1.

Koordinacija je sposobnost upravljanja pokretima celog tela ili delova tela u prostoru. Ogleda se
u brzom i preciznom izvoenju sloenih motorikih zadataka, odnosno brzim reavanjem
motorikih problema. Pod koordinacijom se kao bazino motorikom sposobnou podrazumeva
sutina sloenih kretanja, pri emu u ostvarenju tih kretanja u odreenoj meri i odnosu, uestvuju
i druge motorike sposobnosti. Koordinacija predstavlja osnovno svojstvo centralnog nervnog
sistema (CNS) pomou kojeg se upravlja i optimizuje aktivnost lokomotornog aparata. U okviru
centralnog nervnog sistema (CNS), regulaciju koordinacije obavljaju spoljanji i unutranji
regulacioni krugovi. Spoljni regulacioni krug po Bertajnu kontrolie mehanizme za regulaciju
kretanja na najviem nivou, korom velikog mozga. Unutranji regulacioni krug regulie kretanja
subkortikalnim delom centralnog nervnog sistema i pod neposrednim je upravljanjem spoljanjeg
regulacionog kruga, koji je osnova kordinacije.

Koordinacija podrazumeva kompleksan sled aktivnosti koji se jednostavo moe predstaviti u etri
koraka.
1.miini pokret stimulie senzorne receptore
2.receptori alju informacije u centralni nervni sistem (CNS)
3. centralni nervni sistem (CNS) je obrauje i prilagoava ili unapreuje, odabira
odgovarajui motorni program
4. vraa je u mii putem motoneurona

Na koordinaciju utie vie faktora:

inteligencija (mogunost reavanja kompleksnih, nepredvidivih motorikih zadataka),
sistematski trening (unapreuje kinestetiki oseaj i na taj nain koordinaciju, preciznost i
brzinu pokreta);
steena motorika znanja (motoriko iskustvo)
nivo razvijenosti drugih motorikih sposobnosti (nizak nivo brzine, snage, izdrljivosti,
fleksibilnosti i drugih motorikih sposobnosti loe utie na koordinaciju).

Pokretljivost (gipkost, fleksibilnost) je sposobnost da se izvede pokret to vee amplitude (tj.

sposobnost da se izvede odreDJeni obim pokreta u zglobu. Ona u najveoj meri zavisi od
elastinosti miia, tetiva i ligamenata kao i od strukture kotanog tkiva i zglobova (Vasovi,
2004) . Poveanjem pokretljivosti se smanjuje mogunost povreDJivanja ligamenata i miia i
poboljava izvoDJenje ukupne strukture kretanja. Merilo pokretljivosti je maksimalna amplituda
pokreta u jednom ili vie zglobova. Za njen razvoj nije potrebno troiti mnogo energije, tako da
vebe pokretljivosti ne izazivaju zamor. Ona je vazna u sportovima kao to su ritmika
gimnastika, sportska gimnastika, akrobatika, skokovi u vodu, umetniko klizanje, pojedine
discipline atletike (skok u vis i skok s motkom, tranje preko prepona), takmienja za mis fitness,
balet, itd. U najveem broju sportova nije potrebna maksimalna pokretljivost, nego tzv.
optimalna. Ako je nivo pokretljivosti nii, oteana je tehnika kretanja. Optimalna pokretljivost
obezbeDJuje porast otpornosti miia od povreda, a takoDJe pomae u elementima pokreta kada
je on nedovoljan. U svakodnevnom ivotu i sa zdravstvenog aspekta, najvei znaaj ima
pokretljivost zglobova kimenog stuba, ramena i kuka, pa zato razvoju pokretljivosti ovih
zglobova, treba posvetiti najveu panju u fitnesu. Upranjavanjem vebi pokretljivosti tj.
istezanja, odlau se i umanjuju tegobe koje nastaju usled degenerativnih promena zglobova, kao
posledica starosti. Funkcionalni efekti fizikog vebanja, a samim tim i treninga pokretljivosti,
ogledaju se u porastu funkcije aparata za disanje, kardiovaskularnog aparata, zatim pozitivno
utie na miie, kosti i zglobove, aparat za varenje, nervni sistem i psihiku ravnoteu.

2.

Biti zdrav ima razliito znaenje za razliite ljude. Za laike to najee znai ne biti bolestan, dok
zdravstveni radnici pod zdravljem podrazumevaju odsustvo medicinski definisanih bolesti i
nesposobnosti. Standardi o tome ta se moe smatrati zdravim variraju i menjaju se, a ljudi
najee procenjuju zdravlje subjektivno, to oteava merenje. Svetska zdravstvena organizacija
(SZO) definisala je zdravlje kao "stanje potpunog fizikog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a
ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti". Postoji vie aspekata zdravlja kao to su:

Fiziko zdravlje odraava mehaniko funkcionisanje tela

Mentalno zdravlje odraava sposobnost jasnog i koherentnog miljenja

Emocionalno zdravlje omoguava da se prepoznaju i adekvatno ispolje emocije (radost,

ljutnja, uivanje), to podrazumeva i adekvatno reagovanje na stres

Socijalno zdravlje- oznaava sposobnost uspostavljanja i odravanja socijalnih kontakata sa

ljudima

Zdravlje zajednice kojim se istie neraskidiva veza individualnog zdravlja i svega onoga to
nas okruuje U irem smislu zdravlje se posmatra kao stanje ili kvalitet ljudskog organizma koji
se izraava adekvatnim funkcionisanjem organizma u datim genetskim uslovima i uslovima
spoljne sredine, a u uem smislu zdravlje podrazumeva:

da ne postoji bolest

da osoba funkcionie normalno unutar opte prihvaenih zdravstvenih standarda u odnosu na

pol, starost i geografsko podruje i

da organi funkcioniu adekvatno, kako posebno, tako i u sklopu meusobnih odnosa

Prilikom usvajanja globalne strategije "Zdravlje za sve" SZO je indirektno prihvalila pragmatian
stav o zdravlju kao "sposobnosti za voenje ekonomski i socijalno produktivnog ivota".

3. -

Uzroci nastanka

Postoji vie razliitih uzroka tortikolisa i prema njima tortikolis moe da bude: uroen i steen.

ETIOLOGIJA i vrste steenog tortikolisa su razliiti:

1. oftalmoloki (zbog diplopija),

2. dezmogeni (zbog oiljaka na koi),

3. miini (usled kontrakture miia vrata),

4. kotani (zbog anomalija vratnih prljenova),

5. inflamatorni (zbog limfadenitisa),

6. kompenzatorni (kod skolioze),

7. neuroloki (zbog poremeaja inervacije),

8. posturalni (usled loeg dranja),

9. histerini (zbog psihikog oboljenja),

10. traumatski (usled povrede),

11. reumatski (kod reumatolokih oboljenja) i

12. tuberkulozni (kod Potove bolesti).

