Dr arls Prajs

STVARNA VERA

1
 Naslov originala:
Real Faith by dr Charles Price

Izdaje:
Hristova Duhovna Crkva
Novi Sad, Jovana Cvijia 44

Urednik:
Jaroslav Andraik

Prevod:
Novakov Ivan

tampa:
Maxima, Petrovaradin

2
SADRAJ:

Glava I U KOJOJ JA PRIZNAJEM...................................................6

Glava II SVE DOK SVA NAA NAPREZANJA NE PRESTANU........11
Glava III Bolji PUT....................................................................21
Glava IV POREKLO VERE.........................................................27
Glava V SNAGA ZA TVOJ TRUD................................................35
Glava VI VAE GORE SU PREMESTENE....................................44
Glava VII BOG ELI DA TO UINI LAKIM..................................52
Glava VIII UDALJENA VERA......................................................60
Glava IX VERA JE JEDAN DAR..................................................67
G l a v a X VERA JE JEDAN ROD...............................................76
Glava XI ZEMLJANA POSUDA...................................................84
Glava XII IVE VODE...............................................................91
Glava XIII IVA REC...............................................................100

3
PREDGOVOR
Trajni i uvek poveavajui zahtev za jedno razumevanje
''Stvarne vere" uinio j potrebnim tampanje ovog
estoga izdanja.
Nadahnuta jednostavnost njene poruke donela je novu
nadu i razumevanje mnogim, mnogim itaocima. Oni su
se uhvatili za obeanja, i kao rezultat, bilo je uinjeno
jedinstvo sa Bogom kroz Hrista, i jedno spokojno
pouzdanje je utvreno - a plodno voljno posluanje je
sledilo. ivoti su bili promenjeni, tela isceIjena, i za
mnoge - jedan novi ivot je odpoeo kroz itanje ove
udnovate knjige.
Sa okonanom borbom sa nerazumevanjem, ovaj novi
ivot u Hristu moe biti doivljen, a ta radost Gospodnja
uinjena stvarnom. Kao to On ivi zbog Oca, tako mi
ivimo zbog Njega!
Ta vera Boija - "STVARNA VERA" moe, i delovae u
vama - za vae dobro i sa Boiju slavu.
Evelin Kervel (Evelyn Carvell)

4
SVEDOANSTVO DEMOSA AKARIJANA
Naao sam da je sluba dr. Prajsa drugaija... Moja sestra
Florens (Florence) je imala sudar sa vozilom koje je nosilo
vru asfalt. Dobila je opekotine treeg stepena. Njena
karlica je bila slomljena na sedam mesta i njena noga je
bila pokidana. Kada je noga sastavljena, bila je oko deset
santimetara kraa. Ona je bila primorana da lei na
postelji od pomasti jer su njene opekotine bile tako bolne
da nije mrgla podneti dodir spavaice.
Snimanje X-zracima pokazivalo je da su otri vrhovi od
polomljenih kostiju upirali u vane organe... Sledee
sniranje X-zracima pokazalo je da se njeno stanje
pogorava... Ako bi ivela, bila bi bogalj.
U oajanju, pozvao sam dr. Prajsa. I on je pristao da
doe. Sedmog dana posle njenog nesretnog sluaja, dr.
Prajs je stigao ka njoj. Dok se molio za nju, Bog je stavio
svoju monu ruku na njeno telo i potpuno je iscelio, a
uenje doktora i bolniarki je bilo veliko.
Izvreno je ponovno snimanje; svaka se kost vratila na
mesto, a i noga je bila vraena na svoju normalnu
duinu.
Moja sestra je bila u stanju da doe iz bolnice potpuno
zdrava...
"Dr. Prajsova pisana ili govorena sluba imala je duboki
uticaj na pravac mog vlastitog ivota."

Demos akarijan (Demos Shakarian)

5
Glava I U KOJOJ JA PRIZNAJEM
Godinama sam znao da neto nije u redu. ta je to
"neto" bilo, otkrio sam kada je sam Sveti Duh otkrio
pred mojim oima jednu viziju o preuzvienoj milosti koju
mi nazivamo VEROM. Ja je nazivam milost, jer je to
upravo ta ona jeste. U naoj slepoi srca i uma mi smo
uzeli veru iz duhovne oblasti i bez da smo shvatili ta
inimo, stavili smo je u metafiziku, to jest jednu
neiskustvenu oblast. Jedno mnotvo oseanja i elja
proteralo je veru iz odaja srca u hladne i neplodne tunele
uma.
Zato su nae molitve ostale bez odgovora? Zato ima
toliko mnogo bolesnih, uprkos tome to se za njih molilo
takozvanom molitvom vere?
Zato su nae crkve pune sa kljastim i bogaljima, gluvim
i slepim, koji sede sluajui propovedi o boanskom
iscelenju, koji su odani Rei, i odani obeanjima naega
Gospoda, a ipak nisu isceljeni.
Ne jednom sam otiao kui iz neke skuptine sa
poklicima radosti koji su odzvanjali u mojim uima... ali
sam i otiao kui sa jednim razoaranim srcem da
plaem i vapim Gospodu.
Mnotvo je klicalo radi nekoga koji je bio isceljen; ali ja
sam plakao radi onih koji su vukli svoje umorno bolesno
telo natrag svojoj kui, upravo sa takvom istom
potrebom kakvu su imali i pre nego to su doli na tu
slubu.
Zar nema balzama u Galadu? Zar nema samilosti i
saoseanja u srcu toga oveka sa oiljcima klinova na
njegovim rukama? Zato su neki bili izleeni na tako
jedan udnovat nain, a drugi rasputeni sa jednim
apelom da nastave da veruju i da se vrate kasnije.
Mi se moramo suoiti sa injenicama. To nije ugodno
Duhu Svetome da ne uvaavamo tu oiglednu razliku
izmeu teologije i iskustva sa sleganjem ramena, i

6
odbijamo da traimo svetlo i uputstvo o ovom tako
vanom problemu. Jedino nas istina moe osloboditi od
okova straha i sumnje i tog obeshrabrenja koje konano
dolazi na kraju tog puta razoaranja. Jedini nain da
shvatimo istinu jeste da doemo Isusu u iskrenosti i
potpunom potenju srca i uma. Na Gospod je rekao da
je On sam ta Istina, i kad mu mi otvorimo vrata srca
inimo moguim ta slatka otkrivenja koja jedino Njegova
prisutnost moe doneti.
Tako u biti vrlo, vrlo otvoren. Nekiput, moda, ak bolno
otvoren. Ne mogu razloiti svoje srce preko ovih stranica
a da uinim drugaije; jer nikad ranije u mojoj slubi kao
pisac nisam bio tako uznemiren u mojem najdubljem biu
kao to sam sada. Ova slavna i divna istina preplavila je
moju duu, toliko da me je to podiglo u duhu do vrata tog
slavnog sveta. Ja verujein i molim se da i vi pre nego to
proitate ove glave, vidite ta vrata Milosti ge se
otvaraju i vas gde hodite du tih staza Vere ka mestu gde
ete sresti vaeg Spasitelja u tom vrtu odgovorene
molitve.
Ja ne dolazim kao neki dogmatista, nosei odeu
nepogreivosti; niti dolazim kao onaj koji upotrebljava
pero sarkazma umoeno u mastilo kriticizma; nego radije
dolazim kao jedno zahvalno dete Boije, kome je Sveti
Duh dao svetlo o jednom predmetu koji je u prolim
godinama bio posmatran kroz mrano staklo. Ali sada, po
ljubavi tog Davaoca svakog dobrog i savrenog dara,
dobio sam razumevanje, barem delimino, o tom
stvarnom i pravom znaenju te divne vere o kojoj je Isus
ne samo govorio, ve je udeljuje ljudima.
To otkrivenje je odgovorilo na moja pitanja. To je reilo
moje probleme. To je produbilo moju ljubav k mome
Gospodu, i uvrstilo moje predanje srca i ivota Njemu.
To je revolucioniralo moju isceljujuu slubu, jer to mi je
otkrilo moju bespomonost, i potrebu prisutnosti ljubavi,
milosrdnosti i vere Isusove.
Tako ja elim da priznam. elim da priznam da mi je u

7
srcu bilo teko, ak i kada su mase klicale, pevale i
objavljivale pobedu. Mogao sam videti uda... sluajeve
iscelenja na doticaj ruke Isusove... to su bile
manifestacije Njegove natprirodne sile. Kako sam bio
radostan radi njih. Ona stoje danas kao proimajua
sveoanstva sile Gospodnje. Ona su neosvojiva tvrava
u toj oblasti iskustva, nad kojom se vijori slavna zastava
Istine.
Postoje hiljade i hiljade ovih uda; i ona dokazuju
uverljivo da je Isus stvarno taj isti jue, danas i do veka.
Ne stoga da bi smo se trebali oslanjati na iskustvo da
dokaemo Re, ali to je blagosloveno doista kada
moemo videti manifestacije odgovorene molitve. Ipak
sam sa tih skuptina odlazio kui sa licima sirotog
moleeg naroda pred oima, koja su me progonila. Ja
sam ih video kako se trude najbolje to mogu, da ustanu
sa kolica, da bi ponovo utonuli u alost i razoaranje. Bio
sam dirnut stenjanjem, plaom i umoljavanjem oko
oltara, tako da su mi lebdeli pred oima jo danima posle
tih slubi.
I vi ste dirnuti takoe. U vaoj crkvi postoji mnotvo
bolesnog naroda i u potrebi. Oni ljube Gospoda... oni su
mu posveeni... ipak izgleda da postoji jedna takva
potreba za veim skidanjem tih fizikih ivotnih bremena
kao odgovor na molitvu. Propovednici jevanelja bi me
esto puta odveli na stranu i rekli mi o njihovim
obeshrabrenjima zbog njihove oigledne nesposobnosti
da praktikuju aktivnu veru u Boga. Kada ne bi bilo
injenice da se uvek s vremena na vreme neka patea
dua probije i svede slavu dole, mnogi bi se propovednici
oseali da bi pobegli kada bi im bili upueni zahtevi za
molitvu. Ne da ti ljudi nisu Boiji ljudi - oni to jesu! Oni su
posveeni svom pozivu i Gospodu, ali oni stoje zapanjeni
pred onim to izgleda da je neka kontradikcija izmeu
rei i iskustva.
Ne ini se potpuno ispravnim pevati: "Isus nikad ne
izneveri", a onda posmatrati bolesne ge odlaze sa

8
svojim bolovima, bolestima i patnjama, posle tog
blagosiljanja. Jedna je stvar otpustiti molitelje sa reima:
"Samo veruj", ali je sasvim druga stvar otkloniti taj sluaj
i sa svojih misli i srca, ako ste stvarno iskreni i poteni
pred Bogom.
Svedoiti o iscelenju na osnovu vere ili obeanja, pre
nego to se to dogodilo, nije uopte mudro, i uvek bez
izvinjenja, osim ako vera stvarno postoji. ak i kada
postoji, daleko je bolje biti u stanju svedoiti sa
dvostrukim glasom... jednim artikulisanim glasom slavlje-
nja i zahvaljivanja, i tim drugim neartikulisanim glasom
same te fizike manifestacije.
Setite se te vere... teine jednog goruinog semena...
koja e uiniti vie nego jedna tona volje, ili uma punog
odluke. Prava vera ne moe da se manifestuje bez
rezultata, kao to ni sunce ne moe sijati bez svetla i
toplote. Znajui ovo, i verujui da je to istina, ta je to to
smo mi pogreno nazivali verom, jer prava vera nikad ne
propusti doneti rezultat? U mom vlastitom srcu, ja sam
zadovoljan to mnoga deca Boija su propustili da uvide
razliku izmeu vere i intelektualne vere. Verovati u
iscelenje je jedna stvar; a imati veru za to je sasvim
neto drugo. To je zato tako mnogo naroda u potrebi,
koji veruju (intelektualno), dolaze ka Gospodu na osnovu
Njegovih obeanja u Rei i pokuavaju i pokuavaju i
pokuavaju da potvrde da su isceljeni.
NAA POTEKOA
U tome je bila naa potekoa. Mi smo uinili veru
prirodom uma, dok je ona Boanski udeljena vrlina srca.
Brao, mi smo uvek iznova i iznova pravili greke u
naem stavu i praksi.
Kada to zlatno sunce Boije velianstvene milosti i istine
preplavi naa srca i misli, i kada blaenom silom Svetoga
Duha sagledamo ta staranja Njegove ljubavi; onda e biti
kraj naem naprezanju i borenju, i ovi nai ivoti e biti
okrueni odeom Njegovog mira. Tog sretnoga asa doi
emo do saznanja da mi moemo primiti veru jedino

9
kada On daje. Vie se neemo ludo naprezati da
pokuamo verovati. Umesto te bure na Galileji ivota,
bie slatka i divna tiina.
Uenici su mogli dovoditi sebe u jedan emocionalni
zanos, pokuavajui stiati bes bure. Ali na Isusove dve
rei i vetar se stiao sa urlika u apat, a ti morski valovi
kao vritee dete u naruju svoje majke su se u
momentu smirili i zaspali na grudima prirode. Dve male
rei od Isusa i vetar i more Ga posluaju! Ta bura bi se
srnejala uenicima u lice, iako bi izgovorili milion rei
zapovesti i ukoravanja u toj volji da veruju, jer bura je
znala da je vea nego oni.
Dve male rei Isusove... jedan dodir Njegove Boanske
ruke... i vie je izvreno u vremenu bleska munja nego
sva naa naprezanja i mentalna nastojanja to bi mogla
da uine za hiljadu godina. Mi smo nainili to tekim, dok
je On hteo da to uini lakim. Kako je moje srce krvarilo
kad sam video neku sirotu duu u potrebi gde se napree
tako muno da praktikuje ono to je ona mislila da je
vera... dok sam duboko u mom srcu znao da to ne dolazi
na taj nain. tavie, znao sam da vera ne deluje u
procesu ili rezultatima na nain na koji se on tako dugo
naprezao u svojoj udnji da je zadobije.
U takvim momentima kao to su ti bilo je tako muno rei
bilo ta, jer je to znailo odbacivanje tih utvrenih
sistema i metoda. To je znailo kvarenje izvesnih
manifestacija koje su godinama bile nepotrebno
zdruene sa praktikovanjem vere. To znai, da poto smo
stigli na kraj tog puta iskrenog nastojanja bez te stvari za
koju smo se molili i pokuavali i pokuavali da primimo,
da emo biti primorani da doemo do zakljuka da tu
neto nije bilo u redu u naem stavu due i uma, ili bi
inae pobeda bila zadobijena.
U emu smo pogreili? Zato ih je toliko mnogo smetenih
i zbunjenih usred njihovih sopstvenih pogreaka, sve dok
se moda sumnja ne uvue i ta vrata se tiho zatvore ka
tom mestu pouzdanja u Isusa, u tom vrtu srca.

10
Ja mislim da znam odgovor! Siguran sam u svom srcu da
sam otkrio gde je bila greka. Sada mogu da vidim gde
su tako mnogi promaili put. Jedina stvar koja treba da se
uini jeste da zamolimo Duha da nas povede natrag k
tom narodu na putu gde smo, radi nae slepoe, napustili
trag. Tada opet iznova moemo hoditi po Carskom Putu
milosti i dokazati u srcu i iskusiti da je ta Knjiga istinita i
da na Isus nikad ne izneveri. Opomenite se toga! Ako je
bilo razoaranja i neuspeha, to je bilo do nas; a ne
Njegov propust.

11
Glava II SVE DOK SVA NAA
NAPREZANJA NE PRESTANU
Jedna od glavnih potekoa jeste na propust da bi
uvieli da vera moe biti primljena j e-d i n o kada je
udeljena srcu od samoga Boga, Vi ili imate veru ili je
nemate. Vi je ne moete proizvesti... ne moete je
izraditi. Vi moete verovati neko obeanje, a u isto vreme
da nemate veru da ga prisvojite. Ali mi smo formirali tu
naviku da pokuavamo da prisvajamo pomou umne
vere; zaboravljajui dotle da umna vera je mentalnog
kvaliteta, i da kada mi pokuavamo uve-riti sebe u neko
iskustvo, mi dospevamo u jednu metafiziku oblast.
Ali vera je duhovna... topla i vitalna... ona ivi i kuca, i
njezina je sila neodoljiva, kada je udeljena srcu od
Gospoda. To jeste da se srcem veruje za pravdu ili
opravdanje. Vera srca otvara vrata komuniciranja izmeu
nas i Gospoda i jedna boanski udeljena vera postaje
mogua. Nije li to injenica da kod veine nas naa
koncepcija o Veri se rezultirala u pokuaju da verujemo?
Moe biti da smo sa svim naim naprezanjem, konano
doli do toga da verujemo; i onda smo bili zbunjeni
injenicom da nismo primili to za ega smo se molili. Mi
moramo prosuditi da takva vera nije automatski ona to
nadahnuta Re naziva veroai. U kasnijim poglavljima
daemo vam mnoge citate koji potvruju bez i senke
sumnje istinitost ove alarmne izjave.
Prema Reci Bozijoj, sve to mi trebamo jeste vera kao
zrno goruino, i dve stvari koje ovaj svet naziva
neverovatnim i nemoguim da e se
16
dogaati.Koliko smo puta tokom skuptina koje smo
odravali videli ponovljene biblijske priej pred naim
oima!
Sedamnaesta glava po Mateju je glava kontrasta. Penje
se do visina a onda se sputa do dubina. Ona govori o

12
goruinom semenu i gorama oajanja i preobraenja; ali
kakvu li lekciju je Sveti Duh hteo doneti vama i meni o
ovoj velikoj temi vere kroz njezine neprocenjive reci.
Dole, sa vrha te gore preobraenja siao je na blago-
sloveni Gospod. Dole, sa vrata samoga neba, gde su
velianstveni povetarci ljubili Njegove obraze a aneli
ogrnuli preko njegovih ramena oeu koja je bila otkana
na razbojima svetla. Dole, sa mesta svetog zajednitva i
ohrabrenja ka mes-tu ljudskog poraza i moda oajanja;
jer u podnoju te Slavne gore bila je jedna dolina, i kroz
nju vijuga jedna staza ljudske zbunjenosti. Tamo je bila
bolest. Tamo je bilo jedno skreno i krvaree srce. Tamo
je bio otac koji je naiao na prepreku koja ga je skrila u
duhu i u srcu. Propovednici su isto bili tamo. Oni su proli
kroz tu formulu. Oni su ukorili avola. Oni su vikali i jeali
ba kao to smo i mi inili stotinu puta, a ipak stvari za
koje su se molili nisu se nikad dogodile. Isto kao to je sa
vama i sa mnom
ONDA JE ISUS PROGOVORIO
Onda je progovorio Isus. O, slavnih znaajnih reci!
Neuporedive reci boanske vlasti! Kod njega nije bilo
naprezanja. Nije bilo stenjanja i nikakve borbe ljute i
duge, da bi postigao odgovor na skruenu oevu molbu.
On je progovorio.
17
avo je pobegao. Sretni deak privio se u naruju
oevom, jecajui svoju zahvalnost Bogu. Sretni otac
zagrlio je svog deaka i pogledao sa za-rosenim oima od
suza i sa ljubavlju i oboavanjem na lice toga oveka
pred kojim su avoli begali.
Onda je opet Isus govorio! U odgovor na njihovo pitanje u
pogledu njihovog poraza, ree: "Radi neverstva vaega:
jer zaista vam kaem, kad bi ste imali veru kao zrno
goruino, rekli bi ste gori ovoj, "Premesti se odavde
tamo;" i premestila bi se; i nita vam nebi bilo
nemogue". Kakve li izjave! Sve to trebamo jeste vera
kao zrno goruino i gore e drhtati od straha kad mi

13
prilazimo.
Dali shvatate ta je Isus govorio? On je objavio da i
najmanja suma vere koju bi on mogao dati je monija
nego najvei skup sile avola. Ovde bese Daviovo i
Golijatovo iskustvo u oblasti due. Goruino seme ilo je
da se bori protiv jedne gore i pogubilo je; ali to je zah-
tevalo veru koju je samo On mogao udeliti kao dar.
Jesu li ti uenici verovali? Da, jesu. Oni su verovali u
Isusa. Oni su verovali u Njegova obeanja. Oni su
verovali u boanske iscelenje, ili ne bi nikad drali tu
isceljujuu skuptinu toga dana. Verujui !ia tano kao vi
i ja to smo verovali u isceljujue slube i u naim
crkvenim skuptinama, oni su se molili i saletali; ali nita
se nije dogodilo. Ono to su oni trebali, prema Isusovim
recima, bilo je vera - ne puna kola, ve upravo neto
malo vere - kao jedno zrno goruinog semena. To bi bilo
dosta! To bi bilo sve to je potrebno... ako bi to bila
stvarna vera.
18
Kada je jedna ena u jednoj od mojih skuptina rekla mi
jedne veeri da ona ima svu veru na svetu za svoje
iscelenje, bilo mi je ao to sam joj morao rei da kad bi
ja imao veru kao zrno goruinog semena... upravo toliko
vere mog Uitelja. .. koliko vea udesa bi bila uinjena u
to mono ime Isusa te veeri!
Hajde suoimo to sporno pitanje izravno. Hajde sa
otvorenim, predanim srcima molimo da Sveti Duh posije
Svetio i Istinu da nas vodi na tu Svetu Goru. Nije li
oigledno da kad smo se molili to to smo mislili da je
bila molitva vere i nita se nije dogodilo, da mora biti da
ono to smo mislili da je bila vera nije bila vera u op-te?
Je li Isus rekao da e vera kao zrno goru-ino neki put
delovati a neki put nee? Dali je on izjavio da e ona biti
delotvorna u nekim prilikama a u drugim nedelotvorna?
itajte taj tekst. Njegova izjava je bila ista, saeta i
jasna. Nema nita dvojbenog o tome. To je bio jasan iskaz
injenice sa usana i srca samoga ve-noga Boga; a ko

14
moe govoriti sa veim autoritetom nego On?
Kad god i gde god je ova vera na elu, mi vie neemo
stajati oko sirotog bolesnog naroda satima, ukoravajui,
zapoveajui, napreui se i umoljavajui kao u
nekadanjim danima. Moe biti jedno mesto za
posredovanje,ali to nije u prakticiranju vere.Posredovanje
i vapljenje srca moe prethoditi tom delovanju vere;ali
kada je vera Boija udeljena, bura se stiava i postaje
velika tiina i duboko uspostavljen mir u dui. Jedini e
zvuk biti glas zahvaljivanja i slavlje nja. To potpuno
shvatanje - da to nije bila naa sposobnost da verujemo
koja je uinila da bolest ode, nego pre da je to ta vera
koja je od Boga bila nam udeljena - preuzee nau duu
kao ju -tarnja zora, da naredi nonim senkama da bee.
19
Onda je to jutro - slavno jutro u naoj dui. Mi moemo
verovati toga jutra... mi moemo ljubiti toga jutra... mi
moemo imati pouzdanje toga jutra... ali jedino Bog
moe poslati to jutro. On sam moe to uiniti. Mi moemo
verovati u naeg blagoslovenog Izbavitelja i njegovu silu
da isceljuje... ali jedino On, Gospod Isus Hristos, moe
uiniti to delo koje e nas podii do planinskih vrhova
pobee.
ISTINSKI PUT
Greka kod mnogih ljudi je da su pobrkali njihovu vlastitu
sposobnost da veruje sa tom ve-rom koja je od Boga.
esti dole i ponavljati iznova: "ja sam isceljen - ja sam
isceljen - ja sam isceljen" ne samo da je nebiblijski.ve
kraj nje opasno duhovno.Priznajem da bi takva jedna
duhovno nezdrava procedura mogla pomoi nekolicini
neurotiara, ali to nikada ne bi premostilo gore o kojima
je Uitelj govorio. Kako se dobro seam toga oveka
bogalja u kolicima iji sluaj bi najbolje ilustrovao
mnotvo drugih sa kojima smo kontaktirali s vremena na
vreme. Oko njega je bilo skupljeno jedno tuce ljudi koji su
inili sve to im je u moi da ga podignu iz te stolice. Bile
su tamo molitve i suze smeane sa za-povestima i

15
pretnjama; i svako iskreno nastojanje bilo je uloeno da
bi on prohodao.
Kada sam sa njim tiho razgovarao, rekao mi je sa takvom
dubokom iskrenou da je tako snano pokuavao da
veruje. Obavestio me je da je bio imao silnu veru ali sada
je bio zbunjen i smeten sto se tie ta da ini. Ja sam
uskoro otkrio da je bio krajnje pogreio to se tie toga
ta je
20
stvarno vera. On je mislio da e biti isceljen ako bi samo
mogao verovati da je isceljen. To je ta se on naprezao i
pokuavao da uini.
On1 je verovao to obeanje u Reci. On je vero-vao u silu
Isusovu da izvri to udo. On je verovao tako
mnogo,mnogo stvari - divne i slavne da ih se veruje u
ovim danima sumnje i straha ali on je pokuavao da
uini nemogue.On je pripisivao injenje uda njegovoj
sposobnosti da ve ruje umno da je to uinjeno.
Rekao sam mu tu priu o jednoj poseti koju sam uinio u
toj kui gde je Isus pretvorio vodu u vino. Rekao sam mu
kako je Sveti Duh govorio ovom mom nedostojnom srcu
dok sam stajao pred tim sudovima. Pitao sam ga da li on
veruje tu biblijsku priu o tom udu koje je Uitelj uinio
u Kani Galilejskoj. Rekao mi je da veruje. Dok su mi se
misli vraale unazad k tome popod-nevu u Kani, osetio
sam taj topli ushit prisutnosti Svetoga Duha.
Ovo je lekcija koju sam primio tog dana. Iako je mati
Isusova, kao i uenici, bila tamo, bi li se ta. voda obratila
u vino? To je zahtevalo za-povest koja je napustila
boanske usne! To je zahtevalo dodir samoga Boga. Oni
su mogli napuniti te sudove sa vodom; oni su ih mogli
nepuni^-ti do vrha. Oni su mogli uiniti te stvari koje im
je on rekao da uine; jer On nikad nije tra-io od ljudi da
uine nemogue. Tu silu on dri za sebe.
Sve su stvari mogue sa Bogom. Ali Marko (S: :23) kae
nam, "Ako moe verovati, sve je mogue onome koji
veru je." Ta vera o kojoj Isus govori ovde nije vera glave

16
ili mentalna privola, ve ta vera srca je ta vera. Ovo je
dokazano pomou izlaganja koje Matej daje u toj prii o
tom eaku padaviaru, koju smo ve spominjali.
21
U izlaganju preko Mateja, Isus je rekao, "Ako imate veru
(upotrebljavajui re - FAITH za veru) kao zrno
goruino;" dok u izlaganju po Marku, "Ako veruje
(upotrebljavajui re od - BE-LJEF)." Tako te dve reci za
veru iz Marka i Mate ja su identine. To je to sam hteo
da istaknem. To je to je Duh Boziji uinio da moje sirote
oi sagledaju. Ta vera nije intelektualna, ve duhovna.
Ona je prvenstveno od srca - ne od urna. Prava, duhovna
vera nije naa sposobnost da "raunamo to uinjenim",
ve je to duboka svest boanski udeljena oveijem srcu
da je to uinjeno. To je ta vera koju jedino Bog moe dati.
Tako sam rekao moju priu tom oveku u kolicima. Dali
ste ikad videli neki cvet otvoren na osmeh i poljubac
jutarnjeg sunca? Ja sam video jedan toga dana, dok sam
gledao u lice tog dragog oveka. Otiao je kui da
strpljivo eka sve dok neki anelski glas ne bi apnuo u
njegovoj dui da Isus iz Nazareta prolazi na Jerihonskom
putu njegovog ivota.
Nekoliko veeri kasnije vratio se natrag u svojim
kolicima.Ja sam ga sreo."Ja u hodati veeras", izjavio je.
Njegove oi su se sijale od neega to sam znao da je
bila vera. "Kako zna to?" pitao sam ga. "Tako je tiho i
mirno u mojoj dui; ja sam tako sretan u svesnosti
Njegove prisutnosti, da sve to trebam sada jeste da po-
sluam Njegovu re i budem pomazan u Njegovo
blagosloveno Ime." Nije bilo naprezanja; ak ni
posredovanja molitvom, jer to je prolo ranije. Ne treba
tama, kada se sunce popelo iznad brda; nema potrebe za
borbom izmeu tame i svetla, koje mi zovemo jutarnji
sumrak, kada su zraci sunanog svetla ve poljubili
zemlju.
22
Ustao je iz svojih kolica i hodao uzdu ispred platforme; a

17
onda na svojim kolenima u oboavanju, slavljenju i
tovanju, da izlije svoje zahvalno srce u zahvaljivanju za
tu veru srca koja dolazi jedino od Boga.
POSETA UITELJA
Potar je upravo bio na mojim vratima. Ostavio je jedno
pismo koje ja elim da podelim sa vama. To je pria o
jednoj eni koja je bila bogalj iznad onoga to sam ja ikad
video za mnogo godina to sam predstavljao moga
Gospoda kao Spasitelja due i Lekar tela. Kad sam je prvi
put video, -saaljivo je traila molitvu. Traila je a je
iscelim. Ja nisam mogao... i ja sam to znao. Ja sam
mogao proi kroz jednu seriju zapo-vedanja, ukoravanja i
umoljavanja ... ali nisam. Ja sam bio upravo jedan uenik
u podnoju te gore; i znao sam da mi oboje trebamo
naeg Gospoda da sie.
Ja sam verovao u Isusa, i u Njegovu silu da podie pale.
Ja sam verovao Njegovom obeanju, i ja sam stajao na
Njegovoj reci. Ali dok sam gledao u lice ene koja je
puzala na svojim ruka ma deset godina i koja je bila
bespomona od struka na dole, moje srce -mi je govorilo
da ja trebam vie nego upravo da verujem da je ona is-
celjena. Ja sam trebao udelenje te vere koja nadilazi
razum; Ja sam trebao taj duhovni kvalitet vere srca to
nikakvo mentalno potvrenje uma ne bi moglo pridoneti.
Tako sam je zamolio da se obrati na Isusa. Molio sam je
da strpljivo eka na Gospoda.Njezin as e doi... oseao
sam to u mom srcu. Ja sam znao da Isus nikad ne
izneveri.
23
Ali, oh kako mnogo puta, mi spreimo Njegovo elovanje
naiira luim nastojanjima da uinimo ono to On jedini
ima silu da izvri. Tako, dan za danom, njezin mu i
prijatelji donosili su je na skuptine. Dan za danom ona je
traila lice Gospodnje. Veer za veerom oni su podizali
njeno bespomono telo i stavljali je pred tu staru drvenu
klupu gde je bilo uobiajeno da se mole.
Dani su prolazili. U duhu ona se popela stepenicama

