MARTIN HAJDEGER

BITAK I VREME
S nemakog preveo

Milo Todorovi

V'Htf8EP3H?t fA y b f c O ; 7 ^ y

c n y m b t H H

r/lACHHK
m
 Martin Hajdeger
BITAKI VREME

Naslov originala
Martin Heidegger
SEIN UND ZEIT
Max Niemever Verlag, Tiibingen 2001
Achtzehnte Auflage
Unveranderter Nachdruck der fiinfzehnten, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehenen
Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

Izdava
JP SLUBENl GLASNIK

Za izdavaa
BRANKO GLIGORI
direktor i glavni i odgovorni urednik

Izvrni direktor
VLADIMIR BANJANIN

Urednik Edicije
ILIJA VUJAI

Lektor
NINA PETROVI

Dizajn korica
RAJNA KOSANOVI-JELOVAG

Grafiko uredenje
MIODRAG PANIG

Copvright 18. Auflage 2001

Max Niemever Verlag Tiibingen
Alle Rechte vorbehalten.

Copyright JP Slubeni glasnik, 2007

Sva prava zadrana.
www.slglasnik.com
 EDMUNDU HUSERLU
POSVEENO U ZNAK POTOVANJA I PRIJATELJSTVA

Totnauberg u Bad. varcvaldu, 8. april 1926.

 PRETHODNA NAPOMENA
UZ SEDMO IZDANJE 1953.

Rasprava Bitak i vreme pojavila se prvi put u prolee 1927. u

Jahrbuch ftir Philosophie und phdnomenologische Forschung, tom
VIII, u izdanju Edmunda Huserla [Edmund Husserl], a istodobno
i kao poseban otisak.
Novi otisak koji je pred nama, i koji se pojavljuje kao sedmo
izdanje, neizmenjen je u tekstu, a ipak je ponovo pregledan s obzi-
rom na citate i interpunkciju. Paginacija novog otiska, uz mala od-
stupanja, podudara se s paginacijom ranijih izdanja.
Oznaka Prva polovina", koja se javljala u dosadanjim izda-
njima, izbrisana je. Druga polovina se nakon etvrt veka vie ne
moe prikljuiti, a da prva ne bude ponovo prikazana. Pa ipak, jo
i danas nuno je slediti njen put, ako pitanje o bitku treba da pokre-
e na tubitak.
Za tumaenje tog pitanja upuujem na Uvo u metafiziku
[Einfuhrung in die Metaphysik]y delo koje se kod istog izdavaa
pojavljuje istodobno sa ovim novim otiskom. Ono donosi tekst
jednog predavanja koje je odrano u letnjem semestru 1935.
 SADRAJ

UVOD
EKSPOZICIJA PITANJA O SMISLU BITKA

PRVOPOGLAVLIE
N U N O S T , STRUKTURA I PREDNOST PITANJA BITKA

1. Nunost izriitog ponavljanja pitanja o bitku 21

2. Formalna struktura pitanja o bitku 24

3. Ontoloka prednost pitanja bitka 28

4. Ontika prednost pitanja bitka 31

DRUGOPOGLAVLJE
DVOSTRUKI ZADATAK U IZRADI PITANJA BITKA
M E T O D A ISTRAIVANJA I NJEGOV NACRT

5. Ontoloka analitika tubitka kao slobodno polaganje

horizonta za interpretaciju smisla bitka uopte 35

6. Zadatak destrukcije povesti ontologije 40

BlTAKl VRKME

7. Fcnomenoloka metoda istraivanja 47

A. Pojam ienomena 49
B. Pojam logosa 33
C. Pretpojam fenomenologije 55
8. Nacrt rasprave 60

PRVI DEO
INTERPRETACIJA TUBITKA PREMA VREMENITOSTI
I EKSPLIKACIJA VREMENA KAO T R A N S C E N D E N T A L N O G
H O R I Z O N T A PITANJA O BITKU

PRVI ODSEK
P R I P R E M N A FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

PRVO POGLAVLJE
E K S P O Z I C I J A Z A D A T K A P R I P R E M N E ANALIZE TUBITKA

9. Tcma analitike tubitka 69

10. Razgraniavanjc analitikc tubitka spram antropologijc,
psihologije i biologije 73
11. Egzistcncijalna analitika i interpretacija
primitivnog tubitka. Tekoc zadobijanja
jcdnogprirodnogpojma sveta' 78

DRUGO POGLAVLJE
BlTAK-U-SVETU UOPTE KAO OSNOVNA USTROJENOST TUBITKA

12. Predskiciranjc bitka-u-svetu iz orijentacije

na u-bitak kao takav 81
.13. Egzemplificiranjc U-bitka najednom
fundiranom modusu. Saznavanjc svcta 88

TREE POGLAVLjE
SVETOVNOST SVETA

14. Ideja svetovnosti sveta uopte 93

10
 Sadraj

A. A N A L I Z A OKOLOSVETOVNOSTI I SVETOVNOSTI UOPTE 97

15. Bitak u okolnom svetu susretajueg bia 97

16. Svctomemost okolnog sveta koja sc javlja
na unutarsvetskom biu 103
17. Upuivanje i znak 107
18. Udovoljenje i znaenjskost; svetovnost sveta 114
B. ODVAJANJE ANALIZE SVETOVNOSTI OD INTERPRETACIJE

SVETA KOD DEKARTA 120

19. Odreenje sveta" kao res cxtensa 121

20. Fundamenti ontolokog odredcnja sveta" 124
21. Hermeneutika diskusija kartezijanske ontologije sveta" 127

C. ONO OKOLSKO OKOLNOG SVETA I PROSTORNOST TUBITKA 134

22. Prostornost onog unutarsvctski prirunog 134

23. Prostornost bitka-u-svetu 137
24. Prostornost tubitka i prostor 143

ETVRTO POGLAVLJK
BlTAK-U-SVKTU KAO SABITAK I SAMOBITAK. O N O , , S E " 147

25. Polazna postavka egzistencijalnogpitanja o onome Ko tubitka 148

26. Satubitak Drugih i svakodncvni sabitak 151
27. Svakodnevni samobitak i ono Se 160

PETOPOGLAVLJF
U-BITAK KAO TAKAV

28. Zadatak tematske analize U-bitka 165

A. EGZISTENCIJALNA KONSTITUCIJA ONOGA TU 169

29. Tu-bitak kao nahodenjc 169

30. Strah kaojedan modus nahodenja 175
31. Tu-bitak kao razumljenje 178
32. Razumljenje i izlaganje 184

11
BllAK I VRFMF

33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 190

34. Tu-bitak i beseda. Jezik 196

B. SVAKODNEVNI BITAK ONOGA T u I ZAPADANJE TUBITKA 203

35. Naklapanje 204

36. Zudnja za novim 207
37. Dvoznanost 210
38. Zapadanje i baenost 212

ESTO POGLAVLJE
BRIGA KAO BITAK TUBITKA

39. Pitanje o izvornoj celovitosti strukturne celine tubitka 219

40. Osnovno nahodenje strepnje kaojedna istaknuta
otkljuenost tubitka 223
41. Bitak tubitka kao briga 230
42. Obistinjenje egzistencijalne interpretacije tubitka
kao brige iz predontolokog samoizlaganja tubitka 236
43. Tubitak, svetovnost i realnost 240
a) Realnost kao problem bitka i dokazivosti
spoljanjeg sveta' 241
b) Realnost kao ontoloki problem 249
c) Realnost i briga 251
44. Tubitak, otkljuenost i istina 253
a) Tradicionalni pojam istine i njegovi
ontoloki fundamenti 254
b) Izvorni fenomen istine i izvedenost
tradicionalnog pojma istine 259
c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine 267

DRUGI ODSEK
TUBITAK I VREMENITOST

45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubitka

i zadatak jedne izvorne egzistencijalne
interpretacije tog bia 275

12
 Sadrzaj

PRVO POGLAVLJE
M O G U N O BITI-CEO TUBITKA I BITAK KA SMRTI

46. Prividna nemogunost ontolokog shvatanja

i odredivanja tubitku primerenog biti-ceo 281
47. Iskustvena dosezivost smrti Drugih i mogunost
shvatanja jednog celog tubitka 283
48. Izostanak, kraj i celovitost 287
49. Razgraniavanje egzistencijalne analize smrti
naspram mogunih drugih interpretacija togfenomena 292
50. Predskiciranje cgzistencijalno-ontoloke strukture smrti 296
51. Bitak ka smrti i svakodnevica tubitka 298
52. Svakodnevni bitak ka kraju i potpuni
egzistencijalni pojam smrti 301
53. Egzistencijalni projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti 306

DRUGO POGLAVLIE
T U B I T K U PRIMERENO OSVEDOENJE JEDNOG
SVOJSTVENOG MOI-BITI I ODLUNOST

54. Problem osvedoenja jedne svojstvene

egzistencijelne mogunosti 315
55. Egzistencijalno-ontoloki fundamenti savesti 318
56. Zovni karakter savesti 320
57. Savest kao zov brige 322
58. Razumljenje poziva i krivica 328
59. Egzistencijalna interpretacija savesti i vulgarno izlaganje savesti 338
60. Egzistcncijalna struktura svojstvenog
moi-biti osvedoenog u savesti 344

TREEPOGLAVLJH
SVOJSTVENO MOI-BITI-CEO TUBITKA I VREMENITOST
KAO ONTOLOKI SMISAO BRIGE

61. Predskiciranje metodikog koraka od graninog obuhvatanja

svojstvenog, tubitku primerenog biti-ceo dofenomenalnog
slobodnogpolaganja vremenitosti 353

13
BlTAKl VRl-Ml-

62. Egzistencijelno svojstveno moi-biti-ceo tubitka

kao predvodea odlunost 356
63. Hermeneutika situacija dobijena za interpretaciju
smisla bitka brige i metodiki karakter egzistencijalne
analitike uopte 362
64. Briga i sopstvost 368
65. Vrcmenitost kao ontoloki smisao brige 375
66. Vremenitost tubitka i iz nje proistiui zadaci jednog
izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize 384

ETVRTO POGLAVLJE
V R E M E N I T O S T I SVAKODNEVICA

67. Osnovni sastoj egzistencijalne ustrojcnosti tubitka

i predskiciranje njene vremenite interpretacije 387
68. Vremenitost otkljuenosti uopte 389
a) Vremenitost razumljenja 389
b) Vremenitost nahodenja 393
c) Vremenitost zapadanja 400
d) Vremenitost besede 403
69. Vremefutost bitka-u-svetu i problem transccndence sveta 405
a) Vremenitost obazirnog brinjenja 406
b) Vremeniti smisao modifikacije obazirnog brinjenja
u teorijsko otkrivanje onoga unutarsvetski predrunog 411
c) Vremeniti problem transcendence sveta 419
70. Vremenitost tubitku primerene prostornosti 422
71. Vremeniti smisao svakodnevice tubitka 426

PETOPOGLAVLJE
VREMENITOST I POVESNOST

72. Egzistencijalno-ofitoloka ekspozicija problema povesti 429

73. Vulgarno razumcvanje povesti i dogadafije tubitka 435
74. Osnovfia ustrojenost povesnosti 440

14
 Sadrzaj

75. Povesnost tubitka i sveto-povest 445

76. Egzistencijalni izvor istorije iz povesnosti tubitka 450
77. Sklop povezanosti prethodne ekspozicije problema povesnosti
sa istraivanjima V. Diltaja i idejama grofa Jorka 455

ESTO POGLAVLJL
VREMENITOST I UNUTARVREMENOST KAO IZVOR
VULGARNOG POJMA VREMENA

78. Nepotpunost prethodne vremenite analize tubitka 463

79. Vremenitost tubitka i brinjenje vremena 465
80. Brinuto vreme i unutarvremenost 471
81. Unutarvremenost i geneza vulgarnogpojma vremena 481
82. Odvajanje egzistencijalno-ontolokog sklopa povezanosti
vremenitosti, tubitka i vremena-sveta spram
Hegelovog shvatanja odnoenja izmeu vremena i duha 489
a) Hegelov pojam vremena 490
b) Hegelova interpretacija sklopa povezanosti
izmeu vremena i duha 494
83. Egzistencijalno-vrcmenita analitika tubitka
i fundamentalnoontoloko pitanje o snuslu bitka uopte 497

Dodatak
Rubne napomene iz autorovog runog primerka 501

Renik vanijih temufia 509

Indeks imena 517

15
 ... 6fj\ov ydp cbc, i)|iic; uev r a u r a (xi TTOT pouAeaOe anuatvav
oTTTav 6v cp6yyr|a9) ^ d \ a i yiyvcoaKT T U l ^ ^ rrpo TOU UV
cbopeOa, vuv cV r]nopf]Kauv... Jer oigledno je da ste ipak jo
odavno prisni sa onim sto zapravo mnite kada upotrebljavate izraz
'bivstvujuei] a mi smo, pak, nekada dodue verovali da to razumemo,
a sada smo zapali u pometenost." 1 Imamo li mi danas neki od-
govor na pitanje o onome to zapravo mnimo reju bivstvujui"?
Nikako. I tako, eto, valja iznova postaviti pitanje o smislu bitka. Pa,
jesmo li, takode, i danas samo u pometenosti to ne razumemo iz-
raz bitak"? Nikako. I tako, eto, vredi pre toga ponajpre ponovo
probuditi razumevanje za smisao tog pitanja. Konkretna izrada pi-
tanja o smislu bitka" namera je rasprave koja sledi. Interpretacija
vremena kao mogunog horizonta svakog razumevanja bitka
uopte jeste njen privremeni cilj.

Usmeravanju prema takvom cilju, istraivanjima koja takva

namera ukljuuje i zahteva, i putu ka tom cilju, potrebno je uvod-
no tumaenje. c lA ,- . iM ~ ~r ,. t , ,
B H b A H O r t h '\
\ Phuon, Sofist 244 a. O f l E J b E h b A 3A &'<< / k - O a o
HHS. 6p.

Cnrn
yfn!3tPoHr.;'iA y SOT^
 UVOD

Ekspozicija pitanja o smislu bitka

 PRVO POGLAVLJE

Nunost, struktura i prednost pitanja bitka

1. Nunost izriitog ponavljanja pitanja o bitku

Pomenuto pitanje danas je dospelo u zaborav, iako nae vreme

u svoj napredak ubraja to to je ponovo potvrdilo metafiziku".
No, isto tako smatra se da smo se liili napora neke YiyavTO|iaxia
ttpi xf\c ouaiac;, koju bi trebalo ponovo rasplamsati. Pri tome, do-
dirnuto pitanje ipak nije proizvoljno. Ono je neprestano nadahnji-
valo Platonovo i Aristotelovo istraivanje, da bi naravno od tada i
zanemelo - kao tematsko pitanje zbiljskog istraivanja. Ono to su
njih dvojica zadobili odralo se u mnogostrukim pomeranjima i
premazima" sve do u Hegelovu [Georg VVilhelm Friedrich
Hegel] logiku". I ono to je nekada u najviim naporima miljenja
bilo izboreno od fenomena, premda u odlomcima i u prvim nale-
tima, odavno je trivijalizovano.
Ne samo to. Na tlu grkih polaznih postavki za interpretaciju
bitka obrazovala se dogma koja ne samo da pitanje o smislu bitka
proglaava za suvino, nego povrh toga sankcionie proputanje da
se postavi to pitanje. Kae se: bitak" je najoptiji i najprazniji po-
jam. Kao takav on se opire svakom pokuaju definisanja. Tom naj-
optijem, te stoga i nedefinljivom pojmu definicija nije ni potreb-
na. Svako ga stalno upotrebljava, pa takode ve i razume ta svagda

21
Hil'AK I \ IU:.\U:

mni njime. Time je to to je kao ono prikriveno izazivalo nemir u

antikom filozofiranju, i odravalo ga u njemu, postalo jedna kao
sunce jasna samorazumljivost, i to tako da se onaj ko jo i pita o
tome okrivljuje za metodiki promaaj.
Na poetku ovog istraivanja ne mogu se opirno pretresati
predrasude koie stalno iznova usaduju i neguju bespotrebnost ispi-
tivanja o bitku. One imaju svoj koren u samoj antikoj ontologiji.
A ova se opet moe dostatno interpretirati - s obzirom na tlo iz
kojeg su izrasli osnovni ontoloki pojmovi, u odnosu na primere-
nost legitimisanja kategorija i njihove potpunosti - samo po niti
vodilji pre toga razjanjenog i odgovorenog pitanja o bitku. Stoga
emo diskusiju o predrasudama voditi samo onoliko daleko, koli-
ko je potrebno da se uvidi nunost ponavljanja pitanja o smislu
bitka. To su tri predrasude:
1. Bitak" je najoptiji" pojam: i o 6v oti KaOoAou |id\taTa
TTCIVTCOV^. Illud quod primo cadit sub apprehensione, est ens, cuius
intellectus includitur in omnibus, quaecumque quis apprehendit.
Neko razumevanjebitka svagda je ve zajedno sa ostalim obuhva-
eno u svemu to neko shvata na biu." 3 Aii, optost bitka" nije
optost roda. Bitak" granino ne obuhvata najvisu regiju bia,
ukoliko je bie pojmovno artikulisano prema rodu i vrsti: OUT TO
V 1
6v Y^ C - Optost" bitka premauje" svu rodu primerenu
optost. Bitak" je prema oznaavanju srednjovekovne ontologije
jedan transcendens". Jedinstvo togtranscendentalno opteg" na-
spram mnogostrukosti stvarstvenih najviih pojmova roda, ve
Aristotel je saznao kaojedinstvo analogije. Tim je otkriem Aristo-
tel, pri svoj zavisnosti od Platonovog ontolokog postavljanja pita-
nja, problem bitka stavio na naelno novu bazu. Takode ni on,
naravno, nije rasvetlio tamu tih kategorijalnih sklopova povezano-
sti. U srednjovekovnoj ontologiji o tom problemu viestruko se
diskutovalo, pre svega u tomistikim i skotistikim kolskim prav-
cima, a da se nije dolo do neke naelne jasnoe. I konano, ako
Hegel odreduje bitak" kao ono neodredeno neposredno" pa to

2 Aristotel, Metafizika B 4, 1001 a 21.

3 Toma Akvinski, Sunnna teologinc II' qu. 94 a 2.
4 Aristotek Metnfiziku B 3, 99S b 22.
 Nunost, struktura i prcdnost pitanja bitka

odredenje polae u osnov svim daljim kategorijalnim eksplikacija-

ma svoje logike', onda se on dri istog pravca gledanja kao 1 antika
ontologija, samo to on isputa iz ruku problem koji je ve Aristo-
tel postavio o jedinstvu bitka naspram mnogostrukosti stvarstve-
nih kategorija". Ako se, prema tome, kae: bitak" je najoptiji
pojam, onda to ne moe da znai da je on najjasniji pojam i da mu
nije potrebno nikakvo alje pretresanje. Pojam bitka" pre je naj-
tamniji pojam.
2. Pojam bitak" je nedefinljiv. To se zakljuilo iz njegove najvi-
e optosti. I to s pravom - ako definitio fit per genus proximum
et differentiam specificam. Bitak" doista ne moe da se pojmi kao
bie; enti non additur aliqua natura: bitak" ne moe da dode do
odredenosti tako to ce mu se prirei bie. Bitak se ne moe defini-
cijski izvesti iz viih pojmova i prikazati niim pojmovima. Ali, da
li odatle sledi da bitak" vie ne moe da ponudi nikakav problem?
Nikako; moe samo da se zakljui: bitak" nije neto takvo poput
bia. Stoga, u izvesnim granicama opravdana vrsta odredivanja
bia - definicija" tradicionalne logike, koja i sama ima svoje fun-
damente u antikoj ontologiji - nije primenljiva na bitak. Nedefin-
ljivost bitka ne dispenzuje od pitanja o njegovom smislu, ve ga
direktno zahteva.
3. Bitak" je samorazumljiv pojam. U svem saznavanju, iskazi-
vanju, u svakom dranju prema biu, u svakom sebe-odnoseem-
dranju-prema-samom-sebi upotrebljava se bitak", i pri tome je
taj izraz bez daljeg" razumljiv. Svako razume: nebo jV plavo"; ja
jesam radostan" i tome slino. Jedino, ova prosena razumljivost
samo demonstrira nerazumljivost. Ona ini oitim da u svakom
dranju i bitku prema biu kao biu a priori lei jedna zagonetka.
l o da svagda ve ivimo u nekom razumevanju bitka, a da je smi-
sao bitka istodobno zaogrnut tamom, dokazuje naelnu nunost
da se ponovi pitanje o smislu bitka".

l'poredili: Pascal, Pcnsecs ct Opusculcs (ed. Brunschvicg) (6), Faris 1912, str.
169: On ;ic peut entreprendre de delinir letre sans toniber dans cette absurdite:
car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci, ccst, soit qut)n lex-
primc ou Cjiion le sous-entende. Donc pour dehnir letre, il iaudrait dire ccst, et
ainsi eniplo) er le niot defini dans sa defmition.

23
BlTAK I VRIiMi:

Pozivanje na samorazumljivost u krugu osnovnih filozofskih

pojmova, a pogotovu u pogledu na pojam bitak, sumnjiv je postu-
pak, osim ako to samorazumljivo , i samo ono, tajni sudovi obi-
nog uma" (Kant [Immanuel Kant]), treba da postane i ostane izrieita
tema analitike (posao filozofa").
Odvaganje predrasuda je, medutim, istodobno uinilo raz-
govetnim to da ne nedostaje samo odgovor na pitanje o bitku,
nego da je ak i samo pitanje tamno i bez usmerenja. Ponoviti
pitanje bitka, stoga, kazuje: najpre tek dostatno izraditi postav-
Ijanje pitanja.

2. Formalna struktura pitanja o bitku

Pitanje o smislu bitka treba da bude postavljeno. Ako je ono

jedno od fundamentalnih pitanja, ili dkjedino fundamentalno pi-
tanje, onda je takvom ispitivanju potrebna primerena prozirnost.
Stoga se ukratko mora pretresti ta uopte pripada jednom pitanju,
da bi polazei odatle pitanje bitka moglo da se uini vidljivim kao
jedno izuzetno pitanje.
Svako ispitivanje je neko traenje. Svako traenje dobija svoju
prethodnu vodilju iz onoga traenog. Ispitivanje je saznavajue tra-
enje bia u njegovom dabitku i takobitku. Saznavajue traenje
moe da postane istraivanje" kao slobodno polagajue odrediva-
nje onoga o emu je pitanje. Ispitivanje ima kao ispitivanje o ...
svoje pitano. Svako ispitivanje o ... jeste na bilo koji nain propitiva-
nje kod ... Ispitivanju pripada pored onoga pitanog i jedno ispitiva-
no. U istraujuem, tj. specifino teorijskom pitanju, ono pitano
treba da bude odreeno i dovedeno do pojma. U pitanom tada,
kao ono zapravo intendirano, lei onopropitano, ono kod ega ispi-
tivanje dolazi na cilj. Samo ispitivanje ima kao dranje jednog bia,
pitaoca, vlastiti karakter bitka. Ispitivanje moe da se sprovede kao
tek-onako-ispitatf ili kao eksplicitno postavljanje pitanja. Osobi-
tost ovoga poslednjeg lei u tome da ispitivanje pre toga postane
sebi prozirno po svim spomenutim konstitutivnim karakterima
samog pitanja.

24
 \unost, <truktura i prcduost pitanja bitka

Pitanje o smislu bitka treba da bude postavljeno. Time stojimo

pred nunou da pitanje bitka pretresemo u pogledu na navedene
strukturne momente.
Kao traenju, ispitivanju je potrebno da ga ono traeno pret-
hodno nekako vodi. Smisao bitka nam stoga na izvestan nain vc
mora biti raspoloiv. Bilo je nagoveteno: mi se uvek ve kreemo
u nekom razumevanju bitka. Iz niega izrasta izridto pitanje o smi-
slu bitka i tendenca ka njegovom pojmu. Mi ne znamo ta kazuje
bitak". Ali, ve ako pitamo: ,,ta je 'bitak'?", mi se drimo u nekom
razumevanju toga je" a da ne moemo pojmovno da fiksiramo ta
znai to je". Ne poznajemo ni horizont polazei od koga bi trebalo
da shvatimo i fiksiramo smisao. Ovo proseeno i maglovito razume-
vanje bitka jeste fakat.
Neka se to razumevanje bitka koleba i rasplinjava i kree uz
samu granicu pukog poznavanja rei koliko god hoe - i sama ta
neodredenost svagda ve raspoloivog razumevanja bitka poziti-
van je fenomen kome je potrebno razjanjenje. Pa ipak, istraivanje
o smislu bitka nee hteti da to razjanjenje da na poetku. Interpre-
tacija prosenog razumevanja bitka dobija svoju nunu nit vodilju
tek poto je obrazovan pojam bitka. Iz jasnoe pojma i njemii pri-
padajuih naina njegovog eksplicitnog razumljenja morae da se
ispostavi, ta mni zatamnjeno, odnosno jos nerazjasnjeno razume-
vanje bitka, te koje su vrste zatamnjenja, odnosno ometanja ekspli-
citnog razjanjenja smisla bitka mogune i nune.
Proseno, maglovito razumevanjebitka, dalje, moe biti rezul-
tat nasledenih teorija i mnjenja o bitku, i to tako da te teorije kao
izvori vladajueg razumevanja pri tome ostanu prikrivene. - Ono
traeno u ispitivanju o bitku nije neto potpuno nepoznato, prem-
da je najpre u potpunosti neshvatljivo.
Ono pitano pitanja koje treba izraditi jeste bitak, ono to odre-
uje bie kao bie, ono tamo-na-emu je bie, ma kako ono bilo
pretresano, svagda ve razumljeno. Bitak bia nije' i sam iedno
bie. Prvi lilozolski korak u razumevanju problema bitka sastoji se
u tome da se ne uu96v riva 6tr|yelaHai'\ ,,ne priaju nikakve prie"

6 Platt)n,.S()//>7 2-42 c.
BlTAK 1 VRTMi.

tj. da se bice kao bie u svom poreklu ne odreduje svodenjem na

neko drugo bie, kao da bitak ima karakter nekog mogunog bica.
Bitak kao ono pitano, stoga, zahteva \ lastitu vrstu pokazivania, ko-
ja se sutinski razlikuje od otkria bia. Prema tome i ono propitii-
no, smisao bitka, zahtevae vlastitu pojmovnost, koja se opet su-
tinski raziikuje od pojmova u kojima bie dosee svoju odreenost
primerenu znaeenju.
Ukoliko bitak sainjava ono pitano, a bitak kazuje bitak bia,
onda se kao ono ispitivnno pitanja bitka odaje samo bie. Ono biva
gotovo zapitano za njegov bitak. Medutim, ako ono treba da moe
nepatvoreno da oda karaktere svog bitka, onda je ono sa svoje stra-
ne moralo pre toga vec postati pristupano onako kako ono po sa-
mom sebi jeste. U pogledu na svoje ispitivano, pitanje bitka zahte-
va zadobijanje i prethodno osiguranje prave vrste pristupa bicu.
Ali, biem, bivstvujudm" mi nazivamo mnogo toga, i u razlii-
tom smislu. Bivstvujui jest sve o emu besedimo, ta nmimo, pre-
ma emu se ovako ili onako drimo, bivstvuiui jest takode i ono
ta 1 kako mi sami jesmo. Bitak lei u dabitku i takobitku, u realno-
sti, predrunosti, sastoju, vaenju, tubitku, u ima" [,,es gibU
- ,,ono daje"]. Na kojcni biu treba da bude otitan smisao bitka,
od kojeg bia otkljuenje bitka treba da uzme svoje polazite? Da li
je polazite proizvoljno, ili iedno odredeno bie poseduje neku
prednost u izradi pitanja bitka? Koje je to egzemplarno bie i u
kojem smislu ono poseduje neku prednost?
Ako pitanje o bitku treba da bude izriito postavljeno i sprove-
deno u potpunoj providnosti njega samog, onda prema dosada-
njim tumaenjima izrada tog pitanja zahteva eksplikaciju naina
gledanja na bitak, razumljenja i pojmovnog shvatanja smisla, pri-
premu mogunosti pravog izbora egzemplarnog bia, izradu genu-
ine vrste pristupa tom biu. Gledanje na, razumijenje i poimanje,
biranje, pristup ka - to su konstitutivna dranja ispitivanja, pa tako
i oni sami jesu modusi bitka jednog odredenog bia, onog jednog
bia koje mi, oni pitajui, svagda sami jesmo. Izrada pitanja bitka,
prema tome, kazuie: injenje prozirnim jednog bia - onog ispitiva-
jueg bia - u njegovom bitku. Ispitivanje tog pitanja je kao modus
bitkn iednog bia i samo sustinski odredeno polazeci od onoga o

26
 Suitiost, struktura i picdnost pitania bitka

emu se u njemu pita - od bitka. To bie koje mi sami svagda je-

srao, i koje izmedu ostalog poscduje mogucnost bitka ispitivanja,
terminoloki zahvatamo kao tubitak. Izriito i prozirno postavlja-
nje pitania o smislu bitka zahteva prethodnu primerenu eksplika-
ciju jednog bia (tubitka) s obzirom na njegov bitak.
Ali, zar takav poduhvat ne pada u oigledan krug ? Morati pret-
hodno odrediti bie u njegovom bitku, pa na tom osnovu potom
tek hteti postaviti pitanje o bitku, ta je to drugo nego hodanje u
krugu? Zar za izradu pitanja nije ve pretpostavljeno" ono to tre-
ba da donese pre svega odgovor na to pitanje? Formalni pi igovori,
poput argumentacije o krugu u dokazu", koja se u oblasti istraiva-
nja principa moe u svako doba lako navesti, uvek su sterilni pri
odvaganju konkretnih puteva istraivanja. Za razumevanje stvari
oni ne iznose nita, a i ometaju prodiranje u polje istraivanja.
Faktiki se, medutim, u naznaenom postavlianiu pitanja
uopte ne nalazi nikakav krug. Bie moe da bude odredeno u
svom bitku, a da pri tome ne mora ve da bude raspoloiv eksplici-
tan pojam o smislu bitka. Kada to ne bi bilo tako, onda do sada jo
ne bi moglo biti nikakvog ontoloskog saznanja, ije se faktiko op-
stojanje zasigurno nee poricati. Bitak" biva u svoj dosadanjoj
ontologiji, dodue, pretpostavijen" ali ne kao raspoloiv pojanr
- ne kao ono kao koje on jeste ono traeno. Pretpostavljanje" bit-
ka ima karakter prethodnog svraanja pogleda na bitak, i to tako
da iz pogleda na njega privremeno biva artikulisano unapred dato
bie u svom bitku. To vodee gledanje na bitak izrasta iz prosenog
razumevanja bitka u kojem se uvek ve kreemo, / kojc na kraju
pripada ustrojeiiosti sutine saniog tubitka. Takvo pretpostavija-
nje" nema nikakve veze s postavijanjem nekog nedokazanog na-
ela, iz kojeg biva deduktivno izvoden neki sled stavova. U posta-
vljanju pitanja o smislu bitka uopte se ne moe nalaziti krug u
dokazu", zato to se u odgovaranju na to pitanje ne radi o nekom
izvodeem obrazlaganju nego o pokazujucm slobodnom pola-
ganju osnova.
U pitanju o smislu bitka ne nalazi se krug u dokazu^, ali se
zasigurno nalazi jedna udnovata odnosnost-unazad ili odno-
snost-unapred" onoga pitanog (bitka) prema ispitivanju kao modusu
BiTAK 1 VKIi.MI-:

bitka jednog bia. Sutinska pogodenost ispitivanja njegovim pita-

nim pripada najvlastitijem smislu pitanja bitka. A to kazuje samo:
bie karaktera tubitka ima prema pitanju bitka i samo jedan - mo-
da ak i izuzetan - odnos. Ali, zar time jedno odredeno bie nije
ve pokazano u svojoj bitkovnoj prednosti, i zar time nije prethodno
dato egzemplarno bie koje treba da fungira kao ono primarno
ispitivano pitanja bitka? Ovim to je do sada pretresano niti je po-
kazana prednost tubitka, niti je odlueno o njegovoj mogunoj ili
ak nunoj funkciji kao bia koje primarno treba ispitivati. Ali, za-
sigurno se javilo neto takvo poput prednosti tubitka.

3. Ontoloka prednost pitanja bitka

Karakterisanje pitanja bitka po niti vodilji formalne strukture

pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osobito pitanje, i to
tako da njegova izrada, pa ak i reenje, zahtevaju niz fundamental-
nih razmatranja. Ali, izuzetnost pitanja bitka potpuno e da se obe-
lodani tek onda kada ono bude dovoljno granino obuhvaeno
s obzirom na svoju funkciju, svoju nameru i svoje motive.
I)o sada je nunost ponavljanja tog pitanja s jedne strane bila
motivisana dostojanstvenou njegovog porekla, ali ona je to pre
svega nedostajanjem nekog odredenog odgovora, pa ak i nedostat-
kom nekog zadovoljavajueg postavljanja pitanja uopte. Moe se,
medutim, zahtevati da se zna emu treba da slui to pitanje. Da li
ono samo ostaje, ili, da li ono uopte jeste, samo posao neke slobod-
no lebdee spekulacije o najoptijim optostima - ///, da li je ono
istodobno najprineipijelnije i najkonkretnije pitanje?
Bitak je svagda bitak nekog bia. Sveukupnost bia moe pre-
ma svojim razliitim oblastima da postane polje slobodnog polaga-
nja i graninog obuhvatanja odredenih podruja stvari. Ta podru-
ja, npr. povest, priroda, prostor, ivot, tubitak, iezik i tome slino,
u odgovarajuim znanstvenim istraivanjima mogu se, sa svoje
strane, tematizovati u predmete. Znanstveno istraivanje naivno i
s irovo provodi izdvaianje i prvo tiksiranje podruja stvari. Izrada
podruja u njegovim osnovnim strukturama na izvestan je nain

28
 Sutiost, struktura i prcdnost pitiiuja hitka

ve postignuta predznanstvenim iskustvom i izlaganjem oblasti bitka,

u kojoj je ogranieno samo podruje stvari. Tako izrasii osnovni
pojmovf najpre ostaju niti vodilje za prvo konkretno otkljuenje
podruja. Premda teite istraivanja uvek lei u toj pozitivnosti,
njegovo svojstveno napredovanje ne sprovodi se toliko sakuplja-
njem rezultata i njihovim pohranjivanjem u prirunike" koliko
ispitivanjem o osnovnim ustrojenostima svagdanjeg podruja,
ispitivanjem koje najee reaktivno izbija iz takvog narastajuceg
poznavanja stvari.
Svojstveno kretanje' znanosti odigrava se u vie ili manje ra-
dikalnoi i samoj sebi neprozirnoj reviziji osnovnih pojmova. Nivo
jedne znanosti odreduje se iz toga koliko je ona sposobna za krizu
svojih osnovnih pojmova. U takvim imanentnim krizama znano-
sti dolazi do kolebanja odnosa pozitivno istraivajueg ispitivanja
prema ispitivanim stvarima samim. Danas su se posvuda u razlii-
tim disciplinama probudile tendence da se istraivanje premesti
na nove iundamente.
Prividno najstroa i najvrsce uzglobljena znanost, tmitemati-
ka, dospela je u krizu fundamenata 1 U borbi izmedu formalizma
i intuicionizma radi se o zadobijanju i osiguravanju primarne vrste
pristupa onome to treba da bude predmet te znanosti. Teorija rela-
tivnosti/zz/Ar izrasta iz tendence da se ispostavi vlastiti sklop pove-
zanosti same prirode - onako kako on opstoji po sebf. Kao teorija
o uslovima pristupa samoj prirodi ona tei da odredivanjem svih
relativnosti ouva nepromenljivost zakona kretanja, pa time dovo-
di sebe pred pitanje o strukturi njoj prethodno datog podruja stva-
ri, pred problem materije. U biologiji se budi tendenca da se pita
unatrag, iza odredenja o organizmu i ivotu koja su dali mehani-
zam i vitalizam, te da se iznova odredi vrsta bitka onoga iveeg
kao takvog. U istorijskim duhovnim znanostima ojaao je poriv pre-
ma samoj povesnoj zbilji kroz predaju i njeno prikazivanje i tradici-
ju: povest literature treba da postane povest problema. Teologija
traga za izvornijim, iz smisla same vere predskiciranim i unutar
nje ostalim izlaganjem bitka oveka prema bogu. Ona polako poi-
nje ponovo da razumeva Luterov [Martin Lutherj uvid, da njena
dogmatska sistematika poiva na fundamentif koji nije izrastao

29
BITAK i YR I:\II:

iz jednog primarno verskog ispitivanja, i ija pojmovnost ne samo da

nije dovoljna za teoloku problematiku, ve je pokriva i unakazLije.
Osnovni poimovi su odredenja u kojima podruje stvari, koje
lei u osnovi svih tematskih predmeta jedne znanosti, dolazi do
prethodnog razumevanja koje vodi sva pozitivna istraivanja. Svo-
ie pravo legitimisanje i obrazloenje", prema tome, ti pojmovi do-
bijaju samo u jednom odgovarajui prethodnom pretraivairJLi sa-
mog podruja stvari. Medutim, ukoliko se svako od tih podruia
dobija iz oblasti samog bia, takvo prethodno istraivanje koje stva-
ra osnovne pojmove, ne znai nita drugo do izlaganje tog bica
prema osnovnoj ustrojenosti njegovog bitka. Takvo istraivanje
mora da prethodi pozitivnim znanostima - i ono to moe. Plato-
nov i Aristotelov rad dokaz je za to. Takvo polaganje osnova znano-
stima naelno se razlikuje od naknadno epajue logike 1 koja ne-
ko sluajno stanje jedne znanosti istrauje prema njenoj metodf,
Ono je produktivna logika u tom smislu to ono gotovo uskae u
odredeno podruje stvari, pre svega drugog otkljuLije ga u ustroje-
nosti njegovog bitka i pozitivnim znanostima ini dobijene struktu-
re raspoloivim kao prozirna uputstva za ispitivanje. Tako npr. ono
filozofski primarno nije neka teorija obrazovanja pojmova istorije,
to nije ni teorija istorijskog saznanja, a isto tako ni teorija povesti
kao objekta istorije, ve je to interpretacija onoga svojstveno pove-
sno bivstvLijueg prema njegovoj povesnosti. lako, eto, i pozitivni
doprinos Kantove Kritike cistog uma [Kritik der reineu Vermmft]
poiva u polaznoj postavci za izradu onoga to nekoj prirodi uopte
pripada, a ne u nekoj teorijr saznanja. Njegova transcendentalna
logika apriorna je logika stvari bitkovnog podruja: priroda.
Ali, takvom ispitivanju - ontologiji uzetoj LI najirem smislu i
bez oslanjanja na ontoloke pra\ ce i tendence - i samom je potrebna
jo jedna nit vodilja. Ontoloko istraivanje je, doduse, izvornije
naspram ontikog ispitivanja pozitivnih znanosti. Ali, i ono samo
ostaje naivno i neprozirno, ako njegova istraivanja o bitku bia
ostave nepretresenim smisao bitka uopste. 1 upravo je ontolokom
zadatku jedne nededuktivno konstruiue genealogije razliitih
mogunih naina bitka potrebno prethodno sporazumevanje o
onome, ,,sta mi zar>ravo mnimo tim izrazom 'bitak^.

