Dragan Vianovi

TAJNE PIRAMIDA
-osamnaesto izdanje-

1994. god.
 UVOD

Re piramida, nastala je od reci piros -vatra i mides -sredina. Vatra u sredini.

1975. godine, privatni istraivai Bil ul i Ed Petit objavili su bestseler pod nazivom "The Secret Power
Of Pyramids". Ova knjiga predstavljala je svojevrsni zbor-nik svega do tada napisanog o udesnim pojavama
vezanim za piramide i njihove umanjene modele, uk-Ijuujui i niz eksperimenata koje su autori sami izveli.
Pedesetih godina ovog veka, eki radio-inenjer Karel Drbal, otkrio je da tup ilet stavljen ispod malog,
kartonskog modela Keopsove piramide, biva naotren nekom, do danas neidentifikovanom energijom. Danas
su u ekoj, Slovakoj i bivem Sovjetskom Savezu takvi otrai ileta sasvim normalna pojava i imaju i-
roku primenu. Ali, misterija ostaje. Ni do danas nije razjanjeno kako uopte dolazi do pojave otrenja -
zapravo izmene kristalne stmkture metala u iletu. Mno-gobrojni su pokuaji teorijskog objanjenja ovog

problema. Sa druge strane, ima i uvek prisutnih skep-tika koji tvrde da se uopte ne moe govoriti o bilo
kakvom efektu , ili dejstvu modela piramida.
injenica je, da su egipatske piramide oduvek pri-vlaile panju, pre svega zbog ogromnih dimenzija, ali
i zbog misteriJ'a vezanih za nain izgradnje i funkciju ovih grandioznih objekata. Erih fon Deniken, u jednoj
od svo-jih knjiga tvrdi, da tako velike graevine Ijudi drevnog Egipta nisu mogli stvoriti sami. "Zapravo",
pie Deniken, "njima su morali pomoi predstavnici neke svemirske civilizacije, tehniki mnogo naprednije".
Bez obzira na brojne spekulacije i misterije vezane za izgradnju piramida, u koje neemo detaljnije
zalaziti,
Ovo pitanje i dalje ostaje Otvoreno. Ali su, takoe, sas-vim izvesni i dokazani efekti dejstva piramidalnih
oblika,
koje svako moe napraviti i eksperimentalno proveriti u kunim uslovima.
Jo tridesetih godina ovoga veka, Francuz Andre Bovis, napravio je model Keopsove piramide visok se-
damdesetak santimetara i u sredinu, ispod piramide, stavio telo uginule make. Zamislite Bovisovo iznena-
enje, kada je posle izvesnog vremena ustanovio da telo ne samo da nije istrulilo, ve se polako pretvorilo u
osuenu i odrvenelu mumiju. Bovis je nastavio da ek-sperimentne. Otkrio J'e da plodovi i stabla biljaka
stavlje-ni pod model piramide postepeno gube vodu
ravnomerno dehidrirajui i pri tome potpuno zadravaju boju i aromu, kroz dugi vremenski period.
Eksperimenti dokazuju i udesna, neobjanjiva de-jstva piramida na zdravlje i svest Ijudi. Podaci govore
da su dugogodinji, ak hronini bolesnici, bili izleeni zahvaljujui injenici da su provodili 15 do 30 minuta
dnevno u modelu Keopsove piramide.
Odreene supstance, ostavljene izvesno vreme u modelu piramide, davale su veoma povoljne rezultate u
leenju i podmlaivanju, a obina voda posle nekoliko dana tretiranja piramidom, postaje izuzetan
kozmetiki preparat.
Veina onih koji su u Egiptu posetili Keopsovu pi-ramidu u Gizi, tvrdi da su se udno oseali. Neki opisuju
neverovatne izmene svesti i gotovo irealna doivlja-vanja. Naravno, ima i onih koji tvrde da nita udno nisu
ni doiveli, ni osetili i da im je svejedno da li su u piramidi ili van nje. Isti rezultati dobijaju se i kada se radi
sa modelima piramida.
Napoleon Bonaparta je 1798. proveo nekoliko sati u centralnoj odaji Keopsove piramide. U knjizi "Secrets
Of The Great Pyramid", Piter Tomkins pie: "Kada je izaao, general je bio vrlo bled i impresioniran. Kada
su ga pitali da li je doiveo neto misteriozno, on je rekao da ne eli da govori, i da ga nikada vie ne pitaju o
tome. l posle mnogo godina Napoleon je odbij'ao svaki razgo-vor o svojim iskustvima koja je doiveo unutar
Velike
piramide. Jednom prilikom je samo spomenuo da je tamo primio izvesne utiske o svojoj sudbini. Na Svetoj
Jeleni, neposredno pred smrt, rekao je : "Ne, ne vredi. Nikada mi ne biste poverovali." Za razliku od Napo-
leona, Nikita Hruov, nekadanji predsednik Sovjet-skog Saveza, nije se usudio da ue u Keopsovu pi-
ramidu. Dan pre zakazane posete piramidi, iznenada je promenio plan i sa pratnjom se vratio u SSSR. Da li
se plaio "prokletstva faraona"?
Brojna iskustva i prie o misterioznim dogaanjima vezanim za piramide je nemogue proveriti. Sreom,
postoji i mnogo toga to se moe ne samo proveriti, ve i bezbroj puta ponoviti.
Piramide su nesumnjivo pravljene i koriene kao ogromni akumulatori i generatori energije. Najnovija
istraivanja, ukljuujui i pionirske radove Bovisa i Drba-la, ukazuju da za prikupljanje energije nije
neophodno graditi ogromne piramide. Dovoljno je napraviti model, ne vei od ake i on e besprekorno
obavljati svoju fun-kciju, ba kao i originalna egipatska piramida iz doline Nila. ak ni materijal ne igra
veliku ulogu. Otrenje ileta, pravljenje kozmetikih preparata, i jo mnogo toga moe se postii uz malo
dobre volje neoptereene tradicionalnim shvatanjima i bez gotovo ikakvih materi-jalnih ulaganja.

ZAGONETKE DREVNIH CIVILIZACIJA

Ne zna se koliko je staro oveanstvo. Sigumo je jedino da su mnoge stvari iz prolosti jo uvek velika
enigma. Istorija Ijudske civilizacije, zadivljujue je puna raznih uda, tako da nam se ponekad, potpuno
oprav-dano, moe uiniti daje nivo saznanja naih predaka od pre nekoliko hiljada godina bio, moda isti,
ako ne i vei od naeg znanja.
Tako su, na primer, u mnogim zemljama pronaeni tajanstveni artefakti, ije se poreklo i namena ne
mogu objasniti. Svi su ti predmeti izraeni runo ili mainski, bili pronaeni u geolokom sloju koji datira iz
razdoblja etrdeset miliona godina pre nastanka oveka za koga mi znamo.
Odakle potie zlatna nit duga dva i po metra, umet-nuta u stenu koja je pronaena 22. juna 1884. godine
kod Raterford-Milsa u Engleskoj?
Ko moe reiti tajnu kocke doktora Gurlita? To je najudnovatija tvorevina otkrivena u gromadi uglja, sta-
roj milione godina koja datira iz tercijara. Ta gotovo besprekorna kocka, pronaena je 1885. godine. Oko
njene sredine protezao se dubok urez, a dve paralelne povrine bile su zaobljene. Sastojala se od tvrde legure
ugljenika i gvoa i teila je 785 grama. Koliina sum-pora u njoj bila je premala, da bi se kocka mogla sma-
trati prirodnim piritom koji se ponekad pojavljuje u upadljivo geometrijskim oblicima. Naunici se nikada
nisu mogli sloiti oko porekla kocke. Do 1910. godine nalazila se u Salcburkom muzeju, a onda je na
neobjanjiv nain nestala.
Brojni su razlozi koji idu u prilog pretpostavci, da su stare kulture izuzetno dobro poznavale ne samo
nauku, ve i metafiziku, a to je znanje tokom vremena izgu-bljeno, pa je danas veoma teko argumentovano
go-voriti o eventualnim visokim tehnikim dostignuima starih civilizacija. esti ratovi, neminovno ^u
dovodili do unitenja materjalnih ostataka raznih kultura i civiliza-cija. Biblioteke su gorele na svim
kontinentima. Bile su uvek prve na udaru osvajaa, a drevna znanja uvana stoleima zauvek izgubljena.
213. godine pre nove ere, kineski car i Huang Ti, izdao je naredbu o spaljivanju svih knjiga klasine litera-
ture, sa izuzetkom knjiga o proroanstvima, medicini i poljoprivredi. Aleksandrijska biblioteka je pre
unitenja imala preko 700.000 svezaka i predstavljala sredite kulture Starog sveta.
Ceo evropski srednji vek lii na lomau, na kojoj su, pored Ijudi esto gorele i knjige. Sreom, neto od
svega toga je poteeno razaranja. Na osnovu sau-vanih fragmenata, u stanju smo da bar na trenutak
zavirimo u bogatstvo zadivljujue nauno-tehnike riz-nice oveanstva. U tekstu "Izgubljena otkria", Petar
Vujiin bavi se ba ovim problemom.
Poreklo Tihuanaka (Bolivija) gubi se u mileku-mima pre nas. U vreme kadaje Francisko Pisaro osvopo Peru,
hke su govorile da su za Tihuanako oduvek znali samo kao za razrueni grad. Ajumare, najstariji nacod u
Andima tvrdili su da je to bio grad prvih Ijudi na Zemlji i da ga je stvorio bog Vira Kroe, ak mnogo pre
roenja Sunca i Meseca. Meutim, mnogo pre otkria Tihua-naka, radoznali duhovi su nasluivali istinu o
ostvaren-jima naih predaka i naglaavali neobinu prirodu izve-snih stvari o kojima su postojali izvetaji
stari nekoliko vekova.
Postoji dosta arheolokih nalaza i zapisa koji uka-zuju da su proizvodnja i upotreba elektrine energije bile
mogue i pre nekoliko hiljada godina. U etvrtom veku nae ere, Sveti Avgustin je pisao o "udesnoj lampi u
drevnom egipatskom hramu boginje Izis, koju nisu mogli da ugase ni vetar ni voda."
Grki putopisac Lukijan iz Samosate (120-180. g.) pominje, da je u sirijskom gradu Hijeropolisu video
"blistavi dragulj na elu boginje Here, koji je nou os-vetljavao ceo hram." U hramu Jupitera u Balbeku,
Luki-jan je zapazio i "sijajue kamenje1'.
0 tehnolokim dostignuima starih naroda nije lako suditi ni na osnovu arheolokih nalaza. Navedimo samo
jedan primer. U Bagdadskom muzeju uva se petna-estak santimetara visoka posuda od peene ilovae.
Potie iz perioda od 227. do 126. godine pre nae ere, a pronaena je u blizini Kujut Rabua u Iraku.
Arheolozi tvrde da se takve posude nisu nikada koristile u domainstvima Mesopotamije. U posudi se nalazi
bakarna cev duine 26 mm, sa obe strane zaptivena smo-tonn. U sredini cevi se nalazi gvozdeni tapi, na
vrhu prekriven olovom. Za neupuene, ovo je klasini opis jednostavne baterije i da bi funkcionisala,
potrebno je samo u posudu sipati sve elektrolit. Vilard Grej, is-traiva amerike kompanije Deneral
elektrik, napravio je kopiju drevne vavilonske baterije i napunio je ras-tvorom plavog kamena. Tako
napravljena, baterija je davala napon od jednog volta. Postavlja se pitanje da li je to zaista prva baterija u
istoriji civilizacije napravljena Ijudskom rukom, ili samo jo jedna obredna posuda nepoznate namene?
Meutim, na istom podruju na kome je pronaena ova "posuda", otkriveni su i brojni predmeti sa zlatnim i
srebrnim prevlakama, to je mno-ge laike, ali i pojedine strunjake navelo da poveruju kako su ovi nalazi
zapravo konaan dokaz o upotrebi struje za elektroplatiniranje i galvanizaciju pre skoro dve hiljade godina.
Sanskritski tekst Agestja Samhita opisuje kako se proizvodi elektrina energija: "Stavi jednu dobro oi-
enu bakarnu plou u glinenu posudu. Sipaj u nju plavi kamen, a zatim vlanu strugotinu. Zatim natu
strugotinu stavi plou od cinka prekrivenu ivom. Kontakt e proiz-vesti silu koja se naziva dvostrukim
nazivom Mitra-Varu-na- Voda e se tada razloiti na Pranavaju i Udanavaju.
Kau da povezani lanac od stotinu takvih posuda daje veoma snanu silu".
"Zapanjujue je" - pisao je fiziar Laplas - "da Egip-ani nisu bili voljni da na nas prenesu svoja
astronom-ska posmatranja i znanja. Pa ipak, mi znamo za re-putaciju njihovih svetenika koji su uili Talesa,
Pitagoru i Platona. Upueni su dobro uvali svoje tajne i otkrivali sy samo ono to je bilo drutveno korisno,
ili ono, to su mogli da shvate neupueni naunici.
Egipatski svetenici su bil optuivani da su pone-kad koristili magnete, elektricitet, parne maine, ultraz-vuk
i razne druge ureaje da bi pravili lana uda u cilju zasenjivanja Ijudi boanskim moima."
U svakom sluaju, ostaje injenica da su svetenici znali za parnu mainu, ultrazvuk i elektricitet, to uka-
zuje na postojanje nauke koja je bila gotovo neve-rovatna za ono vreme.
Ipak, svetenici su poverili neka od svojih znanja, opisana u tajnim knjigama, dvojici naunika - Ktesibi-jusu
i Herou iz Aleksandrije, pod uslovom da svoj rad koriste samo za dobrobit hramova.
Valter Kiaulen opisuje uda Heroovih ureaja: "svo-jim parnim mainama, hramove je pretvorio u mesta
misterija. Kada su se na oltaru palile svete vatre, ka-mena truba je odsvirala signal za vernike da uu.
Videli su velika vrata koja se sama otvaraju, a kada su ulazili u svetilite okreui bronzane tokove koji su
bili u ulaznom holu, padala bi fina kia namirisane vodice, me-talne ptice su otvarale kljunove i iz njihovih
grla izlazio je natprirodni poj."
 Ljudi su ostajali bez rei pred metalnim likovima bogova koji su se lagano dizali prema tavanici, sta-
tuama koje su, teke nekoliko tona, jednostavno visile u vazduhu, tekim bronzanim vratima koja su se
otvarala i zatvarala na zapovest i svetenicima koji levitiraju.
"Po njihovoj volji" - pie Elifas Levi - "hram je bio obavijen oblacima ili osvetljen nadljudskom svetlou;
ponekad bi mrak pao usred dana, a ponekad bi no sijala, lampe se same palile, bogovi zraili, ula se
tutnjava groma i teko bi bilo bezbonima koji bi na sebe navukli kletve iniciranih. "Pre vie hiljada godina,
svetenici su poznavali i nauku i religiju: bili su hemiari, fiziari, biolozi. Bili su inicirani u znanja, koja se
nisu odnosila samo na metafiziku. Pa ipak, dozvolili su da Hero iz Aleksandrije napravi nekoliko ureaja za
laike:
parnu mainu poznatu kao aeolipil - koja funkcionie na principu potiska mlazom; motornu pumpu;
klepsidru -udesnu vrstu asovnika; ak i metar za merenje pre-ene razdaljine.
Biblija, tanije Stari zavet, pun je opisa udesnih maina koje su koriene za "komunikaciju s Bogom".
Mnogi opisi neodoljivo '.odseaju na razne elektrine maine koje su danas poznate. Jesu li, moda, u doba
Avraama, Ijudi znali za elektricitet, ijim se otkriem tako ponosi zapadna nauka? Sve govori u prilog teoriji
da je u biblijsko vreme, elektricitet vrlo struno korien, ali i da je takvo znanje povereno na uvanje
izabranom broju svetenika koji su od prikazivanja "svojih moi" sasvim ugodno iveli.
Moris Denis-Papen veruje da je Mojsijev koveg, ili koveg zaveta, za koji se smatra da je sadrao tablice
zakona, Aronovu palicu i vazu ispunjenu manom, neka vrsta elektrine komore, u stanju da proizvede moni
ekeltro naboj.
1 ruski asopis "Nauka i religija" daje opis zavetnog kovega, postavljajui hipotezu da je to, u stvari, elek-
trini kondenzator!
Dvadeset peto poglavlje Knjige izlaska govori kako je Gospod dao Mojsiju vrlo specifine instrukcije za
graenje kovega. Bio je napravljen od sitim drveta i obloen zlatom spolja i iznutra (identian princip elek-
trinog kondenzatora: dva provodnika odvojena izolaci-jom), sa zlatnom krunom okolo.

"I' naini Veseleilo koveg

od'dfvefa sitima, dva ipo
lakata dug i podrug lakta irok
i podrug lakta visok.
1 pokova ga istijem zlatom.
iznutra ispolja; i naini mu
z/atan vi/enac unaokolo
I Sali mu etiri biouga od zlata
na etiri ugla njegova: dva
biouga sjedne strane a
dva s druge.
I naini poluge od drveta
sitima, 1 okova ih zlatom..."
(2 kj/lga Mojsijeva 37/1,2,3,4)

Ruski naunici su izraunali, da je napon izmeu obloga takvog kondenzatora (1,25m x 0,75m x 0,75m)
mogao biti oko 10.000 volti po santimetru. Gledano u celini, takav kondenzator je mogao da proizvodi struju
napona od 50 kilovolta!
uvarima kovega, Levitima, jedino je bilo doz-voljeno da ga dotaknu. Nosili su ga pomou dve du-gake
motke optoene zlatom. Svaka je bila provuena kroz zlatne prstenove na uglovima kovega, tako da je
obezbeena provodljivost u dodiru sa zemljom. Kon-denzator, ili akumulator, praznio se pri tom bez opas-
nosti po nosae.
Izolovan, koveg je ponekad zraio vatreni oreol, i ako bi neko nesmotren pokuao da ga dodirne, doiveo bi
snaan elektrini ok. Nesreni Uza koji je dodirnuo koveg, izgleda nije poginuo od ruke razgnevljenog
boga, ve od elektriciteta.
Sedamdesetih godina, na osnovu opisa iz knjige proroka Jezekilja (deo Starog zaveta), Dozef Blumrih,
inenjer astronautike zaposlen u NASA, sastavio je lete-Hcu izuzetnih aerodinamikih osobina.
Zanimljivo je, da stari tekstovi obiluju opisima raz-noraznih leteih maina. U jednom san-skritskom ruk-
opisu koji se uva na univerzitetu u Mysoreu, govori se o udnim letilicama koje su izraivane od "esnaet
lakih kovina, a pokretala ih je, izmeu ostalog, iva. Neujno su se kretale od jednog mesta do drugog, a
imale su ureaje kojima bi se mogla videti unutranjost nepri-jateljskih letilica..." 1 Hebreji i Grci, nasledili
su deo egi-patske nauke. Zupasti sunani asovnik u Antikiteri, bio je dokaz razvijenog astronomskog
znanja. U treem veku pre nae ere, astronom Erastoten izmerio je kos-inu ekliptike i obim zemlje. Helenski
astronom Hiparh (oko 190-120 pne) izmerio je veliinu Meseca metodom paralakse, jo u drugom veku pre
nae ere. On je nacrtao i prvu kartu zvezdanog neba i stvorio metod za utvrivanje poloaja planeta.
Vavilonski svetenici su pre gotovo 4000 godina zabeleili svoja prva osma-tranja o kretanju Venere, Marsa
i Jupitera. Egipatske zvezdane karte postojale su oko 3500 godina pre nae ere. Stari Egipani su znali da su
Merkur i Venera blii Suncu nego Zemlja, Mars, Jupiter. Ideju da se Sunce nalazi u centru naeg sistema
prvi je saoptio Grki astronom Aristarh sa Samosa, 280. godine pre nae ere. Meutim, ta je teorija
prihvaena tek zahvaljujui Nikoli Koperniku u 16. veku.
Tunel u Samosu, dug oko 1000 metara, iskopala su dva tima radnika poinjui sa obe strane. Sreli su se u
sredini sa savrenom preciznou, i tunel je apsolutno pravolinijski sagraen. Kada je u ovom veku kopan
tunel ispod Mon Blana, italijanski i francuski inenjeri koristili su radare, magnetske detektore i ultrazvuk. A
u vreme gradnje tunela na Samosu, kompas jo uvek nije bio pronaen.
Aristotel je pisao metalnim perom. Platon je na-pravio klepsidru koja je funkcionisala kao budilnik. U svojoj
palati, Neron je imao lift koji se dizao u vis oko 40 metara.
Prema Pliniju, Petroniju, Diokasijusu i Isidoru iz Se-vilje, nelomljivo staklo (plastika), bilo je poznato Rim-
Ijanima. Postalo je toliko popularno, da je Tiberije na-redio da se fabrika uniti, bojei se da bi novi pro-
nalazak smanjio vrednost zlatu i srebru.
Pre nego to je izabran za Papu pod imenom Sil-vester II, francuski monah Gerbert je iniciran u Sevilji i
Kordobi od strane arapskih uitelja. Oko 970. godine, on je pronaao parne orgulje, prvi asovnik koji su
pokretali tegovi, ureaj .koji se sastojao od tri sfere sa kojima je opisivao kretanje planeta, i sistem raunanja
sa celim brojevima i rcizlomcima, slian onome kop koristimo i danas.
Gerbertov genije je toliko prevazilazio kapac'rtete njegovih savremenika, da je on odustao od toga da ih
naui tajnama mehanike, matematike i astronomije (po-sebno o okruglini zemlje, koju je dokazao pomou
svo-jih sfera). Nekolicinu istina koje je otkrio, Ijudi su za-boravili im su uli. Mada je poznavao tajnu
gromo-brana, Gerbert se ograniio na to da kae da se grom moe otkloniti dugim motkama zabodenim u
zemlju, sa otrim metalnim vrhovima.
Ljudi desetog veka jednostavno nisu bili zainter-esovani za nauku. Slino je bilo i u 13 veku, kada je Roder
Bejkon prelistavajui stare arapske rukopise, otkrio za to vreme, nezamislive tajne. Roder Bejkon, roen u
Engleskoj 1214. je prvi predloio da se izvri reforma julijanskog kalendara. U optici se smatra pre-teom
Galileja i Njutna. Nema jasnog dokaza da je ikada napravio instrument slian teleskopu, ali je si-gurno, da bi
praktina primena njegovog znanja direk-tno dovela do refraktujueg teleskopa koji je u Kini poznat od
pamtiveka, a kojeg je napravio Holananin Metijus 1609. godine, a zatinn i do mikroskopa, koji je izumeo
Zaharijas Jansen 1590. godine. Isto znanje se moglo upotrebiti za pravljenje reflektujueg teleskopa, etiri
stolea pre Njutna, da su Ijudi iole bili zainter-esovani. U Bejkonovim spisima se nalazi i formula za
pravljenje baruta. Kada je umro, kalueri iz njegovog manastira su zakucali njegove knjige i rukopise za zid,
kako se inilo sa ozloglaenim delima iz oblasti magije.
Nekoliko hroniara iz XIII veka govore o Jeielu, francuskom rabinu iju je erudiciju hvalio Luj IX, a koji je
znao tajnu "zaslepljujue lampe koja se sama palila". Ovu lampu bez ulja i fitilja, Jeiel je ponekad nou
stavljao na prozor, snano fascinirajui svoje savre-menike. Mada je bio akreditovan na dvoru i povremeno
sluio i kao kraljev savetnik, Jeiel nikada nije otkrio tajnu svoje lampe.
Hroniari tvrde da je imao i specijalan nain za teranje neeljenih posetilaca koji bi se pribliili njegovim
vratima. On bi "dodirnuo ekser ukucan u zid njegove radne sobe, na ta bi puckajua, plaviasta varnica
odmah prskala. Teko svakome ko tada dodirne zvekir:
on bi se presamitio, urlajui, pa bi zatim potrao koliko ga noge nose."
"Jednog dana" - pie Elifas Levi - "pretea i nepri-jateljska gomila se skupila ispred njegovih vrata. Ljudi su
drali jedno drugo za ruke da bi se suprotstavili onome to su nazivali "zemljotresom". Najhrabriji je zve-
kirom zakucao na vrata. Jeiel je dodirnuo svoj ekser. Napadai su trenutno odbaeni unazad, padajui jedan
preko drugog. Pobegli su vritei, kao da su opeeni.
Na ovaj nain, uasom koji je u njima izazvao, Jeielje uspevao da bude ostavljen na miru."
Sve ovo jasno ukazuje na to da je Jeiel izumeo, ili ponovo izumeo elektrinu svetiljku i da je,
pritiskanjem dugmeta, mogao da alje elektrinu struju u gvozdeni zvekir na vratima. Jeiel je bio iniciran u
naunu tajnu, za koju nije smatrao da treba da je otkrije Ijudima XIII veka.
Regiomontanus, nemaki matematiar i astronom iz 15 veka, ije je pravo ime bilo Johan Miler, imao je
jednu neverovatnu igraku: metalnu muvu kojajezaista letela. Za vreme banketa, muva bi letela visoko u
kru-govima iznad glava gostiju a da ni jednom nije udarila u zidove, a onda se vratila na njegovu ruku. Jo
neobiniji pronalazak je bio mehaniki orao u prirodnoj veliini, koji je imao specijalnu ulogu prilikom
ulaska cara Mak-similijana l u Nirnberg: orao je lansiran prema caru sa vrha zidina, dok je car jo uvek bio
daleko. Kada je doao do njega, okrenuo se i poleteo ispred cara, le-prajui krilima, sve do gradskih kapija.
1485. godine, blizu Via Apia u Rimu, otkriven je grob mlade devojke koja je leala u nekoj neidentifik-
ovanoj tenosti. Lice je bilo savreno ouvano, pa je izgledalo kao da spava. Pored nogu joj je bila upaljena
lampa. Jedan natpis ukazivao je da je umrla pre vie od 1500 godina i da joj je ime Tilija, Ciceronova ki.
Ubrzo po otvaranju groba, lampa se ugasila. Niko nije mogao da objasni kako je mogla da gori tako dugo.
U prastarim epovima i legendama esto se mogu nai opisi "tehnolokih uda". U Mahabharati, drevnom
indijskom epu starom 3000 godina, pominje se oruje razarajue moi:

"Tada Rama pusti strelu neobran/fve moi

Uasnu, smrtonosnu...
I ta dalekometna strela
Zapalilaje monog Rakasa.
1 koije s konjskom zapregom,
Potpuno zahvaene plamenom
raspadoe se na pet prirodnih
elemenata...
N/egov skelet, meso i krv ne izdfae.
Spalilo ih je oruje...
Nipepeo ne ostade od njih."
Da li je sastavlja epa, kako mnogi dananji na-unici tvrde, zaista prisustvovao nuklearnoj eksploziji, ili je
sve samo plod pesnike mate? A ako je mata u pitanju, kako onda objasniti detaljne opise nuklearne
eksplozije sa svim propratnim pojavama, koje su tek krajem etrdesetih godina ovoga veka, naunici za-
beleili. Gotovo je nemogue odgovoriti na ovo pitanje.
Tradicija i knjige iz Tibeta i Indije obiluju izvetajima o praistorijskim leteim mainama koje su imale
pozadi pogon na vazduh, vatru i ivu.
Grad Mohendodaro, arheoloki lokalitet u donieni toku reke Ind, imao je kanalizaciju i kupaonice u na-|
jveem delu kua jo pre 4000 godina. Kada je Versaj 11 izgraen, u palati nije bilo kupatila ni toaleta
tokom | itavog "Gran sieckla".
U Briselskom muzeju postoji slika Hijeronimusa Boa koja predstavlja iskuenje sv Antonija, onakvo kak-i
vim su ga zamiljali Ijudi petnaestog veka. avo je na slici proizveo itav niz iskuenja, ne bi li sveca
skrenuo sa boijeg puta. Ono to je posebno zanimljivo su prikazi leteih maina. Jedna od njih je zapravo
vazduni brod u obliku ptice, sa palubom, jarbolom i jedrima, po uzoru na jedrilice. Meutim, na jarbolu se
jasno vidi antena, a postoji i ureaj za merenje uglova koji moe ; biti samo goniometar, koji je tri veka
kasnije izumeo
fiziar Karanzo. Da li je Bo jo 1516. godine, zamislio naslikao mogunost prijema i prenosa
elektromagnetskih talasa ?
1867. godine, putujui po Bliskom Istoku, poznati ameriki knjievnik Mark Tven, opisuje ostatke Vavilon-
ske kule: "Bilo je osam kula, od kojih dve danas stoje -dinovske graevine od opeka preseene napola od
zemljotresa, opaljene i napola istopljene munjama raz-gnevljenog boga..." MarkTven je izgleda pisao o
ostaci-ma kule u Borsipu, nedaleko cd Vavilona, koja, po nekim podacima istopljena ne samo spolja, ve i
iznu tra, predstavlja jo jednu zagonetku bez odgovora. Pi-tanje ostaje - kako je u to vreme, proizvedena
tempera-tura dovoljno visoka da istopi opeke?
Spektroskopske analize metalnog pojasa pronae-nog u grobnici jednog kineskog velikaa staroj vie od
1500 godina, pokazale su da metal u svom sastavu najveim delom sadri aluminijum! Zapadna nauka je
prvi put izdvojila aluminijum tek 1925. godine, i to hemi-jskim putem. Danas se aluminijum izdvaja
elektrolizom - zapravo, upotrebom elektrine energije. Da li je tajna elektroliza bila poznata Ijudima pre
1500 godina?
Ameriki arheolog D. Mejson je u peruanskim An-dima otkrio ukrasne predmete izraene od platine! Ne-
jsano je kako su prastari metalurzi uspeli da proizvedu temperaturu od 1800C da bi obraivali platinu.
Na osnovu testiranja nekih arheolokih nalaza, Uprava za standarde USA je ustanovila, da su prasta-;
novnici Amerike bili u stanju da pre sedam hiljada godina, prozvedu temperature vie od 8000C!!!
Naunici jedino nisu uspeli da dokue kako im je to polazilo za rukom.
Evo jo jedne zagonetke drevnih civilizacija. Ame-riki arheolog F. A. Miel Hedis, pronaao je 1927.
godine u dunglama Britanskog Hondurasa lobanju od poliranog providnog kvarca teku oko pet kiiograma,
zapanjujue precizne izrade. Frenk Dorland, umetniki restaurator starina koji je punih est godina ispitivao
neobinu lobanju mikroskopom i rendgenskim mielo-dama, dokazao je da je lobanja iseena od jednog
komada kvarcnog kristala, ali bez primene metalnog orua, a zatim polirana - najverovatnije finim kvarcnim
peskom, izraenim u vidu paste. Taj juvelirski posao morao je trajati decenijama. Zanimljivo je da je donja
vilica lobanje pokretna. Ako se lobanja konopcem pri-vrsti da slobodno visi u vazduhu, donja vilica se ak i
pri najmanjem dodiru pokree, stavrajui utisak da go-vori. Dorlandova je zasluga to je zahvaljujui
"lobanji sudbine", pronaao dokaze o gotovo fantastinim nau-no-tehnikim sposobnostima drevnih Maja,
ili ak ne-kog jo starijeg naroda. To zapravo znai, da su ve-kovima pre pojave savremene vlaknaste optike
i fizike provodnika svetlosti, drevni majstori znali kako da os-tvare sline optike efekte pomou sloenih
sistema prizmi, soiva i upljih kanala.
Hjulit Pakard, jedan od naunika koji su ispitivali "lobanju sudbine", izjavio je asopisu "Argosy": "Ta
stvarica ne bi uopte trebalo da postoji. Osoba koja je lobanju isecala iz kamena, nije imala pojma o
kristalo-grafiji i potpuno je ignorisala ose simetrije. Pa ipak, lobanja se pri obradi nije razletela na
komadie."
Koliko jo uda kriju arheologija i istorija, a koliko ih je zauvek izgubljeno? Danas se sve vie spekule o
tome ta drevne "nerazvijene" civilizacije mogu pruiti naoj. ta moemo nauiti od oveka stare ere, ije
drutvo i sveukupna tehnologija, ipak, nisu bili razvijeni poput dananjih. injenica je da postoji itav niz
za-uujuih dokaza o izuzetno razvijenom naunom zna-nju, ako ne celih kultura, a ono bar odabranih
poje-dinaca, ovekoveenom u impozantnim spomenicima, od kojih su neki ouvani sve do dananjih dana.
Pome-nimo junoamerike piramide, megalite rasprostranje-ne irom zapadne Evrope, Stounhend - biser
me-galitske kulture, drevni sunev kalendar neolitskog o-veka...
Podaci sauvani u drevnim tekstovima se, ipak, ne mogu bukvalno shvatiti i tumaiti, pa se na osnovu njih
ne moe ni dati odgovor gde su granice mate, a gde poinju stvarni dogaaji. Lako je dokazati ovu tvrdnju.
Primitivna plemena koja su susret sa dananjom civili-zacijom doivela tek polovinom ovog veka, nisu
mogla da nau odgovarajua objanjenja za tehnike pred-mete koji su im pokazani. Zapravo, nisu ni
pokuavali da ih objasne onako, kako to mi - na osnovu iskustva inimo, ve su pokuali da ih protumae na
nivou dos-tupnom plemenskom znanju i nainu poimanja. Slian efekat bi se ponovio kada bi, recimo, danas
pokazali jednom nestrunjaku odreeno nauno otkrie i za-molili ga da napie izvetaj o njemu. Na osnovu
tog izvetaja teko da bi i jedan strunjak, a nestrunjake da i ne pominjemo, mogao da stekne hilp kakvu
informa-ciju o izvedenom eksperimentu. U slinoj situaciji se esto nalaze i istraivai, koji godinama
pokuavaju da proniknu u tajne drevnih rukopisa. Jer, tekstovi su esto bivali optereeni danas
nerazumljivom terminologijom, ili su ak namerno pisani simbolinim jezikom iji smi-sao moe razumeti
samo dobro upueni italac.

MISTERIJA VELIKE PIRAMIDE

\
Pojava Egipta u svetlosti istorije predstavlja sasvim neoekivani prizor, simbolizovan u iznenadnoj pojavi
kamene arhitekture najveeg tehnikog savrenstva. Dr Brestid je dramatizovao to blistavo cvetanje ovim re-
ima: "U kairskom muzeju mogli biste se nai u pri-sustvu masivnog granitnog sarkofaga u kojem je ne-
kada lealo telo Kufu-Oneka, arhitekte, koji je gradio Veliku piramidu u Gizi... Neka nas mata povede u
stopu zatim sjajnim arhitektom, u pustinjsku ravnicu iza sela Gize. Tada je to bila neplodna, pusta povrina,
posutajedino ruevinama nekoliko manjih grobnica da-(ekih predaka. Najstariju kamenu graevinu u to
vreme sagradio je Kufu-Onekov pradeda. Njemu su prethodila samo tri pokolenja arhitekata... Kada je Kufu-
Onek prvi put poao neplodnom ravnicom Gize i po planu obe-leavao osnove Velike piramide, verovatno
datamo nije bilo mnogo zidara u kamenu, ni mnogo Ijudi koji su znali tehniku graenja u kamenu.
Zamislimo samo neus-traivu odvanost oveka koji je svojim saradnicima naredio da poloe etvorougaonu
osnovu sa stranama od 226 metara... Znao je da e to zahtevati blizu dva i po miliona blokova, svaki teak
dve i po tone, da pokriju taj etvorougaonik vei od pedest hiljada kvadratnih metara povrine, s brdom od
kamena visine 146 me-tara... Velika piramida kod Gize je na taj nain jedan dokument u istoriji ovekove
misli. Piramida jasno od-raava ovekovo uverenje o svojoj suverenoj moi nad matenalnim snagama. Sebi i
svom suverenu, taraonov inenjer pribavio je besmrtnost prostom vlau nad ma-terjalnim snagama.
Arheolozi se uglavnom slau da su ogromne grae-vine u obliku piramida, meu Arapima zvane "farao-
novim gorama", nastale u periodu vladavine tree i et-vrte dinastije faraona, dakle pre gotovo etri i po
hiljade godina. Do danas su arheclozi otkrili devetnaest pi-ramida, meu kojima je veina naena samo u os-
tacima, jer su tokom vekova sluile kao neiscrpni izvor graevinskog materjala za okolne felahe. Faraoni su
pirannide podizali na ze.padnoj strani Nila, u susedstvu najstarije egipatske prestonice Memfisa, smetene u
pograninom delu Gornjeg i Donjeg Egipta.
Najpoznatije su tri piramide: najstarija i najvea je Keopsova, podignuta oko 2570. godine p.n.e., Kefre-nova
- sagraena oko 2530. godine p.n.e. i Mikerinova - graena oko 1500. godine p.n.e. Sve tri su sline po
konstrukciji i meusobno se veoma malo razlikuju. Oko njih se nalazi i nekoliko manjih piramida i vei broj
mastaba, namenjenih lanovima carske porodice i la-novima dravne uprave. Uz svaku od tri piramide
nalazi se pogrebni hram. Ispod Kefrenove piramide stoji og-romna sfinga isklesana u steni, moda jo
upeatljivije otelovljenje boanskog carstva nego sama piramida.
Ljudska glava, koja izrasta iz lavljeg tela, dostie visinu od 19,80 metara i po svoj prilici je imala Kefrenove
crte lica. Njena velianstvenost koja uliva strahopotovanje. takva je, da su je i hiljadu godina kasnije
smatrali likom boga Sunca.
Spoljne povrine piramida esto su bile ukraene reljefima i mozaicima. Natpis u kripti kraljice Ujebtan
govori, da je vrh njene piramide bio pozlaen. Uglaane ploe od granita i krenjaka kojima su oblagane
strane piramida, lokalno stanovnitvo je tokom vekova raz-nelo, koristei ih kao graevinski materijal.
Poduhvat ovako dinovskih razmera oznaava vr-hunski domet faraonske moi. Posle etvrte dinastije, niko
vie nije pokuao da gradi takve piramide. Vladari su se zadovoljavali mnogo manjim posmrtnim grobni-
cama. Svet je oduvek bio zadivljen impozantnim di-menzijama velikih piramida, ba kao i arhitektonskim
reenjima.
Prvu piramidu sagradio je pre blizu pet hiljada godina, Zoser, prvi faraon tree dinastije. Ostalo je sau-vano
i ime prvog egipatskog arhitekte - Imhotep. Posle Zosera, manir graenja piramida prihvatili su i ostali
vladari, ali ni jedna piramida po veliini i obimu ne moe se meriti sa Keopsovom. Uzevi u obzir ondanje
primi-tivne metode rada, zasnovane iskljuivo na ovekovoj fizikoj snazi, istraivai su se pitali kakoje bilo
mogue nagomilati toliku masu kamenih blokova u geometrijski nepogreiv oblik piramide, i doraditi ih tako
precizno, da izmeu njih nije mogla da se uvue ni otrica noa.
U istorijskim izvorima i hijeroglifskim natpisima, sa-uvani su podaci na osnovu kojih se bar priblino moe
stei predstava o toku gradnje piramida. Kameni blok-ovi prevlaeni su iz oblinjeg kamenoloma Nilom, a
zatim vueni na saonicama du vetake kosine, koja je uzdizana i izduivana onako kako je napredovala
grad-nja piramide. Da bi se smanjilo trenje, trasa je posipana vodom, tako da su sanke s lakoom klizile po
blatu. Kameni blokovi su postavljani nataj nain, to su sve do trenutka spajanja blokova ostavljani uski
ispusti, na koje su, visei nad provalijom, radnici mogli da se oslanjaju nogama. Za odvaljivanje stene drevni
graditelji koristili su, po tvrenju veine arheologa, metalne klinove. U jednom kamenolomu blizu Asuana,
pronaene su hi-Ijade udubljenja svih veliina, nainjena pomou kli-nova. Stena je cepana tako, to su u
udubljenja po-stavljani drveni klinovi natapani vodom, koji bi vreme-nom nabubrili i tako lomili stenu po
odreenoj liniji. Nejasno je ipak, kako su uopte napravljena udubljenja u steni za klinove, ako se zna da su
orue tog perioda izrivana uglavnom od bakra, a poznato je da bakar teko see granit.
Bio je to izuzetno naporan rad, koji je zahtevao mnotvo Ijudskih rtava. Hiljade radnika radilo je pod biem
nadzornika na ubistvenom pustinjskom suncu desetinama godina, da bi bila zadovoljena ud jednog oveka,
boanskog vladaoca Gornjeg i Donjeg Egipta.
U svojoj "Istoriji", grki istoriar Herodot opisuje gradnju Keopsove piramide: "Do kralja Rampsinita, bili
su u Egiptu dobri zakoni i bilo je blagostanje, ali s njegovim naslednikom Keopsom dola su teka vre-mena.
Ovaj je odmah zatvorio^sve hramove, pa je ak zabranio Egipanima da prinose rtve i sve ih je oterao na
prisilni rad. Priaju da su jedni morali da vuku ka-menje iz kamenoloma u Arabijskoj pustinji sve do Nila, a
drugi su morali taj doneseni kamen da primaju i da odvlae brodovima preko Nila do Libijskih planina. U
svakoj je smeni, koja je trajala tri meseca, radilo uvek oko sto hiljada Ijudi. Deset godina je radio taj
izmueni narod samo na izgradnji puta kojim je trebalo da se prevozi kamen. Deset godina je trajao rad na
tom putu i na izgradnji breuljka na kome se nalaze piramide, kao i na podzemnim dvoranama u koje je
sproveo jedan kanal iz Nila, pa je na jednom ostrvu u jednoj takvoj dvorani sagradio sebi grobnicu. Na
izgradnji same pi-ramide radilo se dvadeset godina. Ona je etvoroug-lasta, i sa svake strane je iroka osam
pletara, a visina joj je isto tolika; sve je od tesanog kamena koji je bio izvanredno lepo sloen, i ni jedan
komad nije manji od trideset stopa.
Ova piramida je izgraena kao stepenice. Kada su izgradili prv stepenicu, dizali su sa zemlje ostalo kamenje
pomou jedne sprave, nainjene od istesanih kratkih greda, na stepenicu iznad ove. Kada su podigli kamen
na prvu stepenicu, stavljali su ga na drugu spra-vu koja je stajala na prvoj stepenici, i vukli ga na drugu
stepenicu, pa opet na drugu spravu, i tako redom; bilo je onoliko sprava koliko i stepenica. Najpre je bio
gotov vrh piramide, pa ispod njega srednji deo, a na kraju je zavren onaj najdonji deo, koji lei na samoj
zemlji. Na piramidi je na egipatskom jeziku bilo napisano koliko su repe, luka i enjaka potroili radnici, a
koliko se jo seam, rekao mi je tuma koji mi je prevodio ovaj natpis, da su trokovi oko izgradnje iznosili
hiljadu est stotina talenata sr'ebra..."
_ Opte je prihvaeno miljenje da su piramide slu-ile kao grobnice, sa namenom da telo vladara sauvaju
kroz dugi vremenski period. U veini piramida se nalaze fragmenti raznih predmeta - orua, oruja,
nametaja, nakita... Naalost, ni u jednoj piramidi nije sauvan kompletan sadraj (izuzetak je
Tutankamonova grob-nica), jer je veina opljakana ubrzo po smrti faraona. Jedino za Keopsovu piramidu
nije dokazano da je bila grobnica! Dodue, u centralnoj odaji piramide postoji ogroman kameni sarkofag,
pronaen prazan, ali jo uvek nije jasno da li je to zaista posledica pljake. Poznati nunik Don Tejlor,
uveren je da Velika pi-ramida nije bila grobnica faraona, ve sredstvo za aktivi-ranje viih nivoa energije i
izmene stanja svesti. U prilog toj teoriji idu brojni dokazi, pre svega eksperimentalni, koji potvreuju
injenicu da je Velika piramida u Gizi, -generator energije.
Keopsova piramida je visoka 146 metara, iako se svi istraivai ne slau uvek oko tog podatka.
Zapravo, piramida je bila, kako je ve reeno, prvobitno prek-rivena oplatama od poliranog krenjaka, to
znai da je sigurno bila via od 146 metara. Strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230 metara.
Poreenja radi, napo-menuemo da svojom visinom, prerasta baziliku Sv Petra u Rimu. Piramida se sastoji
od 2.300.000 kamenih biokova, od kojih je svaki teak proseno 6000 kilo-grama.
Velika piramida je vekovima posle izgradnje uporno uvala svoju tajnu, jer niko nije uspeo da otkrije ulaz.
Arapski kalif AI-Mamun je 820. godine, ponesen pri-ama o ogromnom blagu skrivenom u piramidi, okupio
najpoznatije arhitekte, vajare i kamenoresce i naredio im da pronau ulaz. Mesecima su najvei strunjaci
toga doba pokuavali da otkriju tajna vrata koja vode u unutranjost piramide, ali uzalud. Onda je odlueno
da se kroz sredinu piramide prokopa tunel, ne bi li se tako nailo na neki od hodnika koji vode u skrivene
odaje s blagom. Posle vie meseci mukotrpnog kopanja, kada je kalifve pomislio daje posao uzaludan i bio
spreman da napusti poduhvat, jedan od radnikaje u daljini zauo oek. Buenje tunela je nastavljeno u tom
smeru, i uskoro su naili na prolaz irine jednog kvadratnog metra. Prolaz se sputao nanie, i uskoro su
naili na novi hodnik, neuporedivo iri, ali ih je na kraju ekalo razoarenje. Bio je to slepi hodnik. Ni jedan
od hodnika koje su potom otkrili nije ih odveo do centralne odaje. Zahvaljujui sluajnosti, naili su na
hodnik sa niskom tavanicom, po kome su mogli da se kreu jedino na kolenima i uskoro stigli do prostorije
koja se danas naziva Kraljiina soba, povrine od nekih est metara. Vraajui se u suprotnom smeru, radnici
su stigli i do zapeaenih Kraljevskih odaja. 0 otkriu je odmah oba-veten kalif AI-Mamun, koji je zahtevao
da prisustvuje otvaranju grobnice. Pod njegovim nadzorom slomljen |e veliki kraljevski peat. Uzbuenje je
bilo na vrhuncu. Ali, na njihovo zaprepaenje, ogromna prostorija od poliranog crvenog granita, bila je
prazna! Razoarani kalif je potomodustao od daljeg traganja. Nije ba naroito jasno da li su graditelji
piramide uspeli da zavaraju trag AI-Mamunovim radniima, ili su moda mnogo vetiji lopovi preduhitrili
upornog kalifa. Ne mo-e se odbaciti ni teorija da piramida uopte i nije bila grobnica, u kojoj su razni
pljakai pogreno traili blago.
U piramidi su do sada otkrivene: Kraljiina odaja -prazna, Kraljeva odaja - takoe prazna i podzemna
nedovrena prostorija. Pojedinci smatraju da su egipat-ski arhitekti bili suvie lukavi, da bi ma kakvo blago
ostavili u pravougaonim hodnicima. Ovi hodnici su, na-vodno, mamci za lopove. A evo i nekoliko udnih
injenica: ogromni pragovi piramide nalaze se iznad prilino malih vrata koja vode u hodnik kojim se silazi.
Tolika mera predostronosti da bi se izbeglo zatrpa-vanje ulaza, ini se suvinom. Zatim, kao to se jaki
potporni pragovi nalaze iznad Kraljiine i Kraljeve odaje, tako se - samo iznad Kraljeve odaje - nalazi
ogromni kameni blok od 380 tona, nazvan "soba za pranjenje", ija funkcija ostaje neobjanjena.Trea
anomalija su brane koje se nalaze iznad velike galerije. Teoretski, brane su sluile, uz pomo sistema poluga
u granitu, da blokiraju pristup u Kraljevu odaju. Meutim, ova tros-truka zatita ne titi nita znaajno.
Zato? Da li su granitne ploe unitene, ili nikada nisu ni postojale?
Postavljaju se i druga zagonetna pitanja. Na primer, zato Kraljeva odaja nije u centru piramide? Zato
je nedovrena prostorija u suterenu? To jo uvek moe znaiti da Velika piramida u meuvremenu, nije
opljakana.
Dvojica francuskih arhitekata, Dormijon i Goaden, uspeli su da pre petnaestak godina dobiju dozvolu za
istraivanje. Ispitivanja su pokazala postojanje velikih razlika u gustini kamena. U prolazu koji vodi u
Kraljiinu odaju, Dormijon i Goaden su otkrili anomalije u slaganju kamenih blokova, koje su zasad
neobjanjive.
Ekipa engleskih strunjaka koja je izvrila merenja u XIX veku, dola je do zakljuka da je Keopsova pi
ramida jedna velika "kamena knjiga mudrosti". Mnogi dananji naunici veruju, da su u njoj skriveni brojni
podaci i znanja drevnih egipatskih mudraca. Britanski astronom P. Smit tvrdi, da su u dimenzije Keopsove
piramide ugraeni i podaci o udaljenosti Zemlje od Sunca. Po njegovim merenjima, visina piramide bila je
147,65 metara, a ako se taj broj pomnoi sa milion, dobija se srednji radijus Zemljine orbite oko Sunca! Smit
je takoe izraunao, da je masa Keopsovog sark-ofaga tano 1015 puta manja od mase Zerrrije.
Vajs i Kokvord su dokazali da je piramida mogla sluiti i kao sunani sat. Na osnovu merenja su
utvrdili, da je podnoje sastavljeno od kamenih ploa irine 1,365 metara, pri emu se senka piramide
svakodnevno skrauje za isti iznos, sve dok potpuno ne nestane na danjesenje ravnodnevice. Jesenja
ravnodpovicaje, ina-e, kod Egipana predstavljala poslednji dan u godini!
Na veliki matematiar i astronom Milutin Milank-ovi, u knjizi "Tehnika u toku davnih vekova",
pominje izuzetna matematika znanja koja su Egipanima omo-guila da stvore piramide: "0 opsegu
matematikih i geometrijskih znanja starih Egipana obaveteni smo tek nedavno. U Britanskom muzeju u
Londonu, uva se jedan stari papirus koji Englezi nazivaju Rind Papers, po imenu njegovog pronalazaa
Rinda koji je do njega doao 1862. godine. Kada je taj spis deifrovan a 1875.
godine preveden i objavljen, pokazalo se da ga je napisao kraljev pisar Ahmes i da je matematikog sa-
draja. Napisan je oko 1750. godine p.n.e. Prvo to nam pri itanju toga spisa pada u oi je starost naune
literature, jer se pisac poziva na jo starije matematike spise, pisane nekoliko stotina godina ranije. 0
starosti egipatske nauke svedoe i neki drugi papirusi pro-naeni 1885. i 1890. godine.
Iz sadraja Ahmesovog spisa vidi se da je pisan za praktinu primenu, a namenjen prvenstveno poljopri-
vredi. Ahmes rauna samo sa imenovanim brojevima i primenjuje ih na odreene gaometrijske probleme, na
izraunavanje povrina i zapremina tano odreenih geometrijskih oblika poljskih imanja i ambara za poljo-
privredne proizvode. Neki od tih ambara imali su oblik krunih cilindara. Pri izraunavanju broja/?/,
uzimavred-nost 3,15. Zadivljeni smo tanou, osobito kada se uzme u obzir da su u ono doba Jevreji i drugi
stari narodi mislili da je obim kruga triput vei od njegovog prenika."
Egipatske piramide i njihovi hramovi, poloeni su stranama svojih osnova tano prema nebeskim znaci-ma.
Znai da su Egipani bili paljivi posmatrai nebes-kih pojava. 0 tome svedoi i podatak da su u Memfisu,
Heliopolisu i Denderi imali ureene zvezdamice odakle su posmatrali zvezde i o tome pravili zabeleke koje
su do nas stigle samo u fragmentima. Preciznou po-dataka o tom razdoblju, egipatska hronologija je nad-
maila sve ostale podatke te vrste iz Starog veka.
Egipatski kalendar imao je, za razliku od kalendara drugih naroda, kao osnovnu jedinicu - godinu, sa stal-
nom duinom od 365 dana. U vreme kada je kalendar poeo da se primenjuje, nastupile su velike poplave
Nila; to je u stvari bilo vreme kada se zvezda Sirijus pojavila prvi put u godini na istonom nebu, pre izlaska
Sunca. Kako su poplave Nila, od kojih su zavisili ivot i napredak zemlje, bile najznaajnija prirodna pojava
za celu egipatsku dravu, Egipani su odluili da godinu broje od jednog izlaska Sirijusa do drugog. U
poetku, ovakav nain merenja vremena je funkcionisao dosta dobro, ali, kako je godina po njihovom
kalendaru bila kraa za jednu etvrtinu dana od stvarne Suneve go-dine, to se i dan izlaska Sirijusa pomerao
u njihovom kalendaru svake etiri godine za pun dan, da bi za 4 x 365 godina, proetavi se kroz kalendar,
doao na svo-je staro mesto. To su Egipani tano ustanovili svojim posmatranjima, i taj interval od 1460
godina nazvali Sotisovim periodom, po zvezdi Sirijus (sinonimi za Siri-jus su bili Sopt i Sotis). Izmerivi
duinu Sotisove peri-ode, Egipani su u stvari, tano izmerili i duinu godine po kojoj se upravlja tok
prirode.
Godine 1864. atronom Smit je izraunao da je masa Keopsovog sarkofaga, tano 1015 puta manja od mase
Zemlje. Keopsova piramida je poreena i sa geometri-jskim oblicima. Na primer, poredili su je sa polovima
ktealnog oktaedra, gdeje svaka stranajednakostranini trougao. Englez Prajs je poredio polutrougao, koji se
dobija ako se piramida presee vertikalnom ravni to prolazi kroz apoteme strana, sa takozvanim egipatskim
trouglom (proporcije strana 3:4:5). 0 tome da su Egip-ani upotrebljavali trougao, zabeleio je jo Plutarh.
Kada je Napoleon, u svom osvajakom pohodu stigao do Egipta, zapoelo je pod njegovim pokrovi-
teljstvom, prvo strogo nauno premeravanje i proua-vanje dimenzija Velike piramide. Strunjacima je ve
tada bilo jasno da piramida krije mnogo vie od onoga to se pretpostavlja. Nauno je dokazano da je u di-
menzije piramida ugraeno celokupno astronomsko znanje drevnog Egipta. "Treba poeleti" - izjavio je pre
nekoliko godina ak Berije, "da se jednoga dana u to skorijoj budunosti - najbolje bi bilo da to bude pod
okriljem UNESKO-a - osnuju ekipe istraivaa i na-unika koje bi, neoptereene predrasudama i pozitiviz-
mom, tragale za injenicama i naunim dokazima o stvarnoj praistoriji oveanstva".
Pre desetak godina, realizovan je obiman projekat iji je cilj bio - ustanoviti ima li u Kefrenovoj pramidi
odaja kojejo nisu otkrivene. Ideja o "Piramida projektu" potekla je od dr Luisa Alvareza sa Univerziteta u
Kali-forniji, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Alvarez je verovao da ispod tri egipatske piramide i
Sfinge, postoje podzemni hodnici koji omoguavaju komunikaciju iz-meu samih piramida i ulaza u tajne
odaje, u kojima bi se mogle nalaziti arhive sa tajnim znanjima egipatskih svetenika. Za ispitivanje piramide,
Alvarez je predloio da se iskoriste kosmiki zraci, koje jejo 1911. godine otkrio austrijski naunik Hes.
Potrebno je, smatrao je Alvarez, postaviti detektor kosmikih zraka (Spark chambers - elektronska oprema
koja je izazvala najvie panje 1965. godine na Svetskomsajmu tehnike), u unutranjost piramide i on e
registrovati razliite ste-pene radijacije zavisno od toga kako je usmeren.
Naunici koji su pokuali da prodru u tajne pi-ramide kosmikim zracima, bili su zapanjeni misterioz-nim
okolnostima koje su napravile haos meu elek-tronskim ureajima. U nadi da e otkriti tajne komore, oni su
godinu dana na magnetske trake neprekidno beleili kosmike zrake, prilikom njihovog prodiranja kroz
unutranjost piramide. Pretpostavljali su, da e kosmiki zraci ravnomerno prodirati kroz piramidu ako je
ona masivna, bez upljina,! da e na detektoru kos-mikih zraka u podnoju piramide izazvati iste reakcije.
Ako u piramidi postoje upljine, onda e kroz njih prodi-rati vie kosmikih zraka, nego kroz masivne
delove. To bi bilo zabeleeno i na magnetskim trakama, i putokaz ka neotkrivenim komoramaje postavljen.
Vie od milion dolara i hiljade radnih asova utroeno je na projekat, raunajui i rad novog IBM 113
kompjutera na Ein ams Univerzitetu u blizini Kaira.
Dr Amir Goheda, rukovodilac eksperimenta, izjavio je, da rezultati protivree svim do sada poznatim prirod-
nim zakonima. Na magnetnim trakama je iz dana u dan beleen potpuno razliit intenzitet kosmikih
zraenja u unutranjosti Kraljevske komore. Impulsi su se mogli prikazati i optiki i akustiki. Bilo je tu
raznih sklopova linija, simbola, geometrijskih oblika. Ali ono to je sa naunog gledita potpuno nemogue,
bila je injenica da su se simboli i geometrijski oblici, mereni uvek u odreeno vreme i pod odreenim
uslovima, uvek istim mernim instrumentima, menjali iz dana u dan.
U jednom intervjuju, dr Amir Goheda je izjavio: "Ovo je nauno nemogue. lli u geometriji piramide postoji
neka b'rtna greka koja utie na naa mererija, a to je gotovo nemogue, ili ovde imamo posla s misterijom
koja prevazilazi mogunost objanjenja. Nazovite to kako hoete, okultizam, prokletstvo faraona, arobnja-
tvo, magija. U svakom sluaju, u unutranjosti piramide deluje neka sila koja je u suprotnosti sa svim
zakonima nauke".
Ameriki novinar Don Tanstel, koji je intervjuisao dr Gohedu, objavio je jula 1968. godine zanimljiva
za-paanja u asopisu Tajms: "Pre oko hiljadu godina, Egipani su pisali o pokretnim zidovima u galerijama
piramide i tajnim, debelim vratima koja otvara ne-poznata sila. Postoje i zapisi, koji se odnose na prastare
robote, koji uvaju tajnu blaga, a pominju se i pojave blistavih svetlosti u dubinama egipatskih piramida. Uk-
oliko to sve nisu prazne prie, i ukoliko su egipatski hroniari zabeleili istinu, moemo pretpostaviti da is-
pod piramida postoje instalirani generatori velike sna-ge, koji i dan danas proizvode udesne fenomene."
Istraiva Moris atelen, smatra, da su uvari zna-nja, moda, u dalekoj prolosti predvideli skrnavljenje
grobnica i potrage za blagom, pa su u riznicu drevnih znanja postavili mone odailjae radijacije, kako bi
spreili sve one koji pokuaju da otkriju tajne egipatskih piramida. Umesto basnoslovnog blaga, veruje
atelen, ispod piramida se nalaze metalne ploe ispisane hijero-glifima, a koje sadre sve tajne drevne
egipatske nauke i istoriju ijudskog roda od vremena postanka na ovoj planeti.
A ako se prisetimo pria o skrivenom blagu Asteka, u vreme panskih osvajanja, posebno onih koje spo-
minju pedeset dve zlatne ploe na kojima je zapisana celokupna istorija ovog naroda i njihova nauna dos-
tignua i saznanja, kao i injenice da je Egipat oduvek bio meta brojnih osvajaa, onda ova teorija zvui sas-
vim ligino.
atelen ak nudi i reenje problema - gde zapoeti istraivanje. Naime, dijagonale Keopsove i Kefrenove
pramide su na istoj osi, seveoistok-jugozapad, a jedna dijagonala Mikerinove piramide je paralelana. Ako se
produi druga dijagonala Mikerinove piramide u pravcu I severozapad, ona e presei osu dijagonala
prve dve u ' odreenoj taki H. Geometrijski centar Sfinge, nalazi se u produenju junog zida Kefrenove
piramide. Ukoliko se osovina Sfinge produi malo vie prema zapadu, primetie se da see produetak
piramida tano u onoj istoj taki H.
A ako uporedimo dimenzije Velike piramide sa stru-kturom molekula DNK, dolazimo do jo frapantnije
mis-terije koja potvruje teoriju da je ova piramida zapravo riznica naunih saznanja drevnog Egipta. Naime,
mo-tekul DNK lii na spiralno uvrnute lestve od konopca, gde se bone strane sastoje od ostataka eera
(dezok-siriboza) i fosforne kiseline, a "preke" od azotastih baza: timina, adenina, citozina i guanina
(skraeno AA T, A, C, G). Ugao pod kojim se vezuju za lanac DNK varira: kod timina iznosi 50 stepeni, kod
adenina 51, kod cttozina 52, a kod guanina 54 stepena. l evo prvog uda: proseni ugao pod kojim se vezuju
azotaste baze bio bi 51 45', a kod Keopsove piramide ugao nagiba bonih strana iznosi 5151'! Drugo udo:
odnos duine veze citozin - guanin (1,08 nanometara) prema duini timin -adenin (1,11 nanometara), jednak
je 0,973. A rub Keopsove piramide odnosi se prema duini strane os-nove kao 0,946! Oigledno isto.
Trea neobina pod udamost: odnos prenika molekula DNK (2 nm) prema duini koraka spirale (3,4 nm)
bio bi 0,588. Ako pode-limo apotemu bone strane Keopsove piramide dijago-nalom osnove, dobijamo
0,568 - gotovo istu vrednost! etvrto: ugao uspona spirale DNK iznosi 26, a ugao nagiba glavne galerije na
Keopsovoj piramidi - takoe 26! Peto: u koraku spirale DNK (34 angstrema) sme-teno je 10 nukleotidnih
parova, ije je meusobno rastojanje 3,4 angstrema ili 1/10 koraka. Keopsova pi-ramida ni tu ne zaostaje!
Njena visina je 146 metara, a ulaz u piramidu nalazi se navisini od 14 metara -takoe jedna desetina!