18
hrama u ator Gospodnji. Ona je prela preko oltara
predanosti i rtves i jedne veeri ona je ula u Svetinju
nad Svetinjama. Kakve li veeri! Bila je Nedelja. Iscelenje
nije bilo na programu koji je bio natampan ljudskim
rukama. Ali Bog ini dela udesa kada Isus iz Nazareta
prolazi; i Sveti Duh moe uiniti da se mi uz-dignemo
iznad naih formalnosti, rituala i planova.
Jedan divan duh proimao je tu nedeljnu veernju slubu.
Dole kod toga oltara, gde je bila doneta od njezinog
mua, ona se pognula na molitvu, jer ona nije mogla
kleknuti. Onda je doao Isus. On joj je dao viziju o Njemu.
Ona ga je videla na kraju puta. On se nasmeio. Ona je
bila svesna vere koja je plavila kao reka preko polja
njezinog srca. Pre nego se to dogodilo, ona je znala to!
Kako, ili zato, ona nije mogla rei; ali je znala da je to
bila jedna boanska infuzija vere koja je ta Vera Sina
Boijega.
U tom istom momentu je Spasitelj udelio isto i mome
srcu veru. Okrenuo sam se tom metodis-tikom
propovedniku na platformi i rekao: "Veeras emo videti
slavu Gospodnju." I vieli smo. Kada je ruka Gospodnja
bila poloena na nju, ona se ispravila. Njezini zgvreni
ui izrasli su do normalne veliine bre nego to se to
moe rei.
24
Ustala je na svoje noge! Hodala je! Nije vie bilo potrebe
da bude noena, osim u naruje ljubljenog Isusa.
Dole u podnoju krsta hitali su grenici da trae
Spasitelja! Zgrada je odjekivala od slavljenja koje dolazi
iz sretnih srca, i odzvanjala je poruka:
"Samo Isus, samo Isus,
Samo On moe dati zadovoljstvo.
Svako breme postaje blagoslov,
Kad znam da je moj Gospod Blizu."
JEDINO ISUS
Razlog sto vam govorim ovu priu jeste to elim da
vidite tu razliku izmeu ljudskog nastojanja da veruje, i te

19
vere koja je dar Boji. Koliko je mnogo bolje i vie po
pismu ekati sve dok Isus iz Nazareta ne proe i
progovori re vere tom prebitom srcu, nego da pogreno
upotre-bimo nau veru u iscelenje za veru koju samo On
moe dati.
Otvoreno, toga prvoga dana kada su doneli tu sirotu
bespomonu enu za molitvu, bio sam sves-tan tri stvari.
Ja sam znao da ona nije imala veru; ja sam znao da ni ja
nisam imao tu veru; i znao sam da ju je jedino Isus imao.
Tako sasvim oigledno nama je poruka bila da se pribli-
imo Isusu. To je naa privilegija da predamo nae
nevolje i nae brige Njemu u molitvi; i u naem nasleu
je to sveto mesto zajednice, gde se nebo sputa dole...
nae due da pozdravi... i slava okrunjava Presto Milosti.
To je ta smo mi uinili! Mi bi smo mogli us-meriti nae
misli i nau volju da radimo upravo
25
tada i tamo. Mi bi smo mogli zapovediti, poticati i
umoljavati... i ona bi se mogla naprezati da ustane, kao
to su drugi inili, u sili volje umesto u^veri. Ali ne...
postoji jedan bolji i miliji nain.. To je Boji nain! To je
biblijski nain. To je bio jedan dugi put za tog bogatog
oveka da ide iz Kapernauma u Kanu; ali poto se sreo sa
Isusom nije nikad poalio taj put.
Ono moe biti da e staza biti strma preko planine
posveenja i kroz dolinu predanoga srca; ali nada e dati
snagu naim nogama i, dok mi hodamo sa Isusom na
tom putu, te muke na putu izgledae kao nita; jer On i
samo On je davaoc i udelitelj te vere koja je u stanju da
uklanja planine.
eleo bih da podelim sa vama pismo nae sestre.
Laurel, Ontario 12. oktobar, 1940.
Dragi brate Prajs:
Hrianski pozdrav! O, Haleluja, zvona radosti zvone u
mome srcu radi Isusa!
Dok se vreme pribliuje jo jednoj godinjici tog velikog
uda uinjenog na mome telu, misli i toplina srca moga

20
mua i mojega srca odlaze k vama na jedan poseban
nain. Hvala Bogu, blagos-loveni Hristos doao je k nama
i manifestovao njegovu silu i prisutnost tako dragoceno
toga veera, 19. oktobra 1924.
Kako dobru meru nam je On dao! On je spasio moju duu
isto kao to je iscelio i moje telo, upotrebljavajui tebe
kao svog uenika. Zaista ja sam bila u bednom stanju,
zar ne, bratePrajs? Ja sam bila u velikoj potrebi i
duhovnoj i te-lesnoj.
26
Duhovno, ja sam mislila da sam spaena, ali san bila
stvarno nekako na rubu, imajui i suvie mnogo od
Gospoda da bih uivala taj svet, a i suvie mnogo od toga
sveta da bih imala pravu radost u Gospodu.
Kroz tvoje propovedanje punog Evanelja, ta prava
radost od Gospoda dola je u moje srce, i u srce moga
mua takoe da prebiva sa sigurnou da su nai mnogi
gresi bili oprani u Isusovoj o-iavajuoj krvi.
Telesno, ta ti jako dobro zna moje stanje u tom pogledu,
kao to si sam mogao videti moju bespomonost kada
sam bila donesena na tvoje slube, nisam bila u stanju
hodati niti stajati, ak ni da spustim svoje noge na patos
da se odmore kad sam na uobiajeni nain sedela u
mojoj stolici. Deset dugih godina bespomonosti, noena
u naruju svojega vernog mua, sa neprestanim
panjama. A onda, Isus je opet iao Jerihonskim putem i
priao meni u tvojim skuptinama. Oh da, ti si me mnogo
puta uo da govorim o tome, ali ja ti to ipak opet elim
rei. Ta pria nikada ne postaje zastarela mome muu ili
meni, jer vidi, to je Isus. Dragi Isus!
Moje srce je preplavljeno dok ti o tome govorim, a takoe
i suze teku, jer Isusova ljubav rastapa me u slavljenju
zahvaljivanja pred Njim. Da, Isus i danas isceljuje bolesna
tela! Nastavi govoriti tu dobru vest, brate Prajs, jer posto-
ji toliko mnogo bolesnih i nemonih oko nas svug-de.
Boija Re nam kae da je Isus isceljivao hrome, slepe,
gubave i svakovrsne nemoi, kada je On hodao po ovoj

21
zemlji mnogo godina ranije, i mi doista znamo da On ini
to isto i u danima u kojima mi ivino. Njegova sila nije
umanjena. Ono krvarenje, i isceljujue rane koje je On
nosio na Golgoti t>u upravo tako efikasne sada kao i
onda, hvala Bogu.
27
Subota, 19. oktobar 1924. Isus me je postavio na moje
bespomone noge omoguio mi da hodam bez bola i
muke; I poslao me na moj put radujui se. I zaista smo se
ja i moj mu radovali sve od onda - u Isusu! esnaest
godina zdravlja snage i aktivnosti. Imala sam neke doista
kunje u mome telu tokom tih godina. Slomljene kosti i
razliite ispite vere, ali ti opet elim rei ponovo, ak iako
to zna jako dobro, da Boija o-beanja stoje vrsto i
sigurno. Bogu naem neka je sva slava, jer niti moj mu
niti ja nismo nikad upotrebili ni najblai lek bilo kakve
vrste od kada se Isus tako zauzeo za nas u Parisu, gde
smo nali tog velianstvenog Lekara u tim evaneoskim
skuptinama.
U zahvalnosti i slavi Isusu, mi opet elimo zahvaliti i tebi,
brate Prajs, za ueo koji si ti imao u tom velianstvenom
delu. Kao i Pavle, ti nisi bio neposluan toj nebeskoj viziji
jer nisi uinio kompromis na bilo koji nain, ve si objavio
elu istinu, ne izostavljajui da Isus isceljuje bolesne
danas.
Moj mu i ja smo tako dobro u telu, sva slava i ast Isusu
naem Lekaru. Nikada, nikakve potrebe za pilulama ili
lekovitim mastima sada; o-beanja su dovoljna. Haleluja!
Isus nikada, nikada ne izneveri.
Mi se i dalje molimo za tebe, da bi ti uvek bio voen od
Svetoga Duha i pomazan od gore za ak veu slubu
nego u prolim godinama, da objavi neistraiva
bogatstva Kristova.
Kako me Sveti Duh ispunjava toplinom dok piem, i sila
Boja me proima i ispunjava. Haleluja! Isus ivi! Kako
znamo? Hvala Bogu, jer On ivi u nama.
Iskrena hrianska ljubav svima vama, od uvek zahvalnih

22
prijatelja u Isusu,
br. i ses. Johnson
28

23
Glava III Bolji PUT
Ja verujem da postoji razlika izmeu vere Staroga zaveta
pod zakonom i vere Novoga zaveta pod milou. Kljuna
re Pavlove poslanice Jev-rejima je "bolji", i ovo je
posebno interesantno u svetlu te pete glave ove
znaajne poslanice. On pokuava da oni uvide tu istinu
Hrianstva pomou kontrasta. On ne ukida prolost, ve
im pokazuje da je Hrianstvo izraslo iz Judaizma upravo
kao to cvet raste iz korena.
Sakriveni u ritualu korena bili su ta boja, miris i lepota
cveta milosti koji je trebao doi kasnije. Ne bese li cvet
bolji nego koren? Ne bese li kraj bolji nego poetak? Ne
bese li krv Hristova bolja nego krv zaklanog jagnjeta na
jevrejskim oltarima? Ne bese li Isus bolji od anela koji su
posetili njihove oe s vremena na vreme u spomen
danima njihove nacionalne istorije? Ne bese li glas Sina
Boijeg bolji nego glas proroka?
Ovo je onda srana ila te poslanice. Kad on dolazi do te
glave vere, postoji li bilo koji) razlog za naputanje
namere toga pisma i motiva te poslanice? Ne mislim. Ta
tema je jo uvek "bolji^ i namera je da pokae lepotu
vere Isusa u poreenju sa onim delima i recima patrijarha
i proroka koje je njima bilo uraunato kao vera. To je bila
vera. To je bila vera tadanja. To je bila vera za to vreme.
Setite se da Pavle zavrava tu glavu vere sa recima: "Jer
Bog za nas neto bolje odredi, da ne prime bez nas
savrenstva" .
Drugim recima, ta dela i svedoanstva tih
29
predaka bila su drana kao slike u jednoj galeriji za
hrianske Jevreje da posmatraju i dive se. Tu je bila pria
o Avelju i Enoju. Noje, Av-raam, Sara,, Isak i Jakov
ugraeni u jednu sliku poslunosti toj boanskoj reci.
Onda su doli Mojsije i Isus Navin propraeni jednom
velianstvenom smotrom slave dana iz starine, pre nego

24
to je Isus bio roen u Vitlejemskoj tali. Ali sada je Isus
bio roen - i nigde im u celoj poslanici Pavle ne kae, a
niti nama, da bi naa vera danas trebala biti ograniena
po svom obliku i delovanju k veri naih otaca. Umesto
toga, on govori o neem b o l j e m. On uvodi taj cvet koji
je izrastao iz korena.
Vera u tim starim danima bila je manifestova-na reju i
delom u poslunosti k zapovesti. Ali postoji vie. Re i
delo su samo jedan deo, i to jedan mali deo od toga to
nas Novi Zavet ui ta stvarno je vera. Naravno, da e tu
biti delo i da e biti svedoanstvo. Ali samo to nije vera.
Ne Novozavetna vera.
U vezi s ovim, ineteresantno je zapaziti da ako se
okrenete k Starozavetnom izlaganju o ivotima ljudi i
ena pretstavljenih u jedanaestoj glavi Jevrejima, ta re
vera (faith) nije uopte nikad spomenuta u vezi njihovih
ivota. Ta re vera (faith) nalazi se samo dva puta u
Starom zavetu i u jednom od tih primera je proroka a u
drugom je upotrebljena u negativnom smislu u pogledu
te bezbone generacije. Ta dva mesta su 5. Moj. 32,20 i
Avakum 2,4.
Tako onda moramo doi do nepogreivog zakljuka da
Pavle ne uzdie ivote tih slavnih Patrijarha kao uzorak za
njih da slede, ve pre kao izvrstan poetak u Bozijoj volji
neega divnijeg koje su oni trebali otkriti u Isusu. Ta vera
koju su oni trebali posedovati trebala bi biti
30
sva ta od njihovih otaca i jo vie. Viei da su bili
okrueni tako velikim oblakom svedoka, i oni su isto
trebali odloiti svako breme i greh i sa strpljenjem trati
tu novu trku koja je postavljena pred njih. ta su oni
trebali initi? Gledati na Isusa koji je Naelnik i Svritelj
njihove vere.
Ako je On bio Naelnik i Svritelj njihove vere i vere
Pavlove, onda je On Naelnik i Svritelj i moje vere isto.
Drugim recima, sva istinska vera poinje i zavrava u
Njemu. Ono ne kae da je On Naelnik i Svritelj samo

25
Njegove vere, ve izjavljuje da je On Naelnik ili Autor i
Svritelj moje vere a i vae.
VERA I PRETPOSTAVKA
Ne postoji nita pre Alfe i nita posle Ome-ge. On to
zapoinje i to zapoinje u Njemu. On zavrava to i to
zavrava u Njemu. Kada ja elim to, ja moram potraiti
Njegovo lice! Ne nogu dobiti to nigde drugde, ve od
Toga neuporedivog o kome je reeno. On je Autor i
Svritelj nae vere. Ne Njegove samo ve vae i moje.
Dali smo uinili greku, da posmatrajui jedanaestu i
glavu Jevrejima i videi ta su oni u-inili onda, pa da
zasuemo nae rukave da pokaemo i dokaemo nau
veru onim to mi inimo? Jeste li to ikad uinili? Ako
jeste, onda ste stajali u zbunjenosti onim to je izgledalo
da je neodgovorena molitva i nedelotvorna sila, a o emu
ste vi mislili da je bila vera! Setite se da vera eluje, ali
ta dela dolaze od vere, a ne vera od dela. To je ono zato
je veoma lako prekoraiti graninu liniju od vere koju Bog
ude-Ijuje u oblast pretpostavke. To mi je bilo
31
ilustrirano nedavno na jedan veoma jasan i divan
nain.
U Viktoriji, B.C., pre nekoliko godina, ulazio sam u
metropolitansku metoistiku crkvu u drutvu sa nekoliko
propovednika. Kod vrata te zgrade videli smo jednu
ljubaznu staru gospou koju su skinuli sa kamiona u
kolicima. Podigao sam svoj eir i pozdravio je sa: "Bog
te blagoslovio". Suze su navirale u oima kad je odgo-
vorila: "On mi je bio blagoslov, dr. Prajs. On je tako
ljubazan i milosrdan i ja mogu oseati Njegovu prisutnost
sada".
"Da li ste doli za isceljenje?" ispitivao sam. "Da jesam,"
odgovorila je, "i slava Njegovom Imenu, ja znam da su
voe zaljuljane". Upravo tada taj voza kamiona se
nagnu i kae: "Treba li da se vratim gospoo, da vas
odvezem kui posle slube?"
Ona je prela prilino mnogo milja i jedini nain da se

26
vrati kui u kolicima bilo je pomou kamiona, jer su kolica
bila prevelika za neki automobil. Ona je oklevala. Onda je
jedno svetio dolo preko njezinog lica kad je
odgovorila:"Ne, ja neu trebati kamion. Ja u ostaviti
moja kolica i ii u kui vozom". Voza je poeao nje-
govu zbunjenu glavu i osmehnuo se na to to je po
njegovoj misli bila neka luckasta ena. Odjurio je. I ona
ga nije trebala! Otila je svojoj kui radujui se i otila je
vozom!
Rekao sam tu priu u jednoj skuptini koju sam drao na
srednjem zapadu. Tog sledeeg dana jedna gospoa
poruila je da me eli videti za trenutak u njezinoj maloj
vili. Naao sam je gde lei na kauu sa jednom grupom
osoba oko nje koji su pevali neku himnu. Ona je
pogledala na mene i kae: "Brate Prajs, ja sam poslala ta
kolica kui". Oekivala je na usklik od mene. Ali nije
doao. Umesto toga moje srce je klonulo.
32
Tu nije bilo vere i ja sam to znao. Ona je prosudila da
nisam bio ushien nad njezinim delom, tako se okrenula
od mene i kae: "Ako Bog moe to uiniti za jednu enu,
moe i za drugu".
Kad sam napustio tu zgradu te veeri ona je opet bila
centar jedne grupe koji su insistirali da ona ustane i da
hoda; ali je otila alosna. O njoj bi Gospod mogao rei:
"Samo ti jedno nedostaje". Ta dva dela bila su upravo
ista. Dvoje kolica bila su poslana kui. U jednom sluaju
to je bila vera; a u drugom to je bila pretpostavka. U
Novozavetnoj veri delo se moe roditi od vere; ali vera ne
moe biti roena od dela. Delo moe doi od vere, ali ta
vera mora doi od Boga.
Ovo je onda taj bolji put Pavlove poslanice Jevrejima. To
je svrha i razlog onoga to mi nazivamo 'Glava vere te
Knjige. Nisi li ti ve stajao zauen pred covekoljubljem i
velikoda-nou Gospoda? Zar ne zna da On nee ni
jedne dobre stvari uskratiti od onih koji hode pravedno?
Ima li neku potrebu? Obrati se s tim k Isusu. Ima li

27
nekakav problem? Stavi ga kod Uiteljevih nogu. Poeni se
uzdati u Njega, i dok stavlja svoje pouzdanje i poverenje
u Njega, pronai e da e Njegova Vera biti delotvorna u
tebi. Zato se igrati sa aom naih naprezanja i
nastojanja kada je Njegova vera neizmerna kao okean?
On ne gleda ko je ko. On ljubi najslabijeg i najprostijeg od
nas sviju, ali mi postajemo tako vani u naim vlastitim
oima i tako ponositi na naa duhovna dostignua da
naa svedo-anstva pokazuju samo tu pravednost koja je
ohola. On gleda na to - tu pravednost koja je prljava
odea! Hi trebamo doi u bezazlenom duhu niale dece:
doi sa tim zvonima ljubavi koja bruje u zvoniku naih
srca! Nekorisno je ekati sve
33
elo njegovo bie. Posle kratke pauze, tokom koje je
njegovo lice bila jedna propoved i dubine njegovih istih
oiju se zasvetlucale, raskopao je kaput i izvukao iz
svog depa neki stari novanik sa pregradom u sredini
odeljujui novanice od metalnog novca. Poloio mi ga je
u ruke, govorei: "Sve to posedujem je u tom novaniku
- svaka para! Osim za mene? Nikada! Kada mi je poslat
novac za moju vlastitu upotrebu, ja predam to dalje
Bogu. ak 1000 funti je tako bilo poslato jednom; ali ja
ne smatram ove darove kao da pripadaju meni; oni
pripadaju Njemu, iji sam i ja i kome sluim. Da zadrim
za sebe? Ne usuujem se; to bi uvredilo moga ljubljenog,
milosrdnog i dobrostivog Oca.
Ta velika odlika jeste nikad ne odustajati sve dok odgovor
ne doe. Ja sam se pedeset i dve godine molio svakog
dana za dve osobe, sinove jednog prijatelja iz mladosti.
Oni jo nisu ob-raeni, ali e biti! Kako i moe drugaije.
Postoji neprornenj ivo obeanje Gospodnje i na tome
ja.poivam. To je velika greka dece Boije to ne ustraju
u molitvi; oni nisu uporni. Ako ele bilo ta za Bozi ju
slavu, trebali bi se moliti sve dok ne dobiju to. O, kako
dobar, ljubazan, milosrdan, i snishodljiv je Onaj kome se
obraamo. On mi je dao, nedostojnom kao to jesam, ne-

28
izmerno iznad onoga to sam iskao ili mislio! Ja sam
samo jedan siroti bedni greni ovek; ali On je usliao
moje molitve desetine hiljada puta i upotrebio me kao
sredstvo za dovoenje na desetine hiljada na taj put
Istine. Ja kaem desetine hiljada u ovoj i u drugim
zemljama. Ove nedostojne usne objavile su spasenje
velikom mnotvu i veoma mnogo je uzverovalo u veni
ivot". Tako je govorio Dord Miler. Tako je govorio ovek
naih vremena, jer ja sam bio u Bristolu kao deak dok je
Miler bio jo iv. Tako je
36
govorio ovek koji je nauio tu lekciju da voe dolaze iz
planine, a da cvetovi dolaze iz kore-na. On se nauio da
vera Boija dolazi samo od Boga i da nigde vie ne moe
biti naena. On se nauio da Onaj koji bese tako obilan u
tom milosru davanja e nauiti Svoje uenike kako da
budu dovoljni u tom milosru primanja. Kada je on treba
novac,on nije iao k oveku koji ga je imao, ve ka Kristu
koji ima silu da govori srcu toga oveka koji ga je imao.
Njegova vera je dola radi njegovog dnevnog ivog
kontakta sa njegovim Gospodom; i budui u volji Bozijoj,
ato mu je vie nego to je dovoljno za svaku potrebu.
Ljudi su ga obiavali nazvati "apostol vere devetnaestog
veka". Ja pretpostavljam da je morao uti da to govore za
njega. Pitam se dali je ikada itao'jedanaestu glavu
Jevrejima. Pitam se dali je ikad bio svestan injenice da
su ljudi pridavali njegovo ime k toj listi heroja vere. Ako
jeste, ja mislim da se morao nasmeiti kad je doao do
poslenjeg stiha te jedanaeste glave Jevrejima i itao:
"Jer Bog neto bolje za nas odredi". I on mora da je
pronaao ta je to bolje bilo kada je samo za dva kratka
stiha udaljeno naao te reci: "Gledajui na Isusa, autora i
svritelja nae vere".
Tako poite sada Isusu. Nauite se pouzdati u Njega, da
bi vam On mogao udeliti Njegovu veru! Upoznajte Ga sa
vaom potrebom. Recite mu o vaim jadima. Tada, u
svetinji Njegove prisutnosti, nai ete poinak i slobodu

29
od panike i teskoba koje vas opkoljavaju spolja i iznutra.
37

30
Glava IV POREKLO VERE
Ja sara krajnje neraspolozen prema negativnom
propc>vedanju i pisanju. To nije dovoljno za jednog
propovednika- ili pisca da raspravlja o bolesti, ve da bi
zadovoljio moju duu "i um on mi mora dati lek. To je lako
pokazati na ono to je krivo, ali ja elim znati ta je
pravo. Neki puta to je malo vea potekoa nego to bi
neko pretpostavljao. Ipak, kada su neeljene greke
ispravljene i kada smo ponovo na stazama Istine, ono
moe biti da po providnosti Bbijoj i ta pogrena staza e
nam ostaviti jedno naslee blagoslova.
Mnogo godina ranije bio sam na jednoj od mojih poseta
planinskim vencima koji se granie na stenovitim
obalama Aljaske. Jedan posetilac ovoj zemlji
Velianstvenog Belog utanja bio se izgubio i ja sam mu
rekao stazu koja e ga odvesti u dolinu gde bi mogao
dospeti do njegovog prtljaga. Posle jednog razmaka od
dva asa vratio se natrag u moj kamp. Rekao mi je da se
zbunio i potpuno okrenuo; i zamolio me ako bi bio lju-
bazan da poem s njim sve dok ne bude siguran o
njegovom pravcu. Uinio sam to, jer to je jedno opasno
mesto lutati sam tamo ako ne poznaje taj kraj i staze po
njemu. Nekoliko nedelja kasnije primio sam jedno pismo
od tog zahvalnog oveka u kojem kae pored ostalog:
"Znati da si na pravom putu je divna stvar, ali povratiti
se na nJega. poto se bude na krivom, umnoava blagos-
lov".
38
O, kako je to istina! To jest da posle kie mi cenimo te
rascvetale pupoljke i fino zelenilo ranog prolea. Posle
burnih oblaka mi cenimo tiinu vedroga dana. Ako budem
mogao kroz ove stranice voditi tu dragu decu Boziju, koji
nisu videli taj potpuni rod pobede vere, natrag k jasnom
uenju te Knjige i do krajnje pobede, onda e ovo moje
srce biti sretno i ove stranice, napisane u molitvi, nee

31
promaiti svoju misiju. Najvanije od svega drugog, ja
elim da uvi-dite da vi ne moete proizvesti veru; ne
moete je izraditi, ne moete je napraviti. Vera je u-
deljena i ulivena od samoga Boga. Vi ne moete sedeti u
vaoj kui i naprezati se da imate veru i tvrditi da neto
jeste, niti moete okrenuti vau nadu i elju u veru
pomou vae vlastite sile. Jedino gde je moete dobiti to
je od Gospoda, jer ta Re jasno i izrazito izjavljuje da vera
je jedno od ovo dvoje. Ona je ili dar Boji ili je ona rod
Duha.
Reeno nam je u Pavlovoj poslanici Korinani-ma: "A sada
ostaje vera, nada i ljubav, ali najvea od ovih je ljubav".
Dok ljubav moe biti ta najvea, ali ona doista nije prva.
Ona mora biti prethoena verom. Pogledajte kroz va
prozor tamo na drvo. Kakva stvar simetrija i ljupkost je
ono. Jedino Bog moe nainiti jedno drvo. Postoji lepota u
njegovim spletenim granama. Postoji ljupkost u njegovim
podrhtavajui! listovima. Svaki list je jedan mali svet za
sebe, sa njegovim tanuckim ilicama prenosei ivot koji
Bog daje, koji daje tom drvetu sve to ono poseduje u
svojoj priroenoj oblasti. Ipak postoji neto iza tog
drveta. Ispod povrine toga tla postoji jedan
velianstveni sistem korenja koje je sakriveno. Vi ih
nikada ne opaate, a ipak bez njih to drvo bi umrlo. Ono
uopte ne bi imalo ivot.
39
VERA JE TAJ IVOT
To korenje je runo i daleko da se uporedi sa lepotom
zelenila kronje iznad tle. Ipak to zelenilo postoji
delimino radi tog korenja. Dakle, nazovimo vrh kronje
toga drveta "Ljubav". Vi to moete videti. Vi se moete
doticati toga. Vi moete uivati u njegovom mirisu. Vi
gledate njegovu lepotu. Ono postoji radi neega to je iza
toga neega skrivenog koje ga prouzrokuje. To neto je to
korenje. A sada vi oekujete od mene da kaem da to
korenje je korenje vere. Ne! Vera je taj ivot koji tee u to
korenje. To je taj tajanstveni kvalitet koji samo Bog moe

32
proizvesti i dati. Postoji korenje koje vi moete usaditi
koje nikad, nikad nee rasti.1
Vi, sami, i vaa nutarnja priroda su ono korenje. Vaa
ula, vai prvaci pristupanja k izraavanju samoga ivota
su pohranjeni ispod povrine gde ih ljudi ne mogu videti.
Sve to svet vidi jeste ono to vi (radite) proizvodite a ne
vas same. ta je Isus mislio kad je rekao: "Po rodovima
njihovim poznaete ih?" Poznaete ih. Proizveden rod je
jedan pokazatelj kakvo je stvarno to drvo.
Da ponovim. Korenje drveta nisu vera. To korenje ne
proizvodi ivot, ali taj ivot proizvodi korenje. To je taj
ivot koji je vera. To je ta predivna i slavna kvaliteta koja
je jedan dar od Boanskog srca i koja nas odrava. Ovaj
ivot ili vera e biti manifestovana svetu po rodu koji
donosimo po ispruenim rukama ljubavi, po stvarima
milosra i krasote koje su kroz Boga manifestovane dan
za danom na drvetu naih ivota.
Kako bi ludo bilo za to drvo da se napree u 40
pokuaju da stvori ivot koji tee u njemu. Ono ne treba
naprezanje. Sve to ono treba da ini jeste da funkcionie
u poslunosti Boanskih zakona. Poto je ivot tamo, ono
jednostavno manifestu je taj ivot u rodu koji nosi i tu
lepotu sa kojom dariva svet.
Tako je sa verom. Ljubav moe biti ta najvea stvar u
svetu, ali vera mora biti nuno ta prva. Bez vere nije
mogue ugoditi Bogu. Ali vi mi kaete da imate veru. Ja
vas pitam ge ste je dobili? Ja uzberem jednu rumenu
jabuku sa drveta. Ja je ujera da svedoi iz dubine
maloga srca. Govori mi da je rumena. Ona mi ape u
uho da je jako dobra po ukusu. Poziva me da probam
njezin miomiris. Ona svedoi da ima tako mnogo
plemenitih i divnih kvaliteta. Onda je ja pitam ge ih je
sve dobila.
Od grane? Da li od lia, kie i sunca? Da, sve je istina;
ali ja znam da ak dole u tom skrivenom sistemu, koje vi
ne moete videti, to koren je je primalo neto od Boga
to ni jedno drvo na licu zemlje nije nikad bilo u stanju