30
 Nunost, struktum i prciitu\<t pittui'm bitka

Stoga pitanje bitka cilja na jedan apriorni uslov mogunosti nc

samo znanosti koje ispituju bie kao takvo i takvo bie, i pri tome
se svagda ve kreu u nekom razumevanju bitka, ve i na uslov mo-
gunosti samih ontologija koje lee pred ontikim znanostima i
fundiraju ih. Sva ontologija, raspolagaia ona nia kako bogatim i vrsto
sazdanim sistcmom kategorija, u osnovi ostajc slepa i jcdno je izokrcia-
njc svojc najsvojstvenije namere, ako prc toga uijc dovoljno razjasnila
smisao bitka i to razjanjenje pojmila kao svoj fundamentalni zadatak.
Ispravno razumljeno ontoloko istraivanje samo daje pitanju
bitka njegovu ontoloku prednost nad pukim ponovnim preuzima-
njem jedne potovanja dostojne tradicije i unapredivanjem jecnog
sve do sada neprozirnog problema. Ali ta stvarski-znanstvena pred-
nost nije jedina.

$ 4. Ontika prednost pitanja bitka

Znanost uopte moe se odrediti kao celina jednog sklopa po-

vezanosti obrazloenja istinitih stavova. Ova delinicija niti je pot-
puna, niti pogada znanost u njenom smislu. Znanosti poseduju
kao dranja oveka vrstu bitka tog bia (ovek). To bie terminoio-
ki shvatamo kao tubitak. Znanstveno istraivanje nije jedina i nije
najblia moguna vrsta bitka tog bia. Sam tubitak je, povrh toga,
istaknut pred ostalim biem. Tu istaknutost bi valjalo privremeno
uiniti vidljivom. Pri tome pretresanje mora unapred da zahvati
analize koje e doi kasniie i tek one ce svojstveno pokazivati.
Tubitak je jedno bie koje sc ne javlja samo medu ostalim bi-
em. Pre je tako da je ono ontiki istaknuto time sto se tom biu u
njegovom bitku radi o tom bitku samom. Toj ustrojenosti biika tu-
bitka, medutim, tada pripada to da on u svom bitku ima prema
tom bitku jedan bitko\'ni odnos. A to opet kazujc: tubitak razumc
sebe u svom bitku na bilo koji nain i u bilo kojoj izriitosti. Tom
biu je svojstveno da je s njegovim bitkom i kroz njegov bitak taj
bitak otkljuen njemu samom. Razumcvanje bitka i sdmo je jedna
odredcnosi bitka tubiika. Ontika istaknutost tubitka lei u tome,
da on ontoloki jcstc.
HII'AK i YRI:MI:.

Ontoloki-biti ovde jo ne kazuje: obrazovati ontologiju. Sto-

ga, ako naziv ontologija zadravamo za eksplicitno teorijsko ispi-
tivanje o bitku bia, onda mneno ontoloki-biti tubitka treba
oznaiti kao predontoloko. A to ne znai otprilike neto kao: jed-
nostavno ontiki-bivstvujui, nego bivstvujui na nain jednog
razumljenja bitka.
Sam bitak, prema kojem se tubitak moe ovako ili onako ra-
ti i uvek se nekako dri, nazivamo cgzistencija. A poto se sutin-
sko odredivanje tog bia ne moe sprovesti navodenjem nekog
stvarstvenog ta, jer njegova sutina pre lei u tome da ono svagda
ima biti svoj bitak kao svoj, onda je za oznaavanje tog bia oda-
bran naziv tubitak kao isti izraz bitka.
Tubitak razume samog sebe uvek iz svoje egzistencije, jedne
mogunosti samog sebe da bude on sam, ili da ne bude on sam.
Te mogunosti tubitak je ili sam odabrao, ili je dospeo u njih, ili
je svagda ve rastao u njima. Egzistencija biva na nain zahvata-
nja ili proputanja odluena samo od strane svagdanjeg tubitka
samog. Pitanje egzistencije treba izvesti na istac uvek samo
kroz samo egzistiranje. Pri tomc vodee razumevanje samog tog
egzistiranja nazivamo cgzistcncijclno razumevanje. Pitanje egzi-
stencije je jedan ontiki posao" tubitka. Za to nije potrebna teo-
rijska prozirnost ontoloke strukture egzistencije. Pitanje o toj
strukturi cilja na razlaganje onoga to konstituie egzistenciju.
Sklop povezanosti tih struktura nazivamo cgzistcncijalnost. Nje-
na analitika nema karakter egzistencijelnog nego cgzistcncijal-
nog razumljenja. Zadatak jedne egzistencijalne analitike tubitka,
s obzirom na njenu mogunost i nunost, predskiciran je u onti-
koj ustrojenosti tubitka.
No, ukoliko egzistencija odreduje tubitak, onda je ontolokoj
analitici tog bia svagda ve uvek potrebno jedno prethodno svra-
anje pogleda na egzistencijalnost. A nju razumemo kao ustroje-
nost bitka bia koje egzistira. U ideji takve ustrojenosti bitka,
medutim, ve lei ideja o bitku uopte. Pa tako je i mogunost
sprovoenja analitike tubitka vezana za prethodnu izradu pitanja
o smislu bitka uopte.

32
 Nunost, struktura i prcdnost pitanja bitka

Znanosti su naini bitka tubitka na koje se on dri i prema

onom bic:u koje on ne mora i sam biti. A tubitku sutinski pripada:
bitak u nekom svetu. Tubitku pripadno razumevanje bitka stoga se
jednakoizvorno tie razumljenja neega takvog poput svcta" i ra-
zumljenja bitka bia koje postaje dostupno unutar sveta. Ontologi-
je koje za temu imaju bie sa tubitku neprimerenim karakterom
bitka, prema tome, fundirane su i motivisane u ontikoj strukturi
samog tubitka, koja u sebi obuima odredenost jednog predontolo-
kog razumevanja bitka.
Stogafundamentahui ontologiju, iz koje mogu tek da proisteknu
sve ostale, treba traiti u egzistencijalnoj analitici tubitka.
Prema tome, tubitak ima viestruku prednost pred svim dru-
gim biem. Prva prednost je ontika: to bie je u svom bitku odre-
deno egzistencijom. Druga prednost je ontoloka: tubitak je na
osnovu odredenosti svoje egzistencije po samom sebi ontoloki".
Meutim, tubitku jednakoizvorno - kao konstituensu razumeva-
nja egzistencije - pripada jedno razumljenje bitka svega tubitku
neprimerenog bia. Otuda tubitak ima treu prednost kao onti-
ko-ontoloki uslov mogunosti svih ontologija. Tako se tubitak po-
kazao kao ono ispitivano koje treba ontoloki primarno ispitivati
pre sveg drugog bia.
I konano, egzistencijalna analitika je sa svoje strane egzistenci-
jclno, tj. ontiki ukorenjena. Jedino ukoliko je samo filozofski-istra-
ivajue ispitivanje kao mogunost bitka svagda egzistirajueg
tubitka egzistencijelno zahvaeno, opstoji mogunost otkljuenja
egzistencijalnosti egzistencije, a time i mogunost zapoinjanja jed-
ne dovoljno tundirane ontoloke problematike uopste. A time je
postala razgovetna i ontika prednost pitanja bitka.
Ontiko-ontoloka prednost tubitka uoena je ve rano, a da
pri tome sam tubitak nije bio shvaen u svojoj genuinoj ontolokoj
strukturi, niti je postao makar i problem koji na to cilja. Aristotel
:
kae: f] \\ivyj] xd ovia TTCOC; eaxiv . Dua (oveka) je na izvestan na-
in bie; dua" koja sainjava bitak oveka, otkriva na svoje nai-
ne na koje ona ieste - al'a6i]atc; i vorjaic; - sve bie s obzirom na

Aristotel, dc an'una i 8, 431 b 21, up. ibid. 5, 430 a 14 i dalje.

33
BliAK I \ Rl.Air

njegov da-bitak i tako-bitak, tj. uvek takode i u njegovom bitku.

Ovaj stav, koji upuuje nazad na Parmenidovu ontoloku tezu, pre-
uzeo je u jedno karakteristino pretresanje Toma Akvinski. Unutar
zadatka izvoenja transcendencija'1, tj. karaktera bitka koji iee jo
iznad svake mogune stvarstveno-rodu-primerene odredenosti ne-
kog bia, svakoga modus specialis entis, i koii nuno pripadaju sva-
kome Neto ma ta ono bilo, treba da se dokae takode i verum
kao iedan takav transcendens. To se deava pozivanjem na neko
bie koje primereno samoj vrsti svog bitka poseduje sposobnost da
se sastaje" tj. poklapa sa svagdanjim bilo kako bivstvujuim. To
izuzetno bie - ens, quod natum est convenire cum omni ente - je-
ste dua (anima) s . Oigledno je da ovde obelodanjena, premda
ontoloki nerazjanjena prednost tubitka" pred svim ostalim
biem, nema nita zajedniko s nekim loim subjektiviranjem
sveukupnosti bia. -
Dokaz ontiko-ontoloke istaknutosti pitanja bitka osniva se
na privremenom pokazivanju ontiko-ontoloke prednosti tubit-
ka. Medutim, analiza strukture pitanja bitka kao takvog ( 2) nais-
ia je na jednu istaknutu funkciju tog bia unutar samog postavlja-
nja pitanja. Pri tome se tubitak razgrnuo kao bie koje pre toga
mora biti ontoloki dovoljno izradeno, kako bi ispitivanje postalo
prozirno. Ali, sada se pokazalo da ontoloka analitika tubitka
uopte sainjava fundamentalnu ontologiju, da time tubitak fungi-
ra kao ono bie koje treba naelno prethodno ispitivati u odnosu
na njegov bitak.
Ako interpretacija smisla bitka postaje zadatak, onda tubitak
nije samo ono bie koje treba primarno ispitivati; on je povrh toga
bie koje se svagda ve u svom bitku odnosi prema otiomc o emu
se u tom pitanju pita. A pitanje bitka tada nije nista drugo do radi -
kalizovanje jedne samom tubitku pripadne sutinske tendence bit-
ka - radikalizovanje predontolokog razumevanja bitka.

8 Toma Akvinski, Quacstionc$ dc vcritatc qu. I a. 1 c, up. dolom stm/.e i od nave-

denog odstupaiuee spro\'odenje jedne dedukcijt" transcendenciia u Opuscu-
lum ,,Jc natum gcncris".

34
 DRUGO POGLAVLJE

Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka.

Metoda istraivanja i njegov nacrt

5. Ontoloka analitika tubitka kao slobodno polaganje

horizonta za interpretaciju smisla bitka uopte

Prilikom oznaavanja zadataka, koji se nalaze u postavljanju"

pitanja bitka, pokazalo se da nije potrebno samo fiksiranje onog
jednog bia koje treba da fungira kao primarno ispitivano, ve da
se zahteva i izriito usvajanje i osiguravanje prave vrste pristupa
tom biu. Pretresano je koje bie preuzima povlaenu ulogu
unutar pitanja bitka. Ali, kako to bie, tubitak, treba da postane
dostupno i u razumevajuem izlaganju gotovo vizirano?
Za tubitak dokazana ontiko-ontoloka prednost mogla bi da
zavede na mnjenje da to bie mora da bude i ontiko-ontoloki pri-
marno dato bie, ne samo u smislu neke neposredne" dohvatljivo-
sti samog bia, ve i s obzirom na jednu isto tako neposrednu"
prethodnu datost njegove vrste bitka. Tubitak, dodue, ontiki nije
samo blizu, ili ak ono najblie - to ak mi svagda sami jesmo. Uprkos
tome, ili upravo zbog toga, on je ontoloki ono najdalje. Njegovom
najvlastitijem bitku, dodue, pripada to da poseduje neko razume-
vanje toga i da se svagda ve dri izvesne izloenosti svog bitka.
Time, medutim, uopte nije kazano da bi se to najblie predonto-
loko bitkovno izlaganje njega samog moglo preuzeti kao primerena

35
BlTAK I VRTMl-

nit vodilja, kao da bi to razumevanje bitka moralo da proistekne iz

jednog tematski ontolokog promiljajueg priseanja na najviasti-
tiju ustrojenost bitka. Primereno sebi pripadnoj vrsti bitka, tubitak
pre ima tendencu da vlastiti bitak razume iz ouog bia prema ko-
jem se on sutinski stalno i najpre odnosi - iz sveta". U samom
tubitku, pa time u njegovom vlastitom razumevanju bitka, nalazi
se ono to emo pokazati kao ontoloko povratno zraenje razume-
vanja sveta na izlaganje tubitka.
Ontiki-ontoloka prednost tubitka stoga je osnov za to da
tubitku ostaje pokrivena specifina ustrojenost njegovog bitka
- razumljena u smislu ^^^^^0^111^ strukture koja mu pripada.
Tubitak je samom sebi ontiki najblie", ontoloki najdalje, a pre-
dontoloki ipak nije stran.
Time je privremeno samo pokazano da interpretacija tog bia
stoji pred vlastitim tekoama koje se osnivaju u vrsti bitka temat-
skog predmeta i samog tematizujueg odnoseeg dranja, a ne, na
primer, u nekoj nedostatnoj opremljenosti nae saznajne moi ili u
prividno lako otklonjivom nedostatku primerene pojmovnosti.
Medutim, poto tubitku razumevanje bitka ne samo da pripa-
da, ve se ono obrazuje ili raspada sa svagdanjom vrstom bitka
samog tubitka, on moe da raspolae bogatom izloenou. Filo-
zofska psihologija, antropologija, etika, politika", pesnitvo, bio-
grafija i pisanje povesti svagda su razliitim putevima i u promenlji-
voj meri sledili odnose dranja, moi, sile, mogunosti i sudbine
tubitka. Ali ostaje pitanje da li su ta izlaganja bila egzistencijalno
sprovedena isto onako izvorno kao to su moda bila egzistencijel-
no izvorna. To dvoje ne moraju nuno da idu zajedno, ali se ni
ne iskljuuju. Egzistencijelno izlaganje moe da zahteva egzisten-
cijalnu analitiku samo ako je filozofsko saznanje pojmljeno u
svojoj mogunosti i nunosti. Tek ako su osnovne strukture tu-
bitka dovoljno izradene u eksplicitnoj orijentaciji na sam pro-
blem bitka, dosadanja dobit izlaganja tubitka dobie svoje egzi-
stencijalno opravdanje.
Analitika tubitka, dakle, mora da ostane ono prvo i najpree u
pitanju o bitku. A tek potom e problem dobijanja i osiguranja

36
 Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istraivauja i tijegov nacrt

vodee vrste pristupa tubitku postati doista gorui. Negativno go-

vorei: na to bie ne sme se konstruktivno-dogmatski navui nika-
kva proizvoljna ideja o bitku i zbilji - ma koliko ona bila samora-
zumljiva"; nijedna od kategorija" koje su predskicirane iz takve
ideje, ne sme da bude ontoloki nesmotreno nametnuta tubitku.
Vrsta pristLipa i izlaganja pre mora da bude odabrana na takav na-
in da se to bie moe pokazati na sebi samom polazei od sebe
samog. i to ona treba da pokae bie u onome kako ono najpre i
ponajee jeste, u njegovoj prosenoj svakodnevici. Na njoj treba
da se ispostave ne proizvoljne i sluajne nego sutinske strukture,
koje se u svakoj vrsti bitka faktikog tubitka odravaju kao struktu-
re koje odreduju bitak. U pogledu na osnovnu ustrojenost svako-
dnevice tubitka tada izrasta pripremno izdvajanje bitka tog bia.
Tako shvaena analitika tubitka ostaje sasvim orijentisana na
vodei zadatak izrade pitanja bitka. Time se odreduju njene grani-
ce. Ona ne moe hteti da da neku potpunu ontologiju tubitka, koja
naravno mora da bude izgradena ukoliko neto poput filozofske"
antropologije treba da stoji na filozofski dostatnoj bazi. Usmerena
na neku mogunu antropologiju, odnosno njeno ontoloko funda-
mentiranje, naredna interpretacija daje samo nekoliko, mada ne i
nesutinskih komada". Analiza tubitka je, medutim, ne samo ne-
potpuna nego najpre i isto tako privrernena. Ona izdvaja tek samo
bitak tog bia bez interpretacije njegovog smisla. Slobodno pola-
ganje horizonta za najizvornije izlaganje bitka ta analiza pre tre-
ba da pripremi. Tek kada taj horizont bude dobijen, pripremna
analitika tubitka zahtevae svoje ponavljanje na vioj i svojstve-
noj ontolokoj bazi.
Kao smisao bitka onog bia koje nazivamo tubitak pokazae
se vremenitost. Ovaj dokaz mora da se obistini u ponovljenoj inter-
pretaciji privremeno pokazanih struktura tubitka kao modusa vre-
menitosti. Ali, s tim izlaganjem tubitka kao vremenitosti nije isto
tako ve dat i odgovor na vodee pitanje koje je postavljeno o smi-
slu bitka uopte. Zasigurno je, medutim, pripremljeno i postavljeno
tlo za dobijanje tog odgovora.
Putem nagovetaja bilo je pokazano: tubitku kao ontika ustro-
jenost pripada predontoloki bitak. Tubitak jeste na taj nain,

37
BlTAK 1 VRF.MF

da bivstvujui razume neto takvo poput bitka. vrsto se drei tog

sklopa povezanosti treba pokazati da je vreme ono odakle tubitak
uopte neizriito razume i izlae neto takvo poput bitka. Vreme
mora da bude rasvetljeno i genuino pojmljeno kao horizont sveg
razumevanja bitka i sveg izlaganja bitka. Da bi se pustilo da to po-
stane takvo da se moe uvideti, potrebna je izvoma eksplikacija
vremena kao horizonta razumevanja bitka iz vremenitosti kao bitka
tubitka koji razumeva bitak. U celini tog zadatka istodobno lei
zahtev da se tako dobijeni pojam vremena razgranii spram vul-
garnog razumevanja vremena, koje je postalo eksplicitno u jed-
nom izlaganju vremena, onako kako se ono taloilo u tradicio-
nalnom pojmu vremena koji se odrao od Aristotela pa sve do
Bergsona [Henri Bergson], a i posle njega. Pri tome treba uini-
ti razgovetnim, da - i kako - taj pojam vremena i vulgarno raz-
umevanje vremena uopte proistiu iz vremenitosti. Time se
vulgarnom pojmu vremena vraa njegovo samostalno pravo
- naspram Bergsonove teze da je vreme, koje je m n e n o tim
pojmom, prostor.
,,\ reme" odavno fungira kao ontoloki ili pre kao ontiki krite-
rij naivnog razlikovanja razliitih regija bia. Jedno vremenito"
bie (prirodna deavanja i povesni dogadaji) razgraniava se spram
nevreminitog" bia (prostorni i brojani odnosi). Uobiajilo se
odvajanje bezvremenog" smisla stavova od vremenitog" toka is-
kazivanja stavova. Jedan jaz" se, dalje, nalazi izmedu vremeni-
tog" bia i onoga nadvremenitog" venog, pa se pokusava premos-
enje tog jaza. Vremenit" ovde svagda kazuje koliko i bivstvujui
u vremenu" - jedno odreenje koje je, naravno, jo uvek dosta
tamno. Opstoji fakat: vreme, u smislu biti u vremenu" fungira
kao kriterij rastavljanja regija bitka. Kako vreme dolazi do te istak-
nute ontoloke funkcije, pa ak i s kojim pravom upravo neto
takvo kao vreme fungira kao takav kriterij, i konano: da li u toj
naivno ontolokoj primeni vremena dolazi do izraaja njegova
svojstvena moguna ontoloka relevanca; do sada to niti je bilo pi-
tano, niti je bilo istraivano. Vreme" je, i to u horizontu vulgarnog
razumevanja vremena, gotovo samo od sebe" dospelo u tu samo-
razumljivu" ontoloku funkciju i do danas se u njoj zadralo.

38
 Dvostruki zadatak u izradi pitunjii bitka. Mctoda istraivanja i njcgov uacrt

Nasuprot tome, na tlu izradenog pitanja o smislu bitka treba

pokazati, da je - i kako je - u ispravno vienom i ispravno ekspliei-
ranom feuomenu vremena ukorenjena eentralna problematika
svih ontologija.
Ako bitak treba da bude pojmljen iz vremena, a razliiti modu-
si i derivati bitka u svojim modifikacijama i derivatima doista tre-
ba da postanu razumljivi iz pogleda na vreme, onda je time sam
bitak - a ne, na primer, samo bie kao bie ,,u vremenu" - uinjen
vidljivim u svom vremenitom" karakteru. Vremenit", meutim,
tada vie ne moe da kazuje samo: bivstvujui u vremenu". Tako-
de je i ono nevremenito" i nadvremenito" s obzirom na svoj bi-
tak vremenito". I to opet ne samo na nain neke privacije spram
nekog vremenitog" kao ,,u vremenu bivstvujueg", nego u jednom
pozitivnom smislu koji, dakako, tek treba razjasniti. Poto je izraz
vremenit" predfilozofskom i filozofskom jezikom upotrebom
prevuen navedenim znaenjem, i poto se taj izraz u narednim
istraivanjima upotrebljava, tj. uzima u izreku, za jo jedno druga-
ije znaenje, mi izvornu odredenost smisla bitka te njegovih ka-
raktera i modusa iz vremena nazivamo njegovom temporalnom
odredenou. Fundamentalni ontoloki zadatak interpretacije bit-
ka kao takvog obuima, stoga, u sebi izradu temporalnosti bitka.
U ekspoziciji problematike temporalnosti dat je pre svega konkre-
tan odgovor na pitanje o smislu bitka.
Poto bitak svagda postaje dohvatljiv samo iz pogleda na
vreme, to odgovor na pitanje bitka ne moe da lei u nekom izolo-
vanom i slepom stavu. Odgovor nije pojmljen u naknadnom kazi-
vanju onoga to on primereno stavu iskazuje, pogotovu ako se on
kao slobodno iebdei rezultat prua dalje za neko puko upoznava-
nje jednog stanovita" koje moda odstupa od dosadanje vrste
obradivanja. To, da li je odgovor ,,nov" bez znaaja je i ostaje samo
spoljanjost. Ono pozitivno na njemu mora leati u tome da je on
dovoljno star da nauimo poimati mogunosti koje su stari" pri-
premili i postavili. Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje jed-
no uputstvo za konkretno ontoloko istraivanje, da se unutar slo-
bodno poloenog horizonta zapone sa istraivajuim ispitivanjem
- i on daje samo to.

39
BlTAKI \'Rl:Ml:

Ako na taj nain odgovor na pitanje bitka postaje upuujua

nit vodilja za istraivanje, onda u tome lei da je taj odgovor dovolj-
no dat tek onda kada iz njega samog proistekne uvid u specifinu
vrstu bitka dosadanje ontologije, usude njenog ispitivanja, prona-
laenja i zakazivanja, kao ono to je primereno tubitku nuno.

$ 6. Zadatak estrukcije povesti ontologije

Sve istraivanje - pa ne na poslednjem mestu i ono koje se kre-

e u krugu centralnog pitanja bitka - jedna je ontika mogunost
tubitka. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenitosti. Pa ipak, ta
vremenitost istodobno je uslov mogunosti povesnosti kao jedne
vremenite vrste bitka samog tubitka, ne obazirui se na to da li je i
kako je on jedno bie ,,u vremenu". Odredenje povesnosti iei pre
onoga to se naziva povest (svetopovesno dogaanje). Povesnost
mni ustrojenost bitka dogaanja" tubitka kao takvog, na osnovu
kojeg je tek moguno nesto takvo poput svetske povestf i mogu-
no je povesno pripadati svetskoj povesti. Tubitak jeste svagda u
svom faktikom bitku - kako i ,,ta" on ve bee. Izriito ili ne, on
jeste svoja prolost. I to ne samo tako da se njegova prolost gotovo
iza' njega svaljuje na njega, pa da on poseduje ono prolo kao jo
predruno prisutno svojstvo koje ponekad naknadno dejstvuje u
njemu. Tubitak jeste" svoja prolost na nain svog bitka koji se,
grubo reeno, svagda dogada" iz svoje budunosti. Tubitak jeste
na svoj svagdanji nain da jeste, pa prema tome i sa njemu pripad-
nim razumevanjem bitka, urastao u neko nasleeno izlaganje tubit-
ka i izrastao u njemu. Polazei od tog izlaganja tubitka on najpre, i
u izvesnom krugu stalno, razumeva sebe. To razumevanje otkljuu-
je mogunosti njegovog bitka i upravlja njima. Njegova vlastita
prolost - a to uvek kazuje prolost njegove generacije" - ne sledi
za tubitkom, nego svagda ide ve ispred njega.
Ova elementarna povesnost tubitka moe njemu samom da
ostane prikrivena. Medutim, na izvestan nain ona takode moe
da postane otkrita i moe da iskusi vlastitu negu. Tradiciju tubitak
moe da otkrije, ouva i izriito da sledi za njom. Otkrie tradicije

40
 Dvostruki zadatak /./ izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivania i njegov nacrt

i otkljuenje onoga to ona predaje" i kako ona predaje, moe da

bude zahvaeno kao samostalan zadatak. Tako tubitak donosi sebe
u vrstu bitka istorijskog ispitivanja i istraivanja. Ali istorija
- tanije istorinost - kao vrsta bitka ispitivajueg tubitka mo-
guna je samo zato sto je tubitak u osnovi svog bitka odreen
povesnou. Ako ta povesnost ostane tubitku prikrivena, i sve
dok ona to ostaje, njemu takode zakazuje i mogunost istorij-
skog ispitivanja i otkrivanja povesti. Nedostajanje istorije nije
dokaz protiv povesnosti tubitka, nego je kao deficijentan modus
te ustrojenosti bitka dokaz za to. Jedno doba moe da bude neis-
torijsko samo zato to ono povesno" jeste.
Ako je, s druge strane, tubitak zahvatio mogunost koja lei u
njemu, mogunost da ne samo svoju egzistenciju uini sebi prozir-
nom, nego da propituje o smislu same egzistencijalnosti, tj. da pret-
hodno propituje o smislu bitka uopte, i ako se u takvom ispitivanju
otvorio pogled za sutinsku povesnost tubitka, onda je neizbean
uvid: ispitivanje o bitku, koje se bilo pokazalo s obzirom na njegovu
ontiki-ontoloku nunost, i samo je okarakterisano povesnou.
Izrada pitanja bitka mora tako iz najvlastitijeg smisla bitka samog
ispitivanja kao jednog povesnog ispitivanja da dokui uputstvo za
propitivanje o svojoj vlastitoj povesti, tj. da postane istorijska, da bi
u pozitivnom usvajanju prolosti dovela sebe u puni posed najvla-
stitijih mogunosti pitanja. Pitanje o smislu bitka je, primereno vr-
sti sprovodenja koja mu pripada, tj. kao prethodna eksplikacija
tubitka u njegovoj vremenitosti i povesnosti, samo od sebe dovedeno
do toga da sebe razume kao istorijsko pitanje.
Ali, pripremna interpretacija fundamentalnih struktura tu-
bitka s obzirom na njegovu najbliu i prosenu vrstu bitka, u
kojoj on tiine takoe najpre povesno jeste, uinie otvorljivim
sledee: tubitak ima ne samo sklonost da zapadne na svoj svet, u
kojem on jeste, i da sebe relucentno izlae polazei iz njega; ujed-
no s tim, tubitak zapada i u svoju vie ili manje izriito zahvae-
nu tradiciju. Ona njemu oduzima vlastito vodenje, ispitivanje i
izabiranje. To vai, ne na poslednjem mestu, za ono razumevanje
i njegovu obrazivost, koji su ukorenjeni u najvlastitijem bitku
tubitka, u ontololom bitku.
BlTAK 1 YRFMI:.

Tradicija, koja je pri tome zagospodarila, najpre i ponajvie ini

tako malo pristupanim ono to predaje" da ona to pre pokriva.
Ono nasledeno ona izruuje samorazumljivosti i spreava pristup
izvornim vrelima" iz kojih su na donekle pravi nain crpene nasle-
dene kategorije i pojmovi. Tradicija ini ak i to da se takvo poreklo
uopte zaboravlja. Ona obrazuje nepotrebnost da se takav povratak
makar i samo razume u svojoj nunosti. U raskorenjivanju povesno-
sti tubitka tradicija ide tako daleko, da se on kree jo samo u intere-
sovanju za mnogooblikovanost mogunih tipova, pravaca i stanovi-
ta filozofiranja u najudaljenijim i u najveoj meri tudim kulturama i
tei da tim interesovanjem zastre sopstvenu lienost tla. Posledica
toga postaje to da pri svem istorijskom interesovanju i pri svoj revno-
sti u interpretaciji koja je filoloki primerena stvari", tubitak vie ne
razume najelementarnije uslove, jedine koji omoguavaju pozitivan
povratak prolosti u smislu njenog produktivnog usvajanja.
Na poetku ( 1) je bilo pokazano da je pitanje o smislu bitka
ne samo nereeno, ne samo nedovoljno postavljeno, nego da je pri
svom interesovanju za metafiziku" dospelo u zaborav. Grka onto-
logija i njena povest koja kroz mnogostruke filijacije i iskrivljava-
nja jo i danas odreduje pojmovnost filozofije, dokaz je za to da tu-
bitak samog sebe i bitak uopte razume polazei iz sveta", te da
tako izrasla ontologija zapada u tradiciju koja je puta da potone u
samorazumljivost i u materijal koji treba samo iznova obradivati
(tako za Hegela). Ta raskorenjena grka ontologija postaje u Sred-
njem veku vrsti sastoj uenja. Njena sistematika sve je drugo sa-
mo ne uzglobljavanje nasledenih komada u jednu graevinu. Unu-
tar granica dogmatskog preuzimanja grkih osnovnih shvatanja
bitka, u toj sistematici lei jo mnogo nedovrenog rada koji vodi
dalje. Skovana u sholastikom obliku, grka ontologija sutinski na
putu preko Suarezovih [Franciscus Suarez] Disputationes me-
taphvsieae prelazi u metafiziku" i transcendentalnufilozofijuNo-
vog veka, pa odreduje jo fundamente i ciljeve Hegelove Logike.
Onoliko koliko u toku te povesti odredene izuzetne oblasti bitka
dospevaju u razmatranje i nadalje primarno vode problematiku
(Dekartov [Rene Descartes] ego cogito, subjekat, Ja, um, duh,
osoba), one ostaju - odgovarajui potpunom proputanju pitanja
 Dvostruki zadatak u iznnii pitanja bitka. Metoda ittrazivanja / njcgov nacrt

bitka - neispitane prema bitku i strukturi svog bitka. Kategorijalni

sastoj tradicionalne ontologije se, sa odgovarajuim formalizova-
njima i barem negativnim ogranienjima, pre prenosi na to bie, ili
se pak, u teniranju ka ontolokoj interpretaciji supstancijalnosti
subjekta, poziva u pomo dijalektika.
Ako za samo pitanje bitka treba da se zadobije prozirnost pove-
sti samog tog pitanja, onda je potrebno da se razmeka ovrsla tra-
dicija i da sc razrce njenim tokom sazrela pokrivanja. Taj zadatak
razumemo kaopo niti vodilji pitanja bitka sprovodeu destrukciju
nasleenog sastoja antike ontologije na izvorna iskustva u kojima
su bila zadobijena prva i nadaljc vodea odredenja bitka.
Ovaj dokaz porekla osnovnih ontolokih pojmova, kao istrai-
vajue ispostavljanje njihovog rodnog lista" za njih, nema nika-
kve veze s nekim loim rclativizovanjem ontolokog stanovita.
Destrukcija isto tako nema nita ni sa negativnim smislom nckog
otrcsanja ontoloke tradicije. Obrnuto, ona treba da markira tu tra-
diciju u njenim pozitivnim mogunostima, a to uvek kazuje: u nje-
mm granicama koje su faktiki datc sa svagdanjim postavljanjem
pitanja i sa, iz tog postavljanja pitanja predskiciranim, graninim
obuhvatanjem mogunog polja istraivanja. Destrukcija sc ne od-
nosi negirajui prema prolosti, njena kritika pogada ono danas"
i gospodareu vrstu obradivanja povesti ontologije - bila ona sasta-
vljena doksograiski, duhovno-povesno ili problemski-povesno.
Ali, nije htenje destrukcijc da prolost pokopa u nitavnost, ncgo
ona imapozitivnu namcru - njena ncgativna funkcija ostaje neizri-
ita i indircktna.
U okviru rasprave koja je pred nama, koja za cilj ima naelnu
izradu pitanja bitka, destrukcija povesti ontologije - destrukcija
koja sutinski pripada postavljanju pitanja i samo unutar njega je
moguna - moe da bude sprovcdena samo na naelno odluuju-
im stanicama te povesti.
Primereno pozitivnoj tendenci destrukcijc najpre treba posta-
viti pitanje da li je i koliko je u toku povesti ontologije uopte inter-
pretacija bitka bila tematski spojena s fenomenom vremena, i da li
je za to nuna problematika temporalnosti bila i mogla da bude

43
Bl'l'AK I VRliMl-

naelno izradena. Prvi i jedini koji se jednim delom istraivajuceg

puta kretao u pravcu dimenzije temporalnosti, odnosno koji je pu-
stio da ga tamo tera prisila samih fenomena, jeste Kant. Tek ako je
fiksirana problematika temporalnosti, moe da pode za rukom
unoenje svetlosti u tamu uenja o ematizmu. Na tom putu se,
medutim, tada moe takode pokazati, zato je za Kanta to podru-
je moralo da ostane zabravljeno u svojim svojstvenim dimenzija-
ma i u svojoj centralnoj ontolokoj funkciji. Sam Kant je znao da se
odvaio da ude u jedno tamno podruje: Ovaj ematizam naeg
razuma, u pogledu na pojave i njihovu puku formu, jedna je prikri-
vena vetina u dubinama ovekove due, iji emo istiniti mehani-
zam teko ikada da izmamimo od prirode i da ga nepokrivenog iz-
loimo pogledu"1'. Ono pred ime Kant ovde gotovo da uzmie,
mora tematski i naelno da se iznese na svetlost, samo ako izraz
bitak" treba da ima neki smisao koji se moe legitimisati. Kona-
no, upravo su oni fenomeni koji se u narednoj analizi ispostavljaju
pod nazivom temporalnost, najtajanstveniji sudovi prostog ra-
zuma, iju analitiku Kant odreuje kao posao filozofa"
Sledei zadatak destrukcije po niti vodilji problematike tempo-
ralnosti, rasprava koja sledi pokuava da interpretira poglavlje o
ematizmu i, polazei odatle, Kantovo uenje o vremenu. Istodob-
no se pokazLije, zato je Kantu morao da ostane uskraen uvid u
problematiku temporalnosti. Dve stvari spreile su taj uvid: najpre
proputanje pitanja bitka uopste i, u sklopu povezanosti s tim, ne-
dostatak jedne tematske ontologije tubitka, kantovski reeno: jed-
ne prethodne ontoloke analitike subjektivnosti subjekta. Umesto
toga, pri svem sutinskom daljem obrazovanju Kant dogmatski pre-
uzima Dekartovu poziciju. A potom, njegova analiza vremena, upr-
kos vraanju tog fenomena u subjekat, ostaje orijentisana na nasle-
deno vulgarno razumevanje vremena, to Kanta konano spreava
da fenomen transcendentalnog odredenja vremena" izradi u nje-
govoj vlastitoj strukturi i funkciji. Usled tog dvostrukog naknad-
nog dejstvovanja tradicije, odluujui sklop povezanosti izmeu
vremena \ onoga Ja mislhn' ostaje zastrt potpunom tamom - on
ne postaje ni problem.

