DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA

Rodna komponenta u projektu

Profesionalna orijentacija u Srbiji
 SADRAJ

1. UVOD...................................................................................................................................................................................................................................................................... 3

2. PROJEKAT PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI..................................................................................................................................4

3. OBRAZOVNE KARAKTERISTIKE ENA I MUKARACA U SRBIJI ...............................................................................................................5

4. UKLJUIVANJE RODNOG ASPEKTA U PROJEKAT PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI.............................8

5. KOJA ZANIMANJA BIRAJU DEVOJICE I DEACI? ISTRAIVANJE NA PROJEKTU.......................................................10

6. RODNO SENZITIVNA PROFESIONALNA ORIJENTACIJA ZA MLADE ...................................................................................................12

6.1. PRIRUNIK I PORTFOLIO ............................................................................................................................................................................................. 12

6.1.1. RADIONICE KOJE SE BAVE RODNOM RAVNOPRAVNOU ..................................................................................12

6.1.2. RODNI ASPEKT U OSTALIM RADIONICAMA U PRIRUNIKU.................................................................................13

6.2. REALNI SUSRETI SA SVETOM RADA.................................................................................................................................................................. 14

6.3. DAN DEVOJICA I DAN DEAKA........................................................................................................................................................................... 15

6.4. RODNO OSETLJIV JEZIK................................................................................................................................................................................................. 17

6.5. PODIZANJE KOMPETENCIJA TIMA ..................................................................................................................................................................... 18

7. RENIK POJMOVA................................................................................................................................................................................................................................. 19

8. PRILOZI............................................................................................................................................................................................................................................................ 20

9. LITERATURA................................................................................................................................................................................................................................................ 24
DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 3

1. UVOD

Ova broura prireena je kako bi se na jednom mestu objedinila postignua i iskustva uvoenja rodne komponente u
projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji i dale smernice za budue realizatore i realizatorke ovog programa. U njoj
smo delimino predstavili i rezultate istraivanja o stavovima mladih osnovnokolskog i srednjokolskog uzrasta u vezi sa
izborom budueg karijernog puta, a sa posebnim zadovoljstvom istiemo i primere dobre prakse u primeni u sprovoenju
rodno osetljive profesionalne orijentacije koje su nastavnici i nastavnice u kolama i koordinatori i koordinatorke kancelarija
za mlade realizovali u radu sa mladima. elja nam je da time ukaemo na dosadanje uspehe, ali i da inspiriemo sadanje
i budue realizatore i realizatorke programa i podstaknemo ih da idu i korak dalje u sagledavanju i sprovoenju rodno
osetljive profesionalne orijentacije.

Smatrajui da je pitanje jednakih prava i mogunosti za ene i mukarce neizostavni deo razvoja i napretka drutva, Nemaka
organizacija za meunarodnu saradnju (GIZ) pitanju rodne ravnopravnosti i politici jednakih mogunosti za osobe svih
rodnih identiteta posveuje posebnu panju. Poevi od 1992. u svim GIZ-ovim projektima primenjuje se strategija u
kojoj se navodi i sledee: Rodna ravnopravnost je klju odrivog razvoja i krucijalna za osiguravanje kvaliteta naeg rada.
Efektivnost naeg delovanja postiemo uvaavajui razliitih ivotne pozicije ena i mukaraca i smatrajui da je rodna
ravnopravnost jedna od kljunih vrednosti na kojoj se bazira na rad.1

Rodna ravnopravnost ukljuuje se u GIZ-ove projekte u Srbiji2 kao sastavni deo planiranja i sprovoenja projekata u kojima
se primenjuje koncept gender mainstreaming-a. To je koncept uvoenja rodne ravnopravnosti u sve procese koji se tiu
donoenja odluka i kreiranja politika, kao i sprovoena konkretnih aktivnosti. Posebno je vano da se ide i korak dalje u
odnosu na formalnu implementaciju zakona i strategija o rodnoj ravnopravnosti i da se u praksi primenjuje ovaj koncept.

1 Gender Strategy Gender pays off. Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. 2012.
2 Gender network Booklet, Srbija. 2012.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 4

Slika 1. Dana devojica u Kikindi: devojice u poseti vatrogasnoj stanici (april 2014.)

2. PROJEKAT PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI

Projekat Profesionalna orijentacija u Srbiji sprovodi Nemaka organizacija za meunarodnu saradnju (GIZ), po nalogu
Nemake vlade i njenog Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju, a u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Implementacioni partner je Centar
Inventiva - nacionalni centar za profesionalnu orijentaciju i udruenje strunjaka i strunjakinja za razvoj savremenog
koncepta profesionalne orijentacije. Projektom je predvieno da programom profesionalne orijentacije budu obuhvaene
sve osnovne kole i kancelarije za mlade u Srbiji u periodu od 2011. do 2015. godine.

Cilj projekta je uspostavljanje funkcionalnog i odrivog sistema i programa profesionalne orijentacije za mlade na prelasku
iz osnovne u srednju kolu, kao i na prelasku iz srednje kole na visoko obrazovanje i/ili u svet rada. Projekat osnauje mlade
ljude da budu aktivni graani i graanke koji uestvuju u stvaranju bolje budunosti za sebe, ali i za iru zajednicu. On
se zasniva se na vrednostima i principima politike jednakih mogunosti za sve ljude bez obzira na njihovu rodnu, versku,
nacionalnu i rasnu pripadnost. Ciljna grupa projekta su uenici i uenice zavrnih razreda osnovne kole, srednjokolci i
srednjokolke i mladi van kolskog sistema.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 5

Projekat se zasniva na dve komponente kolskoj i vankolskoj. U osnovnim kolama, kolski timovi za profesionalnu
orijentaciju realizuju program kroz radionice i razliite aktivnosti iz oblasti profesionalne orijentacije. U kancelarijama za
mlade, kroz radionice i realne susrete mladi srednjokolskog uzrasta osnauju se da uspeno i samostalno biraju zanimanje,
planiraju karijeru i trae posao.

Projekat se realizuje putem saradnje razliitih institucija i privrede: osnovnih kola, srednjih kola, kancelarija za mlade,
privrede, regionalnih centara i centara za struno usavravanje zaposlenih u obrazovanju, saveta za zapoljavanje, centara za
razvoj karijere, Nacionalne slube za zapoljavanje, centara za socijalni rad, lokalnih samouprava, privrednih komora i dr.

Program profesionalne orijentacije koji se realizuje u ovom projektu osmiljen je na osnovu interaktivnog dinaminog
procesnog petofaznog modela u kome je panja prvenstveno usmerena na osposobljavanje mladih za izbor zanimanja. Ovaj
model sastoji se od pet faza:

UPOZNAVANJE SA
INFORMISANJE O REALNI SUSRETI SA DONOENJE
SAMOSPOZNAJA MOGUNOSTIMA
ZANIMANJIMA SVETOM RADA ODLUKE
KOLOVANJA

Osnovni cilj programa je razvijanje sposobnosti mladih da samostalno donesu i sprovedu promiljenu, valjanu i samostalnu
odluku o izboru kole i zanimanja, kao i planiraju karijeru i ukljue se u svet rada. Odluka se donosi na osnovu poznavanja
sebe i svojih sposobnosti, interesovanja, talenata, elja, na osnovu prikupljenih informacija o zanimanju, putevima kolovanja
i karijere i isprobavanjem budueg zanimanja u preduzeu. Program omoguava mladima da kroz aktivno uee u razliitim
aktivnostima steknu znanja, izgrade vetine, razviju sposobnosti i vrednosti potrebne za ostvarenje tog cilja. Mladi imaju
razliite prilike za samostalno i grupno uenje i istraivanje, kroz primenu razliitih instrumenata i metoda testovi,
radionice, organizovanje realnih susreta sa svetom rada, savetovanje, praktine vebe, a tu je i portfolio profesionalne
orijentacije za praenje plana karijere.