33
proizvesti saino od sebe.
ATEISTA I BOG
Jednom ranije sedeo je jedan ateista u skuptini ge sani
ja sluio. On je bio krajnje tvrd i cinian. On je iveo sara
u sobi jednog hotela i njegova osatiljenost samo je
dodala njegovoj tvrdoj, kritinoj, nevernoj prirodi. Ja sam
pro-povedao te veeri na temu "Shvatanje Neshvatlji-
vog". Izjavio sam da je to mogue verovati, to
neverovatno, poznati tu ljubav Boziju koja pre-vazilazi
razum. Sledeeg jutra on je doao u
41
moju sobu i zamolio me za razgovor. Bio je prilino sklon
prepirci, dok ja nisam imao vremena za prepirku i je sam
mu rekao: "bie mi drago da odgovorim na bilo koje
iskreno, poteno pitanje koje bi mogao staviti pred
mene".
On je rekao: "Ja nemam bilo kakvu veru. Ja ne verujem
Bibliju, i ja ne znam da li postoji Bog. Ja doista vidim
jedan zakon reda u prirodi i u svemiru, ali ta prouzrokuje
ili odakle je to dolo, ja ne znam. A sada, dr. Prajs, vaa
pro-poved prole veeri bila je izazov za moje" raz-
miljanje. Ovo je to elim da znam: kako moe covek
potroiti dolar ako ga nema? Kako vi moete voziti kola
ako ih ne posedujete? Kako vi moete verovati kada
nemate nikakve vere? Kako Bog moe oekivati da covek
prakticira veru kad je on uopte nema (predpostavljajui
da ima Bog)? Gde je tu neka pravda u tako jednoj
postavci?" Jesi li ti jedan iskren covek, i da li ti eli znati
istinu?
"ta je istina?" Bio je odgovor. "Koje marke misli? Ja jo
nikad nisam bio u stanju nai je, iako sara elo vreine
svog ivota potroio u traganju za njom".
N'a zidu moje sobe visela je slika Isusa u Getsimanskom
vrtu. Njegove ruke su bile sklop-Ijenje a njegove oi
podignute prema nebu u molitvi. Ja sam priao toj slici i
gledao je za trenutak ili dva utei. Podsvesno sam znao
da e i on gledati na tu sliku takoe. Kad sam se najzad

34
okrenuo da ga suoim, rekao sam: "On je Istina. On je taj
Put. On je tvoj ivot i vera. On ima u izobilju ono to ti
kae da nema. Ti si pokuavao da zadobije to iz uma,
misli i intelekta. On je moe staviti tamo, kad ta reka
Njegove milosti potee kroz tvoje srce. To je zato je On
doao. On je doao da ljude oslobodi... oslobodi od
sumnji kao to su tvoje...
42
oslobodi od straha i zabrinutosti... oslobodi od neverstva
i oslobodi od greha..."
"To mi zvui kao bajka", prekinuo me je."Divno, ako ti to
moe verovati, ali kako moe o-vek ili Bog oekivati od
nekog oveka da veruje ono to on ne moe da veruje?"
Otiao je. Jednu nedelju kasnije doao je k meni i pruio
mi ruku. Kad sam pogledao na njegovo lice, znao sam da
se dogodilo udo. U njegovo srce tada nije dola samo
svest saznanja oprotenih greha, ve jedna manifestacija
te miline i ljubavi Boije koja ga je uinila novim
stvorenjem u Kristu Isusu. Kao u hiljadugoi-njem
carstvu, umesto kalja rastie mirta, tako i u ivotu
ovoga oveka iznikao je dokaz nastanjene prisutnosti
Boije.
"Znate li ta se dogodilo?" rekao je. Rekao sara Gospou
da manifestuje sebe, ako On postoji. Traio sam od Njega
da uini neto to bi otkrilo Njegovu prisutnost, ako
uopte postoji. Postao sam svestan da je bio blizu mene.
Shvatio sam da postoji Bog - da postoji dua koja treba
biti spaena. Ja to nisam razumeo svojim umom, ali sam
znao to u mom srcu. Onda sam mu rekao da ja nemam
vere da verujem. Tako mi je On dao Njegovu veru, i ja
sain verovao. Delo je bilo uinjeno" .
Zato ne? To je Boiji put spasenja. "A koji ga primie,
dade im vlast da budu sinovi Boiji oni koji veruju u ime
Njegovo". Kada ja zovem k obraenju, ja pozivam svakog
oveka i svaku enu da predaje svoje srce i svoj ivot
liristu. Ako smo mi spaeni po veri, kako ja znam da svi
mogu primiti tu Veru? Kako ja znam da svaki onaj koga ja

35
pozivam moe nai veni ivot? Neki bi mogli imati veru,
a drugi biti potpuno lieni nje. injenica da ljudi veruju
ono to vi kaete ne
43
znai da oni imaju tu veru da prenesu to verova-nje u
jedno iskustveno znanje o oprotenim gre-
sima.
Ipak ja viem: "Ko god hoe mole doi", jer ja znam da e
On udeliti jtu veru koja je potreb-na svakom iskrenom
srcu. Ja citiram taj dvanaj-sti stih prve glave Jovanovog,
Evanelja: "A koji ga primie njime dade vlast da postanu
Sinovi Boiji, oni koji veruju u Njegovo ime". Dopustite da
vam citiram sledee. Ovako glasi: "Koji se rodiie (to jest,
nanovo rodie) ne od krvi, niti od volje telesne, niti od
volje muevijeve, ve od Boga".
Taj isti Sveti Duh koji uverava grenika o njegovom
grehu, pazie na to da kao to je gre-niku dano dovoljno
uverenja da ga uveri o njegovom grehu, tako e mu sada
biti dano dovoljno vere da ga uveri o njegovom spasenju.
Ali ni jedan i ovek u sebi ne poseduje tu veru. Zar nam
nije reeno, "Milou ste spaeni, kroz veru; i to nije od
vas; dar je Boiji". Siroto, bedno, jadno, u neznanju,
neverno coveanstvo ne bi moglo nikad uzgojiti ili razviti
u tako pokvarenim srcima neverstva dovoljnu veru u
Spasitelja, a kamo li primiti Ga. Tako Sveti Duh ne samo
da u-eljuje uverenje o potrebi Spasitelja, ve tako-e
udeljuje veru primiti Ga.
Nikad ne mislite da je to bila vaa vera da ste primili
Hr^ta kao svog Spasitelja. Nikad ne recite da je bilo koje
vae delo bilo osnova za vae otkupljenje. To je Isus koji
udeljuje tu vodu o kojoj je On govorio toj eni kod
samarij-skog studenca. Isus je taj koji stavlja svoje ruke
ljubavi ispod bremena na vaim leima i skida ga sa
vaeg umornog, iscrpljenog tela. To je Isus koji uliya u to
razdrto, skreno srce ulje nebeske radosti. To je Isus koji
rasteriva bore od briga sa blagim dodirom majinske ruke
44

36
i to je Isus koji vas izvodi iz tame noi u svetio Njegovog
sopstvenog slavnog i predivnog dana.
"On, to je Isus; da, to je Isus;
Da, to je Isus u mojoj dui; Jer ja sam se dotakao Njegova
skuta,
I Njegova me je krv iscelila". Pevajte to i klicite. Objavite
to i razglasite to i blizu i daleko. Njegovu krv - Njegovo
milosre - Njegovu silu - Njegovo oprotenje -Njegovu v e
r u!
IVA VERA
Kada emo prestati sa naim ludim i bespotrebnim
naprezanjem i poeti verovati? Kada emo u-initi kraj
naem nebiblijskora mentalnom i intelektualnom
okretanju u krugu u pokuaju da naemo veru koju ne
posedujeiao; jer ako je mi ne dobijemo od Boga, nikada
neemo poseovati tu Veru! Mi smo sposobni za umnu
veru a u isto vreme smo apsolutno nesposobni za
prakticiranje biblijske vere. Hiljadama su lutali u toj
zabludi to su mislili da je umna vera ta Vera. Ona to nije.
Postoji umna vera u veri, bez sumnje, ali ^j. avoli veru
ju takoe". Vera uma je hladna -intelektualna. Ona eluje
tako daleko koliko o-vek ide daleko u oblastima
intelekta. Mnogi greni ljudi veruju Bibliju, ali takva vera
njih ne spaava.
Vera je iva. Ona se kree i eluje i zbrie te neprijatelje
due pred svojim neprekidnim tnarom. Zar sva vera na
svetu? Ne! Vi trebate samo toliko koliko je zrno
goruino, ako je to Boija vera! Onda e gora biti
pokrenuta. Vaa grehom - bolesna dua ugledae slavu
Gospodnju.
45
Ali to mora biti Boli ja vera. Ona mora doi od Njega On
je mora udeliti. I On h o e. To je Evanelje milosti koje ja
verujem.
Taj Jerihonski put i bez Isusa je taj Jerihonski put. Sa Njim
on je blistavi carski put spasenja i iscelenja. I samo
njegovo kamenje klie Njegovu slavu. Bez Njega, njegov

37
prah je jadan, njegove suze su stvarne, i njegova slepo-
a je tako mrana, ali sa Njim njegov prah poinje da
uzgaja cvetove milosti i slave, njegove suze se obraaju
u bisere, njegova slepoa i mrak je obraen u svetio. To
zahteva Isusovu prisutnost da uini to udo promenjenja
Jerihonskog Puta.
Taj slepi ovek nije sedeo u pesku i rekao sebi: "Ja sam
isceljen - ja mogu da vidim - dakle, ako ja samo mogu da
verujem da sam isceljen i da mogu da vidim, onda u i
biti!..." Ne. On je uo da Isus iz Nazareta prolazi. Povikao
je: "Isuse! Isuse! Pomozi mi! Molim te pomozi mi, jer ja
ne mogu sebi pomoi!" A onda ne zaboravite te reci
Isusove: "ta hoe da ti uinim?" Zapazite, da to nije
bilo "Sta hoe da bi si ti inio", ve "ta hoe da ti Ja
uinim?"
Istina, On je rekao, "Idi, vera tvoja pomae ti". "Tvoja
vera", kae Isus. Gde ju je taj slepi ovek dobio? Ko mu je
dao? Ako je to bila njegova vera svo vreme, zato nije bio
isceljen pre nego to je Isus naiao tim putem? Ako mi vi
date sat, to je moj sat. Ali sam ga dobio od vas. Postoji
vera u mom srcu dok piem, ali ja znam gde sam je
dobio. Ne potvrujem - ne od volje - ne od ubeenja uma
- ne od mentalnog shva-tanja ili razumevanja - ve od
Isusa. On je Autor i Svritelj nae vere. O neuporedive
milosti! O ljubavi boanske, koja svaku ljubav nadilazi!
Tako se ta radost nebeska spustila na zemlju!
S vremena na vreme bilo je neko malo slabano seme
posejano u zemlju. To bese jedan ir. Posle nekog
vremena zbacio je svoj mali ogrta i pri-vio se u naruju
majke prirode, tako da bi moglo biti hranjeno i da raste.
Svo vreme tokom duge zimske noi ona je uvala to malo
seme da mu bude toplo, i kada je izalo proletnje sunce,
to malo irovo srce se rastvorilo s radou i s u-ivanjem.
Poelo je da raste. Onda je naiao neki ovek i stavio
neki veliki teki kamen preko tog malog semena. Ono se
poelo zabrinjavati i jediti bojei se da nikada nee biti u
stanju podii svoju malu glavu ge bi moglo videti svetio

38
dana. Ono je elelo nositi venac od lia kao svoju kosu i
da raste da bude lepo i jako. Jednoga dana njegove
slabane ruke dotakle se tog kamena. One su bile takve
slabane, nene, male ruke. To malo rastue drvo osealo
se tako bespomono. Ono se nije naprezalo ili pokuavalo
da smakne kamen koji je bio neprijatelj njegovoga srca i
ivota. Ono je upravo raslo. Jednog dana taj kamen je bio
podignut. Bio je odguran s puta i male lisnate ruke
tapalc su od radosti. Ko je podigao taj kamen? To seme?
Ne! To je bilo neto unutar toga semena koje ni jedan o-
vek na svetu jo nikad nije bio u stanju da rep-roukuje.
To je bila Bozija sila koja je odgurala taj kamen.
Prijatelju moj, ti si to malo seme. Ti isto moe rasti u
neto plemenito i divno za Boga. Ta| sila vere moe biti
manifestovana u tvom ivotu tako da e se ljudi i aneli
uditi. Ipak, kada je bitka zavrena i pobeda zadobita, ne
reci: "Pogledaj ta sa-n ja uinio kroz Gospoda", radije
klekni u podnoju krsta i reci, "Zar nije divno da se
Njegova milost i Njegova vera objavila u meni!"

39
Glava V SNAGA ZA TVOJ TRUD
Taj snani poticaj koji me je naveo da napiem ove reci je
ta elja u mom srcu da vam pokaem potrebu oslanjanja
i uzanja u Isusa u svim potrebama vaeg ivota. Koliko
puta mi u ivotu vidimo tragediju sloma onoga hriana
koji mora biti ponien da bi mogao opet prepoznati svoj
pravi poloaj u milosti Bozijoj. Samo pravednost je esto
roena od neprestanih pobeda. Zato jer nadvlaujemo
Bojom silom i oraeni smo Njegovom milou, to
oseanje poinje da se razvija u srcu da smo dostigli
jedno stanje neosvojivos-ti, i ponos zapoinje da neguje
taj duh samo pravednosti. Mi postajemo tako sigurni o
sebi i
0 naem stanju tako da smo doista na opasnom
podruju. "A koji misli da stoji neka se uva da ne
padne". (1.Kor.10,12)
Posveenom detetu boijem stavljen je na raspolaganju
izvor snage kojom samo Bog moe opskrbiti. To je
spoznaja uda tog ivog kontakta, sa svojim
neogranienim mogunostima, a to znai pobeda nad
grehom i nad samim sobom dok putujemo na tom putu
prema kui. Izgubite taj kontakt i vi gubite ne samo nadu,
ve i mogunost pobeo-nosnog ivota. Vi zavisite od
Isusa u svemu. On daje obilno. Dali se vi koristite tim
mogunostima ili ne, to nam daje Njegova prisutnost, to
zavisi potpuno da li ste ili ne nauili tu lek-ci'ju da crpite
iz snage Uitelja.
Vratite se nazad po stranicama te svete Reci
1 zapazite to zapanjujue otkrivenje u Boijem
postupanju sa vernim Avraamorn. Taj prvi stih se-
damnaeste glave Postanka dovodi nas do jednog
48
razumevanja te verne namere Boanskog srca u jednoj
tako divnoj lekciji da ljudi moraju stajati u
strahopotovanju, a aneli se uditi, Ta vera Avrama je

40
bila iskuana. Bog mu je dao obeanje. A nikada Bog nije
dao neko obeanje koje ne bi bio u stanju ispuniti! Iz
bedara tog drevnog patrijarha trebalo je doi seme kroz
iji ivot i slubu trebaju biti blagosloveni svi narodi na
zemlji. Nebrojeni kao zvezde nebeske trebaju biti njegovi
potomci. Na tom detetu trebala je poivati ruka
Gospodnja sa blagodau i silom.
No iza noi taj stari ovek sanjao je o sre nom danu
kad e ispunjeno biti to obeanje. Ali pesak u staklenom
asovniku po ljudskom mereno je proao. Godine su
sporo prolazile, i oh, kako su izgledale duge i beskrajne.
Sin se nije rodio. A stari Avraam bio je ve devedeset, a
jo nikakvog ispunjenja Boanskog obeanja. Devedeset i
pet a jo uvek su Sara i njezin mu uzalud ekali.
Onda je dola godina u kojoj je trebao prei u drugo
stolee. Bio je devedeset i devet; a i-pak nije bilo sina.
Razlozi su poeli aptati stvari straha u njegove ui. To tlo
se poelo tresti pod nogama staroga oveka. Njegova je
vera poela klizati. Sve do ovoga vremena njegova je
vera bila savrena - ne u sebi - ve u svom Gospodu.
Sada* je postajao bedan. Ja pretpostavljam da je vie
nego jednom morao posmatrati te iste zvezde, koje je
video te noi u kojoj mu je Bog dao to obeanje; i
magliaste suze rairile su se kao film preko njegova
vienja, sve dok te zvezde nisu izgledale da se rastapaju
u moru tuge i razoarenja. Razlog je govorio: "Avraame
ta stvar je nemogua". Mislio je o Sarinom dobu.
.Zamislio se nad svojim vlastitim poomakli godinama.
Kako bi ta stvar mogla biti? A ipak - ipak - postojalo je to
obeanje! Dugi i ljuti boj je
49
besnio u srcu i misli tog starog oveka. Ali postojalo je
obeanje - od samoga Boga.
EL - SADAJ
Jedne noi jedan glas je govorio Avraamovom srcu. On je
poznavao taj glas. Podigao je svoje oi i u slabosti
sluao svojim iznemoglim uima tu punu

41
strahopotovanja intonaciju^glasa koji mu je govorio
godinama ranije. Onda je Bog rekao "Ja sam Bog
Svemogui; hoi preda mnom, i budi savren". Kakve
reci! Reeno mi je da mnogi Jevreji izbegavaju da
spominju to velianstveno ime Bozi je, "El - adaj", ve
se odnose k toj reci kao "To Ime". ta to znai?
Re El znai "Bog" ili "Silni". Avraam je mogao biti slab,
ali Bog je bio silan. Ljudi bi mogli biti pokolebani silom
okolnosti i silama nepravde u ivotu. Ali Bog nikad. On je
taj Silni. Ali ta mi imamo od toga? ta nam vredi kazati,
"Bog je silan", dok mi smo tako slabi? Se-deti u naoj
slabosti, bedi i nedostatku i gledati na Njegovu jakost,
samo pogorava nae izgubljeno stanje. Bog je silan -
nema sumnje o tome - ali ta je sa naom jadnom
slabou i potrebom? Onda je Bog govorio Avraamu. On
mu je rekao slavne i divne reci koje su kao jedna duga
slave premostile tu provaliju izmeu bespomonog
cveka i svemogueg Boga. On ree: "Ja sam El Sadaj..."
Ta re, Sad znai na jevrejskom "grudi". Ona je u elom
Starom zavetu bez razlike upotreblje-na za enske grudi.
To je mesto na kojem deija usta primaju svoju prvu
hranu kroz koju se osnauju. Nema na svetu umiljatijeg
pogleda nego kad
50
je ete u naruju svoje majke. I nema lepe muzike za
majku nego smeh njene bebe. Ono je deo majinog
ivota; telo od njezina tela i kosti od njezinih kosti. Taj
majin ivot tee u tu bebu. Njezina snaga, ljubav,
revnost i briga sve tee u ivot i telo toga malog svenja
koji je jedan deo nje. Ovako je veni Bog ogrnuo jednu
neogranienu istinu u zemaljski renik i dao kao dar
Avraamu i vama i meni.
Ono to je Bog mislio jeste: Avraam , crpi iz mene. Ja sam
tvoja snaga, ja sam tvoja hrana. Ja sara El, taj Silni, ali ja
sam takoe aaj taj Hranitelj i ivota - davaoc. Nema
potrebe da se koleba, Avraame, nema potrebe da drhti
i da se trese u svojoj veri. Crpi za svoju slabost iz izvora

42
moje snage, ak kao to beba crpi iz grudi svoje majke to
mleko ivota. Nema potrebe spoticati se na neverstvo
Avraame "nego hoti preda mnom i budi savren". Tako
govori Gospod. To je ta lekcija. Bog je taj izvor, taj ne-
presuivi izvor potpore koji je vie nego dovoljan za sve
nae potrebe, milost da pokrije sve nae grehe, ljubav
koja oprata sve nae nepravde, rane i modrice koje su
dovoljne za sva^ naa isceljenja, snaga za sve nae
slabosti. Mi veru-jemo to, ali u ovome smo promaili. Mi
verujemo da Bog daje to, ali mi nismo nauili kako da
primimo to. To ulivanje Boanske snage i prirode ovisi o
dve stvari: vaeg saznanja da je Bog voljan dati i vaeg
pouavanja kako da primite. Tako nepromasujuce kao to
je zakon vremena za seine i etvu; tako neopozivo kao
to je tog dana i noi u njihovom redosledu tako je i ta
velianstvena istina da je Bog uvek spreman da udovolji
svaku vau potrebu, samo ako ste vi spremni primiti.
Slava Njegovom Imenu, On je jo uvek El - aaj! Zar nas
ne napominje ap. Pavle da budemo
51
"sudionici te boanske prirode?" Nije li nam sam Bpg
rekao, "Dosta ti je moja milost?" Ali iza sve nae prazne
slave, naeg mizernog duhovnog ponosa i gnusne
samopravednosti eka Bog koji n&s ljubi i koji je dao
sebe za nas i koji udi da nas naui tu lekciju da crpimo
od Njega sve to trebamo dnevno svakog trena.
KO?
Nekada unazad vidimo Iliju gde sedi poraen i u duhovnoj
sramoto!. Bio se povukao. On koji je bio lavovskog srca
bio je potuen na bojnom polju due; i to posle toga kad
je 'uoio jednu vojsku! Onda se neto dogaa.
Posmatramo ga gde ide etrdeset dana i noi bez hrane,
ka Horivu, toj gori Bozijoj. U ijoj sili je on iao? Ko je
rekao Davidu da istupi u njegovoj prirodnoj slabosti protiv
diva Golijata iz Gata"? Ko je upravio kamen koji je jurio
nepogreivo na svom putu? Ko je dao njegovoj ruci snagu
i njegovom srcu hrabrost? Ko je sruio zidove Jerihonske;

43
i ko je pobio vojsku Senahirima kad su Sirci navalili tada
kao vuk na tor?
Ko je izbavio Izrailja i ko ih je vodio pri tom izlasku? Ko je
otvorio vrata tamnice Petru i ko je podigao zavese slave
za Stefana i dao mu milosre da se moli za svoje ubice?
Ko je brisao suze Marte i izlio ulje na slomljeno srce Mari-
je?
Ko je to bio spasio nau grenu duu kad smo kleali u
podnoju krsta? Ko je obratio nau tamu u dan? Ko stoji
ovog momenta pored nas, spreman i voljan da nam da
milost i slavu? Ko ima snagu za mau slabost - iscelenje
za nau bolest
52
silu za naa iskuenja - slobodu za nae ropstvo - i
milosre dovoljno za svaku potrebu? Ko to moe ako ne
Isus?
El-adaj jo uvek moemo pevati: "Gospod e se
pobrinuti za snagu za tvoj trud." itaoce, crpi iz Njegovog
ivota. Uzmi to milosre koje On tako obilno i radosno
udeljuje. On je viie nego dovoljan za vae potrebe i
mogue je hoditi pred njim i biti savren, ne u sebi, ve u
Hris-tu. Ja znam o emu govorim. To je moja privilegija da
sam pozvan od Gospoda da propovedam Njegovo
Evanelje po celoj zemljj.. Najvea je radost mojega
ivota pridobijati due, kao to me On vodi i daje mi
snagu za taj zadatak. Mnoge od mojih evangelizacija
trajale su od osam do deset nedelja. I neki put telo
postane veoma iscrpljeno. Jedne veeri sedeo sam u
jednoj sporednoj prostoriji u uglu atora, oseajui se
umoran i na kraju moje izdrljivosti. U atoru je mnotvo
slualaca ekalo da sluba pone i kroz tanku pregradu
mogao sam uti poluglasne molitve naroda. Onda su se
vrata otvorila. Na njima je stajao jedan propovenik i
kae: "Brate Prajs, ima oko pet stotina ljudi ovde veeras
koji ekaju da budu pomazani u ime Gospodnje za
iscelenje." Pet stotina. A ja nisam imao ni snagu potrebnu
za propovedanje. A tu je trebalo susresti to mnotvo u

44
Ime moga Gospoda. U srcu sam se na trenutak oseao
kao da bi mogao da pobegnem. Onda sam se pitao da li
mogu otpustiti bolesne i rei im da se vrate neko drugo
vee. Pogledao sam kroz pukotinu pregrade unutra i
video te sirote paenike gde ekaju na jednog bednog
oveka kao to sam ja, da doe i kae im o Isusu. Izne-
nada je izgledalo da e mi nervi popucati. VPao
53
sam na patos na moja kolena i plakao. "On, Isuse", vapio
sam, "ja ne mogu. Ja nemam snage. Ja sam tako umoran
i iscrpljen. Ja elim, Gospoe, ali ja sam nemoan za ovaj
zadatak."
Onda sam uo taj tihi, mali glas u dubini moga srca. "Ti
nema snage... Zato ne uzme m o-j u ?" Za momenat
sam mislio, moe li to stvarno biti? Zato ne? Nije li
Gospod i u starim danimadavao svoju silu ljudima? Zato
ne i sada? "Hvala ti, Gospode," rekao sam dok sam ekao
ta e uiniti. Onda sam osetio jedno toplo strujanje gde
dolazi preko mojeg tela. Izaao sam na podijum. Mnogo
puta ja sam propovedao iz pribe-leki, ali te veeri ne.
Nije bilo iscrpljenosti nikakve malaksalosti; niega ve
svesno poznanje Njegove snage.
U veri sam tvrdio bolesnim da e svi biti is-celjeni te
veeri. Kada je doao pononi as jo uvek sam polagao
ove moje nedostojne ruke na ljudske glave, u Ime
Gospoda Isusa. Sila Gospodnja bila je prisutna da ih
isceljuje jer je sam Gospod bio tamo. Onda je doao
poslednji. Pomolio sam se; izjavio sam blagoslov i otiao
kui. Kada sam ve hteo da idem na poinak, opet sam
postao svestan velike iscrpljenosti. Ali nisam bio suvie
umoran da bih kleknuo na svoja kolena i zahvalio mu za
sve to je uinio te veeri. On je jo uvek bio El-adaj. Ja
sam znao da je On udelio Njegovu snagu da odgovori na
moju slabost On e odgovoriti i na vau slabost. On e
odgovoriti i na vau slabost, takode. On e odgovoriti i na
svaku potrebu i nee uskratiti ni jednoga dobra od onih
koji hode u pravdi.

45
Jedna velika neophodnost za primanje te snage koju On
moe dati jeste da oseate vau potrebu za tom snagom.
Nae uzdanje u Njega je osobno poverenje: i kad mi
dolazimo na osnovu Njegove
54
zasluge, On nam daje Njegovu veru. Mi ne gledamo za
Isusom ve u Isusa. Tako mnogi slede Njega iz daleka.
Oni gledaju za Njim; ali nisu dovoljno blizu da gledaju u
Njega. Oni zaostaju natrag dok dele veroispovesti, bave
se dogmama, prepiru se sa drugima oko tumaenja, i
time gube milo-vidnost Njegove prisutnosti.
Dva oveka su jednom doli k meni sa jednim spornim
pitanjem i upitali me za moje miljenje u pogledu toga.
Sluao sam njihove navode; i kada su zavrili, morao sam
priznati da nisam znao odgovor. Tako sam rekao: "Brao,
to nije vano ta verujete, ve u koga verujete." Vi ete
moda u poetku biti naklonjeni da se ne slaete sa tom
izjavom na temelju toga da ono to vi verujete je od
strahovite vanosti. Ipak, kada jednom stignete do "vrata
nebeske domovine", vi neete rei anelima da ste se
popeli na nebo po prekama lestava veroispovesti, nego
ete svedo-iti da ste dospeli kui kroz Onoga koji je
umro za vas na krstu Golgote.
KOJI BI STE VI BILI?
Dali ste ve nauili tu lekciju da crpite od Isusa za sve
potrebe vaeg ivota. Jesi li naao tu milinu prebivati u
Isusu? Jeste li dospeli do toga da ste svesni vae velike
potrebe, i vaeg bednog nedostatka snage sa kojom da
nadvladate? Zar ne bi radije bio u koi carinika na
stepenicama hrama, nego u koi toga fariseja koji se o-
seao tako jak u svojoj pravednosti i tako ponosan na
svoja dela? Samo toliko koliko se mi umanjujemo moe
Isus rasti. To znai umanjivati se.
55
Kua sagraena na pesku oseala se ponosna sobom,
sve dok vetar nije poeo da duva i bura da besni. A kua
sagraena na steni nije marila za buru, srdite vetrove i

46
valove; i kada se oluja okomila na nju da je tresne, ona je
bila u stanju, svrivi sve, odrati se u zli dan. Snaga nije
bila u kui, nego u steni. To nije bilo da je kua dala svoju
snagu steni, ve je to bila stena koja je dala snagu kui.
Hristos moe biti va sve u svemu, ne samo na slici
zasnovanoj u granicama neke divne teologije, ve takoe
u praksi i stvarnosti svakog trenutka u svakom danu
sleom godina. On te poziva da Ga proveri. On nas
napominje da Ga isprobamo. Zato biti prazan kad moe
biti pun do pre-livanja? Zato biti gladni kad moete biti
siti? Zato lutati kao izgubljeno dete na pustinji ivota,
plaui zato to ne znate put na dalje. Daleko bolje je da
stavite vau ruku u Njegovu i da sluate taj apat
Njegovog boanskog glasa, 'Sledi mene; ja u te voditi
kui."
Onda i ta nesanjana stvar postaje mogua u Hristu.
Pustinja se pretvara u cvetne staze; a u srcu bruje
nebeska zvona sve dok se nebeska muzika ne uje opet
smrtnim uima. Stenovita brda su tek staze koje vode
gore ka zboritu preobra-enja, zajedno sa svetima;
poto mi ljubimo Njega, koji nas voi i upravlja, vie i vie
na svakom koraku tog puta.
Oh, duo moja, ne hvali se sada - niti u ve-nosti - sa
svojim postignuima u misli i delu. Zvezda slabune
slube izgleda doista kiljava u tom svetlu koje bleti s
krsta. Trud naih ljudskih ruku zaboravlja se kada
pogledam kroz nae suze na ruke koje su bile ranjene na
tom drvetu. Te titule i rangovi koje mi ponosito nosimo
obo-
56
rie svoje glave sa stidom, kada ugledaju taj natpis na
vrhu tog Krsta. Stvari koje smo mi u-inili izgledae tako
male u poreenju sa onim koje je On uinio. Kako je
davno Njegovo vodstvo! Koliko je daleko izvan dohvata
uma koji nije bio prosvetljen Svetim Duhom ta istina da
ovde i sada On je voljan udeliti vie nego to je dovoljno
da bi odgovorio na svaku nau potrebu. On e to uiniti