9 KanU Immanucl: Kritik dcr rcincn \crnunft\ str. 180-18!

44
 Dvosiruki zadatak u izradi pitauja bitka. Mctoda istrazivuuja i njegov nacrt

Preuzimanjem Dekartove ontoioke pozicije Kant ini, zajed-

no s njim, jedan sutinski propust - propust ontologije tubitka. Taj
propust je odluujui u smislu Dekartove naivlastitije tendence.
Onim cogito suirf Dekart zahteva da se filozofiji pribavi novo i
sigurno tlo. Ali, ono to pri tom radikalnoirf poetku on ostavlja
neodredenim jeste vrsta bitka toga res cogitans, tanije: smisao bitka
toga sum\ Izrada neizriitih ontolokih fundamenata toga cogi-
to sum" lspunjava boravljanje kod druge stanice na putu destruira-
iueg povratka u povest ontologije. Interpretacija pribavlja dokaz
da je Dekart ne samo uopte morao da propusti pitanje bitka, ve
takode pokazuje i zato je on doao do mnjenja da je apsolutnim
biti-izvestan" toga cogito osloboden pitanja o smislu bitka tog bica.
Ipak, za Dekarta se ne ostaje jedino na tom propustu, pa time
i na jednoj potpunoj ontolokoj neodredenosti te res cogitans sive
mens sive animus. Dekart sprovodi fundamentalna razmatranja
svojih Meditationes putem prenoenja srednjovekovne ontologije
na to bie, koje je on postavio kao fundamentum inconcussum.
Res cogitans ontoloki se odreduje kao ens, a smisao bitka tog ens
za srednjovekovnu ontologiju fiksiran je u razumevanju toga ens
kao ens creatum. Bog kao ens infinitum jeste ens inereatum. Stvore-
nost, pak, u najirem smislu uspostavljenosti neega, sutinski je
strukturni momenat antikog pojma bitka. Prividno novi poetak
filozofiranja razgre se kao usaivanje jedne kobne predrasude, na
osnovu koje je vreme koje je usledilo proputalo tematsku ontoloku
analitiku duevnostf po niti vodilji pitanja bitka a istodobno i kao
kritiko razraLinavanje sa nasledenom antikom ontologijom.
Svaki poznavalac srednjeg veka vidi da je Dekart zavisan" od
srednjovekovne sholastike i da upotrebljava njenu terminologiju.
Medutim, tim otkriem" filozofski nije dobijeno nita onoliko du-
go dok ostaje u tami, koji naelni domet za vreme koje sledi ima to
dejstvo srednjovekovne ontologije na ontoloko odredivanje odno-
sno neodredivanje one res cogitans. Taj domet treba da se proceni
tek ako se pre toga smisao i granice antike ontologije pokau iz
orijentacije na pitanje bitka. Drugim reima, destrukcija vidi sebe
postavljenu pred zadatak interpretacije tla antike ontologije u sve-
tlosti problematike temporalnosti. Pri tome postaje oigledno,

45
BlTAK l VIU-MT

da je antiko izlaganje bitka bia orijentisano na svet" odnosno na

prirodu" u najirem smislu i da ono doista iz vremena' zadobija
razumevanje bitka. Spoljanji dokumenat za to - ali, naravno, sa-
mo to - jeste odredivanje smisla bitka kao napouaia odn. ouata,
to ontoloki-temporalno znai prisutnost". Bie je u svom bitku
shvaeno kao prisutnost", tj. ono je razumljeno s obzirom na je-
dan odreen modus vremena - na sadanjost".
Problematika grke ontologije, kao i problematika svake onto-
logije, svoju nit vodilju mora da uzme iz samog tubitka. Tubitak, tj.
bitak oveka, u vulgarnoj kao i u filozofskoj definiciji" granino je
obuhvaen kao (coov \6yov exov> o n o ivee iji je bitak sutinski
odrecten onim moi-besediti. To \eyew (up. 7, B) nit je vodilja za
dobijanje struktura bitka onog bia koje susree u oslovljavanju i
razgovaranju. Zbog toga antika ontologija, koja se obrazovala kod
Platona, postaje dijalektika". S napredovanjem izrade same onto-
loke niti vodilje, tj. hermeneutike" X6yoc;-a, raste mogunost ra-
dikalnijeg zahvatanja problema bitka. Dijalektika, koja je bila pra-
va filozofska pometenost, postaje suvina. Zbog toga Aristotel vie
nije imao razumevanja" za nju, poto ju je stavio na radikalnije tlo
i ukinuo. Samo \kyew, odnosno voelv - prosto dokuivanje neega
predrunog u njegovoj istoj predrunosti, koje je ve Parmenid
uzeo za vodeu vezu izlaganja bitka - poseduje temporalnu struk-
turu istog osadanjavanja" neega. Bie koje se u njemu za njega
pokazuje i koje biva razumljeno kao svojstveno bie, prema tome,
dobija svoje izlaganje s obzirom na - sadanjost [spram-uvite
- Gegen-vvart], tj. ono je pojmljeno kao prisutnost (ouaia).
Pa ipak, to grko izlaganje bitka sprovodi se bez ma kojeg izri-
itog znanja o niti vodilji koja pri tome fungira, bez poznavanja, pa
ak i bez razumevanja fundamentalne ontoloske funkcije vreme-
na, bez uvida u osnov mogunosti te tunkcije. Naprotiv, samo vre-
me se uzima kao jedno bie izmedu ostalog bia, pa se pokuava
da se ono samo u strukturi svog bitka shvati iz horizonta onog raz-
umevanja bitka koje je neizriito-naivno orijentisano na njega.
U okviru naredne naelne izrade pitanja bitka ne moe da se
saopti opirna temporal na interpretaci ja fundamenata antike onto-
logije - pre svega njenog znanstveno najviseg i najistijeg stupnja

46
 Dvostruki zadatak u izradi pitatija hitka. Mctoda istraivatija i njcgov tiacrt

kod Aristotela. Umesto toga, ona daje jedno izlaganje Aristotelove

rasprave o vremenu i n , koja moe da bude odabrana za diskrimen
baze i granica antike znanosti o bitku.
Aristotelova rasprava o vremenu prva je opirna interpretacija
tog fenomena koju smo nasledili predanjem. Ona je sutinski odre-
dila celokupno shvatanje vremena koje je usledilo za njom, ukljuu-
jui i Bergsonovo. Iz analize Aristotelovogpojma vremena istodob-
no postaje povratno jasno da se Kantovo shvatanje vremena kree
u strukturama koje je uspostavio Aristotel, to kazuje da Kantova
osnovna ontoloka orijentacija - uz sve razlike jednog novog ispiti-
vanja - ostaje grka.
Tek u sprovodenju destrukcije ontolokog nasleda, pitanje bit-
ka dobija svoju istinsku konkretizaciju. U njoj ono pribavlja sebi
potpuni dokaz za nezaobilazost pitanja o smislu bitka i tako de-
monstrira smisao besede o ponavljanju" tog pitanja.
Svako istraivanje u tom polju, gde je sama stvar duboko za-
strta" n , uvae se precenjivanja svojih rezultata. Jer, takvo istraiva-
nje stalno prisilno tera samog sebe pred mogunost otkljuenja
jednog jo izvornijeg, univerzalnijeg horizonta, iz kojeg bi mogao
da bude crpljen odgovor na pitanje: ta znai bitak"? O takvim se
mogunostima ozbiljno i s pozitivnom dobiti moe raspravljati samo
ukoliko je uopte tek ponovo probudeno pitanje o bitku i zadobijeno
jedno polje kritikih razmatranja koja se mogu kontrolisati.

7. Venomenoloka metoda istraivanja

ini se da je privremenim karakterisanjem tematskog predmeta

istraivanja (bitak bia, odnosno smisao bitka uopte) takode ve
predskicirana i njegova metoda. Odvajanje bitka od bia i eksplika-
cija samog bitka, zadatak je ontologije. I metoda ontologije ostaje
u najviem stepenu dostojna pitanja, sve dok se savet hoe izmoliti
recimo kod povesno nasleenih ontologija ili slinih pokuaja.

10 Aristotel, kizika A 10, 21 7 b 29-14, 224 a 17.

1 1 Kant, Immanuol, Kritik iicr rciticti \'crruitif[\ str. 121.
BlTAKl VRliMl-

Poto se termin ontologija za ovo istraivanje upotrebljava u jed-

nom formalno irokom smislu, sam od sebe se zabranjuje put
kojim bi se njena metoda razjasnila u sledu njene povesti.
Upotrebom termina ontologija takode se nije besedilo u pri-
log nijednoj odred'enoj filozofskoj disciplini koja bi stajala u sklo-
pu povezanosti sa ostalim disciplinama. Uopte ne treba da se udo-
volji zadatku neke prethodno date discipline, nego obrnuto: od
stvarskih nunosti odredenih pitanja i od vrste obraivanja koju
zahtevaju same stvari", moe u svakom sluaju da se obrazuje
jedna disciplina.
Vodeim pitanjem o smislu bitka istraivanje stoji kod funda-
mentalnog pitanja filozofije uopte. Vrsta obradivanja ovog pitanja
je fenomenoloka. Time se ova rasprava ne pripisuje ni nekom sta-
novitu" niti nekom pravcu" zato to ienomenologija nije i nika-
da ne moe ni da postane ni jedno ni drugo, sve dok razume samu
sebe. Izraz fenomenologija" primarno oznaava jedan pojam me-
toe. On ne karakterie stvarstveno ta predmeta filozofskog istra-
ivanja nego Kako tog istraivanja. Sto se neki pojam metode is-
pravnije ispoljava u svojim dejstvima, i to obuhvatnije odreduje
naelni duktus neke znanosti, utoliko je izvornije on ukorenjen u
razraunavanje sa samim stvarima, utoliko se vie udaljava od ono-
ga to nazivamo tehnikim zahvatom, kojih takode ima mnogo i u
teorijskim disciplinama.

Naziv fenomenologija" izraava jednu maksimu koja moe

da se tormulie ovako: ka samim stvarima!" - naspram svih slo-
bodno lebdeih konstrukcija, sluajnih nalaza, naspram preuzimanja
samo prividno legitimisanih pojmova, naspram prividnih pitanja
koja se esto kroz generacije koopere kao problemi". Medutim,
ta maksima je ipak - moglo bi da se uzvrati - obilato samorazumlji-
va, a povrh toga ona je i izraz principa svakog znanstvenog sazna-
nja. Ne uvia se, zato bi ta samorazumljivost trebalo da se izriito
preuzme u oznaku naziva nekog istraivanja. Doista se radi o jed-
noj samorazumljivosti" koju hoemo da pribliimo sebi onoliko
koliko je to vano za rasvetljavanje postupka ove rasprave. Eksponi-
raemo samo pretpojam fenomenologije.

48
 Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivaaja i njcgov nacrt

Taj izraz ima dva sastavna dela: fenomen i logos; oba se vra-
aju natrag na grke termine: (pcuvoLievov i Aoyoc Spoljanje
uzevi, naziv fenomenologija obrazovan je na nain koji odgo-
vara nainu obrazovanja naziva teologija, biologija, sociologija
- imena koja se prevode: znanost o bogu, o ivotu, o zajednici.
Fenomenologija bi, prema tome, bila znanost o fcnomenima.
Pretpojam fenomenologije treba da se ispostavi karakterisa-
njem onoga to je m n e n o oboma sastavnim delovima naziva,
fenomen" i logos", i fiksiranjem smisla imena koje je od njih
sastavljeno. Povest same rei, koja je verovatno nastala u Volfo-
voj [Christian Wolff] koli, ovde nije znaajna.

A. Pojam fenomena

Grki izraz (pcuvouevov, na koji se vraa termin fenomen", iz-

vodi se od glagola cpaivtaBai koji znai: pokazivati se; ^aivoLisvov
stoga kazuje: ono to se pokazuje, sebepokazujue, ono otvorljivo;
samo ^aiveaOat jedna je medijalna tvorevina od cpaivcu, obelodani-
ti, rasvetliti; cpaiva^ pripada korenu 9a- kao cpcoc;, svetlost, svetlina,
jasnoa, tj. ono u emu neto moe da postane otvorljivo, po sebi
samom vidljivo. Kao znaenje izraza fenomen" stoga treba utvrdi-
ti: ono sebe-na-sebi-samom-pokazujne, ono otvorljivo. Tada su
9aiv6jiva, .fenomeni" celokupnost onoga to lei obelodanjeno
ili moe biti izneto na svetlost, to su Grci ponekad jednostavno
identifikovali sa i d 6vxa (bie). No, bie se moe samo od sebe po-
kazati na razliite naine, svagda prema vrsti pristupa njemu. Cak
postoji mogunost da se bie pokazuje kao ono to bie po sebi sa-
mom nije. U tom sebepokazivanju bie izgleda tako kao ..." Takvo
sebepokazivanje mi nazivamo prividanje, sijanje. Pa tako i u gr-
kom jeziku izraz ^aivoLtvov, lenomen, ima znaenje: ono izgleda-
jue tako kao, ono prividno", privid", sjai"; ^aivojitvov d^aBch'
mni neto dobro to izgleda tako kao - ali ,,u zbilji" nije ono kao
sta ono sebe daje. Za dalje razumevanje pojma fenomen sve je u
tome da se vidi, kako je po svojoj strukturi medu sobom zajedno
povezano ono to je imenovano u oba znaenja od ^atvoutvcn'

49
BlTAK I VRTMT

(fenomen": ono sebepokazujue i fenomen": privid). Samo uko-

liko neto uopte po svom smislu pretenduje da se pokae, tj. da
bude fenomen, ono moe da se pokae kao nesto to ono nije,
ono moe samo da izgleda tako kao ..." U znaenju cpaivouevov
(privid") zajedno s njim ve lei ukljueno izvorno znaenje (te-
nomen: ono otvorljivo) tako to fundira to drugo znaenje. Naziv
fenomen" terminoloki dodeljujemo pozitivnom i izvornom
znaenju cpaivouevov-a i razlikujemo fenomen od privida kao
privativne modifikacije fenomena. A ono to izraavaju oba ter-
mina, najpre nema ba nikakve veze sa onim to se naziva poja-
va" ili ak puka pojava".
Takva je beseda o pojavama bolesti". Mnena su deavanja na
telu koja se pokazuju i u sebepokazivanju kao ta sebepokazujua
indiciraju" neto to samog sebe ne pokazuje. Nastupanje tih desa-
vanja, njihovo sebepokazivanje, ide zajedno s biti-predrunim
smetnji koje same sebe ne pokazuju. Pojava kao pojava neega"
prema tome, upravo ne kazuje: pokazati samog sebe, nego sebeja-
vljanje neega, sto sebe ne pokazuje, kroz neto to sebe pokazuje.
Pojavljivanje je jedno sebe-ne-pokazivanje. Ali, ovo ,,Ne" nikako ne
sme da bude baeno na zajedniku hrpu s privativnim Ne, kao ka-
kvo ono odrcduje strukturu privida. Ono to se ne pokazuje na taj
nain, poput onoga pojavljivajueg, takode ne moe nikada ni da
se privida, da sija. Sve indikacije, sva prikazivanja, svi simptomi i
simboli poseduju naveclenu formalnu osnovnu strukturu pojavlji-
vanja, premda su oni medu sobom jos razliiti.
Iako pojavljivanje" nije i nikada nije sebepokazivanje u smi-
slu fenomena, ono je ipak moguno samo na osnovu ntkog sebepo-
kazivanja neega. Ali to sebepokazivanje, koje ujedno omoguava
i pojavljivanje, nije samo pojavljivanje. Pojavljivanje je scbcjnvlja-
nje kroz neto to sebe pokazuje. Ako se tada kae da reju poja-
va" upuujemo na nesto u emu se neto pojavljuje, a da samo nije
pojava, onda time pojam fenomena nije granino obuhvaen nego
pretpostavljen; medutim, ta pretpostavka ostaje pokrivena zato to
u tom odredenju pojave" izraz pojaviti" biva dvoznano upotre-
bljen. Ono u emu se nesto pojavljuic", kazuje: u emu se nesto ja-
vlja, tj. sebe ne pokazuje; a u besedi: a cia samo nijc 'pojava" pojava

50
 Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istraiivunja i njcgov nacrt

znai sebcpokazivanje. To sebepokazivanje, medutim, sutinski pri-

pada onome ,,U-emu" u emu se neto javlja. Fenomeni, prema
tome, nikada nisu pojave, a svaka pojava zasigurno jeste upuena
na fenomene. Ako se fenomen derinie uz pomo jednog, k tome
jo i neiasnog pojma pojave", onda je sve postavljeno naopaeke, pa
je kritika" fenomenologije na toj bazi, naravno, udan poduhvat.
Izraz pojava" moe opet i sam da znai neto dvostruko: je-
danput pojavljivanje u smislu sebejavljanja kao sebe-ne-pokaziva-
nja, a potom to javljajue samo - koje u svom sebepokazivanju
ukazuje na neto sebe-ne-pokazujue. I konano, pojavljivanje se
moe upotrebljavati kao naziv za pravi smisao fenomena kao sebe-
pokazivanja. Ako se ta tri razliita stanja stvari oznae kao poja-
va", onda je zbrka neizbena.
Alk ona se sutinski poveava i time to pojava" moe da pri-
mi jo jedno drugaije znaenje. Ako se ono javljajue, koje u svom
sebepokazivanju ukazuje na ono neotvorljivo, shvati kao ono to
nastupa na onome to je samo neotvorljivo, kao ono to izraava iz
njega, i to tako da se to neotvorljivo misli kao ono sutinski nikada
otvorljivo - tada pojava kazuje koliko i proizvodenje, odnosno ono
proizvedeno koje, medutim, ne sainjava svojstveni bitak onoga
proizvedeeg: pojavu u smislu puke pojave". Ono proizvedeno ja-
vljajue, dodue, pokazuje samog sebe, i to tako da ono, kao izraava-
nje onoga to ono javlja, to upravo stalno zastire po njemu samom.
Ali, to zastirue nepokazivanje opet nije privid. Kant upotrebljava
termin pojava u toj sprezi. Pojave su po njemu jedanput predmeti
empirijskog zrenja", ono to se u tom zrenju pokazuje. To sebepoka-
zujue (fenomen u pravom izvornom smislu) istodobno je pojava"
kao javljaJLie izraavanje neega to se u pojavi prikriva.
Ukoliko je za pojavu" u znaenju sebejavljanja kroz neko se-
bepokazujue konstitutivan neki fenomen, a on se privativno mo-
e preobraziti u privid, onda i pojava moe da postane puki privid.
Pri odredenojn osvetljenju neko moe da izgleda tako kao da ima
pocrvenelo iice, a to sebe pokazujue crveniio moe da se uzme
kao javljanje predruno-bitka, postojanja temparature, sto opet sa
s\'oje strane io indicira i neku smetnju u organizmu.

51
BlTAk I VRliMli

Fenomen - sebe-na-sebi-samom-pokazivanje - oznaava jednu

istaknutu vrstu susreta neega. Pojava, nasuprot tome, mni jedan biv-
stvujui odnos upuivanja u samom bicu, i to tako da ono upuujue
(javljajue) moe da udovolji svojoj mogunoj funkciji samo ako po-
kazuje sebe na sebi samom, ako je fenomen". Pojava i privid su i sami
na razliit nain fundirani u fenomenu. Zamrena mnogostrukost
fenomena" koji su imenovani nazivima fenomen, privid, pojava, pu-
ka pojava, moe da se razmrsi samo ako je pojam o fenomenu razu-
mljen od samog poetka: ono sebe-na-sebi-samom-pokazujue.
Ako u ovom shvatanju pojma fenomena ostaje neodredeno:
koje se bie oslovljava kao fenomen, i ako uopte ostaje otvoreno:
da li je ono sebe-pokazujue svagda jedno bie ili jedan karakter
bitka bia, onda je dobijen samo fonnalni pojam fenomena. Ali,
ako se pod tim sebe-pokazujuim razumeva bie koje je recimo u
Kantovom smislu pristupano putem empirijskog zrenja, onda pri
tome formalni pojam fenomena dolazi do pravilne primene. U toj
upotrebi fenomen ispunjava znaenje vulgarnog pojnrd fenomena.
Taj vulgarni pojam, medutim, nije fenomenoloki pojam fenome-
na. U horizontu Kantove problematike ono to se fenomenoloki
poima pod fenomenom, zadravajui ostale razlike, moe da se ilu-
struje tako to kaemo: ono to u pojavama, vulgarno razumlje-
nom fenomenu, pokazuje sebe svagda ve prethodno i pratei,
premda netematski, moe tematski da se dovede do sebepokaziva-
nia, pa to sebe-tako-na-sebi-samom-pokazujue (forme zrenja")
jesu fenomeni fenomenologije. Jer, oigledno je da prostor i vreme
moraju moi sebe tako da pokazLiju, oni moraju moi da postanu fe-
nomen, ako Kant jedan stvarno osnovan transcendentalan iskaz zah-
teva time to kae da je prostor ono a priori U-emu nekog poretka.
No, ako fenomenoloki pojam fenomena uopte treba da bude
razumljen, apstrahujui od toga kako bi ono sebepokazujue bilo
blie odredeno, onda je nezaobilazna pretpostavka za to uvid u smi-
sao formalnog pojma fenomena i njegove pravilne primene u jed-
nom vulgarnom znaenju. - Pre fiksiranja pretpojma fenomenolo-
gije treba granino obuhvatiti znaenje \6yoc;-a, da bi time postalo
razgovetno, u kojem smislu fenomenologija uopte moe da bude
znanost o" fenomenima.
 Dvostntki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istraivanja i njcgov nacrt

B. Pojam logosa

Pojam \6yoc; je kod Platona i Aristotela mnogoznaan, i to

na takav nain da ta znaenja tee uzajamnom razilaenju, a da
nisu pozitivno vodena jednim osnovnim znaenjem. Uistinu to
je samo privid koji se odrava onoliko dugo koliko je interpretaci-
ji potrebno da primereno shvati osnovno znaenje u njegovoj pri-
marnoj sadrini. Ako kaemo da je osnovno znaenje A6yoc;-a
beseda, onda ovaj doslovan prevod postaje potpuno valjan tek iz
odredenja onoga to kazuje sama beseda. Kasnija povest znae-
nja rei \6yoq, a pre svega mnogostruke i samovoljne interpreta-
cije filozofije koja je dolazila nakon toga, stalno pokrivaju svoj-
stveno znaenje besede, koje je dovoljno otvoreno obelodanjeno.
\6yoc; se prevodf', tj. uvek izlae kao um, sud, pojam, definicija,
osnov, odnos. Ali, kako bi beseda" mogla da se modifikuje tako
da A6yoc; znai sve to nabrojano, i to unutar znanstvene upotrebe
jezika? Cak i ako se A6yoc; razume u smislu iskaza, a iskaz kao
sucU, ipak i tada tim prividno pravilnim prevodom fundamental-
no znaenje moe da bude promaeno, ponajpre ako se sud poj-
mi u smislu bilo koje od dananjih teorija o sudu". \6yoc; ne ka-
zuje - u svakom sluaju ne kazuje primarno - sud, ako se pod
tim razume neko povezivanje" ili neko zauzimanje stava' (pri-
znavanje - odbacivanje).
\6yoc; kao beseda pre kazuje koliko i 6i]Aouv, uiniti otvorlji-
vim ono o emu je u besedi besetkf. Aristotel je ovu funkciju bese-
de otrije eksplicirao kao dTTOcpaiveaBai.12 \6yoc; puta neto da se
vidi ((patvtaBai), naime ono o emu je beseda, i to za onog besede-
eg (medijum), odn. za one koji jedan s drugim besede. Beseda
pLita da se vidi" CITTO ... polazei od samog onoga o emu je bese-
da. U besedi (anocpavaic;) treba - ukoliko je ona prava - ono sta je
besedeno da bude crpeno iz onoga o emu biva besedeno, tako da
besedee saoptavanje u svome kazanom ini ono o emu ono be-
sedi otvorljivim i tako pristupanim drugom. To je struktura
\6yoc;-a kao drro^avaicj-a. Nije svakoj besedi svojstven taj modus

12 Aristotel, iic intcrprctationc cap. 1-6. Dalje, Mctafizikii / 4 i \ikomahova

ctika '/..
BliAK I VREUl:

injenja-otvorljivim u smislu napuujueg pustanja-da-se-vidi.

Moliti (eux^) npr. takode ini otvorljivim, ali na drugaiji nain.
U konkretnom sprovodenju besedenje (putanje-da-se-vidi)
ima karakter govorenja, glasovnog pozvuenja u reima. \6yoc; je
cpcovt], i to cpcovf] LiEid cpavTaaiac; - glasovno pozvuenje u kojem
je svagda neto vizirano.
I samo zato to funkcija \6yoc;-a kao dn6cpavatc;-a lei u ukazi-
vaiuem putanju-da-se-vidi neega, \oyo<; moe da poseduje
strukturnu formu ai)v6eaic;. Sinteza ovde ne kazuje povezivanje i
spajanje predstava, bavljenje psihikim deavanjima, u odnosu na
koja povezivanja tada treba da nastane problem": kako se ona kao
ono unutranje podudaraju sa onim fizikim vani. Ovo ouv-ima
ovde isto apofantiko znaenje i kazuje: neto u njegovom skupa
sa neim, neto kao neto pustiti da se vidi.
A opet, zato to je \6yoc; jedno pustiti-da-se-vidi, zato on mo-
e da bude istinit ili laan. Takode sve lei u tome da se drimo
slobodni od nekog konstruisanog pojma istine u smislu nekog ,,po-
dudaranja. Ta ideja niukom sluaju nije primarna ideja u pojmu
d\f]6ia. Ono biti-istinif, istinobitak" Xc)yo;-a kao d\i]8ei)iv ka-
zuje: bie o kojem je beseda, u \ytv-u kao dnocpaiveaOai izvui iz
njegove prikrivenosti i pustiti ga da se vidi kao ono neprikriveno
(d\i]0c;), otkritiga. Ujedno, biti-laan] lanobitak" \[/i)6CT0ai kazu
je koliko i obmanuti u smislu pokriti: neto pred neto staviti (na nain
onoga pustiti-da-se-vidi) i time ga izdavati kao neto to ono nijc.
Medutim, poto istina" ima taj smisao i \6yoc; je jedan odre-
deni modus onoga pustiti-da-se-vidi, to \6yoc; upravo ne sme da
se oslovi kao primarno mesto" istine. Ako se istina, kao to je to
danas postalo sasvim uobiajeno, odreuje kao ono to svojstve-
no" pripada sudu, i tom tezom se povrh toga poziva na Aristotela,
onda kao to je bez prava to pozivanje tako je pre svega pogreno
razumljen grki pojam istine. Istinito" je u grkom smislu, i to izvor-
nije od pomenutog \6yoc;-a, al'a0i]atc; - prosto, ulno dokuivanje
neega. Ukoliko neka ata0r,atc; svagda cilja na svoju i'fita, na svagda
genuino samo direktno kroz nju i za nju dostupno bie, npr. gleda-
nje na boje, onda je dokuivanje uvek istinito. To kazuje: gledanje

54
 Dvostruki zadaiak u izvadi pitaaja biika. Mctocia istraivaaja i ajcgov nacrt

otkriva uvek boje, sluanje otkriva uvek tonove. U najistijem i naj-

izvornijem smislu istinito" - tj. samo otkrivajui, tako da ono ni-
kada ne moe da pokriva, jeste isto voeiv, prosto tamo-gledajue
dokuivanje najjednostavnijih odreenja bitka bia kao takvog. To
voiv ne moe nikada da pokriva, nikada da bude lano, ono svakako
moe da ostane neko nedokuivanje, ^voeiv, da ne bude dovoljno
za prost, primeren pristup.
Ono to vie nema lormu sprovoenja istog pustiti-da-se-vi-
di, nego svagda u pokazivanju rekurira na neto drugo i tako pu-
ta da se vidi svagda neto kao neto, to tom strukturom sinteze
preuzima mogunost pokrivanja. A istina suda" samo je protiv-
sluaj tom pokrivanju - tj. jedan viestruko fuudirani fenomen isti-
ne. Realizam i idealizam s podjednakom temeljnou promauju
smisao grkog pojma istine, iz kojeg se uopte moe razumeti sa-
mo mogunost neega takvog poput uenja o idejama" kao lilo-
zofskog saznanja.
A poto tunkcija Xc)Yoc;-a iei u prostom pustiti-da-se-vidi ne-
ega, u pustiti-da-se-dokui bia, \6yoc; moe da znai um. I posto
se opet Aoyoc; ne upotrebljava samo u znaenju /\y^ lv nego isto-
dobno i u znaenju Ae^ojaevov, ono pokazano kao takvo, i poto
ovo posieclnje nije nita drugo do i)TroKi|ibvov koje za svako pri-
dolazee oslovljavanje i razgovaranje svagda ve kao predruno
lei u osnovi, to Ao^oc; qua Ae^oiaevov kazuje osnov, ratio. I po-
to, konano, X6yoc; qua \ Y ( H i e v o v m o ^ - e takode da znai: ono
kao neto oslovljeno, sto je postalo vidljivo u svom odnoenju
prema neemu, u svojoj odnosnosti" to \6yo<; dobija znaenje
oduoenja i odnosa.
Neka ova interpretacija apofantike besede" bude dovoljna
za razianjenje primarne funkcije XoYoc;-a.

C. Pretpojam fenomenologije

Pri konkretnom predoavanju onoga to se ispostavilo u inter-

pretaciji ienomena' i logosa" pada u oi jedan unutranii ocinos
izmedu ono^a sto je ovim nazivima mneno. Izraz fenomenolo^ija
BllAK l YRl:\U:

da se grki formulisati: \yiv Td ^aivoueva; a ASY I V kazuje

dnocpaiveaOai. Fenomenologija tada kazuje: dnocpaiveaBai t d
9aivouva: ono to se pokazuje onako kako se ono samo od sebe
pokazLije, pustiti da se vidi samo od sebe. To je formalni smisao
istraivanja koje sebi daje naziv fenomenologija. Tako, meu-
tim, ne dolazi do izraza nita drugo do gore formulisana maksima:
K samim stvarima!"
Prema tome, naziv fenomenologija je, s obzirom na svoj smi-
sao, drugaiji od oznaka teologija i tome slino. Ove imenuju
predmete dotine znanosti u njenoj svagdanjoj stvarstvenosti.
Fenomenologija" niti imenuje predmet svojih istraivanja, niti ka-
rakterie naziv njihove stvarstvenosti. Ta re samo daje razjanje-
nje o Kako pokazivanja i vrste obraivanja onoga ta u toj znanosti
treba da bude obraivano. Znanost ,,o" fenomenima kazuje: takvo
shvatanje njenih predmeta da sve to o njima stoji za pretresanje
mora da bude obradeno u direktnom pokazivanju i direktnom legi-
timisanju. Taj isti smisao ima i u osnovi tautoloki izraz deskrip-
tivna fenomenologija , . Deskripcija ovde ne oznaava postupak po
vrsti recimo botanike morfologije - naziv ima opet prohibitivan
smisao: drati se daleko od sveg nelegitimiueg odredivanja. Ka-
rakter same deskripcije, specifian smisao \oYOc;-a, moe da se fik-
sira tek iz stvarstva" onoga to treba da bude opisano" tj. to u
vrsti susreta fenomena treba da bude dovedeno do znanstvene od-
redenosti. Znaenje formalnog i vulgarnog pojma fenomena for-
malno opravdava da se fenomenologijom nazove svako pokazivanje
bia onako kako se ono pokazuje na sebi samom.
No, s obzirom na sta mora da se deformalizuje formalni po-
jam fenomena u fenomenoloki pojam fenomena, i kako se ovaj
poslednji razlikuje od vulgarnog pojma fenomena? Sta je ono to
fenomenologija treba da pusti da se vidi"? ta je to to u jednom
istaknutom smislu mora da bude nazvano fenomen"? ta je po
svojoj sutini mino tema izriitog pokazivanja? Oigledno neto
to se najpre i ponajvie upravo ne pokazuje, to je naspram onoga
to se najpre i ponajvie pokazujepn'A:nve?//o, ali je istodobno neto
to sutinski pripada onome to se najpre i ponajvie pokazuje, i to
tako da sainjava njegov smisao i osnov.