Uroeni tortikolis - razlog ovoj pojavi je poloaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima
trudnoe. Druga mogunost nastanka tortikolisa je poroajna trauma. Do istezanja miia vrata
moe da doe ako bebina glava prebrzo izae, ili presporo pa je neophodno njeno izvlaenje i
vrlo esto kada se prvo ra- a karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja miinih vlakana
zbog prevelikog istezanja miia vrata to se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina)
unutar miia koji se stvori uglavnom u treoj nedelji bebinog ivota i moe da se vidi i opipa na
vratu.

Osnovni znaci uroenog tortikolisa su: asimetrija lica i ela sa hipotrofijom na zahvaenoj strani,
to je naj- ece prisutno na samom roenju, bezbolan tumefakt veliine lenika u donjoj polovini
m. sternocleidomastoideusa koji se javlja obino oko 2. nedelje, a spontano iezava posle 2.
meseca po roenju, vrpasto skraenje i zategnutost m. sternocleidomastoideusa koje kasnije
nastaje i nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkom prema ramenu na zahvaenoj strani, a
lice okrenuto nagore i na suprotnu stranu. Kao posledica uroenog tortikolisa javlja se
kompenzatorna skolioza sa konkavitetom na zahvaenoj strani.

DIJAGNOZA

Radigrafskim pregledom vratne kime utvrduje se prisustvo anomalija vratnih prljenova

(hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov sindrom). U cilju
diferencijalne dijagnoze razliitih uzroka sekundarnog tortikolisa potrebni su odgovarajui
dopunski dijagnostiki i konsultativni pregledi.

LEENJE

Fizikalnom terapijom, to znai vebama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom

kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mii i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se
kod veih skraenja kada ne moemo da dobijemo pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-
jodida se primenjuje kada postoji otok na vratu i to je unoenje leka putem struje. Nakon ovih
procedura obavezno idu vebe i to pasivne kada terapeut ili roditelj istee skraeni mii tako to
naginje glavu na suprotnu stranu. Ova veba moe da se izvodi u dva poloaja, kada je beba na
leima ili na boku, to zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da lei na
leima, ali kasnije kada pone samostalno da se okree da bi ste mogli istovremeno da fiksirate
rame i nagnete glavu do drugog ramena, moete to iz poloaja na boku. Druga pasivna veba je
okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraeni mii i to moete uspeno da sprovedete u
poloaju na stomaku, tako to jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da
brada ide ka ramenu. Ovo je poloaj u kome beba moe i da spava to znai da se sve vreme
skraeni mii istee.

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jaa drugu stranu vrata uz nau pomo.
Pomeranjem trupa dovodimo je u poloaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoe
da se okrene na stomak. Leei poloaj na stomaku sa osloncem na rukama omoguava podizanje
glave i gornjeg dela tela to jaa miie vrata i lea. Dok beba lei na stomaku, pokazuj- te joj
omiljenu igraku i navodite je da okree glavu na stranu na kojoj je skraeni mii. U sluaju
neuspeha fizikalne terapije ili kasno zapoe- tog leenja indikovano je hirurko leenje koje se
obavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog pripo- ja m. sternocleidomastoideusa,
produenjem skraenog miica "Z" plastikom ili potpunim odstranjenjem miia. Posle operacije
sprovodi se kratkotrajna imobilizacija ancovom kragnom i potom nastavlja fizikalna terapija.

4. -

KIFOZA je naziv za nepravilnost koja se ispoljava kao pojaana fizioloka zakrivljenost grudne
kime u sagitalnoj ravnini s konveksitetom prema natrag.
Kifoze s obzirom na etiopatogenezu delimo na:

POSTURALNE POST-TRAUMATSKE KIFOZE

SCHEUERMANOVE KIFOZE POST-OPERATIVNE KIFOZE
KONGENITALNE DEGENERATIVNE KIFOZE
KIFOZE IZAZVANE PARALIZOM
Prema etiologiji dve osnovne grupe: uroene i steene.

Tri kritina perioda za nastanak steenih kifoza:

1. DOBA USPRAVLJANJA DETETA.

2. DOBA POLASKA DETETA U KOLU.

3. PERIOD PUBERTETA.

Steene kifoze mogu se podeliti u dve grupe: funkcionalne i strukturalne.

KLINIKA SLIKA KIFOZE LOKALIZACIJA :

1. VISOKE TORAKALNE KIFOZE

2. UMERENE KIFOZE.

3. NISKE KIFOZE.

5. -

DORSUM KYPHOTICUM, DORSUM CURVATUM OKRUGLA LEA

Lea s konveksitetom u grudnom delu prema natrag.

ETIOLOGIJA

Genetska sklonost.

Spoljnji inioci: neizgraene navike i posturalni refleksi pravilnog dranja, kolska torba, kolski
nametaj, umor.

Pojedina profesionalna zanimanja i dr.

Rahitis.

KLINIKA SLIKA

Vea ili manja povijenost ramena.

Isturena glava napred.

Skraenje prsnih miia, to pojaava konveksitet lea prema nazad.

Krilaste lopatice unatrag (simetrino ili asimetrino razmaknute).

Infatilni oblik ako se ne tretira moe prei u juvenilni oblik dece pre puberteta.
Prisutan je i u ena i starijih osoba.

Kod tekog rada ili estog nepravilnog dranja (pognutost za vreme sedenja) ova nepravilnost s
vremenom moe prei u POGRBLJENI POLOAJ KIME.

KINEZITERAPIJSKI POSTUPCI KOD OKRUGLIH LEA

Naglasak na pasivne i aktivne vebe istezanja kime.

Vebe s jednim od ekstenzora koji rastereuju kimu i istee kontrahovanu muskulaturu grudi.

Vebe disanja respiratorna gimnastika.

Vebe u vodi, leno plivanje.

SCAPULAE ALLATE KRILASTE LOPATICE

Udaljene medijalne strane lopatica od kotane linije kime.

ETIOLOGIJA

Naslee morfolokog tipa.

Uznapredovala bolest upale plua koja prouzrokuje smanjeni respiratorni kapacitet.

Hipotonini su sledei miii: m. trapezius, m. rhomboidei koji neuvruju lopatice uz grudni

ko.

6. -

SCAPULAE ALLATE KRILASTE LOPATICE

Udaljene medijalne strane lopatica od kotane linije kime.

ETIOLOGIJA

Naslee morfolokog tipa.

Uznapredovala bolest upale plua koja prouzrokuje smanjeni respiratorni kapacitet.