47
sada. On je jo uvek El-adaj, taj Bog koji je dostatan.
Na nedavnoj evangelizaciji jedna starija gospoa sluala
je tu istinu iznetu na ovoj tampanoj stranici. Ona je bila
tako jako bolesna! U-vek iznova i iznova bila je
pomazivana: a opet ponovo beskorisno. Na kraju te
slube video sam je gde mirno sedi, ali izraz njenog lica
mi je govorio o toj unutarnjoj borbi. Iznenada je sklopila
svoje ruke u molitvi i rekla tako usrdno1 "Oh, Isuse! Ja
sam tako dugo pokuavala sa ovom mojom siromanom
verom. Molim te, daj mi malo Tvoje." I On je to uinio!
To je tajna Hrianske pobede. To je tajna nadvlaivanja.
Poloiti vaa bremena kod Njegovih nogu - ostaviti ih
tamo i nikad ih vie ne nositi ponovo kao neku otrcanu
odeu - to je pouzdanje koje Gospod eli da mi uivamo.
To je ta poruka o Bogu koji je Dostatan. Dostatan za ko-
ga? Ta, za vas, naravno. Dostatan za kada? Za sada,
naravno. To je staranje El-adaj! I onda dok dnevno
putuje tom stazom vremena k vratima venosti, vi ete
biti svesni neba na zemlji. Dok se pribliavate blie i blie
tom danu kada budete mogli rei anelima da dolazite,
te pesme milosti i slave odjeknue zemljom na putu
domovini - o Njegovoj prisutnosti - o Njegovoj snazi - o
Njegovoj sili - o Njegovoj ljubavi - o Njegovoj veri - o
Njegovoj milosti- i dok ide nap-red i prema gore
pevae:
57
Isus me vodi na svim putevima, daje mi snagu u svakoj
nevolji, podupire me verno u tamnom dolu, hrani me
Hlebom ivota.
Kad moj duh obue besmrtnost
i upravi svoj let u oblasti dana,
Ovo e biti moja pesma kroz vekove,
Isus me je verno vodio.
O, ta uda El-adaja, Boga koji je Dostatan!
58;

48
Glava VI VAE GORE SU PREMESTENE
Put iz Betanije mota se i savija oko padina i brda, penjui
se u jednom pravcu sve vie i vie i zavrava skoro strmo
prema zidovima Jerusalima U drugom pravcu on se mota
nadole prema uskom k-lancu, stenovitog i neprijatnog
predela koji se prostire prema Gilgalskim ravnicama i
Mrtvom moru. Jednog dana je Isus sa uenicima hodao
du toga puta prema Jerusalimu. Isus je bio gladan. To
jedva izgleda mogue, a ipak, bilo je tako.
Zamislite, Bog gladan u svetu u kojem sve to je raslo,
postojalo je radi Njegove sopstvene sile i stvaralakog
genija. Ali Isus je bio ta-koe i ovek. Kada je On ostavio
svoj tron i Njegovu carsku krunu, to je bilo da bi sa
ljudima podelio radosti i alosti, ak i probleme svaki-
danjeg ivota. On ne samo da zna sve o naim
nevoljama, nego ih isto i deli sa nama.
Na obronku tog brda bila je jedna smokva puna lia.
Uitelj sa Njegovim uenicima prili su tom drvetu da
vide ima li neka smokva na njemu. Nikakve smokve nisu
nali, To je bilo smokvino drvo bez smokava. Tako ga je
Gospod prokleo i izjavio da u budue ni jedan ovek nee
jesti njezina roda za uvek, jer vie nikad nee ni roditi. A
sada, zato je to Isus uinio? On je z-nao da tamo nije
bilo smokava na njemu. Ako je mogao videti Natanaila
pod drvetom smokve kad je ovaj bio daleko od Njega,
nebi li On mogao videti i smokve na drvetu, ako bi bila
neka tamo?
Isus nikada nije inio stvari bez neke svrhe. Postojao je
motiv iza svih Njegovih reci i dela.
59
Moralo je biti neko znaenje u tom dogaaju. Postojala je
jedna lekcija u tom dogaaju, koju je On eleo staviti
pred uenike, jer kad u njemu ne bi bilo pouenja, on se
nikada ne bi ni dogodio. Postojala je jedna lekcija koju je
On hteo da sauva za vas i za mene, jer ako ne bi posto-

49
jao u tom takav motiv, zar bi to zauzimalo tako dragocen
prostor izmeu korica te Knjige? ta je bila ta lekcija i
zato je njom pouavao?
Gospod i uenici otili su dalje u Jerusalim. Izagnali su iz
Hrama one koji su skrnavili to s-veto mesto sa njihovom
trgovinom. Sledeeg dana bili su opet na Betlehemskom
putu. Petar je video smokvu. Primetio je da je bila mrtva,
usahla i osuila se. U uenju je iznenada povikao: "Gle,
Uitelju!" i pokazao na smokvu i skrenuo panju na
injenicu da se osuila. Onda je Isus rekao - ne samo
Petru, ve svima njima. Evo svrhe. Ovde je bila jedna
oevidna lekcija koju je Bog, koji je postao ovek,
nameravao upotrebiti da bi ljudi mogli razumeti Boga u
njihovoj ljudskosti. Postojao je motiv iza tog proklinjanja
drveta. Tako je Isus rekao: "Imajte veru u Boga"
Pored mene je grki Zavet. Dopustite da vam citiram
doslovno re po re elu reenicu po redu kojim reci idu,
seajui se da struktura grkih reenica je razliita od
naih. Evo te reenice na grkom: "I odgovarajui Isus
ree im: . "Imajte veru Boju!"To je zapravo, re za re,
doslovno prevedena sa originala.
Onda je Uitelj nastavio da im govori da kad bi imali
takvu veru, ne samo da bi se malo smokvino drvo osuilo
pri prakticiranju takve vere. A to je ta vera od Boga. To je
bila zaista vera koja pokree gore. Jedan od zahteva, kao
to e-
60
te videti itajui u Marku 11, 22-26, jeste da ne bude
sumnje u srcu o izvrenju tog uda - nita osim vere da
e ta stvar koju elimo i za koju se molimo, i dogoditi.
Kad su ti uslovi ispunjeni, onda to udo - ta god da je to
- mora se dogoditi; jer je iza toga Re Boja, a iza
Njegove Reci je Njegova sila. To je Njegova sila koja je i
stvorila tu smokvu, tu goru, i sve to postoji; to je to
stvaralako svojstvo Venoga. On je doveo u postojanje
sve to postoji. Njegova re je nainila od haosa kosmos.
Molimo Boga da posije Svetoga duha sa boanskom

50
istinom i da nam donese to prosvetljujue svetio Njegove
prisutnosti naem umu i srcima. Obino mi tumaimo
ovaj stih, "Imajte veru u Boga", da znai da imamo
poverenje u Boju silu da premeta gore, Mi kaemo u
naim srcima, "samo da mogu dovoljno vrsto verovati,
samo da i-mam dosta vere u Boga, tada e Bog
premestiti tu goru."
JEDNA NEMOGUNOST
Vi pokuavate uiniti nemogue. Vaa vera nee nikad
biti dovoljno jaka ili dovoljno ista za to, pa da se borite i
milion godina. Kakve li greke uzeti nau umnu veru u
Boga i nazvati to v erom. Kako mi je srce krvarilo kad
sam video neke od dece Boje (a i vi ste vieli) gde se
napreu da veruju u pobedu nad boleu, jer ne
primeuju razliku izmeu umne vere u silu o-Eju da
isceljuje (koju veru ak i avoli imaju) i te vere Bozije
koja donosi pobedu. Postoji jedna velika razlika izmeu
onoga to mi nazivamo oveijom verom u Boga, i tom
Bojom ve JB kJa je udeljena oveku. Takva vera nije
61
"dete nastojanja", niti je roena od naprezanja. Ako ke to
vera Boja, onda je mi dobijamo od Njega, a ne od naih
umnih stavova i tvrdnji. Isus nije rekao, "Ako imate silu
da verujete da e Bog premestiti tu goru, onda e On to
uiniti". Niti je On rekao: "Ako moete dovoljno vrsto
verovati da je to uinjeno, onda e to biti uinjeno." Ve
je rekao: "Imajte veru Boju." Drugim recima, pribavite
malo neto Boje vere; i onda kada nju imate, imaete tu
jedinu silu sa kojom gore mogu biti premetene i baene
u more. Ali vi mi kaete da u drugom delu Njegove izjave
On govorv o verovanju srcem i ne Sumnjati. Ovo drugo je
nemogue bez- tog prvog. Vi jednostavno ne moete
verovati bez primese sumnje sve dok nemate tu veru
Boju. To zahteva Boju veru da oisti ova naa ljudska
srca svih ruevina, straha, strepnji i sumnji.
Ta stenjanja i naprezanja smo uli da dolaze od ljudi koji
su pokuavali da veruju da je to uinjeno a bez da su

51
imali Boju veru! Oni su mogli imati pouzdanje u Njegovu
silu i verovati u Njegovo obeanje, ali posedovati
Njegovu veru je neto drugo.
Sve ovo me 4e vodilo d& verujem da je daleko iscelfciij6>
O tc^ tajni Njegove prisutnosti nalazi se jedno utoite
dui. Dok se taj ivot prazni od tog sveta i njegovih veza,
pravi se prostor za stvari koje Bog moe udeliti. Jeste li
zapazili da na kraju tog govora naeg blagoslo-venog
Spasitelja svojim uenicima o toj veri koja e premetati
gore, da On kae njima da oprataju svima ako bi imali
protiv nekoga neku zlovolju ili zla oseanja? Nije li to radi
injenice, da kada nam Bog udeli Njegovu veru, On ne
eli da nae neki kanal zaguen mrnjom i nekim
neopratajuim duhom?
62
Slabosti ljudske prirode okruuju nas na sve strane; a na
dobri Gospod zna to. Sa kakvim strpljenjem i brigom On
postupa sa nama i pazi na nas i kako mnogo, mnogo
puta On nas uvija u Njegovu milost kao u deku koja
pokriva nau nesavrenost i mi sluamo Njegov glas
ljubavi kada to ne zasluujemo. Kao to otac ali svoju
decu, tako Gospod ali one koji ga se boje. Ne mislim da
kaem da On zahteva savrenost ivota i vladanja pre
nego to udeli tu milost Njegove vere, ali verovatno e
biti stvari koje e on zahtevati od nas da bi nam mogao
ueliti Njegove blagoslove. Bog bezgranine i vene
ljubavi ne eli nikakve zlobe u srcima nae dece. Kako
moemo mi, kojima je bilo toliko mnogo oproteno, odbiti
da oprostimo onima koji su, moe biti, nama naneli'neko
zlo.
PRIA JEDNE ENE
Koliko se dobro seam jedne ene koja je pre nekoliko
godina dola u zajednicu sa potrebom iscelenja i molitve.
Ona je izgledala tako plemenitog karaktera i u familiji su
je veoma vo-leli. Jedne veeri smo se molili za nju u Ime
Gospoa Isusa i ona je otila naizgled sretna. Rekla je da
stoji na obeanjima Bojim, ali nije bila isceljena. Dok su

52
dani prolazili, njezine dve keri dole su da me posete i
molile me da se ponovo molim za nju. U stvari, bile su
skoro nekontrolisane u svojoj zabrinutosti i oajanju. One
su volele svoju majku i znale su da je Bog njihova jedina
nada. Molile su me da joj jo jednom pomaem. Uinio
sam to.
63
Nikada neu zaboraviti to^usrdno molenje, to saletanje
molbama i izbezumljeno plakanje tih dragih osoba dok su
navaljivala, na tron milosti. Oni su okuavali verovati, ali
sve je izgledalo uzalud. Ta sirota, bolesna ena, brisala je
suze sa svojih oiju dok smo pevali "Isus lomi svaki
okov", Otila je kui iz skuptine bez bilo kakvog vidnog
odgovora na nau molitvu. Prola su dva dana. A onda je
dola rano, pre slube, u mo ju kancelariju. Bila je to
jedna sasvim drukija ena! Njezino lice je bilo
rasvetljeno arom te slave u njezinoj dui.
"Vi ste isceljeni!" uzviknuo sam. Nasmeila se dok je
odgovarala: "Ne, ne jo, ali u biti veeras. Za mene se
molilo javno, (pred elom skuptinom) i ja verujem da
moj Gospod eli da me se dotakne sa Svojom silom u toj
slubi veeras, tako da svi mogu videti da je On veran".
Tu nije bilo nikakve usiljene, napete atmosfere; nikakvog
naprezanja; ve pre slatko i divno odmaranje u Gospodu.
Onda mi je rekla svoju priu.
Slomljena i skrena - skoro u oaju - otila je kui. Dola
je na kraj sa sobom i znala je to. Dok je kleala pored
svoje postelje, molila se jecajui: "Isuse dragi, ja sam
pokuavala tako snano da verujem i ne mogu. Ja sam
tako razoarana, dragi Gospode, a ipak ja verujem u
tvoje obeanje i tvoju Re. Brat Prajs je pokuavao i nije
uspeo. Narod u toj skuptini je pokuavao i nije uspeo.
Gde mogu ii? ta mogu uiniti? Reci mi, Gospode. Moja
jedina nada je u Tebi."
Onda je pred nju dola misao o jednoj eni koja je nju
smenila kao uiteljica omladinske
64

53
grupe. Duboko u njenom srcu razvilo se neko ose-anje
prema toj eni koja je pridobila srca mladih, dok je
jednom njihova ljubav i naklonost bila izlivana na nju. Da
li je to bila zavist? Da li ljubomora? Nije znala; ali je znala
da kako su meseci prolazili to oseanje je postalo
napetije. Sada je ona mislila o njoj. I tu je uvidela pravo
stanje njezinog srca. Verovatno je ula Uitelja ge kae:
"A kada stojite na molitvi, pratajte."
Tog istog poponeva ona je provela ceo as na molitvi sa
tom enom i Bog je stavio u njeno srce jednu divnu
hriansku ljubav prema njoj. Kakav blaeni as molitve!
Kakvo divno mesto zajednitva, gde mi govorimo Bogu, i
gde Bog govori nama! Rane su zaceljene! Zavist se
rastopila, a ljubav se Isusova ulila.
Kada je najzad stigla kui, rekla je familiji za stolom kod
veere da e biti isceljena te veeri. Znala je to; ali nije
znala kako to zna. Svesnost toga bila je tako stvarna kao
sam ivot. Nije bilo sumnje o tome. Nije bilo nikakvog
posredovanja za nju u molitvi. To je bio posao prolosti.
Tada nije bilo oajnog naprezanja i umoljavanje. To je bilo
uinjeno, a ipak jo nije! Isceljena, ali ne jo! To je
paradoks vere. Tada mi je rekla: "Brate moj, zna li ta je
I-sus uinio?"
"Znam da moj Gospod sve dobro ini" bio je moj odgovor.
"On mi je dao Njegovu veru", rekla je. Iskreno, ja ne
znam trenutak kad sam je primila; ali slava Njegovom
Imenu, ja znam da je tu."
I bila je. Te veeri dunuli su nebeski pove-tarci. Te veeri
Hristos se dotakao sa SVEMOGU-
65
OM silom,tog bolesnog iscrpljenog tela Njegovog deteta
u potrebi. Te veeri rak se rastopio boanskim dodirom.
Gora je premetena verom Bojom koja je bila ueljena
bolesnoj eni od samoga Gospoda slave.
TRAITI ISCELITELJA - NE ISCELENJE
Naa glavna potekoa je da mi traimo isce-lenje
umesto Iscelitelja. Od kakve je koristi traiti svetio, a

54
prezirati sunce? Ta ena, koja se spominje u Pismu, koja
je imala teenje krvi, nije se naprezala da se epa
ivotnog ueta izbavljenja po sili umnog razumevanja.
Sve to je ona elela uiniti bilo je doi Isusu. Sve to je
taj slepi, mizerni bednik na Jerihonskom putu uinio bilo
je da vapajem koji epa srce pokae svoju vlastitu nemo
i svoju veru u ljubav, silu i saaljenje Isusa iz Nazareta.
ak i ako mu je na blagosloveni Gospod rekao da je to
bila njegova vera koja ga je iscelila, ipak ja sam siguran
da veru koju je imao, data mu je od samoga Gospoda.
Moe li ovek proizvesti dovoljno vere za svoje iscelenje
poto bi preao nekoliko stopa po pranjavom Jerihonsko,
Putu? Ta prisutnost Nazareanina bila je izvor vere u
starim danima; i to je ta prisutnost Isusova koja je izvor
nae vere u ovim danima sumnje i neverstva; kao to je
Isus i rekao: "A bez mene ne moete initi nita."
Zaista uenici Isusovi rado itaju dvanaestu glavu pos.
Rimljanima. Ona uzdie takve divne
66
mogunosti po uzoru odeljenog, posveenog hri-
anskog ivljenja! To je svakako deo Evanelja sa kojim
telesni Hrianin ne vole da imaju veze Pavle umoljava
Hriane - i napominjui decu Gospodnju - da idu od
dobrog ka boljem i odande jo jo ka boljem. I ne
poravnjavajte se sa ovim svetom; nego se promenite -
doslovno "preobrazite''.^ treba da se postigne
obnovljenjem uma. Grka re je "renovirati". Kada vi
renovirate jedan travnjak mora se stara trava skinuti i
po-sejati nova. To obnovljenje je potrebno u hri-anskom
ivotu pre nego spoznamo koja je ta dobra, ugodna i
savrena volja Boija (Rim. 12,2). Kada se to dogodi,
kakav bi onda trebao biti na stav? Pavle nastavlja u
svom pisanju: "Jer kroz milost koja je meni dana, kaem
svakom o-veku koji je meu vama, da ne misli o sebi
vie nego to valja misliti, nego mislite u smernosti KAO
TO JE KOME BOG UDELIO meru vere". Ovde je jedno
objavljenje! Bog udeljuje svakom oveku njegovu meru

55
vere. Kakvu meru? Koliko? To zavisi na prvom i drugom
stihu. Oni dolaze pre treeg stiha. Ono znaajno je da
BOG DAJE VERU. On je razmerava! Na grkom, doslovno
od reci do reci kae: "Svakome je Bog poelio meru
vere". Weymo-uth u svakom prevodu po savremenom
govoru kae: "U skladu sa koliinom vere koju je Bog
svakome dodelio".
Zar ne vidite kako smo glupi kada se napreemo i
pokuavamo da verujemo umno, dok trebamo - prema
Reci - da verujemo duhovno? Ono e biti vera glave, jer
um e preutno odobravati; ali obnovljeni um e rei
"Amen" na sva dela milosti, po veri. U stvari, vera je
roena u srcu. Srce e prihvatiti to neshvatljivo. Ono
veruje to to on kae da je nemogue. Ono smatra stvari
koje jesu, kao da ipak nisu; i stvari koje nisu,
67
kao da ipak jesu.
Vera je dala snagu Moj evo j ruci da gradi sto godina,
kada jolfnije bilo nikakvog znaka poplave. Ono alje
armiju koja marira oko Jerihonskih zidova, dok razum
kae da e trebati milion godina da se razdrmaju temelji
od tutnjave marira juih nogu. Vera dovodi narod do
ruba dubokog i neprobojnog mora, jedino da uvide da se
kapije "okeana" irom rastvaraju na vodenim ar-kama
svemogue sile i da se staze ljudi prostiru u dubinama
mora. Vera alje ljude, bez uzmicanja u uarenu pe i titi
ih u jami lavovskoj. Vera ogoni smrt od tela i vraa
nazad ivot koji je otiao. Vera! BOJA VERA! Ne bedna,
slabaka naprezanja da verujemo; ne jalova nastojanja
da shvatimo sile Venoga.
Moe li olja smestiti okean? Moe li zrno peska obaviti
planetu? Moe li moj siromani razum shvatiti slavu
nemogueg Boga? Samo kada mi je Njegova boanska
ljubav obilno dana, samo kada On hoe da mi sebe
objavi, mogu razumeti, a i onda samo delimino. Jer, kad
bi smo videli puninu Njegove slave, ni jedno telo ne bi
obsta-lo u Njegovoj prisutnosti. Samo kada on daje svoje

56
oproten je, ja sam spaen. Samo kada On udeli Njegovu
snagu, mogu se boriti u dobroj borbi vere. Samo kada on
da Njegovu ljubav, mogu oprostiti svojim neprijateljima.
Samo kada me On izdigne, moer, se podii iznad sveta
tuge i gre-ha. Velika je tajna pobonosti i divna, iznad
naih snova je plan Njegovog otkupljenja!
Ti koji si u potrebi, na kraju puta samog sebe, nai e Ga
ge te eka. Zaetnik i Svri-telj tvoje vere eli te tu
sresti. Iza tebe su suze, alosti, bol srca, razoarenja koje
su darovi sveta lienog vere i bez poverenja u Boga; a taj
sunani put gde Isus stoji, je sjajan i slavan od svetla
Njegove prisutnosti! Pouzdaj se
68
u Njegovu milost. Osloni se na Njegova obeanja. On je
Davaoc svakog dobrog i savrenog dara; i taj put kojim
e hoditi, zajedno sa Njim, svet-lie vie i vie do u
savreni dan.
Ako si spaen, to je zato jer ti ga je On u-delio. Ako si
isceljen, to je zato jer je to Njegova mo. Ako ima veru,
to je zato jer je Vera istekla od Njegovog srca u tvoje. To
je ta jedina vera koja moe premestiti tvoju planinu.
Moe imati; jer On e ti je dati! Onda e sigurno
poznati da ta Vera -tvoja vera, koja ti je pomogla - JE DAR
BOGA.
69 i

57
Glava VII BOG ELI DA TO UINI LAKIM
Ja verujem da je lake doi Hristu i moliti ga za udelenje
Njegove vere, nego to je pokuavati izraditi je i
proizvesti. Ako mi ne pogledamo i drugu stranu izjava,
koje bi nas pogreno vodile kad bi smo ih izolirali i u
velikoj smo opasnosti da im damo pogreno tumaenje.
Mi moramo priznati da u primeru za primerom, Uitelj je
spomenuo veru ljudi koji su doli k Njemu; i u nekim
sluajevima On ih je pohvalio na svoj osobit nain, zato
to su je posedovali. Moje pitanje nije dali su je imali ili
ne, ve gde su je dobili?
Samson je imao snagu. Sa njom je on izvravao junaka
dela koja su bila bez sumnje nadljudska. Ali gde je on
dobio tu snagu? On je bio jedan primer, na telesan nain,
a to se nama napominje da budemo na duhovan nain.
"Budite jaki u Gospodu i u sili jaine Njegove". Pavle za
sebe izjavljuje da je jak; ipak on neprestano priznaje
svoju slabost. Ali ne bese li on taj Sovek koji je izjavio,
"Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo daje".
Dali se seate tog divnog dogaaja o udesnom lovljenju
riba? Rana zora toga jutra poela se' nadvijati nad plavim
vodama Galileje. Uenici su se svu no muili u svojoj
vlastitoj snazi i nita nisu uhvatili. Dok su se primicali
prema o bali, taj Galilejski Stranac stajao je kao silueta
naspram zelenila breuljka, ekajui na dolazak tako
neuspenih ljudi. Onda je odjeknuo Njegov glas: "Deco,
imate li to za jelo? Nisu imali nita. Vraali su se nakon
mukotrpne duge
70
noi - potpuno praznih ruku. On je to znao. On je znao da
nisu ak ni belice uhvatili da bi im dalo bar neku malu
nagradu za duge mrane sate muke i truda. Tada im je
rekao da bace mreu na drugu stranu. Kad su posluali,
oi mora da su im se irom otvorile od zapanjenosti od
mnotva riba koje su bile zahvaene u mreu. Nisu ih

58
mogli izvui u lau. Za jednu minutu uhvatili su vie ribe,
posluavi Isusovo uputstvo, nego to su za jednu no
njihovim vlastitim nastojanjem. Divna pria, kaete? Da,
ali ja jo nisam doao do njezinog najdivnijeg mesta!
Najneverovatniji, a slavno istiniti deo te celokupne prie
dolazi u sledeoj Isusovoj reenici. Kakva irokogrudnost!
Kakve li dobrostivosti! Kakve ljubaznosti! Kae: "Donesite
od riba to sada uhvatiste". Ko je uhvatio te ribe? Isus je
rekao da su oni. Ali ja vas opet pitam, "ko je uhvatio te
ribe?" Vi znate, isto kao i ja, ko ih je uhvatio. To je bio
ISUS. Ipak On je rekao da su ih oni ulovili. Ovako On
govori i o naoj veri i o naoj ljubavi , o naem tom i
ovom - kao da bi smo* mi uopte neto bili - osim
u.Njemu!
NJEGOVA SAVRENSTVA
Marko 5,27 - 28 daje nam jednu divnu ilustraciju ove
velianstvene istine. Alexander Macla-ren kae: "Glavni
deo ove prie izgleda da je ta ilustracija koju ona daje o
iskrenosti i sili jedne nesavrene vere i Kristovog
milostiva naina odgovaranja na nju i ojaavanje takve
jedne vere". Pogledajte na tu enu. Ona doputa prvo da
Isus proe. Tada, plaljivo i paljivo, ona kri sebi put
kako bi se mogla dotai Njegove odee. Dali je ona
verovala da neka naroito arobna snaga je u vezi sa
Njegovom haljinom?
71
Nakon to se dotakla, rado bi se pokuala izgubiti u tora
mnotvu. Taj celokupan nain njezinog pristupa je dokaz
da ona nije imala to to m i naviknuti nazivati "verom".
Ona ga nije molila da kae neku re! Ipak, u svojoj bedi i
neznanju, pristupila je Gospodu i dotakla Ga se. Bila je
iscrpljena! U taj mah. Taj izvetaj kae da je sila izala iz
Isusa da bi se iscelenje i to udo izvrilo.
ela poruka te prie je injenica da takvo iscelenje ne
ovisi uopte o razvijanju jedne savrene vere po bilo
kakvim procesima od samog sebe; ve pre na vezi sa
Isusom, koji je Zaetnik i Svritelj nae vere i davaoc

59
svakog dobrog i savrenog dara.
Dopustite da opet citiram dr. Maclaren-a: "Sila i ivotna
mo vere nisu bili mereni po o-bimnosti i njezinoj jasnoi.
I najbogatije tlo moe nositi mrave i jalove klasove; a na
neplodnom pesku sa najtanjim slojem zemlje, mogu cve-
tati raskoni kaktusi. I mesnati aloji podiu svoje grane sa
rezervama vlage koja im pomae da podnesu vruine.
Nije nae da kaemo koji stepen neznanja je poguban
(destruktivan) za stvarno pouzdanje u Isusa Hrista. /ili
drukije prevedeno: "Nije naa stvar, da sudimo o tome,
koliko mora ovek znati da bi imao pravo pouzdanje Isu-
sa Hrista./ Ve za nas, oseajui kako kratko dopire na
vid i kako malo, najzad, od te velike mase ljudi u
hrianskim zemljama zna o teolo-gijskoj istini i kako su
velike razlike u miljenjima meu nama i kako brzo
dolazimo do podizanja barijera iz kojih nae jadne
duevne sposobnosti ne mogu niti proi niti videti, to bi
nam trebalo biti radost da vera i ako je pomraena
nedovoljnim znanjem ipak moe biti vera koju Isus
prihvata".
72
To je ono to elim rei. On popunjava na nedostatak.
On smiruje nae potrebe. Kada je Isus siao sa gore posle
tog prizora Njegove slave preobrazenja, naao je jadnog,
nesretnog oca i grupu nemonih uenika pokuavajui da
u-ine svojom verom ono to je moglo biti uinjeno jedino
Verom Sina Boijega. Taj ovek je bio iskren kada je
rekao: "Verujem Gospode; pomozi moju neveru". Zar se
ovaj prizor sa uenicima koji se napreu i bore, viu i
zapovedaju, pokuavajui isterati avola, a bez uspeha,
ne ponavlja opet iznova i iznova u naim danim? Ali kada
je Isus pistupio kako se brzo i divno celo-kupna
atmosfera izmenila i. preokrenula.
Od bure nastala je tiina. Od oluje rodio se krasan mir.
Isus* je bio Gospodar situacije i sretan je bio taj ovek
koji je video toga dana pristup jednog nenog,
saosecajnog srca koje je bilo ganuto saaljenjem i

60
prelivajui se boanskom ljubavlju. Od velike je vanosti
da govorimo sa Isusom; prestanemo sa naim
naprezanjem i okrenemo se od naih zalaganja i
molbama ka uz-danju i poverenju u Njega koji e udeliti
tu veru koju samo On moe dati.
Tokom dvadeset godina i vie ja sam vodio skuptinu u
kojima je istaknuto mesto bilo davno molitvi za bolesne i
nevoljne. Ka toj slubi me je moj Gospod pozvao i tom
pozivu sam se ja o-dazvao sa celim svojim srcem. Ja to
pripisujem Njegovoj slavi i hvali da sam video oi slepih
otvorene. udo boanske sile podiglo je bogalje i
paralizovane iz njihovih kolica i postelja i rakovi i tumori
su se rastopili isceljujuom silom naeg preivnog
Gospoda.
Ali znate li ta sam primetio? Sve velianstvene
isceljujue slube bile su prethoene noima posveenja
i razdobljima molitve. Kada je
73
mnotvo jurnula napred, traei isceljenje, te skuptine
su bile mune i teke. A kada su traili Iscelitelja, radije
nego iscelenje, tada je ipak, milina Njegove prisutnosti
slomila tu silu neprijatelja i svetlost Njegove prisutnosti
rastopilo je to ledeno oseanje to je epalo srce. To
moe biti samo saaljenje ili ak samoljublje, koje nas
dovodi do Njegovih nogu; ali nae celokupno gledite je
izmenjeno kada smo jednom tamo kada najzad vidimo
Njega!
SIROMAH I BOGATA
To je bio siromah kojem je dato tako mnogo dobrih stvari,
a to je bio bogati kojega je otpustio praznog. Nekoliko
godina ranije donesen je jedan hromi ovek u moju
skuptinu. Oni koji su ga doneli rekli su mi da je to veoma
veran ovek i koji je poznat u toj zajednici po svom
dobrom ivotu i delima... On je bio poboan ovek i bez
sumnje da je ljubio svog Gospoda; ali je morao otii ne sa
jedne slube neisceljen radi jedne stvari to mu je
nedostajala i koju mu je njegov Uitelj na kraju otkrio.