56
 Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivanja i njegov nacrt

Ono, meutim, to u jednom izuzimajuem smislu ostaje pri-

kriveno, ili ponovo pada natrag u pokrivenost, ili se samo Jskrivlje-
/io" pokazuje, nije ovo ili ono bie nego, kao to su pokazala pret-
hodna razmatranja, bitak bia. On moe da bude toliko mnogo
pokriven da biva zaboravljen pa da izostaje i pitanje o njemu i nje-
govom smislu. Prema tome, ono to u istaknutom smislu, iz svoje
najvlastitije stvarstvene sadrine zahteva da postane fenomen, fe-
nomenologija je tematski zahvatila kao predmet.
Fenomenologija je vrsta pristupa onome, i legitimiua vrsta
odredivanja onoga to treba da postane tema ontologije. Ontologi-
ja je moguna samo kao fenomenologija. Fenomenoloki pojam fe-
nomena mni kao ono sebepokazujue bitak bia, njegov smisao,
njegove modifikacije i derivate. A sebepokazivanje nije nikakvo
proizvoljno sebepokazivanje, niti je uopte neto takvo poput poja-
vljivanja. Bitak bia najmanje moe igda biti neto takvo ,,iza ega"
stoji jo neto ,,to se ne pojavljuje".
Iza" fenomena fenomenologije sutinski ne stoji nita dru-
go, ali ono to treba da postane fenomen zasigurno moe da bu-
de prikriveno. I upravo zato to fenomeni najpre i ponajvie nisu
dati, fenomenologija i jeste potrebna. Pokritost je protivpojam
za fenomen".
Razliite su vrste mogune pokritosti fenomena. Jedanput ne-
ki fenomen moe da bude pokriven u tom smislu da je on uopte
jos neotkriven. O njegovom sastoju nema ni upoznatosti ni neupo-
znatosti. Jedan fenomen, dalje, moe da bude zapreten. U tome
stoji: on je prethodno jedanput bio otkriven, ali je opet zapao u po-
krivenost. Ta pokrivenost moe da postane totalna, ili, pak, to je
pravilo, ono prethodno otkrito je jo vidljivo, premda samo kao
privid. Pa ipak, koliko privida - toliko bitka". Ova pokrivenost
kao iskrivljenost" najea je i najopasnija, zato sto su ovde mo-
gunosti obmane i zavodenja posebno uporne. Raspoloive, ali u
svojoj sraslosti sa tlom zastrte strukture bitka i njihovi pojmovi mo-
da iziskuju svoje pravo unutar jednog sistema". One se na osno-
vu konstruktivne skopanosti u jednom sistemu izdaju za neto
emu dalje opravdavanje nije potrebno i za neto to je jasno" te
stoga moe da slui nekoj napredujuoj dedukciji kao polazite.
HlTAK I YRI:Mi:

Sama pokrivenost, bila ona shvaena u smislu prikrivenosti,

iii zapretenosti, ili iskrivlienosti, poseduje opet dvostruku mogu-
nost. Postoje sluajne pokrivenosti i nune, tj. takve koje se osnivaju
u vrsti sastoja onoga otkritog. Svaki izvorno stvoreni fenomenolo-
ki pojam i stav stoji kao saopteni iskaz u mogunosti izroavanja.
On se dalje predaje u praznom razumevanju, gubi svoju sraslost sa
tiorn i postaje slobodno lebdea teza. Mogunost ukruivanja i ne-
zahvativosti onoga izvorno zahvativog" lei u konkretnom radu
same fenomenologije. A tekoa tog istraivanja sastoji se upravo
u tome da se ono spram samog sebe uini kritikim u jednom pozi-
tivnom smislu.
Vrsta susreta bitka i struktura bitka u modusu fenomena mora
pre svega da bude zadobijena od predmeta fenomenologije. Otuda
polazite analize isto kao i pristup fenomenu kao i prolaz kroz vla-
dajue pokrivenosti iziskuju vlastitu metodiku osiguranost. U ide-
ji originarnog" i intuitivnog shvatimjd i eksplikacije fenomena lei
protivnost naivnosti nekog sluajnog, neposrednog" i nepromi-
ijenog sagledavanja".
Na tlu granino obuhvaenog pretpojma fenomenologije, pak,
mogu u svom znaenju da se fiksiraju takode i termini fenornenal-
no" i fenomenolokr. Fenomenalnim" se naziva ono to je dato
na nain susreta fenomena i to se na taj nain moe eksplicirati;
1
otuda i beseda o fenomenalnim strukturama. Fenomenolokim'
se oznaava sve ono to pripada vrsti pokazivanja i eksplikacije, i
sto sainjava pojmovnost koja se zahteva u ovom istraivanju.
Poto je fenomen u fenomenolokom razumu uvek samo ono
to sainjava bitak, a bitak je svagda bitak bia, to je za nameravano
slobodno polaganje bitka prethodno potrebno pravo prinoenje sa-
mog bia. Ono isto tako mora da pokae sebe u onoj vrsti pristupa
koja genuino pripada njemu. I tako vulgarni pojam fenomena
postaje fenomenoloki relevantan. Prethocini zadatak fenomeno-
lokog" osiguranja egzemplarnog bia kao polazite za svojstvenu
analitiku uvek je ve predskiciran iz cilja te analitike.
Stvarstveno uzeto, fenomenologija je znanost o bitku bia
- ontologija. U datom tumaenju zadataka ontologije proizala je
 Dvostruki zadatak u izradi pitanja bitka. Mctoda istrazivanja i njegov nacrt

nunost jedne fundamentalne ontologije, koja za temu ima onto-

loki-ontiki istaknuto bie, tubitak, i to tako da ona sebe dovodi
pred kardinalan problem - pred pitanje o smislu bitka uopte.
Iz samog istraivanja odae se: metodiki smisao fenomenoloke de-
skripcije jeste izlaganje. \6yoq fenomenologije tubitka ima karak-
ter p|ir)Vi)iv, kojim se razumevanju bitka, koje pripada samom
tubitku, objavljuje svojstveni smisao bitka i osnovne strukture nje-
govog vlastitog bitka. Fenomenologija tubitka je hermeneutika u
izvornom znaenju rei, prema kojem ona oznaava posao izlaga-
nja. No, ukoliko se otkrivanjem smisla bitka i osnovnih struktura
tubitka uopte ispostavi horizont za svako dalje ontoloko istraiva-
nje bia koje nije primereno tubitku, onda ta hermeneutika postaje
istodobno hermeneutika" u smislu izrade uslova mogunosti sva-
kog ontolokog istraivanja. A ukoliko, konano, tubitak poseduje
ontoloku prednost pred svim biem - kao bie u mogunosti egzi-
stencije, onda hermeneutika kao izlaganje bitka tubitka dobija je-
dan specifini trei - onaj, filozofski razumljeno, primami smisao
jedne analitike egzistencijalnosti egzistencije. U toj hermeneutici
je tada, ukoliko ona povesnost tubitka ontoloki izraduje kao onti-
ki uslov mogunosti istorije, ukorenjeno ono to samo na izveden
nain moe da se nazove hermeneutika": metodologija istorijskih
duhovnih znanosti.
Bitak kao osnovna tema filozofije nije nikakav rod nekog bia,
a ipak se tie svakog bia. Njegovu univerzalnost" treba traiti u
veim visinama. Bitak i struktura bitka lee izvan i iznad svakog
bia, kao i svake mogune bivstvujue odredenosti nekog bia. Bi-
lak je naprosto transcedens. Transcendencija bitka tubitka je jedna
istaknuta transcedencija, ukoliko u njoj lei mogunost i nunost
najradikalnije individuacije. Svako otkljuenje bitka kao tran-
scendensa jeste transcendentalno saznanje. Fenomenoloka istina
(otkljuenost bitka) jeste veritas transcendentalis.
Ontologija i fenomenologija nisu dve razliite discipline po-
red ostalih disciplina koje pripadaju filozofiji. Oba naziva karakte-
riu samu filozofiju prema predmetu i vrsti obradjivanja. Filozofija
je univerzalna fenomenoloka ontologija, koja polazi od hermene-
utike tubitka, a ova je kao analitika egzistencije vrsto postavila
 BlTAK I VRTMT.

kraj niti vodilje sveg filozofskog ispitivanja tanio odakle ono prois-
tic i kamo se ono vraa natrag.
Istraivanja koja slede postala su moguna samo na tlu koje je
poloio E. Huserl, ijim je Logikim istrazivanjima fenomenologija i
dola do svog proboja. Tumaenja pretpojma fenomenologije poka-
zuju da se njeno sutinsko ne nalazi u tome da bude zbiljska kao tilo-
zofski pravac". Vilje od zbiljnosti stoji mogunost. Razumevanje fe-
nomenologije lei jedino u tome da se ona zahvati kao mogunost. L <
Neka s obzirom na nezgrapnost i nelepotu" izraza unutar ana-
liza koje slede bude pridodata napomena: jedno je pripovedajui
izvetavati o biu, a drugo je zahvatiti bie u njegovom bitku.
Za ovaj poslednje navedeni zadatak nedostaju najee ne samo
rei, nego pre svega gramatika". Ako je doputeno jedno upuiva-
nje na predanja i po svom nivou neuporediva analitika istraiva-
nja bitka, onda neka se ontoloki odseci u Platonovom Parmcnidu
ili etvrto poglavlje sedme knjige Aristotelove Mctafizikc uporede
s nekim pripovedajuim odsekom iz Tukidida i videe se ono neu-
veno u formulacijama koje su pred Grke kao zadatak postavili nji-
hovi filozofi. A tamo gde su snage sutinski manje, i povrh toga
je podruje bitka koje treba otkljuiti ontoloki daleko tee od
podruja bitka koje je bilo dato pred Grke, tu e da se poveaju
razvuenost obrazovanja pojmova i krutost izraza.

8. Nacrt raspravc

Pitanje o smislu bitka je najuniverzalnije i najpraznije; ali u

njemu istodobno lei i mogunost njegovog vlastitog najotrijeg
b upojedinaavanja na svagdanji tubitak. Zadobijanju osnovnog
pojma bitak" i predskiciranju ontoloke pojmovnosti koja se njime
zahteva, kao i njenih nunih varijacija, potrebna je jedna konkretna

13 Ako istrazivanjc koje sledi napravi nekoliko koraka napred u otkljuenju sa-
mih stvari" onda to autor u prvom redu zahvaljuje H. Muserlu koji je autora, xa
\Teme njego\ ih irajburskih godina uenja, snanim linim vodstvom i najslo-
bodnijim ustupanjem neobiavljenih istraivania upo/.nao sa najrazliitijim
podrujima fenomenolokog istraivanja.

60
 Dvostruki zadatak u izradi pitanja biika. Mctoda istrazivanja i njcgov nacrt

nit vodilja. Univerzalnost pojma o bitku nije u protivsporu sa spe-

cijalnoif istraivanja - tj. sa prodiranjem k njemu putem jedne
specijaine interpretacije jednog odredenog bia, tubitka, u emu
treba da bude zadobijen horizont za razumevanje i moguno izla-
ganje bitka. Ali, samo to bie je u sebi povesno, tako da najvla-
stitije ontoloko prosvetljavanje tog bia nuno postaje jedna
istorijska" interpretacija.
Izrada pitanja bitka tako se rava u dva zadatka; njima odgovara
ralanjivanje rasprave na dva dela:
Prvi deo: Interpretacija tubitka prema vremenitosti i eksplika-
cija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja o bitku.
Drugi dco: Osnovne crte jedne fenomenoloke destrukcije
povesti ontologije po niti vodilji problematike temporalnosti.
Prvi deo se raspada na tri odscka:
1. Pripremna fundamentalna analiza tubitka.
2. Tubitak i vremenitost.
3. Vreme i bitak.
Drugi deo se isto tako ralanjuje trostruko:
1. Kantovo uenje o ematizmu i vremenu kao predstupanj
jedne problematike temporalnosti.
2. Ontoloki fundament Dekartovog cogito sunf i preuzimanje
srednjovekovne ontologije u problematiku res cogitans"-a.
3. Aristotelova rasprava o vremenu kao diskrimen fenomenalne
baze i granica antike ontologije.
 PRVI DEO

Interpretacija tubitka prema

vremenitosti i eksplikacija vremena
kao transcendentalnog horizonta
pitanja o bitku
 PRVI ODSEK

Pripremna fundamentalna
analiza tubitka
 Primarno ispitivano u pitanju o smislu bitka jeste bie karaktera
tubitka. I samoj pripremnoj egzistencijalnoj analitici tubitka je,
prema njenoj svojstvenoj vrsti, potrebna jedna predskicirajua eks-
pozicija i razgranienje prema prividno s njom uporedno tekuim
istraivanjima (1. poglavlje). vrsto se drei fiksirane polazne
postavke istraivanja treba na tubitku slobodno postaviti jednu
tundamentalnu strukturu: bitak-u-svetu (2. poglavlje). Taj apriori"
izlaganja tubitka nije skrpljena odreenost nego jedna izvorno i
postojano cela struktura. A ona jami razliite poglede na momen-
te koji je konstituiu. Pri stalnom zadravanju-u-pogledu svagda
prethodne celine te strukture treba fenomenalno izdvojiti te mo-
mente. I tako predmet te analize postaju: svet u svojoj svetovnosti
(3. poglavlje), bitak-u-svetu kao sabitak i samobitak (4. poglavlje),
u-bitak kao takav (5. poglavlje). Na tlu analize te fundamentalne
strukture postaje moguno privremeno pokazivanje bitka tubitka.
Njegov egzistencijalni smisao jeste briga (6. poglavlje).
 PRVO POGLAVLJE

Ekspozicija zadatka pripremne

analize tubitka

9. Tema analitike tubitka

Bie, ija analiza stoji kao zadatak, svagda smo mi sami. Bitak
tog bia je svagda moj. U bitku tog bia ono se samo odnosei dri
prema svom bitku. Kao bie tog bitka ono je izrueno svom vlasti-
tom bitku. Bitak je ono o emu se tom biu svagda i samom radi.
Iz ovog karakterisanja tubitka odaje se dvojako:
1. Sutina" tog bia lei u njegovom da-jest - njegovom da-bitku.
Sta-bitak, ono ta-jest (essentia) tog bia mora se, ukoliko uopte
o tome moe da se govori, pojmiti iz njegovog bitka (existentia). Pri
tome je upravo ontoloki zadatak da se pokae da, ako za bitak tog
bia odaberemo oznaku egzistencija, taj naziv nema i ne moe da ima
ontoloko znaenje nasledenog termina existentia; prema naslede-
nom predanju existentia ontoloki kazuje koliko i biti-predruan,
predruno-bitak - kazuje jednu vrstu bitka koja primereno sutini ne
pridolazi biu karaktera tubitka. Pometnja se izbegava time to za na-
ziv existentia mi uvek upotrebljavamo interpretirajui izraz predru-
nost, a egzistenciju kao odredenje bitka dodeljujemo jedino tubitku.
Sutina" tubitka lei u njegovoj egzistenciji. Stoga karakteri koji
se mogu ispostaviti na tom biu, nisu predruna svojstva" nekog
tako i tako izgledajueg" predrunog bia, nego svagda njemu

69
BITAK i VRI;MI;

moguni naini da iest - i samo to. Sav tako-bitak tog bia je primarno
bitak. Stoga naziv tubitak" kojim mi oznaavamo to bie, ne izraava
njegovo ta, kao sto, kua, drvo, nego bitak.
2. Bitak, o kojem se tom biu u njegovom bitku radi, jeste svag-
da moj. Tubitak stoga nikada ne treba ontoloki zahvatiti kao sluaj
i egzemplar nekog roda bia kao onoga predrunog. Za to bie nje-
gov bitak je ravnoduan"; tanije gledano, ono jeste" tako da nje-
gov bitak za njega ne moe biti ni ravnoduan ni neravnoduan.
Oslovljavanje tubitka mora primereno karakteru svagdamojosti tog
bia stalno ujedno da kazuje i linu zamenicu: ,,ja jesam", ,,ti jesi".
A tubitak jeste moj, opet, svagda na ovaj ili onaj nain da jest.
On se uvek ve nekako odluio na koji nain tubitak jeste svagda
moj. Bie, kojem se u njegovom bitku radi o tom bitku samom, dr-
i se prema svom bitku kao svojoj najsvojstvenijoj mogunosti. Tu-
bitak jcste svagda svoja mogunost, a on nju nema" jo samo tako
da bi mu ona bila svojstvo poput neega predrunog. A poto tubi-
tak sutinski svagda jeste svoja mogunost, onda to bie moe u
svom bitku samog sebe da bira" da zadobije, ono moe sebe da
izgubi, odnosno da nikada ne zadobije sebe i samo prividno" da
se zadobije. Ono moe da je izgubilo sebe, i moe da jo nije zado-
bilo sebe, samo ukoliko je po svojoj sutini moguno svojstvcno
bie, a to znai ukoliko je sebi posvojeno. Oba modusa bitka svoj-
stvenosti i nesvojstvenosti - ovi izrazi su u strogom smislu rei ter-
minoloki odabrani - osnivaju se u tome da je tubitak uopte odre-
den putem svagdamojosti. Nesvojstvenost tubitka, medutim, ne
oznaava otprilike neto manje" bitka ili neki nii" stupanj bitka.
Nesvojstvenost pre moe da odredi tubitak prema njegovoj najpu-
nijoj konkretizaciji u njegovoj zaposlenosti, uzbuenosti, zaintere-
sovanosti, sposobnosti za uivanje.
Oba skicirana karaktera tubitka: jedanput prednost ,,existen-
tia-e" u odnosu na essentia-u, i potom svagdamojost, ve pokazuju
da se analitika tog bia stavlja pred jednu svojevrsnu fenomenalnu
oblast. To bie nema, i nikada nema, vrstu bitka onoga unutar sve-
ta samo predrunog. Otuda ono takode ne treba tematski da bude
unapred dato na nain prednalaenja onoga predrunog. Njegova
prava unapred-datost je tako malo samorazumljiva, da samo njegovo

70
 Ekspoziciia zadatka pripremnc analize tubitka

odredivanje sainjava jedan sutinski deo ontoloke analitike tog

bia. Sa sigurnim sprovodenjem prave unapred-datosti tog bia sto-
ji i pada mogunost da se bitak tog bia uopte dovede do razume-
vanja. Ma koliko analiza bila privremena, ona uvek ve zahteva
osiguravanje prave polazne postavke.
Tubitak odreduje sebe kao bie svagda iz neke mogunosti ko-
ja on jeste, a to znai iz mogunosti koju on istodobno u svom bit-
ku nekako razume. To je formalni smisao ustrojenosti egzistencije
tubitka. U tome, medutim, za ontoloku interpretaciju tog bia lei
uputstvo da problematiku njegovog bitka razvija iz egzistencijalno-
sti njegove egzistencije. Pa ipak, to ne moe da znai da se tubitak
konstruie iz neke konkretne mogune ideje o egzistenciji. Tubitak
upravo ne treba da se u polazitu analize interpretira u diferenci
nekog odredenog egzistiranja, nego treba da se otkriva u njegovom
indiferentnom Najpre i Ponajvie. Ne da je indiferenca svako-
dnevice tubitka nita, ve je ona jedan pozitivan fenomenalni
karakter tog bia. Iz te vrste bitka i natrag u nju jeste sve egzisti-
ranje - kakvo ono jeste. Ovu svakodnevnu indiferencu tubitka
nazivamo prosenost.
A poto prosena svakodnevica sainjava ono ontiko Najpre
tog bia, onda je ona u eksplikaciji tubitka bila preskakana i uvek
iznova sepreskaee. Ono ontiki najblie i poznato jeste ono ontolo-
ki najdalje, nesaznato i u svom ontolokom znaenju stalno previ-
dano. Ako Avgustin pita: Quid autem propinquius meipso mihi?
i mora da odgovori: ego certe laboro hic et laboro in meipso: factus
1!
sum mihi terra difficultatis et sudoris nimii , onda to vai ne samo
za ontiku i predontoloku neprozirnost tubitka, nego, u jednoj jo
i povienoj meri, za ontoloki zadatak da se to bie u svojoj fenome-
nalno najblioj vrsti bitka ne samo ne promai nego da se uini
dostupnim u pozitivnom karakterisanju.
Prosena svakodnevica tubitka, medutim, ne sme da se uzme
kao neki puki aspekat". Takode u njoj, pa ak u modusu nesvoj-
stvenostf a priori lei struktura egzistencijalnosti. Takoe u njoj
tubitku se na odredeni nain radi o njegovom bitku, prema kojem

14 Avgustin, (Awfcs$iones, lib. 10, ap. 16.

BlTAK I VRT.MT

se on dri u modusu prosene svakodnevice, pa makar to bilo i

samo u modusu bekstva pred njini i zaboravljanja njega.
Ali, eksplikacija tubitka u njegovoj prosenoj svakodnevici ne
daje, recimo, samo prosene strukture u smislu neke rasplinjavaju-
e neodredenosti. Ono to ontiki jeste na nain prosenosti, onto-
loki zasigurno moe da bude zahvaeno u pregnantnim struktura-
ma koje se strukturalno ne razlikuju od ontolokih odredenja, na
primer, nekog svojstvenog biika tubitka.
Svi eksplikati koji proistiu iz analitike tubitka, zadobijeni su
u pogledu na strukturu njegove egzistencije. Poto se odreduju iz
egzistencijalnosti, mi karaktere bitka tubitka nazivamo egzistencija-
lije. One se moraju otro odvojiti od odredenja bitka tubitku nepri-
merenog bia, koje nazivamo kategorije. Pri tome se ovaj izraz pri-
hvata i vrsto dri u njegovom primarnom ontolokom znaenju.
Antika ontologija ima za egzcmplarno tlo svog izlaganja bitka bi-
e koje susree unutar sveta. Kao vrsta pristupa k njemu vai voelv
odnosno X6yoc;. U tome susree bie. Ali, bitak tog bia mora da
postane zahvatljiv u jednom istaknutom \iyuv (pustiti da se vidi),
tako da taj bitak unapred postaje razumljiv kao ono ta on jeste i u
svakom biu ve jeste. Svagda ve prethodno oslovljavanje bitka u
razgovoru (X6yoc;) o biu jeste ono KaTr^'opelaOai. To znai naj-
pre: javno optuiti, nekome pred svima neto rei u lice. Ontoloki
primenjen, taj termin kazuje: biu gotovo u lice rei ta ono svagda
ve kao bie jest, tj. za sve pustiti da se ono vidi u svom bitku. Ono
u takvom vienju vizirano i vidljivo su Kaxr)Yopiai. One obuhvata-
ju apriorna odredenja bia koje u A6YOC;-U moe na razliite naine
da se oslovi i o kojem u \6YOC;-U moe na razliite naine da se raz-
govara. Egzistencijalije i kategorije su dve osnovne mogunosti ka-
raktera bitka. Njima odgovarajue bie zahteva jedan svagda razli-
it nain primarnog ispitivanja: bie je neko Ko (egzistencija) ili
neko Sta (predrunost u najirem smislu). Sklop povezanosti ta
dva modusa karaktera bitka moe da se obraduje tek iz razjanje-
nog horizonta pitanja bitka.
U Uvodu je ve bilo nagoveteno da se u egzistencijalnoj anali-
tici tubitka ujedno pospeuje jedan zadatak, ija hitnost jedva da je
manja od hitnosti samog pitanja bitka: slobodno polaganje onog
 Ekspozicija zadatka priprcmnc analizc tubitka

apriorija koji mora da bude vidljiv, treba moi filozofski da pretre-

se pitanje ,,ta je ovek". Egzistencijalna analitika tubitka lei prc
svake psihologije, antropologije i pogotovu biologije. U razgrani-
avanju spram tih mogunih istraivanja tubitka tema analitike
moe da dobije jo jedno otrije granino obuhvatanje. Njegova
nunost se time istodobno moe jo uverljivije dokazati.

$ 10. Razgraniavanje analitike tubitka

spram antropologije, psihologije i biologije

Prema prvom pozitivnom predskiciranju teme nekog istrai-

vanja uvek ostaje da vai njegovo prohibitivno karakterisanje,
premda pretresanja o onome to ne treba da se dogodi lako postaju
neplodna. Treba da se pokae da dosadanja postavljanja pitanja i
istraivanja koja ciljaju na tubitak, bez tete po njihovu stvarsku
obilatost, promasuju svojstveni, filozofski problem, da ona time,
sve dok istrajavaju na tom promaaju, ne smeju da pretenduju na
to da uopte niogu postii ono emu u osnovi tee. Razgraniava-
nja egzistencijalne analitike spram antropologije, psihologije i bio-
logije odnose se samo na naelno ontoloko pitanje. One su nuno
teorijski-znanstveno" nedovoljne ve i jedino stoga to je znan-
stvena struktura pomenutih disciplina - a ne recimo znanstve-
nost" onih koji racle na njihovom unapredivanju - danas u potpu-
nosti upitna i potrebuje nove poticaje koji moraju da proisteknu iz
ontoloke problematike.
U istorijskoj orijentaciji namera egzistencijalne analitike mo-
e da bude ovako razjanjena: Dekart, kojem se pripisuje otkrie
onoga cogito sum kao poiazne baze novovekovnog filozofskog ispi-
tivanja, istraivao je cogitare tog ego - u izvesnim granicama. Na-
suprot tome, on ostavlja ono surn potpuno nerazmotrenim, iako je
ono bilo isto onako izvorno postavljeno kao i cogito. Analitika po-
stavlja ontoloko pitanje o bitku toga sum. Ako je on odreden, tek
onda postaje zahvativa vrsta bitka od cogitationes.
U svakom sluaiu, to istorijsko egzemplifikovanje namere ana-
litike istodobno \rodi u zabludu. Jedan od njenih prvih zadataka
BlIAK i VRF.MI;

bie da pokae da polazna postavka nekog najpre datog ja i subjek-

ta iz osnove promauje fenomenalni sastoj tubitka. Svaka ideja o
subjektu" ujedno jo ontoloki ini - u sluaju da nije proiena
nekim privremenim ontolokim osnovnim objanjenjem - pola-
znu postavku onoga subjectum (u7TOKiLivov), ma kako se ivo
isto tako ontiki i bunili protiv duevne supstance" ili postvare-
nja svesti". Samoj stvarovitosti potrebno je najpre legitimisanje nje-
nog ontolokog porekla, da bi moglo da se postavi pitanje ta to
pozitivno treba da se razume pod nepostvarenim bitkom subjekta,
duse, svesti, duha, osobe. Ovi nazivi imenuju sve odreene, oform-
ljive" oblasti fenomena, a njihova primena, meutim, uvek ide za-
jedno s jednom udnom bespotrebnou da se pita o bitku tako
oznaenog bia. Stoga nije nikakva svojevoljnost u terminologiji
ako te nazive, isto onako kao i izraze ivot" i ovek", izbegavamo
za oznaavanje bia koje mi sami jesmo.
S druge strane, medutim, u pravilno razumljenoj tendenci sva-
ke znanstvene ozbiljne filozofije ivota" - ta re kazuje onoliko
koliko i botanika biljaka - neizriito lei tendenca ka razumevanju
bitka tubitka. Ostaje upadljivo, i to je njen naelni nedostatak, da
sam ivot" ontoloki ne postaje problem kao jedna vrsta bitka.
Istraivanja V. Diltaja [VVilhelm Dilthey] neprestano pokree
stalno pitanje o ivotu". Doivljaje" tog ivota" on tei da razume
prema sklopu povezanosti njihove strukture i razvoja, polazei od
celine samog tog ivota. Ono to je filozofski relevantno u njegovoj
duhovnoznanstvenoj psihologiji" ne treba traiti u tome to, po nje-
mu, ona vie ne eli da se orijentise na psihike elemente i atome, te
da vise ne eli da skrpi duevni ivot, pa da pre cilja na celinu ivo-
ta" i oblike" - nego u tome da je on pri svemu tomep/r svega bio na
putu ka pitanju o ivotu". Tu se, naravno, isto tako najjae pokazuju
granice njegove problematike i pojmovnosti, u kojoj je ona morala
da se dovede cio rei. Te granice, medutim, s Diltajem i Bergsonom
dele i svi njima odredeni pravci personalizma" i sve tendence ka
nekoj filozofskoj antropologiji. lakode ni naelno radikalnija i pro-
zirnija fenomenoloka interpretacija personalnosti ne dospeva u di-
menziju pitanja o bitku tubitka. Pri svim razlikama u ispitivanju,
sprovodenju i svetonazornoj orijentaciji, interpretacije personalnosti

74
 Ekspozicija zadatka priprcmnc analizc tuhitka

kod Huserla15 i elera [Max Scheler] podudaraju se u onome negativ-

nom. One vie ne postavljaju pitanje o samom bitku osobe" tome
biti-osoba'. Kao primer biramo elerovu interpretaciju, ne samo za-
to to je ona literarno dostupna16, nego zato to eler bitak osobe izri-
ito naglaava kao takvog i pokuava da ga odredi putem razgrania-
vanja specifinog bitka akata naspram svega psihikog". Osoba,
prema eleru, nikada ne sme da bude miljena kao neka stvar ili ne-
ka supstanca, ona ,,je pre neposredno sadoivljeno jedinstvo do-i-
vljavanja, - a ne neka samo miljena stvar iza i izvan onoga neposred-
no doivljenog"1". Osoba nije nikakav stvaroviti supstancijalni bitak.
Dalje, bitak osobe ne moe bez ostatka da se sadri u tome da bude
neki subjekat umskih akata neke izvesne zakonitosti.
Osoba nije nikakva stvar, nikakva supstanca, nikakav pred-
met. Time je naglaeno ono isto to nagovetava HuserP kada za
jedinstvo osobe zahteva jednu sutinski drugaiju konstituciju ne-
go za jedinstvo prirodnih stvari. Ono to eler kae o osobi, on
formulue takode i za akte: Nikada, medutim, akt nije takode i
predmet, jer sutini bitka akata pripada da budu samo u samom
izvravanju doivljeni i u reileksiji datf1(). Akti su neto nepsihi-
ko. Sutini osobe pripada da osoba egzistira samo u izvravanju

i5 I luserlova istraivanja o personalnosti" do sada nisu objavljena. Naelna orijemaci

ja problematike pokazuje se ve u raspravi Eilozofija kao stroga znanost \Philosophic
alsstrcngc Wisscnschaft\, Logos 1 (1910) str. 319. 'Ib istraivanje je opse/no unapre-
deno u drugoni delu Lieja za jalnu astu fcnomcnologifu i fciuvjicnoioku fiiozofiju
[hiccu zu ciucr rcincn Phauoiucuolo^ic luulpluuiomcnologischcn Philosophic] (I ius-
serliana IV), iji prvi deo (up. ovaj godisnjak toni I [ 1913]) problematiku iste svc-
stiM piika/uje kao problematiku tla istrazivanja konstitucije svake realnosti. Drugi
deo cionosi izvodee anali/.e konstitucije i u tri odseka obraduje: 1. Konstituciiu ma-
terijalne prirode. 2. Konstituciju animalne prirode. 3. Konstituciju duhovnog s\eta
(personalistiki stav u suprotnosti prema naturalistikom). Huserl zapoinje svoja
prikazi\ania reima: Diltaj... je dodue sagledao problone koji daju ciij, pra\ce ra-
du koji treba izvrsiti, ali se jo nije probio do odluujuih lormuiacija problema i
metodiki sigurnih reenja". Posle te pr\e izrade Muserl je jo snaniie sledio te pro-
bleme, a u svojim Irajburkim preda\'aniima saopstio je sustinske delove toga
16 L'porediti ovaj godinjak tom I, 2 (1913) i II (1916), up. pos. str. 242 i dalie.
17 O.c. II, str. 243.
18 L'p. Logos 1, 1. c.
19 O. c. *ti\ 246.

75
BIIAK i YIU:.\U:

intencionalnih akata; ona, dakle, sutinski nije uikakav predmet.

Svaka psihika objektivizacija, dakle, svako shvatanje akata kao ne-
ega psihikog, identino je s depersonalizacijom. Osoba je u sva-
kom sluaju data kao izvrilac intencionalnih akata koji su povezani
jedinstvom nekog smisla. Psihiki bitak nema, dakle, nita s bit-
kom osobe. Akti bivaju izvreni, osoba je izvrilac akta. Koji je,
medutim, ontoloki smisao tog izvravatf, kako treba da se pozi-
tivno ontoloki odredi vrsta bitka osobe? Ali, kritiko pitanje ovde
ne sme ostati samo postavljeno. Pitanje je postavljeno o bitku celog
oveka, koga smo navikli da shvatamo kao telesno-duevno-du-
hovno jedinstvo. Telo, dua i duh mogu ponovo da imenuju oblasti
tenomena, koje su za sebe tematski odvojive u nameri odredenih
istraivanja; njihova ontoloka neodredenost u izvesnim granica-
ma moe da ne bude vana. Ali, to se u pitanju o bitku oveka ne
moe sumativno proraunati iz vrsta bitka tela, duse i duha, vrsta
bitka koje povrh toga tek treba ponovo jo i odrediti. Pa ak bi i za
jedan ontoloki pokuaj koji bi postupao na taj nain, morala da se
pretpostavi neka ideja o bitku celine. Meclutim, ono to spreava ili
pogreno vodi naelno pitanje o bitku tubitka jeste potpuna orijen-
tisanost na antiko-hriansku antropologiju, na ije se nedovoljne
ontoloke fundamente takode ne obaziru ni personalizam ni filozo-
lija ivota. Tradicionalna antropologija nosi u sebi:
1. Deiiniciju oveka: (cpov \6yov ^ov u interpretaciji: animal
rationale, umsko ivo bie. Vrsta bitka tog (cpov ovde se, medutim,
razume u smislu predrunobitka i deavanja. \6yoc; je jedna visa
opremlienost, ija vrsta bitka ostaje tamna isto onako kao i vrsta
bitka tako sastavljenog bica.
2. Druga nit vodilja za odredenje bitka i sustine oveka je tcolo-
1
ka: KCii dmv 6 Btoc," noii]aa)utv vBpamov KUT tiKOva fiueTepav
Kai Ka6' ouoicoaiv, iaciamus hominem ad imaginem nostram et si-
militudinem nostranr". Hrisansko-teoloska antropologija polaze-
i odavde, a ujedno prihvatajud i antiku deiiniciju, zadobija izlaga-
nje bia koje nazivamo ovek. Ali, isto onako kao sto se bitak boga
ontoloki interpretira sredstvima antike ontologije, tako se pogoto-
vu interpretira i bitak onoga ens fmitum. Hrisanska delinicija se

20 (icnc<is L 2 6 .
 F.kspoziciia zaiialka pripretmic aualizc tubitka

tokom Novog veka deteologizovala. Ali ideja transcendencije', da

je ovek neto to see iznad i izvan sebe, ima svoj koren u hrian-
skoj dogmatici, za koju se ne eli rei da je bitak oveka ikada onto-
loki uinila problemom. Ta ideja transcendencije, prema kojoj je
ovek vie od razumskog bivstva, izdejstvovala je da bude formuli-
sana u razliitim varijacijama. Neka njeno poreklo bude ilustrova-
no sledeim citatima: Hic praeclaris dotibus excelluit prima homi-
nis conditio, ut ratio, intelligentia, prudentia, iudicium, non modo
ad terrenae vitae gubernationem suppeterent, sed cjnibus transscen-
deret usque ad Deum et aeternam felicitatem"-11. Dakle takode i
ovek ... ima svoj uzor u bogu i njegovoj rei, on jasno pokazuje da
je po svojoj prirodi neto to je blie sroeno bogu, neto to mu
vie nalii, neto to vuc k njemu, a sve to nesumnjivo potie jedino
odatle to je on stvoren prema slici boijoj."22
Izvori relevantni za tradicionalnu antropologiju, grka defmi-
cija i teoloke niti vodilje, pokazuju da povrh jednog odredenja
sutine bia ovek" ostaje zaboravljeno pitanjc o njegovom bitku,
da se taj bitak pre poima kao samorazumljiv" u smislu predruno-
bitka ostalih stvorenih stvari. Obe te niti vodilje u novovekovnoj
antropologiji prepliu se s metodikim polazistem od res cogitans,
svesti, sklopa povezanosti doivljaja. Ali, ako i cogitationes ostanu
ontoloski neodredene, odnosno ako se opet neizriito samorazu-
mljivo" uzmu kao neto datcT iji bitak" ne podlee nikakvom
pitanju, onda antropoloka problematika ostaje neodredena u svo-
jim odluLijudm ontolokim fundamentima.
To isto nita manje ne vai ni za psiliologiju" ije se antropo-
loske tendence danas ne mogu prevideti. Nedostajuci ontoloski
tundament ne moe se zameniti ni time sto se antropologija i psi-
hologija LigradLiju u jednu optu biologiju. U poretku mogLinog
shvatanja i izlaganja, biologija je kao znanost o ivotu" fundirana
u ontologiji tubitka, mada isto tako ne i iskljuivo u njoj. ivot je
jedna svojstvena vrsta bitka, ali je sustinski dostupna samo u tubit-
ku. Ontologija ivota se sprovodi putem jedne privativne interpre-
tacije; ona odredLije ono to mora biti da bi moglo biti nesto takvo

21 Cah'in, lnstitutio I, 1.^ <; H.

22 Avingli, \'ou klarhcit uml^cu'iissc dc< worts dnttcs. (DuLwhe Schritten I, 5S)
BlTAK l VIU:Ml:

poput samo-jo-iveti. ivot nije ni puki predrunobitak, a isto ta-

ko nije ni tubitak. Tubitak se, opet, ontoloki nikada ne moe odre-
diti tako da se postavi kao ivot - (ontoloki neodreden), a kao
povrh toga jo i neto drugo.
Upuivanjem na to da u antropologiji, psihologiji i biologiji
nedostaje jedan jednoznani, ontoloki dovoljno obrazloeni od-
govor na pitanje o vrsti hitka tog bia koje smo mi sami, nije dat
nikakav sud o pozitivnom radu tih disciplina. Ali, s druge strane,
uvek se iznova mora dovesti do svesti da se ti ontoloki funda-
menti nikada ne mogu naknadno hipotetiki otkljuiti iz empirij-
skog materijala, nego e pre biti da oni uvek ve postoje, jesu ,,tu ,
i onda kada se empirijski materijal tek samo sakuplja. Da pozitiv-
no istraivanje te fundamente ne vidi i dri za samorazumljive,
nije nikakav dokaz za to da oni ne lee u osnovi i da nisu proble-
matini u radikalnijem smislu nego to to ikada moe biti neka
teza pozitivne znanosti.~

11. Rgzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka.

Tekoe zadohijanja jenog prirodnog pojma sveta"

Interpretacija tubitka u njegovoj svakodnevici, medutim,

nije identina s opisivanjem nekog primitivnog stupnja tubitka
ije poznavanje moe empirijski da se isposreduje putem antro-
pologije. Svakodnevica se ne poklapa s primitivnou. Svakodne-
vica je pre jedan modus bitka tubitka i onda - i upravo onda
- kada se tubitak kree u jednoj visoko razvijenoj i diferenciranoj
kulturi. S druge strane, i primitivni tubitak takode poseduje svo-
je mogunosti nesvakodnevnog bitka, on ima svoju specifinu

23 Otkljuenje apriorija, medutim, nije aprioristika" konstrukcija. Prcko Iiuscr-

la ponovo smo nauili nc samo da ra/umemo smisao svc pra\'e lilo'/olske ,,em -
pirije", ncgo isto tako i da rukuicmo orudcm kojc je /a to nu/no. Apriorizam"
je metoda svakc znanstvene filo/otijc koja ra/umc samu sebe. Poto on ncma
nikakvog posla s konstrukciiom, istra/i\anie apriorija zahteva pra\u pripremu
ienomcnainog tla. N'ajblii hori/ont koji se mora postaviti spremnim za analiti-
ku tubitka, le/i u njegovoi prosenoj svakodnevici.
 Fkspozicija zadatka priprcnmc analizc tubitka

svakodnevicu. Orijentacija analize tubitka na ivot primitivnih

naroda" moe da poseduje pozitivan metodiki znaaj, utoliko
to su primitivni fenomeni" esto manje pokriveni i kompliko-
vani jednim i tako opirnim samoizlaganjem dotinog tubitka.
Primitivni tubitak esto govori direktnije iz jedne izvorne sra-
slosti u fenomenima" (uzeto u predfenomenolokom smislu).
Ta, videna s nae strane, moda nespretna i gruba pojmovnost
moe da bude pozitivno stimulativna za genuino isticanje onto-
loke strukture fenomena.
Ali, sve do sada etnologiia nas snabdeva poznavanjem primi-
tivnih. A ona se ve pri prvom prihvatanju" materijala, njego-
vom prebiranju i preradivanju kree u odredcnim pretpojmovi-
ma i izlaganjima ovekovog tubitka uopte. Nije odlueno da li
psihologija svakodnevlja, ili ak znanstvena psihologija i sociolo-
gija koje etnolog donosi sa sobom, pruaju znanstveno jamstvo
za primerenu mogunost pristupanja, izlaganja i saoptavanja fe-
nomena koje treba istraivati. I ovde se pokazuje isto stanje stvari
kao i kod prethodno navedenih disciplina. Etnologija i sama ve
pretpostavlja jednu dovoljnu analitiku tubitka kao nit vodilju.
Ali, poto pozitivne znanosti niti mogu" niti treba da ekaju na
ontoloki rad iilozofije, nastavak istraivanja nee se odvijati kao
napredovanje" nego kao ponavljunje i ontoloki providnije pro-
1
iavanje onoga ontiki otkrivenog.-

24 Ncdavni) je \:.. Kasirer [Mrnst (^assircr] uinio mitski tnhitak tomom jcdne lilo
/otske interpretaeije, up. J:ilozofija sinibolikih j'ornii [Phiiosophic dcr svnibo-
lischcn hornioi]. Drugi deo, Mitsko niiljonjo" 1925. Tim ispitivanjoni sootno-
lokoni istraivanju stavlja na raspolaganjo obuhvatniia nit vodilja. Posmatra-
no pola/.oi od hlo/otsko prohlematike, ostaje pitanjo da li su tundamonti intor
pretaeije dovoljno pro/irni, da li posehno arhitektonika Kantovo Kritikc istog
ntna i njena sistematska sadr/ina uopte mogu da ponude mogueni naert za
takav zadatak, ili nije li ovdo potrohna jedna nova i i/vornija polazna postavka.
Sam Kasiror vidi mogunost tak\og zadatka, kao to pokazujo napomena na
str. 16-17, gde Kasirer upucuje na fenomenoloke liorizonto kojo jo otkljucio
liusorl. U jcdnom razgovoru koji jc autor mogao da vodi s Kasircrom prilikom
iodnog prodavanja u hamhurkoi mcsnoi grupi Kantovog drutva u dccomhru
1923. o Zadacima i putovima fonomonolokog istraivania" pokazala sc vo
jodna podudarnost u zahtovu za jodnom ogzistenciialnom analitikom. koia ic
hila skicirana u pomcnutom preda\anju.