Hipotonini su sledei miii: m. trapezius, m. rhomboidei koji neuvruju lopatice uz grudni

ko.

Krilate lopatice (scapulae allatae) su zapravo lopatice odvojene od grudnog koa, naroito
njihovih donjih uglova, pa podseaju na krila, odakle je ovaj deformitet i dobio naziv. Javljaju se
kao posledica slabosti miia lea i ramenog pojasa, ija je funkcija da dre lopaticu priljubljenu
uz grudni ko. Moe da bude jednostran ili obostran - to je mnogo ee. Za posledicu ima
smanjenu funkciju ramenog pojasa i pomone disajne muskulature, koja se angauje pri
poveanom naporu.

Problem je uglavnom prisutan kod mrave dece, ali i normalno uhranjena ili gojazna deca mogu
da imaju ovaj deformitet, kao posledicu nejednake snage miia koji dre lopatice. Ako je jedan
mii dosta snaniji u odnosu na drugi, on e svojom snagom da povue jedan kraj lopatice i tako
dovede do deformiteta. Kod mrave dece je problem oigledniji jer su lopatice kao krila zakaena
za lea, dok kod ostalih maliana treba paljivo pogledati da bi se on uoio. Ako dete ima
skoliozu (krivljenje kime u stranu), a uz to i krilate lopatice - pored toga to su odvojene od
grudnog koa, jedna e biti upadljivo nia u odnosu na drugu. Roditelji esto ba zbog te
nejednake visine lopatica vode dete kod lekara, kada se utvruje da ima skoliozu.

Ukoliko dete ima krilate lopatice najbolje reejne su ciljane vebe za jaanje lenih i miia
ramenog pojasa. Uz to treba korigovati i loe dranje - vebama istezanja skraene muskulature i
jaanja oslabljene. Idealno je kombinovati ove vebe na suvom sa vebama u vodi ili plivanjem.
Nekada se savetuje i noenje ortopedskih pojaseva, ali to je u situacijama kada je deformitet
udruen sa kifozom (krivljenje kime), jer pojas direktno ne utie na korigovanje krilatih
lopatica. Kod teih oblika deformiteta, kada vebe ne daju odgovarajue rezultate, radi se
operativni zahvat - u kome se lopatice fiksiraju za rebra, to omoguava normalno funkcionisanje
ruku. I nakon operacije neophodno je da se rade vebe, kako bi se obezbedila puna funkcija
ramenog pojasa i ruku.

Da bi se spreila progresija deformiteta i na vreme zapoelo sa leenjem, vano je da sva deca -

bez obzira da li se bave sportom ili ne, budu redovno praena kroz sistematske preglede. Ako
postoje odreene nepravilnosti, od znaaja je da tokom razvoja budu ukljuena u ciljane
programe vebanja.

7. -

Lordoza (lordosis) je poveanje prednje krivine cervikalnog ili lumbalnog dela kime u
kombinaciji sa lumbosakralnim uglom i naginjanjem karlice prema napred. Normalna vrednost
lordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 30 stepeni. Javlja se u sekundarnom i kompenzatornom
(konstitucionalnom) obliku.

Najei uzroci su lumbosacralne anomalije, paraliza trbunih miia, gojaznost, zadnja

obostrana luksacija kuka ili fleksioni deformiteti kuka.
Nastaje uvek kada je potrebno pomeranje trupa prema natrag sa ciljem pribliavanja centru
graviteta tela. Najei simtomi su zamor, bol u leima i nesposobnost za vei napor. Lordosis se
lei slino kao kifoza.

Vebe koje u praksi primenjujemo su:

- istezanje m. Quadratum lumborum,

- istezanje i jaanje trbubunih miia gore navedenih u cilju iklinacionog ugla karlice,

- istezanje zadnje loe nadkolenice.

Hirukim intervencijama se pribegava kada su nastale kotane deformacije. Terapija se

kombinuje ortopedsko-ortotskim sredstvima sa kineziterapijom.

8. -

Skolioza (scoliosis) je bona lateralna i rotatorna krivina kimenog stuba nastala usled
deformacije jednog ili vie tela prljenova, meuprljenova, meuprljenskih hrskavica ili
usled slabosti ligamenta i miia kime.

Primarna krivina (jedna ili vie), je poetni stadijum defotmiteta a sekundarna ili kompenzatorna
krivina razvija se naknadno u cilju odravanja uspravnog stava glave, trupa i karlice. Poremeaj
jednog od centara ostifikacije formira poluprljen koji je jedan od uzroka kongenitalne scoliose.
U praksi esto sreemo spajanje cervikalnih prljena koje sa sobom povlai i skraenje vrata i
njegovu slabu pokretljivost tzv. Klippel-Feillov sindrom, to ima za posledicu razvoj skoliose.
Ovo oboljenje se najee javlja u deijem i adolescentnom periodu. Adekvatna i pravovremena
terapija u toku rasta daje dobre prognoze u leenju scoliose. Zbog svoje kopleknosti jo stari Grci
su znali za ovo oboljenje (Hipokrat), meutim, i pored toga etiopatogeneza bolesti jo uvek nije u
potpunosti rasvetljena.

Klasifikacija
Skolioza moe biti mobilna ili fiksirana. U poetnom stadijumu je mobilna a u krajnjem
fiksirana. Po stadijumima, skolioza moe biti : blaga, umerena, teka. Skolioze po stepenu mogu
biti :

skolioza prvog stepena deformitet se moe otkloniti radom na jaanju miia i

suspenzijom deformiteta,

skolioza drugog stepena prisutna je grba koja se i vebama ne moe sasvim izravnati,

skolioza treeg stepena bitna korekcija nije mogua osim operativnim putem.
Klasifikaciju scoliose za praktian rad dao je COBB u

Funkcionalne skolioze loe dranje, nejednakost nogu, amputacija, kontraktura kuka

Strukturalne, skoliozeidiopatske, osteopatske, kongenitalne, torakogene, osteodistrofije,

neuropatske (paralitine), poliomyelitis, druga nervna oboljenja miopatske miine
distrofije.

Etiopatogeneza
Prema etiopatogenezi skolioza se dele na primarne ili idiopatske i sekunarne koje nastaju usled
nekog oboljenja.

Poloajna ili funkcionalna skolioza - uvek se razvija u lumbalnom ili vratnom delu kime.
Karakteristika je to da je privremena i zavisi od polaaja nogu, karlice ili spazma miia. Prisutna
je pri sedenju i stajanju a gubi se u leeem poloaju, ako ne postoji spazam miia. Kod ovih
skolioza, krivina je obino blaga od 1,5 do 3 cm. Nije udruena sa rotacijom tela prljenova pa se
zbog toga i lako ispravlja.