61
Kako su se ljudi molili za tog hromog! I sada mogu da ga
vidim gde se napree da ustane u odgovor na
navaljivanje ljudi da ustane u veri i ide. Mnogo puta sam
kleao pored njegove stolice i ukoravao silu koja ga je
svezala. Dani su prolazili a ipak nije bilo znaka njegova
isceljenja - nikakva privola nije dola s neba u odgovor na
molitvu. Jednog poslepodneva odgurali su ga u u-gao te
prostorije. Zamolio je te ljude da nas o-stave nasamo i
onda je rekao neto to je ostalo u mom seanju.
74
l
I "Kakav sam ja bednik", objasnio je. Ja sam doao ovamo
jak u onom to sara ja mislio da je moja vera u
Gospoda.Dok gledam duboko u moje srce nalazim neto
to bih hteo da priznam. Kakav jedan mizerni promaen
ovek sam bio.Ja sam bio duhovno ponosan na injenicu
da su ljudi pokazivali na mene kao oveka koji je patio, a
nije se alio. Oni su me isticali kao oveka koji se nikad
nije jaikovao, iako je morao da nosi krst. Ja sam postao
ponosan na moj ugled i ja sada mogu da vidim da ono
to sam ja smatrao mojom po-bonou bila je samo -
pravednost u oima mog Gospoda.
Stavio je svoje ruke na lice i plakao. Bilo je neeg tako
dirljivog kod tog hromog oveka, da su i meni isto
navrele suze na oi. Ispruio sam ruke i stavio ih na
njegovu glavu i zapoeo se moliti.'Molio sam se za
njegovo isceljenje. I dok sam se molio, on me je
zaustavio. "Brate Prajs", rekao je, "ja ne trebam iscelenje
ni pola toliko kao to trebam Isusa. Ja sam tako gladan
Njegove prisutnosti. Vie nego bilo ta drugo u mom
ivotu, ja elim Njega bolje upoznati i ja sam zadovoljan
da provedem moje dane u ovim kolicima samo kad bi mi
On ovo moje samo-praved-no srce preplavio Njegovim
miran i ljubavlju". Tako sam posmatrao toe hromog
oveka u kolici-fma gde nestaje iza ugla te zgrade.
Tiho je otiao, a moje srce je polo s njim, dok su ga
gurali na kolicima iz te zgrade. Celim putem kui srce mi

62
je pevalo radi njega tu himnu:
"Spase, Spase, uj sad molbe glas; Kada druge k Sebi
zove, Ke-0stavi~nas!"
75
Jedno skrueno i slomljeno srce On nee prezreti! Kako je
to ugodno doi na kraj sebe! Kako je divno, poto smo se
muili svu no i nita nismo uhvatili, da se On spustio da
nas eka na obali! Kako' je Ijubak taj glas koji nam kae
da bacimo svoje mree na desnu stranu lae, da bi naa
radost bila potpuna. ta odreuje koja je ta desna strana
lae? Pa, pravac vonje, naravno Vi ete ubrzo pronai
gde je desna strana, ako vaa laa plovi prema Isusu; i ta
laa mora biti prazna, ako bi ste hteli uzeti tog
Nazareanina na lau.
Nekoliko dana kasnije naputao sam tu zgradu sa dr.
Manesterom, ovekom koji je sahranio propovednika
McKinley-a. Pred vratima sedeo je taj ovek u svojim
kolicima, ekajui strpljivo da se vrata otvore za veernju
slubu. Ta popodnevna sluba bila je zavrena. Dr.
Manchester je pogledao u lice tog hromog oveka i
zaustavio se Onda je priao k njemu, a ja sam ga sledio.
"Jeste li vi doli za molitvu?" pitao je. "Za molitvu i da
primim iscelenje." Tu je neto bilo drugaije sa tim
ovekom. Njegov glas - njegove oi - takav jedan pogled
kojim se slava odraavala na njegovom licu. Znao sam da
se neto dogodilo. "Recite mi", kaem, ta se dogodilo.
Brate mj Ja opaam da ste vi neto divno proiveli,
mogu da osea"> slavu toga, iako ne znam ta je to."
Onda mi je rekao da je bio sa Isusom. On je proveo tu
no u molitvi - ne samo u umoljavanju, ve i slavljenju i
hvaljenju. Priao mi je da oko etiri sata ujutro obuzela
ga je jedna sves-nost prisutnosti Gospodnje. Kae da je
onda postao svestan jednog ulivanja tog Boanskog
ivota.
76
Neto je prelo od Isusa k njemu; on je osetio kao da se
magla razila sa njegovog srca i uma. Od toga momenta i

63
nadalje, znao je da su njegove borbe prole; a jedan
ugodan i sveti mir obavio je njegovu duu. Rekao je da je
sada znao, da kada jo jednom doe da poslua svog
Gospoda u pomazanju sa uljem, da e snaga potei od
Isusa i da e mu boanski ivot biti dat da ga obnovi u
zdravlju i snazi.
Kad sam pogledao u lice dr. Manchester-a, pri metio sam
da su suze stajale u njegovim oima. Onda je on
progovorio: "Zato bi ovaj ovek morao ekati do
naveer?"
"Ne mora", odgovorio sam. "Taj Veliki Lekar je tu. Isus iz
Nazareta prolazi."
Trenutak kasnije bilo je gotovo. Taj ovek je ustao iz
svojih kolica. Trao je i skakao i slavio Gospoda za svoje
izbavljenje. Bilo je to udo boanske sile. Oko njega se,
na snenoj ulici, skupili ljudi i ene prvo da slave Gospo-
da, a onda da se mole. Srca nespaena bila su slomljena
i mnogo je pokajnikih suza bilo proliveno!
Ne jednom sam ja bio sa nekom grupom uenika koji se
upinju u podnoju neke gore; i oh, kako moje, srce moe
posvedoiti o toj razlici kad u sred nae bespomonosti
doe sam Isus!
ODGOVORENO NA VAE MOLITVE
Zar ne znate da vae molitve mogu biti usliane. Zar ne
znate da vaa bremena mogu biti ostavljena kod
INjegovih nogu i da vie nikad ne
77
morate pognuti vaa ramena pod teretom alosti i briga?
I ja se molim, o Boe, da bi hiljade c nih koji budu itali
ove redove napustili taj put samonastojanja, shvatajui
da ih je on vodio u sumnju i strah to je unitavalo
poverenje i uzdanje u Boga.
Ne znate li da vera dolazi sluanjem i to sluanjem te
Reci Boije? U grkom zavetu to se ita: "a uvanjem
pomou reci Boije". Postoji jedno osetljivije uho onoga
kojim sluamo muziku orgulja u crkvenoj slubi. Postoji i
jo drugo uho od onoga koje upotrebljavamo kad slu-

64
amo itanje te stare velianstvene Knjige. To nije samo
intonacija ljudskog glasa koji govori dok se Biblija ita, jer
ljudi uju tu Knjigu, a ipak ne uju taj glas Boiji. Biblija je
Knjiga kroz koju Bog govori; a ipak svi ne uju Njegov
glas u tim redovima!
Vera dolazi sluanjem i to sluanjem pomou reci Boije.
Neka Isus progovori ovom mom srcu i sumnja e odleteti
kao na krilima zore. Neka Isus udahne jednu malu re u
ovaj moj siromani um i nebo je sputeno na zemlju.
Strah je nestao kao senka u svetlu Njegove slavne istine.
Neka On kae: "Dovedite mi ga ovamo", a onda dolazi
vera - Boija vera - Njegova vera - i moje siroto srce e
vapiti: "Gospode, da pregledam". Neka Isus dune na
mene svojom ljubavlju i prisutno-u i planine e se
poeti tresti i temelji popustiti!
To je kako vera dolazi! Ne kroz kanale ljudskih zamisli. Ne
po stazama ljudskih razumeva-nja. Ne po sposobnosti
uma da shvati ili sili intelekta da potvrdi. Isprui ruku kao
za mese-com i ti e se napinjati i stenjati uzalud da bi
ga posedovao. Ali neka Isus progovori i dua je
podignuta. Jedna mala re od Isusa vredi za sve reci u
reniku ljudskog govora.
78
Ima nae za dananjeg slepog Bartimeja sa Jerihonskog
puta kad Isus Nazareanih prolazi putem. "Nadanje", dali
sam rekao? Da, nadanje -vie nego nadanje; jer kad On
uje nas vapaj bespomonosti, On nas nee proi. Kad
On pro-,ovori, nadanje je zapaljeno sve dok ne postane
vatra koja sagoreva sve sumnje i neverstvo a ta toplina
boanske i divne vere donosi iscele-nie dui.
- O Uitelju, govori! U naoj potrebi i bespomonosti, hteli
bi smo podii naa srca k tebi. Reci re - to e biti sve to
trebamo. Hl smo pokuali, sa isprovaljivanim studencima
nae vere i nastojanja, da verujemo; ali su te voe
presahnule!
Spase, Spase, uj nam molbe gle Kad druge k sebi zove,
Ne ostavi nas.

65
79

66
Glava VIII UDALJENA VERA
Zvona moga srca zvone zato jer znam da je moj Gospod
u stanju ispuniti sve nae potrebe. Riznice milosti su
pune do presipanja i koliina je tako obimna da je to
naem umu i srcima nezamislivo. Mi imamo posla sa
zemaljskim i privremenim granicama, dok Bog ima posla
sa onim to je bezgranino i veno. Mera Boijeg davanja
je uvek do presipanja. Apostol izjavljuje: "Koji daje svim
ljudima preobilno" i nema kraja Njegovoj dobrotvornosti
niti bilo kakvog nedostatka u Njegovoj neiscrpljivoj
punini.
Ne izgleda li to onda alosno, da pored svega toga,
postoji takvo duhovno siromatvo? Nije li to stvar koja bi
nas trebala pokrenuti da se molimo i da traimo Njegovo
lice, da bismo mogli pronai kariku koja nedostaje na tom
lancu otkrivene i prepoznate istine? Sigurno da kada On
ima dovoljno, a to dovoljno je pokrepljeno Njegovim
obeanjem, onda bez sumnje negde neto nedostaje,
kada smo i dalje u naim jadima i potrebama.
U ovom razdoblju milosti sa jednim otvorenim vratima u
prisutnost samoga Boga, moemo stii tek do jednog
zakljuka: vera je to svojstvo ili sila kojom stvari eljne
postaju stvari u pose-du. Vera je osnova stvari kojim se
nadamo i dokaz za neviene stvari. To je najblie
objanjenje o tom ta je vera - ak u toj nadahnutoj Reci.
U prkos njezine moi, ona je neto nedodi-rivo,
neuhvatljivo. Ne moete je vagati, niti je ograniiti sa
nekom posudom. To je skoro kao pokuati definisati
energiju u oblasti fizike u
80
jedan shvatljiv opis.
Kae se da je atom jedan svet za sebe i da potencionalna
energija sadrana unutar tako jednog majunog
"univerzuma" je tako velika da to zbunjuje razum obinog
oveka. Ali definiite ga - ili pokuajte to -. i naii e te na

67
potekoe. Vera je isto takva. Bila su takva vremena
kada sam oseao da vera osvaja duu, tako da sam se
usudio rei i uiniti stvari koje, da sam dopustio razumu
da se umea, ja bi se ustruavao rei i uiniti. Iako je,
moda, dola tek samo toliko koliko je zrno goruino,
prostrujala je kroz re i delo sa neodbojnom silom, da je
narod stajao u udu nad silnim delima Gospodnjim.
Jednu stvar znam, a to je, da ja ne mogu proizvesti veru.
Niti ju meni - niti u vama - ne pos toji sastojak ili svojstva
koji kad se smeaju ili stave zajedno, da bi nainili bar
toliko biblijske vere kao jedno goruino seme. Ako je o-
vo istina, zar nismo glupi da pokuavamo da bez nje
postiemo rezultate? Ako ja elim da preem neko jezero
i nalazim da nema drugog naina da dospem na drugu
stranu, osim pomou amca; zar to ne bi bilo glupo od
mene da se borim da dospem preko bez nekog amca?
Ta stvar koju trebam traiti je amac - a ne ta druga
strana jezera! Dobavite amac i on e vas preneti tamo.
Postoje izvesne stvari koje mi primamo verom i jedino
verom. Nema ni najmanje dvosmislenosti u pogledu toga
u Reci. Radije ona iznosi jasnu objavu istine. Dakle, gde
mi dobijamo tu veru koja e nas preneti preko naih
"jezera"? Odgovor na ovo pitanje je pouzdan i siguran!
Unutar korica te svete Knjige nalazi se spomenuto o veri
da je kao dar Boiji i vera kao rod Duha. Bilo da je dar ili
rod, ipak, izvor i poreklo vere ostaju isti! Vera dolazi od
Boga. Ne postoji neki drugi izvor vere; jer to je ta "vera
od Boga"!
81
Pretpostavimo da bi ste mogli pribaviti veru pomou bilo
kakvih duhovnih svojstva, koje bi ste eleli spomenuti u
tim tekim probama ivota. Pretpostavimo da je ta vera
neto to vi po-sedujete.
Dakle, mi svi znamo o njezinoj sili! Ne bi li ona bila jedan
opasan pose? Recimo da bi smo je mogli upotrebi ti da
preemo to "jezero" a dok Bog nas eli imati na ovoj
strani. Recimo da vi ili ja imamo dovoljno vere ovoga

68
jutra da podignemo svakog nevoljnog medu nama. Kad bi
smo trebali upotrebiti takvu silu, kako znamo da ne
krimo boansku volju odbacujemo boanski plan?
SKRIVENA OPASNOST
Jednom ranije neka gospoa dovela je k meni malu
devojicu koja je bila bolesna. Bila je veoma slatka i
lepuna lutka, tiha i skromna; ali ozbiljna bolest je
zahvatila njezino malo telo. Otac te male evojice, iako
ju je veoma volio, bio je buntovan protiv Gospoda.
Godinama se njegova ena molila za njega da bi se
obratio, ali je uvek nalazio neki izgovor. Mi smo se molili
zajedno. Tri puta je ta mala bila dovoena na reolitvu. Da
je tu bila vera, bila bi isceljena. Ali nije bila.
Ta majka je i dalje molila! Kasnije me je pozvala na
telefon i kae: "Brate Prajs, ja ose-am da Bog radi oko
mog mua. On toliko mnogo voli nau malu devojicu da
ja mislim da Gospod moe kroz nju dosegnuti do
njegovog srca. Zar to ne bi bilo divno kad bi ga mogla
pridobiti da doe sa nama kad se bude molio opet?
Moda, ako ga moemo pridobiti na svoja kolena da se
moli za nju, da nee dugo potrajati da se moli i za sebe".
82
Sledei put kada su doli u molitveni dom, i on je doao s
njima. On je bio usluan, ljubazan i veoma zabrinut za
njegovu malu devoji-cu; ali kada sam ga pozvao da se
moli, rekao je: "Ne, ja ne elim da budem licemer".
Sveti Duh me je vodio u tome da mu napomenem:
"Brate, spusti se na svoja kolena i podignimo svoj pogled
ka Gospodu zajedno. Ako to uini, ja verujem da e
odneti devojicu kui iscelje-nu dodirom Spasiteljeve
ruke". Pogledao me je zadivljeno i kae: "dali stvarno
verujete u to?" Rekao sam mu, "Da!" Taj ovek je kleknuo
dole na svoja kolena! A onda se blago spustila preko tela
te male devojice isceljujua mo Gospoa Isusa; i ona je
podigla svoje izraajne oi k Bogu u molitvi hvaljenju i
zahvaljivanju. Dok je otac otvarao i predavao svoje srce,
Spasitelj mu je govorio reci koje jednom jo nepreporoe-

69
nom srcu donose mir.
Pretpostavimo da sam ja imao dovoljno vere i da sam je
mogao upotrebiti po volji. Dali bi to pridonelo toliko slave
imenu Gospodnjem - a da ne govorim o saznanju
oprotenog greha jednom ocu gladnog srca - koliko ta
udaljena vera koja je dana u vremenu kada je bila
potrebna?
Mnogo godina ranije, dok sam evangelizirao u
Vankuveru, dogodilo se neto to me je dralo budnim
skoro elu no sa srcem otvorenim pred Gospodom.
Molio sam se za stotine noi. Bila je tada u toj skuptini
veoma stvarna svesnost prijatne i divne prisutnosti
Gospodnje. Mnoga iznemogla, iscrpena tela bila su
obnovljena dodirom ruke Gospodnje. Oni su nali
izbavljenje od svojih muka i bolesti, dok su kleali u
podnoju krsta. Ja sam se okrenuo ka dr. Gabriel Maguire,
pastoru te Prve Baptistike Crkve i rekao ^'Gospod
udeljuje veru veeras; sila Gospodnja je prisutna da
isceljuje". On je odgovorio da nikad
83
vie nije bio svestsn ejstva sile Boije u elom svom
ivotu.
Trenutak kasnije, oboje smo stavili nae ruke na glavu
jednog oveka. Jedno oseanje slino vakumu dolo je
preko mene. Oseao sam se tako prazan. Prisutnost je
Gospodnja bila sa mnom, ali nisam imao nikakvog
pouzdanja niti vere da se molim za tog oveka. I nita mu
se nije dogodilo! Molio sam se opet. Onda sam se oseao
tako prazan da mi je bilo skoro da viem Gospodu i pitam
zato izgleda da nas je napustio kada je bio tako divno
manifestovan malo pre. Umesto "toga. Ja sam se okrenuo
tom oveku i rekao:"Bra-te, zato si ti ovde? Ko si ti? Iz
kojeg razloga si doao na podijum?"
On je pobledio. Onda je priznao! Rekao mi je da je on
profesionalni hipnotizer. On je tvrdio da je ta sila u toj
skuptini sila hipnoze. On je raspravljao sa drugim
ljudima o tome i odluio je da upotrebi sebe za probu;

70
poto je hteo da to lino ispita. Onda je planirao da odri
jedan javni skup i raskrinka eli taj pokret boanskog
iscelenja. Meutim, ovaj ovek je doista imao neku
bolest. On je trebao iscelenje; ali pretposta\'imo da sam
ja imao veru za njega. Zar to ne bi bilo uasno doneti
iscelenje tom oveku? Jer, setite se, ako je vera bez sile -
ona prestaje biti vera. Vi ne moete imati veru bez
rezultata kao to ne moete imati kretanje bez pokreta.
To to mi neki put nazivamo "verom" je jednostavno
uzdanje. Mi se uzdamo u Gospoda; ali vera ima noge i
krila i silu. ovek ne bi mogao imati veru za spasenje, a
ne biti spaen. On bi se mogao uzdati u Gospoda i
obeavati da e jednog dana doi Hristu, ali kada on ima
veru za spasenje, to znai da je on spaen.
.84
Tako je to bilo sa tim ovekom iji sluaj sam upravo
spomenuo. Bilo kolika vera to mi je bila data tokom toga
veera bila je povuena od mene sve dok se nisam molio
za nekog drugog koji je u providnosti i volji Boijoj bio
spreman da primi od Njega taj blagoslov koji samo On
moe udeliti. To se tako i dogodilo da upravo sledea
osoba za koju smo se molili, jedna ena, bila je jedno od
istaknutih uda te celokupne evangelizacije.
Ni jedan hrianin nije sasvim bez vere. Ona je usaena u
srce kao daP ili kao rod - vera koja je jjovpljna da
odra^ spasenje; vera koja je cloiroj, JRa da slajamo
Gospoda i da inimo stvc^ i koje sli Ujemu Ugodne; ali vi
sste neprestano c-visni o Njemu radi njezine trajnosti. Vi
ne moete zadrati svetio, a otpustiti sunce. Vi ne
moete imati veru u Boga, dok nemate veru od Boga. To
je zato Pismo kae: "Milou ste spaeni, kroz veru; i to
nije od vas; dar je Boiji". Milost i vera su tako blisko
srodne da ih ne moete razdvajati. udo toga lei u
injenici da vera mnogo puta udeljena kada se oseamo
najmanje zasluni. Ona nije proizvod zasluge. Nije li dar
vere divani; cvet milosti? Ta vera koja uti-s, 13 nae
nemirno mor ivfcta, ini sretnim srrz $41 ""*'*'*

71
f;nartJTJ idf* e nur "taj Kormilar prov^cx do kr^ja.
Da If je taj neproenjivi paseS4doao <?*-di onoga to
smo mi uinili ili dali?
Ta vera - data mi da se dotaknem Njegove haljine i da
budem podignut i izvaen iz moje muke i patnje - da li se
i za trenutak usuujem rei da sam je primio na osnovu
mojih dela i reci? Ta vera koja je bila vaa u asu vae
kunje - to otvaranje neba u viziji pored tog otvorenog
groba - ta anelska muzika brujei kroz srce dok je alost
titala, i to siroto srce u bolu i skoro slomljeno - kako je
ona dola? I zato? Kada ja
85
posmatram taj preivni krst, poinjem elimino da
razumevam zato se milost smei na veru dok ona ide na
svaku misiju i ivotnu slubu.
KAKAV LI OVEK
Uenici i Uitelj nalaze se na vodama galilejskim. Jezero
koje je bilo tako mirno, razbes-nelo se od dolazee oluje.
To isto jezero te iste vode, i - otprilike - tog istog dana!
Preplaene uenike je spopao uas od benjenja bure i
urlanja vetra, isto kao to bi i nas. Kako se brzo prizori
ivota mogu izmeniti! Ne treba dugo da se smeh utopi u
suzama a sretno srce da se previje od bola epano
okrutnom alou. Taj dogaaj bure i tiine nije bio samo
za njih; to se dogodilo jer je Bog hteo kroz to da govori
isto vaem srcu i mojem. Kad su uenici najzad probudili
Krista koji je spavao On im je postavio jedno pitanje. Vi
se toga dobro seate! To je bilo: "Gde je vera vaa?" A
gde je bila? Je li potonula u dubine mora gde su plovili? Je
li odletela na krilima te bure? Da li se rastopila u talasima
koji su zapljuskivali brodi? Njihova Vera bila je sa njima
sve to vreme. Greku koju su oni napravili bila je to su
zaboravili tu injenicu Njegove prisutnosti, dok su
zapaa-li injenicu bure! Njihova vera nije bila tako
daleko. Setite se tih reci naega Gospoda: "A bez mene
ne moete initi nita".
Onda se Isus okrenuo k vetru i moru i dao za-povest.

72
Talasi su posluali. Vetar se stiao. I-sus je progovorio i
uenici su stajali sa strahopotovanjem u prisutnosti
Njegove sile. Gde je bila njihova vera? Zar ne znate? Zar
ne moete
86
videti? Bila je upravo tako blizu njih kao to je tebi i meni;
jer vara tvrdim da to to je nastala bura ne znai da je od
nas otiao Isus! Biti u nevolji nije nikakav dokaz da ste
naputeni. To mogu biti vrata koja vode ka nekom udu!
To moe biti Boiji nain da uini da kaete: "Kakav je to
ovek da Ga ak i vetar i more sluaju?"
Moete li zamisliti Petra gde stoji u tom brodiu i kae tim
valovima da prestanu? Ja mogu - ako bi mu Gospodar
toga mora udelio veru za to udo, a to u saglasnosti sa
Njegovom voljom. Bio je to Petar koji je pouzdano
posluio sa divnom duhovnom hrabrou tom oveku kod
krasnih vrata. Taj ovek je bio isceljen i on je sledio Petra
i Jovana u Hram, kliui i slavei Boga dok je iao. "Ono
to imam dajem ti," rekao je Petar, i dokazao je da je
imao. Ali gde je to dobio? On je upravo doao iz gornje
sobe, a ta gornja soba je sadravala tajnu koja je stajala
iza tog is-celenja kod Krasnih Vrata. Tako je svestan bio
Petar te injenice Boanskog udeljivanja, da je utroio
vei deo svoje propovedi, posle tog is-celenja, govorei
kako je on slab a kako je silan njegov Spasitelj. I da to
nisu bili oni; da to nije bila njihova sila; to je bio njihov
Gospod.
Kako se razlikuje ova istina od naih slabanih pokuaja
da premestimo veru iz srca k umu; da okrenemo veru od
udeljene milosti ka hladnom intelektualnom povlaivanju
ili veri; i traimo je u tim neposveenim tunelima volje,
radije nego u tom svetlu koje zrai s neba kroz prozore
due. Postoji velika razlika izmeu hromog koji se upinje i
pokuava da ide i hromog koji oekui je i moli se za veru
s pomou koje e hoditi; I u mom vlastitom srcu ja znam
da takva vera je
87

73
dana dok ta dua eka pred Bogom u tom tihom i divnom
stavu pouzdanja i pozivanja u Njegovoj prisutnosti radije
nego u munoj atmosferi naeg bunog naprezanja i
nastojanja. "ekajte, kaem, na Gospoda. Odpoinite u
Gospodu! ekajte strpljivo na Njega i On e uiniti."
Valjajte se plavi talasi Galileje! Duvajte i zavijajte vetrovi
to besnite i vi oluje, udarajte! Vi se smejete mojoj
bespomonosti. Vi se rugate mojim nastojanjima da
stojim u sred Iju-Ijajueg brodia. Vi me pitate gde je
moja vera. Vi mi se podrugujete radi goga poloaja. Moja
vera nije jako daleko! Ona samo malo spava, da bi
pouzdanje u sebe moglo biti okrenuto u uzda-nje u
Njegovo obeanje i u silu Njegove prisutnosti. Ne, moja
vera nije daleko! Ona samo malo spava, da me naui da
se oslonim na Njega. Ona spava, da bi pouzdanje u sebe
moglo biti okrenuto u uzdanje u Njegovo obeanje i u silu
Njegove prisutnosti. Ne, moja vera nije daleko. Ja gledam
na Njega i smeim se; jer Njegov glas ape ovom mom
sirotom srcu i kae mi da kad On moe poivati u sred
bure i oluje, onda i ja moem prijatno poivati u Njega.
88

74
Glava IX VERA JE JEDAN DAR
Vera je jedna od dve stvari. Ona je ili dar od Boga ili je
rod Duha. O tome ne moe biti ni najmanje sumnje.
Pretraite puteve razuma i stii ete na isti odgovor. Ako
je to istina da ve-ra "kao zrno goruiino" sadri silu koja
preme-ta planine, da li mislite da bi nam Bog poverio u
posed jedno oruje tako mono kao to je ona? Imati je
drugaije, nego kao to je Bog odredio, ne bi samo
unitilo celokupno odravanje i sistem po kojem Hriani
mogu hoditi u harmoniji i zajenici sa Bogom, ve bi
stavilo u ruke slabih ljudi, takvih kao to ste vi i ja, jedan
instru-menat koji bi mogao biti upotrebljen za nae u-
nitenje.
Ja ne mislim da bi smo mi hteli upotrebiti veru samo za
fizike manifestacije; ve da duhovne reakcije bi
dokazale da su prokletstvo umesto blagoslova i smetnja
za rast pre nego li pomo. Vie nego jednom sam ja
pokuavao primeniti veru i borio sam se da dobijem
odgovor koji sam eleo na moju molitvu; jedino da
primetim u svetlu sle-deih dogaaja, da je to bilo daleko
bolje to molitva nije bila odgovorena kao to sam ja e-
leo.
To je zato Bog udeljuje svekom oveku meru vere koju
on treba da bi hodio u harmoniji sa boanskom voljom.
Dalje od te mere vera nee biti udaljena. Ova lekcija je za
mene tako divna da budi u mom srcu pesmu zahvalnosti
i slave Gospodu kojega ljubim i sluim. Moda ne
razumem r.amere Boje, ali se i dalje drim uzdanja kad
vera nije udeljena. I sretan sam to sam svestan da On
ini u mome ivotu ono to je najbolje.
89
Mi se trebamo uzdati u Njega i kada ne moemo videti i
razumeti.Ipak, da ne uinimo greku da nazovemo
uzanje "veroro". Vera radi, kree se, eluje, i izvruje
stvari prema njezinoj meri i sili. Naravno, svakome od

75
nas je data vera po kojoj mi sebe nazivamo decom
Boijom. Data nam je Ili udeljena vera pomou koje
dnevno znamo da smo preli iz smrti u ivot.
Vera je izmerena po merilima Boijim isto kao to mi
merimo artikle u svetu. Ne jednom je na blagosloveni
Gospod govorio o maloj veri i o velikoj veri. On je
spominjao slabu veru i jaku veru. Kad mi trebamo dar ili
rod vere, ona bude udeljena od Gospoda, da bi Boija
volja, rade nego naa, bila uinjena na zemlji i u nama
isto kao to je na nebu. Ima mnogo puta kada su na-e
elje suprotne volji Bojoj. Mnogo puta u naem;
neznanju mi bi uinili neto to bi donelo alost umesto
radosti. Kad bi mi posedovali tu veru da je upotrebimo
bilo kad i svaki put da bi postigli nae vlastite elje, jasno
se vidi da bi ti rezultati bili uasni.
Hrianski svet posmatra ivot Dorda Milera kao jedan
primer iz kasnijih dana o sili vere u srcu oveka koji je
verovao Bogu. Takav jedan ivot bio je velianstveni niz
udesnih odgovora na molitvu. U itanju njegove
biografije, zar niste svakako zapazili injenicu da je on
znao da je u sreditu Boje volje? Tamo su bila gladna
mala ustaca koja je trebalo nadahnuti, a Mi-ler je
verovao da Gospod koji ga je pozvao u tu slubu e i
ispuniti svaku potrebu. Tako, kada je potreba nastala,
vera je data.
Nije tu bilo naprezanja, nikakvog muenja, nikakve borbe
protiv sumnje. Jedino manifestacija jedne udeljene vere.
On je bio jedan vatreni vernik u ustrajnoj, delotvornoj
molitvi. Knogo
90
puta on nam otkriva dubinu njegove slube u pos-
redovanju. Razlog, kae on, to tako mnogo ljudi ne
uspeju dobiti odgovor na svoje molitve je radi toga to
nisu nauili vrednost navaljivanja i ustrajnosti u molitvi.
Ipak, kad god je on doao u krizu, rekao bi Gospodu svoju
potrebu na jedan sasvim injenian nain, i jednostavno
s-matrao to uinjenim po veri. Ako trebamo verovati