3. OBRAZOVNE KARAKTERISTIKE ENA I MUKARACA U SRBIJI

I pored sve veeg obrazovanja ena i njihovog ukljuivanja na trite rada, rodna segregacija i rodni jaz (eng. gender gap)
kada su u pitanju obrazovanje, zaposlenost i visina zarada i dalje postoji na razliitim nivoima i u razliitim vidovima,
uprkos politikim programima i politikama koje pokuavaju da ih smanje. U cilju sagledavanja ire slike kada se radi o
pozicijama mukaraca i ena u drutvu, a posebno kada je re o razlikama koje se odnose na njihove obrazovne, profesionalne
i ekonomske pozicije, u ovom poglavlju dat je ui izbor relevantnih statistikih podataka.

Obrazovna struktura stanovnitva pokazuje da najvei procenat i mukaraca (54,3%) i ena (43,9%) ima zavrenu
srednju kolu kao najvii nivo obrazovanja, dok je udeo ena sa niim nivoima obrazovanja vii u odnosu na mukrace.
Meu enama je vei i udeo nepismenih (3% prema 1%), mada se te razlike pre svega odnose na populaciju stariju od 60
godina. Podaci poslednjeg popisa (2011) pokazali su i da se izjednaio udeo mukaraca i ena sa diplomama vie i visoke
kole (po 16% za oba pola).
DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 6

Bez/sa nepotpunim 17,9 % ene

osnovnim obraz. 9,2 %
Mukarci
Osnovni 21,5 %
obrazovanje 19,9 %

Srednje 43,9 %
obrazovanje 54,3 %

Vie i visoko 16,2 %

orazovanje 16,2 %

Grafikon br. 1. Obrazovna struktura stanovnitva Srbije starijeg od 15. godina, 2011
Izvor: Popis stanovnitva, 2011, RZS, Beograd.

Poslednjih godina primeena je tendencija rasta udela devojaka koje su upisuju na studije u odnosu na mladie i po
podacima iz 2012. ene su inile 56% upisanih odnosno 58% diplomiranih studenata. Takoe, 2010. godine su se po prvi
put izjednaili i broj devojaka i mladia koji upisuju doktorske studije (2012. godine - 48% devojaka). Meutim, rodne
razlike u steenom nivou obrazovanja sve manje su pokazatelji (ne)ravnopravnosti ena, dok na znaaju dobijaju rodne
razlike u izboru zanimanja i mogunostima napredovanja na poslu, odnosno upravo rodne specifinosti profesionalne
orijentacije postaju poluge reprodukovanja rodnih odnosa (obot, 2014).

Ono na ta treba obratiti panju jeste izrazita koncentrisanost mukaraca i ena kada su u pitanju oblasti obrazovanja u
Srbiji. Analizira procenata devojaka i mladia u srednjim kolama i na fakultetima pokazuje da se jasno izdvajaju smerovi
i oblasti na kojima preovlauju devojke, odnosno mladii. U srednjokolskom obrazovanju udeo devojaka izrazito je vei
u obrazovnim profilima u oblasti ekonomije, administracije, linih usluga, tekstilstva i koarstva, hemije i obrade hrane,
trgovine i turizma, kao i jezikih smerova gimnazija (RZS, 2013). Na drugoj strani, mladia ima mnogo vie u obrazovnim
profilima tehnikog, mainskog i prirodno-matematikog usmerenja.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 7

Devojice: 30462 Deaci: 26153

% 100 80 60 40 20 0 20 40 60 80 100 %
Line usluge Tekstilstvo i koarstvo
Zdravstvo i socijalna zatita

Ekonomija, pravo, administracija

Kultura, umetnost i javno informisanje

Hemija, nemetali, grafiarstvo

Gimnazija

Trgovina, ugostiteljstvo i turizam

Poljoprivreda i proizvodnja hrane
umarstvo i obrada drveta
Geodezija i graevinarstvo
Geologija, rudarstvo, metalurgija Saobraaj
Mainstvo, obrada metala
Elektronika
Hidrometeorologija
% 100 80 60 40 20 0 20 40 60 80 100 %

Grafikon 2. Uenici i uenice koji su zavrili srednju kolu, prema podrujima obrazovanja i polu, 2013. (u %)
Izvor: ene i mukarci u Srbiji, 2014.

Gotovo identina procentualni odnos mladia i devojaka vidljiv je i na studijama, to ukazuje na injenicu da do relativno
trajnog razdvajanja po oblastima obrazovanja i budueg rada dolazi ve na poetku srednjeg obrazovanja. Takoe, neki
obrazovni profili u kojima upravo dominiraju deaci kao to su kompjuterske nauke, tehnologija, inenjerstvo, i sl, su
upravo oblasti koje danas obeavaju bolje karijerne mogunosti, to daje mladiima bolje startne pozicije pri buduem
traenju i izboru posla. Ovakvi obrazovni izbori, stavljaju ene u nepovoljniji poloaj kada je u pitanju dolazak do posla.
Po podacima RZS-a, stopa aktivnosti ena manja je za 17% u odnosu na mukarce (40% prema 57%) a stopa zaposlenosti
za 14% (31% prema 45%). Takoe, samozaposlenost ena duplo je manja u odnosu na mukarce (14% prema 29%).

Ovako velika diferencijacija meu polovima kada je u pitanju grupisanost po odreenim oblastima rada svakako ukazuje
na to da se odluke pri izboru budueg zanimanja esto donose i pod pritiscima koji se odnose na oekivane rodne uloge,
odnosno oekivanja sredine o poeljnim karijerama mukaraca i ena, a ne pre svega na osnovu linih afiniteta i sklonosti.3

Iako su se stavovi mladih ljudi prema rodnim ulogama u velikoj meri promenili, ove promene ipak se ne odraavaju i na
njihove izbore u vezi sa obrazovanjem i poslom, odnosno karijerom. Visoka istrajnost obrazovne i poslovne polne segregacije
ukazuje na to da mladi ljudi esto nastavljaju da prate ve postojee rodne modele.

3 Blagojevi Hjuson, M. ene i mukarci u Srbiji ta nam govore brojevi? UN WOMEN, Beograd, 2011.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 8

Polna segregacija posebno je izraena u nekim oblastima rada, kao to je na primer prosveta u kojoj danas meu zaposlenima
dominira enska populacija. Opadanje udela mukaraca meu prosvetnim radnicima esto se uzima kao slikovit primer
koji pokazuje da ene ulaze u ona podruja koja naputaju mukarci, tj. podruja koja gube poeljan status, ekonomsku
isplativost i mogunost napredovanja (Popovi, 2012; Blagojevi, 2012).

72 % ene
Osnovne kole
29 %
Mukarci
64 %
Srednje kole
37 %

47 %
Vie kole i fakulteti
54 %

Grafikon 3. Zaposleni u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, po polu (u %), 2011.

Izvor: ene i mukarci u Srbiji, 2014.

Zanimljivo je takoe obratiti panju na manje udele ena meu zaposlenima kada posmatramo vie nivoe obrazovanja
(manji udeo ena u srednjim kolama i fakultetima u odnosu na osnovne kole). Sve vei broj ena na doktorskim studijama
i meu zaposlenima na fakultetima rezultat je, dobrim delom, i pogoranjem poloaja nauke, naputanjem naunih karijera
od strane mukaraca i njihovim prelaskom u profitabilnije oblasti rada (Blagojevi, 2012).

4. UKLJUIVANJE RODNOG ASPEKTA U PROJEKAT PROFESIONALNA ORIJENTACIJA U SRBIJI

Za Profesionalnu orijentaciju koncept rodne ravnopravnosti i jednakih mogunosti za mlade oba pola je od posebne
vanosti, budui da mladi ljudi kroz ovaj program i radionice ue o sebi, prepoznaju i osveuju svoja interesovanja,
sposobnosti i sklonosti, da steknu samopouzdanje i uspeno donesu odluke o svojim buduih kolama, odnosno fakultetima,
zanimanjima i karijernom putu.

Koncept rodne ravnopravnosti podrazumeva postojanje jednakih mogunosti za ene, mukarce i osobe drugaijih rodnih
identiteta da doprinesu napretku drutva, kao i jednake mogunosti da uivaju sve koristi i dobrobiti od napretka zajednice.
(Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, 2006)

Rodna ravnopravnost znaajna je za razvoj zajednice u celini, kao i za kvalitet ivota svakog pojedinca i svake pojedinke,
koji/a moe samostalno da donosi odluke o svom privatnom i poslovnom ivotu.

