UNIVERZITET U SARAJEVU

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET SARAJEVO

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prof. dr. Huse Fatki

Mehmed Brki

DOMAA ZADAA 1
__________________________________________________

- INENJERSKA MATEMATIKA 2 -
Akademska 2010/2011. godina
____________________________________________________
/Formulacije i rjeenja zadataka/

Sarajevo, 05.04.2011.
 U svakom od zadataka u ovoj domaoj zadai sa r je oznaena vrijednost kvadratnog korijena
(zaokruena na jednu decimalu) broja indeksa studenata za studij na Elektrotehnikom fakultetu
Univerziteta u Sarajevu.

Zad. 1. Odrediti (ili ustanoviti da ne postoje) uzastopne granine vrijednosti i dvojnu graninu
vrijednost u taki 0, 0 funkcije f : x, y R 2 y 0 R , f x, y ry x 2 sin .
1
y

Rjeenje: Prirodni domen zadane funkcije f ve je specifiran u formulaciji zadatka i oito mu

je taka 0, 0 taka gomilanja (koja mu ne pripada), pa ima smisla traiti dvojni limes u toj taki i
vrijedi da je lim f x, y 0 , jer je
x 0
y 0

0 lim ry x 2 sin
x 0
1
lim ry x 2 sin

y y 0
1
lim
x 0

ry x 2 0 .
y y 0
x 0
y 0

Napomenimo da postojanje dvojne granine vrijednosti ne obezbjeuje postojanje i jednakost

uzastopnih graninih vrijednosti.

y 0
x 0

Imamo da je lim lim f x, y lim ry 0 . Meutim, ne postoji druga uzastopna granina
y 0

x 0 y 0 y 0 y 0


1
vrijednost lim lim f x, y , jer ne postoji lim f x, y ( lim ry x 2 sin ) za x 0 (budui
y
1
da ne postoji limes lim sin ).
y 0 y

Zad. 2. Zadana je realna funkcija f od dvije realne promjenljive formulom

1
f x, y .
1 x 2 10r 1210 y 2

a) Odrediti definiciono podruje i ispitati parnost/neparnost, simetrinost/antisimetrinost i

homogenost zadane funkcije f .
b) Skicirati grafik zadane funkcije f ispitujui presjeke grafika sa ravnima koje su paralelne
koordinatnim ravnima.

Rjeenje: Definiciono podruje D f zadane funkcije zavisi od parametra r , pa razmotrimo

sluajeve kada je 10r 1210 0 , 10r 1210 1 i 10r 1210 0 10r 1210 1 .
a) Bez obzira na vrijednost parametra r , za sve x, y D f vrijedi da je

f x, y f x, y f x, y f x, y ,

2
pa zakljuujemo da je zadana funkcija parna po x , y i x, y (tj. u odnosu na sve neprazne
podskupove skupa x, y ). S obzirom da oito ne postoji realan broj k takav da za sve
1
x, y D f i za svako t 0 vrijedi f tx, ty t k f x, y , to
1 t x 10r 1210 t y
2 2 2 2

zakljuujemo da zadana funkcija nije homogena.

Neka je 10r 1210 0 , tj. neka je r 121 . Tada zadana funkcija ima analitiki oblik
1
f x, y . Posljednji izraz je definisan za 1 x2 0 i 1 x2 0 , tj. za 1 x2 0 , pa je
1 x 2

definiciono podruje D f zadane funkcije f odreeno formulom

D f x, y R 2 : 1 x 1 . Iz f x, y
1 1
i f y, x slijedi da funkcija f
1 x2 1 y2
nije ni simetrina ni antisimetrina.
1
Neka je 10r 1210 1 , odnosno r 121.1 Zadana funkcija f x, y je
1 x2 y 2
definisana za 1 x2 y 2 0 , pa je D f x, y R 2 : x 2 y 2 1 definiciono podruje za
ovako definisanu funkciju, tj. D f je unutranjost otvorenog kruga u ravni Oxy sa centrom u
taki 0, 0 poluprenika 1 . Iz f x, y f y, x za sve x, y D f slijedi da je zadana
funkcija f simetrina.
Neka je 10r 1210 0 i 10r 1210 1, tj. neka je r R \ 121,121.1 . Stavimo da je
1
q 10r 1210 . Tada je f x, y analitiki oblik zadane funkcije. Funkcija f je
1 x 2 qy 2
definisana za 1 x 2 qy 2 0 i 1 x 2 qy 2 0 , tj. za 1 x 2 qy 2 0 , pa je definiciono podrune

y2 1
D f funkcije f zadano sa D f x, y R 2 : x 2 2 1, b , tj. D f geometrijski

b q

predstavlja unutranju oblast elipse u ravni Oxy sa centrom u taki 0, 0 i poluosama 2 i
2 1 1
2b . Kako je f x, y i f y, x slijedi da zadana funkcija
q 1 x 2 qy 2 1 y 2 qx 2
nije ni simetrina ni antisimetrina.