EGIPATSKI KULT MRTVIH

Na pitanje kako objasniti injenicu da su IJudi svfh rasa, kultura i religija, oduvek pridavali toliki znaaj
smrti i posmrtnim ritualima, nije lako dati odgovor. Brojni fitozofi, psiholozi, teolozi i lekari, vekovima se
ve hva-taju u kotac sa ovim problemom. Darvinisti su ak ili tako daleko, da su uzroke i odgovore
potraili u ivotin-jskom svetu. Njihova prouavanja su nedvosmisleno dokazala, da sve ivotinje na viem
stupnju emotivnog razvoja, pre svega sisari, imaju specifian psihoemo-cionalni odnos prema smrti i
umiranju drugih ivih bia. Doj Adamson, u naunim krugovima poznata po dugo-godinjem prouavanju
afrikih lavova, u svojoj knjizi "Living free" opisuje slona "koji je oigledno bio visoko cenjen kod svojih
drugova. Kada je uginuo prirodnom smru, tri slona mujaka stajala su nekoliko dana pored njegovog tela, a
tada su mu izvukli kljove i stavili ih na malu udaljenost od tela. Drugi udan dogaaj desio se kada je
Dord (suprug Doj Adamson - prim. autora) morao ubiti jednog slona koji je postao opasan. Ustrelio ga je
nou u jednom vrtu kod Isiola. Idueg dana le je bio uklonjen zbog smrada. Sledeeg jutra primeeno je, da
je lopatica ubijene ivotinje bila vraena natrag. Do-neli su je njegovi drugovi i postavili tano tamo gde je
slon ubijen.
"Isto tako, nekoliko puta smo primetili da su slonovi ispoljili radoznalost za smrt Ijudskih bia. Na
jednom od naih safarija, Ijudi iz tamonjeg plemena ispriali su
da je jedan slon ubio oveka i da od tada svako poslepodne dolazi i stoji sat ili dva na mestu gde se odigrala
tragedija. Proverili smo i ustanovili da je to istina." - pie Doj Adamson.
Ako ivotinje imaju odreenu misono etiku pred-stavu i odnos prema smrti, onda je slian odnos za oveka
tim pre razumljiviji. Paleontoloka istraivanja potvruju da su Ijudi i pre vie desetina hiljada godina, u
samo praskozorje razvoja Ijudske svesti, imali ve izgraen sloeni odnos verovanja i ritualnih postupaka
vezanih za sahranjivanje, tanije, uvanje posmrtnih ostataka svojih saplemenika. Pre nekoliko godina u
jednoj peini u Iraku, ameriki arheolozi Dejl Stjuart i Ralf Solecki, otkrili su etiri neandertalska skeleta -
jednog mukarca, dve ene i jednog deteta. Sve okol-nosti su ukazivale na to, da su tela tih Ijudi koji su
iveli pre 60.000 godina, bila svesno pokopana! Ali time sen-zacija nije bila okonana. Jedan sloj zemlje iz
grobnice poslatje na analizu uvenom francuskom geohemiaru A. L. Guranu, koji je otkrio, da je vei deo
analizirane materije sastavljen od cvetnog praha! Prisustvo cvea u tako velikim koliinama se nije moglo
objasniti prirod-nim uslovima. Da li je to znailo da su moda saple-menici, za vreme sahrane, cveem
zasipali svoje po-kojnike?
Odgovor strunjaka je bio negativan. Po njihovom miijenju, neandertalski ovek tog v emena, jo uvek
nije dostigao odreeni stepen razvoja, da bi svesno uinio tako neto. Ralf Solecki je predoio "jedino" mo-
gue reenje ovog problema. Napravivi spisak biljaka oje je prisustvo putem analize zemlje A. L Guran us-
tenovio, krenuo je po irakim selima, sa namerom da utvrdi da li se neke od njih jo uvek mogu nai.
Njegovo istraivanje donelo je znaajne rezultate. Naime, sedam vrsta biljaka od osam, koliko ih je bilo na
spisku, jo se i danas smatra lekovitim u Iraku. Cvee iz groba nean-dertalaca je, moda, imalo praktian
znaaj, a ne estet-sku ili ak sentimentalnu namenu. Naunici koji su is-pitivali lokalitet pretpostavljaju, da
je to bio grob ple-menskog vraa i njegove porodice, a da su saplemenici snabdeli svog doktora svim
neophodnim lekovima za obavljanje prakse u zagrobnom ivotu.
Strunjaci se, dakle, slau da je jo praistorijski ovek verovao u zagrobni ivot. A to verovanje u kult
mrtvih, duboko utkano u religiozni i svakodnevni ivot, jedna je od najprepoznatljivijih karakteristika
kulture drevnog Egipta. Egipani, oni isti koji su gradili piramide kao most ka venom ivotu na onom
svetu, bili su svesni svoje fizike prolaznozti i nitavnosti. Taj prob-lem mogao je biti ublaen stvaranjem
adekvatnog religi-jsko-magijskog kulta, koji je poivao na strogo pre-ciziranom i kanonizovanom odnosu
prema smrti i ve-rovanju u zagrobni ivot kao produetak svesnog pos-tojanja.
Zenon Kosidovski, autor brojnih nauno-popu-larnih knjiga i eseja, razmiljajui o religiji i kulturi starih
Egipana, kae: "Ako elimo tano da razumemo mo-tive koji su faraone navodili na graenje piramida, mo-
ramo se podsetiti na neke karakteristine odlike egi-patske religije. Meu plejadom bogova najveim kultom
bio je okruen bog sunca Ra, a zatim bog zemlje Oziris, koji je vladao pravedno, i uz to Ijude nauio svim
umet-nostima i zanatima. Njegov brat, bog Set, bio je olienje zla. Zavidei Ozirisu na popularnosti meu
Ijudima, ubio ga je, a njegovo telo stavio u krinju i bacio u more. Ona je isplovila na obalu u blizini grada
Biblosa.
Ozirisova ena, boginja Izida, vaskrsla ga je u novi ivot. Vaskrsli Oziris istupa otada kao gospodar sveta
mrtvih.
Ozirisov sin Horus, osvetio je oevu smrt ubijajui Seta. Od tog trenutka, on je postao olienje sinovljeve
Ijubavi, a poto je u borbi sa protivnikom izgubio jedno oko, postao je i simbol posveenja.
Egipani su verovali da izlazak i zalazak Sunca oznaavaju smrt i vaskrsenje boga Ra. Iz tih mitova crpli su
sigurnost da i njih eka vaskrsenje i srean posmrtni < ivot na drugom svetu.
Po njihovom verovanju, ovek se sastojao iz triju elemenata: iz fizikog tela Hat, \ iz delova Ka i Ba.
Ka je bio ovekov dvojnik i njegov anfeo uvar. Predstavljen je kao bradat ovek s krunom na glavi. Bio je
i predvodnik umrlog po onom svetu, snabdevajui ga hranom i vodei ga pred lice boga Ra.
Prava ovekova dua bila je Ba, predstavljena kao ptica s Ijudskom glavom, sa uljanom svetiljkom koja gori
ispred nje.
Osiguravanje zagrobnog ivota za duu zavisilo je od dva naelna uslova. Mrtvaevo telo moralo je biti
osigurano i balsamovano da se ne raspadne i da ga ne opljakaju lopovi, a sem toga trebalo ga je snabdeti
hranom i svim predmetima domae upotrebe, kako bi se zadovoljile njegove posmrtne potrebe. Faraoni su
gradili stoga piramide pune komplikovanih krunih hod-nika i galerija, slepih komora i zamki, iji je zadatak
bio da lopovima onemogue da stignu do mumija i blaga u I grobovima.
Kao boanska bia, faraoni su se posle smrti koris-tilj istim povlasticama kao i na zemlji. Poto se za-
miljalo da bog Ra prevaljuje svakodnevno putovanje preko neba u zlatnom brodu, u poetku je faraonova
dua preuzimala dunost njegovog veslaa, potom 6ak i krmanoa broda. Onako kako su kraljevi Egipta
posta-jali sve snaniji vladaoci, proirivali su se i njihovi po-smrtni zahtevi. U poetku su preuzimali
dunosti linog i sekretara boga, potom su i sami sedali na presto kao
bogovi sunca. U vezi sa timverovanjem, uzimali su u grob vesla, potom i itave lae, koje su arheolozi nazi-
vali "sunanim laama". Godine 1955. otkriven je u podnoju Keopsove piramide u uzidanom skrovitu izu-
zetno dobro ouvan un sa asurama na seditima i veslima.
Piramide i grobnice velikaa odraavaju klasne raz-like kakve su se oblikovale jo u davnim vremenima
egipatskog drutva. Balsamovanje posmrtnih ostataka i graenje specijalnih grobnica, bilo je skup poduhvat,
nedostian za obine smrtnike. Seljaci, zanatlije i i-novnici, sahranjivali su svoje mrtve u pustinjski pesak. l
eto, udnim sticajem okolnosti, dok su velianstvene grobnice u veini sluajeva bile rtve pljakaa, ostaci
prostih Ijudi izbegli su njihovu sudbinu i uz to su ouvani u dobrom stanju mumifikacije, usled nedostatka
vlage u pustinjskom pesku.
Posle stizanja u oblast smrti Egipaninova dua nije imala lak ivot. Obeanu zemlju okruivale su velike
vode, a ulaz u nju uvalo je udovite zvano "izokrenuto lice", putajui samo one koji su na zemlji vodili
pra-vedan ivot. Rojevi demona i vampira kao i najrazliitijih drugih neistih duhova vrebali su putujue
due. Ljudi su imali mogunostda mrtvima pomognu pomou ma-ginih formula sadranih u Kn/izi mrtv/h.
Faraoni su pored svojih grobnica podizali hramove i dodeljivali im
svetenike, odreujui za njihovo izdravanje prihode sa kraljevskih imanja. Svetenici su svakodnevno
itali komplikovane ritualne molitve, umrlome potrebne kao ivome voda."
Skoro najunosniji posao drevnog Egipta, bilo je balsamovanje posmrtnih ostataka. Jo u najranijim pe-
riodima egipatske kulture, primeuje se, kao dosledno potovanje posmrtnih rituala, nastojanje da se
sauvaju posmrtni ostaci pomou hemikalija koje spreavaju tru-Ijenje. Tehnike balsamovanja su se
vremenom toliko usavrile, da su egipatski majstori balsamovanja ve u srednjem carstvu bili u stanju da
obrade mumiju tako dobro, da su mnoge ostale sauvane do dananjih dana.
0 tome pie i Herodot: "Postoje naroiti Ijudi koji se razumeju u taj posao. Ovi, kad im se donese mrtvac,
pokazuju onima koji su ga doneli drevne kipove kao mustre, koje su izraene i obojadisane kao prave leine,
zatim im pokazuju drugu klasu koja je prostija i jeftinija, a najzad i treu, najjeftiniju. Tada ih pitaju prema
kojoj mustri ele da im balsamuju mrtvaca. Kada se dogovore i pogode, roaci odmah odlaze kui, a oni
ostaju u radionicama i smesta se prihvataju posla. Ako le treba da se balsamuje po prvoj klasi, izvuku mu
najpre po-mou jednog krivog gvoa mozak kroz nozdrve, i to samo jedandeo, a u drugi uliju u upljinu
neku jaku
tenost. Posle toga raseku jednim otrim noem, napravljenim od etiopskog kamena, miie na trbuhu i
izvade eludac, oiste ga, isperu vinom od palme i pospu istucanim mirisima. Kad tcbunu duplju napune
istom istucanom izmirnom, cimetom i svim drugim mirisima osim tamjana, onda je ponovo zaiju. Kada to
sve zavre, stave le u so i ostave ga u njoj sedamdeset dana. Ne smeju ga nipoto ostaviti due vremena u
njoj. Kada proe sedamdeset dana, operu le i umotaju ga celog finim lanenim trakama, zalepivi ih gumom,
koju su Egipani upotrebljavali umesto tutkala. Iza toga, ro-aci ponovo odnose le i poruuju jedan kip
Ijudskog oblika, u koji stavljaju mrtvaca, pa ga tada sahranjuju u grobnicu, gde ga ostavljaju u stojeem
stavu pored zida. Tako postupaju kod najskupljeg balsamovanja.
A ako su izabrali drugi, jeftiniji nain, onda se bal-samovanje vri ovako: uliju kedrovo ulje u trcaljke i
njime napune trbuh leine, te ne seku niti vade iz nje eludac, nego ubrizgavaju tenost kroz stranjicu i u
nju stavljaju ep, da ne bi tenost iscurila, a zatim je os-tavljaju u soli onoliko dana koliko je bilo napred od-
reeno. Poslednjeg dana izvuku ubrizgano kedrovo ulje napolje. Ulje je pak tako jako, da rastvori sva creva i
eludac i izbaci ih sa sobom napolje. Mesnatt; delove rastopi natrijumova ce, tako da od celog tela ostanu
samo koa i kosti. Kad to urade, daju le rodbini i ne rade nad njim vie nita.
Trei nain balsamovanja koji vre oni najsi-romaniji, sastoji se u ovome: stavljaju le u so, poto su ga
prethodno isprali uljem od neke repe, i dre ga sedamdeset dana, pa ga potom daju rodbini."
U Egiptu je pored Ijudi, balsamovan (mumificiran) i ogroman broj ivotinja. U najveem broju sluajeva
radilo se o makama (svetim ivotinjama Egipana). 1898. godine otkrivena je jedna nekropola sa 300.000
mumificiranih maaka.
Uz make, balsamovani su i krokodili - takoe svete ivotinje. Francuski egiptolog an ak Barloa na-vodi
da je oboavanje krokodila ilo toliko daleko, da je itav jedan grad dobio ime Krokodilopolis, a vie deset-
ina hramova posveeno je krokodilu.
Krokodili su balsamovani na vie naina. Poto im je najpre izvaena utroba a leina oprana u slanoj
vodi i osuena na suncu, posveeni krokodili su potapani u bitumen, a zatim zatieni tankim palmovim
daicama. Drugi su konzervirani u natronu (natrijumov oksid), a potom uvijani u platno.
ast da budu balsamovane, imale su i ptice. Naro-ito grabljivice i ibisi. Sokolovi, jastrebovi i orlovi,
mumi-ficirani su pojedinano, ili u gomlama od dvadest do etrdeset komada. Potopljene u bitumen, ove
ptice su sauvale ak i perje.
U Dolini kraljeva naeni su izvrsno ouvani pavijani, uspravljeni, udnog pogl^da, ponekad ukraeni,
asme-teni u posebne sarkofage.
Rovice su poslednja i najmanje oekivana kate-gorija sisara u egipatskim grobnicama. To su sisari
upola manji od domaeg mia, a njihovo balsamovanje zahtevalo je izuzetnu vetinu. Namoene u bitumen i
uvijene u platnene krpice, sahranjivane su uvek u dru-tvu ptica - ak smetene u njihovim lobanjama. U
Tebi su za ove bubojede izraivani i minijaturni sarkofazi od smokvinog drveta. Nije razjanjeno imeje
rovica zas-luila ovakvo potovanje, pogotovo to je zasigurno nema na popisu dravnih boansfava.
Vratimo se ponovo verovanju u zagrobni ivot. o-vekovo fiziko telo Hat, obeleava neto, sa ime je
logiki povezano truljenje i propadanje. Sa telom je povezan Ka, koji predstavlja zapravo misaonu individu-
alnost ili deo linosti koja je imala sve psihike karakter-istike umrlog. Ka se, za razliku od fizlkog tela,
moe kretati sa jednog mesta na drugo, potpuno nezavisno, pa ak i na nebu razgovara sa bogovima. Pokloni
koji su ostavljani u grobovima iz svih perioda, namenjeni su Ka, jer se smatralo da on osea mirise, pije i
jede. U najranija vremena, odvaja se deo groba, da bi ga Ka mogao koristiti. Unutar Ka boravila je dua - Ba,
koja je imala mo da po volji, postaje telesna ili bestelesna.
Smatralo se da je Ba eterina i da je mogla da izae iz groba i ode u nebo gde je uivala u venom ivotu i
slavi. Ba je mogla da poseuje telo u grobnici, da ga oivi i razgovara sa njim. Ba kao i srce, Ba je bila
sredite ovekovog ivota.
Savremeni ezoteristi tvrde da Ka zaista postoji i to kao ovekov bestelesni dvojnik. Ima meutim, i na-
unika koji iznose ozbiljne dokaze u prilog teoriji da fiziko telo nije jedino koje ovek poseduje.
U Velikoj Britaniji je 1929. godine objavljena knjiga Silvana Maldona "The Projection of the- Astral Body"
-ProjekciJ'a astralnog tela, u kojoj autor navodi da je u dvanaestoj godini, sasvim sluajno, doiveo
odvajanje svoje svesti (Ka!) od tela. Maldon tvrdi da se to odva-janje dogaa svakome od nas tokom sna, ali
je u pitanju nesvesni proces, koji se, posle buenja zaboravlja. Uz posebne vebe, mogue je postii svesno
buenje as-tralnog tela, i to je najvanije, kontrolisati njegovo kre-tanje.
U tome je verovatno najdalje otiao okultista loe Ateh, Majkl Dorfman, koji u knjizi "Astralna projekcija"
kae: "Astralni svet je vieslojan, a po gruboj podeli, moemo ga deliti na vii i nii. Nii sloj se ponekad
teko moe razgraniiti od materjalnog sveta, jer ima osobine i astrala i materije. Nii Astral prelazi u
eterini sloj, ija je funkcija da odri molekule fizikog plana u organi-
zacionom redu. Pronaao sam da postoje neka ulazna mesta, koja se nalaze na prvom, unutranjem planu i
namenjena su upravo umrlim licima. Tu je okolina veo-ma slina materjalnim uslovima na povrini Zemlje."
Egipani su verovali da je Ka, ovekova slobodna svest povezana sa fizikim telom. Maldon, Dorfman i
druge pristalice astralne projekcije, tvrde to isto. Samo se u dananjim ezoterijskim kolama promenio naziv,
pa je Ka, poznatiji kao Astralno telo, ili astralni dvojnik. Astralno i fiziko telo povezuje specifina,
nematerjalna tvorevina koja se naziva "srebrno ue", a izlazi iz ela, tanije treeg oka ili Ana akre
fizikog tela, da bi u astralno ulo u predelu temena. Srebrno ue je ras-tegljivo i omoguava astralnom telu
neogranienu slo-bodu kretanja.
svote novca specijalizovanim institucijama za kriogeni-zaciju. A sve zbog toga da bi im telo posle smrti bilo
zamrznuto na izuzetno niskim temperaturama i sau-vano, u nadi, da e neka budua nauka uspeti da ih
jednoga dana ponovo vrati u ivot. Oigledno da rajska uivanja, koja propoveda hrianska religija,
mnogima nisu dovoljna garancija za ivot posle ivota.