Jedan od zadataka u ovom projektu jeste i to da mladim ljudima predoi da je svaka osoba jedinstvena linost koja poseduje
jedinstveni skup razliitih osobina i interesovanja, te da rodni identitet ne treba da spreava, ograniava i unapred odreuje
njihove karijere. Vrlo je bitno ohrabriti i obodriti mlade, devojice i deake, da sagledaju sve mogunosti koje su pred njima
DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 9

i da ih pri tome ne ograniavaju iroko prihvaene podele na muke i enske kole, zanimanja i profesije. Ova podele
su vrlo jake, jer se drutveno konstruisane rodne uloge, koje podrazumevaju niz karakteristika i atributa koje se osobama
pripisuju na osnovu pola, a ne na osnovu individualnih vetina i sposobnosti, nameu svakoj mladoj osobi u procesu
socijalizacije, usmeravajui njena ponaanja, interesovanja i delovanja. Zato rodno osetljiva Profesionalna orijentacija
ima za cilj i da mladima oba pola ponudi to iri manevarski prostor u odnosu na izbor zanimanja i kola, odnosno
fakulteta, kao i da im ponudi uspene modele za identifikaciju koji prevazilaze tradicionalne okvire rodne podele zanimanja.

U tom cilju, rodno senzitivan pristup utkan je u sve faze i delove projekta i programa, od planiranja do sprovoenja
konkretnih aktivnosti namenjenih mladima. To je podrazumevalo sledee: integrisanje aspekta rodne ravnopravnosti u sva
strateka dokumenta projekta, podizanje kompetencija tima kroz posebne radionice i forume posveene rodno senzitivnoj
profesionalnoj orijentaciji, uvoenje rodno senzitivnog monitoringa i evaluacije, upotrebu rodno osetljivog jezika (u svim
tampanim i digitalnim materijalima), obogaivanje Prirunika i Portfolija rodno senzitivnim sadrajima, osmiljavanje
i realizovanje posebnih rodno osetljivih usluga i aktivnosti namenjenih mladima (Dan devojica i Dan deaka, posebne
radionice namenjene promovisanju jednakih mogunosti prilikom profesionalnih izbora), itd. U elji da upravo mladi kao
krajnji korisnici ovog programa imaju najvee mogue benefite od rodno senzitivne profesionalne orijentacije, poseban
naglasak je stavljen na sputanje rodno senzitivnog pristupa iz stratekih dokumenata u praksu i u rad sa mladima. Zato sa
posebnom panjom u narednim delovima broure dajemo raznovrsne aspekte programa u koje je rodni aspekt, smatramo,
uspeno integrisan i u praksi sproveden.

AKTIVNOSTI I
PROJEKTNO
USLUGE ZA
PLANIRANJE
MLADE

RODNO
RODNA PRIRUNIK I
SENZITIVNI
KOMPONENTA PORTFOLIO
M&E

RODNO OSETLJIV KOMPETENCIJE

JEZIK TIMA

Slika 2: ematski prikaz rodne komponente na projektu

 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 10

5. KOJA ZANIMANJA BIRAJU DEVOJICE I DEACI? ISTRAIVANJE NA PROJEKTU

Da bi se pratio uticaj i rezultati programa, uvedeni su u potpunosti rodno osetljivi monitoring i evaluacija. To je omoguilo
praenje rezultata i uticaj programa na devojice i deake, uporeivanje i analiziranje tog uticaja na stavove i izbore mladih
oba pola. Na taj nain mogle su biti identifikovane njihove specifine potrebe i usmeren dalji razvoj programa. Na poetku
programa uraena je poetna procena stanja, a potom je kontinuirano praena realizacija programa. Ovde prezentujemo
samo pojedine izabrane podatke iz obimnog materijala monitoringa i evaluacije projekta.4

Oblasti interesovanja.
Istraivanje (Hrni, 2012, 2013; Damnjanovi, 2013) je pokazalo da postoje znaajne rodne razlike kada su u pitanju
oblasti rada za koje su mladi zainteresovani. Te razlike su uoljive kod skoro svih oblasti rada od 22 koliko je u upitniku
ponueno, te se jasno izdvajaju oblasti za koje se interesuju mladii i one za koje se interesuju devojke.

I devojice i deaci ee se odluuju za zanimanja, odnosno kole i smerove koja se smatraju tipinim za njihov pol.
Ipak, uoljivo je da se devojice zavrnih razreda i osnovnih i srednjih kola, u znatno veoj meri od deaka grupiu oko
pojedinih oblasti rada, dok zanemaruju ostale.
Devojice daleko ee od deaka biraju oblasti: lepota i nega tela, moda, tekstilna industrija i prerada koe, vaspitanje,
obrazovanje i socijalna zatita, kultura, drutvo i jezici, dok su ostale oblasti znatno ree njihov izbor.
Deaci se znatno ee od devojica opredeljuju za tehnologiju, hemijski inenjering i mainstvo, i znatno su ravnomernije
rasporeeni po ostalim ponuenim oblastima obrazovanja/rada.

Stavovi o postojanju mukih i enskih poslova

Devojice su, na statistiki znaajnom nivou, manje od deaka (3,0 u poreenju sa 3,7)5 verovale da postoje jasno izdvojena
muka i enska zanimanja, smatrajui u veoj meri (3,8 u poreenju sa 2,9) da i ene i mukarci podjednako dobro
mogu da obavljaju sva zanimanja. Takoe, bile su sklonije da izaberu zanimanje koje nije tipino za njihov pol ako ih to
zanimanje interesuje (4,2 u poreenju sa 3,1).
Deaci su, nakon zavretka programa, imali veliki pomak u svojim doivljajima mukih i enskih poslova. U mnogo
veem stepenu nego ranije (sa 2,9 na 3,2) smatrali su da i ene i mukarci podjednako dobro mogu da obavljaju sva
zanimanja, i ee su iskazali spremnost da se bave zanimanjem koje nije tipino za svoj pol (sa 3,1 na 3,6). Kod devojica
je promena u stavovima manje izraena ili nije uopte prisutna.

4 U materijalima iz oblasti monitoringa i evaluacije dati su, uz kompletna metodoloka objanjenja, detaljni pregledi
stavova i interesovanja mladih oba pola, i izvrena analiza njihovih promena nakon pohaanja programa. Za vie
informacija pogledati u: Damnjanovi, S. (2013). Monitoring i evaluacija projekta Profesionalna orijentacija na
prelasku u srednju kolu. GIZ. Beograd; Hrni, J. (2012). Monitoring i evaluacija projekta Profesinalna orijentacija
na prelasku u srednju kolu godinji izvetaj za 2011/2012. kolsku godinu. GIZ, Beograd; Hrni, J. (2013).
Monitoring i evaluacija projekta Profesinalna orijentacija u Srbiji godinji izvetaj za 2012/2013. kolsku godinu.
GIZ, Beograd.
5 Na skali od 1 do5, gde 1 znai Ne slaem se u potpunosti, a 5 znai Slaem se u potpunosti
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 11

Rezultati istraivanja pokazali su da su devojice svesnije znaaja informisanja u odnosu na deake, da su zrelije u procesu
odluivanja o buduem obrazovnom/profesionalnom putu, da su otvorenije za prevazilaenje rodnih stereotipa u oblasti
zanimanja. Ipak, interesovanje za razliite oblasti rada je kod devojica manje raznovrsno nego kod deaka, to sugerie
njihovu manju slobodu izbora i vie drutvenih ogranienja koja su im nametnuta u njihovim profesionalnim izborima.
(Rezultati monitoringa i evaluacije, Hrni, J, 2012, 2013; Rezultati monitoringa i evaluacije, Damnjanovi, S. 2013).

Zadovoljstvo sopstvenim ivotom

Deo upitnika za srednjokolce i srednjokolke odnosio se i na zadovoljstvo sopstvenim ivotom i verovanje u budui razvoj
karijere, ali i ostvarivanje na linom planu.
Devojke u manjoj meri od mladia veruju da e uspeti da nau dobro plaen posao (4,0 prema 4,4 kod deaka), da e
uspeti da nau posao koji ih ispunjava i da e uspeti da ostvare svoje ivotne ciljeve (4,3 prema 4,4 kod deaka).
Mladii u manjoj meri veruju da e uspeti da usklade svoj privatni i poslovni ivot (4,3 prema 4,5).

