BUDIZAM

Budizam se nalazi na etvrtom mestu najveih svetskih religija, sa vie od 300

miliona vernika. Ubrzo po nastajanju, budizam se iz Indije, svoje kolevke, proirio i u
druge delove Azije Kinu, Japan, Koreju, Tibet, ri Lanku, Indokinu, Tajland...
BUDA (na sanskritu i pali dijalektu "Prosveeni") se smatra osnivaem
budizma. U irem znaenju, "buda" oznaava pojam koji predstavlja bie koje ovaplouje
ideal duhovnog usavravanja iji je konaan cilj osloboenje od svih vidova ontoloke i
moralne uslovljenosti. U tom irem kontekstu Buda ne pripada istorijskom vremenu, ve
kosmikim dobima, eonima, pa ih stoga moe biti bezbroj. Ovaj iri aspekt posebno je
razvijen u okviru mahijanistike tradicije. U uem smislu, moe se rei da je Buda ideal
prosvetljenog spasitelja, koji se svojevoljno odrie nirvane, kako bi svoje blinje poveo
ispravnim putem darme, to vodi prestanku patnje i ponovnih raanja i smrti. Po smrti
uitelja, darma ga nadivljava jo tano pola milenijuma, kada poinje da se gasi. Kako
bi se baklja "plemenite istine" neprekidno odravala potrebno je da se rodi novi Buda.
Buda kao istorijska linost (Buda akjamuni) ima po predanju kraljevsko poreklo.
Bio je sin katrije iz plemena akja, a roen je u Kapilavastu, blizu nepalske granice. U
svom potonjem liku princa zvao se Sidarta Gautama (sanskr. Siddharta "onaj ija su
dela izvrena"; Gautama ime porodinog klana kojem je pripadao). Buda je verovatno
iveo od 563.-483 god pre n.e.
Budin ivot se opisuje podrobno u narodnim pripovestima (atakama), gde se
govori o njegovim ranijim ivotima, ali i u poetskim biografijama, koje se bave pre svega
njegovom linou. Najverniji ivotopis Bude jeste poetsko delo "Budina dela" iji je
autor Avagoa (1. vek nove ere). U ovom spisu se navodi da je na Budinu odluku da
napusti kraljevski dvor presudno uticao njegov susret sa starim, bolesnim i mrtvim
ovekom. Kasnije, poto je dostigao najviu spoznaju, Buda akjamuni prenosi ljudima
uenje o darmi. Na samom kraju legende o Budi nalazi se i mit o njegovom konanom,
velikom utihnuu (mahaparinirvana). Jo jedan znaajan spis u budizmu je Dhammapada
("Put ispravnosti") zbirka stihova, aforizama koji na jezgrovit nain izlau budistiko
uenje.