POSTOJI LI PROKLETSTVO
FARAONA?
Pria se da je sedmi lord od Karnarvona gotovo dobio infarkt kada mu je sluga saoptib da se u tajnim
skrovitima njegovog zamka, iza porodinih dokume-nata, nalazi oko tri stotine vrednih predmeta iz Tutan-
kamonove grobnice.
Faraoni su za Karnarvone uvek bili od posebnog znaaja. Deda sedmog lorda od Karnarvona uao je 1922.
godine u istoriju, kao jedan od pronalazaa Tu-tankamonove grobnice. Peti lord nije bio arheolog po
profesiji, ve su ga zdravstvene prilike odvele u Egipat. Kao i mnogi drugi Britanci, i on je bio fasciniran
otkri-ima arheologa i avanturista u egipatskim pustinjama. Jer, piramide su posebno dvadesetih godina
ovog veka bile u "modi". Iz radoznalosti, lord Karnarvon je finan-sirao nekoliko ovakvih ekspedicija, a
1914. je dobio i dozvolu za iskopavanja u Dolini kraljeva, zajedno sa Britancem Hauardom Karterom, koji je
od 1890. vrio iskopavanja u Egiptu.
etvrtog novembra 1922. zapoelo je to uzbudljivo istraivanje koje je svetu donelo itav niz senzacionalnih
otkria, ali i nekoliko, do danas nereenih misterija. Tutankamonova grobnica je jedina do sada otkrivena sa
celokupnim i nedirnutim sadrajem. Na neki udan nain, poteena je pohlepe pljakaa grobova. Takvo
otkrie izazvalo je euforiju irom sveta. Na naslovnim stranama svih svetskih novina, pominjala su se dva
imena - Tutankamon i Hauard Karter. 0 otkriu je od-mah obaveten i finansijer poduhvata, lord Karnarvon,
koji je na lokalitet stigao ve sutradan.
Hauard Karter belei u svojim memoarima: "Prema dogovoru, oko 2 sata sakupili su se svi koji su imali
privilegiju da prisustvuju otvaranju grobnice. Meu nji-ma bili su: Karnarvon, Evelin Herbert, ministar
javnih radova ekselencija Abu el Halim Paa Sulejman, zatim generalni direktor Uprave za starine Lakau,
Viljem Gar-stin, arls Tast, upravnik egipatskog odeljenja Metro-politen muzeja u Nju Jorku, Litgou,
profesor Berstid, dr Alen Gardiner, Vinlok, Marvin Herbert, Riard Betel, generalni inspektor Uprave za
starine Engelbah, trojica egipatskih inspektora Uprave za starine, predstavnik vladine tampe i lanovi naeg
taba - ukupno dvade-set dve osobe."
Meutim, u pozadini velikog dogaaja, zbivala se neverovatna drama i niz misterioznih dogaanja je pok-
renut. Ubrzo, lord Karnarvon se razboleo. Patio je od malaksalosti, groznice i visoke tamperature, koja je do-
stizala i 40 stepeni. Lekari su ustanovili da je lord pri-likom brijanja rasekao ubod nekog insekta i povredio
se. Meutim, po njihovom miljenju, to nije moglo uz-rokovati tsiko visoku temperaturu. Jedne noi, oko
dva dsa posle ponoi, u itavom Kairu je dolo do prekida struje iz neobjanjivih razloga. Iz hotelske sobe u
kojoj se nalazio lord Karnarvon zauo se udan um kop jie probudio njegovog sina. Naao je oca u bunilu,
ob-livenog znojem. Peti lord Karnarvon je bio na samrti. U bujici nerazumljivih rei koje je izgovarao na
kraju, nje-gov sin i sestra su uspeli da uju samo poslednju re-enicu: "Posluao sam njegov zov, odlazim za
njim.' Istoga trenutka, u Engleskoj, hiljadama kilometara da-leko od Kaira, uginuo je njegov omiljeni terijer.
Iz kairske elektrine centrale su javili da nema tehnikog razloga za iznenadni nestanak struje.
Tako zapoinje legenda o prokletstvu faraona. Me-u kopaima i radnicima na lokalitetu Tutankamonove
grobnice, posle smrti lorda Karnarvona zavladala je prava panika. Uzrok tome je bila mala glinena ploica,
koju je Karter naao u pretkomori. Posle deifrovanja, ustanovljeno je da natpis glasi: "Smrt e svojim kri-
lima prekriti svakog ko narui mir faraona". Ova ploica je kasnije nestala i iz popisa i iz fundusa, a da
niko nije uspeo da odgonetne kako i gde. Znimljivo je, da se i na jednoj od figura koje su se u drevnom
Egiptu koristile iskljuivo u magijske svrhe, postoji slian zapis:
"Ja sam onaj koji plamenom pustinje proteruje razbojnike prodrle u grobnicu. Ja sam onaj koji uva
Tutankamonov grob."
Smrt lorda Karnarvona je, naravno, mogla biti i ista sluajnost, bez ikakve veze sa grobnicom egipatskog
faraona, da se sve zavrilo na tome. Meutim, nekoliko godina posle otkria Tutankamonove grobnice,
dvade-set dve osobe iz ekipe Hauarda Kartera umrle su na udan i neobjanjiv nain. Trinaestorica su
direktno prisustvovala otvaranju grobnice, poput Artura Mejsa. Ubrzo posle Karnarvonove smrti, Mejs je
poeo da se ali na premorenost. Njegova agonija je trajala kratko. Umro je od posledica "nedefinisane"
bolesti. Prokletstvo
faraona je delovalo.
Engleski industrijalac Doel Vulf, posle posete Tu-tankamonovoj grobnici, umro je na brodu kojim se vra-
ao u Britaniju, od posledica teke groznice. Udovica lorda Karnarvona umrla je 1929. godine. Po miljenju
lekara, uzrok smrti bio je ujed insekta. Iste godine umro je i Karterov sekretar Riard Betel.
Profesor Strazburkog univerziteta Dimihen, dopu-tovao je u Egipat u jesen 1922. godine, da bi kopirao
tekstove iz grobnica faraona. Radio je nedeljama du-boko u podzemnim hodnicima piramida. A onda je
poeo da ispoljava prepoznatljive simptome izofrenije. Satima je priao neverovatne dogaaje koje je, kako
je sam naglaavao, doiveo boravei u grobnicama. Umro je u nastupu nervne rastrojenosti.
Nemaki egiptolog Georg Maler, rukovodilac isk-opavanja u tebanskom gradu mrtvih kod Deir el - Me-dine,
umro je u etrdeset etvrtoj godini. Uzrok smrti - temperatura praena jakom groznicom. Malerova spe-
cijalnost bila je, izmeu ostalog, prouavanje naina sahranjivanja u starom Egiptu. Zbog toga je i provodio
dosta vremena u grobnicama faraona.
Dejms Berstid, ameriki arheolog koji je prisustvovao otvaranju Tutankamonove grobnice i sarkofaga,
iznenada je dobio paralizu u toku ekspedicije u dolini Nila. Mesec i po dana bio je prikovan za postelju. Upr-
kos tome, zahtevao je da ga svakog dana nose u Dolinu kraljeva, da bi video kako Karter napreduje u svom
radu oko grobnice. Bolest je bila praena visokom tempera-turom i stranom groznicom, uzrok bolesti -
nepoznat. Iste simptome, koji su ubrzo doveli do smrti, imao je i profesor engleske knjievnosti La Fler, koji
je, putujui Istokom, posetio Berstida i Hauarda Kartera, ali i Tu-tankamonovu grobnicu neposredno posle
otvaranja.
Ameriki arheolog Volter Brajan Emeri, rukovodioje iskopavanjima u Sahari od 1935. do 1971. godine. Od
1964. njegova opsesija i ivotni cilj je pronalaenje gro-bnice prvog velikog egipatskog lekara - Imhotepa.
Im-hotep je bio lekar, graditelj piramide farona Zosera, njegov savetnik, ali i tvorac egipatskog pisma i
kalen-dara. Ve prilikom prvih probnih iskopavanja, Emeri nailazi na itav splet podzemnih hodnika i
tunela. Da je na pravom putu, ubedio ga je pronalazak dvadesetak santimetara visoke statue Ozirisa, boga
smrti, koja da tira iz Zoserovog perioda. Nekoliko sati kasnije, kola hitne pomoi odvezla su Emerija u
kairsku bolnicu. Lekari su dijagnosticirali paralizu desne strane tela i gubitak moi govora. Sledeeg dana
Volter B. Emeri je umro. Kairski l'sl "Al Ahram" objavio je sutradan: "Taj neobini dogaaj navodi nas na
pomisao da legen-darno prokletstvo farona ponovo deluje."
Postoje podaci koji svedoe, da je Titanik na svom traginom putu prevozio mumiju neke egipatske vra-
are koja je bila, radi to bolje zatite tako vrednog eksponata, smetena na komandnom mostu broda. Neki
od preivelih potvrdili su, da je tokom celog puta sve do trenutka brodoioma, posada Titanika pokazivala
udne znake mentalne rasejanosti.
Grupa Japanskih naunika je pre nekoliko godina, pokuala da u blizini Gize napravi devetnaest metara
visoku kopiju velike piramide. Ubrzo su neki lanovi ekipe oboleli, a u tampi su se ponovo pojavile prie o
prokletstvu faraona.
Poznat je i sluaj jedne amerike filmske ekipe, pedesetih godina. Ekipa je u Egipat stigla s namerom da
snimi biografski film o Eknatonu, farsonu roenom oko 1409. godine p.n.e. Eknaton je zapravo bio Amen-
ofis IV, koji je jo na poetku svoje vladavine uveo oboavanje Atona, kao vrhovnog boanstva. Aton je
zamenio starog boga Sunca - Amon Ra. Amenofis IV je novom bogu sagradio i novu prestonicu - Ahetaton,
svoje ime promenio u Eknaton, zatvorio hramove drugih bogova, naroito hramove Amonovog kulta,
konfisk-ovao svetenicima imanja i prihode, i pokuao da stvori novi verski i politiki sistem. 1 to sve u
prvih est godina svoje vladavine.
Bes Amonovih svetenika i njihove osvetnike te-nje, lako je razumeti. Eknaton se uskoro sukobio i sa
mrnjom i otporom ostalih klasa. Posle njegove smrti 1369. godine, na presto dolazi devetogodinji Tutan-
kamon. Vraa se stari verski sistem, a svi tragovi Ekna-tonove vladavine se unitavaju. Eknatonov grob je
ra-zoren, a reljefi u njemu uniteni. Grobovi njegovih ple-mia bili su oskrnavljeni na isti nain. Kadaje u
pravnim postupcima bilo neophodno da se navedu dokazi iz vremena njegove vladavine, on je pominjan
samo kao zloinac iz Ahetatona. Brisanjem njegovog imena sa svih mesta na kojima je bilo zapisano,
svetenici su ga osudili na veno lutanje po beskraju i gubitak due. Oni su prokleli i svakog, ko u
budunosti prizove njegovo ime.
'/'

Za Ijude iz sveta filma, pria je bila vie nego dobra. Na glasine o prokletstvu niko nije obraao panju. Pa
ipak, ve prvog dana snimanja, dok su dve glavne glumice pred kamerama govorile: "Mi prizivamo Ekna-
tona, mi prizivamo Eknatona..." podigla se iznenada strana peana oluja pa je snimanje moralo da bude
prekinuto. Te noi, obe glumice su sanjale Eknatona. Obe su imale i isti san: da se nalaze u hramu ispred
Eknatonovog kipa koji oivljava. Jedna glumica je san-jala kako je kip udara rukom posred lica, a druga, da
je dobila udarac u predelu stomaka. Sutradan su obe prenete u bolnicu gde su podvrgnute operacijama ta-no
na onim delovima tela, gde su u snu zadobile udar-ce. Potom je ekipa u najveoj urbi spakovala svoju
opremu i glavom bez obzira pobegla iz Egipta.
Filip Vandenberg u knjizi "Prokletstvo faraona", po-kuava da odgovori postoji li ono, ili ne: "U
mnogim egipatskim tekstovima govori se o tajanstvenim silama. To se veoma zanimljivo vidi iz pripovetke
Setne. Kada je Tot zatraio od Rea da mu se vrati arobnjaka knjiga koju je ukrao Ne-nefer-ke-Ptah, Re je
udovoljio toj molbi na taj nain, to je s neba uputio na Zemlju boansku silu koja se pobrinula da se
kradljivac ne vrati iv u
Memfis.
Magini papirus X114-15 pie o "velikim boanskim silama koje poivaju u Bubastisu". 0 istim je silama
oigledno re i u Pamontovoj demotskoj knjizi mrtvih, gde se govori o "boanskim silama grada Bubastisa
koje izlaze iz njegovih grobnica". A ime sudije mrtvih u prevodu glasi: "Onaj iz Bubastisa koji izlazi iz
grobnice". Vredno je napomenuti dase od tih sila nikada ne trai da zatite ive. Zato im se obraaju samo
mrtvi i bo-govi? Najjednostavnije je objanjenje da se radi o smr-tonosnim silama. Ako krenemo dalje i
konstatujemo da su faraoni takvim silama uvali svoje grobove, ui emo u trag prokletstvu faraona."
Mnogi naunici, skloni da poveruju samo u ono to se eksperimentom moe dokazati, pokuali su da pro-
nau neko logino objanjenje uzroka smrti brojnih istraivaa. Biolog i lekar dr Ezedin Taha sa kairskog
univerziteta, obavestio je novinare 1962. da je konano uao u trag prokletstvu faraona. Taha je u laboratori-
jskim uslovima dokazao postojanje itavog niza mo-guih uzronika smrti, meu kojima i gljivicu
Aspergillus niger koja, po miljenju dr Taha, moe u mumijama i zatvorenim grobnicama preiveti i
nekoliko hiljada go-dina. Teorija dr Ezedina Taha, potkrepljena je i injeni-com, da je kod slubenika
muzeja i arheologa koji istrauju grobnice otkrio ovu gljivicu koja izaziva upale disajnih organa, svrab i
nadraaje na koi. Smatrajui da su naunici umrli zbog infekcije gljivicama, dr Taha je izjavio da su
naklapanja o prokletstvu faraona samo puste prie. Nekoliko dana posle konferencije za tam-pu, dr Taha je
poginuo u saobraajnoj nesrei. Uzrok smrti - zakazivanje krvotoka.
l danas je javno mnjenje podeljeno u pogledu toga postoji li nekakvo "prokletstvo" ili je to samo uobrazilja,
a moda i veto smiljena prevara. Gamal Muhtar, direk tor Uprave za prouavanje starina u Kairu, na
pitanje da li veruje u prie o prokletstvu faraona, odgovorio je: "Ne. Mnogi Ijudi pokuavali su da poveu
zagonetno umi-ranje istraivaa grobnica sa poznatim ploama proklet-stva, otkrivenim u sarkofazima
faraona. Ali ja u to ne verujem. U toku gotovo celog svog ivota, imao sam posla sa grobnicama farona i
njihovim mumijama i, kao to vidite, predstavljam ivu negaciju tih pria."
Dvadesetak dana posle intervjua i posle razgle-danja blaga izTutankamonove grobnice, Gamal Muhtar
je iznenada umro od "infarkta". Sluajnost!?!
 PIRAMIDE I ZAKONI MATERIJE