76
njegovom pisanju, bilo je to skoro tako jednostavno kao
kad ena prie telefonu, nazove piljarnicu, i zamoli za
isporuku njenih potrebnih namirnica. Tako se Miler molio
Bogu.
Moe li imati takvu veru sam od sebe? Moe li imati
takvu sposobnost, a odvojeno od dara i pomazanja
Svetoga Duha? Nastojati primenjivati neto to nemamo
vodi k prekoraenju u oblast tog duhovnog. esto taj
pokuaj da upotrebimo veru koju nemamo izgoni ono
malo yzdanja koje i-mamo u Boga. Da vam prikazem ta
mislim, time "udeljenje vere".
GOSPOD JE ZNAO
Pre nekoliko godina vodio sam jednu skuptinu u nekoj
prezbiterijanskoj crkvi u Medford-u, 0-regon. Gospod nas
je tako vodio da drimo isce-Ijujuu slubu jednog
popodneva. Sala je bila prepuna i mnogi su stajali
napolju i po prozorima gledajui unutra. Jedan od tih bio
je i jedan mali hromi deak koji je hodao pomou taka.
Srce mi je krvarilo radi tog maliana jer je imao takav
jedan pogled pun patnje u njegovim plavim oima da mi
je srce bilo pokrenuto. Tiho sam
91
podigao svoje srce Gospou molio za veru za is-celenje
toga deaka.
Onda je na podijum dolo vie dece za molitvu. Najvie
njih je bilo u pratnji svojih roditelja. Jedna mala devojica
stajala je ispred mene. Njezina majka je plakala. Ja sam
poloio svoje ruke na njenu glavu i molio se. Nita se nije
dogodilo; ali duh te skuptine izgledalo je da se menjao.
Bila je neka mrtvost i neki teret koji me je snano
pritiskivao. Ja sam se opet molio i to oseanje izgledalo je
da se povealo. Zbunjeno sam pogledao majku koja je
plakala. Jecala je. Najzad je povikala skoro histerino:
"Zato nee Isus da isceli moju devojicu?"
"Gde ti slui Gospodu?" pitao sam je.
"Ja idem u metodistiku srkvu," bio je njen odgovor.
Ja sam je dobro pogledao. Onda mi je u srce dola neka

77
sumnjiavost. Upravo tog momenta Gospod je udelio dar
raspoznavanja duhova jednom od onih pored mene koji
je upitao tu enu ovo pitanje: "Da li si ikad bila u
misticizmu ili okultizmu?"
Priznala je da je bila. Njezina mala devojica nije ila u
metodistiku crkvu. Ona sama nije bila tamo mesecima.
Ona je nedelju za nedeljpm prisustvovala jednoj
spiritistikoj seansi. Onda sam znao zato je moj Gospod
uskratio Njegov blagoslov i Njegovu veru. Ta majka je
nastavila da plae u agoniji svoje due govorei: "Druge
je iscelio; molim te, zamoli Ga da isceli moju malu
devojicu."
Ja sam rekao: "Sestro, da li ti zna togod 0 spasenju!
kroz Isusovu prolivenu krv na Golgoti?"
Ona je rekla da je jednom znala, ali je neka nesrea dola
u njezin ivot i umesto da se jo
92
vre uhvati za Boju ruku, ona se okrenula od Boga. U
odgovor na moj apel, rekla je da bi e-lela dati svoje srce
Kristu tamo i tada i zamo-.lila me da se pomolim za nju.
Ona je ponavljala za mnom molitvu predan ja i onda sam
zavrio sa recima: "Ja se uzdam u Isusa kao mog
osobnog Spasitelja i drim to obeanje krvi kao izmirenje
za sav moj greh."
U moje srce, isto i u njezino doao je tada jedan talas
slave sa neba. Kada sam jo jednom ponovo ispruio
moje ruke na njezinu malu devoj-icu znao sam da su
njezini dani kao bogalja bili zavreni. Ona je skoila na
svoje noge. Bila je isceljena! Tada sam pogledao na tog
sirotog malog hromog deaka i pruio sam mu ruku da se
pokua popeti kroz prozor i da doe na podijum za
molitvu. On nije doao. Umesto toga, on je skoio kroz
prozor, ostavljajui take napolju! Bio je takoe isceljen.
Sveti Duh vodio je tako tu slubu da sam ja retko video
tako neto. Ne samo da je narod bio isceljen, ve su
mnogi bili spaeni. Od nazad je dola jedna draga stara
gospoa koja je bila godinama u kolicima. Ona je skakala,

78
klicala i s-lavila Boga kao to su inili kada je Spasitelj
hodao ulicama sa ljudima. Kakve li skuptine! Kakvo li
vreme koje ini da Ga ljudi uzvisuju i aneli da se raduju.
Meutim, recimo da sam ja posedovao veru za ^scelenje
te male devojice. Recimo da kada sam prvi put stavio
ruke na nju, da je otila zdrava. Njezina majka bi uzela to
kao znak da ta spiritistika seansa je u redu pred
Gospodom i od toga vremena ona bi bila duboko
zaglibljena u spiritizam za koji ja ne verujem da je od Bo-
ga. Tako, kada sam se ja molio u nedostatku moga
93
ramvanevanja, taj duh vere i sigurnosti bio je podignut sa
mene. Kako sam se oseao prazan. A onda, kada je
majka primila Isusa kao svog osobnog Spasitelja, vera je
bila udeljena i delo je bilo uinjeno. Umesto da se
upinjemo da budemo isceljeni, koliko je mnogo prijatnije,
a i bogatiji ivot bi bio, kada bi oekivali na Isusa je
"Zaetnik i Svritelj nae vere."
JEDNO SRETNO JUTRO
Jednog martovskog jutra, nekoliko godina ranije, poao
sam od kue oseajui ljubav i prisutnost Nazareanina u
svom srcu. Bio sam na putu da se molim za jednu sirotu
enu koja je izgubila svoj razum i koja je bila zadrana u
jednom institutu za takve nevoljnike. Mogu jo da ujem
jecanje njezinog mua, dok je plakao u oajanju radi
stanja njegova srca. Uasna nesrea iznenada, bez
opomene pogodila je jedan divan dom brzinom munje.
Bog je bio njihova jedina nada i oni su to znali. Ja sam se
eleo moliti za tu enu i otiao sam sa pouzdanjem da e
Gospod uti i odgovoriti na molitvu. Ona je bila u tako
bespomonom stanju i epana od jednog zlog duha!
Kada sam najzad stigao u njezinu sobu, ona je tako
gadno vikala i hulila sa jednim glasom koji nije bio njen
vlastiti.
Toga jutra nismo videli nikakav vidljivi odgovor na nau
molitvu; ali taj siroti, rastrojen ovek zgrabio me je za
revere moga kaputa i promuklo umoljavao da ne

79
odustanemo nego da nastavimo vapiti i zauzimati se
pred tronom milosti
94
za iscelenje koje samo Isus moe dati. Prema tome, ja
sam pozvao moju crkvu na molitvu. Pozvao sam i druge
crkve isto. Mi smo se sloili da se molimo jedan ceo dan
za izbavljenje te sirote jadnice i vie molitvenih boraca
resilo je ostati na svojim kolenima sve dok ta ena ne
bude izbavljena.j
Oko etiri sata toga popodneva, dok sam se molio, osetio
sam da Duh Gospodnji dolazi na mene. Pod uticajem
toga pomazanja, ja sam stao na svoje noge i drhtei od
uzbuenja i od slave Njegove prisutnosti objavio sam da
su nae molitve prodrle i da taj odgovor koji elimo je na
putu. Priao sam telefonu i rekao muu te ene da ja
verujem da smo primili pobedu. I jesmo! Tog sle-deeg
dana, posle kratke molitve i pomazanja, o-na je ustala u
pobedi i slavljenju i ponovo se vratila kui svom voljenom
muu i deci. Ja sam znao taj momenat kada je zli duh
napustio njezino telo. Bio sam svestan trenutka kada je
pustio njezinu sirotu duu. ,
Ja sam poznao da je Vera Gospoa Isusa Hrista bila data,
ustupljena u tom trenutku pobede. Ja nisam mogao sam
uzeti Njegovu veru; kada bih mogao, u mom
ogranienom razumevanju Bozije name-re, ona bi bila
isceljena tog prvog puta kad sam se molio. Ali to nije bilo,
sve dok Gospod nije po Njegovom sveznanju pustio u
mene veru koju mi je udelio po svojoj ljubavi i milosti, da
se udo iscelenja dogodi. Nae posedovanje te vere, kao
goruinog semena, je uvek podlono ne samo Njegovom
udeljivanju ve tako isto i Njegovoj kontroli.
Neka ena mi je jednom rekla: "Molim te, pomoli se za
mene. Ja imam svu veru na svetu". Ja sam znao ta ona
misli. Mi ujemo taj izraz tako mnogo, mnogo puta. Moj je
odgovor bio: "Sestro,
95
ako ima toliko vere, zato si bolesna?" Ona me je udno

80
pogledala. A onda posle nekoliko trenutaka razmiljanja,
otila je da se moli za veru "kao to je zrno goruicno".
Ja stojim sada u duhu, ak i ako piem, sa jednim
osvrtom na prolost. Ja posmatram unazad put kojim me
je moj Spasitelj vodio. Ja mogu da vidim te evangelizacije
u Kanadi, u SAD, na kojima sam po milosti Bozijoj imao
mogunost da se molim ak za deset hiljada ljudi u
jednom jedinom mesecu. Ne moe to neko uiniti, a da
nema neka iskustva neizbrisivo utisnuta na svom umu. U
nekoj skuptini atmosfera bi bila napeta i muna; molitva
je izgledala zabludna i naa nastojanja da donesemo
pobedu naila su na oevidan neuspeh. A onda bi jedan
talas slave. i pramen sile Svetoga Duha podigao
celokupno sluateljstvo do samih vrata Keba.
I onda bih osetio milovanje Nebeskog povetar-ca na
svom obrazu i video sam sluateljstvo tako preneseno i
podignuto u duhu da su pevali odista "Ovo mi je kao
Nebo". Takve skuptine su samo naglaavale tu veliku
istinu da ovek sam po sebi je bespomoan pred "tim
silama ispod Neba" (to jest, tim zranim silama) i da tada
mora biti jedna manifestacija i dokaz prisutnosti i sile
satnog Gospoda.
"A bez mene", kae Spasitelj, "ne moete initi nita". Mi
neki put glupo uzvraamo: "O, da, ja mogu, jer ja imam
veru. Ja je mogu upot-rebiti, prakticirati i dovesti stvari u
zbivanje sa njem, jer Rc kae da kad imamo veru, mi
moemo planine premetati". Takvima, ja bih hteo rei:
"Produi, pokuaj to i pogledaj rezultat". Sve je nogue
cnima koji veru ju, ali to je vano s t a vi verujete.
Verovati da vi, odvojeno od milosti i boanskog udelenja,
ste posed-nik sile koja moe premetati planine je doista
96
opasno. Ja znam mnoge koji su pokuali takvo neto u
svojoj vlastitoj sili, i verovatno na osnovu samo -
pravednosti, ali oiveli su alost, umesto radosti.
NAMESNIKOVA KI
Kad vi verujete Isusa, to je jedna stvar! Kad vi verujete u

81
Njegovu prisutnost i obeanje, Njegovu silu, Njegovu
milost i Njegovu snagu, onda vi marirate na
pobedonosnom putu prema gorama odgovorne molitve.
Dok se vi umanjujete On raste. to manje od sebe, to
vie od Njega. to vie razapinjanja sebinog ivota sa
njegovim duhom ponosa to vie zraci uskrsenja Njegovog
ivota e udeliti silu i zdravlje vaoj dui i telu.
Jedan skup neu nikad zaboraviti. Bio je odran u areni u
Winnipeg-u pre nekoliko godina. Na toj evangelizaciji
pomagao je na dragi prijatelj, arhiakon Fair, iz
anglikanske crkve. On je doveo u skuptinu jednog od
njegovih namesni-ka, dobrog duhovnika, po imenu
Hoobs. Ovaj dragi brat je imao ker koja je bila poslata
kui iz najslavnije klinike u Americi da bi umrla. Nije bilo
nikakve nade u icelenje to se tie ljudi.
Tako su ova dva asnika doneli tu enu u skuptinu kada
je bila u takvim nesnosnim bolovima da je bila pod
uticajem opijuma. Ona je to morala uzimati da bi uopte
ivela.
Patnje i bolovi bili su nepodnoljivi. Sedela je u nekoj
prostranoj stolici okruena jastucima.
Prostor je bio pun, ne samo narodom, ve pri-sutnou
Gospodnjom.
97
Pri zavretku slube, osetio sam jedno neobino, ali sada
dobro poznato oseanje gde dolazi u moje srce. Ja sam
bio doslovno istopljen u Njegovoj boanskoj prisutnosti.
Ja sam se okrenuo k jednom propovedniku koji je sedeo
blizu i kaem: "Gospod je na ovom mestu i mislim da e
On uiniti jedno udo veeras koje e protresti ovu
skuptinu sa manifestacijom Njegove sile". im sam
rekao te reci, osetio sam ueljenje vere za tu bolesnu
enu.
Nisam oklevao. Priavi do arhiakona Faira, zamolio sam
ga da se moli sa mnom za ker tog namesnika. On je
epao moju ruku i kae: "Brate ja oseam Isusovu
prisutnost u ovoj skuptini kao to Ga nikad nisam

82
oseao ranije u elom svom ivotu. Ja oseam da e On
uiniti ovo udo veeras". I uinio je! Na to siroto, iscrp-
ljeno i bolesno telo ove devojke, bila je poloena
boanska ruka, i ona je odahnula u venom naruju.
Mogli smo videti rumenilo zdravlja gde se vraa u njezine
obraze. Ona nije umrla. ive-la je i ivi danas kao ivo
svedoanstvo sile naeg predivnog Gospoda.
Godinu dana kasnije, kad sam jo jednom po-setio tu istu
zgradu, stajao sam na tom mestu gde me je Gospod
posetio te veeri. Dok sam stajao tamo, seao sam se ta
sam inio i ta se dogodilo tog momenta kada mi i je On
udelio tu veru to je mom vlastitom sirotom srcu
nedostajala. To je zato ja kaem da je vera jedan dar od
Boga. Vi je ne posedujete da bi je upotrebili po volji, ve
za svrhu za koju je On daje i doputa vam da je drite.
Da ponovim. On nam daje nunu veru za sve stvari koje
su u saglasnosti sa Njegovom blago-slovenom voljom. Ta
vera je prvo data, a onda raste kao rod Duha. Ali vera za
premetanje planina, vera koja otklanja bolesti i obara
sve
98
barijere udotvornom silom, ja jo uvek tvrdim da je
takva vera mogua samo kad je udeljena i to kada je
Spasitelju volja.
Tako, stavite sve svoje pouzdanje u Isusa, jer vaa pomo
dolazi samo od Njega. Privinite se vrsto na grudi
Uitelja, jer samo kad ste sa Njim u kontaktu moete piti
od miline Njegove prisutnosti. I neka vas avo ne prevari
da veru-jete u silu vaih sopstvenih duhovnih postignua
- jer bez toga oveka sa Golgote vi nita ne moete
uiniti.
Uzajte se u Njega kada je vera povuena i slavite Ga
kada je data. Setite se da "On sve dobro ini". Vi i ja bi
pogreili i zabludili du puta, kad ne bi bilo Njegove ruke
koja nas zadrava i odrava, isto kao i Njegova obilna
staranja za sve nae potrebe. Stvar koja vam izgleda
dobra danas bi mogla nositi odeu alosti u vaem sutra.

83
(Ili* stvar koja vam se ini dobra danas, sutra moe biti
alosna.) Koliko je mnogo bolje da dopustimo Njemu da
nas On vodi na svoj nain, nego li da uvek pokuavamo
imati svoj put sa Njim.
To je moja poruka. Ta poruka je Isus! Jedino Isus. Taj
Hristos sa Golgote koji je davalac svakog dobrog i
savrenog dara je takoe i Zaetnik i Svritelj vae vere.
Radujte se u toj ljubavi koja vas nee pustiti! Budite
sretni u blizini vaeg Prijatelja koji vas zna bolje nego to
vi znate sebe. Tada jednog dana kada patnje ivota budu
najvee, vi ete pevati: Isus me vodi na svim putevima,
jaa me na putu nevolje, dajte mi milost u kunji, hrani
me nebeskom hranom.
99
I kakva vea radost moe postojati nego posed te vere
koja je ta vera Boija!
100

84
G l a v a X VERA JE JEDAN ROD
Hriansko iskustvo je jedan velianstveni doivljaj. Mi
nikada ne stiemo na kraj toga iskustva. Ne menja stvar
na koji se planinski vrh penjemo danas, postoji uvek jo
neki drugi na koji se treba popeti malo vie. Budunost je
ve-licanstvenija nego prolost, jer postoje Jeli-sejska polja
i livade slave koje jo nikad nisu bile koritene. To je ta
velianstvena istina koja stavlja pred nas takav jedan
izazov, a kojim sledimo Gospoda Isusa. Pod Njegovim
vodstvom - jer on nikad ne nagoni niti prisiljava - mi i-
mamo privilegiju da se popnemo u duhu veoma blizu
vratima sveta koji ljudske oi ne mogu vide-ti; i odrani
smo mirom Bojim koji prevazilazi svaki um, kroz Hrista
Isusa. To je onda, da mi poinjemo shvatati neshvatljivo i
posmatramo otkrivenje tajni koje su tako mnogim
sakrivene.
O jednoj stvari, meu mnogima, Biblija govori ne sa
nekim neizvesnim glasom. Ona odreeno izjavljuje da
duhovne stvari treba rasuivati jedino sa Duhovnim
umom. Taj ogranieni um oveka je nesposoban da
razume, ne samo tog Neogranienog, ve takoe ni
stvari koje pripadaju Neogranienome. Razlog ovome je
to su one dve odelje-ne i razliite oblasti. Ne postoje
vrata koja vode od jedne ka drugoj, a odvojeno od samog
Gospoda; i ne postoji neki metod po kojem bi ovek ikad
bio u stanju da razume ili da pristupi Bogu, osim kroz
naeg Spasitelja.
On kae o Sebi: "Ja sam vrata; niko ne dolazi k Ocu, do
kroza me". Ako bi to bilo mogue za o-veka da ue u
oblast duhovnog kroz vrata uma i
101
putevima intelekta* on bi uskoro gradio Kulu va-vilonsku
koja bi dopirala do nebesa. A sledea stvar, znate, on bi
pokuao da svrgne sa trona i samoga Boga. I u stvari to i
jeste ta je on pokuavao uiniti. Skoro svi nai

85
savremeni filozofi, koji nude zamenu za tu "staru pravu
veru" , pokuavaju da Boga uine ovekom, a oveka
Bogom, (to jest, da poovee Boga a obogotvore ili
oboavaju oveka). Spreeni u svim pokuaju da
razumeju tog Neogranienog sa svojim ogranienim
umovima, oni su traili da materijalizuju sve stvari koje
se odnose na Duha i koje su povezane sa tom silom
Bojom.
ta je ovo uinilo? Radi ovejeg uskog, ogranienog
razumevanja, on je pokuao da okrene to "spasenje po
milosti, kroz veru", u jedno s pasenje po vladanju. On je
traio da stavi naglasak na ono to on ini radije nego ta
je on. U njegovim oima, zato, karakter je postao taj
"krst" na kojem je to JA razapeto i ti niski nagoni su
osueni da se gre i previ ja ju i pate ali nikad ne umru.
Kao rezultat, taj Krst na ko-, jem je Spasitelj umro postaje
njemu nepotreban i zastareo.
Sve ovo je od jako velike vanosti u svetlu onoga to
sada eli.n rei. Zato je taj prirodni ovek uinio veru
produktom jednog ogranienog uma, kad 32 s-, s druge
rodove Duha pripisao Bogu? Mnogim i mnogim
hrianima vera je jo uvek njihova vlastita sposobnost
da veruju neko obeanje ili neku istinu i esto je
zasnovana na njihovom naprezanju da odagnaju sumnju i
neverstvo kroz jedan proces neprestanih tvrdnji.
Neki dan uo sara jednog propovednika gde prikazuje ta
je vera. Rekao nam je da je ona jedan nuan faktor u
razvoju svake faze naeg ivota.
102
Sa time sam se slagao - donekle, svakako. Rekao je da
kada mi ulazimo u autobus mi prakticiramo
(upotrebljavamo) veru. Mi imamo veru u auto, veru u
ofera i veru u silu koja e okretati tokove du piita. Iao
je u mnotvo odeljaka naeg svakodnevnog ivota i
upotrebio mnoge domae ilustracije u potkrepu onoga
to je rekao da su manifestacije nae vere. Zakljuio je sa
ovim pitanjem: "Kad mi imamo veru u vozaa, zar ne bi

86
smo trebali imati veru u Boga?"
Ta vera o kojoj je on govorio nije bila uop-te
novozavetna vera. Ona ak nije ni srodna njoj Rei da
"vera koja gore pokree", o kojoj je I-sus govorio, je
odrastao brat "vere u vozaa", za mene je smeno. Ne
menja stvar koliko vi pop-rirodnjavate i obradivate tog
duha kojeg svet tumai kao "vera", to nikad nee uzrasti
u tu veru koja je bila predstavljena od Isusa u
nekadanjim danima. Hajde, budimo iskreni! Zar nismo i
mi, takoe, pokuavali da uinimo tu istu stvar?
Nismo li rekli: "Ja u verovati da je to uinjeno i ako ja
mogu verovati da je to uinjeno, onda e to biti
uinjeno"? Nismo li pogledali na neko obeanje i onda se
naprezali i borili sa svom naom umnom snagom da
postignemo rezultat pomou nae sopstvene sposobnosti
da verujemo? Jednom je neki siroti obmanuti ovek, koji
je bez sumnje ljubio svog Gospoda turio ruku u ko-taricu
sa zmijama da dokae svoju veru u Boga. Vie nedelja je
bolovao lebdei izmeu ivota i smrti. Najzad je preboleo
i nije umro, ali to je bio alostan dogaaj koji je mnogo
doprineo da uniti pouzdanje mnogih u pravo hriansko
iskustvo i jedno po Pismu hodanje s Bogom. On je bez
sumnje verovao Boga; ali ono to je on nazivao verom
mirisalo je na grenu drskost.
103
Jednog dana nekih ranijih godina, imao sam jedan dugi
razgovor sa jednom od sekretarica Pandita Ramabai koji
je bio omiljeni duhovni: voa u Indiji. Rekla mi je tu priu
kako su "kobre dole u Mukti", posle jednog divnog i
slavnog pohoenja blaenog Svetog Duha na tim
evojkama u toj kui i koli. To je bilo tokom noi, kad su
se te kobre pojavile i ujele mnoge od tih devo jaka. Bez
sumnje za trenutak ili dva nastao je veliki strah; ali tako
divno je Duh Gospodnji u-delio veru za taj sluaj, da
umesto stenjanja, plakanja i smrtnih muka, tamo se
podizalo k nebu veliko klicanje pobede i slave. Ni jedna
devojka nije umrla od tih smrtnih ujeda! Svaka je bila

87
isceljena. Sila Gospodnja ih je izbavila! To je bila ta
udeljena vera od Boga koja ih je spasila.
Postoji poverenje u veri, ali vera je vie nego poverenje!
Postoji i kamen na planini, ali planina je vie nego taj
kamen. Treba li kamen tvrditi da je on planina, onda bi
mu ja rekao: "Ti si suvie uobraen". Ta istina koja treba
biti naglaena jeste ovo: da ti sastojci neije sopstvene
umne izrade ne mogu biti pomeani u duhovni
apotekarski lonac za topljenje i proizvesti veru. Jo malo
poverenja, jo malo uzdanja pomeano sa malo jaom
umnom verom - plus nekoliko drugih stvari - nee nikada
proizvesti tu veru koja gore premeta. Vi ste najblie
manifestaciji ove udeljene vere kada shvatite vau
sopstvenu bespomonost i potpunu ovisnost o Gospodu!
BOJA LJUBAV
Galaanirna 5, 22 pie da je vera rod Duha. Zar nije
vreme da to ponemo verovati? Pogledaj-
104
te na druge blaene rodove koji rastu na tom dr-vetu
krvlju opranog srca i ivota. Prvo, tu je ljubav. ija je to
ljubav sa kojom mi ljubimo? Je li to naa vlastita ljubav
koja je bila uinjena istija i prijatnija radi neega to se
dogodilo u naim srcima? Ne i deset hiljada puta ne! To je
ta ljubav Boja koja se izlila u srca naa Duhom Svetim.
To je divna ljubav Boja koja ispunjava prostore naeg
srca i jedino pose te Boanske ljubavi ini nam to
moguim da ljubimo nae neprijatelje.
Kada je Stefan bio kamenovan okrutnou nepravednih
ljudi, ta je uinio da vapio: "Gospode ne primi im ovo za
greh?" To nije bilo reeno radi efekta! Niti je to bilo neko
lano pokazi-\vjije herojstva u momentu krize. To je bila
ta ljubav Boja izlivena u njegovom srcu Duhom Svetim
koji ga je osposobio da blagosilja one koji su ga proklinjali
u iskrenoj ljubavi preraa svojim ubicama! Taj svet bi
mogao rei da je to smeno za oveka da se ponaa na
taj nain. I smeno jeste za neko neprerodeno srce, ali ne
za hrianina, ne za otkupljene koji su po milosti postali

88
sudeonici te boanske prirode.
To je bila ljubav, Boja ljubav koja je navi-rala kroz
Stefanovo srce, koja je tekla kao reka iz Izvora milosti.
Zar to nije bilo jako slino naem Spasitelju koji je
govorio u tim mukama na Golgoti: "Oe, oprosti im jer ne
znaju ta ine"? To je bila ljubav koja je uinila da Isus to
kae. Boja ljubav! To je Bila ta nebeska ljubav u Isusu
koja je malo posetila zemlju.
To nije bilo sluajno da su oboje, i Stefan i Isus, rekli
praktino tu istu stvar. Stefan nije pokuavao imitirati
svog Uitelja; niti je
105
Isus drao sebe samo kao jedan uzor za ljude da se bore
da ga dostignu. injenica da su oni oboje imali tu istu
stvar, jeste, jer su oboje imali tu istu ljubav. To je bila
ljubav Boja u oba srca. Isus ju je imao jer je bio Bog;
Stefan ju je imao jer je imao Boga u svom srcu.
Ljudska ljubav moe se poboljavati. Ona moe biti
poboljana poveavanjem kvaliteta i kvantiteta (kakvoe
i koliine); ali ako bi ovek i-veo i milion godina on je
nikada ne bi mogao poravnati sa ljubavlju Bojom. Kako
mi dobavljamo Boju ljubav? Bog je daje i taj Duh je
udeljuje. Ne samo da je ovo istinito o ljubavi Boijoj ve
je takoe istinito i o veri Bojoj.
RADOST OD GORE
Onda, imamo radost! Radost je drugi rod Duha spomenut
od Pavla u njegovoj poslanici Galaani-ma. To nije drugi
po vanosti, ve je drugi po listi vrlina koje Duh uzgaja i
omoguava da rastu u srcu krvlju opranih. ta je ova
radost? Ili kakva je ta radost? Da li ona zavisi od okoline i
okolnosti da bi se manifestovala i izrazila? Da li mnoge
druge stvari treba da budu sreene da bi ona delovala u
oblasti iskustva?
Neku godinu ranije ja sam govorio na jednoj atorskoj
evangelizaciji u neko:?, predelu ge je bilo mnogo vrlo
siromanog naroda. Jedne veeri upravo pre vremena za
slubu, ja sam se vozio du puta u svojim kolima da se

89
ustranim od naroda da bih imao priliku malo razmiljati
pre nego to stanem za propoveaonicu da govorim. Za
sav-renieni automobil ne treba mnogo vremena da se
pree nekoliko milja i uskoro ja sarn bio pet r?,i-
105
lja udaljen od tog atora. Dok sam prolazio jednim
umovitim predelom, video sam jednog coveka i enu sa
etvoro dece gde izlaze iz ume i uputili se tim putem.
Svi su bili bosonogi. Oni su nosili njihove cipele u
rukama; to jest, oni koji su imali dovoljno sree da
poseuju cipele!
Ja sam zaustavio svoj auto i pozdravio ih. Smeei se, ali
sa oevidnom stidijivou, prihvatili su noju ponudu da ih
povezem. Bili su na putu za tu atorsku skuptinu. Kod
ulaza u kamp atora oni su posedali na travu i obuli svoje
cipele. Za svega nekoliko minuta oni su preli tri milje u
mojim kolima to bi im trebalo ii vie od jednog asa.
Sleee veeri dogodilo* se da sam prolazio tim putem
opet i dao im prevoz. To se tako. dogodilo da sam ja bio u
toj okolini svake veeri i zamolio ih da se voze sa mnom
na slube.
Na putu, poto je stidljivost nestala, oni bi svedoili i
pevali i pevali i svedoili! Njihova radost je bila tako
obilna da je postala pre-lazna i na moju duu. To mi je
pomoglo da bolje propovedam! Oni su bili siromani i
iveli su mnogo mnogo milja tamo u tim planinama; ali
oni su bili daleko bogatiji od mnogih koji su iveli u
velikim kuama i koji su imali vie nego dovoljno
bogatstva ovog prolaznog sveta.
Jedne veeri, pred kraj tih evangelizacija, rekao sam mu:
"moda e, brate moj, doi dan kada e ti Gospod dati
jedan bolji i prostraniji dom. Ti zna da On esto daje da
uznapredujemo i u ovom privremenom isto kao i u
duhovnom. Biblija kae da..." Taj brat me je prekinuo.
Jedan smeak sree preao je preko njegovog lica i poeo
je pevati:
107