Strukturalna skolioza - nastaje usled promene na prljenovima, rebrima i

muskuloligamentarnom aparatu. Krivina je stalna pri svakom poloaju tela. Izraena je rotacija
prljenova, uvek prema konveksnoj krivini. Udruena je sa anteriposteriornom krivinom kime,
razliitog je stepena i pogorava se u periodu rasta. esto u praksi sreemo udrueno posturalne i
istrukturalne skolioze. Loe dranje i postojanje skolioze jedno drugo pojaava odnosno, daje
teu kliniku sliku. Kraa noga na strani slabih miia pojaava skoliozu, ako je na suprotnoj
strani - ona je umanjuje. Kod skolioze postoji krivina na desno i lumbalna krivina na levo, od
kojih je jedna obavezno kompenzatorna. Ako pored torzije postoji i savijanje kime prema natrag,
onda govorimo o kifoskoliozi.

Cervikalna skolioza - izraena je deformacija na vrhu krivine (temeni prljen) a susedni prelazni
prljenovi manje. Perpendikularni dijametri su vei na konveksnoj, a manji na konkavnoj strani.
Transerzvalni dijametri su takoe poveani. Trnasti nastavci su pomereni ka konveksnoj strani a
ponekad i na konkavnoj. Meuprljenski otvori su nepravilno triangulirani ili ovoidni, ui na
konkavnoj strani. I unutranja struktura je promenjena.

Torakalna skolioza - pored promena na samim prljenovima ima i promene na ostalim delovima
kotanog toraksa, a kod tekih sluajeva zahvata i unutranje organe koji trpe promene u obliku i
poloaju i to krvni sudovi, plua, jetra i bubrezi a kod srca se javlja hipertrofija i
dilatacija, dijafragma lei abnormalno nisko. Rebra su na konveksnoj strani usled torzije, uglovi
su otriji rebra se ispupavaju odozgo na dole. Na konkavnoj strani su uglovi rebara proireni. Na
prednjoj strani grudnog koa su, naprotiv rebra na konveksnoj strani zaravnjavaju, dok na
konkavnoj jae iskau.

Prema tome, desnoj zadnjoj rebarnoj grbi odgovara leva, prednja rebarna grba Usled nagiba,
rebra su i dalje na konveksnoj strani sputena i divergiraju, na konkavnoj se pruaju vie
horizontalno, pa se prema sredini konveksiteta sve vie zbijaju. Krivine rebra odreuju i poloaj
lopatica. Na rebarnoj grbi, lopatice se odiu kao krilo, njena se unutranja ivica udaljava od
trnastih nastavaka.

Grudna kost pomerena je prema konkavnoj strani, donji krak je ukoen lateralno, ona je rotirana
oko uzdune osovine,tako da jedna bona ivica obino na konkavnoj strani prominira.

Lumbalna skolioza - zbog krivine kime donji deo tela izgleda pomereno bono, te jedna
polovina karlice jae iskae. Sama linija od grudnog koa do ilijane kriste je zaravnjena sa
jedne, a otro useena sa druge strane. Lumbalni segment obrazuje duguljasta tumefakcija usled
iskakanja poprenog nastavka. Mogui su i neuralgiki bolovi zbog zbijanja rebara na konkavnoj
strani krivine i pritisaka koji vre na meurebarni nerv. Moe da se javi bol prilikom sedenja, kao
i kod guranja i naglih pokreta zbog ukljetenja mekih delova izmeu 12. rebra i ilijane kriste.

Dijagnostika
Na sistematskom pregledu u obdanitu, koli ili kod kue, gde roditelji prvi primete promene kod
deteta, kao to je alba na bol, zamor i ukoenost, upuuje dete u zdravstvenu ustanovu gde se
poinje sa dijagnostikom njegovog zdravstvenog statusa. Dijagnoza se postavlja na osnovu
klinikog i radiografskog nalaza.

Kliniki pregled Pregled koji obavlja lekar je takav da se od pacijenta zahteva da stoji u potpuno
relaksiranom stanju, da je svuen, da je bos i da noge postavi paralelno. Lekar posmatra pacijenta
otpozadi. Lekar palpira spinozne nastavke i obeleava ih prikladnom olovkom, a sve promene
poev od krivina na kimi njihove lokacije, pravac i stepen pomeranja trupa bono, asimetriju
ramena, lopatice i karlice upisuje u kartone koji su unapred za to pripremljeni. Da bismo ispitali
mobilnost trupa savijamo ga bono i napred a ujedno vrimo trakciju glave kada dolazi do
ispravljanja krivine. Rotacija se dobro vidi pri savijanju napred. Sutinski, kod skolioza treba
testirati snagu miia, naroito erektora kime, abdominalnih i torakalnih miia.

Vitalni kapacitet igra vanu ulogu u odreivanju skolioze kao i ekspanzija toraksa. Bitno je
izmeriti telesnu visinu pacijenta u stojeem i sedeem poloaju. Kliniki znaci koji dominiraju
(po Jeftiu, 2001.) i koji se obavezno evedentiraju su: poloaj glave, visina ramena, poloaj
lopatice, merenje trouglova stasa (Lorenz ovi trougli), poloaj karlice, miini test osovinskih
kinetikih lanaca (Jefti 1994.), kontrakture pelvifemoralnih miia, visina rebarne grbe i
translacija kimenog stuba.

Radiografska dijagnostika Rengenskim snimkom potvrujemo ugao krivine koji se odreuje u

odnosu na 180 stepeni, sa lokacijom centra tela krajnih prljenova i sredinjeg prljena. Pri
odreivanju krivine kod skolioze traimo razlike primarne skolioze i kompenzatorne
skolioze na anatomskim razlikama pojedinih krivina. Po pravilu, primarna krivina je veeg
stepena i manje je savitljiva. Rengenskim snimkom, u principu, skoliozu slikamo u stojeem
poloaju, po mogustvu da jednim snimkom obuhvatimo ceo kimeni stub. Najobjektivnija
metoda za merenje ugla krivine kod scoliose je Lippman Cobbova tehnika, ali se ponekad
koristi i stara tehnika po Ferguson Risseru.

Evolucija i prognoza
Prognoza evolucije skoliotine krivine - znaajno mesto zauzima poloaj skolioze:

primarne lumbalne imaju relativno dobru prognozu,

primarne torakolumbalne scolioze postiu veliki stepen krivine, ali u principu nema
deformacija,

esto se sreu kombinovano sa dve primarne krivine - lumbalnom i torakalnom, i one koje
nemaju veliki stepen skoliotine krivine, jedna drugu kompenzuju,

primarne torakalne dostiu veliki stepen deformacije - imaju lou procenu, i najee
dolazi do respiratorne i cirkulatorne insuficijencije sa letalnim zavretkom,

cervikotorakalne veoma runo izgledaju, ne dostiu veliki stepen deformiteta.