Na osnovu ovih odgovora zakljuujemo da su devojke znatno nesigurnije kada su pitanju njihove profesionalne sposobnosti,
kao i mogunost pronalaenja odgovarajueg posla i napredovanja u karijeri, dok su mladii nesigurniji u pogledu
balansiranja izmeu privatnih i poslovnih obaveza.

Ustanovljeno je da je program kod svih mladih doveo do znaajnog poveanja zadovoljstva sopstvenim ivotom, kao i
osnaivanja na profesionalnom i linom nivou. Kod devojaka se posebno istiu znatno vie ocene kada se radi o veri da
e nai dobro plaen posao i posao koji ih ispunjava. Izrazitiji uticaj na devojice moe se tumaiti time da je devojicama
naroito bitno osnaivanje kroz ovakve programe, kako bi uvidele i osvestile svoje profesionalne potencijale.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 12

6. RODNO SENZITIVNA PROFESIONALNA ORIJENTACIJA ZA MLADE

6.1. PRIRUNIK I PORTFOLIO

Prirunik i Portfolio namenjeni su realizatorima i realizatorkama programa i mladima koji uestvuju u programu, te je
od izuzetne vanosti da kroz svoj sadraj (tekst, grafike priloge, jezik) promoviu princip jednakih mogunosti za ljude
svih rodnih (i drugih) identiteta. Analizirani su iz rodne perspektive i obogaeni posebnim radionicama koje se bave
promovisanjem rodne ravnopravnosti u izboru zanimanja, ali i u ostalim aspektima ivota. Takoe, date su smernice kako
se rodni aspekt moe ukljuiti i u ostale sadraje i aktivnosti koje se sprovode. Preporuke su date na kraju prirunika, a
konkretne smernice utkane su u celokupan materijal (u uvodnom delu, u objanjenjima svih faza projekta, pojedinim
radionicama i sl.). Celokupni tekst napisan je rodno osetljivim jezikom, a nazivi zanimanja navoeni su i u mukom i u
enskom rodu, kako bi se i time skrenula panja da je svet rada u istoj meri pristupaan za devojice i deake.

6.1.1. RADIONICE KOJE SE BAVE RODNOM RAVNOPRAVNOU

Prirunik je obogaen posebnim radionicama koje se bave promovisanjem rodne ravnopravnosti i jednakih mogunosti
za ene i mukarce. One se nadovezuju jedna na drugu i ine logiku celinu. Prva radionica prevashodno se odnosi na
osobine, karakteristike i sposobnosti ena i mukaraca, promoviui rodnu ravnopravnost u ovom segmentu. Druga
obrauje privatnu i poslovnu sferu ivota i njihove meusobne veze i zavisnost, a trea se fokusira na zanimanja i jednake
profesionalne mogunosti za oba pola. Radionice su u celini date u prilogu na kraju broure.

Zato je to vano? Rodnim stereotipima potrebno je posvetiti posebno vreme. U toku sprovoenja programa pokazalo
da su mladi vrlo zainteresovani za ovu temu i da im je potreban razgovor o nedoumicama u vezi sa rodnim ulogama i
oekivanjima. Na ovaj nain mladi ue da prepoznaju i razumeju stereotipe u vezi sa osobinama, sklonostima, obavezama
i vrstama poslova tipinim za ene i mukarce, to je vrlo vaan korak ka upoznavanju sebe i odabiru karijernog puta.

Preporuka. Preporuujemo da se obrauju sve tri ponuene radionice, jer se pokazalo da je ovu temu teko uspeno obraditi
u samo jednoj radionici ili samo kao deo drugih radionica. Korist od veeg broja radionica za obradu ove teme jeste i to
to se ovoj temi pristupa sa razliitih strana i u raznim fazama programa, te poruke i zakljuci imaju vremena da odlee i
da budu promiljeni i usvojeni, kao i da formiraju dobru osnovu za dalji rad na ovom i drugim pitanjima. Ohrabrujemo
realizatore i realizatorke da idu i korak dalje i da obogate radionice dodatnim sadrajima i sopstvenim idejama. Takoe,
preporuujemo da se radionice koje su planirane za 7. razred obrauju i u 8. razredu, ukoliko uenici i uenice nisu pohaali
ovaj program godinu dana ranije.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 13

Primeri dobre prakse.

U O Veselin Maslea u optini Vodovac u Beogradu, sa uenicima i uenicama 7. i 8. razreda obrauju se sve tri
ponuene radionice koje se tiu rodne ravnopravnosti u okviru izbornog predmeta Profesionalna orijentacija. Radionice
su takoe obogaene dodatnim sadrajima koji ih upotpunjuju i podstiu mlade na diskusiju (npr. insert iz filma Bil
Eliot o deaku koji eli da postane baletan). Iskustvo govori da su mladi zainteresovani da o ovoj temi govore i diskutuju
i da pozitivno reaguju na sadraje ponuene u radionicama.

U okviru studentska prakse u okviru projekta, inspirisane radionicama o rodnoj ravnopravnosti na treninzima, studentkinje
su osmislile i sprovele dodatne aktivnosti (diskusije) u radionicama za mlade srednjokolskog uzrasta na temu rodne
ravnopravnosti pri izbora zanimanja.

6.1.2. RODNI ASPEKT U OSTALIM RADIONICAMA U PRIRUNIKU

I veliki deo ostalih radionica u Priruniku ostavlja prostor da se u toku samog izvoenja promovie politika jednakih
mogunosti za ene i mukarce, kao i vrednosti poput tolerancije i potovanja razliitosti.

Zato je to vano? Tematika o jednakim mogunostima za sve ljude ne sme se shvatati kao tema odvojena i izolovana od
drugih. Ona proima sve ostale teme i integralni je deo celog petofaznog modela, te je zato bitno povezati je sa ostalim
sadrajima koje se obrauju.

Preporuka. U radionicama koje pripadaju prvom delu Prirunika fazi samospoznaje, podsticati uenike i uenice da pri
otkrivanju svojih sklonosti, sposobnosti i elja, iskorae izvan utvrenih rodno stereotipnih obrazaca, te da preispitaju i
one osobine i interesovanja koji na prvi pogled nisu tipini za njihov pol/rod (na primer, ohrabriti deake da razmisle
i o tome da li ih interesuje radu sa decom, modni dizajn, rad u prosveti; podstai devojice da sebe opiu i kao hrabre,
odlune, zainteresovane za sport, za rad sa alatom, informatiku i sl.). Podstai mlade da osveste svoja prava interesovanja,
da uoavaju i prihvataju razlike meu svojim vrnjacima i vrnjakinjama.

U radionicama koje se odnose na istraivanje i korienje informacija o mogunostima kolovanja i razliitim karijerama,
vano je podsticati mlade oba pola da se interesuju, informiu i raspituju o to irem spektru kola i putevima karijere,
imajui posebno u vidu i one u kojima ima manje mukaraca ili ena. Na taj nain mladi imaju prilike da proire svoje vidike.

Realizatori i realizatorke programa podstiu se i da idu korak dalje i sami unapreuju program, radionice i praksu. Jedna
od mogunosti unapreenja jeste i specijalizacija kole za rodno osetljivu profesionalnu orijentaciju, odnosno posveivanje
posebne panje upravo ovom pitanju u okviru programa.

Primer dobre prakse. U radionicama posveenim prepoznavanju sopstvenih osobina i interesovanja i informisanja o kolama i
zanimanjima, realizatorka programa je u zavrnom delu radionice pitala: Da li su devojice i deaci pravili upadljivo drugaije
izbore? Zato je to tako? Da li su vas iznenadili izbori vaih drugova i drugarica? Da li drutvo potencira odreene osobine i
interesovanja kod mukaraca i kod ena? Na taj nain uvela je rodnu perspektivu i podstakla mlade da osveste svoje izbore
u svetlu rodnih uloga, te da eventualno uoe ukoliko su neke od izbora doneli pod uticajem stereotipa.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 14

6.2. REALNI SUSRETI SA SVETOM RADA

Kroz realne susrete sa svetom rada mladi svoje teorijski steeno znanje o razliitim zanimanjima i oblastima kolovanja,
dopunjuju kroz neposredno upoznavanje sa preduzeem/kolom/fakultetom i njihovim predstavnicima i predstavnicama.
kole i kancelarije za mlade uspeno su organizovale niz manifestacija koje su donele nova iskustva i uvide mladima,
upotpunila i obogatila saznanja o svetu zanimanja i pomogle u proveri njihove odluke o izboru budue kole i profesije.

