosno
irina polovine pika Ili polu irina Taka Energije koje su blie Nego ovaj intervalu Se uglavnom
smatraju Nereivim ta god to znailo taka Unreasonable Ovo se vidi na slici 5.1 Taka
Ako mi ovoOvo energiju Obeleimo sa delte Onda je energetska rezolucija detektora U stvari jednaka

Ova jednaina se obino izraava u procentima Taka Natrijum jonski detektor Za gama zrake ima od
prilike Energetsku rezoluciju od 8 ili 9 posto za gama zrake Od energije oko 1 mega elektron volt Dok
na primer germanijumske detektor Ima rezoluciju od 0.1 Postom Taka

Funkcija odziva Ne
Za merenje energetskog spektra Veoma vano injenica koja se mora razmatrati Je funkcija odziva
detektora Na tip zraenja Koje je potrebno detektovati Taka Ovo je spektar Visina signala Koji stiu iz
detektora Dok se on bombarduje Mona energetskim zracima Poznate energije radijacije taka Do
sada smo pretpostavljali Da je ovaj spektar odziva Go savski Taka Gausov ski Taka Ako ignoriemo
Konano duinu na trenutak Ovo Odgovara dirakova delta funkcijaOdnosno Za fiksnu energiju Izlazni
signal ima i fiksnu amplitudu Taka Dalje Ako je odziv linearanSpektar visina signala Koja je detektori
izmerio Direktno odgovara Spektralni linijama Radijacija Taka Ovo je idealan sluaj taka
NaalostOdziv nije uvek takav Pogotovo U sluaju Radijacije koja dolazi od neutralnih estica Taka
TFunkcija odziva detektora Za neku odreenu energiju Je odreena razliitim interakcijama Koje
mogu Da se dese u detektoru A takoe I dizajnom I geometrijom samog detektora taka Kao primer
Moemo razmotriti monaj energetske ne elektrise na estice Recimo elektrone Koji interaguju Sa
detektorom Koji je dovoljno debeo da zaustavi sve estice taka Pretpostavljajui elektroni gube svu
svoju energiju u sudarima Sa Atomima Aktivne zapremine detektora Jasno je Da bi spektar Visine
signala u ovom sluaju trebao da ima ga u sudsku raspodelu Taka U realnosti Neki od elektrona e da
se Rase you Rastaju Rase youNa detektoru Pre nego to U potpunosti Otpusti svoju energiju Taka ovo
e da rezultuje Repom niskih energija U Naoj krivoj Taka Takoe moe da se desi da neki elektroni
Emituju Zako na fotone Koji mogu da napuste detektor taka Kao rezultat ovogaOpet se mogu javiti
Nie energije u detektoru TakaZbog svega ovoga u realnom sluaju Imamo Gausov skup krivu Sa
repom niskih energija Koji je odreen Koliinom elektrona Koji su seRasejaniDakle nama je cilj Da
Dobijamo funkciju odziva detektora to blie kao sav skoj Taka Ako imamo sree Da nam je trag
odnosno rep niskih elektrona elektrona niske energije Mali To moe da znai Dovoljno aproksimaciju
ugao savske funkcije Taka Ako to nije sluaj Funkcije odziva moemo Pokuati Da unapredimo
odnosno popravimo Tako to emo promeniti dizajn ili geometriju samog detektora Takoe Taka
Takoe Moemo odabrati Materijal za Aktivno zapreminu detektora Koji ima Nii redni broj Kako bi
smo Sveli rasejanje unazad I zapone znaenje na minimum takaAko elimo da vidimoKako se
funkcija odziva moe promeniti Kada se promeniti povraanjaPosmatrajmo Isti detektor Samo ovaj
put Do njega dolaze ga nazdravim Taka Kao to smo ranije rekli gama zraci moraju prvo da se
Transformiu u Elektrine estice da bi se mogli detektovati Taka Glavni mehanizam za ovo je
fotoefekat Komptonov efekat i produkcije parova Taka U foto efekti gama zraci Predaju energiju
fotoelektrona koji se u detektoru zaustavlja taka Poto je energija svih fotoelektrona ista Na izlazu
detektora dobijamo Otar pic U energetskom spektru Koji se Poklapa sa Gaus ovim Odzivom koji pria
i koja ma taka Meutim Neki gama zraci e da Doive komptonov rasejanjeTaka Poto komptonov i
elektroni Daju kontinualno distribuciju energije Ovo se takoe pojavljuje u funkciji odziva Koji nam
naruava Odgovor Uvid u delta funkcijeTaka
Proizvod
nja parova takoe nam naruava Nau delta funkcijuPa ako Uzmemo u obzir sve tri vrste interakcije
Na kraju dobijamo ovakav spektar
Kao to vidimoOvaj spektar jo manje odgovara onom idealnom koji bi eleli da dobijemo TakaPota
Intenzitet svake od ovih interakcija u spektru Se odreuje na osnovu Efikasnog preseka za svaki od ova
tri mehanizma interakcije Funkcija odziva e biti razliita Za razliite Energije I za razliite materijale
koji se koriste za detekciju takaNew line