Pojava skolioze, u odnosu na uzrast, dosta validno daje prognozu razvoja skoliotine krivine :

praenje kongenitalnih skoliotinih krivina nije fundamentalni kriterijum, sutina je u

praenju same scolioze,

pre tree godine ivota javljaju se infantilne scolioze, mogu da se jave u dva oblika i to
evolutivni (veoma loa prognoza) i statiki rezulotivni gde se javlja najee stagnacija
scoliose,

izmeu 5. i 8. godine javlja se juvenilna sa veoma loom prognozom i sa pojavom velikih

krivina,

sa pojavom puberteta, posle 10. godine ivota, javljaju se adolescentne koje po zdravlje
pacijenta ne moraju da budu opasne, ali dovode do velikog deformiteta. Ove scoliose
treba ozbiljno shvatiti i dobro ih propratiti.

9. -

Ispupene (kokoije) grudi je deformitet grudnog koa koji je rei u odnosu na udubljene,
levkaste grudi. Nije prisutan po roenju, ve se javlja kasnije, najee u kolskom uzrastu.
KLINIKA SLIKA

Karakterie ga ispupenost dela ili cele grudne kosti iznad nivoa grudnog koa.

Grebenasto ispupenje je uglavnom obostrano a ree jednostrano, kada je jedna strana grudne
kosti uzdignuta iznad nivoa grudnog koa.

pectus_carrinatum Grebenasto ispupenje je najece lokalizovano u visini od 2. do 7. rebra i

prate ga, najee, i ispupenja rebarnih lukova koji zauzimaju pojaani kosi poloaj, a u donjem
delu i sa strane grudnog koa, mogu biti izdubljena sa izdignutim lukovima.

pectus_carrinatum Veliina deformamiteta se utvruje merenjem anteropasteriornog prenika

grudnog koa pomou pelvimetra.

UZROK NASTANKA DEFORMITETA ETIOLOGIJA I PATOGONEZA

Uzroci koji mogu dovesti do pojave deformiteta ispupenih grudi su:

poremeaj mineralnog metabolizma kalcijuma (Ca)

rahitis koji ostavlja posledice na kotanom sistemu, ukljuujui i grudnu kost
respiratorna oboljenja (hronina astma, stanja praena dugim nadraajem kalja i TBC
tuberkulozna upala sternuma)
neadekvatno srasli prelomi grudne kosti

Navedene promene deluju na vitalne funkcije i vitalne organe manje nego kod deformiteta
udubljenih grudi, a u istoj meri ostavljaju psihike posledice na pacijenta.

Specifino promenjen izgled i poloaj grudne kosti, smanjena respiratorna pokretljivost grudnog
koa zbog nepravilne usmerenosti rebara u odnosu na grudnu kost, moe usloviti redukciju
plune ventilacije.

PASIVNA KOREKCIJA DEFORMITETA GRUDNOG KOA

Za korekciju deformiteta grudnog koa, kao pasivna sredsva koriste se mideri i pojasevi. Samo
noenje midera i pojaseva sistemski ne reavaju problem, ve pomau kineziterapijskim
procedurama u smislu breg kineziterapijskog napretka.

Za korekciju udubljenih grudi koriste se mideri i pojasevi koji potiskuju rebarne lukove nadole i
time izvlae grudnu kost navie.

Za korekciju ispupenih grudi koriste se mideri i pojasevi koji potiskuju grudnu kost nadole i
izvlae rebarne lukove navie.

10. -
Izdubljene grudi (Pectus infundibuliforme) ili levkasti grudni ko koji je najverovatnije
etioloki kongenitalnog porekla, jer do danas za ovaj deformitet nemamo validne podatke da je
steen jer uzronik je nepoznat. Pretpostavka da pojedina profesionalna zanimanja kod kojih
grudni ko trpi veliki pritisak moe da bude uzrok pojave ovog deformiteta, ali ovo je vie
hipotetiko sagledavanje. U lakim sluajevima u specijalizovanim ustanovam
kinezoterapeutskim vebam postie se odlian uspeh, dok se kod teih sluajeva pristupa
operativnom zahvatu.

Terapija

U kineziterapetskom procesu osnova je da putem jaanja odreene grupe miia izvlaimo

udubljeni sternum. Najee se preporuuje jaanje miia ramenog pojasa i miia prednjeg zida
grudnog koa i ekstenzornog tipa. Ujedno vano je da pacijent naui da pravilno die da bi mogao
da se sprovede program disanja duboki udisaj zadravanje daha i polagani izdisaj. I vebe na
spravama pod nazorom struno medicinske ekipe moe dati pozitivan efekat. Najee se koristi
ripstol, lestve kao i vebe u reklinaciji u leeem polaaju. Veliki znaaj ima i jaanje
ekstenzorne grupe u predelu torakalnog dela kime. esto se koristi i ortotska sredstva, kao i
fizike aktivnosti dozirane prema nivou oteenja infudibuluma. U narodu su poznate kao
usterske grudi.U slucaju kardiorespiratornih tegoba opcija je i operativno licenje.

11. -

UROENO IAENJE KUKA (LUXATIO COXATE CONGENITA)

Uroeno iaenje kuka je deformacija poznata od davnina i spada u naj- ee uroene

deformitete lokomotornog aparata.

U poslednje vreme konstatuje se vei broj ovih deformiteta, ali se to uglavnom pripisuje sve
pouzdanijim metodama detekcije odmah nakon roenja. Veina autora, koji se bave ovom
problematikom, ukazuje da e ovaj deformitet javlja kod osoba enskog pola, ak u srazmeri 6-1 u
odnosu na muki pol. ee se manifestuje jednostrano i u takvim sluajevima obino biva
zahvaen levi kuk.

Obostrano je zastupljen u oko 40% sluajeva. 7 ETIO-PATOGENEZA IAENJA KUKA

Razmatrajui etiologiju ove anomalije, ne moe se pouzdano rei da su uzroci koji do nje dovode
u potpunosti poznati, niti da odreeni faktor ima presudnu ulogu. Zbog nasledne sklonosti kao
nepotpunom razvoju acetabuluma, uroeno iaenje kuka ima ifamilijarni karakter. Kao takvo
javlja se u 20-25% sluajeva. Da ova deformacija nastaje kao posledica uticaja negativnih
endogenih i egzogenih faktora, prihvatila je veina autora.