79
BiI.\K ! YRI:.\U:

Ma koliko da je lako formalno razgraniavanje izmedu onto-

loke problematike i ontikog istraivanja, sprovodenje i pre svega
polazna postavka jedne egzistencijalne analitike tubitka ne ostaje
bez tekoa. U njenom zadatku lei ukljuen jedan desiderat koji
jo odavno uznemirava filozofiju, a pri ijem ispunjavanju ona
uvek iznova zakazuje: 'izrada idcje jednog prirodnog pojma sveta"
ini se da je za plodonosno preuzimanje tog zadatka povoljno da-
nas raspoloivo bogatstvo upoznatosti s najmnogostrukijim i naju-
daljenijim kulturama i formama tubitka. Ali, to je samo privid.
U osnovi, takva prebogata upoznatost navodi na to da se previdi
svojstveni problem. Sinkretistiko poredenje svega sa svaim i tipi-
ziranje ne daju ve sami od sebe pravo saznanje sutine. Savladi-
vost onoga mnogostrukog na jednoj tabeli ne donosi jamstvo za
zbiljsko razumevanje onoga to tu sreeno predlei. Pravi princip
poretka ima svoju svojstvenu stvarstvenu sadrinu koja se srediva-
njem nikada ne pronalazi, nego se u njemu ve pretpostavlja. Tako
je za poredak slika o svetu potrebna eksplicitna ideja o svetu uopte.
A ako je sam svet" jedan konstitutivum tubitka, onda pojmovna
izrada fenomena sveta zahteva uvid u osnovne strukture tubitka.
Pozitivna karakterisanja i negativna odvaganja ovog poglavlja
imala su za svrhu da razumevanje tendence i ispitujueg dranja na-
redne interpretacije uprave na pravi put. Unapredenju opstojeih po-
zitivnih disciplina ontologija moe da cloprinese samo indirektno.
Za samu sebe ona ima jednu samostalnu svrhu, osim ako je povrh
upoznavanja bia pitanje o bitku aoka sveg znanstvenog traganja.

80
 DRUGO POGLAVLJE

Bitak-u-svetu uopte kao osnovna

ustrojenost tubitka

12. Predskiciraujc bitka-u-svetu iz orijeulacijc

na u-bitak kao takav

U pripremnim pretresanjima ( 9) ve smo izdvojili karaktere

bitka koji treba da prue sigurnu svetlost za dalje istraivanje, ali
koji u tom istraivanju i sami istodobno dobijaju svoju struktural-
nu konkreti/aciju. Tubitak je bie koje se u svom bitku razumeva-
jui dr/i prema tom bitku. Time je na/naen formalni pojam eg/i-
stencije. Tubitak eg/istira. Tubitak je, dalje, bie koje svagda ja
sam jesam. Lg/istirajuem tubitku pripada svagdamojost kao
Lislov mogLinosti svojstvenosti i nesvojstvenosti. Tubitak eg/istira
svagda u jednom od tih modusa, odnosno u njihovoj modalnoj
inditerenci.
No, ova odredenja bitka tubitka moraju da se vide i ra/umeju
a priori na osnovu ustrojenosti bitka koju mi na/ivamo bitak-u-svctu.
Prava pola/na postavka analitike tubitka sastoji se u i/laganju te
ustrojenosti.
Slo/eni i/ra/ ,,bitak-u-svetu" pokazuje ve u svojoj skovano-
sti da se njime mnio jedan jcdiustveui ienomen. Ovaj primarni
nalaz mora da se vidi u celini. Nerazresivost na sastojke koji bi se
mogli zajedno skrpiti u jedinstveni sastav, ne iskljuuje visestrukost
BlTAK 1 VRhUT.

konstitutivnih strukturnih momenata te ustrojenosti. Ovim izra-

zom pokazani fenomenalni nalaz doista jami trostruki pogled na
njega. Ako ga sledimo uz prethodno vrsto zadravanje celog fe-
nomena, moe se istai:
1. Ovo ,,u svetu"; u odnosu na taj momenat izrasta zadatak da
se raspitamo o ontolokoj struktura sveta i da odredimo ideju sve-
tovnosti kao takvu (up. pogl. 3 ovog odseka).
2. Bie koje svagda jeste na nain bitka-u-svetu. Njime se trai
ono o emu se raspitujemo u onome ,,Ko?" U fenomenolokom
pokazivanju treba da dode do odredenja ko je u modusu prosene
svakodnevice tubitka (up. pogl. 4 ovog odseka).
3. U-bitak kao takav; treba ispostaviti ontolosku konstituciju
samog U-stva (up. pogl. 5 ovog odseka). Svako izdvajanje jednog
od ovih momenata ustrojenosti ujedno znai i izdvajanje ostalih,
to kazuje: svaki put videnje celog fenomena. Bitak-u-svetu je, do-
due, jedna a priori nuna ustrojenost tubitka, ali ni izdaleka
dovoljna da bi se potpuno odredio njegov bitak. Pre tematske poje-
dinane analize tri istaknuta fenomena treba pokuati s jednim ori-
jentiuim karakterisanjem ovog poslednje navedenog momenta
ustrojenosti.

ta kazuje U-bitak . Taj izraz upotpunjujemo najpre u U-bi-

7

tak ,,u svetu" i skloni smo da taj U-bitak razumemo kao bitak u
..." Ovim terminom se imenuje vrsta bitka jednog bia koje je
,,u" nekom drugom biu, kao to je voda ,,u" asi, odea u" or-
manu. Tim ,,u" mi m n i m o odnos bitka dva ,,u" prostoru raspro-
strta bia jednog prema drugom u odnosu na njihovo mesto u
tom prostoru. Voda i aa, odea i orman - na jednak su nain
,,u" prostoru ,,na" nekom mestu. Taj odnos bitka puta da se i
dalje iri, npr. klupa u sluaonici, sluaonica u univerzitetu, uni-
verzitet u gradu itd., sve do: klupa u svemiru", ,,u svetoprosto-
ru". Sva ova bia iji jedno-U"-drugom-bitak moe tako da se
odredi, imaju istu vrstu bitka predrunobitka kao stvari koje se
javljaju unutar" sveta. Predrunobitak u" jednom predru-
nom, sa-predrunobitak s neim iste vrste bitka u smislu jednog
odredenog odnosa mesta - to su ontoloki karakteri koie mi

82
 Bitnk-u-svctu uoptc kno osnovnu ustrojcnost tuhitka

nazivamo katcgorijalninu karakteri koji pripadaju biu one vrste

bitka koja nije primerena tubitku.
U-bitak, naprotiv, mni jednu ustrojenost bitka tubitka i
jedan je cgzistcncijal. Ali, time tada ne moe da se misli na pred-
runobitak neke telesne stvari (ovekovo telo) ,,u" nekom pred-
runom biu. Taj U-bitak mni nekoga prostornog jednog-u-
drugom" prisutnog tako malo, da ,,u" izvorno uopte ne znai
neko prostorno odnoenje navedene vrste~; ,,u" potie od unu-
tar- [innan-], stanovati/prebivati [wohnen], habitare, obitavati,
zadravati se; ,,na" [an"] znai: navikao sam, prisan sam sa, ne-
to negujem; ono ima znaenje od colo u smislu habito i diligo.
To biee, kojem U-bitak pripada u tom znaenju, oznaili smo
kao bie koje sam svagda ja sam. Izraz ,,sam" [,,bin"| povezan je
sa ,,pri/kod" [bei"]; ja sam", opet, kazuje: ja stanujem, obita-
vam kod ..,/boravim pri... svetu, kao onome tako i tako prisnom.
Bitak razumljen kao infinitiv onoga ,,ja sam", tj. kao egzistencijal, a
znai stanovati kod ..., biti prisan sa ... . U-hitak jc\ prcma totnc,
formalni cgzistcncijalni izraz bitka tubitka, koji poscdujc sutinsku b
ustrojcnost bitka-u-svctu.
Bitak pri" svetu, u smislu koji treba jo blie izloiti: izrasta-
nje u svetu, jeste jedan egzistencijal koji je fundiran u U-bitku. Pos-
to se u ovim analizama radi o vidcnju izvorne strukture bitka tubit-
ka, primereno ijoj fenomenalnoj sadrini moraju da se artikuliu
pojmovi bitka i, posto ta struktura naelno nije zahvativa naslede-
nim ontolokim kategorijama, to takode i ovaj bitak pri" treba da
bude jo vie priblien. Ponovo biramo put izdvajanja i isticanja
spram jednog sustinski drugaijeg - tj. kategorijalnog odnosa bit-
ka, koji jeziki izraavamo istim sredstavima. Takva fenomenalna
predoavanja lako izbrisivih fundamentalnih ontolokih razlika
moraju da se sprovedu izriito, ak i po cenu opasnosti da pretresaju
ono samorazumljivo". Pa ipak, stanje ontoloke analitike pokazuje
da s tim samorazumljivostima ni izdaleka nismo dovoljno veti" i
jo rede smo ih izloili u smislu njihovog bitka, pa jo i manje posedu-
jemo primerene pojmove strukture u sigurno skovanim oblicima.

25 Fakoh ("irinmi, Kiciucrc Sihriftcn, Bd. VII. str. 247.

83
BlTAK 1 \ RHMF

Bitak pri" svetu kao egzistencijal nikada ne mni neto takvo

poput zajedno-predruno-bitak javljajuih stvari. Nema neega ta-
kvog poput jedno-pored-drugog" bia nazvanog tubitak" s dru-
gim biem nazvanim svet". U svakom sluaju, to Zajedno-pribrano
dva predruna uobiajavamo da povremeno izrazimo npr. ovako:
,,sto stoji ,kod l vrata", stolica ,dodiruje' zid". O nekom dodiriva-
nju", strogo uzeto, nikada se ne moe besediti, i to ne zato to se na
kraju pri tanom ispitivanju uvek moe utvrditi neki meduprostor
izmedu stolice i zida, nego zato to stolica naelno ne moe, pa ma-
kar taj meuprostor i bio jednak nuli, da dodiruje zid. Pretpostav-
ka za to bi bila da zid ,,za" stolicu moe da susree. Bie moe da
dodiruje neko unutar sveta predruno bie samo ako ono samo od
sebe poseduje vrstu bitka U-bitka - ako je njegovim tu-bitkom nje-
mu ve otkrito neto takvo poput sveta, polazei od koga bie mo-
e da se otvori u dodirivanju, da bi tako postalo pristupano u
svom predrunobitku. Dva bia, koja su unutar sveta predruna i
povrh toga su po sebi samima besvetovna, nikada ne mogu da se
dodiruju", nijedno ne moe /?//" ,,/corf" drugog, ,,pr/" drugom.
Dodatak: koja su povrh toga besvetovna" ne sme da nedostaje,
zato to je takoe i bie koje nije besvetovno, npr. sam tubitak,
predruan ,,u" svetu, tanije govorei: sa izvesnim pravoni u izve-
snim granicama moe da se shvati kao ono samo predruno. Za to
je nuno potpuno odvraanje pogleda od, odnosno ne gledanje na
egzistencijalnu ustrojenost U-bitka. Tim mogunim shvatanjem
tubitka" kao jednog predrunog i samo jo predrunog, medu-
tim, ne sme da se spoji jedan tubitku vlastiti nain predrunosti".
Ta predrunost ne postaje pristupana u odvraanju pogleda od
specifinih struktura tubitka, nego samo u njihovom prethodnom
razumljenju. Tubitak razume svoj najvlastitiji bitak u smislu jed-
nog izvesnog injeninog predrunobitka".- h A ipak je injeni-
nost" injenice vlastitog tubitka ontoloki u osnovi razlieita od
injenikog javljanja neke vrste kamena. Cinjeninost faktuma tu-
bitka, kao kakav svaki put svaki tubitak jeste, nazivamo njegovom
faktinou. Zamrena struktura te odredenosti bitka i sama je kao
problem zahvativa tek samo u svetlosti ve izradenih egzistencijalnih

26 Uporediti 29.

84
 Bitak-u-svctu uoptc kao osnovua ustrojcnost tubitka

osnovnih ustrojenosti tubitka. Pojam fakticiteta ukljuuje u sebi:

bitak-u-svetu jednog unutarsvetskog" bia, i to tako da to bie
moe da razume sebe kao u svom usudu" usko povezano s bitkom
bica koje ga susree unutar njegovog vlastitog sveta.
Najpre bi valjalo samo da vidimo ontoloku razliku izmedu
U-bitka kao egzistencijala i uzajamne iznutranjosti" onoga pred-
runog kao kategorije. Ako tako razgraniimo U-bitak, onda se ti-
me tubitku ne odrie svaka vrsta prostornosti". Naprotiv: Tubitak
ima i sam vlastiti bitak-u-prostoru" koji je, meutim, moguan
samo na osnovu bitka-u-svctu uoptc. U-bitak stoga i ne moe da se
ontoloki razjasni nekom ontikom karakteristikom, pa se tako re-
cimo kae: U-bitak u nekom svetu jedno je duhovno svojstvo, a
prostornost" oveka je sainjenost njegovog ljudskog tela koje se
uvek istodobno fundira" telesnou. Time se opet nalazimo kod
jednog biti-zajedno-predruan jedne tako sainjene duhovne stva-
ri s nekom telesnom stvari, pa bitak tako sastavljenog bia kao ta-
kav ostaje naroito taman. Tek razumevanje bitka-u-svetu kao
strukture sutine tubitka omoguava uvid u cgzistcncijalnu prostor-
tiost tubitka. On uva od nevidenja odnosno prethodnog brisanja
te strukture, koje nije motivisano ontoloki, ali zasigurno jeste
metafiziki" u naivnom mnjenju da je ovek najpre duhovna stvar
koja se potom naknadno premeta u" neki prostor.
Bitak-u-svetu tubitka se sa svojim fakticitetom svagda ve ra-
suo, ili ak razmrskao na odredene naine U-bitka. Mnogostru-
kost takvih naina U-bitka moe egzemplarno da se pokae slede-
im nabrajanjem: imati posla s neim, uspostaviti neto, obradivati
i negovati neto, primenjivati neto, napustiti neto ili zapasti u gu-
bitke neega, preduzeti, sprovesti, obavestiti se, ispitivati, razmatra-
ti, razgovarati, odreivati ... Ovi naini U-bitka imaju vrstu bitka
brinjcnja, koja jo treba podrobno da se okarakterie. Naini brinje-
nja su takode i dcficijcntni modusi proputanja, zanemarivanja, od-
ricanja, otpoinjanja, svi modusi onoga ,,jo samo" u odnosu na
,,
mogunosti brinjenja. Naziv brinjenje poseduje najpre svoje pred-
znanstveno znaenje i moe da kazuje: neto izvesti, obaviti, izneti
na istac'! Izraz moe da mni takode i: sebi neto zbrinuti u smislu
sebi neto pribaviti". Dalje, mi taj izraz upotrebljavamo takode u

$5
BITAK i VKI:\U-

jo jednom karakteristinom obliku: brinem da poduhvat nee us-

peti. Brinuti, zabrinut biti" ovde mni neto takvo poput strahovati.
Naspram ovih predznanstvenih, ontikih znaenja, u istraivanju
koje lei pred nama izraz brinjenje" kao ontoloki termin (egzi-
stencijal) upotrebljava se kao oznaka bitka jednog mogunog bit-
ka-u-svetu. Taj naziv nije odabran recimo zbog toga to je tubitak
najpre i u velikoj meri ekonomian ili praktian", nego zato to bi-
tak samog tubitka treba da se uini vidljivim kao briga. Ovaj izraz
treba shvatiti opet kao ontoloki pojam strukture (up. pogl. 6 ovog
odseka). Izraz nema nikakve veze s mukom", tugom", ivot-
nom brigom", koji se mogu ontiki nai u svakom tubitku. Takvo
neto je ontiki moguno isto onako kao i bezbrinost" i vedri-
na" samo zato to je tubitak, ontoloki razumljen, briga. Poto tubit-
ku sutinski pripada bitak-u-svetu, njegov bitak ka svetu sutinski
je brinjenje.
Prema ovome to je kazano, U-bitak nije nikakvo svojstvo"
koje tubitak povremeno poseduje, a povremno ne, bcz kojeg bi on
mogao biti isto tako dobro kao i s njim. Stvari ne stoje tako da o-
vek jeste" i da povrh toga poseduje jo jedan odnos bitka prema
svetu" tako to on sebi povremeno priuti svet". Tubitak nikada
nije najpre" neko gotovo od-u-bitka-slobodno bie koje je povre-
meno takve udi da prihvati nekakvo odnoenje" prema svetu.
Takvo prihvatanje odnoenja" prema svetu je moguno samo zato
to tubitak kao bitak-u-svetu jeste kakav on jeste. Ta ustrojenost
bitka ne nastaje tek time to je izvan bia s karakterom tubitka pred-
runo, postoji, jo i drugo bie, te da se ono s njim sastaje. Ovo dru-
go bie moe ,,se sastati" ,,sa" tubitkom samo ukoliko ono uopste
moe sebe da pokae polazei samo od sebe unutar jednog sveta.
Danas mnogo upotrebljavana beseda: ovek ima svoj okolni
svet", ontoloki ne kazuje nita sve dotle dok ovo imati" ostaje neo-
dredeno. Imati" jepo svojoj mogunosti fundirano u egzistencijal-
noj ustrojenosti U-bitka. Kao na taj nain sutinsko bie tubitak
moe okolosvetski susretajue bie izriito da otkrije, da zna o nje-
mu, njime da raspolae, da ima svet". Ontiki trivijalna beseda o
imanju jednog okolnog sveta" je ontoloki problem. Njega reiti
- to ne zahteva nita drugo do pre toga ontoloki dovoljno odrediti

86
 Bitak-u-svctu uoptc kao osnovna ustrojcnost tubitka

bitak tubitka. Ako se u biologiji - pre svega opet poev od K. E. fon

Bera [Karl Ernst Baer] - upotrebljava ta ustrojenost bitka, onda
se za njenu filozofsku upotrebu ne sme zakljuiti da je biologi-
zam". Jer ni biologija nikada ne moe kao pozitivna znanost da ot-
krije i odredi tu strukturu - ona nju mora da pretpostavi i stalno
da upotrebljava. A sama struktura moe takode kao apriori temat-
skog predmeta biologije filozofski da se eksplicira samo ako je ona
pre toga pojmljena kao struktura tubitka. Iz orijentacije na tako
pojmljenu ontoloku strukturu moe tek putem privacije da se
apriori granino obuhvati ustrojenost bitka ivota". I ontiki i on-
toloski, bitak-u-svetu kao brinjenje ima prednost. U analitici tubitka
ta struktura iskuava svoju osnivajuu interpretaciju.
Ali, ne kree li se do sada dato odreenje ove ustrojenosti bit-
ka iskljuivo u negativnim iskazima? Uvek ujemo samo ono, ta
ovaj navodno tako fundamentalni U-bitak nije. Doista. Ovo preo-
vladavanje negativnog karakterisanja, medutim, nije nikakva slu-
ajnost. Ono pre i samo obelodanjuje svojstvenost fenomena, pa je
time pozitivno u pravom, samom fenomenu primerenom smislu.
Fenomenoloko pokazivanje bitka-u-svetu ima karakter otklanja-
nja iskrivljavanja i pokrivanja, zato to se taj fenomen uvek ve na
izvestan nain i sam vidf u svakom tubitku. A to jeste tako zato
to on sainjava jednu osnovnu ustrojenost tubitka, utoliko to je
sa svojim bitkom svagda ve otkljuen za njegovo razumevanje bitka.
Ali, taj fenomen je takode ponajee uvek ve isto tako temeljno po-
greno tumaen ili ontoloki nedovoljno izloen. Jedino, ovo 'na izve-
stan nain videti, a ipak ponajee pogreno tumaitf i samo se ne
osniva ni u emu drugom nego u toj ustrojenosti bitka tubitka sa-
mog, primereno kojoj on samog sebe - a to znai takode i svoj bitak-
u-svetu - ontoloski najpre razume polazei od onog bia i njegovog
bitka koje on sam tiije, ali koje ga susree unutar" njegovog sveta.
U samom tubitku, i za njega, ova ustrojenost bitka uvek je ve
nekako poznata. Ukoliko, pak, ona treba da se sazna, onda to u ta-
kvom zadatku izriito saznavanje uzima direktno samog sebe - kao
saznavanje sveta za egzemplarno odnoenje due" prema svetu.
Saznavanje sveta (voelv), odnosno oslovljavanje i razgovaranje o
svetu" (\oyoc;) fungira stoga kao primarni modus bitka-u-svetu,

87
BlTAKl VRTMI:

a da se pri tome ovaj poslednji ne pojmi kao takav. No, poto ova
struktura bitka ostaje ontoloki nepristupana, ali je ipak ontiki
iskuana kao onoenje" izmedu bia (svet) i bia (dua), i posto
se bitak najpre razume u ontolokom oslanjanju na bie kao unu-
tarsvetsko bie, onda se pokuava da se to odnoenje izmedu spo-
menutih bia pojmi na osnovu tog bia i u smislu njegovog bitka,
tj. kao predrunobitak. Bitak-u-svetu postaje - iako pretfenomeno-
loki iskuan i upoznat - nevidljiv na putu ontoloki neprimerenog
izlaganja. Ustrojenost tubitka sada se poznaje j'o samo - i to kao
neto samorazumljivo - u obliku skovanom kroz neprimereno izla-
ganje. Na taj nain ona tada postaje evidentna" polazna taka za
probleme teorije saznanja ili metafizike saznanja". ]er, ta je samora
zumljivije od toga da se jedan subjekaf1 odnosi na jedan objekaf, i
obrnuto? Ovo ,,subjekat-objekat-odnoenjev mora da se pretpostavi.
To, medutim, ostaje - premda u svojoj faktinosti nedodirljiva - ipak
upravo zbog toga jedna zapravo kobna pretpostavka, ako se njena
ontoloka nunost i pre svega njen ontoloski smisao ostave u tami.
Poto saznavanje sveta fenomen U-bitka ponajee i iskljud-
vo zastupa egzemplarno, i to ne samo za teoriju saznanja - jer prak-
tiko dranje ie razumljeno kao neteorijsko" i ateorijsko" dranie
- poto se tom prednou saznavanja pogresno vodi razumevanje
njegove najvlastitije vrste bitka, to bitak-u-svetu treba jos ostrije da
se ispostavi u pogledu na saznavanje sveta, a ono samo treba da se
uini vidljivim kao egzistencijalni modalitet" U-bitka.

13. Egzemplificiranje U-bitka na jednom

fundiranom modiisu. Saznavanje sveta

Ako je bitak-u-svetu osnovna ustrojenost tubitka, u kojoj se

on kree ne samo uopte nego prvenstveno u modusu svakodne\'i
ce, onda o njemu mora takode uvek ve da je steeno i ontiko isku-
stvo. Da ostane totalno zastrt bilo bi nerazumljivo, pogoto\u kada
tubitak raspolae nekim razumevanjem bitka samog sebe, ma koli-
ko neodredeno ono fungiralo. Medutim, im je bio shvaen sam
fenomen saznavanja sveta', on je takode vec bio dospeo u iedno

88
 Bitak-u-svctu uopstc kuo osnovua ustrojenost tubitku

spoljanje, formalno izlaganje. Indeks za to je danas jos uobiaje-

no postavljanje saznavanja kao nekog odnoenja izmedu subjekta
i objekta" koje u sebi krije koliko istine" toliko i praznine. Subjekat
i objekat se, medutim, ne poklapaju recimo s tubitkom i svetom.
Cak ako bi U-bitak i mosao ontoloki nrimarno cla se odredi
c r
iz saznavajueeg bitka-u-svetu, onda bi i u tome kao prvi zahtevani
zadatak lealo tenomenalno karakterisanje saznavanja kao jednog
bitka u svetu i ka svetu. Ako se retlektuje o tom odnosu bitka, onda
je najpre dato jedno bic\ nazvano priroda, kao ono to se saznaje.
Na toni biu ne moe se nai samo saznavanje. Ako ono uopte
ieste ", onda ono pripada jedino biu koje saznaje. Ali, takode ni
na tom biu, na stvari: ovek, saznavanje nije predruno prisutno.
U svakom sluaju, ono se ne moe utvrditi onako spoljasnje kao
recimo telesna svojstva. Ukoliko, pak, saznavanje pripada tom bi-
u, a nije spoljanja sainjenost, ono mora biti unutra! No, to se
jednoznanije utvrduje da je saznavanje najpre i svojstveno ,,unu-
tra", da ak nema niega od vrste bitka nekog iizikog i psihikog
bia, to se veruje da se utoliko bespretpostavnije postupa u pitanju
o sustini saznanja i rasvetljavanju odnosa izmedu subjekta i objek-
ta. Jer tek sada moe da nastane problem, naime pitanje: kako taj
saznavajui subjekat izlazi izvan svoje unutrasnje sfere" i dolazi u
jednu drugaiju i spoljanju" sieru, kako saznavanje uopste moe
da ima neki precimet, kako mora cla se misli sam predmet da bi ga
na kraju subjekat saznao, a da nema potrebe da se oclvai na skok
u nekLi cirugu steru? Fri ovoj viestruko vanrajuoj polaznoj po-
stavci, medutim, potpuno izostaje pitanje o vrsti bitka tog saznava-
JLieg subjekta, iji se nain bitka ipak stalno uvek \ec neizgovore-
no nalazi u temi ako se bavimo njegovim saznavanjem. Dodue,
svagda slusamo uveravanje da je izvesno da se to unutra i unutra-
nja stera" subjekta ne misle poput nekog ormara" ili nekog kuita'.
Ali, ta pozitivno znai to unutra" imanencije, u kojem je saznava-
1
nje najpre zatvoreno, i kako se karakter bitka tog biti-unutra
saznavanja osniva u vrsti bitka subjekta - o tome vlada utanje.
Medutim, ma kako da je izloena siera tog: unutra, samo ukoliko
se postavi pitanje: kako saznavanje dospeva izvan" nje i zadobija
neku ^transcendencu", obelodanjuje se da se saznavanje nalazi

89
BllAK 1 VlUi.Mi:

problematinim, a da se pre toga nije razjasnilo, ta kakvo je i ta je

uopte to saznavanje koje postavlja takve zagonetke.
U toj polaznoj postavci ostaje se slep za ono sto se ve neizrii-
to kazuje zajedno s najprivremenijim tematizovanjem fenomena
saznanja: saznavanje je jedan modus bitka tubitka kao bitka-u-sve-
tu, ono ima svoje ontiko fundiranje u toj ustrojenosti bitka. Tom
upuivanju na fenomenalni nalaz - saznavanje jcjedna vrsta bitka
bitka-u-svetu - rado bi se protivstavilo: ali, takvom interpretacijom
saznavanja ipak se ponitava problem saznanja; ta ta jo treba da
se pita ako se pretpostavlja da je saznavanje ve pri svom svetu, koji
ono ipak tek treba da dosegne u transcendiranju subjekta? Ne oba-
zirui se na to da se u ovom poslednje formulisanom pitanju ponovo
javlja fenomenalno nelegitimisana, konstruktivna taka stanovi-
ta" jasno je koja to instanca odluuje o tome da li i // kojem smislu
treba da opstoji neki problem saznanja, naime, ta drugo nego fe-
nomen samog saznavanja i vrsta bitka onog saznavajueg?
Ako sada pitamo o tome ta se pokazuje na fenomenalnom na-
lazu samog saznavanja, onda treba utvrditi da se samo saznavanje
prethodno osniva u jednom ve-biti-pri-svetu, i kao takav bitak tu-
bitka sutinski konstituie. Ovo ve-biti-pri najpre nije samo neko
ukoeno piljenje u neko isto predruno. Bitak-u-svetu je kao brinje-
nje obuzet brinutim svetom. Da bi saznavanje bilo moguno kao raz-
matrajue odreivanje onoga predrunog, njemu je prethodno po-
trebna jedna defieijeneija brinueg imati-posla sa svetom. U onom
uzdrati-se od sveg uspostavljanja, bavljenja i tome slino, brinjenje
polae sebe u sada jos jedino preostali modus U-bitka, u samo-jos-
-prebivati pri ... . Na osnovu te vrste bitka prema svetu, koji puta
unutarsvetski susretajue bie da susree jo samo u njegovom pu-
kom izgledanju (rffioc;), i kao modus te vrste bitka, moguno je jed-
no izriito gledanje-prema na to tako susretajue. To gledanje-p?*e-
ma je svagda jedno odredeno usmeravanje prema ..., jedno viziranje
onoga predrunog. Ono od susretajuceg bia unapred uzima jednu
taku gledita". Fakvo gledanje-prema dolazi i samo u modus jed-
nog samostalnog boravijenja pri unutarsvetskom biu. U tako uvr-
tenom boravljenjir - kao sebe-uzdravanju od svakog bavljenja i
korienja - izvrava se dokueivanje onoga predrunog. Dokuivanje

90
 Bitak-u-svctu uoptc kao osnovna ustrojcnost tubitkn

ima vrstu izvrenja oslovljavanja i razgovaranja o neemu kao nee-

mu. Na tlu tog izlaganja u najirem smislu, dokuivanje postaje odrc-
divanje. Ono dokueno i odredeno moe da se izgovori u stavovima,
da se kao takvo iskazano zadri i ouva. To dokuujue zadravanje
jednog iskaza o ... i samo je iedan nain bitka-u-svetu, i ne sme da se
interpretira kao neko deavanje" kojim jedan subjekat sebi sainja-
va predstave o neemu, koje kao tako usvojene ostaju pohranjene
unutra", u odnosu na koje tada prigodno moe da nastane pitanje,
kako se one podudaraju" sa zbiljnou.
U sebe-usmeravanju prema... i u shvatanju tubitak ne izlazi, reci-
mo, tek iz svoje unutranje sfere vani, sfere u kojoj je on najpre uau-
ren, nego je prema svojoj primarnoj vrsti bitka uvek ve vani" pri nc-
kom susretajuem biu svagda ve otkrivenog sveta. A odredujue
boravljenje pri biu koje treba saznati nije recimo neko naputanje
unutranie sfere, nego takode i u tom biti-napolju" pri predmetu tubi-
tak je u pravo razumljenom smislu unutra", tj. on to sam jeste kao
bitak-u-svetu koji saznaje. I opet, dokudvanje onoga saznatog nije
okretanje shvatajueg izlaenja-vani sa zadobijenim plenom natrag u
kuite" svesti, nego takocte i u dokuivanju, ouvanju i zadravanju
saznavajui tubitiik ostajc kao tubitak vani. U pukom" znanju za neki
sklop povezanosti bitka bia, u samo" predstavljanju njega, u samo"
miljenju" na njega ja nisam manje pri biu vani u svetu nego pri ne-
kom originarnom shvatanju. ak i zaboravljanje neega, u kojem je
prividno ugaeno svako odnoenje bitka prema onome prethodno sa-
znatom, mora da se pojmi kao jedna niodifikacija izvornog U-bitka, pa
na isti nain mora da se pojmi i sva obmana i svaka zabluda.
Pokazani sklop povezanosti fundiranja modusa bitka-u-svetu,
koji su konstitutivni za saznavanje sveta, ini jasnim: u saznavanju
tubitak zadobija jedno novo stajaliste bitka prema u tubitku svagda
ve otkritom svetu. Ta nova mogunost bitka moe da se obrazuje
samostalno, moe da postane zadatak i da kao znanost preuzme
vodstvo za bitak-u-svetu. Saznavanje, medutim, niti tek stvara neki
commercium" subjekta s nekim svetom, niti taj commercium" na-
stajc iz nekakvog dejstvovanja sveta na neki subjekat. Saznavanje je
jedan u bitku-u-svetu fundirani modus tubitka. Zbog toga bitak-u-
-svetu kao osnovna ustrojenost zahteva prethodnu interpretaciju.