Tridesetih godina ovog veka, svetje bio ubeen da se tajna mumificiranja na nain egipatskih svetenika
krije pre svega, u upotrebi razliitih hemijskih sredstava, od bitumena, natrona, pa sve do, po najnovijim ot-
kriima, radioaktivnih materija prirodnog porekla. Me-utim, Francuz Andre Bovis dolazi do
senzacionalnog otkria - da se mumificiranje moe izvesti i bez upotrebe hemikalija.
Boravei jedno vreme u Egiptu, Bovis je esto po-seivao Keopsovu piramidu. Jednom prilikom, primetio
je, da se u centralnoj odaji piramide nalazi telo make koja je, verovatno zalutavi u podzemnim hodnicima,
uginula od gladi. Bovis je razgledao telo i ustanovio da nema ni najmanjeg traga raspadanja. Maji le je bio
sasuen, ba kao i najbolje obraena mumija. U tom trenutku, sveje liilo najojednu misteriju bez loginog
objanjenja.
Vrativi se u Francusku, Bovisje poeo da eksperi-mentie, sledei iskljuivo sopstvenu intuiciju. U svom
vrtu, napravio je umanjenu kopiju Keopsove piramide i u nju stavio telo uginule make. Ono to se
dogodilo, prevazilo je sva njegova oekivanja. Ni posle nekoliko dana, telo nije pokazivalo znakove
truljenja i raspa-danja. Naprotiv, suilo se polako, da bi se na kraju pretvorilo u "originalnu" egipatsku
mumiju. Kasnije, Bo-vis je u svoje modele stavljao razne predmete i namimice, i pri tom dobijao rezultete
koji se granie sa fantastikom. Cvee, voe, povre, meso - sve se u pi-ramidama mumificiralo posle
odreenog vremena, bez ikakvih tragova truljenja ili plesni. Bio je to najprirodniji metod konzervacije koji je
ikada pronaen!
Svoje radove i rezultate eksperimenata, Bovis je objavio u mnogim asopisima, ali opte podozrenje koje je
pratilo njegovo otkrie, onemoguilo ga je da se proslavi i nastavi sa radom na nekom od poznatih i priznatih
instituta. Neospornoje ipak, da Bovisu pripada izuzetna zasluga, jerje prvi otkrio i dokazao da piramide
energetski deluju oblikom!
eki inenjer Karel Drbal je 1950. godine, pokuao da ponovi eksperimente o kojima je pisao Bovis. u
emu je i uspeo. ehoslovaki patentni zavod, odobrio je pod brojem 91304 Drbalov patent, koji se odnosio
na upotrebu piramidalne energije za otrenje ileta. Za-pravo, bila je to umanjena kopija Keopsove piramide
od stiropora u kojoj bi se posle izvesnog vremena, tup ilet naotrio "sam od sebe". lako Ijudima iz
patentnog za-voda nije bilo jasno kako takav pronalazak funkcionie, ^ ipak je posle mnogobrojnih
provera prihvaen. Modeli i Keopsove piramide od stiropora, ubrzo su postali uobi-ajena stvar u
domovima Drbalovih sunarodnika.
U jednom intervjuu Drbal je rekao: "Jedna od tajni piramida su njene stranice i one, kako izgleda, generiu
energiju! Postoji veza izmeu oblika i prostora u pi ramidi i fizikog, hemijskog i biolokog procesa kop se
deava unutar nje. Ako upotrebimo odgovarajueforme i oblike, biemo u mogunosti da ubrzamo ili
odloimo pojedine procese. lako trenutno nije jasno kako to ine, evidentno je da se to dogaa. Samo oni
koji vie vole da veruju da je to glupost, dakle oni koji nee da znaju, mogu biti uvereni da efekta nema."
A istraiva i publicista Filip Vandenberg, komen-tariui radove Bovisa i Drbala kae: "Oba navedena
eksperimenta s piramidama izazivaju pitanje: Jesu li stari Egipani znali - ili bar oni upueni meu njima -
zato i kako deluje ta energija koju savremena nauka jo uvek nije ponovo otkrila? Mobiliu li se - kao to to
tvrdi Istraiva Pol Burnton - usled odreenih geometri-jskih oblika fizike sile koje mogu izazvati i smrt?
Mo-emo li ovde nazreti neko reenje prokletstva faraona?"
Tano je da zvanina nauka jo nije u dovoljnoj meri prihvatila ove stavove, ali je isto tako oigledno da se u
toj oblati danas stvari uveliko menjaju. Situacijaje posebno ohrabrujua ako za primer uzmemo radove
nuklearnih fiziara. Fizika subatomskih estica je dola do takvog stepena razvoja, da i pored izuzetnog
obima znanja, neke osnovne istine ne izgledaju vie tako evi-dentno jasne. Sve vei broj fiziara, iako to nije
pravilo, poinje da priznaje parapsiholoke fenomene to je, bar donedavno, bilo nezamislivo. A potvrdu o
posto janju tih pojava neretko, nalaze ba u sopstvenim labo-ratorijama.
U amerikom asopisu "Sajens Dajdest", Elizabet Rejer, teorijska strunjak za teorijsku fiziku laboratorije
"Lorens Berkli" koja radi u sastavu Kalifornijskog uni-verziteta, izjavljuje: "Ako ste u stanju da verujete
moder-noj fizici - kvantnoj mehanici, kvarkovima, optoj teoriji relativiteta i svim nobelovcima koji su za ta
otkria dobili svetska priznanja, onda moete poverovati i u parapsi-hologiju." Neke od teorija koje Elizabet
Rejer navodi, jo uvek su samo teorije koje prkose zakonima logike, ali su, kakva kontradiktornost, iako
nedokazane u prak-si, postale osnova savremene teorijske fizike."
Juin Vigner i Brajan Dosefson, vrhunski fiziari i dobitnici Nobelove nagrade, smatraju da udesne po-
jave iz sveta psihotronike podleu istim zakonima kao i subatomske estice. "U nekim eksperimentima na
ak-celeratorima" - izjavio je Dozefson - "dolo je do toga da su eksperimentatori, svesno ili nesvesno,
uticali na ponaanje elementamih estica!"
Gledano sa tog aspekta, ideja da objekti piramidal-nog oblika sabiraju i fokusiraju energiju prostora,
uop-te nije neshvatljiva, ili nemogua.
Eksperimenti raeni irom sveta, pokazuju da pi-ramide snano deluju na sva materijalna tela koja se u
njima nalaze. Rezultati nekih istraivanja upuuju na jednu jo zanimljiviju injenicu - da se polje
energeskog dejstva protee i izvan piramide.
ilet se do izvesne mere moe naotriti i ako je van piramide, pod uslovom daje postavljen na njenom
vrhu, to ukazuje na ogranieno energetsko dejstvo pirami-dalnog polja. Podsetimo da se taj isti ilet naotri
pot-puno, ukoliko odstoji nekoliko dana ispod piramide. Treba imati u vidu da je ilet izraen od metala, pa
prema tome ima strukturu vrstog tela, koja se razlikuju od tenosti i gasova iji atomi nisu rasporeeni
struktu-ralno. Na primer, svaki atom kristala, ima tano odre-eno mesto u odnosu na druge atome kristala,
gradei pri tom takozvanu - kristalnu reetku.
Ivica ileta ili brijaa ima, dakle, kristalnu strukturu vrstog tela koja se upotrebom, u veoj ili manjoj meri
deformie. Teorijski gledano, atomi kristala su u stanju da se vrate na staro mesto. U stvarnosti se to vraanje
i odigrava, ali ne u tolikoj meri da bi se ilet naotrio sam od sebe. da bi se to zaista dogodilo, potrebno je
dodati energiju u nekom vidu koji nam je jo uvek nepoznat, ali je oigledno da postoji. Samo dodavanje
energije, me-utim, ne objanjava fenomen. Postoje i neki specialni uslovi, gde se i pored1 dodavanja
energije, ilet nee naotriti, ve naprotiv -ictupie sejo vie. Eksperiment je dovoljno zanimljiv da bi bio
opisan, iako primer nije u direktnoj vezi sa piramidama.
U noi punog meseca stavite ilet na sredinu, izmeu dva prozorska krila, i ostavite ga nekoliko sati.
Naravno, ilet mora biti nov, neupotrebljen. Rezultat e biti zapanjujui. Ujutro ete primetiti da je otrica
ileta savim tupa, kao da je ilet upotrebljavan vie puta. Uticaj punog meseca na metal, ba kao ni obrnuti
pro-ces - otrenje metala u piramidi, nije mogue objasniti. Moemo samo nagaati da su ti fenomeni u vezi
sa talasnom prirodom svetlosti, kosmikih zraka, ili...
Tajanstveni uticaj punog meseca opisuje se u bro-jnim legendama na svim meridijanima. Danas, na pragu
dvadest prvog veka, hirurzi izbegavaju operacije pri punom mesecu, jer je iz iskustva poznato da se, tada
vrlo esta krvarenja, teko zaustavljaju. Dokazano je i da je broj samoubistava dostie procenat od skoro sto
posto u noima punog meseca.
Sve ove pojave su potpuno suprotne posledicama dejstva piramida. Za razliku od negativnog dejstva pu-nog
meseca, piramide, na neki udan nain, deluju pozitivno.
U knjizi "The Secret Power of Pyramids", Bil ul i Ed Petit, opisuju eksperiment sa bakrom: "Malu traku
tanke bakarne folije stavili smo u centralnu taku piramide. Iznenada smo primetili da se bakar odbija kad
god sam stavio ruku blizu njega. Pretpostavljali smo da je neka elektrostatika sila bila uzrok fenomena.
Jedno vreme sam se tako zabavljao, razmiljajui kako i moje teto bakar imaju isto naelektrisanje, i pitao
sam se da li se na neki nain mogu promeniti polaritet bakra ili, ak, moi sopstveni. Dok sam razmiljao o
tome, traka se pribliita i prilepila za moj prst. Nastavio sam da se igram sa tim, i moj prst je stalno privlaio
taj mali komad bakra. Ali, sledeeg jutra, bakar je ponovo poeo da se odbija od prsta."
Ovo je klasini opis telekineze, sposobnosti da se predmeti pokreu vlastitom voljom i energijom, bez ika-
kvih pomagala. Piramida je u ovom sluaju bila aktivator procesa.
Telekineza, ili psihokineza, danas je predmet prou-avanja na najpriznatijim institutima u SAD, Rusiji i Ev-
ropi. U knjizi "Parapsihologija i eksperimentalna psiho-logija", autor V. N. Pukin, opisuje psihokinetike
spo-sobnosti Borisa Vladimirovia Jermolajeva: "Prvi na susret sa njim usledio je kada je on imao^36
godina (roen je 1936. godine). On se odlikuje izuzetnom ner-vozom i pojaanom emotivnou. Ukazujui
nate svoje crte, on podvlai da je "varijanta norme".
Izvesne vidovnjake sposobnosti ispoljio je jo u detinjstvu, zapanjujui time odrasle. Psihokinezom je
ovladao srazmerno kasno, kada mu je bilo oko trideset godina. Kasnije je uspeo da razvije i druge parapsiho-
loke osobine. Lako stupa u telepatski kontakt; telepat ska sposobnost se, kao uostalom i druge sposobnosti
te vrste, as poveava, a as smanjuje. Ako je u dobroj parapsiholokoj formi, sposoban je za potpuni
telepat-ski kontakt sa mnogim Ijudima, pri emu se telepatija moe ostvariti prijemom i predajom praktino
besk-onanog broja vizuelnih slika.
Sam Jermolajev se ozbiljno odnosi prema svojim parapsiholokim mogunostima, ali naglaava da smi-sao
njegovog ivota nije u tome. On smatra da je za njega najvaniji rad u oblasti filma. Analizirajui njegovu
linost, moe se rei da je Jermolajevu potpuno svo-jstvena ona neuravnoteenost, poremeenost ravno-tee
psiholokih procesa, koja je ranije razmatrana kao uslov za ispoljavanje parapsiholokuh pojava. U nje-gova
nesumnjivo psiholoka svojstva spada zauu-jue snana uobrazilja. On esto podvlai kako razliite
predmete zamilja halucinantno jasno. Ta isto umet-nika Jerrpolajevljeva crta, svakako igra veliku ulogu u
njegovim parapsiholokim osobinama, u koje spada psihokinetika sposobnost. Neophodan momenat za
odravanje predmeta u vazduhu jesu jasne i dosta ive predstave.
0 tome kako je Jermolajev ovladao psihokinezom moe se suditi jedino na osnovu njegovih kazivanja. Tu je
presudan bio njegov susret sa jednim Lenjingraani-nom (zvaemo ga S.). Jednom, u omanjem drutvu, koje
se zabavljalo prikazivanjem trikova s kartama, S. je predloio da izvede svoj trik. Zavezao je maramicu u
vor, drao je malo prstima obeju ruku i, kad je razma-kao ake, maramica je lebdla u vazduhu ispod prstiju.
Poto je bio uveren da je posredi trik, Jermolajev je pomislio da je S., imajui u rukavima kaputa magnete,
zavezao u maramicu komad gvoa, i da maramica lebdi usled meusobnog dejstva gvoa i magneta.
Zelei da proveri svoju hipotezu i da razotkrije taj, po njegovom miljenju primitivni trik, Jermolajev je
predloio S. da digne u vazduh loptasti cveti astre, koji je stajao u vazi. S. je to prihvatio i ubrzo je cveti
lebdeo ispod njegovih ruku. Za Jermolajeva je to bilo neoeki-vano, jer cvet nije bio provodnik elektrine
struje i na njega nisu mogla delovati magnetna polja. No, najuz-budljivije je bilo to, to su se sve latice astre
uspravile i zauzele sasvim neprirodan poloaj, kao da su se posta-vile po liniji sile. Postalo mu je jasno da
lebdenje cvetia u vazduhu nije trik, i silno je eleo da savlada vetinu levitacije predmeta.

Tom sposobnou je ovladao pod rukovodstvom S. tokom dve sedmice. Ali nije mu odmah polazilo za
rukom da levitira predmete. Satima je drao predmete u rukama, odvajajui povremeno prste. S. mu je rekao
da mora oseati uinak prianjanja prstiju za predmet, ali tog udesnog uinka nije bilo. Na kraju, jednom,
kada se umorio i upao u nekavo stanje polusna, Jermolajev je osetio da su mu prsti prionuli toliko, da ih je
bilo teko odvojiti od predmeta. S velikom mukom razmakao je prste, i predmet je, lebdeo ispod ruku.
"Kada je re o odravanju predmeta u vazduhu" -kae Pukin - "u mehanizmima tih pojava jo mnogo ta je
teko objasniti. Jedno od moguih tumaenja moe biti to, da na objekte deluju razliiti znaci zraenja koji
prolaze kroz kou. Zahvaljujui tim zraenjima, Jermo-lajev zasiuje objekt esticama svoje bioloke
energije, koja poseduje jedan od dva znaka.
Nakon to je predmet dovoljno zasien nabojima jednog znaka, on poinje da privlai na sebe zraenje
suprotnog znaka. Ishod je onaj efekat "prianjanja ruku11, koji je prethodio psihokinezi. U tom sluaju postaje
shvatljivo zato predmet lebdi u vazduhu, ako subjekat uspe da od njega odvoji ruke. Naboji jednog znaka
nalaze se na predmetu, a naboji drugog znaka - nas-tavljaju da zrae iz ruku. Pojava psihokineze omogua-
va objektivno registrovanje postojanja energije u pro-storu oko koe."
U ovoj prii je najbitnije da se psihokineza moe nauiti. Takva mogunost otkriva perspektive sistemat-
skog istraivanja tog udesnog ovekovog psihofizi-kog svojstva. U ovladavanju tim sposobnostima, pira-
mide nam zaista mnogo mogu pomoi.
se umorio i upao u nekavo stanje polusna, Jermolajev |e osetio da su mu prsti prionuli toliko, da ih je bilo
teko odvojiti od predmeta. S velikom mukom razmakao je prste, i predmet je, lebdeo ispod ruku.
"Kada je re o odravanju predmeta u vazduhu" -kae Pukin -"u mehanizmimatih pojavajo mnogo ta
je teko objasniti. Jedno od moguih tumaenja moe biti to, da na objekte deluju razliiti znaci zraenja koji
prolaze kroz kou. Zahvaljujui tim zraenjima, Jermo-lajev zasiuje objekt esticama svoje biolpke
energije, koj'a poseduje jedan od dva znaka.
Nakon to je predmet dovoljno zasien nabojima jednog znaka, on poinje da privlai na sebe zraenje
suprotnog znaka. Ishod je onaj efekat "prianjanja ruku", koji je prethodio psihokinezi. U tom sluaju postaje
shvatljivo zato predmet lebdi u vazduhu, ako subjekat uspe da od njega odvoji ruke. Naboji jednog znaka
nalaze se na predmetu, a naboji drugog znaka - nas-tavljaju da zrae iz ruku. Pojava psihokineze omogua-
va objektivno registrovanje postojanja energije u pro-storu oko koe."
U ovoj prii je najbitnije da se psihokineza moe nauiti. Takva mogunost otkriva perspektive
sistemat-skog istraivanja tog udesnog ovekovog psihofizi-kog svojstva. U ovladavanju tim
sposobnostima, pira-mide nam zaista mnogo mogu pomoi.
Zanimljivo je, meutim pitanje, u kojoj meri pira-mide ako ve deluju na materiju, mogu da je menjaju?
Moe li piramida da izvri promenu jednog elementa u drugi? Odgovor savremene nauke bi bio da je to
apso-lutno nemogue! Jer, transmutacija jednog elementa u drugi moe se izvesti - uzmimo za primer bilo
koji udbenik fiztke - samo uz uee ogromnih koliina energije kakva se, na primer, oslobaa pri
eksploziji atomske bombe, ili u nuklearnom reaktoru. Posle ovako kategorinog stava nauke, i sama pomisao
povezivanja transmutacije elemenata sa piramidama bez upotrebe reaktora je vie nego smela, ak nelogina.
Svakom hemiaru ili fiziaru takve ideje, koje podseaju na nikad ostvareni san srednjevekovnih
alhemiarasu, jednom reju -smene.
Ipak, ezdesetih godina u naunim krugovima je, u poetku tiho i bojaljivo, poelo da s govori da postoje
sistemi u kojima je transmutacija elemenata mogua. Luis C. Kervran objavljuje 1962. godine u Parizu
knjigu "Transmutations biologiques: metabolismes aberrants de l azote, le potassium et le magnesium",
kojom na osnovu eksperimenata baziranim na strogo naunim principima, nedvosmisleno dokazuje da biljke
vre pre-tvaranje jednog elementa u drugi. Kervran je u plitku posudu stavio nekoliko stotina zrna raznih
itarica i poprskao ih blagim rastvorom manganovih soli. Pre-thodno je hemijskom analizom utvrdio da
seme itarica
sa kojima eksperimentie ne sadri gvoe ak ni u tragovima. U rastvoru manganovih soli seme je prokli-
jalo, a vremenom, protivno svim prirodnim zakonima, iz rastvora je nestajao mangan a stavralo se gvoe!
Kervran je ponavljao eksperiment bezbroj puta i menjao asistente koji su obavljali hemijske analize i nisu
bili upueni u tok i cilj eksperimenta. Nekoliko puta hemijske analize su obavljali specijalizovani instituti. U
najveem broju sluajevatransmutcijaje dokazana. Po-nekad je, na zaprepaenje istraivaa, dolazilo do od-
stupanja po tano utvrenim pravilima. Dokazano je da transmutacija zavisi i od poloaja Meseca ili
godinjeg doba u kome se eksperiment izvodi.
Kervran je ustanovio da osim biljaka i ivotinje po-seduju mo pretvaranja jednog hemijskog elementa u
drugi. Eksperimentisao je sa rakovima koje je gajio u potpuno izolovanim kontejnerima. Kvalitativna i
kvanti-tativna analiza su pokazale da neki elementi jedno-stavno nestaju iz eko sistema dok se drugi, kojih u
poetku nije bilo, stvaraju u velikim koliinama.
Pretpostavka je da piramide utiu na tela sa kristal-nom strukturom tako to deluju na njihovu kristalizaciju,
pa u sluaju nekog poremeaja te strukture pomau da opet doe do starog poloaja atoma unutar reetke
kristala. Sledee pitanje koje se samo po sebi namee je - kako piramide utiu na amorfna tela - tela koja
nemaju kristalnu strukturu materije?
Lajl Votson opisuje eksperimente sa piramidama u koje je stavljao jaja, peeno meso i uginule mieve. U
svim eksperimentima rezultati su isti - organska ma-terija stavljena pod pramidu je potpuno ouvana u de-
hidriranom stanju, za razliku od one koju je drao van piramide. U knjizi "Supernature", Votson pie:
"Prisiljen sam da zakljuim da kartonska replika Keopsove pi-ramide nije samo prazno araniranje komada
kartona, ve ima i neverovatne osobine!"
Dr Boris Vern, direktor jednog istraivakog pro-jekta u Vaingtonu, eksperimentisao je sa plastinim
piramidama i kupama. Rezultati koje je objavio poka-zuju da su svea jaja pod piramidom dehidrirala za
manje od mesec dana. A bu koju je stavljao na kuvana jaja, unutar piramide nije se irila.
Kaliforijski istraiva V. Kameron opisuje ogled sa malom plastinom piramidom postavljenom u kupatilo
gde je vlanost vazduha izuzetno velika. Ispod piramide stavljen je komad sveeg mesa. Posle tri dana, iz pi-
ramide je dopirao slab miris, koji se est dana kasnije potpuno izgubio. Vremenom se meso mumificiralo.
Ka-meron tvrdi da je komad mesa u piramidi ostao nekoliko meseci, da je iako sasuen, bio u tako dobrom
stanju da se mogao jesti.
Dr Patrik Flanegan u knjizi "Piramide i njihov odnos sa biokosmikom energijom", opisuje svoje eksperi-
mente sa bananom koju je drao u piramidi, a koja se mnogo bre suila od komada koji je bio zavijen u
papir. Novinar Martin Grosvort je ponovio Flanegnov eksperi-ment i rezultate objavio u asopisu "Sajens
dajdest":
"Za moj prvi ekspen'ment posluio sam se bana-nom; jednu kriku sam stavio u piramidu, drugu u alu-
minijumsku foliju, a treu u friider. Posle deset dana, banana u friideru je usahla za 27,3%, zapravo od 55
na 40 grama; komad u foliji za 15,6% - dakle sa 45 na 38 grama; a komad koji se nalazio u piramidi za
16,7%, odnosno sa 60 na 50 grama, ali je za razliku od druga1' dva komada zadrao oblik, vrstinu i
izvanredan ukus!"
Eksperimenti sa namirnicama pokazuju da pira-mide znatno poboljavaju njihov ukus. ul i Petitsu za svoj
eksperiment upotrebili mleko kao izuzetno kvarljivu namirnicu koja se mora uvati na niskoj temperaturi.
Jednu posudu s mlekom stavili su u piramidu, a drugu pored nje. Eksperiment se odvij'ao na sobnoj tempera-
turi. est dana kasnije, mleko u piramidi se odvojilo i postalo vrsto sa zgruanim naslagama i masom koja
izgleda kao kalcijum u prahu. MIeko ostavljeno izvan piramide je oko vrha posude stvorilo debelu naslagu
bui. Dan kasnije te su naslage bile jo vee, dok je mleko u piramidi obrazovalo nekoliko naslaga. Posle
nekoliko dana, baeno je mleko koje je bilo van pi-ramide. est nedelja kasnije izvaeno je i mleko iz
piramide. Staloilo se u gustu kao krem glatku sup-stancu, koja je izgledala i imala ukus jogurta. Naslage se
vie nisu primeivale.
Ovaj eksperiment je ponovljen vie puta sa neznat-nim razlikama. Ponekad se mleko nije pretvaralo u
jo-gurt, ve bi svoje komponente jednostavno podelilo u naslage. Aii sve dok je mleko u piramidi, nee doi
do pojave bui.
Bil ul i Ed Petit su potom odabrali dva zrela para-dajza iste veliine i'iste teine. Jedan paradajz je stavljen
u nivou "Kraljevske sobe" modela Keopsove piramide visokog 1,80 m. Kontrolni paradajz je bio stavljen na
komad stiropora izvan piramide. Paradajz u piramidi je dehidirao zadravi boju i bez ikakvih znakova
truljenja. Jedina vidljiva promena bila je smeurana Ijuska.Kada je raseen, unutranjost je bila vrsta kao i
kod sveeg paradajza, jedino je izgubio skoro 60% svoje teine. Kontrolni paradajzje morao biti baen
dvanaestog dana od poetka eksperimenta zbog trulei praene veoma neprijatnim mirisom!
Zatim je jedan veliki grozd vrste "konkord" podeljen na tri dela. Jedna treina je stavljena na nivo
"Kraljevske sobe" u piramidi; druga treina u veliku kutiju od plek-siglasa; a trea na policu. Mada su na
kutiji od plek-siglasa napravljeni ventladoni otvori, ul i Petit su ubrzo primetili velike naslage bui koje su,
u roku od deset
dana, potpuno prekrile grozd. Na grou ostavljenom na polici, bu se pojavila etrnaestog dana. Groe u
piramidi se suilo ravnomerno i kada je krajem pete nedelje izvaeno i izmereno, ustanovljen je gubitak vie
od 50% prvobitne teine. Bilo je smeurano i liilo je na suvo groe, ali truljenja i tragova bui nije bilo.

Poprecni presek keopsove piramide

Kefrenova pitamida

S/. 3- Stepenasta piramida iz Sakkare, faraona Dosera

Sf.4- Ostaci piramide uMedumu

S/.s- Dvostruko vfi'rastbiljaka uzrokovan/e uticajem piramide

h - visina piramide Sl. 6- a- duina osnove

s -kraktrougla strane
S/. 7- /spravno postavljien tiiet upimidi

S/.8-
Deo po/aavakog stepena pligrafa. Streiicomie oznaen pi'p koji'se na zagonetan na/n regenen'sao
 PIRAMIDE, BILJKE
MENTALNA ENERGIJA