PREVENCIJA I LEENJE UROENOG IAENJA KUKA Leenje se sprovodi u cilju

trajnog vraanja i zadravanja glave butne kosti u acetabulumu. To se postie konzervativnim i
operativnim pristupom. Odmah nakon roenja, ak i kod dece s ne potvenom dijagnozom,
savetuje se iroko povijanje sa abduciranim nogama u cillju prevencije. Povoljan preventivni
uticaj na zglob kuka ostvaruje se i pravilnim povijanjem beba.

Nastavnici fizikog vaspitanja treba da imaju poseban pristup uenici- ma sa uroenim

iaenjem kuka, kao i onim kod kojih je leenje ve zavreno.

Zato je potreban nastavni plan i program prilagoditi njihovim spo- sobnostima, to

podrazumeva izbegavanje vebi koje zahtevaju enormne pokrete abdukcije, zatim vebe koje
optereuju preteno donje ekstremitete.

Posebno treba izbegavati skokove u dalj, vis, dubinu, zatim doskoke nakon preskoka, neke
sportske igre i slino.

KINEZITERAPIJA UROENOG IAENJA KUKA

Vebe imaju izuzetno pozitivan uticaj na rast i razvoj odreenih segmenata i znaajno doprinose
u sveobuhvatnom pristupu leenja luksacije kuka. Vebe se izvode tek nakon to dete napuni 5
meseci, jer se u tom periodu i potvruju luk- santne anomalie. Budui da dete u ovom periodu
nije sposobno za ko- munikaciju i saradnju sa treapeu- tom, to podrazumeva ordiniranje pasivnih
vebi.

Cilj vebi je istezanje miia aduktora, odnosno razgiba- vanje zgloba kuka i postepeno do-
voenje natoklenice u abducirani poloaj.

U kasnijem periodu dete poinje da sarauje sa osobom koja sprovodi vebe, znaajan pozitivan
uticaj na zglob kuka ima i zauzimanje tzv. abduciranog ili abljeg poloaja. S polaskom deteta u
kolu, nastavnik fizikog vaspitanja mora imati neophodnu saradnju sa lekarom specijalictom.

Vebe treba izvoditi u onim poetnim poloajima koji rastereuju zglob kuka. Najpovoljniji su:
sedei, leei i visei stav.

12. - (- )

GENUA VALGA (Xnoge)

Xnoge predstavljaju deformitet kod koga je poremeen fizioloki odnos izmeu natkolenice i
potkolenice.

Ugao koji zaklapaju natkolenica i potkolenica treba da iznosi oko 174 stepena.

Ukoliko doe do znaajnog smanjenja pomenutog ugla i on bude ispod 170 stepeni, nastae
poveani valgiditet, odnosno doi e do promene pravca linije optereenja, koja se pomera prema
lateralnoj strani kolena.
 Ova promena dovodi do deformacije izmeu natkolenice i potkolenice sa uglom koji je otvoren
upolje. 18 DEFORMACIJA KOLENA 19 Postoji vie tipova X nogu i to su:

Idiopatski tip nogu - javlja se zbog nepoznate etiologije.

Simptomatski tip nogu - nastaje kod dece sa slabjim potpornim tkivom, poveano optereenje
donjih ekstremitetai zgloba kolena nastaje kod gojazne dece ili kod dece koja se rano
podvrgavaju fizikom naporu.

Kompezatorni tip nogu - nastaje zbog kompezatornog valgus poloaja potkolenice, koji je
posledica statikih poremeaja lociranih u predelu kuka.

Veliina iskrivljenja se meri pomou uglometra. Meri se ugao koji zaklapaju natkolenica i
potkolenica. Korekcija deformiteta postie se aktivnim i pasivnim merama.

Pasivne mere predstavljaju primenu raznih aparata kojima se vri postepeno pribliavanje nogu
do potrebne korekcije.

Aktivne mere sastoje se iz vebi istezanja skraenih i jaanja insuficijentnih miia donjih
eksremiteta.

13. - (-)

GENUS VARA (Onoge)

Ovo je relativno est deformitet donjih ekstremiteta, stvaranje tupog ugla izmeu natkolenice i
potkolenice, otvorenog prema upolje, na izgled je slian kao kod Xnogu, sa suprotnim
zakrivljenjem.

Prema uzronicima mogu se javiti kao:

Idiopatski tip.
Simptomatski tip.
Kompezatorni tip.

Merenje se vri pomou centimetarske pantljike, pri emu pacijent treba da oprui koleno i
sastavi stopala. U cilju korekcije deformiteta koje prepisuje lekar, koriste se jo i posebni aparati
ili korekcione ine. Delimina korekcija se postie i bandaama pasivno priblienim kolenima.
Aktivne mere korekcije sastoje se u primeni posebno odabranih vebi za jaanje donjih
ekstremiteta.
 14. - ( )

Predstavljaju relativno retku deformaciju. esto je tesko odrediti granicu izmeu fizioloke i
patoloke hiperestenzije. Najei faktori su razna oboljenja: deija paraliza i progresivna
miina distrofija.

Ova oboljenja dovode do promene u miiima natkolenice, naroito zadnje loe buta, koji postaju
atonini (mlitavi).

Tearapija se sastoji u primeni vebi za jaanje miia karlinog pojasa, natkolenice, potkolenice i
stopala.

15. - ( )

16. -

Deformitet, poznat kao "ravna stopala", karakterie sputanje svoda i zauzimanje valgusnog
poloaja pri stajanju. To je nedostatak koji moe poremetiti normalan fiziki razvoj deteta, jer mu
onemoguava nesmetano stajanje i hodanje. Na pojavu ovih deformiteta utie pre svega nasledni
faktor, ali i fizika neaktivnost, gojaznost, neadekvatna obua. U osnovi oboljenja se nalazi
labavost ligamentarnog aparata, koje moe zahvatiti i druge zglobove. Kad nije optereeno,
ovakvo stopalo ima normalne lukove tabana. Tegobe prouzrokuje poremeaj statike. Poto je
centar stopala u nivou druge metatarzalne kosti, dete hoda sa ubacivanjem prednjeg dela stopala
unutra. Primetno je kada dete pone da hoda, naroito kode dece sa poveanom telesnom
teinom. Dete oteano hoda, pre spavanja se ali na bolove u tabanima i potkolenicama.
Meutim, do tree godine svako stopalo izgleda ravno, pa se tek posle tree godine, ako i dalje
ima ovih tegoba, preduzima leenje. Prepoznaje se klinikim pregledom i proverom
plantogramom (otiskom na papiru), ili trodimenzionalnim, u specijalnoj "sunerastoj peni",
odnosno kompjuterskom analizom hoda.