Zato je to vano? Realni susreti sa svetom rada izuzetno su vani za promovisanje politike jednakih mogunosti jer mladi
imaju prilike da u neposrednom kontaktu i susretu sa strunjacima i strunjakinjama steknu uvid o konkretnim radnim
mestima, poslovima, oblastima rada i radnim uslovima i zadacima. Zato je bitno izborom i pripremom predstavnika i
predstavnica zanimanja, firmi i institucija uiniti realne susrete rodno osetljivim.
Preporuka. Prilikom organizovanja realnih susreta i neposrednog upoznavanja mladih sa odreenim zanimanjima, vodite
rauna da u podjednakoj meri zanimanja predstavljaju i mukarci i ene iz razliitih oblasti i sfera rada. Treba izbegavati
predstavljanje iskljuivo rodno stereotipnih poslova i radnih mesta (na primer, direktor i sekretarica). Preporuuje se da
budu zastupljene i osobe koje imaju karijere u oblastima u kojima nema dovoljno pripadnika ili pripadnica njihovog pola.
Pozvati, na primer, kao ekspertkinje za intervju inspektorku za suzbijanje kriminala, programerku, profesionalnu fudbalerku;
pozvati kao eksperta mukarca koji se bavi plesom, radi u oblasti kulture, dizajna i sl.).

Takoe, podstiite uenike i uenice da aktivno uestvuju u posetama i ostalim aktivnostima koje kole/firme/preduzea
nude. Na primer, ohrabriti i podstai devojice da pou u posetu srednjoj elektrotehnikoj koli, odnosno fakultetu ili
firmi koja se bavi informatikom, a deake srednjoj medicinskoj ili dizajnerskoj koli ili obdanitu.

Primer dobre prakse. Kancelarija za mlade u Kruevcu je pri organizovanju realnih susreta uzimala u obzir elje mladih
(prikupljene pomou upitnika) i organizovala realne susrete po grupama zanimanja, npr. zanimanja u zdravstvu, policiji i
kriminalistici, umetnosti, i sl. Vodili su rauna o tome da se u svim grupama, kao struna i profesionalna lica nau i mukarci
i ene. Organizovan je intervju sa inspektorom i inspektorkom za suzbijanje kriminala, a mladi su dobijali odgovore na
pitanja o njihovom poslu i iskustvima, obrazovanju koje moraju da steknu da bi obavljali ovaj posao, o tome kako izgleda
biti ena/mukarac u ovom poslu, koje su po njima mane, a koje prednosti njihovog posla.

Slika 3. Realni susreti u Hajdukovu - uenice Slika 4. Realni susreti u Zemunu - Uenici i uenice
i uenici O Petefi andor se upoznaju VIII razreda O Petar Koi upoznaju se sa
sa zanimanjem speleologa (2014). zanimanjem kuvara i pica-majstora (2015).
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 15

6.3. DAN DEVOJICA I DAN DEAKA

Dan devojica i Dan deaka (koji se odravaju poslednjeg etvrtka u aprilu) imaju za cilj upravo prevazilaenje predrasuda
o podeli sveta rada na muku i ensku sferu kroz promovisanje rodno netipinih zanimanja. Mladi imaju mogunost
da se kroz posetu preduzeu upoznaju sa profesijama u kojima su ene, odnosno mukarci u manjoj meri profesionalno
zastupljeni/e. Posebna panja je posveena zanimanjima u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, prirodnih
nauka i inenjerstva, koja danas nude vee poslovne mogunosti. Pozitivna iskustva u njihovoj dosadanjoj realizaciju i veliko
interesovanje mladih, ali i preduzea i ustanova da se u njih ukljue, govore u prilog realnim potrebama za ovakvim susretima.

Zato je vano? Mladi imaju priliku da se neposredno susretnu sa predstavnicima i predstavnicama razliitih zanimanja i
da, kroz razgovor sa njima i isprobavanje odreenog posla, uvide profesionalne mogunosti, kao i da prevaziu postojee
stereotipe u vezi sa pojedinim zanimanjima, odnosno kolama. Inspirisani uspenim karijerama, mladi stiu i takozvane
rol-modele na koje se mogu ugledati i bivaju osnaeni se da se prilikom izbora eljenog zanimanja rukovode linim
interesovanjima i talentima.

Preporuka. Kontaktirajte lokalna preduzea, ustanove i institucije i obratite panju na to da li u njima mladi mogu da
upoznaju osobe koje se bave zanimanjima u kojima su ene, odnosno mukarci u manjoj meri profesionalno zastupljeni/e.
Preporuujemo organizovanje i Dana devojica i Dana deaka, jer predrasude i stereotipi koji utiu na izbor budue kole
i karijere imaju uticaja na odluke koje donose mladi oba pola.

Primer dobre prakse. U 2012. godini Dan devojica organizovan je uz uee 58 firmi, a u saradnji sa Udruenjem poslovnih
ena. Kako bi se izalo u susret eljama deaka i kako bi se i kod mladia radilo na prevazilaenju stereotipa kada je u pitanju
podela na muke i enske poslove, naredne godine je paralelno sa Danom devojica organizovan i Dan deaka. U 2013.
Dan devojica i Dan deaka uspeno je organizovan u preko 20 gradova, i u njemu je uestvovalo preko 100 firmi i oko
1500 devojica i deaka osnovnokolskog i srednjokolskog uzrasta. Veina dogaaja sprovedena je uz saradnju kolskih
timova, kancelarija za mlade i lokalnih preduzea. Dogaaj je izuzetno pozitivno ocenjen od strane mladih, a takoe i
podran u lokalnoj zajednici.

Kruevac. Dan devojica i Dan deaka u Kruevcu je organizovan u saradnji Kancelarije za mlade i osnovnih kola, kao i
Regionalne privredne komore i Udruenja poslovnih ena. Preko 150 mladih imalo je prilike da uje i upozna predstavnike
i predstavnice razliitih zanimanja iz oblasti kulture, medija, javnog i privatnog sektora, u vie od 10 firmi i institucija.
Devojice su u poti mogle da uju kako izgleda radni dan potara, a u preduzeu Jugoprevoz da se upoznaju sa vozaima
autobusa i njihovim poslom. Vatrogasci su zainteresovanim devojicama pokazali svoju radnu opremu i sa njima podelili
iskustva sa svog radnog mesta. Tri medijske kue (TV Jefimija, RTK i dopisnitvo RTS-a), zatim Kulturno-prosvetna
zajednica, kao i preduzea Trajal, Fabrika maziva, Fam Farm, Minka i Dunipak predstavili su svoje radne pogone i
zanimanja koja su kod njih zastupljena.

Ruma. Zajednika akcija i saradnja Kancelarije za mlade i Tima za profesionalnu orijentaciju rezultirala je obeleavanjem
Dan devojica i Dana deaka u kojem je uestvovalo oko 280 mladih. Devojice su imale priliku da se u Javnom preduzeu
Plan upoznaju sa enama koje su zavrile tehnike fakultete (saobraajni, arhitektonski, graevinski) i njihovim radnim
mestima. Deaci su u vrtiu i predkolskoj ustanovi proveli dan druei se sa malianima i upoznavajui vaspitaki poziv.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 16

Leskovac. Sve osnovne kole iz Leskovca u okviru zajednike manifestacije Deacima u susret vodile su deake u
obilazak kozmetikog salona, porodilita i vrtia gde su oni imali prilike da se upoznaju sa ovim profesijama, kao i da se
sami oprobaju u ovim poslovima.