Pre desetak godina, grupa studenata beogradskog Prirodno-matematikog fakulteta, bila je impresionirana
televizijskom emisijom u kojoj su pomenute neke od mnogobrojnih mogunosti primene piramida. Posle
emisije, poveo se razgovor o ovoj atraktivnoj temi i nekako spontano, pojavila se elja da se sve to proveri u
praksi. Ubrzo je od obinog kartona napravljen mali model Keopsove piramide i u nju stavljena polovina
jabuke. Druga polovina, ostavljena je pored piramide. Eksperimentje bio postavljen i sadaje samo bilo potre-
bno saekati. Posle nekoliko dana, odluili smo da proverimo rezultat. Ustanovili smo daje polovinajabuke
ostavljena ispod piramide bila potpuno sasuena,dva puta manja od one, ostavljene pored piramide i za
razliku od nje, bez ikakvih tragova truljenja i plesni. U prvi mah, pomislili smo, bolje rei posumnjali, da je
takav rezultat posledica iste sluajnosti. Ali, kada je eksperiment ponovljen nekoliko puta, sve je bilo jasno.
Deavalo se neto to, moda, nije bilo mnogo vero-vatno ni logino, po nekima ak apsolutno nemogue,
ali je uprkos svemu izvanredno funkcionisalo i, to je najvanije, moglo se ponoviti po elji.
U izvetajima je ostalo zabeleeno: "Za jedan od eksperimenata koristili smo nekoliko Ijutih papriica. Jedna
papriica stavljena je ispod piramide, na nivo jedne treine visine. Piramida je uz pomo kompasa
postavljena tako, da su jcj stranice bile okrenute
stranama sveta. Svojom uzdunom osom, papriica je postavljena tako, da prati magnetnu liniju sever-jug.
Druga papriica stavljena je ispod piramide ali u pravcu istok-zapad. Trea papriica pod piramidom,
stavljena natreinu visine, bilaje prirodno kriva i nije se celom duinom mogla postaviti du magnetne linije
sile. Jedna polovina je pratila osu sever-jug, a druga se poklapala sa osom istok-zapad. Pored ove tri
piramide, napravili smo i kocku od kartona, ija je zapremina odgovarala zapremini modela Keopsove
piramide. U nju je stavljena etvrta papriica. Na poetku eksperi-menta, sve su papriice bile zelene boje,
jer ni jedna od njih nije bila zrela.
Posle dvadesetak dana, papriice su izvaene iz piramida i iz kocke. Prva papriica je bila zelena, nabo-rana
i potpuno suva. Druga, postavljena u pravcu isok-zapad, potpuno je sazrela i umesto zelene, dobila cr-venu
boju. Trea papriica dala je najudniji rezultat. Onaj deo koji je pratio osu sever-jug, ostao je zelen, dok je
druga polovina postavljena u smeru istok-zapad, bila potpuno crvena! Papriica koja je bila u kocki, imala je
crvenu boju sazrele paprike.
U prvim eksperimentima, pokuali smo da ustano-vimo da li piramide i na koji nain utiu na rast biljaka.
Nasumice odabrane biljke podeljene su u dve grupe. Kontrolna grupa je gajena u normalnim uslovima, dok
takozvanih "gladnih godina" tokom kojih se menjaju kvaliteti atmosfere i podbacuje rodnost biljaka, poklapa
se sa aktivnou Sunca i pojavom sunevih pega.
Pa ako biljke posmatramo kao otvorene sisteme podlone brojnim spoljanjim uticajima, jasno je zbog ega
poneki eksperiment izneveri oekivanja. Ta neo-ekivanost je, zapravo, samo dokaz naeg slabog po-
znavanja faktora koji utiu na sveukupnu ivu i neivu prirodu.
Piramide su verovatno, izmeu ostalog, svojevrsni akumulatori i transformatori nama nepoznatih sila i en-
ergija. Evo kako Bil ul i Ed Petit opisuju jedan od svojih eksperimenata:
"Pokuali smo da na usporenoj fotografiji vidimo kako polje energije koje stvara piramida utie na biljke.
Ustanovili smo da se biljke okreu u pravilnom ritmu. Na prvom filmu snimili smo suncokret visok
petanestak centimetara, koji je bio jo uvek mlad sa tek dva formi-rana lista. Stavili smo biljku u staklenu
piramidu na jednu treinu visine. Biljka se kretala kruno, u pravcu istok-zapad. Savijala se skoro dodirujui
osnovu, zatim se savila u polukrugu ka jugu i onda natrag na zapad, da bi na kraju, pre poetka novog
ciklusa oscilacija, zauzela potpuno vertikalan poloaj. Ceo ciklus tih pok-reta trajao je oko dva sata. Snimali
smo pokrete ka-merom skcro dve godine.
Tokom te dve godine frekvenca pokreta istok-za-pad nije se menjala, putanja je uvek imala isti oblik.
Ondaje, iznenada, u julu 1974. godine prestalo kretanje istok-zapad i biljka je poela da se kree u luku
pravcem sever-jug. Bili smo ubeeni da su promene nastale zbog pojave Sunevih pega. Meutim, posle
razgovora sa meteorolozima koji prate i mere ovakve fenomene, ispostavilo se da nismo pronali adekvatno
obrazlo-enje. Naravno, tu pojavu i dalje prouavamo.
Biljke izvan piramide se ne pokreu kao one u piramidi. Ustanovili smo da kretanje biljke uti eboj
prestaje im se stavi u piramidu.
Nai eksperimenti ukazuju da sa zapada duva neka vrsta "kosmikog" vetra. Kada je zapadno od biljke
sta-vljena aluminijumska zavesa u prostoru piramide, biljka nije htela da se kree sve dok zavesa nije
uklonjena. Ukoliko bi biljka izrasla iznad zavese, pokretao se samo deo koji je bio iznad nje.
Oigledno je da polje energije skupljeno, poveano ili stvoreno piramidom ukljuuje neke delove elektro-
magnetnog spektra, poto je izvesno da aluminijumska zavesa blokira polje sile i spreava kretanje biljke."
Ukoliko se u piramidu stavi magnet, biljke u veini sluajeva prestaju da se kreu. Zlatna folija u
piramidi deluje privlano na biljke i one se, obino, naginju ka njoj da bi je na kraju potpuno obavile. Neki
odgajivai
objav'i su da seme, skladiteno u piramidalnim objek-
tima, due zadrava vitalnost, a biljke iznikle iz takvog semena su otpornije i naprednije.
U jednom amerikom asopisu opisan je zanimljiv eksperiment koji pokazuje da biljke oseaju energetsko
polje piramide. Koriene su biljke iz roda penjaica. Eksperimentatori su iznenaeno konstatovali da biljke
vide svaku izboinu na zidu i uvek se nepogreivo upravlJ'aJ'u prema njoj, pripijajui se stablima i metamor
foziranim listovima u vidu pipaka. U eksperimentu, biljke su postavljene na sredini komore a svetlostje
podeena tako, da biljku osvetljava podjednako sa svih strana. Tako su biljke rasle pravo u visinu, koliko im
je to dozvolj'avala vrstina stabla. Kada je u zid komore uku-can ekser, biljka se posle izvesnog vremena
okretala u tom pravcu, izrastala do eksera i obavi'J'ala se oko njega. Kao da je posedovala ulo vida, kojim je
mogla da prepozna ekser pogodan za privrivanje. U sledeoj fazi eksperimenta, na zapadnoj strani
komore sa bilj-kom zakucan je elini eksr, a na istonoj strani je postavljena piramida visoka svega tri
centimetra. Posfe izvesnog vremena, primeeno je da se biljka okree u pravcu piramide, da bi u sledeih
nekoliko sati potpuno obavda piramidu. 1 kasnije, koliko god eksera da je stavljeno, biljka se uvek
nepogre.'vc okretala prema piramidi i obavij'ala se ok" nje. Bi'nko su, dakle, r ste-iju da registruju neku
spec"'finL; energiju koju ove"' svojim ulima ne moedefinisati,
Osetljivost biljaka na spoljanje nadraaje prou-avao je jo u devetnaestom veku slavni naunik i tvo-
rac teorije o evoluciji, arls Darvin. U knizi "Mo po-kretljivosti biljaka" koja je 1880. godine objavljena u
Londonu, Darvin, na osnovu posmatranja i eksperime-nata, zakljuuje da biljke pokazuju takve reakcije koje
su svojstvene iskljuivo organizmima sa nervnim si-stemom.
Poetkom ovog veka, u Indiji, genijalni Jagadis andra Boze, izveo je niz eksperimenata kojima je potvrdio
Darvinov stav da postoji slinost izmeu reak-cija biljke i bilo koje ivotinje. Boze je konstruisao vie
ureaja pomou kojih je mogao da meri rast biljke tokom samo nekoliko minuta i da registruje njene na-
jfinije pokrete. Svi njegovi eksperimenti nagovetavaju postojanje odreene strukture u tkivu biljke, koja
obav-Ija funkcije nervnog sistema.
Ekonomska kriza u svetu i poetak Prvog svetskog rata, potisnuli su u zaborav Bozeova istraivania, da bi
tek sa pojavom knjige "Tajni ivot biljaka" Pitera Tom-kinsa i Kristofera Berda, ponovo postala aktuelna.
Posebnu panju svetske javnosti pobudio je 1968. godine rad Kliva Bakstera "Evidence of a Primary Per-
cepcion in Plant Life", objavljen u asopisu "Interna-tional Jurnal of Parapsychology".Bakster, koji je esto
radio za CIA-u, bio je strunjak za detektore lai apa rate pomou kojih je, na osnovu otpora koe, mogue
utvrditi da li ovek govori istinu ili ne.
Naime, jedne veeri, Bakster je odluio da elek-trode poligrafa (detektor lai) prikljui na biljku koja je bila
postavljena kraj prozora u njegovoj kancelariji. Ka-da je zalio biljku, na pisau instrumenta pojavila se
krivulja, veoma slina onoj koja nastaje kada ovek doivi neko prijatno iskustvo. Takva reakcija nije mogla
promai Baksterovom iskusnom oku. Postavljao je elk-trode na razne biljke i uvek se pri zalivanju moglo
evi-dentirati "zadovoljstvo". Eksperimentiui dalje, on je ispred biljke vezane elektrodama za poligraf,
razbio jaje. Biljka je munjevito reagovala, ispoljivi reakciju slinu uasnom strahu. elei da proveri da li
biljke reaguju na smrt dcugih bia, Bakster je konstruisao specijalni ure-aj koji je u vremenski
nepredvidljivim intervalima uba-civao morske raie u vrelu vodu. Pored aparata stav-Ijena je biljka
prikljuena na poligraf koji je beleio njene
reakcije.
Ruski parapsiholog V. N". Pukin je komen^ariui ovaj eksperiment, izmeu ostalog rekao: "U tim
eksperi-mentima bilo je zabeleeno da list sobne biljke, ako je u blizini raia koji umire, reaguje na
njegovu smrt istim onim kono-galvariskim refleksom, ije postojanje ka-rakterie ovekove
psihoenergetske procese."
Sasvim je razumljivo zaprepaujue dejstvo koje su Baksterovi eksperimenti imali ne samo na naune
krugove. Jer, biljka predstavlja sistem ivih elija lienih specijalizovane nervne regulacije, za razliku od
raia koji ima primitivan, ali ipak, nervni sistem. 1 ti ivi sistemi, na bitno razliitim stepenima biolokog
razvoja, po-kazuju se sposobnim da u odreenom smislu "razu-meju" jedan drugi, da se sporazumevaju na
nekom zajednikom jeziku.
Mnogo vei utisak na javnost ostavila je druga in-jenica koju je, takoe, zapazio Bakster - komunikacija
izmeu biljke i oveka. Eksperimentom je pokazao da su procesi koji se zbivaju u ovekovom mozgu i uz-
rokuju psihoenergetsku reakciju koe, sposobni da iza-zovu istovetnu reakciju i kod biljke. Drugim reima,
procesi najrazvijenijeg mozga izazivaju kono-galvan-sku reakciju u ivim organizmima, koji su lieni ne
samo mozga, ve i pojedinanih elemenata nervnog sistema. Ruski naunici V. N. Pukin, G. I. Anguev i V.
M. Fetisov su na samom poetku istraivanja dobijali negativne rezultate, pa su nezadovoljni time, poeli da
tragaju za uzrocima takvog stanja. Shvatili su, da ukoliko ele da uspostave bioinformacioni kontakt izmeu
oveka i bilj-ke, subjekt mora ispoljavati snanu emocionalnu reak-ciju. A u laboratorijskim uslovima to nije
uvek bilo mogue.
Da bi ovladali psihikom koncentracijom emocion-alnog stanja subjekta, eksperimentatori su u pomo
pozvali profesionalnog hipnotizera. Hipnotisanoj devo-jci, Tatjani, kojaje uestvovala u eksperimentu,
sugeri-sano je da je ona zapravo veoma lepa biljka (cvet), kojoj se dive sva deca u parku. Na Tatjaninom licu
se pojavio radostan osmeh. Celim biem je pokazivala da joj pa-nja koju joj okolina ukazuje, istinski
priinjava radost. Upravo za vreme takvog emocionalnog uzleta izazva-nog prijatnim dogaajima, bila je
zabeleena i prva reakcija biljke tokom ogleda.
Da bi se proverio uticaj pozitivnih i negativnih emo-cionalnih stanja, hipnotizerje sugerisao ispitanici da se
vreme naglo promenilo, da je duva studeni vetar, pada sneg, veoma je hladno i jadni cvetak u otkrivenoj, ne-
preglednoj stepi se osea neugodno. Tatjanina mimika se naglo izmenila. Liceje imalo alostan izraz,
poelaje da se trese kao ovek koji se odjednom obreo na mrazu u lakoj letnjoj odei. U tim trenucima,
instrument je beleio energinu reakciju biljke! Reakcija je bila pot-puno suprotna onoj, koja je nastajala
kada bi Tatjani bio sugerisan prijatan doivljaj. Kad god bi pod hipnozom devojka preivljavala odreenu
situaciju, na instrumen-tu se mogla oitati ekvivalentna reakcija biljke.
Izvedeni eksperimenti su uraeni krajnje savesno uz potovanje svih naunih principa. Primarna percep-cija
biljaka, kako je pojavu nazvao Kliv Bakster, nedvos-misleno je dokazana kao nauna realnost, iako ima
naunika koji to jo nisu priznali. 0 posebnoj panji sa kojom je praen eksperiment, svedoi i njegov idejni
tvorac V. N. Pukin: "Radi kritike ocene takvih ekspri-menata specijalno su pozvani visokokvalifikovani
skep-tici pred koje je bio postavljen zadatak - dokazati da veza izmeu ovekovog psihikog stanja i kono-
gal-vanske reakcije biljke, u stvari, realno ne postoji. Da je reakcija biljke izazvana sluajnim delovanjem
bilo kak-vih spoljanjih faktora koji nemaju nieg zajednikog sa bioinformacionom vezom oveka i biljke.
U pauzama izmeu eksperimenata, skeptici su u razliito vreme ukljuivali encefalograf (ureaj kojim su
vrena merenja - prim. a.) spojen sa elektrodama zaka-enim na listove biljke. Encefalograf je radio satima,
ali nije pokazivao kono-galvanske reakcije koje su u ogle-dima sa hipnotisanim ispitanicima, u velikom
broju mo-gle biti zapisane tokom svakog minuta.
Ipak, negde u blizini mogao je delovati faktor koji izaziva elektrine naboje u vazduhu, i talasi na traci
encefalografa mogli su biti rezultat istog dejstva elek-trinog pranjenja. Da bi se iskljuile takve
mogunosti, elektrode kanala encefalografa koji nisu bili ukljueni u dati eksperiment, visile su slobodno u
vazduhu ili su privrivane na razliite predmete. Razume se, pro-vere su obavljali sami skeptici - sami su
privrivali elektcode, beleili i davali signale hipnotizeru koji je menjao psihiko stanje ispitanika.
Svi kontrolni eksperimenti pokazali su da u pauza-ma izmeu ogleda, ili na paralelnim kanalima
encefalo-grafa, ne samo to nisu bile registrovane reakcije sline kono-galvanskim refleksima, nego ni
pisaljke nisu na traci oznaile uopte nikakve reakcije. Skeptici su imali mogunost da se uvere u sledee:
dok su elektrode privrene na biljku stvarale talase kono-galvanske reakcije u trenutku promene
psihikog stanja ispitanice, kanali encefalografa povezani s kontrolnim elektroda-ma beleili su samo ravnu
liniju.
Ukupnost specijalnih provera omoguila je izvo-enje zakljuka da reakcije kono-galvanskog tipa ni-poto
nisu sluajno povezane sa momentom pojave ispitanikovih emocionalnih stanja izazvanih nareenjem
hipnotizera. Na taj nain, ve u prvoj etapi istraivanja uinjen je pokuaj da se iskljui mogunost bilo
kakvih artefakata koji bi se mogli pojaviti usled spoljanjih delovanja na ureaj. Mi smo shvatili svu
neobinost naih psiholoko-botanikih eksperimenata i stogasmo svoje rezultate proveravali sa izuzetnom
panjom, jerto nije bio obian psiholoki eksperiment.
Na kraju, kad je u uslovima jedne laboratorije - gde je, smenjujui se, radilo pet eksperimentatora - postig-
nuta maksimalna preciznost i pouzdanost eksperime-nata, metodika je preneta u drugu laboratoriju, u kojoj
je jo jedna grupa od pet eksperimentatora proverila pouzdanost dobijenih podataka. 1 tek kada su pred-
stavnici razliitih grana nauke (fiziari, biolozi, psiholozi) obavili ponovnu kontrolu uslova pod kojima su
eksperi-menti voeni, dobijeni rezultati su objedinjeni u metrijal kome je priznat nauni znaaj.
Pre desetak godina, kada je moja grupa zapoela da eksperimentie sa biljkama, uslovi za rad su bili
minimalni, a o instrumentima da i ne govorimo. Elek-trode poligrafa napravljenog runo i prikaene na
biljku, nisu izazvale nikakvu reakciju. 1 da nismo itali o ek-sperimentima ruskih naunika, verovatno bi
pripisali neuspeh neusavrenoj opremi i odustali. Sreom, to se ipak nije dogodilo. Pokuali smo da do
rezultata do-emo na drugi nain. Kontakt sa biljkom smo uspo-stavljali strpljivo, zalivajui je i neno
milujui listove iz nedelje u nedelju, dok nismo primetili prve rakcije. Kon-takt je konano bio uspostavljen.
Od tada, mogli smo nesmetano da nastavimo sa eksperimentima, jer je bilj-ka vrlo pouzdano pokazivala
reakciju na svaku spo-Ijanju dra.
Jednom prilikom, u saksiju pored biljke, stavili smo hrka. U trenutku kada je ivotinjica poela da njuka
biljku, uobiajena reakcija nije registrovana poligrafom. Biljkajejednostavno uutala. Hrka smo odneli u
drugu prostoriju, ali se prva reakcija na poligrafu pojavila tek posie pet asova. Da li se biljka "uplaila" i
zbog pretr ptjenog straha da e je hrak "povrediti", jenostavno 'pala u nesvest"?
Kliv Bakster, opisuje slinu reakciju. Kada je jedan botaniar doao da vidi njegove eksperimente, biljke su
potpuno otkazale. Ni jedna nije pokazivala bilo kakvu reakciju, iako su pre ove posete, reagovale izvrsno.
Bakster je upitao botaniara da li, moda, radei svoj posao nanosi neko zlo biljkama, a ovaj je odgovorio da
ih gotovo svakodnevno spaljuje da bi analizirao hemi-jski sastav njihovog pepela. Izgleda da su biljke u
Bak-sterovoj laboratoriji to osetile, i masovno "popadale u nesvest" u prisustvu oveka koji je profesionalno
orjen-tisan na unitavanje biljnog sveta. Posle nekoliko a-sova, kada je posetilac ve bio u avionu na putu
kui, biljke su se oporavile od oka i reagovale kao da se nita nije dogodilo.
Apsurdno je i pretpostaviti da biljka doivljava strah onako kako ga mi doivljavamo. Nemogue je utvrditi
da li i kako biljke oseaju. Ipak, u stanju smo da eviden-tiramo neke veoma udne pojave, neuobiajene za
na-a znanja i oekivanja.
Marsel Vogel u knjizi "ovek, biljka, komunikacija", kae: "Da bi se uspostavila veza izmeu oveka i
biljke, osoba koja vri eksperiment mora usmeriti tok misaone energije prema biljci. Ovo energetsko
ispunjenje biljke od strane eksperimentatora, dovodi do izolacije biljke od sekundarnih uticaja kao to su
svetlost, temperatura i neke elektrine pojave u samoj prostoriji. Osetljivost biljke moe se pobuditi u toj
prostoriji, ali isto tako uspeno i u prostoriji udaljenoj hiljadama kilometara.
Dok se biljka proima energijom, eksperimentator mora biti smiren telesno i duhovno i raditi bez velikih
emocionalnih uzbuenja. to je vii nivo emocionalne kontrole, dobie se bolji eksperimentalni rezultat."
Senzibilitet biljke moe se probuditi i uz pomo piramida. Biljke sa kojima sam i sam eksperimentisao, a
koje su izvesno vreme provele u piramidi, reagovale su mnogo bolje u eksperimentu sa poligrafom. Posle
"stresnih" situacija, oporavljale su se daleko bre. Uzrok te pojave je, najverovatnije, pojaana vitalnost
prouz-rokovana energetskim poljem piramide.
Veza izmeu oveka i biljke se, osim poligrafom, moe konstatovati i na drugi nain. Stalno upuivanje
pozitivnih, zapravo, prijatnih emocija i misli vaoj omi-Sjenoj biljci, uslovie njen bri rast.
Ameriki tehnolog, Robert Miler, izuzetno preciz-nim aparatima merio je rast biljaka na koje su, mental-
nom energijom, delovali poznati bioenergoterapeuti Ambrouz i Olga Vorel. Dokazao je da su biljke, kojima
su se oni obraali sa mo'hom da bre rastu, poveale brzinu rasta za skoro 840 procenata. U nekim eksperi-
mentima, Vorelovi su uspeno delovali na rast biljaka, iako su od njih bili udaljeni nekoliko stotina
kilometara. Prostorna udaljenost u eksperimentima ovakvog tipa nije igrala nikakvu ulogu.
Da se misaonom energijom biljka moe spreiti u razvoju, pokazao je dr Din Beri. Eksperiment se
sasto-jao u tome, da ovek koji deluje na biljku zamilja kako joj nanosi zlo i preti joj potpunim unitenjem.
Biljke sa kojima se eksperimentisalo su zakrljale, razbolele se i masovno uginule. Rezultati su bilijo
oigledniji kadaje u eksperimentu uestvovala parapsiholoki nadarena osoba.
Kolika je mo usmerene psihike energije najbolje pokazuje primer amerikog odgajivaa Lutera Burban-ka,
koji je uspeo da stvori veliki broj novih vrsta voa i povra, a uz Ivana Vladimirovia Miurina spada u red
najveih svetskih selekcionih genetiara. Njegove metode su dugo bile obavijene velom tajne, ali je u
zrelijim godinama, Burbank ipak odluio da progovori o njima. Poverio se indijskom jogiju Paramahansi
Yoganandi koji je, zadivljen onim to je uo, posvetio svoju bi-ografiju "Luteru Burbanku -amerikom
svecu". Ukratko, Burbankova metoda se sastojala u tome da klekne ispred biljke i da je moli da raste ili da se
menja onako, kako bi njemu odgovaralo. Nekoliko stotina novih vrsta biljaka koje je stvorio, najbolje govore
o tome u kolikoj su meri njegove molitve usliene.
esnaest godina mukotrpnog rada bilo je potrebno Burbanku da stvori biljku, koja se slobodno moe naz-
vati svetskim udom. Pria o tome pomalo lii na bajku,
iako je istinita.
Jo u prolom veku, za najveu napast meu koro-vima proglaena je opuncija, kaktus koji se strahovito
brzo razmnoavao i nanosio ogromne teto poljopri-vredi, naroito u Australiji. Burbank je shvatio da u
vitalnosti i otpornosti ove biljke treba traiti reenje za sve prisutniju opasnost od nestaice hrane u svetu.
Jedini problem predstavljele su brojne siune bodlje, koje su ovaj kaktus inile neupotrebljivim za ishranu.
Za esnaest godina, Burbank je svojim metodama uspeo da stvori brzorastuu opunciju bez bodlji,
zadivljujuu biljku koja se danas koristi kao stona hrana, a veoma ukusni plodovi upotrebljavaju se i u
Ijudskoj ishrani.
U knjizi "Autobiografija Jogija", Paramahansa Yoga-nanda opisuja Burbanka, kako, vadei pincetom bodlje
iz prstiju "ubeuje kaktus da mu bodlje nisu potrebne jer e ga, iako je tako mali i bespomoan, on uvati i
negovati".
Burbank je pisao o svom kaktusu: "On e rasti na irokim prostranstvima u sadanjim neplodnim delo-vima
drave, uz minimalnu negu i obradu zemlje. U suvim i polusuvim predelima moe predstavljati izvan-rednu
stonu hranu. Ova opuncija e napraviti revolu ctju u proizvodnji mesa i pretvoriti nae pustinje u plodna
prostranstva".
Za ovakva matanja, Burbank je imao vrsto oprav-danje, jer njegova opuncija sadri eer, najpotrebnije
mineralne soli i, to je najbitnije, devedeset procenata vode. Zbog toga stoku ne treba pojiti. Prinos je veliki i
pri minimalnim uslovima dobija se 100 do 200 tona mase po hektaru. Osim toga, Burbankova opuncija je i
voe. Prinos ploda po hektaru je do 20 tona.
Ali, saznavi za Burbankovu opunciju, trgovci sto-kom su se zabrinuli. Nagli pad cena mesa bi im uskratio
unosne zarade. Nove sorte doepala se firma "Fana Dauda" i unitila je! Bez obzira na mnogobrojne za-
hteve, rasadni materijal nije nikome isporuen. Pa ipak, pojedini primerci ove udesne biljke sauvani su u
Bur-bankovom muzeju u Kaliforniji. A Burbankova ideja i njegovo ivotno delo pokazuju kolikim moima
ovek raspolae iako ih je, najee, nesvestan.
U mestu Fajndhorn, na krajnjem severu kotske, ivi grupa Ijudi koja smatra da se ovek moe stopiti i
komunicirati sa biljnim svetom. Rezultat njihovih sta-vova i njihovog rada su Drekrasni vrtovi u kojima
rastu ak i tropske biljke, iako je cela ^blast blizu polarnog kruga, neprestano ibana ledenim vetrovima, dok
je broj sunanih dana sveden na minimum. Analize Britan-skog udruenja za ispitivanje tla pokazale su, da
je zemljite Fajndhorna neplodno, i da je nemogue ob-jasniti visoke prinose koje komuna postie kod svih
vrsta biljaka koje gaji. Na primer, teina glavice kupusa iznosila je ak 35 kilograma! Jednom prilikom neki
sve-tenik im je poklonio sadnice rua za koje je znao da su vrlo osetljive na niske temperature i unapred se
radovao njihovom neuspehu. Kada je posle izvesnog vremena posetio komunu, bio je zapanjen videvi te
iste rue u cvatu i to daleko pre roka cvetanja u idealnim okol-nostima. Nije mu ostalo nita drugo, ve da
prizna fantastine rezultate Fajndhorn komune.
Celokupna aktivnost lanova komune usmerena je na odravanje kontakta (putem meditacije) sa
besteles-nim biima koja su nazivali Deve. Deve ih savetuju ta i kako treba uraditi prilikom gajenja biljaka.
Svaka biljna vrsta ima svoje specifine Deve, koje moemo shvatiti i
kao duhove rastinja.
Re Deva je sanskritskog porekla i odnosi se na bie koje proizvodi svetlost". U slobodnijem prevodu
moemo upotrebiti i re aneo. Jedna lanica komune )e napisala da nikada nije uspela da vidi neko od tih
bia u konkretnom obliku - "Jednom sam videla lik Deve kupusa koji je stajao ispred mene, iako njegovi
obrisi nisu bili posve jasni. U tom trenutku mi je reeno -Ijudska bia sklona su ograniavanju jer zavise od
svo-jih pet ula i teko mogu da shvate da mi ivimo i transformiemo nau energiju u ovom trenutku a,
ipak, izvan vaeg shvatanja vremena."
Za Deve mesto gde rastu biljke nije samo skup izvesnih materijalnih manifestacija, ve su to mesta na
kojima su ivotne sile u neverovatnoj dinamici i kore-laciji. Deve su u direktnom kontaktu sa tim silama,
vide ih, i ukoliko su Ijudi u mogunosti da sa Devama komu-niciraju, one im rado prenose informacije.
Komunu je osnovao Piter Kedi, bivi komandant Britanskog kraljevskog vazduhoplovnog eskadrona, u
mladosti lan tajne kole majstora spiritualnih vetina, sa ciljem da se ouvaju lepota i prirodna uda ove
planete. Piter Kedi je tvrdio da "na zemlji postoji neka divna energija koja zrai kroz sve vidove ivota i
pod-stie rastinje. Ona nam se obraa preko biljaka, duhova rastinja, duhova prirode, i preko Ijudskih bia sa
kojima delimo ivot na ovoj planeti."
Marsel Vogel vrsto veruje da ivotna sila, ili kos-mika energija, okruuje sve stvari i da se kree
izmeu biljaka, ivotinja i oveka. Kroz takvo kretanje i razmenu, ovek i biljka bivaju povezani.
Njegovo miljenje se ne razlikuje mnogo od na-jmodernijih naunih shvatanja, po kojima je Univerzum
proet gotovo neogranienim koliinama energije. Deo ovekovog evolutivnog napretka sastoji se i od
tenje da naui i ovlada tim neiscrpnim potencijalima moi.
Veze izmeu materije i energije i energije i svesti, moda e se konano uspostaviti kao most razumevanja i
ob-jasniti kako oblik moe da promeni energetsko polje i kako mentalne forme mogu generisati energiju.
Piramide, zapravo predstavljaju most izmeu ovih svetova.