Leenje
Leenje se sprovodi ortopedskim cipelama sa ulocima i fizikalnom terapijom. Leenje zapoinje
ve u najranijem uzrastu formiranja svodova stopala (do 3.- 4. godine), vebama jaanja svih
struktura stopala u obliku hoda po prstima/petama i naroito bosonogi po neravnim podlogama
(ravne tvrde podloge neki s pravom smatraju osnovnim razlogom sve vee pojave ravnih stopala
u ljudi). Novije operativne tehnike, tzv. arthroereisis, imaju za cilj temporerno biomehaniki
proprioceptivno korigovanje pronacije stopala u podruju subtalarno ekstraartikularno. To se
postie raznim implantantima. Da do ovoga ne doe, od prve godine obratiti panju na telesnu
teinu deteta koja ne treba da bude preko normalne. Cipele treba da imaju elastian i lako
savitljiv on sa prednjim delom dovoljno irokim. Uloci nisu preporuljivi, naroito pre druge
godine ivota. Detetu omoguiti da to vie boravi u prirodi i hoda po mogunosti boso ili u
lakim cipelama, sandalama ili u patikama. Poto gradska deca nemaju mogunosti za ovakav
nain ivota, treba im omoguiti vebe kod kue.

17. -

Pes cavus podrazumeva deformitet u vidu izdubljenog stopala, pri kom postoji visok poloaj luka
stopala koji de ne pomera pri optereenju stopala. Predstavlja suprotnu deformaciju stopala u
odnosu na ravne tabane.

esto, zajedno sa deformitetom po tipu izdubljenog stopala postoje udrueni deformiteti u smislu
kandastih prstiju na nogama, isturene pete i kontrakture plantarne fascije.

Svi ovi deformiteti prouzrokuju poveano optereenje na metetarzalne kosti, to moe rezultovati
pojavom bola u metatarzalnom regionu u stopala.

U preko 80% sluajeva moe se tano identifikovati uzrok nastanka pes cavus i to su
neuromuskularne bolesti (neuromuskularna distrofija, cerebralna paraliza, poliomijelitis,
siringomijelija, Fridrihova ataksija), frakture, opekotine, a kod 20% sluajeva uzrok nastanka nije
poznat i pretpostavlja se da postoji genetska predispozicija.

Statistiki podaci po pitanju rairenosti pes cavus u optoj populaciji su nesigurni i pojedini autori
navode da ak svaka deseta osoba ima deformitet ovog tipa u odredjenoj meri.

Kako se manifestuje pes cavus?

Postoje tri tipa deformiteta po tipu izdubljenog stopala i oni su

najei deformitet je pes cavovarus pri kom postoji, pored izdubljenog stopala i
pomeranje pete spolja i deformitet prstiju u vidu kande
kod kalkaneovarusa, peta je pomerena na gore, a prednji kraj stopala je sputen nanie, pa
izgleda kao da pacijent stoji na prstima koji su takodje deformisani (poput stajanja na
tiklama)
kada postoji samo deformitet po tipu izdubljenog stopala, postoji poveano optereenje
spolanjeg dela stopala, to moe da prouzrokuje bol u ovom delu
deformitet je lako prepoznatljiv, postoji visoko zasvodjeno stopalo i pod punim
optereenjem
est pratilac pes cavus je i nestabilnost skonog zgloba
 esto, pored bolova u stopalima, mogu postojati i bolovi u kolenima, ledjima i esto
saplitanje kod ovog tipa deformiteta
osobe sa visoko zasvodjenim stopalom mogu imati problema sa nalaenjem odgovarajue
obue i esto moraju da nose uloke koji podupiru predeo svoda stopala, ili specijalno
dizajniranu obuu.

Kako se postavlja dijagnoza pes cavus?

Dijagnoza izdubljenog stopala se u najveem broju sluajeva postavlja samo na osnovu klinike
slike i objektivnog pregleda.

Obavezno se radi i rendgenski snimak stopala sa skonim zglobom, kako bi se procenio stepen
deformiteta. Nekada je potrebno uraditi i dopunska snimanja kod postojanja degenearativnih
procesa na zglobovima stopala.

Nekada su potrebni i dopunski pregledi, kako bi se ustanovila prava priroda ovog deformiteta.

Kako se lei pes cavus?

Cilj leenja pes cavusa je omoguavanje kretanja bez smetnji bilo kakve vrste. Poeljna je
upotreba ortopedskih pomagala koji podupiru stopalo i nose se sa obinom obuom, kao i
upotreba specijalno dizajniranih cipela sa visokim svodom u predelu luka stopala.

Fizikalna terapija mora da omogui ojaanje oslabljenih miia i rastezanje prenapregnutih

miia. Treba napomenuti da je fizikalna terapija uspena samo kod blaih deformiteta.

Ukoliko nita od navedenog ne urodi plodom i pacijent i dalje ima smetnje pri normalnom hodu u
vidu jakih bolova, dolazi u obzir i hirurko leenje pes cavus-a.

Intervencija moe da bude usmerena samo na meko tkivo (oslobadjanje plantarne fascije,
izmetanje ekstenzornih i fleksornih miia), ili na kotane elemente ( metatarzalna osteotomija,
tarzalna osteotomija, kalkanealna osteotomija. Leenje usmereno na stabilizaciju zglobova naziva
se artrodeza. Ove procedure su u domenu ortopedskog leenja.

Komplikacije hirurkog leenja su nespajanje kostiju, ponovno vraanje deformiteta, premalo

smanjivanje deformiteta, prekomerno uklanjanje deformiteta, infekcija, oteenje nerava i
postoperativni dugotrajni bol u stopalu. Prognoza operativnog leenje zavisi od stepena
deformiteta pre operacije i operativne tehnike koja se koristi.

18. -

Pes metatarsus varus (pes adductus) je kongenitalna anomalija prednjeg stopala koje je
uvrnuto unutra. Zadnji deo stopala je normalan.
Pes metatarsovarus prisutan je jo na poroaju, ali se otkriva obino u kasnijim mesecima ili kad
dete prohoda. Hod deteta s uvrnutim stopalima prema unutra est je uzrok zabrinutosti roditelja i
doktora. Nastaje zbog jednog od tri sledea stanja: metatarus varusa, medijalne tibijalne torzije i
perzistirajue femoralne anteverzije. Ako je prisutan pes metatarsus varus tada je poloaj patela
uredan, a prednji deo stopala se nalazi u varusu. U 95 % sluajeva koriguje se spontano.
Potreban je nadzor ortopeda. Lei se fizikalnim procedurama (istezanje skraenih struktura) od
roenja, u teim sluajevima se postavljaju korektivni fiksatori. Ako postoji deformacija kod
deteta koje je prohodalo, mogu se preporuiti antivarus cipele ili obine duboke cipele sa vrstim
lubom koje e nositi obrnuto (leva cipela na desnu nogu i obratno).