1
b) Bez umanjenja optosti, skicirat emo grafik funkcije f x, y za r 121.1 .
1 x2 y 2
Za skiciranje grafika funkcije z f x, y dovoljno je uzeti presjeke grafika sa koordinatnim
1 1
ravnima Oxz i Oyz : y 0 z , x0 z , tj. grafik je obrtna povr koja
1 x 2
1 y2
1
nastaje obrtanjem krive y 0 , z oko ose Oz , slika 1. Nivo-linije funkcije z f x, y
1 x2
zadane su jednainama z f x, y , z C , C R i C 1 . Njihove projekcije na ravan Oxy

3
 1
imaju jednainu f x, y C ( R ) . Te projekcije su krunice x 2 y 2 1 za C 1 , a za
C2
C 1 , nivo-linije su prazan skup. Primijetimo da u taki 0, 0 , tj. za C 1 , funkcija f ima
vrijednost 1 .

1
z
1 x2 y 2

1 0 1
y

x
Slika 1.

Zad. 3. Neka je zadana realna funkcija f dviju realnih promjenljivih formulama:

2 y x2 y 2
f x, y
r za x, y 0,0 , f 0,0 0 .
x2 y 2 y
a) Odrediti i geometrijski predstaviti prirodni domen Dom ( f ) .
b) Ustanoviti osnovna svojstva skupa Dom ( f ), njegovog ruba i zatvorenja u xy - ravni
(ogranienost, povezanost /jednostruko, viestruko/,konveksnost, otvorenost/zatvorenost).
c) Ispitati ogranienost i neprekidnost zadane funkcije f .

Rjeenje: a) Zbog uobiajne prakse, pri rjeavanju i diskutovanju zadatka smatrat emo da je
p
realni parametar (decimalni broj) r sveden na oblik , gdje su p i q uzajamno prosti prirodni
q
p
brojevi. Prema uslovima koji su zadani za r , parametar r R moemo predstaviti kao i
10
p N . Da bi odredili da li je zadani korijen u analitikom opisu funkcije paran ili neparan,

4
razmotrimo sluajeve kada je broj p oblika 4k , 4k 1 , 4k 2 , k N (sluaj p 4k 3 se svodi
na p 4k 1 ).
Neka je p oblika 4k 1 ili 4k 2 , k N . Tada je zadana funkcija definisana za
2

x, y 0,0 ili x y y 0 , tj. za x, y 0,0 ili x y , pa je prirodni domen

2 2 2 1 1
2 4
D f funkcije f zadan formulom

1
2
1

D f x, y R x, y 0, 0 x y ,
2 2

2 4

to geometrijski predstavlja skup svih taaka ravni Oxy koji se sastoji od take (0, 0) i svih
2
1 1
taaka koje su unutranje ili vanjske u odnosu na krunicu x 2 y , (slika 2).
2 4
y

1
2

0 x

Slika 2.

Neka je p oblika 4k , k N . Tada se zadani korijen u analitikom opisu funkcije svodi na

paran, pa je funkcija f definisana u taki (0, 0) i na uniji skupova:
E1 x, y R 2
( x2 y 2 y 0 2 y x2 y 2 0 )


2
1 1

x, y R ( x y x 2 y 1 1 )
2 2 2

2 4

E2 x, y R 2
( x2 y 2 y 0 2 y x2 y 2 0 )


2
1 1

x, y R 2 ( x 2 y x 2 y 1 1 )
2

2 4

te je prirodni domen D f zadane funkcije

2
1 1

D( f ) x, y R 2 x, y 0,0 ( x 2 y x 2 y 1 1 ) ,
2

2 4

,

5
to je geometrijski prikazano na slici 3.
y

1
2

0
x

Slika 3.

b) Ako je broj p oblika 4k 1 ili 4k 2 , tada domen D f funkcije f geometrijski

predstavlja skup svih taaka ravni Oxy koji se sastoji od take (0, 0) i svih taaka koje su
2
1 1
unutranje ili vanjske u odnosu na krunicu D : x y , (slika 2).
2