OVEK, ENERGIJA,
PIRAMIDE
 Sve je vie Ijudi koji modele piramide koriste u razliite svrhe. Na zapadu trenutno cveta piramidalna
arhitektura i sve je vei broj graevina koje imaju oblik, a ne retko i idealne proporcije Velike piramide.
Pre nekoliko godina, Francuzi su u slavu Ijudskog genija, ispred najpoznatijeg svetskog muzeja - Luvra,
podigli ogromnu piramidu prema proporcijama Keop-sove piramide.
U delima modernih slikara piramide predstavljaju stalni motiv, a neke rok grupe (Ajron Mejden, na primer)
na omote svojih ploa uvek stavljaju piramide.
Francuski radio-inenjer L. Turen, godinamaje pro-uavao piramide, kupe, lopte i druga geometrij'ska tela i
njihov uticaj na razne vrste energije. Pitanje koje ga je oduvek proganjalo bilo je: kako ti oblici utiu na
Ijudska bia?
Britanski pronalaza Simens, nije poverovao svojim oima kada je, stojei na samom vrhu Keopsove pi-
ramide, njegov vodi ispruio ruke uvis i kada se itav snop varnica i nekog nestvarnog svetla uzdigao iznad
njih. Arapski vodii esto priaju da ponekad vide svet-lost koja se uzdie sa vrha Velike piramide.
Dr Pol Brenton je u unutranjosti piramide doiveo neverovatno psihiko iskustvo. Naime, u Egiptu je i da-
nas raireno verovanje da se u Velikoj piramidi pojav-Ijuju bestelesna bia, aveti prolosti i duhovi podzem-
nog sveta. Vekovima se prepriavaju prie o tajan-stvenim silama koje se, naroito nou, kreu hodnicima
piramide. Egipani su vrsto uvereni da e ovek koji provede no u piramidi biti, ili ubijen od strane tajan-
stvenih sila koje tu vladaju, ili oteran u ludilo. 1930. godine, Dr Paul Brunton odlazi u Egipatsa namerom da
utvrdi ima li istine u "sujeverju" Egipana. Da bi dobio dozvolu da provede no u piramidi, bilo mu je
potrebno nekoliko meseci, jer, egipatske vlasti nisu htele da sno-se odgovornost za eventualne posledice.
Prijatelji su ga ubeivali da odustane argumentom da niko od onih koji su poremetili mir faraona nije proao
nekanjeno, ali uzalud. Nepokolebljivi Brenton je na kraju ipak dobio dozvolu da ostane u piramidi posle
zalaska sunca, uz napomenu, da e gvozdena vrata koj'a se uobiajeno zakljuavaju svake veen', biti
zakljuana i te noi. Dr Pol Brenton je preiveo no, a svoje doivljaje u Keop-sovoj piramidi opisao u knjizi
"A Search in Sacred Egypt", koju je 1936. godine izdao u Londonu.
Po ulasku u piramidu, suoio se sa velikim brojem slepih mieva, koji su iz hodnika naletali na njega.
Us-peo je da doe do centralne odaje piramide, takozvane Kraljevske Sobe, a onda je seo pored velikog
kamenog sarkofaga, i ugasio baterijsku lampu. Sve vremeje imao utisak da nije sam, i da se oko njega
zbivaju udne stvari. Bio je potreban veliki napor da ostane budan. Iznenada, u jednom trenutku, "senke su
poele da se
pomeraju, povremeno dobijajui mnogo jasniji oblik, i neprijatne crte lica su se iznenada pribliile. Grozne
slike postale su jesne u mom mozgu. Onda se mrana prikaza poveala, podila me je jeza od njenog pogleda
pravo u'mene, i podigla je svoje ruke kao da preti i kao da eli da ja pokaem strahopotovanje. Najzad je
nas-tao vrhunac. Monstruozne kreacije, uasi podzemnog sveta, formirali su groteskne ludosti, a udni
odbojni aspekti su se sakupljali oko mene. Nekoliko minuta sam doivljavao neto to nikada nee ieznuti
iz mog seanja. Posle ovoga, nastao je mir. Cela kamena kon-strukcija odisala je tiinom. Onda se osetilo
jedno novo prisustvo. Atmosfera se promenila od pretee i loe, do isto umirujue. Oni koji su doli,
izgledali su vie nego Ijudi, sa svetlim izrazom polubogova. Posle prve figure pojavila se jo jedna, i posle
razgovora sa njom, ja sam dobio oseanje izuzetne slobode." Na kraju, Brentonu je reeno i ovo: "Misterija
Velike Piramide nalazi se u njoj. Tajne sobe i stari zapisi, sve to sadri njenu pri-rodu..." Nemogue je
utvrditi da li je Brenton imao pri-vienja, halucinacije, ili se sve dogodilo zaista.
Veina Ijudi ne mogu biti srenici poput Dr Bren-tona koji je dobio dozvolu da no provede u unutra-
njosti Keopsove piramide. Istina, retko ko bi i imao hrabrosti za tako neto. Posle poetnih ekspeimental-
nih uspeha sa piramidama, i naa grupa je poelela da proveri priu dr Brentona o udnim doivljajima i
izmen-jenim stanjima sveti u piramidi. Napravili smo vei
model od lesonita, dovolj'an da u njemu sedi ovek. Zanimali su nas, pre svega, subjektivni doivljaji tokom
boravka u piramidi. Nismo oekivali uda (a ona se nisu ni dogodila), ali je sve to zvualo uzbudljivo i
pomalo mistino.
Uostalom, ideja za ovaj eksperiment nije bila origi-nalna. ul i Petit su polovinu svoje knjige "The Psychic
Power of Pyramids" posvetili upravo tome. Supruga Eda Petita je meditirala u drvenoj piramidi. Jednom
prilikom je, po sopstvenom kazivanju, dola u udno stanje svesti i videla "neki drugi svet". Videla je
neobine Ijude, pripadnike neke napredne civilizacije koja je posedo-vala beumne letilice. Energiju za
kretanje dobijale su od jedhe ogromne piramide smetene u centru grada.
"Brodovi su lebdeli iznad piramide, zapravo, iznad njenog vrha, i za kratko vreme bi nakupili dovoljno
energije za let", ispriala je Inez
Petit. "Kada sam videla da je nekoliko kosmikih brodova napustilo mone zone piramida i odletelo u
kosmos, polako sam se probudila iz polusna. Vizija je bila izuzetno jasna i sigurna sam da u je dugo
pamtiti. 1 mada sam se mnogo puta vraala u piramidu da meditiram, nikada se nisam ponovo vratila u taj
grad."
"Proitavsi ovo, bili smo ubeeni da je po sredi halucinacija, ili je itav doivljaj plod razigrane mate.
Na prvi dobrovoljac proveo je meditirajui u piramidi
od lesonita neto vie od jednog asa, a kada je izaao, saletali smo ga pitanjima kako se osea i taje
doiveo. Na nae veliko razoarenje, izjavio je da mu je od svih mistinih dogaaja najupeatljivije da ga
zbog dugog sedenja u jednom poloaju - bole lea. Od neke pro-mene svesti nije bilo ni traga.
Tog leta, napravili smo znatno veu piramidu od platna sa drvenom konstrukcijom. U njoj se moglo se-deti
sasvim udobno, ali ne na podu, ve u udobnoj stolici. Meutim, koliko god bila udobna za sedenje, stolica
nije bila predviena za spavanje, a sve koji su u piramidi proveli vie od petnaestak minuta, obuzimala je
iznenadna elja za snom, kojoj se gotovo nisu mogli odupreti."
"Nekoliko meseci pre toga, suoili smo se sa istim problemom na etvorodnevnom kursu "Mentalne di-
namike". Osnovna postavka tehnike kojom smo po-kuali da ovladamo je, da ovek pre nego to padne u
san, doe u stanje super kreativnosti. Zapravo, mozak poinje da proizvodi (to se moe proveriti
specijalnim ureajima) specifine talase ija je periodinost po-navljanja oko osam puta u sekundi. Tokom
sna, ta je periodinost mnogo manja. Cilj kursa je bio da nas uputi kako da svesno ostanemo u stanju koje
prethodi snu (alfa stanje svesti), a da pri tom ne zaspimo. Alfa stanje je, zapravo, izvor vrhunske
kreativnosti, i ukoliko ovlada njime, ovek obogauje svoj intelektualni ivot.
Ovu dragocenu tehniku primenili smo tokom medi-tacije u piramidi. Iz dana u dan, ponavljali smo eksperi-
ment, oekujui neki udan i neuobiajeni psihiki do-ivlaj, poput onih koje opisuju ul i Petit. Niko od nas
petoro nije doiveo neto senzacionalno. Jedino smo primetili da se posle meditacije u piramidi oseamo
izuzetno odmorno i osveeno, bez obzira da li je uzrok takvom stanju bilo dejstvo piramide, ili samo tehnika
meditacije."
U lanku "Egypt - Reflections on a Tour", Mark Lener opisuje svoje druenje sa arapskim vodiem koji mu
je ispriao da je mnogo puta "spavao u upljoj glavi Sfinge i sanjao o starim Ijudima". Rekao je da je video
kretanje, rad i zidanje, a da Sfinga predstavla najbolje mogue mesto za spavanje.
Poznata glumica Glorija Svanson, tvrdila je da u snu osea neko vibriranje, ako se ispod kreveta na kome
spava nalazi mala piramida.
Rouz Stivens i Ron Osterbo su nekoliko meseci iveli u veoma prostranoj piramidi sagraenoj od dr-veta.
Hranili su se voem i sokovima i najvei deo vremena provodili u meditaciji. Posle izvesnog vreme-na, kako
su kasnije ispriali, tokom meditacije poeli su da primaju neke poruke koje su se odnosile na leenje i
informacije proroanskog karaktera.
Ed Petit kae: "Prole godine sam spavao dve noi nedeljno u jednoj od naih piramida. Ja iskreno verujem
da je to doprinelo mom dobrom zdravlju i poveanoj vitalnosti. Spavao sam u piramidi, pre svega, zbog spo-
kojstva i tihe usamljenosti koju sam tamo osetio. Teko je biti napet u piramidi, a oseanje lakoe se iz dana
u dan poveeva. San je, naravno, jedno stanje svesti, a ja sam primetio da su poslednjih meseci moji snovi
znatno bistriji i izuzetno dinamini. Postoji tvrdnja da je kvalitet realnosti u snovima isti kao i u budnom
stanju."
U jednoj laboratoriji u Nju Jorku beleen je intenz-itet modanih talasa ispitanika koji su spavali u drvenim
piramidama. Rezultati su pokazali znaajnu razliku iz-meu intenziteta ispitanika i onih koji su spavali van
piramide.
U nekoliko privatnih laboratorija u Kaliforniji, izvre-ni su izuzetno zanimljivi ogledi sa parapsiholoki
nada-renim pojedincima. Neki od njih su utvrdili da je, u prisustvu piramide mnogo lake izvesti astralnu
projek-ciju, a jo lake ako bi se nalazili u piramidi. Astralna projekcija je fenomen u koji nije lako
poverovati, a jo tee ga je proveriti, iako ima dosta pojedinaca koji tvrde da ovom tehnikom potpuno
vladaju. Do danas je izvr-eno samo nekoliko sistematskih laboratorijskih ispiti-
vanja ove pojave.
arls Tart, poznati istraiva parapsiholokih po-java, sreo je 1965. godine devojku, koja je po sop-stvenoj
volji mogla datokom sna pree u astralno stanje
svesti. Ta vantelesna iskustva su je pratila od najranijeg detinjstva i obino su se manifestovala tako, to se u
toku sna jednostavno budila van tela, lebdei negde ispod tavanice.
U prvom ciklusu eksperimenata, devojka je etiri noi spavala u Tartovoj laboratoriji prikljuena na instru-
mente, koji su sve vreme registrovali promene krvnog pritiska i elektroencefalografa (snimak elektrinih
karak-teristika rada mozga). Laboratorija je bila povezana sa susednom prostorijom samo preko jednog
prozoria, kroz koji su eksperimentatori pratili ta se deava sa devojkom.
Na tavanici sobe nalzio se specijalno konstruisan luster u koji je arls Tart stavio komad kartona, ispisavi
prethodno na njemu petocifreni broj. Taj broj nije bio vidljiv ni iz leeeg, ni iz stojeeg poloaja, jerje bio
tako postavljen da se mogao videti samo ukoliko osoba prie blizu tavanici.
Ve prve noi devojka je postigla astralnu projek-ciju, ali nije uspela da proita broj, tvrdei da se
prilikom projekcije nije nalazila u toj, ve u susednoj sobi. Tokom eksperimenta, njeno telo je lealo na
laboratorijskom krevetu. Tek posle etvrte astralne projekcije, devojka je uspela da proita broj. Verovatnoa
da se sluajno pogodi petocifren broj je gotovo nemogua.
Tart je otkrio da vantelesno iskustvo prati jedan specijalan ritam modanih stmja. koje se neznatno raz-likuje
od alfa stanja.
Veoma zanimljivo istraivanje astralne projekcije obavio je dr Karl Ozis iz Amerikog drutva za psihika
istraivanja. Objekat Ozisovih eksperimenata bio je na-dareni parapsiholoki medijum Ingo Svan, koji je po
sopstvenoj elji doivljavao astralnu projekciju ne samo u snu, ve i u budnom stanju.
Svanov zadatak bio je da sedei u fotelji koja je bila na sredini laboratorije, otkrije koji je petocifreni broj
zapisan u kutiji neposredno ispod tavanice. Taj zadatak Svan nikako nije uspevao da rei, jer su ga, kako je
tvrdio, "odbijali brojani zadaci".
U drugom eksperimentu, trebalo je da iz susedne sobe, opie predmete koji su stavljeni u kutiju,
okaenu ispod same tavanice tako, da se njen sadraj nije mo-gao videti sa tla. Ovoga puta, Svan je bez i
jedne greke opisao predmete iz kutije.
Za vreme dok je trajalo njegovo vantelesno iskus-tvo, Svan je mogao da deluje i na laboratorijske
instru-mente. Bez ikakvog fizikog kontakta, mogao je da utie na megnetno polje, pojaavajui ga ili
smanjujui po sopstvenoj elji. U jednom eksperimentu uspeo je, na zahtev eksperimentatora, da zaustavi
proces radio-aktivnog raspadanja za svega 45 sekundi!
Ozis je sa Svanom uradio i seriju eksperimenata u kojima mu je zadavao koordinate nekog mesta s to-
pografske karte, a Svanov zadatak je bio da to de-taljnije opie okolinu tog mesta. U tomeje stoprocentno
uspevao. Jednom prilikom je na zadate koordinate opi-sao neko pusto mesto obraslo krljavim bunjem. Na
osnovu mape, eksperimentatori su zakljuili da to ne moe biti taan opis, jer su koordinate odgovarale jez-
eru koje se nalazilo na samom severu Sjedinjenih Ame-rikih Drava. Na Svanovo insistiranje, otili su na to
mesto, a ono to su videli ostavilo ih je bez rei -jezero je zaista postojalo, ali u sredini jezera izdizalo se
mafo ostrvce kojeje savreno odgovaralo Svanovom opisu.
Ove eksperimente, ma kako zanimljivi bili, treba ipak prihvatiti sa rezervom. Moda me je tome nauio i
neuspeh u eksperimentima sa piramidom i traganje za izmenjenim stanjima svesti.
Ipak, u jednoj drugoj oblasti primene piramide, ima-li smo vie uspeha. Radi se o uticaju piramidalnih
ob-jekata na Ijudsko zdravlje.
U prvim eksperimentima, malu piramidu biavili smo u prostrani kavez u kome je bila enka zlatnog
sirijskog hrka (Mesocricetus aureatus). Posle izvesnog vreme-na, a na nae iznenaenje, onaje svoje gnezdo
prenela blizu piramide. Doputajui mogunost da ie u pitanju ista sluajnost, ponovili smo eksperiment.
Piramida je
stavljena na suprotni kraj kaveza. Posle nekoliko mi-nuta, ivotinjica je ponovo poela da premeta svoje
gnezdo. Koliko god puta ponavljali eksperiment, rezul-tat je uvek bio isti.
Potorri smo u potpuno nov kavez stavili malu kar-tonsku piramidu. Posle desetak dana izvadili smo pi-
ramidu i u kavez stavili hrka. Bilo je, zaista, fantastino videti kako ta ivitinjica, voena nekim nama
nerazum-Ijivim ulom, gradi gnezdo ba na onom mestu na kome je pre toga stajala piramida!
Nije lako odgovoriti na pitanje ta je uticalo na izbor mesta za postavljanje gnezda, ni kakve su to sile de-
jstvovale. Piramida je, oigledno, ostavila za sobom neki energetski trag koji je privlaio hrka. Ali bilo je i
takvih situacija, kada je hrak reagovao sasvim su-protno oekivanjima. Zapravo, i meu ovim biima bilo je
pravih talenata, ali i onih koji nisu uopte reagovali na energetsko polje piramide.
Hrak je ivotinja koja sakuplja razne materjale i pravi gnezdo u kome spava po ceo dan. Ispod materi-jala
na kome spava, obino ostavlja rezervne koliine hrane. U gnezdo jednog "talentovanog" hrka smo sta-vili
komadi sintetikog platna. Ubrzo je on preselio gnezdo sa kompletnom zalihom hrane. Na starom mes-tu
ostao je samo komad platna. Nekoliko dana hrak je uporno izbegavao mesto na kome se ranije nalazilo
gnezdo.
Radiestezista kome smo se obratili rekao je, da sintetiki materijal od koga je ivotinjica beala, ima
negativno zraenje. Uz pomo viska, uspelo mu je i da izmeri zraenje. Naroito snaan utisak ostavili su na
nas ekspen'menti u kojima je uz pomo prstena oka-enog o konac umesto uobiajenog viska, odreivao u
kojoj je kutiji sakriveno famozno platno.
Obino smo koristili pet ili est kutija potpuno istog izgleda i dimenzija, i u jednu stavljali komad sintetikog
platna, u druge komade vune. Radiestezista bi uz po-mo viska nepogreivo odreivao ta se u kojoj kutiji
nalazi.
Viskom je mogao da odredi i mesto u sobi na kome se neko vreme nalazila piramida. Na osnovu svega,
mogli smo da zakljuimo da piramide imaju pozitivan uticaj na zdravlje Ijudi i ivotinja.
Jedna Amerikanka je posle nekoliko minuta pro-vedenih u piramidi izleila zubobolju. Na prijatelj
kojije imao isti problem, postao je zamore. Smestili smo ga u piramidu i posle pola sata, bol je nestao.
Uteratura o piramidamaje prepuna svedoenja Iju-di koji su posle izvesnog vremena provedenih u pi-ramidi,
izleeni od hroninih bolesti.
injenicaje da su Ijudi, koji su godinama, zimi, patili od hroninih prehlada, posle boravka u piramidi
bili iz-leeni. Jedan privatni autoprevoznik, vozio je uglavnom
duge relacije. Tokom poslednjih nekolikc godina, izuzetno teko mu je bilo da ostane budan nou i da na
svoju destinaciju stigne na vreme. Proitavi o dejstvu piramida na Ijudsko zdravlje, odluioje da i sam
sagradi jednu. Jedno vreme, obino pred odlazak na put, re-dovno je spavao u piramidi. Umor je nestao,
nestala je i pospanost, a pri nonim vonj'ama, tvrdio je, oseao se izuzetno svee i odmorno.
Jedna ena je napisala da je njen pedesetogodinji mu napravio piramidu posle predavanj'a kome je pri-
sustvovao i u njoj drao vodu. Vodom je zalivao biljke, ali je, takoe, poeo redovno da je pije. Posle
nekoliko nedelj'a takvog tretmana, ena je izjavila ulu i Petitu;
"Mislim da neu dozvoliti Hariju da vie pije tu vodu, ili u i ja poeti da je pijem zajedno sa njim. Od kada
je poeo da je pije, postao je seksualno agresivan kao kad je imao dvadeset ili trideset godina. Poslednjih je
go-dina, inae, bio veoma smiren.
 U neverovatna svojstva vode drane u piramidi, uverio sam se i sam. Posudu sa vodom drao sam u
maloj kartonskoj piramidi oko mesec dana. Prva stvar koja se lako moe ustanoviti je da takva voda bre
isparava od one koja nije drana u piramidi. Ta brzinaje za oko 10 do 15% vea.
Ako se voda koja je drana u piramidi umrkava u nos, kijavica prestaje ve posle dva do tri sata od tre-
nutka umrkavanja. Umivanje vodom iz piramide do-
duge relacije. Tokom poslednjih nekolikc godina, izuzetno teko mu je bilo da ostane budan nou i da na
svoju destinaciju stigne na vreme. Proitavi o dejstvu piramida na Ijudsko zdravlje, odluioje da i sam
sagradi jednu. Jedno vreme, obino pred odlazak na put, re-dovno je spavao u piramidi. Umor je nestao,
nestala je i pospanost, a pri nonim vonj'ama, tvrdio je, oseao se izuzetno svee i odmorno.
Jedna ena je napisala da je njen pedesetogodinji mu napravio piramidu posle predavanj'a kome je pri-
sustvovao i u njoj drao vodu. Vodom je zalivao biljke, ali je, takoe, poeo redovno da je pije. Posle
nekoliko nedelj'a takvog tretmana, ena je izjavila ulu i Petitu;
"Mislim da neu dozvoliti Hariju da vie pije tu vodu, ili u i ja poeti da je pijem zajedno sa njim. Od kada
je poeo da je pije, postao je seksualno agresivan kao kad je imao dvadeset ili trideset godina. Poslednjih je
go-dina, inae, bio veoma smiren.
U neverovatna svojstva vode drane u piramidi, uverio sam se i sam. Posudu sa vodom drao sam u
maloj kartonskoj piramidi oko mesec dana. Prva stvar koja se lako moe ustanoviti je da takva voda bre
isparava od one koja nije drana u piramidi. Ta brzinaje za oko 10 do 15% vea.
Ako se voda koja je drana u piramidi umrkava u nos, kijavica prestaje ve posle dva do tri sata od tre-
nutka umrkavanja. Umivanje vodom iz piramide do- lovima, bio potpuno nemogu. Ali moete li zamisliti
hemijski istu, nezagaenu vodu, koja je tetna i ne podrava ivot, naime, nije vitalna? U prvom trenutku,
tako neto zvui sasvim nelogino. U knjizi "Kosmika energija u slubtzdravlja i napretka", francuski
istraiva Violet navodi sledei eksperiment:
"Za vreme mojih ispitivanja, napravio sam hemijski istu vodu sagorevanjem vodonika u atmosferi kise-
onika. Jedan litar tako dobijene vode ulio sam u posudu i u nju stavio ivog punoglavca. ivotinjica je
trenutno postala nepomina, a odmah zatim je i uginula. Da bih osigurao dovoljnu koliinu kiseonika,
sproveo sam u vodu vazduh i stavio punoglavca. rezultat je bio iden-tian prethodnom, punoglavac je
momentalno uginuo.
Posle toga, sipao sam istu vodu u stakleni balon, zapeatio zapua i ostavio balon na sunanoj terasi.
Bilo je leto. Mesec dana kasnije, otvorio sam balon i u vodu stavio ivog punoglavca. Ovoga puta,
punoglavac je ne samo bio iv, ve je poeo da se razvija i raste.
Ova hemijski ista, ali mrtva voda, postala je voda koja daje ivot tek kada je izloena dejstvu sunca. Tako
je ekperiment pokazao da voda, podvrgnuta radijaciji kojom se napaja zemlja, postaje vitalna, tj. voda koja
podrava ivot. Ako se zagreje iznad 65C ili dovede u produeni kontaktsa metalom, ona gubi svoju
radijaciju i postaje mrtva voda."
Piramide, poput sunevih zraka, deluju podsticajno na vodu, inei je vitalnijom i energetski bogatijom.
Piramide spreavaju i razvoj nekih bakterija. Bakterije truljenja, na primer, ne mogu opstati u energetskom
polju piramide. Kada se komad mesa kojeje ve poelo da truli, stavi u vodu dranu u piramidi oko mesec
dana, truljenje e prestati i voda se nee zamutiti.

KAKO NAPRAVITI PIRAMIDU

U dnevniku jednog istraivaa ostalo je zabele-eno: "Neko vreme, izvodio sam oglede sa poligrafom
(detektor lai) i biljkama. U to vreme, takvi eksperimenti su bili veoma popularni. U jednom trenutku, dok
sam pokuavao da dobijem reakciju biljke na ureaju, apa-ratura je potpuno otkazala. Ispostavilo se da je
otkazao ip koji pojaava slabe signale biljke i ini ih dovoljno prepoznatljivim za detekciju. Neispravan deo
je zamen-jen novim i aparat je funkcionisao. Sutradan sam is-priao taj dogaaj jednoj prijateljici i pokazao
joj po-kvareni ip. Najozbiljnije me je upitala mogu li ga po-praviti. Objasnio sam joj da je to nemogue, jer
se ip sastoji od komada silicijuma povrine pola kvadratnog milimetra koji je, povrh toga, zatopljen u
plastinom kuitu. "A zato ne pokua sa piramidom?" - bilo je njeno sledee pitanje. A koliko god
zvualo nerazumno, to sam i uradio. Pre stavljanja u malu kartonsku pi-ramidu, proverio sam jojednom, i
pouzdano utvrdio da je ip neispravan. Posle petnaestak dana, izvadio sam ip iz piramide i ugradio ga u
aparat. Poligraf je funk-cionisao besprekorno!"