90
"ator ili koliba, zato bi se brinuo? Gradi mi se palata
tamo gore; Iako izgnan od kue, ipak ja mogu pevati, Sva
slava Bogus ja sam dete Cara."
I drugi su mu pomogli da peva i njegova dobra ena
pevala je takoe. Kad je zavrio, poeao je svoju
prosedu glavu i rekao: "Brate Prajs, nije mi potrebno da
mi govori kako trebam imati veliku kuu da me uini
sretnim. Ako mi je Gospod da s ja u mu zahvaliti, ali ja
imam neto u mom srcu to ne bi prodao za sav novac u
svetu. To je ta radost Svetoga Duha."
To je ono to mislim. Vi ne moete ustati u-jutru i rei:
"Ovoga dana u biti pun radosti. Ja nameravam biti
veoma sretan danas, jer ja sam zamislio da u imati
obilnu radost." Vi ili je imate, ili je nemate. Svetski ovek
moe imati svoju vetaku radost koja je igraka okoline i
rob okolnosti. Ali hrianin moe imati udeljenu radost u
Duhu Svetome i radovati se u njezinom manifestovanju
pod svim uslovima ivota. Ona nije ovisna od okoline; niti
je rob okolnostima. To je dar od Boga!
MIR! SAVREN MIR!
Onda, tu je mir. On, ta prijatnost divnoga mira koji Bog
usauje u srca sviju koji ga ljube! Kakav li je to divan dan
bio za uenike kad je Isus rekao: "Mir svoj dajem vam!"
To nije trebao biti taj mir za koji svet zna, jer to je lani
mir, slab i mlitav i moe se obratiti u buru svakog
momenta duvanjem vetrova nevolje...
Taj mir koji On daje prevazilazi sav ljudski
l OS

um. On Je tako dubok, da ni sve zemaljske nevolje ne

mogu uticati na njega; tako boanski da ga ljudska ruka
ne moe dosegnuti da ga oduzme; to je duboko
uspostavljeni mir u dui! To je taj mir koji je Isus imao
kada je u svom sjajnom velianstvu ostao miran pred
urlajuom svetinom ispred Pilatove sudnice.
Da vas upitam neto (jer to je vano da mi prepoznamo i
primimo ovu istinu). Da vas opet u-pitam: "Moete li vi

91
stvoriti taj mir? Moete li ga vi uspostaviti prekidaem
stava vaeg uma, ili jednom promenom u izgledu?
Moete li bar toliko da opirno razjasnite taj Mir koji samo
On moe dati?" I vi i ja znamo odgovor! Upravo smirite se
u naruju ljubavi kada je bura u srcu i znajte: "On daje
mir, savren mir, iako nevolje sevaju okolo. U naruju
Isusovom nita se ne o-sea nego samo mir." To je
Njegov mir udeljen Duhom. Sve to mi trebamo uiniti
jeste da primimo. To je ta lepota Hristocentrinog ivota
-ivota koji je sakriven sa Kristom u Bogu.
Tako je to i sa verom. On je ne daje kao neku igraku da
rukujemo njome na nau sopstvenu propast i u stvarima
na drugi nain suprotni Njegovoj volji. On zna moje
potrebe. On zna i vae, isto. On je dao svoje obeanje da
ni jednu dobru stvar nee uskratiti od onih koji hode
pravedno. Tako mi poivamo u tom obeanju; i
prebivamo u Njemu, isto kao to On prebiva u nama.
Znati da je On prisutan - da On razume i brine se - to je
dovoljno za mene da bi poznao radost koja veno izvire u
saznanju da sve stvari idu na dobro onima koji su pozvani
po Njegovoj nameri. Onda emo znati za poinak koji
dolazi od okretanja od samopouzdanja u Hrista - pouzda-
nje, kad bacimo sve nae brige na Njega.
109
U tom razvoju Njegove volje u vaem ivotu, dopustite
da vas uverim da kada je vera potrebna, ona nee biti
zadrana; jer taj Davalac svakog dobrog i savrenog dara
je taj Zaetnik i Svritelj nae vere.
110

92
Glava XI ZEMLJANA POSUDA
Malo ljudi shvata tu blisku srodnost izmeu prirodnog i
natprirodnog - izmeu tela i duha. Mi smo pogreno
razdelili to dvoje i stavili ih u oblasti tako daleko
odvojene da mnogi misle o Gospodu da je u stanju
udovoljiti samo naim duhovnim potrebama. Kada je to
gde god idemo, mi neizbeno previamo te slavne, krvlju
steene privilegije koje su nae i za telesnog oveka
(fizikog).
To velianstveno otkupljujue delo naega Gospoda
obuhvata CELOKUPNOG OVEKA - telo, duu i duha! Ono
ak see u oblast fizikih (teles-nih) potreba. Isus je
rekao svojim uenicima: "Ne brinite se, govorei: ta
emo jesti? Ili, ta emo piti? Ili u ega emo se obui?
Jer va nebeski Otac zna da vi trebate sve ove stvari.
Nego traite najpre carstva Bojega i pravde Njegove; a
sve e vam se ovo dodati." (Matej 6:31-34). Ovo nisu
zakljuivanjem izvedene izjave ve direktna i definitivna
izjava. Ne samo da je rekao da na nebeski Otac zna da
imamo potrebu za tim stvarima, ve je nedvosmisleno
obeao da e ih ispuniti.
Pcstoji vrlo bliska veza izmeu duhovnog i prirodnog.
Njegovi uenici nisu trebali traiti to prirodno, nego ono
natprirodno. Oni su prvo trebali nai to Carstvo, a onda,
ulazei u to Carstvo, oni bi nali jedno obilje koje bi udo-
voljilo svakoj potrebi njihovog ivota. To je bilo to
direktno obeanje naega Gospoda!
111
Stotinama godina ranije pre nego to je Isus doao na
ovu zemlju, jedan prorok Boji naao se udaljen od bilo
kakve ljudske potpore - pored nekog potoka - i tamo uu je
Bog potvrdio svoju Re aljui inu gavrane sa hranom
jutrom i veerom, UoviSina zdela nije se mogla
isprazniti radi njezine neograniene potpore iz Njegove
riznice. On nije dopunjavao to brano zato to je ona

93
traila to - ve zato to GA JE POSLUALA!
Taj redosled je uvek bio "TRAITE NAJPRE CARSTVA
BOJEGA!" Eto zato je naglasak na predanju tog
prirodnog duhovnom i nae polaganje na oltar te ele
nae Adamove prirode; da bi nam Hristos mogao biti
duhovno, a onda i fiziki (telesno), sve ono to je On
obeao da e nam biti.
Taj redosled Gospodnji je bio STVARANJE, a onda
"PONOVNO STVARANJE" Prvo je bilo to to je PRIRODNO,
a posle toga to to je DUHOVNO. U 18-toj glavi Jeremije
itamo: "Re koja doe Jere-miji proroku od Gospoda,
govorei: Ustani i idi u kuu lonarevu i onde u ti kazati
reci svoje. Tada sidoh u kuu lonarevu i gle on raae
posao na svom kolu, i pokvari se u ruci lonaru sud koji
graae od kala, pa naini iz nova od njega drugi sud,
kako bijae volja lonaru da na ini. Tada doe mi re
Gospodnja govorei: "Ne mogu li initi od vas kao ovaj
lonar, dome Iz-railjev? govor_ Gospod; gle to je glina u
ruci lonarevoj, to ste vi u mojoj ruci dome Izrai-Ijev."
To nije nikad bila namera Stvoritelja da uini neko
"krparenje"! Ti najgori grenici postaju nova stvorenja
kada stave sebe u Njegove ruke.
112
Ta bolest moe biti od tela, ali ISCELENJE JE OD DUHA! Ta
razbijena posua mora biti jo jednom stavljena u ruke
venoga Lonara, da bi je mogao uiniti ponovo neki
drugi sud, ve kako se to dopada Lonaru da oblikuje!
KOMPLETNO DELO
Koliko mnogo ljudi dolaze za iscelenje, traei samo
jedan fiziki dodir, jedino! Oni ele traei samo jedan
fiziki dodir, jedino!- Oni ele da se Gospod dotakne tela,
dok Gospod eli da se dotakne DUHA! Ta fizika
manifestacija e doi; ali Bog je Duh i to izlivanje
uskrsujueg ivota mora doi kroz Duha prvenstveno, a
ne tek samo kroz to fiziko telo. Kad je Isus rekao,"Ja sam
doao da bi vi mogli imati ivot i da bi ga mogli imati
izobilnije"; On nije govorio samo o duhovnom ivotu, ve

94
o tom ivotu koji bi doslovno proimao svaki atom naih
bia i zasititi nas slavom ivota koji ne zna za neki kraj,
to jest nema kraja.
Postoje oni koji dolaze traei iscelenje, ali ne
ISCELITELJA! Oni oekuju fiziko ushienje. Molitva neki
put moe izgledati uzaludna, ali ni jedna usrdna molba
ne moe biti nikad u-zaludna. I neogovorena molitva
danas ne znai nuno da e biti neogovorena i sutra.
"Ljubazni, elim iznad svega da moe napredovati i da
bude zdrav, kao to je tvojoj dui dobro." (III Jovan. 2).
113
Ta promena spoljja je esto puta zamenjena tom
promenom iznutra prenesena od Svetoga Duha u
unutranjeg Soveka pre nego to je ta manifestacija
prenoenja viena na spoljanjem oveku! Zaistas taj.
citirani citat iz pera nadahnutog Jovana, baca jedno
boansko svetio na taj predmet. Tu je NAPREDAK ZA
CELOKUPNOG OVEKA, ali, da bi napredovao i bio u
zdravlju ovisilo je o napredovanju koje je bilo iznutra!
(Engleski pre-vod gore spomenutog citata kae... i da
bude zdrav isto kao to tvoja dua napreduje, - to hoe
rei da koliko dua napreduje, toliko i zdravlje).
To je zato ljudi koji kau: "Ako me Gospod isceli, ja u
mu sluiti dok god ivim," time "stavljaju kola ispred
konja". Oni trae to pokazivanje Njegove sile spolja pa
unutra, dok u stvarnosti Njegova sila deluje IZNUTRA pa
NAPOLJE! Naa telesa nisu samo koljke u kojima mi
ivimo; nego su takoe i hram Najviega! Zar ih On ne
eli inati zdrave i jake? Isceljujui zraci Njegovog
Uskrslog ivota ne sijaju na nas spolja, nego sijaju kroz
nas iznutra.
Gospodnji zakon (ili pravilo) je NAPREDOVANJE! Mi
napredujemo iz slave u slavu, ali rast prema savrenstvu
nije nikada savrenstvo sve dok krajnjost nije dosegnuta.
Nema nita savrenog u ljudskoj oblasti, jer savrenstvo
se nalazi jedino u Sorjistvu. Mi dolazimo k Njemu da bi
mogli imati ivot, i da bi ga mogli imati u izobilju. Njegov

95
ivot! Taj Uskrsli ivot koji preplavljuje sve dok nismo
preplavljeni njegovim tokom!
Dobro je kad pevamo "Doi k Isusu!" No, bolje je kada
kaemo: "Isus je doao k meni." To je
114
daleko bogatije, svakako, kada izjavljujemo: "On ivi u
mom srcu!" To je po Pismu za ljude koji su u potrebi da
pozovu stareine i trae molitvu sa usana nekog
posveenog oveka, ali to nije krajnji Boji cilj. U N j e m
u mi ne trebamo nikakvog svetenika, jer On je., doista
na Prvo-svetenik. u. N j e m u mi ne trebamo nikakvog
posrednika, jer On je taj Jedini Posrednik izmeu Boga i
oveka.
Zavesa Hrama je bila rascepljena od vrha do dna; i
Svetinja nad svetinjama je postala dostupna svemu
Adamovom pokolenju koji, umirui sa Njim u Njegovoj
zastupnikoj smrti, e takoe ustati sa Njim u slavi i sili
Njegovog Uskrslog ivota!
To je onda da mi sa celim biem dolazimo k ONOME
KOJI'GA JE NAINIO! Mi dolazimo u posveenju i
predanosti. Mi dolazimo u pokornosti. Onda tu posudu
koja je nainjena od zemlje mi ostavljamo nebeskom
Lonaru koji od nje ini jednu drugu posudu ve kakva je
Njemu ugodna. Iako je razbita, On je ne odbacuje. Sa
nenou i ljubavlju On nas oblikuje, i udeljuje Sebe kao
nae iscelenje u telu, dui i duhu.
HRANJENJE IZNUTRA
To nije evanelista niti pak propovednik koji "spaava".
Bog moe upotrebiti nekog pomazanog oveka da bi
objavio Njegovu istinu, ali ni jedne ruke - druge osim ruku
Samoga Gospoda - nisu nikad nosile krv venoga zaveta
u njezinoj pri-
115
meni na ljudsko srce. Stareine crkve bi mogle pomazati
sa uljem i poloiti svoje ruke u ime Gospoda Isusa. Taj
propcvednik bi mogao dati odlomi jeni hleb i prineti au
zajednitva; ali to ne znai obavezno da je primalac

96
primio Slomljeno Telo i prolivenu Krv Gospoda Isusa. Taj
zajedniar ne srne samo "jesti hleb" i "piti iz ae" od
Veere Gospodnje ve mora stvarno sudelo-vati u Duhu
te rtve njegovog Gospoda, da bi ispunio pravu svrhu ove
najsvetije i dragoce-ne Tajne.
Ne postoji pravilo za iscelivanje; niti postoji neka formula
ili pravilo po kojem bi neko mogao rasti u milosti. Kada
najzad doemo na kraj sebe; kada u osudi van ju nae
telesne prirode u preziru i odvratnosti prema tom
adamskom ivotu koji nam je doneo duhovne alosti i
telesne boli - mi potpuno predamo sebe, ne tek samo
nae ponaanje ve SEBE PREDAMO Poglavarstvu naeg
slavnog Gospoda; onda poinje taj NATPRIRODNI IVOT.
To nije imitiranjem ve suelovanjem da mi postajemo
SLINE NARAVI - SLINE BITI, "jer kao to je On i mi smo
na svetu ovom. (I. Jovan 4, 17).
Ovo preobraenje tako proima celokupnog o-veka, da
patnje tela su otklonjene zajedno sa bolom i patnjom
srca; jer koga Sin oslobodi, taj je zaista slobodan! Jovan
8, 36. Njegova precb-raavajua slava se odraava u
nama dok mi sami se menjamo iz slave u slavu, sve dok
se ne PROBUDIMO U NJEGOVOM BLAENOM OBLIJU!
Zar nije na Gospod rekao: "Idi i vie ne grei da te neto
gore ne zadesi? Iznova i iznova On je povezivao
spoljanje bolesti sa stanjem unutranjeg oveka. On nije
rekao, "Kako si
116
bolestan?" ili "Koliko te boli?" ve "Da li ve-ruje? Ima li
ivu veru u sebi?" On nije bio zainteresovan za stanje
spolja, ve je uvek pro-veravao to unutranje stanje tog
"ponosnog tela".
Umesto naprezanja i borbe da postignemo isce-lenje
pomou propisanog naina, ili ime, mnogo je ugodnije - i
neizmerno efikasnije - da stavimo tu posudu natrag u
ruke Stvoritelja.
ovek je uvek sklon da prenaglasi male stvari i zanemari
veu radi manje. Gde mi jedemo i spavamo, isto kao i

97
druge zemaljske stvari, mogu imati i boansko vodstvo,
ali one nisu taj KRAJNJI CILJ za Boga. On eli da mi
poznamo Njega, a poznati Njega je upravo ivot veni.
On eli da nas vodi u nebeske oblasti. Tako mnogo nas je
zainteresovano za geografski aspekt poslunosti. "Hou li
ii u taj grad, Gospode?" "Hoemo li iveti ovde ili tamo?"
To moe biti savreno istina da Gospod ima neko
odreeno mesto za nas, ali je daleko vanije da MI
IVIMO U DUHU! Za Isusa je najuzviienija stvar bila, ne
da li je bio u Judeji ili u Samariji, ve da bude u centru
volje njegovog Oca.
MOJ DOM JE BOG
Neko je jednom pitao Njega: "Uitelju, gde stanuje?"
Isus je odgovorio: "Doi i vidi." To je ipak bilo tako
srazmerno nevano, da nikakav zapis nije sauvan o
mestu gde je stanovao Isus. Mi upravo ne znamo gde je
On stanovao. Ulica nije data, niti broj kue. Da li je to bilo
u gradu, ili u okolini? Moda je to bilo pod nekim
117
razgranatim umskim rvetom, jer nam je reeno da nije
imao ge da nasloni glavu. Mi ne snamo ge; ali znamo
da NJEGOV DOM JE BIO BOG! On je doao da uini Volju
Oevu; a Oeva Volja bila je Njegova Volja!
Mi znamo da je On iveo u mestu BEZUSLOVNE
POSLUNOSTI, "jer iako bese Sin, ali od onoga to
postrada, naui se poslunosti" (Jev, 5:8); "i na oi nae
se kao ovek, ponizio je sam sebe, postavi posluan do
smrti, a to do smrti krstove". (Fil. 2:8). Keemo li i mi
takoe rei da neki put nae nevolje dolazi da nas vode u
to mesto poslunosti? Ako je to tako, zar ne bi smo
trebali traiti naeg Iscelitelja pre nego nae iscelenje?
To moe biti po ljudskom za nas da se borimo sa
posledicama i da stalno gledamo na njih i molimo se za
njih, ali to nije tako ugodno naem Ocu kao kad traimo
milost da ISPITAMO UZROK. To je zato ono ta smo mi je
daleko vanije nego ono to mi inimo. "Podiemo oi
svoje ka gorama! "POMO JE MENI OD GOSPODA KOJI JE

98
STVORIO NEBO I ZEMLJU!
Mi itamo o veri koja e pokrenuti planine, i odmah
poinjemo gledati na planine, umesto da traimo veru
koja e ih pokrenuti. On je zapoinje i ona zavrava u
Njemu, zato bi se mi upinjali da je fabrikujemo, kad
samo On moe udeli-ti veru! Oh kt^o je prijatna Njegova
mila Prisutnost i kako udesno - da se ne da opisati -je
primenjivanje NJEGOVE VERE i to manifestova-nje
NJEGOVE SILE. Od sebe, mi ne moemo uiniti nita!
Apsolutno nita!
Mi smo tako pretrpani panjom na spoljasnje pojedinosti i
tako iscrpljeni u naim neprestanim mukama da ne
uspevamo uti taj glas gde Isus
118
kae: "Doite k Meni i poinite!" Poini ti u-morna duo,
poloi tvoju glavu na Moje grudi!" I onda mi otkrivamo da
to nije naa vera u Njega, ve NJEGOVA VERA koja deluje
u nama. To nije po moi nae molitve, niti naim silnim
gromov-nim vapajima, ve divnim delovanjem Njegove
drage ece koji je bio isceljen u telu, dui i duhu i koji je
bio ivo udo stvaralake sile naega Gospoa, rekao je:
"To je bilo da kada sam JA STAO, ISUS JE KRENUO!" kako
je to blaeno doi do tog mesta da kaemo: "Ja ne mogu,
ali ON MOE!"
Osloni se na Boga! PREPUSTI SVE NJEMU! On je rekao Re
-- i Svemir je bio roen! On je rekao: "Neka..." i okeani su
bili na svom mestu! On je rekao, i zvezde su bile na
svodu! Sve je bilo u-injeno na Njegovu zapovest. On je
uvek bio Suveren (Svevinji)! On je taj i danas! On poziva
svoju decu na potpuno odricanje svega to imaju i svega
to jesu! I onda kad se tama povlai, SVETLO NASTUPA!
Kad "ja" odlazi, ON DOLAZI! Iz nas tada poinju tei
"Reke ive vode" - iscele-nje navire u pustinji naih
ivota. Ta pustinja, koja smo mi, poinje se radovati; I ta
pusto, koja smo mi bili, poinje cvetati kao rae!
119

99
Glava XII IVE VODE
Posle vruine i napornog dana, mi nalazimo odmor i
oporavak u snu. Iz toga sna budimo se sa novom snagom
za zadatke koji su pred nama. Tako se isto budimo i iz
smrti! Na slavni Gospod je rekao: "Ako zrno penino
padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; ali ako umre
mnogo roda rodi." (Jov. 12, 24).
Tako je iz Njegove smrti slavna etva Venoga ivota
procvetala! On sam je postao PRVINA RODA onih koji su
usnuli. Bez smrti ne moe biti Us-krsenja. On nam ne
udeljuje svoj uskrsli ivot zato to mi ivimo za Njega;
ve zato to smo radi Njega voljni umreti i doputamo
Njemu da ivi svojim uskrslim ivotom u nama.
Bog je video da ljudska rasa ne bi mogla biti boanski
nastanjena u svom palom stanju; da ne bi jedenjem sa
drveta ivota ovek ivio za uvek u svom palom stanju.
Smrt je morala doi. Naredba vladara je izala: "Koja
dua zgrei poginu-e." To je bilo jedino u novom
stvaranju da je Hristos mogao useliti se u svoj narod ili
da je Sveti Duh zauzeo opet svoje prebivalite unutar
granica bia zvanog "ovek". Tako ta tipina rtva
Staroga Zaveta i ta prava rtva prinesena, jednom i za
sve, iz Novoga Zaveta uvela nas je ne samo u smrt - ve
kroz smrt - ka sili Njegova Uskrsenja!
To je bilo zastupniki to je On patio na tom Krstu
Golgote. To je bilo u zamenu to je On umro na prokletom
Drvetu. On nas je poveo sa sobom na krst, a onda nas je
poveo sa sobom u Njegov
120
grob.I kroz taj grob, mi smo ili sa Njin ka svanuuj prvog
Uskrsnog jutra i ka toplom, venom sjaju Njegovog
vaskrslog ivota. Poloajno, mi sada sedimo sa Njim na
nebeskim mestima, jer mi smo u Njemu, isto kao to je
On u nama, taj Hri-stos!
U vreme Njegovog prvog dolaska, nije bilo mesta za

100
Njega u gostionici. Pre utelovljenja Njegova slava je
ispunjavala nebesa; a ipak, kada je trebao uzeti na sebe
oblije coveka, kroz udo utelovljenja i biti roen od
device majke, tada se nije nalo mesta za Njega u
gostionici. Vidite, tamo nije bilo mesta jer su sve sobe bi-
le ve zauzete! Tako je ak i u ovim danima u vreme
Njegovog dolaska kao Prebivajui u nama Hristos, koji
eli uiniti naa tela njegovim h-ramom i hoe da stanuje
u tim zemljanim suima; a ako su sve prostorije zauzete,
On nee nai ni jedno mesto za svoje prebivanje!
Kada bi smo samo mogli shvatiti da Njegov dolazak e
doneti: ivot, svetio i zdravlje, ne bi smo bili tako
prezauzeti dajui mesta naim sebinim, telesnim
eljama i namerama tako da je On potisnut napolje. Onaj
koji je nosio nae bolesti i nae nemoi hteo bi doi da
nam da Njegov mir, odmor i radost.
Kada On doe, hoe li nai veru na zemlji? I jedan korak
dalje - hoe li nai veru u toj "zemlji" koja smo mi? Kada
bi smo mi bili manje za-interesovani naim stvarima koje
inimo, i zaboravili naa omiljena gloenja oko Biblijskih
tumaenja, a otvorili irom vrata naeg bia da pustimo
unutra Cara Slave. Onda bi ponovo pokrenuli muziku
radosti aneoskih horova tog slavnog sveta. elo nebo bi
se radovalo u takvom jednom predan ju! Da li Ga vi
dovoljno verujete da napravite mesta za Njega?
121
IZNUTRA VAH
On ne dolazi kao neki potar, donosei darove od Oca,
ostavljajui ih kod naih vrata i onda odlazi! Neki ljudi bi
hteli upotrebiti Bibliju kao jedan narudbeni katalog. Oni
mole Oca da im da to ele i onda oekuju aneoske
poslanike da im donesu ovo, da im donesu ono; da bi
njihove vlastite elje mogle biti zadovoljene i njihove
potrebe ispunjene na nain kako oni to ele.
To svetio, koje Isus donosi, ne ija spol ja unutra; ve ono
zrai IZNUTRA VAN! Darove koje On udeljuje, On njima i
rukuje i deluje. On doslovno ne "daje" svetio. On je to

101
svetio! On ne udeljuje zdravlje. On je zdravlje. To je
neprestano spoznanje Njegovog prebivanja u nama - pre-
poznavanje da ivot koji ivimo u telu, mi ivimo verom
Sina Bojega, koji dade sebe za nas, i koji sada prebiva u
nama - to nas dovodi u jedno ivotno jedinstvo sa Njim.
Prostor je nainjen unutar nas, POMOU DUHA, za
ulaenje Hrista! Srazmerno sa naim predanjem i naom
siuru sebi, Njegovo svetio, Njegov ivot i Njegova ljubav
proima svaki deli naeg bia! Moda to preobraenje je
upravo samo duhovno. Mogue da je to preobraenje
postignuto delova-njem toga Puha na na duh, donosei
nam svetio, razumevanje i duboko uspostavljeni mir koji
uvek preplavljuje na ivot kada On prebiva unutar i.
Sleei ovo iskustvo Njegove milosti, mani-festovano
unutar naih ivota, aa Njegovog milosra se preliva i
to telesno telo poinje da osea Njegov uskrsli ivot!
Umesto borbe, tada je poivanje. Umesto paenja, tada
je MIR. Ta s-vesnost da Hristos prebiva unutri i da je On u-
zeo vlast u Svoje ruke, dovodi nas u jedan
122
blaeni mir pred Gospodom. Kako mnogo puta, kad bi
samo mogli uti Njegov glas u nae ui dospe-li bi ti
najneniji tonovi: "Smirite se i poznajte da sam ja Bog."
Neko bi mogao rei: "Da, ja verujem to!" To nije dovoljno
da veruje "to". Nae potekoe u prolim danima su bile
ba "to". Mi smo prihvatili doktrinu (nauku) kao istinu,
dok nas On poziva da prihvatimo NJEGA kao ISTINU. To
nije dovoljno tek samo da "znamo" da je u Hristu zdrav-
lje, udotvorna mo i spasavajua sila. Mi neophodno
moramo biti NASTANJENI NJIME! On ne ude-Ijuje mo,
odeljeno od Sebe. To udo iscelenja nije nikad odeljeno
od Iscelitelja. Kada su naa sirota, bolesna tela i ivoti
preobraeni, to je jedino to da je naa tama PROGUTANA
U NJEGOVOM SVETLU! Ori - kao nae Zdravlje - savlauje
nau bolest. On - kao naa Snaga - apsorbuje (upija) svu
nau slabost. Mi smo snani u NJEMU jer On, kad konano
analiziramo (razgledamo) i ne ini nas snanim, ve On

102
daje nama Njegovu Snagu. Njegova prisutnost to ini. Ne
mi! Postoji IVOT u Isusu i ni u kome drugom! Hristos i
Adam nee nikada biti sustanari. Pre nego to e se drugi
Adam useliti, prvi Adam se mora iseliti. Kada Svetio
dolazi, tama je oterana.
VELIKI LEKAR
Kada bolest poseti domove, mnogi pozovu leka-ra koji
dolazi kui i daje dijagnozu bolesti. Ta prva stvar koju
lekar ini jeste da pronae, ako moe, u emu je uzrok
obolenja. Kada stigne do
123
zakljuka, on propisuje lek. On uzima notes, ispisuje
recept i neko odlazi u apoteku da se vrati sa nekim
pilulama, - ili ve kakav drugi propisani lek. Bolesnik
oekuje delovanje tih pilula. Ta vera i pouzdanje koje
pacijent polae u lekara ide samo toliko daleko da se
nada da on zna lek i da zna ta radi kada pie recept.
Kada je pilula uzeta, svakako, pacijent se smiruje i eka
da ta pilula uini svoj posao.
Kako je to drugaije kod Gospoda Isusa! Ta mo nije u
onome to On propisuje; nije u injenju onoga ili injenju
ovoga. Ona nije ak ni u znanju - kako primiti iscelenje -
ve je on ta OSOBA Gospoda Isusa Hrista, lino. On nas
vidi u naem bolesnom i grenom stanju neistote. On
zna da taj jedini lek je svetost. Mi smo to itali, takoe. i
nainili smo greku upinjui se da postanemo sveti.
Nema svetosti odvojeno od Njega. On ne ostavlja svetost
kod vrata naih srca, a onda odlazi od nas traei da je
upotrebljavamo u ivotu!
Mi idemo k oltaru i molimo se za posveenje i neki put
skoimo na nae noge i kaemo: "Slava Gospodu, delo je
uinjeno." Ipak, On ne daje nikome posveenje. ON JE
NAE POSVEENJE. Kada njegovo posveenje preplavi
na ivot, onda smo mi odista posveeni u Njemu! "Iz
kojega ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost
od Boga i pravda i posveenje i izbavljenje. Da, kao to
se pie, ko se hvali, Gospodom da se hvali." (I. Kor. l, 30-

103
31).
Tako je isto i sa Boanskim iscelenjem. Mi ne uzimamo
neku "pilulu". Mi ne propisujemo pacijentu: "Dakle mora
uiniti ovo i mora uiniti to i onda e te se Gospod
dotai sa isceljujuom silom". Nije u pitanju da mi
budemo uinjeni
124
pravednima u naoj sopstvenoj pravednosti ili s-premni
sa naom sopstvenom spremnou, jer u Jakovu 5, 15
itamo: "i ako je grehe uinio, op-rostie mu se." Ono to
siroti, slomljeni nevoljnik treba, u svoj svojoj
neostojnosti - ak u svome grehu, jeste da doe u
potpunom predanju Gospodu - da PUSTI ISUSA UNUTRA!
Nije to do toga ta On daje - ve ta je On! On je uskrsli
ivot! Kao to je On jednom odveo roblje, On e to opet
uiniti u vama i u meni! Kao to je u nekadanjim danima
sila tekla od Njega u tu enu koja je imala teenje krvi -
tako opet - mi isto moemo oseati tu isceljujuu toplinu
toga slavnog strujanja. Ta mo nije u tom ta mi inimo
za Njega. Ona ne ide od nas k Njemu. ONA.TEE OD
NJEGA KROZ NAS!
NAA POBEDA
Ovo je onda razlog zbog ega neizbeno mora biti smrt
samoga sebe. I mora biti priznavanje Njegovog
Gospodarstva i Poglavarstva. U Adamu -pre pada -
postojao je veni ivot. Bog ga je stvorio - ivu duu!
Kada je Adam prekinuo svoju vezu sa Zaetnikom ivota,
pao je pod smrtnu osudu; i bila je potrebna najuzvienija
rtva da plati kaznu za greh i smrt. Na blagosloveni
Gospod je izabrao da uzme na sebe oblije oveka i da
uzme elo covecanstvo koje lei pod Adamovim
prokletstvom sa Sobom u smrt. Siao je dole u pakao; ali
je onda izaao na visinu - u slavnom uskrslom, ivotu!
125
Poto je uinio ovo velianstveno otkupljuju-e delo, glas
je odjeknuo po svim ostrvima i kontinentima sa pozivom
da se ljudi okrenu od svojih grenih puteva i da VERUJU U