91
 TRECE POGLAVLJE

Svetovnost sveta

14. Idcja svctovuosti sveta uoptc

Bitak-u-svetu treba najpre da se uini vidljivim u pogledu na

strukturni momenat svet". ini se da je izvrenje ovog zadatka lako
i tako trivijalno, da se jo uvek veruje da se on sme ostaviti i neoba-
vljen. ta moe da kazuje, opisati svet" kao fenomen? Pustiti da se
vidi ono to se pokazuje na biif unutar sveta. Prvi korak u tome
je nabrajanje onoga ega ,,u" svetu ima: kue, drvee, ljudi, plani-
ne, zvezde. Moemo da opicmo izgled" tog bia i da ispriamo
desavanja na njemu i s njim. Oigledno je, medutim, da to ostaje
pretfenomenoloki posao" koji tenomenoloski uopte ne moe da
;
bude relevantan. Opisivanje ostaje vezano za bic e. Ono je ontiko.
A trai se ipak bitak. Fenonien" u lenomenolokom smislu
tormalno je bio odreden kao ono to se pokazuje kao bitak i struk-
tura bitka.
Fenomenoloki opisati svet, prema tome, kazivae: pokazati
i pojmovno-kategorijalno tiksirati bitak bica koje je predruno
unutar sveta. Bie unutar sveta su stvari, prirodne stvari i vredno-
stima optereene' stvari. Problem postaje njihova stvarovitost; a
ukoliko se stvarovitost ovih poslednjih stvari gradi na prirodnoi
stvarovitosti, onda je primarna tema bitak prirodnih stvari, priroda

93
BlIAk 1 \R!\!1:

kao takva. Sve fundirajui karakter bitka prirodnih stvari, supstan-

ci, jeste supstancijalnost. ta sainjava njihov ontoloki smisao?
Ovim smo istraivanje doveli na jednoznaan pravac ispitivanja.
Ali, da li mi pri tome ontoloki pitamo o svetif ? Oznaena
problematika je bez sumnje ontoloka. Jedino, ako njoj uspe ak i
najistija eksplikacija bitka prirode, odmerena na osnovnim iskazi-
ma koji se daju u matematikoj prirodnoj znanosti o tom biu, ta
ontologija nikada nee naii na fenomen svef. Priroda je i sama
jedno bie koje susree unutar sveta, i moguno je da ona bude ot-
krita razliitim putevima i na raznim stupnjevima.
Treba li, prema tome, prvo da se drimo onog bia kod kojeg
tubitak najpre i ponajee boravi, da se drimo vrednostima opte-
reenih" stvari? Zar one ne pokazuju svojstveno" svet u kojem i-
vimo? Moda one doista snanije pokazuju neto takvo kao svet".
Medutim, te stvari su ipak i bie unutar" sveta.
i\7/ ontiko opisivanje unutarsvctskog bia, ni ontoloka intcrprc-
tacija bitka tog bia, nc nailazc kao takvi na fetiomen svet". U ob e
vrste pristupa objektivnom bitku" svet" je ve, i to na razliiite
naine, pretpostavljen'.
Zar se, na kraju, svef uopte ne moe osloviti kao odredenje
navedenog bia? Ali, to bie mi ipak nazivamo unutarsvetskim.
Je li uopste svet" jedan karakter bitka tubitka? I ima li tada najpre"
svaki tubitak svoj svet? Ne postaje li tako svet" nesto subjektiv-
no"? Ta, kako jo treba da bude moguan jedan zajednikf svet
if kojem ipak jesmo't A ako se postavi pitanje o svetu" koji svet
je mnen? Ni ovaj ni onaj, nego svctovnost sveta uopte. Kojim pu-
tem nailazimo na taj fenomen?
Svetovnost" je ontoloski pojam i mni strukturu jednog konsti-
tutivnogmomentabitka-u-svetu. A ovogapoznajemokaoegzisten-
cijalno odredenje tubitka. Svetovnost ie, prema tome, i sama jedan
egzistencijai. Ako ontoloki pitamo o svetu", onda nikako ne na-
putamo tematsko polie analitike tubitka. Svet" ontoloki nije ni-
kakvo odredenje onog bia koje sustinski nije tubitak nego je jedan
karakter samog tubitka. To ne iskliuuje da put istraivanja feno-
mena svef mora da bude preduzet preko unutarsvetskog bia i

94
 Svctovnost svcta

njegovogbitka. Zadatak fenomenolokog opisivania' sveta tako je

malo oit, da ve i njegovo dovoljno odredivanje zahteva sutastvena
ontoloka razjasnjavanja.
Iz sprovedenog odvaganja i estog primenjivania rei svef
pada u oi njena vieznanost. Rasplitanje te vieznanosti moe
da postane pokazatelj u razliitim znaenjima mnenih fenomena i
njihovog sklopa povezanosti.
1. Svet se primenjuje kao ontiki pojam i tada znai sveukup-
nost bia koje moe da bude predruno unutar sveta.
2. Svet fungira kao ontoloki termin i znai bitak bia koje je
navedeno pod br. 1. I to svef moe da postane naziv regije koja
obuhvata svagda jednu mnogostrukost bia; svet npr. znai onoli-
ko koliko u besedi o svetu" matematiara znai regija mogunih
predmeta matematike.
3. Svet se moe ponovo razumeti u jednom ontikom smislu,
ali sacla ne kao bie koje sutinski nije tubitak i koje moe da susre-
e unutarsvetski, nego kao ono u-cmu" ivi" jedan faktiki tubi-
tak kao taj tubitak. Ovde svet ima jedno predontoloki egzistenci-
jelno znaenje. Pri tome ponovo opstoje razliite mogunosti: svet
mni javnf mi-svet ili vlastiti" i najblii (kuni) okolni svet.
4. Svet, konano, oznaava ontoloko-egzistencijalni pojam
svctovnosti. Sama svetovnost moe da se modiiikuje u svagda-
nje celine strukture posebnih svetova" ali u sebi ukljuuje apri-
ori svetovnosti uopste. Mi terminoloki uzimamo svet za oslo-
vljavanje znaenja fiksiranog pod br. 3. Ako se on povremeno
upotrebljava u prvonavedenom smislu, onda se to znaenje mar-
kira znacima navoda.
Oblik svetovno" tada terminoloki mni jednu vrstu bitka tu
bitka, a nikada neku vrstu bitka onoga u" svetu predrunog bia.
Ovo poslednje nazivamo svetopripadnim ili unutarsvetskim. a
Pogled na dosadasnju ontologiju pokazuje da zaiedno s pro-
masivanjem tubitkovne ustrojenosti bitka-u-svetu ide prcskaka-
njc fenomena svetovnosti. Umesto toga se pokusava da se svet
interpretira iz bitka bia koje je unutarsvetski predruno, ali po-
\rrh toga najpre uopte nije otkriveno - da se interpretira iz prirode. b

95
BlTAK I VRl-Ml'

Priroda je - ontoloki-kategorijalno razumljena - jedan granini

sluaj bitka od mogunog unutarsvetskog bia. Bie kao prirodu
u tom smislu tubitak moe da otkrije samo u jednom odredenom
modusu njegovog bitka-u-svetu. Ovo saznavanie ima karakter
jednogodredenogodsvetovljenjasveta. Priroda" kaokategoriial-
ni skup struktura bitka jednog odredenog unutarsvetski susreta-
jueg bia nikada ne moe da uini svctovnost razumljivom. Isto
tako i fenomen priroda" recimo u smislu pojma prirode koji kori-
sti romantika, ontoloki je zahvativ tek iz pojma sveta, ij. polazei
od analitike tubitka.
U pogledu na problem ontoloke analize svetovnosti sveta na-
sledena ontologija - ako uopte vidi problem - kree se u slepoj
ulici. S druge strane, interpretacija svetovnosti tubitka i moguno-
sti i vrsta njegovog posvetovijenja, morae da pokae zato tubitak
u vrsti bitka saznavanja sveta ontiki i ontoloki preskae fenomen
svetovnosti. U faktumu tog preskakanja, medutim, lei istodobno
i upuivanje na to, da su potrebne posebne pripremne mere opre-
za, da bi se za pristup fenomenu svetovnosti zadobilo pravo feno-
menalno polazite koje spreava preskakanje.
Metodiko upuivanje na to ve je bilo dato. Bitak-u-svetu, pa
prema tome takode i svet, treba da postanu tema analitike u hori-
zontu prosene svakodnevice kao najblic vrste bitka tubitka. Treba
pratiti svakodnevni bitak-u-svetu, pa u fenomenalnom oslanjanju
na njega u razmatranje mora da dospe nesto takvo kao svet.
Najblii svet svakodnevnog tubitka je okolni svct. U svom toku
istraivanje polazi od tog egzistencijalnog karaktera prosenog bit-
ka-u-svetu i kree se prema ideji svetovnosti uopste. Svetovnost
okolnog sveta (okolosvetovnost) traimo u prolaenju kroz onto-
loku interpretaciju najblie susretajueg unuldr-okolosvctskoii bi-
a. Izraz ,okolni svet' [Umvvelt] sadri u tom okolo" [UmJ jedno
upuivanje na prostornost. To okolo-naokolo" [Umherum"], ko-
je je konstitutivno za okolni svet, ipak nema primarno prostornT
smisao. Jednom okolnom svetu nesporno pripadan prostorni ka-
rakter pre treba razjasniti tek iz strukture svetovnosti. Polazei oda-
tle postaje fenomenalno vidljiva prostornost tubitka pokazana u
12. Medutim, ontologija je upravo pokuavala da polazei od

96
 Svctovnost SVL'tll

prostornosti interpretira bitak sveta' kao res extensa. Najekstrem-

nija tendenca ka takvoj ontologiji sveta" i to u protivorijentisanosti
na res cogitans, koja se ni ontiki ni ontoloki ne pokriva s tubit-
kom, pokazuje se kod Dekarta. Razgraniavanjem s tom ontolo-
kom tendencom moe a se pojasni ovde pokuana analiza svetov-
nosti. O n o se provodi u tri etape: A. Analiza okolosvetovnosti
i svetovnosti uopte. B. Ilustrujue odvajanje analize svetovnosti
spram ontologije sveta" kod Dekarta. C. Ono okolsko okolnog
sveta i prostornost" tubitka.

A. ANALIZA OKOLOSVETOVNOSTI
I SVETOVNOSTI UOPTE

15. Bitak u okolnom svctu susretajucg bia

Fenomenolosko pokazivanje bitka najblie susretajueg bia

provodi se po niti vodilji svakodnevnog bitka-u-svetu, koji takode
nazivamo i ophod u svetu i sa unutarsvetskim biem. Ophod se ve
rasuo na mnogostrukost naina brinjenja. Najblia vrsta ophoda,
medutim, kao to je bilo pokazano, nije ono samo jo dokuujue
saznavanje, nego bavljee, upotrebljavajue brinjenje koje ima
svoje vlastito saznanje". Fenomenoloko pitanje odnosi se naj-
pre na bitak onog u takvom brinjenju susretajueg bia. Za osigu-
ravanje ovde zahtevanog videnja potrebna je jedna prethodna
metodika napomena.

U otkljuenju i eksplikaciji bitka bie je svagda ono pred-te-

matsko i sa-tematsko; u svojstvenoj temi stoji bitak. U oblasti sa-
danje analize kao pred-tematsko bie stavljeno je ono to se poka-
zuje u okolos\ r etskom brinjenju. Pritom to bie nije predmet nekog
teorijskog saznavanja sveta" ono je ono upotrebljeno, uspostavlje-
no i tome shno. Kao tako susretajuee bie ono pred-tematski do-
speva u pogled jednog saznavanja" koje kao renomenoloko sa-
znavanje motri primarno na bitak, i polazei od tog tematizovanja
bitka sa-tematizuje svagdanje bie. Prema tome, ovo fenomenoloko

97
BlTAK I VRi-ME

izlaganje nije saznavanje bivstvujuih sainjenosti bia, nego je

odredivanje strukture njegovog bitka. Kao istraivanje bitka, medu-
tim, ono postaje samostalno i izriito sprovoenje razumevanja
bitka, koje svagda ve pripada tubitku i ivo" je u svakom ophodu
s biem. Fenomenoloki pred-tematsko bie - ovde, dakle, ono
upotrebljeno, ono to se nahodi u uspostavljanju - postaje pristu-
pano u premetanju sebe u takvo brinjenje. Strogo uzevi, ta bese-
da o nekom premetanju sebe vodi u zabludu, jer u takvu vrstu
bitka brinueg ophoda mi nemamo potrebe da se tek premestimo.
Svakodnevni tubitak uvek ve jeste na taj nain, npr.: otvarajui
vrata ja upotrebljavam kvaku. Zadobijanje fenomenolokogpristu-
pa tako susretajuem biu pre se sastoji u potiskivanju prateih
tendenci izlaganja koje nameu sebe i koje fenomen takvog brinje-
nja" uopte pokrivaju, a ujedno s njim pogotovu pokrivaju bie,
kako ono samo od sebe u brinjenju susree za njega. Ovi opasni
promaaji postaju razgovetni ako sada istraujui pitamo: koje
bie treba da postane pred-tema i da bude ustanovljeno kao pret-
fenomenalno tlo?
Odgovara se: stvari. Ali, moda je ovim samorazumljivim od-
govorom traeno pretfenomenalno tlo ve promaeno. Jer u ovom
osiovljavanju bia kao stvari" (res) lei jedno neizriito predzahva-
tajue ontoloko karakterisanje. Analiza koja od bia pita dalje ka
bitku pogada stvarovitost i realnost. Tako napredujui, ontoloka
eksplikacija nalazi karaktere bitka poput supstancijalnosti, materi-
jalnosti, rasprostiranja, onoga jedno-pored-drugog... Ali, u brinjenju
je susretajue bie u tom bitku i predontoloki najpre prikriveno.
Nazivanjem stvari kao najpre datog" bia ontoloki se promauje,
premda se ontiki mni neto drugo. Ono to se svojstveno mni
ostaje neodredeno. Ili se, pak, te stvari" karakteriu kao stvari
opremljene vrednostima". ta ontoloki kazuje vrednost? Kako
treba kategorijalno shvatiti to opremati" i biti opremljen? Ne uzi-
majui u obzir tamu te strukture nekakve opremljenosti vredno-
stima, da li je time pogoden fenomenalni karakter bitka onoga u
brinuem ophodu susretajueg?
Grci su imali jedan primeren termin za stvari": npd^^aTa, tj.
ono sa ime imamo posla u brinuem ophodu (Ttpd^ic;). Medutim,

98
 Svctovnost svcta

oni su ontoloki ostavili u tami upravo specifino pragmatski" ka-

rakter od rrpd^liaTa i odredili ih najpre" kao puke stvari". Mi na-
zivamo u brinjenju susretajue bie pribor. U ophodu su unapred
nalaljivi pribor za pisanje, pribor za ivenje, pribor za rad, za vo-
nju, pribor za merenje. Treba da se ispostavi vrsta bitka pribora.
To se dogada po niti vodilji prethodnog graninog obuhvatanja
onoga to neki pribor ini priborom - priborskosti.
Strogo uzevi, nikada nije" jedan pribor. Bitku pribora svag-
da pripada uvek neka celina pribora u kojoj on moe biti taj pribor
koii on jeste. Pribor je sutinski neto da bi ..". Razliiti naini tog
,,Da-bi" kao slunost, pridonosnost, primenljivost, spretnost, kon-
stituiu iednu celinu pribora. U strukturi Da-bi" lei jedno upui-
vanje od neega na neto. Tim nazivom naznaeni fenomen moe
tek u narednim analizama da se uini vidljivim u svojoj ontolokoj
genezi. Privremeno bi vredelo da fenomenalno zahvatimo pogle-
dom jednu mnogostrukost upuivanja. Odgovarajui svojoj pribor-
skosti, pribor uvek jeste iz pripadnosti drugom priboru: pribor za
pisanje, pero, mastilo, papir, podloga, sto, lampa, pokustvo, pro-
zor, vrata, soba. Ove stvari" se nikada ne pokazuju najpre za sebe,
da bi potom kao suma onoga realnog ispunjavale sobu. Ono najbli-
e susretajue, premda ne i tematski shvaeno, jeste soba, a ona
opet ne kao ono Izmedu etiri zida" u nekom geometrijskom pro-
stornom smislu - nego kao pribor za stanovanje. Polazei od njega
pokazuje se nametaj", u njemu svagdanji pojedinaan" pribor.
Pre njega je svagda ve otkrivena neka celina pribora.
Svagda prema priboru skrojeni ophod, u kojem se pribor jedi-
no i moe genuino pokazati u svom bitku, npr. ekianje ekiem,
ne shvata to bie tematski kao stvar koja se javlja, niti upotrebljava-
nje uopste zna za strukturu pribora kao takvu. ekianje ne samo
da nema jo nikakvo znanje o priborskoj strukturi ekia, nego je
prisvojilo taj pribor tako da nije moguno primerenije. U takvom
upotrebljavajuem ophodu brinjenje se podmee onome Da-bi ko-
je je konstitutivno za svagdanji pribor; to se manje samo pilji u
stvar: eki, to se predanije upotrebljava ta stvar, to izvorniji posta-
je odnos prema njoj, to nezastrtije ona susree kao ono to ona
jeste - kao pribor. Samo ekianje otkriva specifinu spretnost"

99
Hll'AK I \ R[\u:

ekia. Vrstu bitka pribora u kojoj se on sam od sebe otvara, nazi-

vamo prirunost. Samo zato to pribor poseduje ovaj bitak-po-se-
bi" dakie, to nije tako da se on jo samo javlja, on je spretan u
najirem smislu i raspoloiv je. I najotrije samo-\os-tanio-gleda-
nje prema tako i tako sainjenom izgledanjif stvari, ne moe da
otkrije ono priruno. Samo teorijskf tamo-gledajui pogled na
stvari ne poseduje razumljenje prirunosti. Upotrebljavajuci-spret-
no-rukujui ophod, medutim, nije slep, on poseduje svoju vlastitu
vrstu vida, vizira koji vodi rukovanje i dodeljuje mu njegovu specifi-
nu sigurnost. Ophod s priborom se podmee mnogostrukosti upui-
vanja onoga ,,Da-bf. Vizir takvog sebe-prilagodavanja jeste obazir.
Praktiko" dranje nije ateorijsko" u smislu lienosti vida i
njegova razlika spram teorijskog dranja ne lei samo u tome da se
ovde razmatra, a tamo postupa, i to postupanje, da ne bi ostalo
slepo, primenjuje teorijsko saznavanje, nego je razmatranje onoli-
ko izvorno jedno brinjenje koliko postupanje poseduje svoj vid.
Teorijsko dranje je neobazirno samo-tamo-gledanje. Tamo-gleda -
nje nije nepravilno zato to je neobazirno; ono obrazuje sebi svoj
kanon u rnetodi.
Ono priruno niti je uopte teorijsko shvaeno, niti je ono
samo za obazir najpre obazirno tematsko. O n o osobito onoga
najpre prirunog jeste da se u svojoj prirunosti gotovo povlai
natrag, da bi bilo upravo svojstveno priruno. Ono kod ega sva-
kodnevni ophod najpre boravi nisu ni sami pribori za rad, delanje,
nego je delo - ono to svagda treba uspostaviti - ono primarno
brinuto te stoga i ono priruno. Delo nosi celovitost upuivanja,
unutar koje susree pribor.
Delo koje treba uspostaviti, napraviti kao ono Cemu, Za-$ta,
Da-ta za eki, strug, iglu, poseduje sa svoje strane vrstu bitka pri-
bora. Cipela koju treba napraviti je za noenje (obua, pribor za
obuvanje), zgotovljeni asovnik je za otitavanje vremena. U brinu-
em ophodu naroito susretajue delo - delo koje se nahodi u radu
- puta u svojoj, njemu sutinski pripadnoj primenljivosti da svag-
da ve sa-susretne ono Za-ta njegove primenljivosti. Narueno de-
lo sa svoje strane jeste samo na osnovu njegove upotrebe i u toj
upotrebi otkritog sklopa povezanosti upuivanja bia.

100
 Svctovtiost SVCtll

Delo koje treba uspostaviti, medutim, nije jedino primenljivo

za ..., samo uspostavljanje je svagda neko primenjivanje neega za
neto. U delu se istodobno nalazi upuivanje na materijale,,. Ono
je upueno na tavljenu kou, konac, eksere i tome slino. tavlje-
na koa je opet napravljena od ivotinjske koe, a ona se skida sa
ivotinja koje drugi uzgajaju. Zivotinje se javljaju u svetu i bez uz-
goja, a i pri uzgoju to bie na izvestan nain samo uspostavlja sebe.
Prema tome, u okolnom svetu postaje pristupano i bie kojem je
po sebi samom uspostavljanje nepotrebno, koje je uvek ve priru-
no. Ceki, kljeta, ekser upuuju po sebi samima na elik, gvode,
rudu, kamen, drvo - oni se sastoje od eelika, gvoda, rude, kame-
na, drveta. U upotrebljenom priboru je upotrebom sa-otkrivena
priroda", priroda' u svetlosti prirodnih produkata.
Ovde, medutim, priroda ne sme da se razume kao ono jo sa-
mo predruno - a takode ni kao rno prirode. uma je drvored,
brdo kamenolom, bujica vodena sila, vetar je vetar ,,u jedrima".
Sa otkritim okolnim svetom" susree ovako otkrivena priroda".
Moe da se ne uzme obzir njena vrsta bitka kao priruna, ona sa-
ma moe biti otkrita i odredena samo u svojoj istoj predrunosti.
Alk za to otkrivanje prirode ostaje prikrivena i priroda kao ono to
tka i tef, prepada nas, to pleni kao pejza. Biljke botaniara nisu
cvee na Rajni, geografski fiksirano proisticanjc" jedne reke nije
vrelo u osnovu".
Uspostavljeno delo upuuje ne samo na ono emu, Za-ta svo-
je primenljivosti i na ono Od-ega svog sastoja, u jednostavnim
zanatskim prilikama u njemu istodobno lei i upuivanje na nosio-
r
ca i korisnika. Delo bi\ a za njega po stasu skrojeno, on jeste" u
nastajanju dela sa-uesnik. U uspostavljanju robe naveliko nikako
ne nedostaje to konstitutivno upuivanje, samo to je ono neodre-
deno, pokazuje na ono proizvoljno, na prosek. Sa delom, prema
tome, ne susree jedino bie koje je priruno, nego i bie vrste bit-
ka oveka, za kojeg ono uspostavljeno u njegovom brinjenju posta-
ie priruno; ujedno s tim susree svet u kojem ive nosioci i potro-
ai, koji je istodobno nas svet. Brinuto delo je priruno ne samo
recimo u kucevnom svetu radionice, nego u javnorn svetu. S tim
svetom je otkrivena i svakom pristupana okolosvetska priroda.
BlTAK l VRTMT.

Na putevima, ulicama, mostovima, zgradama, brinjenjem je u od-

redenom pravcu otkrivena priroda. Neki pokriveni elezniki pe-
ron vodi rauna o nevremenu, javna sredstva rasvete o tami tj. o
specifinoj promeni prisutnosti i odsutnosti dnevne svetlosti, o
poloaju Sunca". U asovnicima se vodilo rauna o svagda nekoj
odreenoj konstelaciji u sistemu sveta. Ako gledamo na sat, mi ne-
izriito upotrebljavamo poloaj Sunca', prema kojem se provodi
slubeno astronomsko regulisanje merenja vremena. U upotrebi
najpre i neupadljivo prirunog satnog pribora sapriruna je okolo-
svetska priroda. Sutini funkcije otkrivanja svagdanjeg brinueg
izrastanja u najbiem svetu dela pripada da svagda prema vrsti izra-
stanja u njemu ostaje da unutarsvetsko bie, koje je zajedno sa osta-
lim pridoneeno u delu, tj. u njegovim konstitutivnim upudvanjima,
moe da se otkriva u razliitim stepenima izriitosti, na razliitim
daljinama obazirnog prodiranja.
Vrsta bitka tog bia je prirunost. Pa ipak, ona ne sme da se
razume kao puki karakter shvatanja, kao da su najpre susretajuem
biu" takvi aspektf' nametnuti besedenjem, kao da je neka naj-
pre po sebi predruna tvar sveta na taj nain subjektivno oboje-
na". Tako usmerena interpretacija previda da bi u tom sluaju bie
pre toga moralo da bude razumljeno i otkriveno kao ono isto
predruno, i da bi u sledu otkrivajueg i usvajajueg ophoda sa
svetom" ono moralo da ima prednost i vodstvo. A to protivrei
vee i ontolokom smislu saznavanja, koje smo pokazali kao fundira-
ni modus bitka-u-svetu. Bitak-u-svetu tek preko onoga u brinjenju
prirunog napreduje ka slobodnom polaganju onoga jo samo
predrunog. Prirunost je ontoloki-kategorijalno odreclenje biea
kako ono po sebi" jest. Ali, prirunog ima" ipak samo na osnovu
predrunog. Da li, medutim, iz toga sledi - ako se ta teza jedanput
prihvati - da je prirunost ontoloki fundirana u predrunosti?
Ali, neka se u dalje prodiruoj ontolokoj interpretaciji priru-
nost i obistini kao vrsta bitka unutarsvetski najpre otkritog bia,
neka se pusti da se pokae ak i njena izvornost naspram iste pred-
runosti - ta da li je onim dosada ekspliciranim i najmanje dobije-
no za ontoloko razumevanje fenomena sveta? Svet smo ipak pri
interpretaciji tog unutarsvetskog bia uvek ve pretpostavili".

102
 Svetovnost svcta

Sastavljanje tog bia ipak ne odaje kao suma neto takvo poput
sveta". Da li onda uopte od bitka tog bia vodi neki put ka pokazi-
vanju fenomena sveta?27

16. Svetomernost okolnog sveta koja se javlja

na unutarsvetskom biu

Sam svet nije unutarsvetsko bie, a ipak on toliko odreuje to

bie da ono moe da susree i otkriveno bie moe da se pokazuje
u svom bitku samo ukoliko ,,ima" sveta. Ali, kako ,,ima" sveta? Ako
je tubitak ontiki konstituisan bitkom-u-svetu i ako njegovom bit-
ku isto tako sutinski pripada razumevanje bitka njegovog sopstva,
ma koliko ono bilo neodreeno, zar on onda ne poseduje neko ra-
zumevanje sveta, neko predontoloko razumevanje, koje je, dodu-
e, lieno i moe da bude lieno eksplicitnih ontolokih uvida? Zar
se za brinui bitak-u-svetu s unutarsvetski susretajuim biem, tj.
s njegovom unutarsvetovnou, ne pokazuje neto takvo poput sve-
ta? Zar taj fenomen ne dospeva u jedan pretfenomenoloki pogled,
zar on ne stoji uvek ve u takvom pogledu, ne zahtevajui neku te-
matski ontolosku interpretaciju? Poseduje li sam tubitak u krugu
svog brinueg izrastanja kod prirunog pribora neku mogunost
bitka, u kojoj bi mu sa brinutim unutarsvetskim biem na izvestan
nain sinula njegova svetovnost?
Ako se mogu pokazati takve mogunosti bitka tubitka unutar
brinueg ophoda, onda se otvara put da se sledi fenomen koji je
tako sinuo i da se pokua da se on gotovo postavi" i ispita na nje-
govim strukturama koje se na njemu i pokazuju.
Svakodnevici bitka-u-svetu pripadaju modusi brinjenja koji
putaju da brinuto bie susree tako da se pri tome javlja svetomer-
nost onoga unutarsvetskog. Najblie priruno bie moe da se
nade u brinjenju kao neprimenljivo, kao nepripremljeno za svoju

Auior jc slobodan da nanomene da je analizu okolnog sveta i uopte hermene-

utiku faktinostf tubitka ponovljeno saoptavao na svojim predavanjima po-
ev od zimskog semestra 1919/1920.

103
BliAK l VRCMi

odredenu primenu. Pribor za rad ispostavlja se kao otecen, a ma-

terijal kao nepodoban. Priboi je pri tome u svakom sluaju priru-
an. Ono, medutim, to otkriva neprimenljivost nije tamo-gledajue
ustanovljavanje svojstava nego obazir upotrebljavajueg ophoda.
U takvom otkrivanju neprimenljivosti pada u oi pribor. Padanje-
u-oi daje priruni pribor u nekoj izvesnoj neprirunosti. A u tome
stoji: ono neupotrebljivo samo lei tu, ono se pokazuje kao stvar-
pribor koja izgleda tako i tako, a u svojoj prirunosti je kao tako
izgledajua stalno bila i predruna. Cista predrunost se javlja na
priboru, da bi se ipak ponovo povukla natrag u prirunost onoga
brinutog, tj. onoga to se nahodi u ponovnom-stavljanju-u-isprav-
no-stanje. Ta predrunost onoga neupotrebljivog jo nije liena
naprosto svake prirunosti, tako predruni pribor jo nije stvar
koja se samo bilo gde javlja. Oteenje pribora jo nije puko pre-
drugojaavanje-stvari, jedna samo javljajua promena svojstava
na jednom predrunom.
Rrinui ophod, medutim, ne nailazi samo na ono neprimenlji-
vo unutar onoga svagda ve prirunog, on naiazi i neto sto nedo-
staje, nesto to ne samo da nije spretno^ nego uopte nije pri ru-
ci". Nedostajanje te vrste otkriva ponovo kao prednalaenje jednog
neprirunog ono priruno u izvesnom biti-samo-predruan. Ono
priruno dospeva u primeivanju onoga neprirunog u modus na-
nietljivosti. to se nametljivije upotrebljava ono nedostajue, to
svojstvenije ono susree u svojoj neprirunosti, to nametjivijim po-
staje ono priruno, i to tako da se ini da ono gubi karakter priru-
nosti. Ono se razgre kao ono jo samo predruno koje bez onoga
nedostajueg ne moe da se pomeri s mesta. Bespomono stajanje
pred njim otkriva kao deficijentan modus jednog brinjenja jo-samo-
predrunobitak jednog prirunog.
U ophodu s brinutim svetom ono nepriruno moe da susree
ne samo u smislu onoga neprimenljivog ili onoga naprosto nedo-
staiueg, nego kao ono nepriruno koje upravo ne nedostaje i nije
neprimenljivo, ali koje lei na putu" brinjenju. Ono na sta se bri-
njenje ne moe osvrtati, za ta ono ,,nema vremena" jeste ono /jt'pri-
runo na nain onoga ovamo-ne-pripadnog, onoga nei/.vrsenog.
To nepriruno smeta i ini vidljivom kivnost onoga to treba naipre

104
 Svctoviiosi svctii

i prethodno brinuti. Tom kivnou se na nov nain najavljuje pred-

runost onoga prirunog - kao bitak onoga to jo uvek predlei i
zove na izvravanje.
Modusi upadljivosti, nametljivosti i kivnosti imaju funkciju
da na onom prirunom dovedu karakter predrunosti do javlja-
nja. Ali, pri tome se to priruno jo ne raztnatra samo kao ono
predruno niti se tako pilji u njega; sebe objavljujua predru-
nost jo je vezana u prirunosti pribora. Taj pribor se jo ne zasti-
re u puke stvari. Pribor postaje pribor" u smislu onoga to bi se
rado odgurnulo; u takvoj tendenci za odgurivanjem, medutim,
ono priruno se pokazuje kao ono jo uvek priruno u svojoj ne-
prestanoj predrunosti.
Ali, kakav znaaj ima ovo upuivanje na modifikovano susreta-
nje onoga prirunog u kojem se razgre njegova predrunost, za
razjanjavanje fcnomcna svcta7. I s analizom te modifikacije mi jo
stojimo kod bitka onoga unutarsvetskog, jo nismo prisli blie ie-
nomenu sveta. ()n jos nije dohvaen, ali sada smo doveli sebe u
mogunost da pogledom zahvatimo taj fenomen.
U upadljivosti, nametljivosti 1 kivnosti ono priruno na izve-
stan nain gubi svoju prirunost. Ta prirunost je, medutim, i sa-
ma razumljena, premda netematski, u ophodu sa onim prirunim.
Ona ne isezava jednostavno, nego se u upadljivosti onoga nepri-
menljivog gotovo oprata. Prirunost se pokazuje jos jedanput, i
upravo pri tome se pokazuje i svetomernost onoga prirunog.
Struktura bitka onoga prirunog kao pribora odredena je upu-
ivanjjma. V'lastito i samorazumljivo Po-sebi" najbliih stvari"
susree u brinjeniu koje ih upotrebljava i pri tome izriito ne obra-
a panju na njih, i koje moe da naide na ono neupotrebljivo. Ne-
ki pribor je neprimenljiv - u tome lei: ometeno je konstitutivno
upuivanje onoga Da-bi na neko Da-to, Za-to. Posmatrana su ne
sama upuivanja nego ,,da tj. ,,za" u brinucem podvrgavanju sebe
njima. U onictanju upucivanja - u neprimenljivosti za ..., medu-
tim, upuivanje postaie izriito. Dodue, jos ne ni sada kao ontolos-
ka struktura, nego ontiki za obazir koji sebe ometa na ostecenju
pribora za rad. Sa tim obazirnim budenjem upuivanja na svagdasnje

105
BlTAKl VRUMT

Za-to dolazi u vizir samo to Za-to, a s njim i sklop povezanosti de-

la, itava radionica", delaonica", i to kao ono u emu brinjenje
uvek ve boravi. Sklop povezanosti pribora tada sine ne kao neka
jo nevidena, nego u obaziru stalno unapred ve vizirana celina.
A s tom celinom javlja se svet.
Isto tako je nedostajanje jednog prirunog, ije je svakodnev-
no biti-nazoan bilo tako samorazumljivo da ga ak uopte nismo
ni zapaali, jedan prekid sklopova povezanosti upuivanja otkritih
u obaziru. Obazir nailazi na prazninu i tek sada vidi, za ta i sa i-
me je ono nedostajue bilo priruno. Ponovo se javlja okolni svet.
Ono to je tako sinulo ni samo nije jedno priruno medu ostalima,
a pogotovu nije jedno predruaio, koje recimo fundira priruni pri-
bor. Ono je u ,,Da" tj. ,,Za" pre svakog ustanovljavanja i razmatra-
nja. Ono je nepristupano ak i obaziru, ukoliko obazir uvek ide
na bie, ali ono je svagda ve otkljueno za obazir. Otkljuiti" i
otkljuenost" se u onome to sledi terminoloki upotrebljavaju i
znae otvoriti" - otvorenost". Prema tome, otkljuiti" nikada ne
mni neto takvo poput posredno dobiti putem nekog zakljuka".
Da se svet ne sastoji" od onoga prirunog pokazuje se izme-
du ostalog na tome da zajedno sa sinutou sveta u interpretira-
nim modusima brinjenja ide jedno odsvetovljenje onoga priru-
nog, tako da se na tom prirunom javlja ono biti-samo-predruan.
Da bi u svakodnevnom brinjenju okolnog sveta" priruni pribor
trebalo da moe susresti u svom bitku-po-sebi" upuivanja i celovi-
tosti upuivanja, u kojima izrasta" obazir, moraju da ostanu nete-
matski kako za obazir tako pogotovu i za neko neobazirno, temat-
sko" shvatanje. Ne-javiti-se sveta je uslov mogunosti neistupanja
onoga prirunog iz njegove neupadljivosti. I u tome se konstituie
fenomenalna struktura bitka-po-sebi tog bia.
Privativni izrazi poput neupadljivosti, nenametljivosti, nekivno-
sti mniju jedan pozitivan fenomenalni karakter bitka onoga najpre
prirunog. Ovo Ne-" mni karakter onoga uzrdavati-se, po-sebi-za-
drati onoga prirunog, ono to imamo u vidu sa bitak-po-sebi, ono
to na karakteristian nain ali najpre" pripisujemo onome pred-
runom kao onome tematski ustanovljivom. U primarnoj i iskljui-
voj orijentaciji na ono predruno to Po-sebi" se ontoloki uopte

106
 Svctovnost svcta

ne da razjasniti. Pa ipak, mora da se zahteva neko izlaganje, ako

beseda o ,,Po-sebi" treba da bude ontoloki vana beseda. Najee
se ontiki empfatiki poziva na to Po-sebi bitka, i to s fenomenal-
nini pravom. Ali, to ontiko pozivanje ne ispunjava ve i zahtev
ontolokog iskaza koji je takvim pozivanjem navodno dat. Dosada-
nja analiza ve ini razgovetnim, da bitak-po-sebi unutarsvetskog
bia postaje ontoloki zahvativ samo na osnovu fenomena sveta.
Ali, ako svet na izvestan nain moe da sine, on mora biti
uopte otkljuen. S pristupanou unutarsvetskog prirunog za
obazirno brinjenje svet je svagda ve predotkljuen. On je, prema
tome, neto ,,u emu" tubitak svagda ve bee kao bie, na ta on
u svakom bilo kako izriitom odlasku-k-njemu moe uvek samo
da se vrati.
Bitak-u-svetu kazuje prema dosadanjoj interpretaciji: nete-
matsko, obazirno izrastanje u upuivanjima koja su konstitutivna
za prirunost celine pribora. Brinjenje svagda ve jeste, onako ka-
ko ono jeste, na osnovu jedne prisnosti sa svetom. U toj prisnosti
tubitak moe da se izgubi na onome unutarsvetski susretajuem, i
da bude obuzet njime. ta je to sa ime je tubitak prisan, zato sve-
tomernost onoga unutarsvetskog moe da sine? Kako treba blie
razumeti celovitost upuivanja u kojoj se obazir kree", a njeni
moguni prekidi guraju napred predrunost bia?
Za odgovaranje na ova pitanja koja ciljaju na izradu fenomena
z problema svetovnosti, zahtevana je konkretnija analiza struktura,
a u sklop povezanosti njihove grae prodiru postavljena pitania.