Svi eksperimenti navedeni u ovoj knjizi, mogu se lako proveriti i to moe uiniti svako ko pronae do-
volJno vremena da napravi piramidu. Uputstva o tome bie data u ovom pogfavlju.
Materijal. Za pravl]enje piramida se mogu koristiti svi dostupni materjali (karton, plastika, gips, metalne
folije, glina, per ploa, staklo, drvo...), svi osim og-ledala. Naime, jedinosa piramidom napravljenom od
ogledala, nemogu se postii nikakvi rezultati. Razlog -neobJanjiv.
Najjednostavnije je napraviti piramidu od kartona. To Je i naJJeftinije, a pri tom je papir i najlake
obraivati. Iskustvo je pokazalo, da je mnogo bolje upotrebiti papir gfatkih ivica, recimo hamer, dok je
nejnepodesnije kor-istiti lepenku, ije su ivice hrapave. Za leplJenje kartona upotrebiti lepak za papir.
Lepljive trake treba, kad god je to mogue, izbegavati. Sintetiki fepak je pre nemi-novnost, nego potreba.
Prilikom konstrukcije drvene piramide, najbolJe je stranice spojiti drvenim ekserima, a lepljenje izbei. Ivice
plastine piramide se mogu spoJiti zatopljavanjem ivica. Kod nekih vrsta plastinih
materjala, to se moe izvesti i pomou plamena obine svee.
Danas postoji veliki broj piramida koJ'e se koriste kao stambeni objekti, a napravljene su od graevinskih
materj'ala. Prilikom gradnje takv'h piramidalnih objekata naJ'bofje je, koliko je to mogue, birati prirodne
mater-jale. Ukoliko gradite piramidu na otvo'-enom prostoru i
ne veu od dva do tri metra, preporuljivo je da bude od drveta, ili u kombinaciji drvo-cigla. Stanari takvih
kua, najee vikendica, tvrde da se u njima oseaju fan-tastino, a svoje izvanredno zdravlje pripisuju
obliku svojih kua.
Piramide u kojima planirate da provodite neko vre-me, zapravo, piramide u koje se moe ui, nemojte praviti
od plastike. Plastika je vrlo nepogodan materijal, kada je re o propustljivosti negativnih jona koji su od
neprocenjivog znaaja za Ijudsko zdravlje.
Dimenzije. Keopsova piramida je, po nekim mer-enjima, visoka 146 metara. Duina osnovice pri bazi je
oko 230 metara. Model piramide mora biti u istoj propor-ciji. Najjednostavnije je sraunati dimenzije
proporci-jom. A za to su potrebni precizni podaci o dimenzijama originalne egipatske piramide. Tu, obino,
nastaju pro-blemi, jer se podaci o visini i duini stranica piramide razlikuju od autora, do autora. Niko nije
sasvim tano izmerio visinu velike piramide u Gizi. Merenje posebno oteava injenica da piramida nije
sauvana u celosti, jer je itava spoljna oplata od krenjaka, skinuta tokom vekova i koriena kao
graevinski materijal u oblinjim selima. Sreom, jedan podatak je istraivaima dobro poznat. To je ugao
izmeu stranice i podloge i on iznosi oko 510. Na osnovu tog podatka, moe se konstruisati piramida iju
emo visinu odrediti sasvim proizvoljno i prema vlastitim potrebama. Ostale dimenzije su, naravno, u
funkciji visine.
Dimenzije piramide je najlake odrediti na sledei nain: proizvoljno odredimo visinu. Da bi se dobila du-
ina osnovice, potrebno je visinu pomnoiti brojem 1,5708. Taj broj je dobijen matematikim putem i ne
mora se uzeti tako precizno, ve se moe zaokruiti na 1,6. Na ovaj nain se dobija idealno dimenzionisana
piramida.
Strane piramide su jednakokraki trouglovi, a duina kraka se dobija kada se visina pomnoi brojem
1,4946. Krak trougla strane piramide je za 4,85% manji od od osnove tog trougla. Broj kojim se pomnoi
visina da bi se dobila duina osnovice (1,5708) je polovina broja pi (3,14). Broj 1,4946 koji, pomnoen
visinom daje stra-nicu trougla strane je, u stvari, polovina broja pi sman-jena za 4,85%.
Na primer: ako ste odluili da napravite piramidu visine 25 cm, duinu osnove raunate tako, to visinu
pomnoite brojem 1,5708 (25 cm x 1,5708 = 39,27 cm). Duina kraka trougla strane, izraunava se
mnoenjem visine brojem 1,4946 (25 cm x 1,4946 = 37,36).
Ukoliko vam matematika nije jaa strana, evo ta-bele sa ve sraunatim dimenzijama. Potpuno je sve-jedno
da li su u pitanju metri ili centimetri.
VISINA (h) DUINA OSNOVE (a) KRAK TROUGLA (s)
2 3,1416 2,9892
3 4,71 4,48
4 6,28 5,98
5 7,85 . 7,45
10 15,70 14,94
15 23,56 22,41
20 31,41 29,89
25 39,27 37,36
30 47,12 44,83
35 54,97 52,31
40 62,83 59,78
45 70,68 67,25
50 78,54 74,73
55 86,39 82,20
60 94,24 89,67
65 102,10 97,14
70 109,95 104,62
75 117,81 112,09
80 125,66 119,56
85 133,51 127,04
90 141,37 134,51
95 149,22 141,98.
100 157,08 149,46

(Tabela po ulu I Petltu)

Kad izraunate dimenzije, ili ih odredite pomou date tablice, izreite etiri trougla i spojite ih u piramidu.
Nekima e biti jednostavnije da na kartonu nacrtaju mreu piramide, iseku je i sastave. Prednost ove me-tode
je u tome, to se lepljene svodi na minimum - tri stranice su ve spojene i nije ih potrebno posebno lepiti.
Primeeno je da piramida daje mnogo bolje rezul-tate, ako je donja strana u obliku kvadrata. Najjed-
nostavnije je da na malo veem kartonu nacrtate kvad-rat, ija je strana jednaka duini osnove piramide. To
je osnova na koju stavljate piramidu.
Postavljanje. Poto su u ovim eksperimentima strane sveta vrlo vaan inilac, najbolje je da na podlozi
(osnovi), nacrtate linije u smeru sever-jug i istok-zapad. Vazno je da se te linije seku tano u centru kvadrata.
Vreme je i za prvi eksperiment.
Recimo da ste odluili da napravite piramidu koja e vam sluiti za otrenje ileta. Idealna je visina 10 cm.
Iz date tablice moe se videti da e duina osnove (a) piramide biti 15,7 cm, dok e krak trougla strane (s)
biti 14,9 cm.
Izaberite mesto na koje ete staviti piramidu. Ona ne sme stajati na metalu, niti u blizini elektrinog apa-rata.
Udaljite je bar 1,5 metar od televizora. Uz pomo kompasa odredite strane sveta i osnovicu uskladite sa
iscrtanim linijama sever-jug i istok-zapad. U sam centar osnove, gde se seku linije koje odreuju strane
sveta, stavite malu papirnu kutijicu koja e biti visoka kao jedna treina visine piramide. U tu svrhu vam
moe posluiti i obina kutija ibica iz koje ete, pre nego to zaponete eksperiment, izvaditi palidrvca. Na
tu kutijicu stavite ilet, tako da se osa ileta poklapa sa linijom sever-jug. Seiva su okrenuta u pravcu istok-
zapad.
Treba naglasiti da se dobri rezultati postiu ako se upotrebi iletod plavog elika. Meutim, solidni
rezultati se postiu i sa bilo kojim drugim iletom.
U piramidu treba staviti potpuno nov ilet i drati ga nekoliko dana. Posle toga se moe koristiti za brijanje,
ali ga posle svakog brijanja vratite pod piramidu. Takvim iletom se moete brijati nekoliko stotina puta, a
ukoliko se radi o iletu od plavog elika, rok trajanja je neogranien.

PSIHOTRONSKE MAINE
U knjizi "Pyramid Power", dr Patrik Flanagan iznosi zanimljivo zapaanje. Zaintrigiran znaenjem termina
"piramida", tragajui po raznoraznim renicima i lin-gvistikim studijama, otkrio je, na svoje iznenaenje,
da je ova re sastavljena od dve druge rei - piros i amid. Doslovni prevod bi bio - vatra u sreditu. Po
njemu, ovo je jo jedan dokaz da su stari graditelji bili potpuno svesni misterije piramide, kao i injenice da
ona, u svom sreditu, vri fokusiranje neke mone energije.
Pn'roda te energije jo uvek je nerazjanjena. Prob-lem proizilazi iz injenice, da se energetsko polje pi-
ramide ne moe evidentirati postojeim prijemnicima koji mere elektromagnetni spektar zraenja. Ve de-
cenijama naunici pokuavaju da naprave adekvatne antene i izuzetno osetljive prijemnike, ne bi li rasvetlili
sutinu misterioznih energija ije karakteristike, iako nepoznate nauci, oigfedno postoje u prostoru oko nas.
Karl fon Rajhenbah je jo u prolom veku tvrdio da je otkrio "univerzalnu kosmiku energiju" kojom zrae
fjudska bia, ivotinje, biljke, ali i kristali i magneti. Ovu energiju Rajhenbah naziva Od. udna zraenJ'a
Oda, otkrio je vrei mnogobrojne eksperimente u kojima su ulogu prijemnika igrale izuzetno osetljive
osobe. Po Rajhenbahu, Odje svuda oko nas i predstavlj'a primarnu matricu materije.ezdesetih godina ovog
veka, ameriki pronalaza Hijeronimus Galen, potvruje ideje Karla fon Rajhen- baha eksperimentima, u
kojima specijalnom kombi-nacijom metalnih ploa uspeva da fokusira Od na biljke koje su, zahvaljujui
tome, sasvim normalno rasle iako su drane u potpunom mraku! Njegove eksperimente opisuju Tomkins i
Berd u knjizi "Tajni ivot biljaka".
Hipoteza o postoJ'anju Oda, nevidljivog fluida, i da-nas je veoma popularna, iako ga razliiti autori nazivaju
razliitim imenima. Dr Baraduk smatra da "svaki deo naeg organizma, modani, pluni, eludani ili geni-
talni, ima odreenu radioaktivnost - zonu raznoraznih vibracija kakve postoje u prirodi, a snagom svog zra-
enja, kao nekom vrstom beine telegrafije, mogu tele-patski da utiu na pasivnu radioaktivnostorgana neke
druge osobe".
Da bi zraenja o kojima pie uinio vidljivim, dr Baraduk je konstruisao specifian aparat - biometar. Na
dnu, leei na postolju, nalazio se kondenzator u direktnoj vezi sa zemljom. To su ispresavijani listovi
kalaja, odvojeni jedan od drugog materijom koja slui kao izolator. Iznad toga smeten je metalni pojaiva
nainjen od dugake ice iji su navoji izolovani. Na-jzad, iznad jednog brojanika sa podeocima, stavljena
je magnetska, ali nenamagnetisana igla. Igla se kree oko svog stoera im joj se priblii prst eksperimenta-
tora.
Kao eho radova dr Baraduka, pojavili su se kasnije biometar-galvanometar sa debelim navojem ice, i
jo osetljiviji stenometar sline namene. Svi aparati konstruisani su sa ciljem da izmere sa sve veom i
veom preciznou energiju kojom zrai Ijudsko telo.
Glavni kritiar ovakvih ureaja, drGrase, smatraoje da nijedan od tih aparata nije otkrio nikakvu novu ener-
giju koja se ne bi mogla svesti na ve poznate fizike sile - toplotu, elektricitet, i sl. Meutim, neki aparati
otkri-vaju, ak vrlo jasno, elektrina svojstva te energije, na primer izuzetno sloeni ureaj dr Pifontena
prikazan na odeljenju dr arkoa u pariskoj bolnici Salpetrije. Tokom upotrebe ovog aparata, otkriveno je da
prilikom funk-cionisanja, Ijudski organizam isputa elektrinu ili kal-orinu energiju, dovoljnu da dejstvuje
na jedan veoma osetljivi galvanometar.
Tridesetih godina ovog veka, uveni Vilhelm Rajh otkriva orgonsku energiju, koja predstavlja osnovu
celokupnog materijalnog sveta. Osnovne estice or-gona nazvao je bioni.
Rajh konstruie ureaj pomou koga vri akumu-laciju orgonske energije (ORACCU). Orgonski
akumu-lator bio je veliine osrednjeg ormara, a u sredini je imao komoru u koju se mogao smestiti ovek.
Vieslojni zidovi akumulatora nainjeni su naizmeninom kombi-nacijom slojeva gvoa i organskih
materija (drvo ili vuna). Umesto gvoa mogao se upotrebiti i neki drugi materijal, izi^zev aluminiiuma, za
koji je Rajh smatrao da
teti zdravlju. Jaina akumulatora bila je u direktnoj srazmeri sa brojem naizmeninih slojeva organske i
neorganske materije. Zadnj'a ploa akumulatora je, po-mou izolovane metalne cevi, spojena sa posudom u
kojoj se nalazilo nekoliko litara svee vode.
 Odreeno vreme provedeno u komori akumulatora dovodilo je, navodno, do izleenja od
najraznovrsnijih bolesti. U reklami je, a Rajh je ureaje prodavao putem novinskih oglasa, bilo posebno
naznaeno da se or-gonski akumulator veoma uspeno koristi za leenje obolelih od raka!
Ameriki zdravstveni radnici proglasili su Rajha ar-latanom, a ubrzo je usledila i zabrana upotrebe orgon-
skog akumulatora. Kada je Rajh nastavio sa nezako-nitom prodajom svog ureaja, uhapen je i osuen na
kaznu zatvora, gde je posle izvesnog vremena i umro.
0 vrednosti akumulatora se jo uvek raspravlja. Rajh nije imao jake dokaze koji bi ili u prilog tezi da ureaj
deluje na Ijudsko zdravlje. Jedina merljiva kom-ponenta, bilaje razlika u temperaturi izmeu spoljanjih i
unutranjih zidova. etrdesetih godina on je posetio Alberta Ajntajna. Na Ajntajnovo insistiranje, Rajh mu
je pokazao orgonski akumulator i tada je veliki ma-tematiar pn'znao da ne moe objasniti udne pojave koje
dovode do razlike u temperaturi.
Kao dokaz delovanja orgonskog akumulatora, Rajh je najee izvodio sledei ogled: spojio bi bakarnu cev
sa oblogom akumulatora obinom icom. Kada bi se kroz cev posmatrao oblak, on se neverovatnom brzi-
nom raspadao.
U vreme kada je Vilhelm Rajh istraivao orgon, jedan drugi istraiva je, nezavisno od njega, zastupao
sline ideje. Albert Abrams je tvrdio da svaka materija, organska ili neorganska, zrai u prostor nevidljive
vi-bracije. Vibracije zdravog organa drastino se razlikuju od vibracija obolelog organa. Specijalnim
aparatima koje je konstruisao dr Abrams, bilo je mogue vratiti vibracije obolelog organa na normalu i
izleiti ga. Od rei radijacija (zraenje) nastao je termin radionika, koji danas oznaava itav spektar
izuavanja na temeljima koje je postavio dr Albert Abrams.
Dananji radioniari doli su do spektakularnih re-zultata. Javno je prikazivan ureaj pomou koga je
mogue zatititi poljoprivredna dobra od najezde in-sekata, bez upotrebe velikih koliina insekticida. Do-
voljno je na bakarnu plou radionikog ureaja staviti malo soka napadnutih biljaka i pomeati ga sa
minimal-nom koliinom insekticida, da bi na polju, koje moe biti udaljeno hiljadama klometara, insekti
poeli masovno da umiru ili bee!
Ima i izvetaja o eksperimentima kada je umesto soka biljke upotrebljeoa samo fotografija polja sa pot-puno
istim rezultatima.
sa oblogom akumulatora obinom icom. Kada bi se kroz cev posmatrao oblak, on se neverovatnom brzi-
nom raspadao.
U vreme kada je Vilhelm Rajh istraivao orgon, jedan drugi istraiva je, nezavisno od njega, zastupao
sline ideje. Albert Abrams je tvrdio da svaka materija, organska ili neorganska, zrai u prostor nevidljive
vi-bracije. Vibracije zdravog organa drastino se razlikuju od vibracija obolelog organa. Specijalnim
aparatima koje je konstruisao dr Abrams, bilo je mogue vratiti vibracije obolelog organa na normalu i
izleiti ga. Od rei radijacija (zraenje) nastao je termin radionika, koji danas oznaava itav spektar
izuavanja na temeljima koje je postavio dr Albert Abrams.
Dananji radioniari doli su do spektakularnih re-zultata. Javno je prikazivan ureaj pomou koga je
mogue zatititi poljoprivredna dobra od najezde in-sekata, bez upotrebe velikih koliina insekticida. Do-
voljno je na bakarnu plou radionikog ureaja staviti malo soka napadnutih biljaka i pomeati ga sa
minimal-nom koliinom insekticida, da bi na polju, koje moe biti udaljeno hiljadama klometara, insekti
poeli masovno da umiru ili bee!
Ima i izvetaja o eksperimentima kada je umesto soka biljke upotrebljena samo fotografija polja sa pot-puno
istim rezultatima.
Londonski lekar, dr Tomas Kilnerje 1911. godine premazao obino staklo dicijaninom, jednom organ-skom
supstancom koja mu je omoguila da gledajui kroz staklo vidi aure, energetske svetlosne omotae oko ive
i neive materije. Diskutabilno je da li je po sredi bila optika varka, ili stvarno vienje aure. Ali ono to se
vidi kroz tzv. Kilnerove naoare, umnogome zavisi i od individualnih karakteristika oka posmatraa.
Kilnerove naoare su dugo bile osporavani rekvizit sve dok 1939. godine, S. Kirlijan nije otkn'o specifian
nain fotografisanja nevidljivih energetskih polja po-mou struja visoke frekvencije (tzv. Tesline struje).
Ako su Rajhove ili Abramsove ideje ponekad bile suvie smele i teko proverljive, Kirlijanova metoda je u
potpunosti mogla da zadovolji sve naune kriterijume provere.
Kirlijanova fotografija nedvosmisleno dokazuje da su sva materijalna tela okruena poljem energije iji
oblik u mnogome zavisi od, recimo, zdravstvenog sta-nJ'a jli od elektromagnetnih karakteristika. Ta
ispitivanja, vrena u najpoznatijim naunim institutima sveta, pod strogo kontrolisanim uslovima, pokazuju
da ima istine u postavkama Rajha i Abramsa. Ali, isto tako je oigledno, da te ideje ne mogu biti pripisane
samo njima.
Nekoliko hiljada godina ranije, Kinezi su poznavali Tao, sveukupnu energiju Univerzuma i na toj filozofiji
razvili akupunkturu, izuzetnu filozofsko-medicinsku dis-ciplinu. Hindusi su uili da postoji Prana,
sveproimajua nematerijalna energija. Egipani su stvorili piramide, najvee generatore neiscrpne energije
prostora.

REZIME
Zakljuka, u stvari, nema. Niste stigli do kraja nego do poetka. Tajanstvene sile i misterije daleke prolosti
veni su izazov razmiljanju i istraivanjima. U knjizi koju ste proitali nisu dati odgovori, nego su
postavljena pitanja na koja ni najvei umovi dananjice nisu u stanju da prue odgovore. Vaa je odluka ta
ete dalje initi. Hoete li knjigu odloiti na policu i na nju zaboraviti ili ete, moda, poeti i sami da
istraujete. Sve zavisi od vas. Knjiga "Tajne piramida" nastalaje davnih sedamde-setih godina. Tada se
raala nova nauka - parapsiholo-gija. Literature je bilo malo, a pitanja previe. Nisu po-stojali ni asopisi
koji su se bavili graninim oblastima nauke. Oni sreniji meu nama koji su imali prilike da im neko alje
literaturu iz inostranstva bili su u mogunosti da pre svih uju za mnoge fantastine stvari. U jednom
trenutku na Zapadu se pojavilo i nekoliko knjiga o pi-ramidama, a ubrzo potom skripte sa prevodima ve su
kruile od ruke do ruke. Na Prirodno matematikom fekultetu u Beogradu okupila se grupa studenata zain
teresovanih za parapsihologiju i, sada to slobodno moemo rei, udarili kamen temeljac parapsiholokim
istraivanjima kod nas. Iz neformalnih druenja i nek-oliko istraivakih projekata dolo se i do materijala za
knjigu o piramidama. Meutim, rukopis je godinama stajao u fioci pisaeg stola. Onda je ponuen jednom
beogradskom izdavau koji ga je odbio sa obrazloen-jem da obrauje temu za koju nema dovoljno zainter-
esovanih'? Na kraju, 1980. god. autor ju je, razoaran izdavaima, sam izdao kao privatno izdanje. Od tada
do danas tampana je u preko 50.000 primeraka i postala bestseler svih vremena. Mnogi poznati strunjaci,
pri-znaju da su prve korake u istraivanjima prirode na-pravili podstaknuti knjigom "Tajne piramida".
Moda je u tome tajna njenog stalnog izdavanja. Kao da svaka nova generacija vapi za podsticajem i za
neomeenim prostorima nauke koja ne sputava. Jer, cilj popularne nauke nije samo da prua odgovore, nego
i da postavlja pitanja. U njoj nema one krutosti koja mora i treba da predstavlja osnove klasine nauke.
Popularna nauka ima funkciju da zabavi, podui i da - oduevi. l pored "labavih" principa ona nije u
suprotnosti sa "pravom" naukom. Pre bi se moglo rei da joj je prethodnica jer je dostupnija mladom oveku
kod kojeg izaziva elju za razmiljanjem i eksperimentima. A, odatle do klasine nauke samo je korak...
 BIBLIOGRAFIJA
Schul B. and Pettit E. - 'The Secret Power of Pyramids", Coronet Books, Hodder Fawecwt, London, 1978.
Schul B. and Pettit E. - "The Psychic Power of Pyramids", Cornet Books, Hoder Fawcwt, London, 1976.
Tompkins P. - "Secret of The Great Pyramid", Harper and
Row, NewYork, 1971. Brunton P.A. - A Search in Sacred Egypt", Rider Books,
London,1936. Buttler J. - "Scheller als das Ucht", Econ Verlag GmbH,
Dusseldorf, 1972.
Breasted J.H. -"A History of Egypt", New York, 1909. Milankovi M. - 'Tehnika u toku davnih vekova",
Nolit, Beo-
grad,1955.
Wh'rte LA - "The Science of Culture - A study of Man and Civilization", Evergreen Books Ltd, London,
1950.
Koestler A. - 'The Roots of Coincidence", Random House,
NewYork,1972. Tart C. - "Altered State of Conscousness", Anchor Press,
NewYork,1972. Mann W.E. -"Orgone, Reich and Eros", Simon and Schuster,
NewYork,1973.
Burr H.S. - "The Fields of Ufe", Ballantine Books, New York, 1972.
Backster C. - "Evidence of a Primary Perception in Plant Life", International Journal of Parapsyhology, v.10,
No. 4,1968.
Krippner D. -"Piramids", A.T.E. Books, NewYork, 1979.
Monroe R. - "Boilogical Transmutations", Binghampton, N. Y., Swan House, 1972.
Yogananda P. - "Autobiography of a Jogi", Rider, New York, 1950.
lvimy J. - 'The Spinx and the Megaliths", Abacus, London, 1974.
Ostrander S. and Schroeder L. - "Psychic Discoveries Be-hind the Iron Curtain", Bantam Books, NewYork,
1971.
Davidson D. - "The Great Pyramid", Williams and Nortate, London,1924.
Voisin A. - "Soil, Grass and Cancer", Philosophical Ubrary Inc., NewYork, 1959.
Flanagan Dr P. - "Pyramid Power", Santa Monica, 1973.
Ostrander S. and Schroeder L. - "ESP Papers: Scientists Speak Out from Behind The Iron Courtain", Bantam
Bo-oks, NewYork, 1976.
Karrell B. and Goggin K. - "The Guide to Piramid Energy", Santa Monica, 1975.
Reichebach K. von - "The Odic Force; Letters on Od and Magnetism", University Books, New Hyde Park,
N.Y. 1968.
Pierrakos J. -The Energy Field in Man and Nature", Institute of Bioenergetic Analysis, New York, 1971.
Tompkins P. and Bird C. - "The Secret Ufe of Plants", Pen-guin Books, London, 1976.
Vujiin P. -"Izgubljena otkria", BGZ, Tajne, Beograd, 1987.
Muldoon S. and Carrington H. -The Projection ofTheAstral Body", Rider and Company, London, 1977.
Toth M. and Nielsen G. -"Piramid Power", Foreeway Press, NewYork, 1974.
Dorfman M. -"Astralna Projekcija", Beograd, 1989.
Vandenberg P. - "Der Fluch Der Pharaonen" Scherz Verlag, Bern, 1973.
Herodot - "Istorija", Matica Srpska, Novi Sad, 1988.
Kosidowski Z. - "Kad je Sunce bilo Bog", SKZ, Beograd,
1989. Dorfman M. -"Astral Magic", Thorsons books, London
Svi ureaji opisani u knjizi 'Tajne piramida" napravIjeni su u saradnji sa 'ITTR Electro' - Beograd.
Konstruisani su u 'AMI Inenjeringu" - preduzeu za inovacije i intelektualnu svojinu.
Ako elite da imate sopstvenu profesionalnu PARAPSIHO-L OKU LABORA TORIJU /z proizvodnog
programa "ITTR Electra" izdvaj'amo:
- KIRLIJANOVA KAMERA - za sn/man/e aure - energetskog omotaa
- M/ND MACHINES - nekofiko vrsta ureaja za aktiviranje
podsvesti - Hit ureaji na Zapadu.
- POLIGRAF - "detektor laP' - vie verzi'j'a ureaja koji se moe primeniti na Ijudima i na biljkama.
- GENERA TOR MAGNETNOG POLJA - mal/prenosni ureaj za leenje magnetnim impulsima; pogodan
za linu upo-trebu, a primenljiv i u zvaninoj i u a/ternativnoj medicini.
- KOMPLET ZA AKUPUNKTURU - detektor i stimulator aku-punkturnih taaka i meridijana.
- PIRAMIDE - modeti napravljeni od razn/h materijala.
- DETEKTOR ALFA ZRAENJA MOZGA - urea/koj/m se u svakoj prilici moe nadgledati kvalitet
meditacije i stimuli-sati rad desne hemisfere mozga (aktiviranje kreativnost/, /mag/nacija, parapsihotok/h
sposobnosti).
- ELEKTRO STIMULATOR RASTA BILJAKA - ureaj koji sti-mulie rast cvea.
- KOMPJUTERSKI SOFTVER za granina podruja nauke.
- UFOdetektor
Sva obavetenja o navedenim ureajima moete dobiti na tel. 011/543-747. Kataloge aljemo besplatno.

EDICIJA MISTERIJE

1.TAJNE PIRAMIDA
2.TAJANSTVENI PARALELNI SVET
3.SVET MAGIJE
4.MO PODSVESTI