19. -

Pes equinovarus (inversio pedis) je sloena kongenitalna deformacija, koja se sastoji od tri
komponente: equinusa (ograniena dorzalna fleksija stopala), varusa (iskrenuto stopalo unutra) i
supinacije (taban stopala izvrnut prema gore). Pes equinovarus je najea uroena deformacija
stopala. Anomalija je dva puta ea kod deaka, a obostrana je u 50% sluajeva.

Uzrok nastanka

Ima vie teorija o nastanku ove deformacije: zastoj u embrionalnom razvoju, genetski i
mehaniki faktori.

Klinika slika

Stopalo se nalazi u plantarnoj fleksiji i varusu, prednji deo stopala u aduktusu, zadnji deo
povuen je prema gore i unutra. Klinikim pregledom takvog stopala mogu se ustanoviti
supinacija pete, hipotrofija potkolenice, unutranja rotacija potkolenice, malo i zdepasto stopalo i
izraene brazde sa medijalne strane stopala.

Dijagnoza

Dijagnoza je jasna ve na roenju. Na osnovu klinikog izgleda i rendgenografije zadnjeg dela

stopala oko treeg meseca se odluuje o potrebi operativne korekcije, koja se tada radi na mekim
tkivima stopala

Leenje

Pes equinovarus zahteva ortopedsko leenje odmah posle roenja deteta. Lei se fizikalnim
procedurama (aktivne i pasivne vebe istezanja skraenih struktura) i korektivnim udlagama
odmah po roenju (mere rehabilitacije - uenje funkcije otpoetka). Ako posle desete nedelje
nema radiografskog izleenja, neophodan je operativni tretman.

20.
Nikada ne isteite nezagrejan mii. Pre ikakvog ozbiljnijeg naprezanja, odgovarajuu miinu
grupu pripremite laganim pokretima (zagrevanjem) u trajanju 5 do 10 minuta. To moe biti
dogiranje, vonja bicikla, igranje itd.

Vebe istezanja uvek radite korektno i po pravilima.

Pronaite taku u pokretu gde oseate najvei efekat istezanja, i tu se zadrite 20 do 30 sekundi.

Obavezno isteite sve glavne miine grupe. Nikako se nemojte ograniiti samo na one vebe
istezanja koje su vam lake za izvoenje. Razgibanost celog tela je od presudnog znaaja u fitnesu.

Ukoliko postoji potreba da posebno razvijete fleksibilnost odreenih miinih grupa (sportisti,
rehabilitacioni program i sl), to nikako ne znai da treba zapostaviti ostale zone. Ukoliko je
potrebno, utroite dodatno vreme da bi se proputeno nadoknadilo.

Zapamtite da je fleksibilnost individualna, tj. da se razlikuje od osobe do osobe. Taka istezanja

ili pokret koji izvodi osoba pored vas, vama moe biti suvie teka, ili pak suvie laka. Svi smo
razliiti.

Vaa taka istezanja je poloaj u kome oseate pun efekat pokreta, a ne poloaj koji izaziva bol.
Osetite istezanje, ne bol. Stara izreka "No pain, no gain" (bez bola nema napretka) kod istezanja
ne vai.

21. ,
,

Gipkost (savitljivost, fleksibilnost, razgibanost) tela je izuzetno vana komponenta fitnesa koja se
esto zanemaruje. Uprkos rasprostranjenom ubeenju da je bitna samo igraima, gimnastiarima
ili ljudima koji se bave borilakim vetinama, gipkost tela je nezaobilazni deo fitnesa, bez obzira
na starost, pol, ciljeve ili iskustvo vebaa.

Snaga je ovekova sposobnost da pomou miinih naprezanja savlada spoljanji otpor ili da mu
se suprotstavi.

Apsolutna snaga je maksimalno naprezanje miia u izometrijskom reimu bez ogranienja

vremena i teine podignutog tereta.

Relativna snaga je kolinik apsolutne snage miia i veliine poprenog preseka njegovih vlakana
u cm2 (F=N/cm2) ili kolinik apsolutne snage i telesne teine.

Aerobna izdrzljivost (Aerobic endurance) sposobnost kardiovaskularnog sistema da doprema

dovoljnu kolicinu kiseonika angazovanim misicima. Aerobni kapacitet (izdrzljivost) (Aerobic
capacity) mogucnost dugotrajnog rada sa opterecenjem koje ne dovodi do akumulacije laktata u
krvi.
Aerobni trening (Aerobic training) specificna trenazna metoda namenjena za poboljsanje
aerobnih procesa (procesi koji se dogadjaju uz prisustvo kiseonika) u telu s tim da se poveca
aerobna izdrzljivost.
Aerobni prag (Aerobic threshold) intenzitet opterecenja pri kojem sportista ulazi u aerobnu fazu
rada ili kada se energija dobija dominantno aerobnim (oksidativnim) putem, a kada zapocinju i
anaerobni (beskiseonicki) procesi stvaranja energije pri cemu koncentracija laktata u krvi
dostigne 2 mmol/l.
Aerobni rad (Aerobic work) fizicki rad gde se metabolicki procesi u celijama koji su zaduzeni
za stvaranje energije odvijaju uz prisustvo kiseonika.

Fiziki fitnes (Physical fitness) Wilmore (prema ACSM, 1998.) definie kao sposobnost
izvoenja umjerenog do intenzivnog stepena fizike aktivnosti bez osjeaja umora kao i
odravanje te sposobnosti tokom cijelog ivota. Osjeati se zdravo, zadovoljno i sposobno za
obavljenje svakodnevnih aktivnosti cilj je svakog pojedinca. Dobar fiziki fitness omoguava
efikasno funkcionisanje tijela pri obavljanju bilo koje fizike aktivnosti bilo na poslu ili u
slobodno vrijeme. Fiziki fitnes moe biti opti (podrazumijeva optimalno stanje zdravlja i dobre
fizike kondicije) i specifini (definie fizike sposobnosti specifine za postizanje tano
odreenih ciljeva u sportu ili svakodnevnom ivotu).

Zdravstveni fitness-O pozitivnom uticaju fizike aktivnosti na zdravlje govore mnogobrojni

nauni radovi, te se pojavio i termin zdravstveni fitness (Health-related fitness) kojim su oznaeni
oni dijelovi fitnesa na koje fizika aktivnost moe povoljno ili nepovoljno uticati, pa se time i
odraziti na zdravstveni status (Heimer i Miigoj-Durakovi, 1999.).

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) definie zdravlje kao fiziko,
mentalno i socijalno zdravlje, a ne samo odsustvo bolesti.

Iz ove definicije vidljivo je da optimalan stepen zdravlja znatno doprinosi kvalitetu ivota u
celini.