17. Upuivanje i znak

Pri privremenoj interpretaciji strukture bitka onoga priru-

nog (pribora") postao je vidljivim fenomen upuivanja, dakako u
obrisima, tako da smo istodobno naglasili nunost da se samo tek
pokazani fenomen otkrije u pogledu na njegovo ontoloko pore-
klo. Povrh toga postalo je razgovetno da e upuivanje i celovitost
upuivanja u bilo kojem sniislu biti konstitutivni za samu svetov-
nost. Do sada smo svet videli samo da je sinuo na i za odreene

107
BlTAK i \ Rl'.Mi

naine okolosvetskog brinjenja onoga prirunog, i to sa priruno-

u tog prirunog. Stoga, to dalje budemo prodirali u razumevanju
bitka unutarsvetskog bia, to e ire i sigurnije postajati fenomenai-
no tlo za slobodno polaganje fenomena sveta.
Polazite ponovo uzimamo kod bitka onoga prirunog, i to
sada u nameri da otrije zahvatimo fenomen samog upuivanja.
U tu svrhu pokuavamo ontoloku analizu jednog takvog pribora
na kojem se upuivanja" mogu zatei u viestrukom smislu. Takav
pribor" zatiemo u zuacima. Tom reju se imenuje mnogo sta: ne
samo razliite vrste znakova, nego i ono biti-znak za ... moe da
bude formalizovano ak do jedne luiivcrzaluc vrstc oduocuja, iako
da sama struktura znaka oda ontoloku nit vodilju za karakteristi-
sanje" sveg bia uopte.
Znaci su, medutim, najpre i sami pribor, iji se specifian ka-
rakter pribora sastoji u pokazivauju. Takvi znaci su putne oznake,
kameni medai, bove za plovidbu, signali, zastave, znaci alosti i
tome slino. Pokazivanje moe da se odredi kao jedna vrsta" upu-
ivanja. Upucivanje je, uzeto ekstremno formaino, jedno oduoc-
uje. A odnoenje ne fungira kao rod za vrste" upuivanja koja se
diferenciraju, recimo, na znak, simbol, izraz, znaenje. Odnoenje
1
je jedno formalno odredenje koje putem formalizovanja postaje
direktno otitljivo na svakoj vrsli sklopova povezanosti svagdanje
:s
stvarstvenosti i naina bitka.
Svako upuivanje je neko odnoenje, ali nije svako odnosenje
upuivanje. Svako pokazivanje" je neko upuivanje, ali nije svako
upuivanje pokazivanje. U tome istodobno lei: s\rako pokaziva-
nje" je neko odnoenje, ali nije svako odnoenje pokazivanje. Time
se obelodanjuje lormalno-opti karakter odnoenja. Za istraiva-
nje tenomena upuivanja, znaka ili ak znaenja, nita nije dobije-
no ako se okarakteriu kao odnosenje. Na kraju se ak mora poka-
zati da i samo odnoenie" zbog svog formalno-opsteg karaktera
svoj ontoloki izvor poseduie u nekom upuivanju.

Husscr!, 1-dnumT Llccn zu ciucr rcincn Plcununoncio^ic uni! piuint'niciu^c-

Xi?clicu /)////()5(!/>/?/c\ 1 deo o\'og ijoJiMiiaka tom I, <> 10 i daljo; /atim. \v l o-
cischc l 'n(cr<nchiinw>u tom I, POiiS. 11.- /.a anali/u /naka i /naOonja: isto, tom
11. I istra/i\aiijc.

1 08
 Svetovnost svcta

Ako se analiza koja je pred nama ogranii na interpretaciju

znaka u razlici od fenomena upuivania, onda se ni unutar tog
ogranienja ne moe primereno istraiti zakljuena mnogostru-
kost mogunih znakova. Medu znacima ima nazniaka, predznaka i
povratnih znakova, oznaka, znaajki, ije je pokazivanje svagda
razliito, uopte ne uzimajui u obzir to emu svagda slui taj znak
kao takav. Od tih znakova" treba odvojiti: trag, ostatak, spome-
nik, dokument, svedoanstvo, simbol, izraz. pojavu, znaenje. Ovi
ienomeni se, na osnovu svog formalnog karaktera odnoenia, lako
mogu formalizovati; posebno smo danas lako skloni da po niti vo-
dilji takvog odnoenja" sve bice potinimo jednoj interpretacijf
koja uvek tima" zato to u osnovi nita ne kae, isto onako malo
kao i za baratanje laka sema o formi i sadraju.
Kao egzemplar za znak biramo znak koji u nekoj kasnijoj ana-
lizi treba egzemplarno da fungira u drugom pogledu. Nedavno je
na automobilima postavljena jedna crvena strelica koja se okree,
iji poloaj svagda, na primer na nekoj raskrsnici, pokazuje kojim
e putem vozilo da nastavi. Poloaj strelice regulise voza tog vozi-
ia. Taj znak je pribor koji nije priruan samo u brinjenju (upravlja-
nju) vozaa vozila. Takode i oni koji nisu suvozai - i upravo oni
- upotrebljavaju taj pribor, i to tako sto se izmiu na odgovarajuu
stranu ili se zaustavljaju. Iaj znak ie unutarsvetski priruan u celini
sklopa povezanosti pribora saobraajnih sredstava i saobraajnih
pravila. Kao pribor, taj se pribor pokazivanja konstituie upuiva-
njem. On poseduje karakter onoga Da-bi, svoju odredenu slu-
znost, on je za pokazivanje. 'Ib pokazivanje znaka moe da se
shvati kao upuivanje". Medutim, pri tome treba obratiti panju:
ovo upuivanje" kao pokazivanje nije ontoloska struktura znaka
kao pribora.
Upuivanje" kao pokazivanje osniva se pre u strukturi bitka
pribora, u slunosti za. Ta slunost jos ne ini neko bice znakom.
Takode je i pribor eki" konstituisan nekom slunou, ali njo-
me eki ne postaje znak. Upuivanje": pokazivanje je ontika
konkrecija onoga emu neke slunosti i odreduie jedan pribor za
pribor. Upuivanje: slunost za" ie, nasuprot tome, jedna ontolo-
ko-kategorijalna odredenost pribora kao pribora. Da ono Cemu

109
BlTAK I VRl-UI-

slunosti dobija svoju konkretizaciju u pokazivanju, sluajno je za

ustrojenost pribora kao takvu. Na sirov nain ve na ovom prime-
ru znaka vidljiva je razlika izmedu upuivanja kao slunosti i upu-
ivanja kao pokazivanja. Ta dva se poklapaju tako malo, da oni tek
u svom jedinstvu omoguavaju konkretizaciju neke odreene vr-
ste pribora. Medutim, koliko je izvesno da je pokazivanje naelno
razliito od upuivanja kao ustrojenosti pribora, toliko je nespor-
no da opet znak ipak ima jedan vlastiti, pa ak i istaknuti odnos
prema vrsti bitka svagda okolosvetski prirune celine pribora i nje-
ne svetomernosti. Pokazni pribor poseduje u brinuem ophodu
jednu osobitu primenu. Pa ipak, ontoioki ne moe biti dovoljno
da se taj fakat jednostavno ustanovi. Osnov i smisao te osobitosti
mora se razjasniti.
Sta kazuje pokazivanje jednog znaka? Odgovor se moe dobiti
samo ako odredimo primerenu vrstu ophoda s pokaznim pribo-
rom. U tome mora da postane genuino zahvativa i njegova priru-
nost. Koje je primereno imanje-posla sa znakom? Pri orijentaciji
na navedeni primer (strelica) mora da se kae: odgovarajue dranje
(bitak) prema susretajuem znaku jeste izmicanje" ili zaustavlja-
nje" naspram dolazeeg vozila koje sa sobom nosi strelicu. Izmica-
nje kao pokretanje u jednom smeru sutinski pripada bitku-u-svetu
tubitka. Ovaj je uvek nekako usmeren i na putu; stajanje i ostajanje
samo su granini sluajevi tog usmerenog na-putu". Znak adresi-
ra sebe na jedan specifino prostorni" bitak-u-svetu. Znak ne biva
svojstveno shvaen" upravo ako piijimo u njega, ako ga ustano-
vljujemo kao jednu pokaznu stvar koja se javlja. ak i ako pogle-
dom sledimo pokazni smer strelice i gledamo tamo u neto to je
predruno unutar predela na koji strelica pokazuje, ak ni tada
znak ne susree svojstveno. On se obraa obaziru brinueg ophoda,
i to tako da obazir, koji sledi njegovo uputstvo, u takvom zajedni-
kom hodu donosi ono svagdanje okolsko okolnog sveta u jedan
izriiti pregled". Obazirno pregledanje ne shvata ono priruno;
ono pre zadobija jednu orijentaciju unutar okolnog sveta. Jedna
druga mogunost iskustva pribora lei u tome da strelica susree
kao pribor koji pripada vozilu; pri tome specifinom karakteru
pribora strelice nije potrebno da bude otkriven - moe da ostane
 Svctovnost svcta

potpuno neodredeno ta i kako on treba da pokazuje, pa ipak ono

susretajue nije nikakva ista stvar. Iskustvo stvari zahteva, na-
spram najblieg zaticanja jedne mnogostruko neodredene mnogo-
strukosti pribora, svoju vlastitu odredenost.
Znaci opisane vrste putaju ono priruno da susretne; tanije,
oni putaju jedan sklop povezanosti tog prirunog da postane pri-
stupaan tako da brinui ophod sebi daje i osigurava orijentaciju.
Znak nije neka stvar koja stoji u pokazujuem odnoenju prema
nekoj drugoj stvari, nego je pribor koji izriito podie u obazir jed-
nu celinu pribora, tako da se ujedno s tim javlja i svetomernost ono-
ga prirunog. U naznaci i predznaku pokazuje se" ,,ta dolazi" ali
ne u smislu neega to se samo javlja, to pridolazi onome ve pred-
runom; ono ,,to dolazi" je neto takvo na ta smo pripravni, od-
nosno nismo bili pripravni", ukoliko smo bili zabavljeni neim
drugim. Na povratnom znaku postaje obazirno pristupano ono
to se deavalo i odigravalo. Oznaka pokazuje ono ,,na emu" se
svagda jeste. Znaci primarno uvek pokazuju ono ,,u emu" se ivi,
pri emu boravi brinjenje, koje udovoljenje ono ima s tim.
Svojevrstan karakter pribora znakova postaje jo i posebno
razgovetan na utemeljenju znaka". Ono se provodi u jednom oba-
zirnom predvidu i iz njega, a kojem je potrebna priruna mogu-
nost da u svako vreme pusti da se kroz neko priruno za obazir javi
svagdanji okolni svet. Medutim, bitku unutarsvetski najblieg pri-
runog pripada opisani karakter sebe-uzdravajueg neistupanja.
Obazirnom ophodu je, stoga, u okolnom svetu potreban jedan pri-
runi pribor koji u svom karakteru pribora preuzima delo" onoga
,,pustiti-da-pada-u-oi" od onoga prirunog. Zbog toga uspostavlja-
nje takvog pribora (znakova) mora da misli na njihovu upadljivost.
Ali, takode se ne puta da oni i kao tako upadljivi budu proizvoljno
predruni, nego se na odredeni nain smetaju" s namerom na
laku pristupanost.
Utemeljenju znaka, meutim, nije nuno potrebno da se sprovo-
di tako da se uspostavlja jedan pribor koji jo uopte nije priruan.
Znaci nastaju takode i u uzimanju-za-znak neega ve prirunog.
U tom modusu utemeljenje znaka otvara jedan jo izvorniji smisao.
Pokazivanje dobavlja ne samo obazirno orijentisanu raspoloivost
BlIAK 1 YRl:\ll:

jedne prirune celine pribora i okolnog sveta uopte, utemeljenje

znaka moe ak pre svega da otkriva. Ono sto je uzeto za znak po-
staje pristupano tek svojom prirunoscu. Ako na primer u obradi-
vanju zemlje juni vetar vaf kao znak za kisu, onda to vaenje",
ili za to bice vezana vrednosf, nije neki dodatak jednom po sebi
vec predrunom, strujanju vazduha i jednom odredenom geogral-
skom pravcu. Kao to sto se jo samo javlja, pa neka kao takav i bu-
de meteoroloki pristupaan, juni vetar nikada nijc najprc predru-
an, da bi poto.ni povremeno preuzimao iunkciju predznaka. Pre
ce biti tako da obazir obradivanja zemlje, na nain vodenja rauna,
upravo tek otkriva juni vetar u njegovom bitku.
Ali, uzvratie se, ono ta se uzima za znak ipak mora da je pre
toga po njemu samom postalo pristupano i da je shvacenoprc ute-
meljenja znaka. Izvesno je da ono mora da je uopste na bilo koji
nain ve prednalaljivo. Ostaje samo pitanje, kako je u tom pret-
hodnom susretanJLi otkriveno bie, da li kao ista stvar koja se ja-
vlja, a ne pre kao nerazumljeni pribor, kao ono priruno s kojim se
do sada nije znalo nita zapoeti" to se prema tome obaziru jo i
zastrlo. Ni ovdc sc obazirno jo ncotkrivcni karaktcri pribora onoga
prirucuogponovo ucsnicju intcrprctirati kaopukcstvarovitosti, prct-
hodno datc za ncko shvatanjc onoga jo sanio prcdrunog.
Prirunobitak znakova u svakodnevnom ophodu, i upadlji-
vost koja pripada znacima, a uspostavljiva je u razliitim namera-
ma i na razliite naine, dokumentuju ne samo za ono najblize pri-
runo konstitutivnu neupadljivost, nego sam znak uzima SVOJLI
upadljivost od neupadljivosti celine pribora koja je u svakodne\ici
samorazumljivo" priruna, na primer poznati vor na marami-
c'f kao oznaka. Ono to on treba da pokae svagda je neto za bri-
njenje u obaziru svakodnevice. Taj znak moe da pokazuje mnogo
stota, pa i ono najraznovrsnije. irini onoga to je u takvom znaku
pokazivo odgovara uskost razumljivosti i upotrebe. Ne samo da je
on kao znak priruan najee samo za ,,utemeljivaav, nego on mo-
e da postane nepristupaan i njemu samom, tako da je potreban
neki drugi znak za mogunu obazirnu primenljivost onog prvog.
Time kao znak neprimenljivi vor ne gubi svoj karakter znaka, nego
zadobija uznemiravajuu nametljivost jednog najbiie prirunog.

112
 Svetovuost sveta

Moe se biti u iskuenju da se osobita uloga znakova u svako-

dnevnom brinjenju za samo razumevanje sveta ilustruje na izda-
noj upotrebi znakova" u primitivnom tubitku, recimo na fetiu i
na arolijama. Izvesno je da se utemeljenje znakova, koje lei u
osnovi takvoj upotrebi znakova, ne sprovodi s teorijskom name-
rom niti putem teorijske spekulacije. Upotreba znakova ostaje pot-
puno unutar jednog neposrednog' bitka-u-svetu. Ako se blie
pogleda, medutim, postaje razgovetno da interpretacija fetia i a-
rolija po niti vodilji ideje o znacima uopte, nije dovoljna da zahva-
ti vrstu prirunobitka" bica koje susree u primitivnom svetu.
U pogledu na fenomen znaka mogu se dati sledee interpretacije: za
primitivnog oveka znak se poklapa s onim pokazanim. Sam znak
moe da zastupa ono pokazano ne samo u smislu zamenjivanja,
nego tako da sam znak uvek jcstc ono pokazano. To udno poklapa-
nje znaka s pokazanim, medutim, nije u tome da je znakovna stvar
vec iskusila izvesnu objektivacijif, da je iskuena kao ista stvar i
da je s onim pokazanim premetena u istu regiju bitka onoga pred-
runog. Poklapanje" nije nikakvo identiiikovanje onoga pre toga
izolovanog, nego jedno jo-ne-postati-slobodan znaka od onoga
oznaenog. 'iakva se upotreba znaka jo uvek potpuno iscrpljuje u
bitku ka onome pokazanom, tako da se jedan znak kao takav
uopte jo ne moe izdvojiti. Poklapanje se ne osniva u nekoj prvoj
objektivaciji nego u potpunom nedostajanju neke objektivacije.
A to kaziije da znaci uopste nisu otkriveni kao pribor, da na kraju
ono unutarsvetski priruno" uopte ne poseduje vrstu bitka pribo-
ra. Moda ni ova ontoloska nit vodilja (prirunost i pribor) ne mo-
e nita da obavi za interpretaciju primitivnog sveta, a to svakako
pogotovu ne moe ontologija stvarovitosti. Medutim, ako je za pri-
mitivan tubitak i primitivan svet uopste konstitutivno neko razu-
mevanje bitka, onda je utoiiko hitnije potrebna izrada formalne"
ideje svetovnosti, odnosno jednog fenomena koji je modiiikabilan
na taj nain da svi ontoloski iskazi, bilo da u nekom prethodno da-
lom fenomenalnom sklopu povezanosti nesto jo nijc to ili vic nijc
to, dobijaju pozitivan fenomenalni smisao iz onoga to ono nijc.
Prethodna interpretacija znaka trebalo je da ponudi samo feno-
menalni oslonac za karakterisisanje upuivanja. Odnoenje izmedu

13
BlTAK I VRT.MT.

znaka i upuivanja je trostruko: 1. Pokazivanje je, kao mogucna

konkretizacija onoga emu, Za-ta neke slunosti, fundirano u
strukturi pribora uopte, u onome Da-bi (upuivanje). 2. Pokaziva-
nje znaka pripada kao karakter pribora nekog prirunog jednoj
celini pribora, jednom sklopu povezanosti upuivanja. 3. Znak je
ne samo priruan s drugim priborom, ve u njegovoj prirunosti
okolni svet postaje svagda izriito pristupaan za obazir. Znak je
jedno ontiki priruno, koje kao taj odredeni pribor istodobno fungi-
ra kao neto to pokazuje ontoloku strukturu prirnnosti, celovitost
upuivanja i svetovnost. U tome je ukorenjena prednost tog priru-
nog unutar obazirno brinutog okolnog sveta. Samo upuivanje ne
moe, stoga, ukoliko ono treba ontoloki da bude fundament za
znak, i samo da se pojmi kao znak. Upuivanje nije ontika odree-
nost nekog prirunog, iako ono ipak konstituie samu prirunost.
U kojem smislu je upuivanje ontoloka pretpostavka" onoga
prirunog i kako je ono kao taj ontoloki fundament istodobno i
konstituens svetovnosti uopte?

18. Udovoljenje i znaenjskost; svetovnost sveta

Ono priruno susree unutarsvetski. Prema tome, bitak tog

bia, prirunost, stoji u nekakvom ontolokom odnosu prema sve-
tu i svetovnosti. Svet je u svemu prirunom uvek ve ,,tu" postoji u
njemu. Svet je prethodno sa svim susretajuim, premda netemat-
ski, ve otkrit. Ali, on moe da sine takode i na izvesne naine oko-
losvetskog ophoda. Svet je ono polazei od ega ono priruno jeste
priruno. Kako svet moe da pusti ono priruno da susree? Dosa-
danja analiza je pokazala: ono unutarsvetski susretajue je za bri-
nui ophod, za voenje rauna, slobodno dato u svom bitku. Sta
kazuje to prethodno slobodno davanje i kako ono treba da se razu-
me kao ontoloka istaknutost sveta? Pred koje probleme stavlja
pitanje o svetovnosti sveta?
Ustrojenost pribora onoga prirunog bila je pokazana kao
upuivanje. Kako svet moe sobodno da da bie te vrste bitka s ob-
zirom na njegov bitak, zato najpre susree to bie? Kao odredena

114
 Svetovnost svetn

upuivanja naveli smo slunost za, kodljivost, primenljivost i to-

me slino. Ono emu jedne slunosti i ono Za-ta jedne primenlji-
vosti svagda predskiciraju mogunu konkretizaciju upudvanja.
Pokazivanje" znaka, ekianje ,, ekia, medutim, nisu svojstva bi-
a. Ona uopte nisu nikakva svojstva, ako taj naziv treba da oznaa-
va ontoloku strukturu jedne mogune odreenosti stvari. Ono
priruno, dakako, poseduje pogodnosti i nepogodnosti, a njegova
svojstva" su gotovo jo uvezana u njima poput predrunosti kao
mogune vrste bitka jednog prirunog u prirunosti. Ali, ni slu-
nost (upuivanje) kao ustrojenost pribora takode nije nikakva po-
godnost nekog bia, nego bitku primeren uslov mogunosti za to
da ono moe da bude odredeno pogodnostima. Ali, ta onda treba
da kazuje upuivanie? Bitak onoga prirunog poseduje strukturu
upuivanja - znai: ono poseduje po samom sebi karakter upueeno-
sti. Bie je otkriveno tamo-na-tome da je ono kao ovo bie, koje
ono jeste, upueno na neto. ,S njim je tako da pri neemu ima svoju
udovoljenost. Karakter bitka onoga prirunog je lulovoljenje. U udo-
voljenju lei: s neim je tako: pustiti da se udovolji pri neemu. Od-
nos toga ,,sa ... pri..." treba da bude pokazan terminom: upuivanje.
Udovoljenje je bitak unutarsvetskog bia, na koji je ono svag-
da ve najpre slobodno dato. S njim kao biem je tako da svagda
ima neko udovoljenje. Ovo, da je tako sa ... da ima neko udovolje-
nje pri ..., onloloko je odredenje bitka tog bia, a ne neki ontiki
iskaz o biu. To Pri-emu ono ima udovoljenje jeste ono Cemu slu-
znosti, ono Za-ta primenljivosti. S tim Cemu slunosti je tako da
ono opet moe imati svoje udovoljenje; na primer sa ovim priru-
nim, koje zbog toga i nazivamo eki, jeste tako da ima svoje udo-
voljenje pri ekianju, sa ekianjem je tako da ima svoje udovolie-
nje pri uvrivanju, sa uvrivanjem pri zatiti od nevremena; ta
zatita jeste" radi utoita tubitka, tj. radi jedne mogunosti njego-
vog bitka. Koje udovoljenje ima neko priruno, to je svagda pred-
skicirano iz eelovitosti udovoljenja. Celovitost udovoljenja, koia
konstituie na primer ono u nekoj radionici priruno u njegovoj
prirunosti, ranija' je od pojedinanog pribora, a isto tako i celo-
vitost udovoljenja nekog seoskog gazdinstva sa svim njegovim
spravama i nje^ovim nekretninama. A sama celovitost udovoljenja

115
BlTAK I VREME

konano se vraa natrag na jedno emu pri kojem nema vie nika-
kvog udovoljenja, koje samo nije bie u vrsti bitka onoga prirunog
unutar nekog sveta, nego je bie - iji je bitak odreen kao bitak-
u-svetu - ijoj ustrojenosti bitka pripada sama svetovnost. Ovo pri-
marno emu nije nikakvo Za-to kao moguno Pri-emu nekog
udovoljenja. Primarno ,,Cemu" je jedno Radi-ega. Ono Radi",
medutim, uvek se tie bitka tubitka, kojem se u njegovom bitku
sutinski radi o tom bitku samom. Pokazani sklop povezanosti koji
vodi od strukture udovoljenja do bitka samog tubitka kao do svoj-
stvenog i jedinog Radi-ega, ponajpre jo ne treba da se sledi iscrp-
nije. Pre toga ono pustiti-da-udovolji" zahteva jedno tako iroko
vodeno razjanjavanje, da mi fenomen svetovnosti dovodimo u
onujednu odredenost da bismo u odnosu na njega uopte mogli da
postavimo probleme.
Pustiti-da-udovolji ontiki znai: unutar jednog faktikog bri-
njenja jedno priruno pustiti da tako i tako jcste kako ono sada je-
ste, i da ono tako jeste. Ovaj ontiki smisao ovoga pustiti da jeste"
mi zahvatamo naeino ontoloki. Time interpretiramo smisao pret-
hodnog slobodnog davanja onoga unutarsvetski najpre prirunog.
Prethodno pustiti da jeste" ne kazuje: neto pre toga tek dovesti u
njegov bitak i uspostaviti ga, nego otkriti ono svagda ve bivstvu-
jue" u njegovoj prirunosti i tako pustiti da susree kao bie tog
bitka. Ovo apriorno" pustiti-da-udovolji uslov je mogunosti za
to da ono priruno susree, tako da tubitak u ontikom ophodu s
tako susretajuim biem moe da ga pusti da se u ontikom smislu
pri tome udovolji. Ontoloki razumljeno pustiti-da-udovolji, na-
protiv, tie se slobodnog davanja svakog prirunog kao prirunog,
bilo da ono pri tome, ontiki uzeto, ima svoju udovoljenost, bilo da
je to pre ono bie kod kojega ono ontiki upravo ncrna svoju udo-
voljenost, koje je najpre i ponajee ono brinuto koje kao otkrive-
no bie ne putamo da jeste" kako ono jeste, nego ga obradujemo,
poboljavamo, razbijamo.
Ono svagda-ve-pustio-da-udovolji, koje slobodno daje na udo-
voljenje, jedan je apriorni perfckt koji karakterie vrstu bitka samog
tubitka. Ontoloki razumljeno pustiti-da-udovolji jeste prethodno
slobodno davanje bia na njegovu unutar-okolosvetsku prirunost.

16
 Svetovnost sveta

Iz onoga Pri-emu tog pustiti-da-udovolji slobodno je dato ono Sa-

ime udovoljenja. Za brinjenje ono susree kao to priruno. Ukoliko
se njemu uopte pokazuje neko bie, a to znai: ukoliko je ono otkri-
to u svom bitku, ono je svagda ve jedno okolosvetski priruno i
upravo nije najpre" samo tek predruna svetska tvar".
Samo udovoljenje kao bitak onog prirunog otkrito je svagda
samo na osnovu predotkritosti jedne celovitosti udovoljenja. U ot-
kritom udovorjenju, a to znai u onom susretajuem prirunom,
prema tome, lei predotkrito ono to smo nazvali svetomernost
onog prirunog. Ta predotkrita celovitost udovoljenja krije u sebi
jedan ontoloki odnos prema svetu. Pustiti-da-udovolji, koje slo-
bodno daje bie na celovitost udovoljenja, mora da je to tamo-na-
ta ono slobodno daje samo ve nekako otkljuilo. To tamo-na-ta
je ono okolosvetski priruno slobodno dato, i to tako da to priru-
no postaje pristupano tek kao unutarsvetsko bie, ne moe samo
da bude pojmljeno kao bie te otkrite vrste bitka. Ono se sutinski
ne moe otkriti, ako otkritost i nadalje vrsto drimo kao termin za
jednu mogunost bitka sveg bia koje nije primereno tubitku.
No, ta kazuje da ono tamo-na-ta je unutarsvetsko bie naj-
pre slobodno dato, mora da bude prethodno otkljueno? Bitku tu-
bitka pripada razumevanje bitka. Razumevanje ima svoj bitak u
nekom razumljenju. Ako tubitku sutinski pridolazi vrsta bitka bit-
ka-u-svetu, onda sutinskom sastoju njegovog razumevanja bitka
pripada razumljenje bitka-u-svetu. Prethodno otkljuenje onoga
tamo-na-ta sledi slobodno davanje onog unutarsvetskog susreta-
jueg nije nita drugo do razumljenje sveta prema kojem se tubitak
kao bie uvek ve dri.
Prethodno pustiti-da-udovolji pri... sa ... osniva se u razumlje-
nju neega takvog poput onoga pustiti-da-udovolji, Pri-emu udo-
voijenja, Sa-ime udovoljenja. To, i ono to njemu dalje lei u osno-
vi, poput onoga Za-to, Da-to, kao pri emu ono ima udovoljenje,
poput onoga Radi-ega, na ta se konano vraa sve emu - sve to
mora da bude prethodno otkljueno u nekoj izvesnoj razumljivo-
sti. A ta je ono u emu tubitak kao bitak-u-svetu sebe predontolo-
ki razume? U razumljenju pomenutog sklopa povezanosti odnosa
tubitak je iz jednog izriito ili neizriito zahvaenog, svojstvenog

117
BllAK I VRhMI:

ili nesvojstvenog Moi-biti, radi kojeg on sam jeste, uputio sebe na

jedno Da-bi. To Da-bi predskicira jedno Da-to, Za-to, kao mogu-
no Pri-emu nekog pustiti-da-udovolji koje primereno strukturi
puta udovoljenje sa neim. Tubitak uvek ve upuuje sebe svagda
polazei iz nekog Radi-ega na ono Sa-im nekog udovoljenja, a to
znai da on svagda, ukoliko jeste, uvek ve puta da susree bie
kao ono priruno. Ono U-emu tubitak sebe prethodno razume u
modusu sebe-upuivanja - to je ono tamo-na-ta prethodnog pu-
stiti-da-susretne od bia. Ono U-emu sebe-upueujueeg razumlje-
nja kao ono tamo-na-ta onoga pustiti-da-susretne od bia vrste bit-
ka udovoljenja jestefenomen sveta. A struktura onoga tamo-na-ta
tubitak sebe upuuje jeste ono to sainjava svetovnost sveta.
U-emu tubitak na taj nain sebe svagda ve razume - s tim je
on izvorno prisan. Ta prisnost sa svetom ne zahteva nuno neku teo-
rijsku prozirnost odnosa koji konstituiu svet kao svet. Ali, mogu-
nost izriite ontoloko-egzistencijalne interpretacije tih odnosa doi-
sta se osniva u toj za tubitak konstitutivnoj prisnosti sveta, koja sa
svoje strane zajedno sa ostalim sainjava razumevanje bitka tubitka.
Ta mogunost moe izriito da se zahvati, ukoliko je sam tubitak se-
bi za zadatak postavio izvornu interpretaciju svog bitka i njegovih
mogunosti, ili ak izvornu interpretaciju smisla bitka uopte.
Ali, dosadanjim analizama slobodno je poloen tek samo ho-
rizont unutar kojeg treba traiti neto takvo poput sveta i svetovno-
sti. Za dalje razmatranje mora se najpre uiniti razgovetnijim: kao
ta hoe sklop povezanosti sebe-upuivanja tubitka da bude onto-
loski zahvaen.
Razumljenje, koje u onome sto sledi treba da se analizira jos
iscrpnije (up. 31), dri pokazane odnose u jednoj prethodnoj ot-
kljuenosti. U prisnom sebe-dranju-u-tome ono dri pred sobom
tu otkljuenost kao ono u emu se kree njegovo upuivanje. Razu-
mljenje puta sebe da upuuje u samim tim odnosima, i od njih.
Odnosni karakter tih odnosa upuivanja zahvatamo kao po-znaa-
vanje. U prisnosti s tim odnosima tubitak poznaava" samom sebi,
on izvorno daje sebi da razume svoj bitak i Moi-biti s obzirom na
svoj bitak-u-svetu. Ono Radi-ega poznaava jedno Da-bi, ovo Da-bi
jedno Da-to, ovo Da-to jedno Pri-emu onoga pustiti-da-udovolii,

118
 Svetovnost sveta

ovo Pri-emu jedno Sa-ime udovoljenja. Ti odnosi su medu sa-

mim sobom skopani kao izvorna celovitost, oni jesu ono to jesu
kao to po-znaavanje, u emu tubitak samom sebi prethodno daje
da razume svoj bitak-u-svetu. Celinu odnosa tog poznaavanja na-
zivamo znaeenjskost. Ona je ono to sainjava strukturu sveta, ono-
ga u emu tubitak kao takav svagda ve jeste. Tubitak je u svojoj
prisnosti sa znaeenjskoeu ontieki uslov moguenosti otkrivljivosti bi-
ea koje u vrsti bitka udovoijenja (priruenost) susreee u jednom svetu
i tako moze da se objavi u svom po-sebi. Tubitak je kao takav svagda
ovaj, s njegovim bitkom je sutinski ve otkrit jedan sklop poveza-
nosti onoga prirunog - tubitak je sebe, ukoliko jeste, svagda ve
zaputio prema jednom susretajuem svetu", njegovom bitku suta-
stveno pripada ova zapueenost.
Sama znaenjskost, medutim, s kojom tubitak svagda ve je-
ste prisan, krije u sebi ontoloki uslov mogunosti za to da razu-
mevajui tubitak, kao izlagajuk moe da otkljui neto takvo po-
put znaenja" koja opet sa svoje strane fundiraju moguni bitak
rei i jezika.
Otkljuena znaenjskost je kao egzistencijalna ustrojenost tu-
bitka, njegovog bitka-u-svetu, ontiki uslov mogunosti otkrivlji-
vosti jedne celovitosti udovoljenja.
Ako bitak onoga prirunog (udovoljenje), pa ak i samu sve-
tovnost, tako odredimo kao jedan sklop povezanosti upuivanja,
zar se tada supstancijalni bitak" unutarsvetskog bia ne rasplinja-
va u jedan sistem relacija i, ukoliko su relacije uvek ,,ono miljeno",
zar se tada bitak unutarsvetskog bia ne razreava u isto miljenje"?
Unutar sadanjeg poija istraivanja treba naelno drati raz-
dvojenim ponovljeno markirane razlike struktura i dimenzija onto-
loke problematike: 1. bitak najpre susretajueg unutarsvetskog bia
(prirunost); 2. bitak onoghia (predrunost) koje postaje predna-
laljivo i odredljivo u jednom samostalno otkritom prolazu kroz
najpre susretajue bie; 3. bitak ontikog uslova mogunosti otkri-
vljivosti unutarsvetskog bia uopte, svetovnost sveta. Ovaj posled-
nje pomenuti bitak egzisteneijalno je odredenje bitka-u-svetu, a to
znai tubitka. Oba ranije spomenuta pojma o bitku jesu kategorije

19
BlTAK 1 VRl-'Ml:

i tiu se bia netubitkove vrste bitka. Sklop povezanosti upuciva-

nja, koji kao znaenjskost konstituie svetovnost, mo/e tormalno
da se shvati u smislu nekog sistema relacija. Samo treba obratiti
panju da takva formalizovanja toliko niveliu tenomene, da se gu-
bi svojstvena fenomenalna sadrina, pogotovu kod tako iedno-
stavnih" odnosa kakve znaenjskost krije u sebi. Te relacije" i ,,re-
lati" onoga Da-bi, onoga Radi, onoga Sa-ime nekog udovoljenja
po svojoj se fenomenalnoj sadrini opiru svakom matematikom
funkcionalizovanju; oni takode nisu nista milieno, u nekom mis-
ljeniu" tek stavljeno, nego su odnosi u kojima svagda ve boravi
brinui obazir kao takav. Ovaj sistem relacija" kao konstitutiv sve-
tovnosti rasplinjava bitak onoga unutarsvetski prirunog tako ma-
Jo, da je pre svega na osnovu svetovnosti sveta to bie otkrivljivo u
svom supstancijalnom" ,,po-sebi". I tek ako unutarsvetsko bice
uopte moe da susree, postoji mogunost da se u polju tog bi-
a uini pristupanim ono to je jo samo predruno. To bie
moe da se na osnovu svog biti-jo-samo-predruno s obzirom
na svoja svojstva" matematiki odredi u pojmovima funkcije".
F^ojmovi funkcije te vrste ontoloki su uopste moguni samo sa
odnosom na bie iji bitak poseduje karakter iste supstancijal-
nosti. Fojmovi funkcije su moguni uvek samo kao formalizovani
pojmovi supstance.

Da bi specifino ontoloska problematika svetovnosti mogla da

se izdvoji jos otrije, pre daljeg vodenja analize interpretacija sveto\
nosti treba da se razjasni na jednom ekstremnom protivprimeru.

T
B. ODVAIANJH ANALIZk S\T;i"0\ NOSTI
OD INTHRPRETACIJH S\'KTA KOD DHKARTA

Pojam svetovnosti i u tom fenomenu ukljuene strukture, is-

traivanje e moi sebi da osigura samo korak po korak. Poto m-
terpretacija sveta zapoinje najpre kod jednog unutarsvetski biv-
stvujueg, pa potom uopste vie ne dobija na razmatranie tenomen
sveta, mi emo pokuati da ontoloki razjasnimo to polaziste na

120
 Svetovnost >vcta

njegovom moda najekstremnijem sprovodenju. Ne saino da ce-

mo dati jedan krai prikaz osnovnih crta ontologije sveta' kod De-
karta, nego cemo pitati o njenim pretpostavkama i pokuaemo da ih
okarakteriemo u svetlosti onoga to je do sada zadobijeno. Ovo pre-
tresanje treba da dopusti da saznamo, na kojim se naelno nediskuto-
vanim ontolokim ^tundamentinia" kreu interpretacije sveta koje
dolaze nakon Dekarta, a i pogotovu one koje su mu prethodile.
Dekart vidi osnovno ontoloko odredenje sveta u extensio.
Ukoliko rasprostiranje sakonstituie prostornost, prema Dekartu
je ono ak identino s njom, a prostornost u bilo kojem smislu osta-
je konstitutivna za svet, onda pretresanje kartezijanske ontologije
sveta" istodobno nudi jedan negativan oslonac za pozitivnu ekspli-
kaciju prostornosti okolnog sveta i samog tubitka. S obzirom na
Dekartovu ontologiju obraivaemo tri stvari: 1. Odreenje ,,sve-
ta" kao res extensa ( 19). 2. Fundamenti tog ontolokog odreenja
( 20). 3. Hermeneutika diskusija kartezijanske ontologije .sveta"
( 21). Naredno razmatranje dobie svoje iscrpno obrazloenje
tek kroz ienomenolosku destrukciiu onoga cogito sum" (uporedi
II deo, 2. odsek). ' "' " .

^ 19. Odrcilenje svcta" kao rcs extcnsti

Dekart razlikuje ,,ego cogito" kao res cogitans od ,,res corpo-

rea". Ovo razlikovanje za ubudue ontoloki odreduje razlikovanje
prirode i duha". Neka se ova suprotnost ontiki fiksira u ma koli-
ko razliitih sadrinskih varijanata, nerazjasnjenost njenih ontolos-
kih fundamenata i nerazjanjenost samih lanova suprotnosti ima
svoj najblii koren u razlikovanju koje je izvrio Dekart. Unutar
kak\og razumevanja bitka je Dekart odredio bitak tih bia? Naziv
za bitak nekog po samom sebi bivstvujueeg glasi substantia. Izraz
mni as bitiik nekog kao supstanca bivstvujueg - siipstcmcijiiluost,
as samo bie - acka supstatica. Ova dvoznanost substantia-e,
koju sa sobom nosi ve i antiki pojam ouaia, nije sluajna.
Ontoloko odredenje od res corporea zahteva eksplikaciiu
supstance, to znai supstancijalnosti tog bica kao jedne supstance.