Beograd. Kancelarije za mlade iz Beograda, u saradnji sa Centrom Inventiva, organizovale su Dan devojica za preko 100
srednjokolki. Devojice su imale priliku da obiu neke od najpoznatijih firmi koje se bave informacionim tehnologijama
(Microsoft, Nordeus, Limunco, Webcom, Extreme) i upoznaju se sa strunjakinjama iz razliitih oblasti koje su im predstavile
svoje poslove, radno okruenje i nain rada.

Slika 5. Dan deaka u Leskovcu Deaci VII i VIII Slika 6. Dan devojica u Beogradu Devojice iz O
razreda u kabinetu Medicinske kole upoznaju se Kralj Petar I u poseti IT kompaniji PSTech upoznaju se sa
sa obrazovnim profilom babice (april 2014) strunjakinjama koje se bave softverskim inenjeringom
(april 2012)
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 17

6.4. RODNO OSETLJIV JEZIK

TA JE RODNO OSETLJIV JEZIK?

Rodno senzitivan jezik je pre svega pitanje moi i podrazumeva veu vidljivost ena u jeziku i odbacivanje iskljuivog korienja
generikog mukog roda u kome se ene podrazumevaju. Jezik je ogledalo drutva i reflektuje sve drutvene, zakonske i
politike promene i odnose koji vladaju u drutvu. Na jezik je takav da dozvoljava upotrebu raznih nastavaka i podrazumeva
slaganje subjekta i predikta, te je upotreba enskih gramatikih oblika u naem jeziku sasvim opravdana. (Savi, S.)

U sve materijale u ovom program (tampane i digitalne) uveden je rodno osetljiv jezik kako bi se i na taj nain upotrebom
odgovarajuih jezikih formi, poslala poruka o jednakim mogunostima za sve mlade ljude. Posebna panja posveena je
upotrebi odgovarajuih naziva razliitih zanimanja u mukom i enskom obliku, to je u programu od velike vanosti (npr:
novinarnovinarka, fiziarfiziarka, stjuart stjuardesa). Materijali koji su namenjeni mladima obraaju im se dosledno
u oblicima i mukog i enskog roda.

Jezik nije samo sredstvo komunikacije, ve i pokazatelj odnosa moi i kontrole u jednom drutvu, te upotreba jezika i jezikih
formi znaajno doprinosi odraavanju, ali i stvaranju vrednosnog sistema i kulturnih modela. Zato treba upotrebljavati
imenice enskog roda za uloge zvanja, funkcije, zanimanja i poslove koje obavljaju ene, jer to doprinosi vidljivosti ena u
javnom ivotu. (Preporuka za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnom govoru, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo
socijalnog rada i socijalne politike, Vlada Republike Srbije, 2012.)

Zato je to vano? Upotreba rodno osetljivog jezika je od posebno velikog znaaja u naem programu jer je korienje
odgovarajuih formi naziva zanimanja u mukom i enskom gramatikom rodu jedan od nain da mladima predstavimo
politiku jednakih mogunosti za ene i mukarce u svetu rada.

Preporuka. Prilikom obraanja mladima, a posebno prilikom imenovanja profesionalnih poloaja i zvanja, koristite
odgovarajue oblike za enski i muki rod, jer time mladim ljudima aljemo poruku da svi, bez obzira na svoj pol, imaju
jednake mogunosti kada je izbor budue karijere i obrazovanja u pitanju. Imajte u vidu da se jezik menja kako se menja
drutvo, uloge i zanimanja mukaraca i ena.

Primer dobre prakse. Pozvati na poetku radionice sve prisutne da se predstave i da uz svoje ime kau i jedno zanimanje koje
poinje istim slovom kao i njihovo ime. Podsticati mlade da nazive zanimanja govore u odgovarajuem rodu. Objasniti
zato je to bitno.

Takoe, kad govorite o odreenom zanimanju, moete ga spominjati i u mukom i u enskom rodu. Na primer, posao
programera odnosno programerke danas je vrlo traen. Time naglaavate da je taj posao dostupan i mukarcima i enama,
to je od velike vanosti u profesionalnoj orijentaciji.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 18

6.5. PODIZANJE KOMPETENCIJA TIMA

Treninzi i radionice. U cilju podizanja internih kapaciteta i kompetencija tima, u okviru obuke za Profesionalnu orijentaciju,
sastavni deo treninga bile su i radionice posveene rodnom aspektu profesionalne orijentacije. U dvosatnim radionicama,
prilagoenim potrebama grupe, polaznici i polaznice upoznaju se sa osnovama koncepta rodne ravnopravnosti, kao i sa
znaajem i vanou ovog koncepta u programu. Poseban akcenat stavljen je na naine na koje bi realizatorke i realizatori
programa mogu da ukljue ovaj aspekt u svoj rad, bilo da se radi u integraciji u ve postojee aktivnosti ili o osmiljavanju
i sprovoenju posebnih aktivnosti posveenih rodnoj ravnopravnosti.

Forum posveen rodnoj komponenti/aspektu u projektu. Forum posveen rodnoj komponenti u projektu imao je za cilj da
okupi, podstakne i dodatno edukuje realizatore i realizatorke posebno zainteresovane za ovu oblast. Forum je okupio
osobe angaovane u kolskom i vankolskom dela projekta, omoguivi da se kroz zajedniki rad i diskusiju, razmene
iskustava iz prakse, identifikuju glavni izazovi kao i naini i pravci delovanja u cilju njihovog prevazilaenja i unapreenja
rodnog aspekta programa. Forum je odran 4 puta u toku 2013. godine i bio je izvorite ideja koju se kasnije nalazile svoje
mesto u projektu. Takoe, na forumima su gostovali/e strunjaci i strunjakinje iz oblasti rodne ravnopravnosti sa drugih
projekata i iz razliitih institucija, te je forum bio znaajan za unapreenje i podizanje kompetencija lanova i lanica tima
kada je u pitanju tematika rodne ravnopravnosti. Uesnici i uesnice foruma postali su nosioci unapreenja rodno osetljive
profesionalne orijentacije i primera dobrih praksi.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 19

7. RENIK POJMOVA

POL se odnosi na bioloke razlike izmeu ena i mukaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne.

ROD se odnosi na drutveno konstruisane uloge ena i mukaraca. Na koji nain jedno drutvo vidi ulogu ene i
mukarca i ta od svakog od njih oekuje (drutvena oekivanja u vezi sa rodnim ulogama) zavisi od niza faktora: kulturnih,
politikih, ekonomskih, drutvenih i religioznih. Na njih podjednako utiu i obiaji, pravo, klasna i etnika pripadnost,
kao i predrasude rairene u datom drutvu. Stavovi i ponaanja prema rodu su naueni i mogu se menjati. 6

RODNE ULOGE podrazumevaju skup normi ponaanja, stavova, interesa i osobina linosti koje odreeno drutvo
smatra adekvatnim za mukarce i ene. Shodno tome, rodne uloge se razlikuju od drutva do drutva, i podlone su
promeni u toku vremena. esto se izdvajaju tri grupe rodnih uloga: produktivne, reproduktivne i uloge u vezi sa javnim
ivotom (angaman u zajednici).

RODNA RAVNOPRAVNOST pretpostavlja da jednom drutvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogunosti
za ene, mukarce i osobe drugaijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, politikom, ekonomskom i socijalnom
napretku, kao i da imaju jednake mogunosti da uivaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice (prema
Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou).

GENDER MAINSTREAMING (URODNJAVANJE)

Rodna ravnopravnost je cilj, a gender mainstreaming je sredstvo za ostvarivanje ovog cilja. Ustanovljen je kao glavna globalna
strategija za uvoenje rodne ravnopravnosti u Pekinkoj platformi za akciju na 4. svetskoj konferenciju UN o enama
(1995) i predstavlja integrisanje rodne ravnopravnosti u sve razvojne politike i strategije. 7 Vlade i ostali akteri treba da
unapreuju aktivnu i vidljivu politiku uvoenja rodne perspektive (gender mainstreaming) u sve politike i programe da
bi se, pre donoenja odluke, sprovela analiza o njenim posledicama na ene i mukarce. (Pekinka platforma za akciju)

RODNI STEREOTIPI predstavljaju generalizovana uverenja o tipinim karakteristikama ena i mukaraca, poput
verovanja o fizikim karakteristikama, osobinama linosti, poslovnim preferencijama ili emocionalnim predispozicijama.