1
 Osnovu Budinog uenja ini doktrina o "etiri plemenite istine": 1) ivot povlai
patnju, bol; 2) uzrok bola i poreklo patnje je neprekidna udnja; 3) patnja se moe ukinuti
kada se iskoreni udnja; 4) da bi se to postiglo, mora se slediti osmorolani put koji vodi
do prestanka bola. Krajnji cilj budistikog napora je dostizanje nirvane; onog stanja u
kojem je udnja potpuno iskorenjena. Osmorolani put koji vodi takvom stanju je sledei:
1) ispravna gledita; 2) ispravne namere; 3) ispravan govor; 4) ispravna delatnost; 5)
ispravan nain ivota; 6) ispravan napor; 7) ispravna panja; 8) ispravna meditacija.
Jedan od vanih uvida koji se na ovom putu postie jeste "doktrina o anatti" ili
shvatanje o nestalnosti sopstva. Zbog toga je sam Buda poruivao da nita nije stalno i da
je sve prolazno, promenljivo, te da ne postoji sopstvo ili dua koja odrava stabilnost,
postojanost. ak i kad se preporaa, ona nije ista i nepromenjena, ve predstavlja
posledicu prolih delatnosti, izvrenih u prethodnom ivotu. Put ka takvom uvidu je
meditacija.
Celokupno Budino uenje usmereno je na spasenje. U zakonu "uslovne
proizvodnje" Buda svaki kosmiki proces izvodi iz neznanja (avidya) i sveukupno
spasenje iz prestanka neznanja. Lek za starost i smrt, dakle, jeste prestanak neznanja
prihvatanjem Bude, njegovog zakona i njegove zajednice.
Nakon Budine smrti meu budistima se poinju javljati razliiti pogledi na darmu.
Nakon drugog sabora, odranog u Vajaliju, dolazi do raskola u okviru ove religije.
Raskol je bio izazvan kontroverzama oko tumaenja Budinog uenja npr. da li je arhat
savren ili je i dalje pogreiv; takoe, razliito je tumaen i koncept "osobe" (pudgala) i
njenog odnosa prema pet stanja koja ine ljudsko bie. Ti sukobi doveli su do konanog
uobliavanja dve glavne tradicije. Prva, konzervativna, nastojala je da se to vie
pridrava originalnih doktrina i obreda, i nazivala se kola starijih (Theravada). Druga
grupa se odluila za slobodniju interpretaciju Budinog uenja. Sledbenici ove druge dali
su sebi ime Mahajana ("veliko vozilo"). U tom imenu oni prave aluziju na Budu, koji je
na svoje uenje gledao kao na splav (vozilo) koji prevozi hodoasnike sa jedne na drugu
obalu. Mahajana svojim imenom istie ideju da eli ceo svet da vodi ka spasenju.
Mahajanci su theravadsku kolu nazvali hinajana ("manje vozilo"). elja pristalica
hinajane bila je da dostignu arhat bie koje nikad nee napustiti stanje nirvane, i nikada
se nee vratiti u ciklus reinkarnacija, dok je elja pristalica mahajane bila da postanu

2
Bodhisattva bie koje je, uprkos tome to je dosegnulo do Probuenog, spremno da
sopstvenu dobrobit rtvuje za dobrobit drugih bia, i tako ostane u svetu umesto da se
povue.
Oko sedmog veka mahajana budizam biva potisnut od strane tantrikog budizma,
nastalog pod uticajem hinduizma. Najpoznatija kola tantrikog budizma je Vajrayana
("Dijamantsko vozilo"). Svaki tantriki tekst je subjekat dve egzegeze u jednom,
referenca je tajni ritual koji esto vodi ka seksualnom sjedinjenju u cilju dosezanja
Probuenog, a u drugom, referenca je isto metafizika.
U poetku, budizam je prihvatan kao taoistika sekta, pa su za prevod mnogih
koncepta budizma korieni taoistiki ekvivalenti. Iz Kine budizam se iri u Koreju ve u
14. veku nove ere. Iz Koreje dalje ide u Japan. Zen, koji je u Kini proizveo nekoliko
kola, u Japan je doao u dve varijante. Prva je rinzai zen, koji je uveo svetenik Eisan,
koji je gro pristalica imao meu samurajima, i koji je favorizovao ok tretmane uz
trenutni efekat (kao to je koan vidi ispod), kao i paradoksalno izraavanje esto
praeno neuobiajenim gestovima. Druga varijanta je soto zen, koji je uveo svetenik
Dogen. Ovaj zen je vie meditativan i popularan, i poznaje samo jedno jedino pravilo
sedeu meditaciju (zazen). Inae, zen uopte smatra da ovek moe dosei Probuenje
kroz sopstvene napore. Zen je zapravo japanska forma kineskog an budizma.
U Japanu su takoe postojale, osim zena, jo 3 kole budizma: tendai budizam,
koji propoveda da sva bia poseduju Budinu prirodu; zatim ingon budizam, kao
varijanta aseksualnog tantrizma (tzv. "desnoruki tantrizam") i amidizam.
Koani (gongani) predstavljaju najpoznatiju formu an izraza. Re je o
svojevrsnim filosofskim zagonetkama, "problemima", koji se dotiu najznaajnijih
pitanja oveka i sveta, koji pokazuju neodvojivost upotrebe jezika i sopstva,
naglaavajui da je sutina jezika u dijalogu, i da se svaki odnos prema svetu moe
opisati kao "dijaloki". Pored toga to su znaajni za razumevanje ana, gongani su bitni i
sa filolokog aspekta, kao materijal za izuavanje starokineskog jezika. Ono to
prevashodno zanima an, to je sutastvo bia; ulazak u podruje "konkretne stvarnosti",
odnosno "nad-umne" ili "ne-umne" realnosti.