2 4
Kako ne postoji realan broj K 0 takav da za rasojanje d vai nejednakost d(O, X) < K za
X D f , to skup D f nije ogranien. Neka unutranje i vanjske take krunice D ine
redom skupove TD i ED . Tada je D f TD ED {(0, 0)}. Ako je A proizvoljna taka skupa
TD i B proizvoljna taka skupa ED , tada du AB sijee krunicu D , pa zakljuujemo da skup
TD ED nije povezan pa ni konveksan. Skup TD ED je otvoren skup kao unija dva otvorena
skupa, dok je skup D f povezan ali nije konveksan, a ni otvoren ni zatvoren skup. Rub skupa
D f je krunica D , pa je ogranien, povezan , zatvoren (inae je rub svakog skupa zatvoren
skup), nije konveksan, dok je zatvorenje skupa D f skup 2 (pa je, jasno, i otvoren i zatvoren
skup, neogranien, jednostruko povezan i konveksan; neograniena otvorena/zatvorena oblast).

Ako je broj p oblika 4k , tada domen D f funkcije f geometrijski oznaava skup svih taaka
2
1 1
ravni Oxy , za koje je x, y 0,0 ili x y i x 2 y 1 1 (slika 3). Oigledno je
2 2

2 4
skup D f ogranien, dvostruko povezan, nije konveksan i nije ni otvoren ni zatvoren.
c) Budui da je restrikcija zadane funkcije f na skup 2\ {(0, 0)} elementarna, pa kao takva i
neprekidna ondje gdje je i definisana, to ispitajmo neprekidnost funkcije f u taki 0, 0 .
Uzastopne granine vrijednosti u taki 0, 0 funkcije f nemaju smisla (pa, dakle, ne postoje)
ako je broj p oblika 4k ( k N ) a ako je broj p oblika 4k 1 ili 4k 2 one postoje i konane
su ali nisu jednake, jer je

6
 x2
p p

lim lim f x, y limr lim 10 1 10 1

x 0 y 0 x 0 x2 x 0

2 y y2 p 2 y
p

lim lim f x, y lim r lim 10 10 2 .

y 0 x 0 y 0 y y
2 x 0 y 1

p
Zato u sluajevima kada je zadani r oblika , gdje je p oblika 4k 1 ili 4k 2 ( k N ), ne
10
postoji dvojna granina vrijednost funkcije f u taki 0, 0 , pa je u tim sluajevima funkcija f
p
prekidna u taki 0, 0 . Ako je zadani r oblika , gdje je broj p oblika 4k ( k N ), onda
10
dvojna granina vrijednost zadane funkcije f u taki 0, 0 ima smisla (jer je 0, 0 taka
gomilanja njenog domena; ak mu i pripada), ali,ipak, ne postoji, jer npr. ako taka (x, y) iz
D f tei taki 0, 0 po krivoj zadanoj jednainom y kx 2 , < k 1), onda f (x, y) tei ka
2k 1
.
1 k
za < k < 1), odnosno ka za k = 1. Prema tome i u tako zadanom sluaju je funkcija f
prekidna u taki 0, 0 . Osim toga, oito je zadana funkcija neograniena u svakom od
posmatranih sluajeva.

(Podsjetimo se sljedeih definicija o krivoj i oblasti/podruju:

1. Kriva odreena parametarskim jednainama x = x(t) i y = y(t), t [a, b]( ), gdje su x i y
realne neprekidne funkcije realne promjenljive t na segmentu [a, b], zove se neprekidna kriva.

2. Neprekidna kriva zadana sa x = x(t) i y = y(t), zove se Jordanova kriva ili prosta kriva ako
razliitim vrijednostima t1 , t2 [a, b] parametra t odgovaraju razliite take (x(t1 ), y(t1)) , (x(t2 ),
y(t2)) na toj krivoj .

Jordanova kriva ne moe se svesti na taku i ona nema viestrukih taaka.

3. Neprekidna kriva zadana sa x = x(t) i y = y(t), t [a, b], koje se od Jordanove krive razlikuje
po tome to je x(a), y(a))= (x(b ), y(b)), naziva se zatvorena Jordanova kriva.

4. Jordanova ili zatvorena Jordanova kriva x = x(t) i y = y(t), t [a, b], naziva se glatkom
ako su izvodi x i y neprekidne funkcije na segmentu [a, b], i ako je na tom segmentu
x(t)2 + y (t)2 > 0.

5. Za oblast G se kae da je jednostruka (prosto) povezana u ravni Oxy ako za svaku zatvorenu
Jordanovu krivu G vai int G, tj. ako se sadri u G, onda se i oblast unutranja u
odnosu na takoe sadri u G. Ostale oblasti su viestruko povezane.
Viestruko povezana oblast moe se na razliite naine, pomou zasjeka pretvoriti u
jednostruku oblast (pri obilaenju zasjeci se ne mogu presjecati.)