RODNO OSETLJIV JEZIK podrazumeva veu vidljivost ena u jeziku i odbacivanje iskljuivog korienja generikog
mukog roda u kome se ene podrazumevaju. Vano je imati u vidu da korienje odgovarajuih enskih oblika zvanja
nije pitanje sufiksa, ve moi u drutvu. (Savi, S)

6 Putevi ostvarivanja rodne ravnpravnosti I jednakih mogunosti. Savet za ravnopravnost polova. Vlada Republike Srbije.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Misija OEBS-a u Srbiji, 2007.
7 Dokmanovi, M. Rodna ravnopravnost i javna politika. enski centar za demokratiju i ljudska prava Subotica. 2012.
DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 20

8. PRILOZI

Radionica 7: Osobine i interesovanja u svetlu rodne ravnopravnosti (VII razred)

razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetlu linih osobina i karakteristika;
CILJEVI: razvijanje svesti o sopstvenim osobinama i karakteristikama u svetlu rodne ravnopravnosti;
razvijanje svesti o potovanju drugih ljudi sa svim njihovim specifinostima i odlikama.
Metode: prezentacija
1. Uvodna igrica
Svako kae svoje ime i pridev koji poinje prvim slovom imena (npr. snana Sofija, neumorni
Nikola). Svi uenici i uenice stanu u krug a voditelj/ka ita razne osobine. Nakon svake proitane
karakteristike, oni koji smatraju da je za njih taj iskaz taan, iskorae u sredinu kruga.
2. Podela u grup
3. Nabrajanje karakteristika mukaraca i ena
U okviru grupe uenici navode to vie karakteristika mukaraca i ena. Pitanje je: kakve su ene,
kakvi su mukarci? Osobine upisuju na kartonie. Usaglaavaju se oko argumentacije zato su
te osobine prevashodno muke/enske.
4. Prezentacija rada grupa
Predstavnik/ca grupe prezentuje rad grupe: lepi kartonie sa karakteristikama mukaraca u
jednu a ena u drugu kolonu na flip-artu, i iznosi argumentaciju zato su takve izbore napravili.
Sekvence obuke 5. Refleksija na prezentacije
Pitanja za refleksiju na velikoj grupi. Da li postoje razlike u listama, ta je ono to se najvie
ponavljalo? Kako to objanjavate? Da li je bilo teko ili lako dogovoriti se u grupi koje karakteristike
gde svrstati?
6. Zamena naslova listi i diskusija
Voditelj/ka zameni naslove na vrhu lista, i poziva na diskusiju i argumentaciju ZA i PROTIV novih listi/
naslova. Da li svi mukarci i sve ene imaju iste osobine? Diskusija o stereotipima i o posledicama
miljenja i ponaanja rukovodei se njima, znaaj prevazilaenja stereotipa za prepoznavanje svojih
osobina i karakteristika, kao i za potovanje tuih.

Mini predavanje: Stereotipi podrazumevaju generalizaciju, odnosno pretpostavku o tome da svi

Vreme:
Socijalna forma:
Moderacijski materijal:
pripadnici ili pripadnice odreene grupe imaju iste osobine. Na primer: sve ene su brine a svi
mukarci su snani. Drutvo potencira neke osobine kod mukaraca a neke kod ena, smatrajuii
ih poeljnim. Ipak svako od nas je jedinstvena osoba sa jedinstvenom kombinacijom razliitih
odlika, sposobnosti i interesovanja.
45 minuta
rad u grupi
kartonii/cedulje za ispisivanje odlika, flomasteri, markeri, flip-art.
DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 21

Radionica 18: Potujemo rodnu ravnopravnost u profesionalnom i privatnom ivotu (VII razred)
razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u profesionalnom i privatnom ivotu;
razvijanje svesti o potovanju drugih ljudi i njihovih izbora;
CILJEVI: unapreivanje komunikacijskih sposobnosti;
unapreivanje vetine izraavanja sopstvenog miljenja;
prepoznavanje razlike izmeu predrasuda i injenica.
Metode: diskusija, klaster ispitivanje pomou kartica, argumentacija, refleksija, pregovaranje.
1. Predrasude o nekom zanimanju
Nabrajanje najeih predrasuda o nekim zanimanjima. Mogu biti vezane i za pol, npr.: Mukarci su
loi/najbolji kuvari, ene su bolje kozmetiarke
2. Mini predavanje o predrasudama osvrt na rodno pitanje
Predrasuda je uvreeno miljenje koje se prenosi, a koje nema osnovu u realnosti. esto postaje uzrok
i izvor nesporazuma. Vano je umee da se predrasude prepoznaju kako bi se prevazile. Stereotipi
su generalizacija o odreenoj grupi ljudi, sa pretpostavkom da svi lanovi/lanice te grupe imaju
odreene karakteristike. esto prate odreena zanimanja i profesije.
3. Podela na grupe i rad na materijalu
Instrukcija za rad sa listom tvrdnji Domainstvo ili karijera. Zadatak je da grupa postigne dogovor
da li su saglasni, ili su protivni datoj tvrdnji. Usaglaavanje unutar grupe glasanjem tako da svako
iznese svoj argument.
4. Podela zelenih i crvenih kartona
Sekvence obuke Svaka grupa dobija zelenu i crvenu karticu, zelenom izraava saglasnost, a crvenom neslaganje u
diskusiji.
5. Tvrdnja na ispitu izjanjavanje grupa za i protiv
Voditelj/ka izlae na diskusiju svaku tvrdnju redom, sa radnog lista Domainstvo ili karijera. Grupa
koja je saglasna sa tvrdnjom podie zelenu karticu, a grupa koja nije saglasna crvenu. Re za
argumentaciju prvo dobijaju oni koji su saglasni sa tvrdnjom i navode svoje argumente, a zatim oni
koji nisu saglasni tvrdnjom i argumentuju.
6. Zavrnica i refleksija
Voditelj/ka koristi radni list: pitanja za linu refleksiju.

Sumiranje: vanost prepoznavanja predrasuda u sopstvenom miljenju; pronalaenje naina za

prevazilaenje predrasuda; test za predrasudu: kad se pojavi u reenici svi/e, uvek preispitati
injenice. Sve navedene tvrdnje su stereotipne. Svaka osoba bez obzira na polnu pripadnost i druge
identitete, ima jednake mogunosti; jedinstvena je, a polna pripadnost ne odreuje unapred njene
sposobnosti i interesovanja, razvojni put, profesionalni ili privatni ivot.
Vreme: 45 minuta
Socijalna forma: rad u grupi
Moderacijski materijal: crvene i zelene kartice (stikeri); Radni list Rodni stereotipi: Domainstvo ili karijera; Pitanja za linu
refleksiju.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 22

Radni list: Rodni stereotipi: Domainstvo ili karijera; Pitanja za linu refleksiju

Tvrdnje:
Za enu je najbitnije da se uda, vodi domainstvo i vaspitava decu.
ene kuvaju bolje od mukaraca jer su za to talentovanije.
Deaci su zanatski spretniji od devojica.
Majka prve tri godine nakon roenja deteta treba da ostane kod kue.
Nije prihvatljivo da se mukarci bave kunim poslovima.
ena koja ima decu ne moe da se u dovoljnoj meri posveti poslu i bude uspena.
U porodicama gde oba roditelja rade, deca su uglavnom problematina.
Mukarci treba da zarauju vie kako bi izdravali porodicu.
Uspene poslovne ene su hladne i nepristupane.
Prirodno je da se mukarci manje posveuju deci, a vie poslu.
Deca zaposlenih ena jedu samo nezdravu kupljenu hranu.
Mukarci su po prirodi manje skloni brinom ponaanju od ena.