VremeOdziva detektora

Veoma vana karakteristika svakog detektora Je Vreme odziva detektora taka Ovo je vreme koje je
potrebno detektoru da formira signal Nakon to Detektuje radijaciju Taka Ovo je izuzetno vano Zbog
vremenskih karakteristika detektora taka Za dobra vremenske karakteristike veoma je vano da
stigne u bude brzo formirana uOtar puls TakaKarakteristika pulsa bi bilo dobro da ima veoma otar
pic I da bude to je mogue blii vertikalnoj liniji TakaTakoe izuzetno Je vana duina trajanja signala
taka Tokom ovog vremena zarez drugi dogaaj i ne moe biti prihvaen odnosno izmeren Zato to Je
detektor Neosetljiv Ili zato to e drugi signal da se nagomila na prvi Taka Ovo Se zove mrtvo vreme
detektora I ograniava Vreme Rada detektora Taka

Efikasnost detektora

Kada se pria o detekciji zraenja obino se govori o dva tipa efikasnosti A to su apsolutno IUnutranja
ili prirodna efikasnost taka Totalna ili apsolutna efikasnost detektora je definisana KaoSkup svih
dogaaja Koji su emitovani od strane izvora A koji su zaista Registrovaniani U naem detektorom
Ovo je funkcija geometrije detektora i verovatnoa interakcije u samom detektoru taka kao primer
moemo zamisliti cilindrinih detektor Sa takastim izvorom na distanci D Od detektora Kao to je
prikazano na slici ispod
,Ako
Verovatnoa da estica Koja pogodi detektor Zapravo interaguje sa njimJe da ta kao Pogledaj formulu
2.7 u ovoj knjizi Ispisi ovde takaAko iskombinujemo ove dve formule dobiemo sledee

ovde je x duina traga u detektoru palamida je srednji slobodan put taka totalna efikasnost ondaSe
Moe dobiti Integracijom ove jednaine U celoj zapremini detektora taka meutim u veini sluajeva
Iks Ne varira mnogo U detektoru Ili je veliina lambda suvie mala Pa se ovaj eksponent moe smatrati
nulom taka Apsolutna efikasnost se onda moe podeliti na dva dela Taka Prvi je Unutranja
efikasnost A drugi je Geometrijska efikasnost Taka Proizvod ove dve efikasnosti Je totalno efikasnost
Kao to moemo videti na formuli ispod Taka
4Unutranje efikasnost je onaj deo dogaaja koji zaista pogode detektor I koji su registrovani
odnosno6

Verovatnoa Ova verovatnoa zavisi Na interakciji preseka Sluajne radijacije Incidentne radijacije Na
zapremini detektora taka Zbog toga je unutranja efikasnost funkcije tipa radijacije energije radijacije
I materijala od kog je detektor napravljen taka za naelektrisanje estice zarez unutranja efikasnost
Je Za sve detektore Uglavnom dobro zarez s obzirom da je redak sluaj Da melek tristana estica Ne
napravi neku vrstu jonizacije taka Meutim zarez za tee estice Efekti treninga Kven in GaMogu da
se jave u odreenim materijalimaTaka Problem efikasnosti Je uglavnom najvaniji za neutralne
estice s obzirom da on prvo moraju da interaguju da bi stvorile naelektrisane estice taka Ove
reakcije Nisu toliko este zarez Tako da ne moemo uvek raunati Da emo Zarobiti dobar deo
incidentne neutralne radijacije taka Dimenzije detektora postaju Sve vie vano S obzirom Da Da je
potrebno DaBude prisutna Dovoljna masa Da bi Se Ostvarila povoljna verovatnoa za interakciju taka