104
GOSPODA ISUSA HRISTAI Prihvatajui Ga kao svog
Spasitelja oni su bili spaeni! Priznavajui Ga kao svog
Otkupitelja, oni ulaze u otkupljenje. On je uzeo njihovu
smrt sa sobom u grob i slavno izlazei iz mrane
grobnice, Njegov glas se zaorio - odjekujui du tih
hodnika vremena - "JA SAM USKRSNUE I IVOT: ONAJ
KOJI VERU JE U MENE, AKO I UMRE IVEE: I KOJI IVI I
VERUJE MENE NEE NIKADA UMRETI.11
Da bi smo imali uskrsli ivot, mi moramo "ve-rovati" da bi
smo NJEGA primili. Mi ne moemo imati uskrsli ivot
odvojeno od Njega! Poslunost novozavetnim propisima
nee nita vie koristiti nego li poslunost Zakonu
Mojsijevom. Niti s nam koristiti nae navike, inei ovo
ili inei ono! Uskrsli ivot je jedino PRIMANJEM HRISTA!
To je taj velianstveni temelj! To je ta ve-na istina! Ne
postoji drugi put. Mi moramo primiti Njega! Kad mi
primimo Njega, taj sebini ivot mora nestati; jer ne
mogu biti dva poglavarstva u jednom telu. Dvoglavo
stvorenje je u-vek neko udovite i tamo e biti beskrajna
zbrka i konano nestati sa dve protivne vlasti. Kada je
nae predanje sebe uinjeno i mi primimo Hrista kao
Vodu ili Naelnika naega spasenja, vie to dete
otkupljenja ne vie: "Duo, ima ranogo imanja na
mnogo godina; jedi, pij i veseli se"; ve radije: "Za mene
je ivot Hristos!" i "JA sam razapet sa Hristom: ipak ja
ivim; ali ne ivim ja, ve Hristos ivi u meni: a ivot
kojim sada ivim u telu, ivim VEROM SINA BOJEGA, koji
me je ljubio i predao Sebe za mene." Onda dolazi to
naviranje i proimanje tog
126
slavnog boanskog ivota. On nije iscelenje; a isto tako i
Sila. Ne sila razara jueg, unitava-jueg eksploziva - ve
neodoljiva sila Njegova ivota, radosti i mira.
Ljudi nerazumno zamiljaju da se oni moraju boriti i
naprezati, uzdisati i vapiti; da dosegnu u ivot toga
gornjega zvanja Bojega u Hristu Isusu, Gospodu
naemu! Da li se reka napree da tee niz brdo? Da li se

105
njezina voda 4>ori i napree dok dalje tee mirno tamo
gde je to velianstveno naruje mora irom otvoreno da
je primi? Mi smo samo tek to korito reke, a Njegov ivot
je ta reka. On tee kroz nas, neprestano dajui,
udeljujui, zraei i natapajui sve dok sam na ivot nije
sakriven s Hristom u Bogu! Naa priroda se preobraava
Njegovom boanskom prirodom! Nae bolesti, patnje i
boli mogu li se i dalje odrati pred toplom bujicom
Njegove Boanske ljubavi?
U Boijem izbavljenju, mi nalazimo da On moe biti strog,
isto kao i ljubazan; ali i u Njegovoj strogoi postoji uvek
ljubav. On nam nee dopustiti da uinimo neto
polovino. Ve Njegova zapovest glasi: "POGUBI
SASVIJEM!" Ne postoji drugi nain. To predan je ne srne
biti polovino; ono mora biti BEZUSLOVNO! Na SVIM -
SVIM - naim putevima, da bi smo Ga imali na umu, da bi
On mogao upravljati koracima naim! Ako to inimo
upravo radi koristi, ili da primimo iscelenje, to nije udo
to ta stvar za koju se molimo je tako mnogo puta
zadrana?
Lekari ne uivaju da reu divlje meso ali ga moraju
odstraniti potpuno pre nego to bi mo iscelenja dola na
bilo koju ranu na telu. U postupku sa enom koja je dola
iz krajeva Airs-kih i Sidonskih, povrno razmiljanje
moglo bi
127
izjaviti da je Isus postupio prilino grubo sa njom!
Njegove reci mora da su joj se duboko zabole i neko bi
prirodno oekivao da e ona biti uvreena u duhu radi
onoga to je On rekao. Ali kada pogledamo dalje na to
sto je On uinio, nalazimo da je Njegova naizgled grubost
bila u ljubavi i proeta Njegovom Ijubaznoiu i nenim
milosrem! Mi nalazimo da ne postoji nikakvog
polovinog oslobaanja od te Adamove prirode, da bi ta
boanska priroda mogla nastupiti!
PUT KA POBEDI
Pod razgranatim drveem u Vrtu, molio se na Gospod

106
vapei: "AKO je mogue, neka me ova aa mimoie." A
onda u potpunoj predanosti Bogu i toj nameri i volji
svoga Oca, dovrio je: "Ipak, ne moja volja nogo Tvoja
neka bude uinjena." Jedini put ka uskrsenju je kroz taj
Vrt. Jedini put ka Njegovoj pobedi nad grobom bio je taj
put krsta. I On nas mora dovesti do tog mesta! "Jer ja
ivim", rekao je On, "I vi ete iveti isto". Ali rni jako
dobro znamo da Njegov uskrsli ivot u nama mora biti
prethoen naom smru!
ak ta naizgled dobra strana nae Adamove prirode
mora biti rtvovana sa priznavanjem kao rave. Isak je
bio sin obeanja. Ipak je on morao biti ~rtvovan"u
poslunosti Bcje zapoves-ti. Zar ne moete uti vapaj
srca tog Ijubeeg oca - sa dubokim bolom iz dna due?
Nije li Isak bio njegovo dete obeanja? A ipak, Gospod je
rekao: "Pogubi ga na rtvenom oltaru." Pogubiti njegovog
"dobrog" Izaka! Pogubiti ak to dete
128
obeanja! Ali tu je bio ovek koji je verovao Bogu i TO MU
JE BILO URAUNATO U PRAVEDNOST. On je uzeo tu
ljubljenu ivu rtvu i penjao se sa njim na vrh gore. To je
bilo u poslunosti i kroz njegovu poslunost da je to
otkrivenje dolo! TAJ OVAN U GRMU JE BIO OTKRIVEN! To
je bilo otkrivenje o jednoj ZAMENI, za koju se pobrinuo
sam Bog i zato je bila ugodna pred njim. To je irom
otvorilo vrata jednom iskustvu koje je tako ogromno da
samo Sveti Duh moe nam to, pojedinano, otkriti sa
svim svojim venim sadraj em.
Taj otkupljujui plan naeg blaenog Gospoda, da oisti
oveanstvo za njegovo prebivanje nije neki "na brzinu"
sistem! ak postoje '"niti. le-kari" koji obeavaju
ozdravljenje za odreeni iznos u odreenom vremenu.
Tako postoje takoe takozvane religiozne voe koji imaju
posveeni nain i sistem boanskog iscelenja kako ga oni
zovu, izmiljen na drugi nain nego to je Boji nain, ali
obeavaju da donosi osloboenje. Postoji samo jedan
put, a taj put je HRISTOS! Mnogo puta u istoriji mi

107
nalazimo pometnju jezika i blebetanje glasova dok su
demagozi vikali ovo ili ono! Ta kula vavilonska nije to
jedino mesto gde je takva pometnja vladala.
IVI PUT
U dane Isusovog zemaljskog hoenja fariseji su vikali,
"Gle, ovde je istina!" a sadukeji na suprot su govorili,
"Ne, nego je ovde." Grki filozofi su davno objavili da oni
poseduju isti-
129
nu. Ipak na blagosloveni Gospod ih je svg uut-kao
svojom izjavom: "Ja sam Put, Istina i ivot. Niko rte dolazi
k Ocu do kroza me." Nema razlike danas. On je na Put.
On je naa Istina. On je na ivot! Ne postoji drugog
Puta! Ne postoji drugog ivota! Ne postoji druge Istine!
To je sve jako dobro kad se peva: "Isus e vladati s
vuge gde to sunce dopire..."
To je istina do izvesne mere i taj dan nije jako daleko
kada e biti slavno ispunjen! Ali iznad toga i dalje od
toga, naa srca trebala bi neprestano pevati: "Hristos sivi
u meni. Hristos ivi u meni! O, kakvog li ovog Spasenja-
da Hristos ivi u meni!" Telo umire; i~ta~Adiinbva pri-
roda mora biti razapeta. To moe zaboleti da bi doli u
potpuno predanje, ali to je gde bi nas nas Gospod hteo
dovesti u Duhu i Istini pre nego to se on sam moe
spustiti da nastani ovu zemljanu posudu.
Jedna osoba je u velikoj kunji vapila: "Ja ne mogu nositi
ovaj krst!" Taj boanski glas je odgovorio: "Da li eli da
uklonim ovaj krst?" Razumevajui, duhovno probuena,
bilo joj je otkriveno da ako bi taj bio uklonjen, da bi
moda neki tei ili neki na koji ona nije bila naviknuta,
mogao biti zaraenjen za ovaj; tako nije traila da joj se
ovaj ukloni. Posle kratkog vremena, ipak, doao je taj isti
prijatan Glas: "a SADA MI GA PREDAJ". I onda, sa tim
predavanjem, to svetio je sinulo - to slavno svetio ot-
krivenja da se sam Bog PODIGAO DA SE ZAUZME! Od
dole, ti veni miii su podizali - podizali -podizali,
olakavajui nositi taj krst i sa iz-viranjem uskrslog

108
ivota, taj krst je postao KRUNA!
130
Kakva privilegija je to predan je! Kako blaeno je to biti
pozvan da sve nae poloimo kod liite! jevih nogu! Kako
je siromano nae razunte-vanje u poreenju sa
Njegovim! Kako pogrena je naa Aamska volja u svetlu
te boanske volje koja bese ispunjena u samom Kristu.
Brao, ne moe biti polovinosti! Ta nadahnuta ReS izjav-
ljuje da ako bi se bilo ko penjao nekim drugim putem, a
ne ulazi kroz vrata, taj je lopov i hajduk; jer Gospod Isus
Hristos je ta jedina vrata k Bogu! Niko ne moe doi k
Ocu osim kroz Njega! Kako je ugodno seati se toga, a i
svedoiti:
Kako divnog prijatelja sam naao! On me je ljubio, pre
nego ga spoznadoh! On me je privukao sa svezama
ljubavi, I tako me je vezao za Njega.
Mi volimo da kaemo - doktrinalno - da nas Otac vidi u
Kristu; ali mome srcu je apnuta ta istina da bi on hteo
prvo da vidi KRISTA U NAMA.
131

109
Glava XIII IVA REC
Pre nego to je Isus bio roen u Vitlejemu Judejskom,
poboni ljudi toga vremena gledali su u pisanu Re. To je
bilo tako da je Bog objavljivao Sebe na natprirodan nain
izabranoj nekolicini, da bi oni mogli napisati ta
nadahnuta Pisma za druge da itaju i da vide u tom
svetlu ovako date pisane Reci.
Doao je dan kada je ta RE POSTALA TELO i prebivala
meu nama! Kao ito je ta pisana Re bila MISAO Boja,
tako je ta iva Re postala U-TELOVLJENJE TE MISLI,
izraena kroz to udo ute-lovljenja, u osobi naeg
Gospoda i Spasitelja, Isusa Krista.
To je zato je svaka uzbudljiva i ivotna izjava koja je
napustila Isusove usne bila proeta ovom istinom: "JA
DOOH DA IMAJU IVOT I IZOBILJE." (Jovan 10, 10). Te
reci koje je On govorio bile su DUH i bile su IVOT! On je
bio to "pravo Svetio koje obasjava svakoga oveka koji
dolazi na svet." (Jov. l, 9), jer Bog je svetio i tame u
Njemu nema nikakve;" (I. Jov. l, 5) i oni koji za Njim idu
nee hoditi po tami, nego e imati SVETLO IVOTA!
Mi itano ono to je On rekao i smatramo to divnim! Mi
itamo ono to je On inio i nazivamo to predivnim! Da
jeste - ali, oh, da bi nae oi mcgle videti tu boanski
odreenu svrhu Njegove slube i kad bi mogli prigrliti
svojim srcima tu puninu Njegove otkupijujue milosti! Ta
pisana
132
re ne ' moe nikad biti itfena ispravno bez ot-
krivajueg svetla te ive Reci - Reci uinjene telom. Ta
Re koja je jednom dola da ivi MEU nama sada je
dola da prebiva u nama!
Sretan je taj dan za nas kada je u istoriji venosti Bog
posegnuo za etiri ugla nebeskih oblasti - venosti i
neogranienosti - i obuhvatio svu slavu, svu milost, svu
ljubav, milosre i istinu i onda udom utelovljenja,

110
umotao ih sve zajedno i stavio ih u naruje jedne device
u jednom svenju vrhunskog detinjstva i nazvao Njegovo
ime ISUS, jer je On trebao spasti izgubljeni svet od
njegovih greha!
On je na ivot. On je nae Iscelenje. On je naa snaga.
Ne ta re tampanih stranica; ne naa
pogrena'tumaenja te pisane reci; ve ta RE UINJENA
TELOM - TA IVA RE - ta Re Boja koja je jednom
prebivala meu nama, ali sada je ta iva Re keja prebiva
u nama! To je ta Re koja je On i koja i mi moemo isto
postati kad On ivi u nama; jer strujanjem Njegovog
boanskog ivota mi se menjamo iz slave u slavu. Kada
se probudimo, biemo kao i On!
Mnogi su uzeli nekoliko Njegovih reenica i izgradili
udesne propovei od njih. On je postao u velikoj meri
jedan ideal - jedan Uzor za nae ivljenje i jedan primer
za nae vladanje. Meutim, to je jako dobro dokle to ide,
ali tome doista nedostaje taj znak gornjega zvanja Boje-
ga u Kristu Isusu. Ono to je On rekao bilo je boanske
otkrivenje ta je On. Stvari koje je On govorio i inio bile
su samo spoljanje manifestacije te blistave slave
velianstvenog dinaminog uzroka, to je on sam.
133
pavle nije molio za mudrost da zna vie o Nje mu; nego
je iz dna due vapio: "Sve drim za tetu... da bi mogao
poznati Njega i silu Njegovog uskrsenjaS" To je ono
ZIVOTMO JEDINSTVO SA KRISTOM koje je nuno u naim
ivotima. Mi moramo stati sa naim naprezanjem da
postanemo "kao Onls Nije potrebno provoditi duge sate u
itanju ivotopisa jednog cara kada ste vi, najzad, u nje-
govoj vladarskoj prisutnosti.
Ta ena kod samarjanskog studenca bila je veoma
zainteresovana koja je to gora na kojoj su se oni trebali
moliti Bogu. Da li je to na gori jerusalimskoj, po
Jevrejskom; ili na gorama Sa-marjanskim, kako su tvrdili
Samarjani? Isus joj je rekao..." Ide Sas kad se neete
moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu..." ide as i ve

111
je nastao kada e se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i
istinom; jer Otac hoe takovih bogomo-Ijaca. Bog je Duh;
i oni koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole."
ON JE NAS IVOT
On sam je taj ivot! To nije umno razumeva-nje, ili
iriceiAktualno odobravanje ove injenice, koja donosi
neizrecivu radost srcu hriana. To je ISPROBANA
stvarnost toga to proima na duh sa oslobaanjem
Njegove boanske sile i ivota. To je preplavljenje toga
duha, ivota predanih Hristu sa tim Svetlom sveta, koje
je sam Hristos!
Sva stvorenja uzdiu za svojim obeanim osloboenjem!
"Jer ekanje tvari eka da se jave sili 34
novi Boji... Jer e se i samo stvorenje osloboditi od
ropstva raspaljivosti na slobodu slave dece Boje."
(Rim. 8, 19-23). Kada na kraju nai "krazi" budu
razbijeni, Njegovo svetio e se za-sjati jo slavnije nego
svetio podnevnog sunca! To e biti to otkrivenje o Svetlu
sveta, koje je Isus, manifestovan kroz ivote Njegove
predane i odane ece!
Bilo je vreme kada je prisutnost i sila Boja simbolizirana
jednim drvenim kovegom. Ti su dani proli. GOSPOD je
napisao svoj zakon u naim srcima. Utelovljeni Hristos je
stupio na tron u ivotima dece poslunosti. Klicanje je
ve poelo da navire iznutra i kada na kraju taj poklik
izae, jerihonski zidovi ovoga sveta e se survati! Upravo
kao to je tamo bila zapanje-nost i uas na licima
jerihonskih stanovnika, tako e i svet stajati u udu i
stravi na pojavu sinova Bojih.
Ta pojava nije od njih; ona je od Hris-ta! Ta pisana Re
izjavljuje to i svaki simbol i senka objavljuju to! Taj drevni
prorok video je to pomou nadahnua kao kroz teleskop i
govori na istom i jasnom jeziku o tom trijumfu Gospoa i
o toj slavi javijenja sinova Bojih. Jovan ui Otkrivenju
video je to kada je bio u duhu u dan Gospodnji na tom
usamljenom ostrvu Pat-mos. Otkrivenje koje gori unutar
duha oveka ne-izmerno prevazilazi bilo kakvu slavu ili

112
javlje-nje roeno spolja, zato jer to svetio iznutra ija!
Bog je sam svoj tuma i On to ini jasnim! Ta obeanja u
pogledu Isusa ne samo da ukljuuju ta e On initi, ve
takoe ta e On biti. To udo Njegove milosti nije tek
samo ta e On uiniti za nas, ve ta e On uiniti u
nama. To bi bilo "preivno, doista, da je On doao da
nam
135
pokae plan po kome bi mi mogli nai spasenje, ali to je
neizrecivo dragoceno kada mi shvatimo da je ON UMRO
DA POSTANE TO SPASENJE! Zar bi mogao ovek primiti
spasenje, a odbaciti Spasitelja? Postoji li tako neto kao
hrianstvo bez Hrista? Zar bi neko mogao nekad biti
duhovan, bez Duha? To je ono zato nam nai crkveni
obredi ne koriste nita; iako ih je ovek uinio za-menom
za Njegovu prijatnu prisutnost i pokuao je da nae
svetinju svom ranjenom duhu u toj ceremoniji. On je
esto puta time zatvorio vrata za ulaz Cara slave!
Jedna istina, koja stoji veoma istaknuta u s-lubi i ivotu
naega gospoda je ta privilegija napredovanja i rasta u
milosti i poznavanju stvari Bojih! Apostol Pavle u ijem
duhu je prebivao taj ivi Hristos, objavio je tu istu slavnu
istinu i napominje nas da se damo na savren-tvo. To
savrenstvo nije razvoj ljudskog razu-mevanja; niti je to
neko umnoavanje intelektualnog znanja to se tie
prorotva. To je, svakako, to nezadrivo naviranje
poznavanja samoga Hrista dajui nam razumevanje srca
srazmerno sa naom duhovnom sposobnou da Ga
primimo.
Rast hriscanskog ivota je, u stvarnosti, poveava jua
manifestacija NJEGOVOG IVOTA. Kao i u prirodnom
svetu identitet nevcste se gubi u eniku. Tako je to sa
Nevestom Hristovom! Ona doslovno postaje sudeonik te
boanske Prirode. "Onaj koji veruje u mene, iz njegovog
tela potei e reke ive vode."
Val ove boanske bujice uskrslog ivota prep-lavie telo,
duu i duh. I te boanske vrline naeg ljubljenog Gospoda

113
e ponititi i ukloniti apsolutno sve to smo primili pod
prokletstvom ;akona. Ovo provienje ukljuuje i
ISCELENJE. Ono znai vie nego ISCELENJE, to je b e s -p
r e k i d_n o ZDRAVLJE! Ono znai neprestano delovanje
BOANSKOG IVOTA U NAMA.
136
HRISTOS JE SVE
O da bi ovce Njegove pae, koje su tako okrutno hijene
silama okolnosti i okoline, mogle jo jednom uti glas tog
dobrog Pastira gde govori: "Doite k meni!" Kako nas
jedna nebrojena vojska "raznih verovanja" okruuje, i sa
kakvim nastojanjem oni proklamiraju njihove dogme.i
svoja o-sobna tumaenja! Boanski iscelitel^i reklamiraju
svoju robu; i ovaj metod ili onaj metod se prodaje tako da
se ta rtva naega Gospoda skoro rauna u klasifikaciji i
postupcima - kao da bi ljudi mogli prodavati sunano
svetio na boce* fti-je li neko- lepo zbunjen sa tim
mnotvom namet-Ijivih glasova koji odjekuju sa svih
strana, objavljujui as ovu, as onu mo!
Kakve su zahteve u stara vremena postavljali sadukeji i f
arie j i pred narod pre nego to bi bili primljeni od tih sila
koje su postojale! Od njih se zahtevalo da daju desetke
gde bi to moglo biti dokazano da su dali. Moraju se javno
moliti^, moraju uiniti ovo i moraju uiniti ono. Sa
propisima oni su ih svezali i sa lancima obreda oni su ih
zarobili. Ali kada je Isus doao, On je raistio njihovo
tradicionalno verovanje. On je izvrnuo puna kola tih
njihovih propisa i predrasuda koja su natovarili. On je
pokazao kako ne uvaava njihove subotnje zakone i
iscelio je ljude, jer su oni trebali da ih se On dotakne bilo
to na ovaj ili na onaj dan. Njegov neni poziv bio je
upravljen srcima patnika, grenika i potitenih!
"Doite k meni!" rekao je On. To je bilo sve. Oni su trebali
poloiti svoje glave na Njegove
137
grudi. Nije bilo potrebno da idu kroz ova vrata ili kroz ona
vrata, jer tada su bila samo jedna Vrata od kad je Isus

114
doao. Bio je samo jedan Put, Bio je samo jedan ivot.
Bilo je samo jedno Spasenje i to je bilo u tom Spasitelju!
Oni su doli direktno k Njemu. Tada se izlilo iz Njega u
njih, iz Njegovih neogranienih izvora sile taj ivot,
zdravlje, snaga, radost i mir! On je bio njihovo sve! Oni
nisu trebali nita pored Njega. Bilo da je neko bio
samopravedni Nikodem, ili jedna bedna, slomljena Marija
Magdalena, On je bio taj neogranieni izvor vene
potpore. I u Njemu oni su nalazili svoje potrebe!
Kako smo mi samo pokuali biti intelektualni! Sa kakvim
dostojanstvenim frazama i beznaajnostima smo ogrtali
Osobu naeg blagoslovenog Gospoda! A onda sa kavom
naizgled otroumnou i da-rovitou smo kopali nae
sopstvene studence jedino da bi smo otkrili da su vode u
njima bile gorke i nisu se mogle piti. Mi smo izgradili na-
puknute cisterne i gle, njihove vode su presah-nule!
U toj "daljnjoj zemlji" ni jedan bludni sin ne moe nikad
shvatiti ugodnost poivanja i mira koji mi uivamo u
Oevoj kui. Pustiti oveka da boravi u svinjcu, iako mu
damo asopis ili prirunik sa naslovom "Kako biti sretan,
zdrav, dobar, itd.", neCe ga nikad izvui iz tog smrada
njegove okoline, niti doneti u njegovo najdublje bie taj
mir za kojim on u svom srcu udi! Niti e njemu to togod
koristiti da sedi u pokornosti i slua predavanja o lepoti
tog sveta napolju, pomeano sa malo estokog karanja
radi toga to je dospeo u kripac u kojem se nalazi.
138
Ne, samo jedna stvar postoji! On, isto kao vi i ja, mora
odluiti u srcu i izjaviti. "Ustau i idem k mcme Ocu!" A
onda kao ta ena koju -je imala teenje krvi, progurala se
kroz tu gu$x mnotva naroda do njenog Gospoda, mi
moramo raz-gurivati narod koji se prepire i gloi, dok kr-
imo svoj put kroz ovu ili onu grupu, sve dok ne stanemo
licem k licu pred tim venim mirom - samim Gospodom
Isusom Kristom! Ta svetlost sa Njegovog milog lica greje
srce i vrata naeg duha irom se otvaraju da puste "TO
SVETLO SVETA" u-nutra.

115
A SVI KOJI GA PRIMIE
On kae: "Daj mi svoj jadni, skreni i upropateni ivot, a
za uzvrat ja u ti dati moj. Daj mi svoju slabost - izgaen i
izoblien ove-kovom necovenou prema oveku i tom
okrutnou grene okolnosti - daj to meni, a ja u ti dati
moju hrabrost, moju snagu, i moju silu! Ja sam umro da
bi ti mogao iveti; i sada kad ti umre sebi, ja ivim u
tebi! Ja sam se predao volji Bojoj za tebe; a sada ti se
moe predati - apsolutno i potpuno - volji Oca kroz
mene!"
Mi smo napustili Boga u neposlunosti (po A-damu svi
umiru) i vraamo se u poslunosti (po Hristu e svi
oiveti). Mi se vraamo natrag pod direktno staranje i
uvanje naeg Stvoritelja! Na tom slavnom i venom
Bojem cilju - u toj Zemlji beskrajnog dana - nee biti
potrebno sunce niti mesec, jer je samo Jagnje tamo
Svetio! To
139
svetio koje rasvetljuje Nebo je to Svetio koje rasvetljuje
Duha. Mi trebamo traiti - ne "neonsko svetio" - ve
"Svetio Jagnjetovo!"
U krajnjem razmatranju, mi moemo izbaciti - ili na drugi
nain odgurnuti - veinu tih stvari koje smo bili ueni da
inimo - inimo! Zato se borimo da zapalimo naa mala
kandila dok sunce jarko svetli? Zato mi pokuavamo da
odguramo okean natrag kada je na nebeski Otac odre-
dio da sila gravitacije i privlanost meseca e to uiniti sa
savrenom lakoom? To je poznata volja Boja da
Njegove ovce ne lutaju u lepom sujeverju, traei prvo
ovo, a onda ono kao izvor iscelenju. Njegova je elja da
svaki pojedini od Njegovih malih doe u izravan kontakt i
ivi u jedinstvu sa Hristom da svi mogu doi Ocu. Ipak -
kako alosno zvui taj izvetaj! Ka s-vojima doe i svoji
ga ne primie. On je bio to svetio koje ija u tami i tama
ga ne obuze. On je bio ispunjenje svake proroke izjave,
a ipak ti prouavatelji prorotava nisu Ga prepoznali. On
je pozivao ljuda koji su bili u potrebi, ali oni su se ogluili

116
o Njega i poli za sujeverjem i izmiljotinama. On je dao
sebe u otkup za mnoge; ali je bio prezren i odbaen od
ljudi - bol-nik i vian patnjama.
Nije li to udo da je On stajao pod razgrana-tim drvetima
Vitfage i plakao: "O Jerusalime, Je-rusalime, ti to ubija
proroke i zasipa kamenjem poslane ka sebi, koliko puta
htedoh da skupim eda tvoja, kao to koko skuplja pilie
pod krila i ne hteste! Gle, ostavlja se vaa kua pusta. Jer
vam kaem, da me neete videti od sada, dok ne doe
da reete: Blagosloven da je Onaj koji ide u ime
Gospodnje." (Matej 23, 37--39).
140
U svom lepom neznanju i sujeverju oni su znali ta je On
rekao, a kamoli ta je mislio. On je govorio o Hlebu koji je
On bio, a sve o emu su oni mogli misliti bila je ta mana
koja je padala sa neba na taj uareni pustinjski pe-sak
vekoviroa ranije. On je govorio o Rekama ive vode - ta
voda koja je On sam bio - ali oni nisu mogli sebi zamisliti
nita osim izlivanja malo voe na gomilu kamenja koje su
oni zvali oltar. Kako1 slino ovek - ak i danas - uinie
bilo ta osim jednostavno PRIMITI GA!
IZVOR SLAVE
Primanje Njega znai davati Njemu pravo nad svojim
pravom! Srce koje se otvara VLADAVINI H-RISTOVOJ
stupa u stvarnost Njegove prisutnosti. To je, kao to je to
bilo, da u tora srcu lav i jagnje lee zajedno. Hi hodimo sa
Njim u nebeskim mestima. On govori i zvuk Njegova
glasa je tako milozvuan, da ptice prestanu pevati! Ta
iva, uzbudljiva stvarnost Njegovog boanskog
prebivanja izvire iz naeg najdubljeg bia kao neki
arterski izvor nebeske slave! To je bez naprezanja, ona
upravo TEE. Ona proima svaki de-li nae prirode; i mi
ne moramo ekati dok se Biserna Vrata ne otvore pre
nego to budemo zahvaeni divljenjem, hvaljenjem i
slavljenjem! Kada duh ovekov podigne zastavu
bezuslovnog pre-danja, telo je kapituliralo i Gospod
ivota je Vladar. Hristos je sve u svemu; i kroz nae bie

117
sve to je Hristos bio, On sada postaje u nama!
141
Mi pijemo od Njegovog ivota, Njegovog isce-lenja,
Njegove milosti, i Njegove snage.
Njegova savrena ljubav je izbacila sav strah napolje i mi
se uinio poznavati NJEGA kao jedinoga premudroga
Boga, pravog posrednika izmeu Boga i ljudi, coveka
Isusa Hrista!
U njemu mi nalazimo nau potpunost; i mi se okreemo
od tog oajnog upinjanja, umoljavanja ka shvatanju da u
nalaenju Njega nije samo ivot i mir, ve da to takoe
donosi neprestanu sigurnost, da onaj u kome prebiva
ovaj Hristos Boji, poznaje Njegovo blagostanje,
blaenstvo, i nebesku radost, kad iz njegovog najdubljeg
bia on ima preuiraustvo da uiva to strujanje Re-ke
ive vode koja izlazi od trona Bojega, a iji krajnji cilj je
da tee natrag u Boga.
Ako, moda, iskuenja na tom putu postanu teka; mi se
uimo da nalazimo nau dovoljnost -ne u ljudskom
dostignuu - ve u toj veri, VERI GOSPODA ISUSA HRISTA,
koja kroz ljubav radi; i koja e savladati svaku potekou,
bilo to tele-snu, materijalnu ili duhovnu. Ova dovoljnost
se moe nai samo u delovanju unutar prebivajueg
Hrista, jer u Njemu su i kroz Njega ispunjene sve nae
potrebe.

118