Pitanja za linu refleksiju

Da li si esto bio/bila u nedoumici koji stav da zauzme?
Kako si se oseao/la kada si morao/la da napravi izbor?
Da li si se esto drugaije opredeljivao/la od veine iz odeljenja?
Koje odluke uenika i uenica iz odeljenja nisi oekivao/la?
Da li su devojice i deaci esto drugaije glasali?
Da li si neke tvrdnje mogao/la da opovrgne na osnovu svog iskustva?
Da li bi drugaije glasao/la, da si imao/la vie vremena za razmiljanje?
Da li si promenio/la miljenje o nekoj od iznetih tvrdnji nakon diskusije?
Da li su uz diskusiju uspele da se prevaziu predrasude?
Da li je neophodno da se plenarno detaljnije diskutuje o nekim tvrdnjama?
DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 23

Radionica 17: Potujemo rodnu ravnopravnost prilikom izbora zanimanja (VIII razred)
razvijanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u svetu interesovanja i zanimanja;
razvijanje svesti o sopstvenim interesovanjima u svetlu rodne ravnopravnosti;
CILJEVI:
povezanost interesovanja i potreba pojedinaca kroz graanska i ljudska prava;
razvijanje svesti o potovanju politike jednakih mogunosti i prava za sve.
Metode: rad na materijalu.
1. Podela na 4 grupe
2. Igra asocijacija: kviz asocijacija na zagonetno zanimanje atipino za mukarce.
Voditelj/ka pripremi na flip-artu ispisane cedulje sa pojmovima koji otkrivanjem dovode do
centralnog pojma: stjuart. U koloni A su pojmovi: prva pomo, disanje; pojas; Reenje: spasavanje. U
koloni B su pojmovi: kafa ; aj, kolica. Reenje : posluivanje. U koloni V su pojmovi: Ronald Regan;
Nikola Tesla; Car Konstantin. Reenje: Aerodrom. U koloni G su pojmovi: mlaz; kabina; rep; Reenje:
avion. Konano reenje: stjuart.

Uenici i uenice su podeljeni u 4 grupe. Svaka grupa poinje igru otvaranjem jednog polja i pravom
da pogodi reenje za kolonu ili konano reenje. Igra se zavrava kada se pogodi reenje STJUART.
3. Kartice zanimanja rad u grupama
Na osnovu kartica sa ispisanim zanimanjima, grupe razvrstavaju zanimanja u dve kolone: tipina
zanimanja za mukarce i tipina zanimanja za ene a zatim daju naslov kolonama: Tipino muka
interesovanja; Tipino enska zanimanja. Dopisuju zanimanja ukoliko nisu na karticama.
Sekvence obuke
4. Prezentacija rada grupa
5. Refleksija na prezentaciju listi interesovanja/ zanimanja
Pitanja za refleksiju na velikoj grupi: Da li postoje razlike u listama, ili su liste identine i zato? Da
li je bilo teko ili lako dogovoriti se u grupi gde e koje interesovanja/ zanimanje da navedu i zato?

Voditelj/ka predloi zamenu naslova listi zanimanja i poziva na diskusiju i argumentaciju ZA i PROTIV
tako sainjenih listi. Pokree diskusiju o primerima iz ivota/iskustva kada se neka ena bavi tipino
mukim a neki mukarac tipino enskim zanimanjem. Zakljuuje: iako smo navikli da u nekim
zanimanjima dominiraju ene, a u drugima mukarci, to ne znai da se i ene i mukarci ne mogu
baviti uspeno svim ostalim profesijama.
6. Diskusija, refleksija i sumiranje
Diskusija o rodnim stereotipima, o posledicama miljenja i ponaanja optereenih stereotipima;
znaaj prevazilaenja stereotipa za razvoj srene, mentalno zdrave osobe, zadovoljne sobom i svojim
poslom; ukazivanje na pravo svih ljudi na jednake mogunosti i slobodu sopstvenih izbora.
Vreme: 45 minuta
Socijalna forma: rad u grupi
cedulje za igru asocijacije: stjuart; prva pomo; disanje; pojas; spasavanje; kafa; aj; kolica;
posluivanje; Ronald Regan; Nikola Tesla; Car Konstantin; aerodrom; mlaz; kabina; rep; avion;
kartice zanimanja/interesovanja: rad sa decom; rad sa starim osobama; poslovi ienje i pranja
odee; poslovi farbanja stolarije; poslovi kreenja zidova i fasada; poslovi u vezi sa menadmentom
u sportu; javno informisanje i mediji; carinski poslovi; knjigovodstveni poslovi; dirigovanje horom;
Moderacijski materijal:
koreografija baletske predstave; kulinarski poslovi; odravanje voznog parka; tehnika zanimanja;
zanatska zanimanja; pedagoka zanimanja; zanimanja vezana za obezbeenje (policija, andarmerija);
vojska; civilna bezbednost; zanimanja u spoljnoj trgovini; umetnika zanimanja; zanimanja u javnoj
slubi; zanimanja u vezi sa biljkama i ivotinjama; zanimanja u oblasti zdravstva; zanimanja vezana
za visokogradnju i niskogradnju; stari zanati; savremeni zanati.
 DEVOJICE I DEACI U SVETU ZANIMANJA
Rodna komponenta u projektu Profesionalna orijentacija u Srbiji 24

9. LITERATURA

Blagojevi Hjuson, M. (2011). ene i mukarci u Srbiji ta nam govore brojevi? UN WOMEN, Beograd.
Damnjanovi, S. (2013). Monitoring i evaluacija projekta Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju kolu. GIZ.
Beograd.
Filipovi, J. (2011). Rod i jezik, u: Uvod u rodne teorije, Milojevi, I. & Markov, S. Centar za rodne studije, Novi Sad.
Gender network Booklet. (2012). GIZ, Srbija.
GIZ Gender Strategy Gender pays off. (2012). GIZ. Eschborn.
Hrni, J. (2012). Monitoring i evaluacija projekta Profesinalna orijentacija na prelasku u srednju kolu godinji izvetaj
za 2011/2012. kolsku godinu. GIZ, Beograd.
Hrni, J. (2013). Monitoring i evaluacija projekta Profesinalna orijentacija u Srbiji godinji izvetaj za 2012/2013.
kolsku godinu. GIZ, Beograd.
Pekinka platforma za akciju (1995). Dostupna na http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/centri/gendercentarrs/PAO/
Documents/Pekinska_deklaracija.pdf
Popovi, D. (2012). ene u nauci Od Arhimeda do Ajntajna. Slubeni glasnik, Beograd.
RZS. (2013). Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. 2011, Knjiga br. 3. RZS. Beograd.
RZS. (2013). Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. 2011, Knjiga br. 3. RZS. Beograd.
Profesionalna orijentacija Program za osnovne kole. (2012). Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i Deutche
Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Beograd.
Profesionalna orijentacija Prirunik za sprovoenje programa u Kancelarijama za mlade. (2012). Ministarstvo omladine
i sporta Republike Srbije i Deutche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Beograd.
Putevi ostvarivanja rodne ravnpravnosti I jednakih mogunosti (2007.)Savet za ravnopravnost polova. Vlada Republike
Srbije. i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,Misija OEBS-a u Srbiji.
Radni listovi - Profesionalna orijentaciji - Program za mlade 5 korama do odluke o karijeri. (2012). Ministarstvo
omladine i sporta Republike Srbije i Deutche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Beograd.
Savi, S. Uputstva za standardizaciju rodno osetljivog jezika.
obot, A. (2014). Rodna neravnopravnost u Srbiji demografsko gledite. Institut drutvenih nauka. Beograd.
ene i mukarci u Srbiji. (2011). Republiki zavod za statistiku, Beograd.
ene i mukarci u Srbiji. (2014). Republiki zavod za statistiku, Beograd.
IZDAVA:
Deutsche Gesellschaft fr Internationale
Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Sedite organizacije
Bon i Eborn
Projekat Profesionalna orijentacija u Srbiji,
Kursulina 33, 11000 Beograd

ODGOVORNA:
Marija Radovanovi

TEKST:
Marija Ivkovi

RECENZIJA:
Saa Glamoak
Ann-Kathrin Hentschel
Alexis Brakhan

LEKTURA I KOREKTURA:
Mileva Radosavljevi

DIZAJN:
InDesigner, Beograd
Deutsche Gesellschaft fr
Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

GIZ BOSS Projekat

Kursulina 33
11000 Beograd
Srbija

T +381 11 24 33 362
F +381 11 24 15 928
E boss@giz.de
I www.profesionalnaorijentacija.org
I www.mojaposla.rs
I www.giz.de