121
Bll'AKl \IU-Ml-

ta sadnjava svojstveni bitak-po-sebi-samom te res corporea? Ka-

ko je uopte zahvativa neka supstanca kao takva, a to znai njena
supstancijalnost? Et quidem ex quolibet attributo substantia cogno-
scitur; sed una tamen est cuiusque substantiae praecipua proprie-
tas, quae ipsius naturam essentiamque consituit, et ad quam aliae
omnes referuntur. : y Supstance postaju pristupane u svojim atri-
butima" a svaka supstanca poseduje jedno istaknuto svojstvo na
kojem se moe otitati sutina supstancijalnosti jedne odredene
supstance. Koje ie to svojstvo u odnosu na res corporea? Nempe
cxtcnsio in longum, latum et profundum, substantiae corporeae
naturam constituit. , n Rasprostiranje, naime, prema duini, irini i
dubini sainjava svojstveni bitak telesne supstance koju nazivamo
svet" ta toj extensio daje tu odliku? Nam omne aliud quod corpo-
ri tribui potest, extensionem praesupponit. 3 1 Rasprostiranje je ona
ustrojenost bitka bia o kojem se besedi, koja mora ve bitf pre
svih drugih odredenja bitka da bi ona mogla bitf ono ta jesu.
Rasprostiranje mora primarno da se doznaf telesnoj stvari. Od-
govarajui tome, dokaz za rasprostiranje i njime okarakterisanu
supstancijalnost sveta" izvodi se na taj nain to se pokazuje kako
sve druge odredenosti ove supstance, poglavito divisio, iigura, mo-
tus, mogu da budu pojmljene samo kao modusi te extensio, te da,
obrnuto, extensio ostaje razumljiva sine figura vel motu.
Tako, telesna stvar pri odranju svog sveukupnog rasprostira-
nja ipak moe prema razliitim dimenzijama mnogostruko da me-
nja njegovu raspodelu i da se u mnogostrukim oblicima prikazuje
kao jedna i ista stvar. Atque unum et idem corpus, retinendo suam
eandem quantitatem, pluribus diversis modis potest extendi: nunc
scilicet magis secundum longitudinem, minusque secundum lati-
tudinem vel profunditatem, ac paulo post e contra magis secun-
dum latitudinem, et minus secundum !ongitudinem.' :
Oblik je jedan modus te extensio, nita manje to nije ni kreta-
nje; jer motus se shvata samo si de nullo nisi locali cogitemus,

29 Principia I, n. 33, str. 23 (Ocuvres ed. Adani-Tannerv, \bl. VIII).

30 I . c.
31 \..c.
}2 O. c , n.64, str. 31.

122
 Svctovtiost svcta

ac de vi a qua excitatur non inquiramus3\ Ako je kretanje jedno

bivstvujue svojstvo od res corporea, onda ono, da bi se o njemu
moglo stei iskustvo u njegovom bitku, mora da bude pojmljeno iz
bitka tog bia samog, iz extensio, a to znai kao ista promena me-
sta. Neto takvo poput sile" ne obavlja nita za odreenje bitka tog
bia. Odredenja poput durities (tvrdoa), pondus (teina), color
(boja), mogu da se uklone iz materije, a ona ipak ostaie ono to je-
ste. Ta odreenja nc sainjavaju njen svojstveni bitak, pa ukoiiko
ona jcsiiy ona se pokazuju kao modusi od extensio. Dekart pokua-
va da to iscrpno pokae u odnosu na tvrdou": Nam, quantum ad
duritiem, nihil aliud de illa sensus nobis indicat, quam partes duro-
rum corporum resistere motui manuum nostrarum, cum in illas
incurrunt. Si enim, quotiescunque manus nostrae versus aliquam
partem moventur, corpora omnia ibi existentia recederent eadem
celeritate qua illae accedunt, nullani unquam duritiem sentiremus.
Nec ulio modo potest intelligi, corpora quae sic recederent, indir-
co naturam corporis esse amissura; nec proinde ipsa in duritie con-
sistit. ! Tvrdoa se iskuava u dodirivanju. ta nam o tvrdoi kazuje"
ulo dodira? Delovi tvrde stvari opiru" se kretanju ruke, recimo
nekom hteti-da-odgurne. Ako bi tvrda, to znai neuzmiua tela,
naprotiv, menjala svoje mesto onom istom brzinom kojom se vri
promena mesta ruke koja se namerila" na telo, onda nikada ne bi
dolo do dodira, tvrdoa se ne bi iskusila, pa je, prema tome, nika-
da ne bi ni bilo. Ni na koji nain, medutim, ne moe se uvideti ka-
ko bi recimo tela, koja takvom brzinom uzmiu, time trebalo da
izube neto od svog telo-bitka. Ako ona zadravaju svoj telo-bitak
i pri promenjenoj brzini koja tako puta da neto takvo poput ,,tvr-
doe" bude nemoguno, onda ni tvrdoa ne pripada bitku tih bica.
Eademque ratione ostendi potest, et pondus, et colorem, et alias
omnes eiusmodi qualitates, quae in materia corporea sentiuntur,
ex ea tolli posse, ipsa integra remanente: unde sequitur, a nulla ex
illis eius (sc. extensionis) naturam dependertV" Ono to, prema to-
me, sainjava bitak te res corporea, jeste extensio, ono omnimodo

33 O. c , n, 63. str. 32.

34 (). c.II, n.4, str. 42.
33 \.c.

123
Hn.-\K i VRi-.ur.

divisibile, ligurabile et mobile, ono to se moe predrugojaiti na

svaki nain deljivosti, oblikovanja i kretanja, ono capax mutatio-
num, to se u svim tim predrugojaanjima odrava, remanet. Ono
to je na telesnoi stvari dovoljno za lakav stalni ostanak, jeste svojstve-
no bie na njemu, i to tako da se time karakteric supstancijalnost
te supstance.

20. Fundamenti ontolokog odredeuja sveta"

Ideja o bitku, na koju sc vraa ontoloko karakterisanje res ex-

tensa, jestc supstancijalnost. Pcr substantiani nihil aliud intelligerc
possumus, quam rem quae ita existit, ut nulla aiia re indigeat ad
cxistcndum. Pod supstancom ne moemo da razumemo nita dru-
go do jedno bie koje jeste tako da njemu, da bi bilo [da ono jeste],
nijc potrcbno nijedno drugo bie/ n Bitak nckc supstance' je oka-
rakterisan nepotrebnou. Ono enui jc u njcgovom bitku napro-
sto ncpotrcbno ncko drugo bie, to je u svojstvenom smislu dovolj-
no za ideju supstancc - to bicc je ens perfectissimum. Substantia
quac nulla planc rc indigcat, unica tantum potcst intclligi, ncmpe
I)eus. ! ,,Fk)g" je ovdc jedan isto ontoloki naziv, ako sc on razumc
kao ens pertectissimum. Ono sto jc saniorazumljivo" sa-mncno
zajedno s pojmom boga, istodobno omoguava jcdno ontoloko
iziaganje konstitutivnog momenta supstancijalnosti - ncpotrebno-
sti. Alias vcro onines (rcs), non nisi opc concursus Dci cxisterc
,s
possc pcrcipimus. Svem biu koje nije bog, potrebno je usposta-
vljanje u najsirem smislu i odranje. Uspostavljanje u ono predru-
no, odnosno potreba za uspostavljanjeni, sainjavaiu horizont unu-
tar kojcga biva razumljcn njcgov bitak". Svako bic koje nije bog,
jestc ens ereaiiun. Izmcdu oba bica opstoji jcdna beskonana" raz-
lika niihovog bitka, a mi ipak ono stvoreno, isto kao i tvorca, oslo-
\ijavamo kao biea. Prema tomc, mi upotrcbljavamo bitak u takvoj
irini, da njegov smisao obuhvata jcdnu beskonanu" razliku.

?'6 ( ). ^. n. 5 ; . str M.
3~ . >. c. n. 51. str. 2 1.
3N (). v. n. 31, str. M .

12-4
 Svctovtiost <vcta

Tako mi s i/vesnim pravom moemo i stvoreno biee da na/ove-

mo supstaneom. Tom biu je, dodue, relativno prema bogu po-
trebno uspostavijanje i odranje, ali unutar regiie stvorenog biea,
sveta" u smislu ens ereatum, ima i takvog kojem relativno pre-
ma stvaralaekom uspostavljanju i odrzaniu, na primer oveka,
nije potrebno neko drugo biee". Takve su dve supstanee: res cogi-
tans i res extensa.
Bitak one supstanee, ije istaknute proprietas prika/uje exten-
sio, postaje, prema tome, ontoloki naeelno odredljiv ako je trima
supstancama - jednoj beskonanoi i obema konanim - rasvetljen
zajednikr sniisao bitka. Jedino nomen substantiae non convenit
Deo et illis univoee, ut dici solet in Scholis, hoc est ... quae Deo et
creaturis sit communis' 1 '. Dekart ovim dodiruje jedan problem ko-
jim se srednjovekovna ontologija mnogostruko bavila, on dodiruje
pitanje: na koji nain znaenje bitka po/naava svagda oslovijeno
bie. U iska/ima ,,bog jeste" i ,,s\et jeste" mi iska/ujemo bitak. Ova
re jeste" medutim, ne mo/.e da mni svagdasnje bice u istom smi-
slu (auva)vuucoc;, univoce), jer i/medu dva bie;a ipak opstoji besko- a
naena ra/lika upravo bitka; kada bi poznaavanje toga jesf bilo
jednosmisleno poznaavanje, onda bi se ono stvoreno mnilo kao
ono nestvoreno, ili bi se ono nestvoreno srozaio na neko stvoreno.
Bitak, medutim, ne iungira ni kao puko jednako ime, nego u oba
sluaja bitak" biva razumljen. Sholastika zahvata pozitivan smi-
sao poznaavanja bitka" kao analogno" poznaavanje za razliku
od iednosmislenog ili samo jednakoimenog. Nadovezujuci se na
Aristotela, kod koga je - kao i u polaznoj postavci grke ontologije
uopste - tai problem i predoblikovan, fiksirali su se razliiti naini
analogije, prema emu se 1 skole" razlikuju u shvatanju runkcije
znaenja bitka. U pogledu na ontoloku razradu tog problema De-
kart daleko zaostaje i/a sholastike 1 ", on ak i u/mie pred tim pita-
njem. Nulla eius [substantiaej nominis signitieatio pc^test distincte
n
intelligi, quae Deo et creaturis sit communis. To u/micanje ka/uje

39 (). c. n. 51, sir. 24.

40 l'poivtliti: Oputcula onuiia 'ihoniae dc \'io (iaiotani (^ardinaiis. I.ugduni 1580,
'lonius III. iraciatti^ \': de nominum analogia. str. 21 3 219.
41 I)okart, Phnciniii I, n. 51, str. 24.
HIIAK i vnr.MH

da Dekart u ideii supstancijalnosti ukljueni smisao bitka i karak-

ter optosti" tog znaenja ostavlja nepretresenim. Dodue, ono
to kazuje sam bitak je i srednjovekovna ontologija propitivala ono-
liko malo koliko i antika. Zbog toga nee biti udno ako se jedno
pitanje poput onog o nainu poznaavanja bitka ne pomie s me-
sta, sve dok se eli da se ono pretresa na osnovu jednog nerazjan je-
nog smisla bitka, smisla koga izraava" znaenje. Taj smisao je
ostao nerazjanjen zato to se on drao samorazumljivim".
Dekart ne samo da uopte uzmie pred ontolokim pitanjem
o supstancijalnosti, nego izriito naglaava da je supstanca kao ta-
kva, a to znai njena supstancijalnost, prethodno po samoj sebi za
sebe nepristupana. Verumtamen non potest substantia primum
animadverti ex hoc solo, quod sit res existens, quia hoc solum per
se nos non afficit.'? Bitak" sam nas ne aficira", zato on ne moe da
se dokui. Bitak nije realni predikat" - prema Kantovoj izreci, ko-
ja samo ponavija Dekartov stav. Time se naelno odrie moguno-
sti jedne iste problematike bitka i trai se izlaz kojim bi se potom
zadobila oznaena odredenja supstanci. Poto bitak" doista nije
pristupaan kao bie, bitak se izraava bivstvujuim odreenosti-
ma dotinog bia - atributima. Ali ne proizvoljnim, nego onim
koie su najistije dovoljni za neizridti, a ipak pretpostavljeni smi-
:
sao bitka i supstancijainosti. L substantia finita kao res corporea
primarno nuno doznaavanje" jeste extensio. Quin et facilius i.n-
telligimus substantiam extensam, vel substantiam cogitantem, qu-
am substantiam solam, omisso eo quod cogitet vel sit extensa ! \ jer
supstancijalnost je ratione tantum, a ne realiter, odvojiva i predna-
laljiva poput samog supstancijalnog bia.

Tako su postali razgovetni ontoloki temelji odredenja sveta"

kao res extensa: ideja supstancijalnosti, koja je u smislu njeno^ bit-
ka ne samo nerazjaniena nego je i izdata za nerazjanjivu, prikaza-
na na obilaznom putu preko najosobitijeg supstancijalnog svojstva
svagdanje supstance. U odredenju supstance jednim supstancijal-
nim biem, pak, lei i osnov za dvoznanost termina. Intendirana

42 (). L. n. 32, str. 25.

43 (). c. n. 63, str. 51.

126
 Svctovnost svcta

je supstancijalnost, a ona biva razumljena iz jedne bivstvujue sai-

njenosti supstance. Poto onom ontolokom biva podmetnuno
ono ontiko, to izraz substantia funsira as u ontolokom as u
ontikom, a ponajee u rasplinjavajuem ontiko-ontolokom
znaenju. Ali, iza te neznatne razlike znaenja prikriva se neovlada-
vanje naelnim problemom bitka. Njegovo obradivanje zahteva da
se ,,za njim traga" na pravi nain ekvivokacija; ko pokua neto ta-
kvo, ne bavi se" pukim znaenjima rei, nego mora da se odvai
na najizvorniju problematiku samih stvari, da bi takve nijanse"
izveo na istac.

21. Hermencutika diskusija

kartczijanskc ontologije sveta"

Postavlja se kritiko pitanje: da li ova ontologija sveta" uopste

traga za fenomenom sveta, a ako ne, da li ona barem neko unutar-
svetsko bie odreduje tako daleko da se na njemu moe uiniti
vidljivom njegova svetomernost? Na oba pitanja treba ncgativno
odgovoriti. Bie, koje Dekart pokuava da ontoloki naelno zahva-
ti sa extensio, pre ie takvo bie koje postaje otkrivljivo pre svega u
prolasku kroz jedno najpre priruno unutarsvetsko bie. Ali, neka
to i bude tano, pa neka ak i ontoloka karakteristika tog odrede-
nog unutarsvetskog bia (priroda) - kako ideja supstancijalnosti
tako i smisao onoga u njenu defmiciju preuzetog existit i ad existen -
dum - vode u tamu, ipak postoji mogunost da se jednom ontolo-
gijom koja se osniva na radikalnom odvajanju boga, Ja, sveta, u
bilo kojem smislu postavi i unapreduje ontoloki problem sveta.
Ali, ako ne postoji ak ni ta mogunost, onda se mora pribaviti iz-
riiti dokaz da Dekart ne daje recimo samo jedno ontolosko po-
greno odredenje sveta, nego da su njegova interpretacija i njeni
tundamenti vodili tome da se preskoe kako fenomen sveta tako i
bitak najpre prirunog unutarsvetskog bia.
Pri ekspoziciji problema svetovnosti ( 14) bilo je upozoreno
na domet zadobijanja primerenog pristupa tom fenomenu. U kri-
tikom pretresanju kartezijanske polazne postavke, prema tome,
Bll.\K 1 VIU'.MI-

imacemo da pitamo: koja se vrsta bitka tubitka fiksira kao primere-

na vrsta pristupa onom biu sa ijim bitkom kao extcnsio Dekart
izjednaava bitak sveta? Jedini i pravi pristup tom biu je sazna-
vanje, intellectio, i to u smislu matematiko-fizikalnog saznanja.
Matematiko saznanje vai za onu vrstu shvatanja biea, kojem mo-
e da bude izvesno u svako doba sigurno posedovanje bitka u nje-
mu shvaenog bia. Ono to prema svojoj vrsti bitka jeste tako da
je za bitak dovoljno da postane pristupaan u matematikom sa-
znanju, jcste u svojstvenom smislu. To bie je ono to uvck jcste ta
ouo jeste; otuda na iskuanom biu sveta njegov svojstveni bitak
sainjava ono o emu se moe pokazati da poseduje karakter stal-
nog ostanka, kao remanens capax mutationum. Zapravo jeste ono
uvek-ustrajavaiui ostajue. Takvo saznaje matematika. Ono sto je
njome na biu pristupano, sainjava njegov bitak. Tako se iz jedne
odredene ideje o bitku koja zavito lei u pojmu supstancijalnosti, i
iz ideje jednog saznanja koje saznaje ono tako bivslvujue, svelu"
gotovo izdiktira njegov bitak. Dekart ne puta da mu vrsta bitka
unutarsvetskog bia bude prethodno data od tog bia, nego na
osnovu jedne u svom izvoru nerazgrnute, u svom pravu nelegitimi-
sane ideje bitka (bitak - stalna predrunost) on goto\o da propisu-
je svetu njegov svojstveni" bitak. Dakle, primarno nije oslanjanje
na neku sluajno posebno cenjenu znanost, na matematiku, ono
to odreduje ontologiju sveta, nego naelno ontoloka orijentisa-
nost na bitak kao stalnu predrunost, a za shvatanje tog bitka ie, u
jecinom izuzetnom smislu, dovoljno matematiko saznanje. Tako
Dekart iiiozotski izriito sprovodi prebacivanje uinka tradicional-
ne ontologije na novovekovnu matematiku fiziku i njene transcen-
cientalne funclamente.
Dekartu nije potrebno da postavi problem primerenog pristu-
pa unutarsvetskom biu. Pod neprekinutom prevlau tradicional-
ne ontologije unapred je odlueno o pravoj vrsti shvatanja svojslve-
nog bia. Ona lei u voeh', zrenju" u najirem smislu, od ega
je cSictvodv, mislienie, samo jedna fundirana forma sprovodenja.
I polazei od te naelne ontoloske orijentacije, Dekart daje svoju
kritikif' jos mogune zrijui dokuavajuce vrste pristupa biu,
sensatio (aiaBrjaiO nasuprot intellectio.
 Svctovnost svcta

Dekart sasvim dobro zna za to da se bie najpre ne pokazuje u

svom svojstvenom bitku. Najpre" je data ova odredeno obojena,
ukusna, tvrda, hladna, odzvanjajua votana stvar. Ali to, i uopte
ono to daju ula, ostaje ontoloki bez znaaja. Satis erit, si adverta-
mus sensimm perceptiones non referri, nisi ad istam corporis hu-
mani cum mente coniunctionem, et nobis quidem ordinarie exhi-
bere, quid ad illam externa corpora prodesse possint aut nocere. n
Cula uopte ne putaju da bie bude saznato u svom bitku, nego
ona javljaju samo korisnost i tetnost spoljanjih" unutarsvetskih
stvari za telom optereenu ovekovu bit. Nos non docent, qualia
(corpora) in seipsis existant; r ' ulima mi uopte ne dobijamo raz-
janjenje o biu u njegovom bitku. Quod agentes, percipiemus na-
turam materiae, sive corporis in universum spectati, non consistere
in eo quod sit res dLira, vel ponderosa, vel colorata, vel alio aliquo mo-
do sensus afficiens: sed tantum in eo quod sit res extensa in longum,
latum et profundum. l h
Koliko malo Dekart moe da dopusti da mu ono to se pokazu-
je u ulnosti bude prethodno dato u svojoj vlastitoj vrsti bitka, a po-
gotovu da odredi tu vrstu bitka, postaje razgovetno iz jedne kritike
analize njegove interpretacije iskustva tvrdoe i otpora (up. 19).
Tvrdoa se shvata kao otpor. Ali, otpor se kao i tvrdoa u jed-
nom fenomenalnom smislu tako malo razumeva kao neto po sa-
mom sebi iskuano i u takvom iskustvu odredivo. Otpor za Dekarta
kazuje koliko i: ne uzmai s mesta, a to znai ne pretrpeti promenu
mesta. Opiranje jedne stvari tada znai: ostajati na jednom odrede-
nom mestu, relativno prema nekoj drugoj stvari koja menja svoje
mesto, odnosno menjati mesto takvom brzinom da ia stvar moe
stii" onu drugu. Ovom interpretacijom iskustva tvrdoe ugaena
je vrsta bitka ulnog dokuivanja, a time i mogunost shvatanja u
takvom dokuivanju susretajueg bia u njegovom bitku. Dekart
prevodi vrstu bitka jednog dokuivanja neega na jedinu koju on
poznaje; dokuivanje neega postaje jedno odredeno biti-predru-
no-jedna-pored-druge dve predrune res extensae, odnos kretanja

14 O. c. IL n. 3, str. 41.
15 I..c.
46 O. c. n.4, str. 42.

.29
BlTAK I VREME

njih dveju i sam je u modusu one extensio koja primarno karakterie

predrunost telesne stvari. Dodue, moguno ispunjenje" jednog
dodirujueg dranja zahteva istaknutu blizinu" onog dodirivog.
Ali, to ne kazuje da se dodirivanje i tvrdoa, koja se recimo u nje-
mu objavljuje, sastoje, ontoloki zahvaeno, u razlilitoj brzini dve
telesne stvari. Tvrdoa i otpor se uopte ne pokazuju, osim ako bie
nije vrste bitka tubitka, ili barem neega to ivi.
Tako, pretresanje mogunih pristupa unutarsvetski bivstvuju-
em dospeva za Dekarta pod vladavinu jedne ideje bitka, koja je
otitana na jednoj odreenoj regiji samog tog bia.
Ideja o bitku kao postojana predrunost ne motivie samo ne-
ko ekstremno odreenje bitka unutarsvetski bivstvujueg i njego-
vo identifikovanje sa svetom uopte; ona istodobno spreava da se
ontoloki primereno u razmatranje dovedu dranja tubitka. Time
se, medutim, potpuno zameo put ka tome da se ak i vidi fundirani
karakter sveg ulnog i razumu primerenog dokuivanja, te da se
oni razumeju kao jedna mogunost bitka-u-svetu. Bitak tubitka",
medutim, ijoj osnovnoj ustrojenosti pripada bitak-u-svetu, Dekart
zahvata na isti nain kao i bitak od res extensa, kao supstancu.
Ali, zar se ovim kritikim pretresanjima Dekartu ne potura je-
dan zadatak, a potom se dokazuje" da ga on nije reio, zadatak
koji je leao sasvim izvan njegovog horizonta? Kako to da Dekart
identifikuje jedno odreeno unutarsvetsko bie i njegov bitak sa
svetom, ako on uopte ne poznaje fenomen sveta, a time i neto ta-
kvo poput unutarsvetovnosti?
U polju naelnog kritikog razmatranja jedno takvo razmatra-
nje ne sme se drati samo doksografski zahvativih teza, nego ona
za orijentaciju mora da uzme stvarsku tendencu problematike, pa
makar i ne mogla da izae izvan vulgarnog shvatanja. Da je Dekart
putem res cogitans i res extensa ne samo hteo da postavi problem:
,Ja i svet", nego je traio i radikalno reenje za njega, postaje razgo-
vetno iz njegovih Mcditacija (up. posebno I i IV). Da mu je osnovna
ontoloka orijentisanost na tradiciju, liena svake pozitivne kriti-
ke, uinila slobodno polaganje jedne izvorne ontoloke problemati-
ke tubitka nemogunim, da je ona morala da mu pomuti pogled

130
 Svetovnost sveta

na fenomen sveta, te da je ontologiju sveta" mogla da potisne u

ontologiju jednog odredenog unutarsvetskog bia - to bi trebalo
da pokau naredna pretresanja.
Ali, uzvratie se, neka problem sveta, a takoe i bitak okolo-
svetski najblie susretajueg bia, doista ostaju pokriveni, Dekart
je ipak poloio osnov za ontoloko karakterisanje onog unutarsvet-
skog bia koje u svom bitku fundira svako drugo bie - materijal-
ne prirode. Na njoj, tom fundamentalnom sloju, izgraduju se pre-
ostali slojevi unutarsvetske zbilje. U rasprostrtoj stvari kao takvoj
osnivaju se najpre odreenosti koje se, dodue, pokazuju kao kva-
liteti, ali su ,,u osnovf kvantitativne modifikacije modusa same
extensio. Na ovim kvalitetima koji se i sami daju jo redukovati,
poivaju tada specifini kvaliteti poput lepo, nelepo, pristajue,
nepristajue, upotrebljivo, neupotrebljivo; ovi kvaliteti moraju da
se zahvate u primarnoj orijentisanosti na stvarovitost kao nekvan-
tificirljivi vrednosni predikati kojima se najpre samo materijalna
stvar igoe kao neko dobro. A ovim gomilanjem slojeva razmatra-
nje ipak dolazi do onog bia koje smo ontoloki okarakterisali kao
priruni pribor. Tako kartezijanska analiza sveta" tek omoguava
sigurnu gradnju strukture onoga najpre prirunog; njoj je potreb-
no samo lako provodivo dopunjavanje prirodne stvari u punu
upotrebnu stvar.
Medutim, da li je na tom putu, apstrahujui od specifinog
problema sveta, ontoloki doseziv bitak onoga unutarsvetski naj-
pre susretajueg? Zar se s materijalnom stvarovitou neizgovo-
reno ne postavlja jedan bitak - stalna predrunost stvari, koji
naknadnim opremanjem bia vrednosnim predikatima tako malo
iskuava ontoloko dopunjavanje, da sami ti vrednosni karakteri
pre ostaju samo ontike odreenosti jednog bia koje poseduje vr-
stu bitka stvari? Dodatak vrednosnih predikata ne moe ni najma-
nje da da neko novo razjanjenje o bitku dobara, nego za njih samo
ponovo pretpostavlja vrstu bitka iste predrunosti. Vrednosti su
predrune odredenosti jedne stvari. Vrednosti imaju na kraju svoj
ontoloki izvor jedino u prethodnoj polaznoj postavci zbilje stvari
kao fundamentalnog sloja. Ali, ve pretfenomenoloko iskustvo
pokazuje na stvarovito mnenom biu neto to putem stvarovitosti

131
BlTAK I VRl-ur.

ne postaje potpuno razumljivo. Dakle, stvarovitom bitku je po-

trebno neko dopunjavanje. A ta ontoloki i kazuje bitak vredno-
sti ili njihovo vaenje, koje je Loce [Hermann Lotze] shvatio
kao jedan modus potvrivanja"? ta ontoloki znai ovo vezi-
vanje" vrednosti za stvari? Sve dok ova odreenja ostaju u tami,
rekonstrukcija upotrebne stvari iz prirodne stvari jeste podu-
hvat koji je ontoloki dostojan pitanja, sasvim apstrahujui od
naelnog preokretanja problematike. I zar nije toj rekonstrukciji
najpre oguljene" upotrebne stvari uvek ve potreb'&n prcthodan,
pozitivan poglcd nafenomcn ija cclovitost trcha ponovo da sc us-
postavi u rekonstrukciji7. Meutim, ako njegova najvlastitija
ustrojenost bitka pre toga nije primereno eksplicirana, ne gradi
li tada rekonstrukcija bez plana gradnje? Ukoliko ta rekonstruk-
cija i dopunjavanje' tradicionalne ontologije sveta" u rezultatu
dospeva do istog onog hia od kojeg je pola gornja analiza pri-
runosti pribora i celovitosti udovoljenja, onda ona budi privid,
kao da je hitak tog bia doista razjanjen, ili da je postao bar sa-
mo problcm. Onoliko malo koliko Dekart onom extensio kao
proprietas pogada bitak supstance, toliko malo moe i pribeite
kod vrednosnih" sainjenosti i samo u razmatranje da dovede
bitak kao prirunost, a da ni ne pominjemo da ga pusti da onto-
loki postane tema.
Dekart je suavanje pitanja o svetu zaotrio na pitanje o stvaro-
vitosti prirode kao najpre pristupanom, unutarsvetskom biu.
On je uvrstio mnjenje da je navodno najstroije ontiko saznavanjc
nekog bia takode i moguni pristup primarnom bitku bia koje je
otkrito u takvom saznanju. Vredelo bi, medutim, istodobno uvide-
ti da se i dopunjavanja" ontologije stvari naelno kreu na istoj
dogmatskoj bazi kao i Dekart.
Ve smo upozorili ( 14) da preskakanje sveta i najpre susreta-
jueg bia nije sluajno, da nije nikakav previd koji bi trebalo jed-
nostavno nadoknaditi, ve da se ono osniva u jednoj sutinskoj vr-
sti bitka samog tubitka. Ako je analitika tubitka uinila prozirnim
u okvirima ove problematike najvanije glavne strukture tubitka,
ako je pojmu bitka uopte doznaen horizont njegove mogu-
ne razumljivosti, pa tek tako i p r i r u n o s t i predrunost postaju

132
 Svetovnost svcta

ontoloki izvorno razumljivi, tek tada se doputa da se sada prove-

dena kritika kartezijanske i naelno danas jo uobiajene ontologi-
je sveta postavi u svoje iilozofsko pravo.
Za to se mora pokazati (up. I deo, odsek 3):
1. Zato je na poetku za nas odluujue ontoloke tradicije
- kod Parmenida eksplicitno - bio preskoen fenomen sveta; oda-
kle potie stalno ponavljanje tog preskakanja?
2. Zato na mesto preskoenog fenomena uskae unutarsvet-
sko bie kao ontoloka tema?
3. Zato to bie biva nadeno najpre u prirodi"?
4. Zato se kao nuno iskuano dopunjavanje takve ontologi-
je sveta sprovodi uz pomo fenomena vrednosti?
Tek u odgovorima na ova pitanja dosegnuto je pozitivno
razumevanje problematike sveta, pokazan je izvor njenog pro-
maivanja i dokazan je osnov prava odbacivanja tradicionalne
ontologije sveta.
Razmatranja o Dekartu trebalo je da dovedu do uvida da
prividno samorazumljivo polazite od stvari sveta isto onako
malo kao i orijentisanost na navodno najstroije saznanje bia
jami zadobijanje tla na kojem treba da se fenomenalno prona-
du najblie ontoloke ustrojenosti sveta, tubitka i unutarsvet-
skog bia.
Ali, ako podsetimo na to da prostornost oigledno sakonstitu-
ie unutarsvetsko bie, onda na kraju ipak postaje moguno neko
spasavanje" kartezijanske analize sveta. Radikalnim ispostavija-
njem extensio kao praesuppositum za svaku odredenost od res
corporea, Dekart je razumevanju pripremio jedan apriori iju je
sadrinu Kant potom snanije tiksirao. Analiza od extensio ostaje
u izvesnim granicama nezavisna od proputanja jedne izriite in-
terpretacije bitka rasprostrtog bia. Postavljanje extensio kao
osnovne odredenosti sveta" ima svoje fenomenalno pravo, prem-
da se u povratku na niu ontoloki ne mogu pojmiti ni prostornost
sveta, ni najpre otkrita prostornost bia koje susree u okolnom
svetu, a pogotovu ne prostornost samog tubitka.

133
BlTAK I VRIi.MH

C. ONO OKOLSKO OKOLNOG SVETA

I PROSTORNOST TUBITKA

U sklopu povezanosti prvog predskiciranja U-bitka (uporedi

12) tubitak je morao da se razgranii spram jednog naina bitka
u prostoru, naina koji nazivamo iznutranjost. Ona kazuje: jedno
i samo rasprostrto bie okrueno je rasprostrtim granicama nee-
ga rasprostrtog. Iznutranje bie i to okruujue - oba su predru-
na u prostoru. Odbacivanje takve iznutranjosti tubitka u nekoj
prostornoj posudi ipak ne bi trebalo naelno da iskljui svaku pro-
stornost tubitka, ve samo da dri put slobodnim za vienje pro-
stornosti koja je sutinska za tubitak. Sada mora da se ispostavi ta
prostornost. Ali, ukoliko je unutar5Vt>fc/co bie isto tako u prostoru,
njegova prostornost e da stoji u nekom ontolokom sklopu pove-
zanosti sa svetom. Stoga treba odrediti, u kojem smislu je prostor
jedan konstituens sveta, koji je sa svoje strane bio okarakterisan
kao strukturni momenat bitka-u-svetu. Posebno mora da se poka-
e kako je ono okolsko okolnog sveta, specifina prostornost u
okolnom svetu susretajueg bia samog, fundirano svetovnou
sveta, a ne da je, obrnuto, svet sa svoje strane predruan u prosto-
ru. Istraivanje prostornosti tubitka i prostorne odreenosti sveta
uzima svoje polazite kod analize onoga unutarsvetski prirunog u
prostoru. To razmatranje prolazi kroz tri stupnja: 1. prostornost
onog unutarsvetski. prirunog ( 22), 2. prostornost bitka-u-svetu
( 23), 3. prostornost tubitka i prostor ( 24).

22. Prostornost onog unutarsvetski prirunog

Ako prostor konstituie svet u smislu koji jo treba odrediti,

onda ne moe da bude udno to smo ve kod prethodnog ontolo-
kog karakterisanja bitka onoga unutarsvetskog to unutarsvetsko
morali da drimo u pogledu takode kao ono unutarprostorno. Do
sada ta prostornost onoga prirunog nije bila fenomenalno izriito
zahvaena i nije bila pokazana u njenoj skopanosti sa strukturom
bitka onoga prirunog. Sada je to zadatak.

134
 Svetovnost svcta

Kako smo ve kod karakterisanja onoga prirunog naili na

njegovu prostornost? Besedili smo o onom najprc prirunom.
To kazuje ne samo bie koje svagda prvo susree pre ostalog, nego
istodobno mni i bie koje je ,,u blizini". Ono priruno svakodnevnog
ophoda poseduje karakter blizine. Tano posmatrano, ta blizina
pribora je ve nagovetena u terminu koji izraava njegov bitak, u
prirunosti". Ono ,,pri ruci" bivstvujue poseduje svagda razliitu
blizinu koja nije utvrena time to su se izmerila odstojanja. Ta bli-
zina se regulie iz obazirno proraunavajueg" rukovanja i upotre-
bljavanja. Obazir brinjenja fiksira ono to je na taj nain blizu isto-
dobno s obzirom na smer u kojem je pribor u svako doba pristupaan.
Usmerena blizina pribora poznauje da taj pribor, ma gde predru-
an, ne poseduje samo svoj poloaj u prostoru, nego da je kao pri-
bor sutinski smeten i spremljen, postavljen, podeen. Pribor ima
svoje mesto, ili on lei unaokolo", to treba naelno razlikovati od
nekog istog javljanja na nekom proizvoljnom prostornom poloa-
ju. Svagdanje mesto se odreduje kao mesto ovog pribora za ... iz
jedne celine jednog-prema-drugom usmerenih mesta okolosvet-
ski prirunog sklopa povezanosti pribora. Mesto i mnogostrukost
mesta ne smeju da se izlau kao ono Gde nekog proizvoljnog pred-
runobitka stvari. Mesto je svagda odredeno Tamo" i Tu" onamo-
pripadanja nekog pribora. Svagdanja onamo-pripadnost odgovara
priborskom karakteru onog prirunog, a to znai njegovoj udovo-
ljenju primerenoj pripadnosti nekoj celini pribora. S-mestivoj ona-
mo-pripadnosti jedne celine pribora, medutim, lei u osnovi, kao
uslov njene mogunosti, ono Kamo uopte, u koje za jedan sklop
povezanosti pribora biva upuena celovitost mesta. To, u brinuem
ophodu obazirno unapred u pogledu drano Kamo mogunog
priborovitog onamo-pripadanja nazivamo predeo.

U predelu od" kazuje ne samo ,,u smeru prema", nego istodob-

no i u krugu neega to lei u smeru. Mesto konstituisano smerom
i razdaljenou - blizina je samo jedan modus ove poslednje - ve
je orijentisano na jedan predeo i unutar njega. Neto takvo poput
predela mora da bude otkrito pre toga, ukoliko zapuivanje i pred-
nalaenje mesta jedne obazirno raspoloive celovitosti pribora treba
da postane moguno. Ovo predelsko orijentisanje mnogostrukosti

135
Bii'AK 1 \ R1:\U:

mesta onoga prirunog sadnjava ono okolsko, ono naokolo-oko

-nas okoiosvetski najblie susretaiueg bia. Nikada nije najpre data
neka trodimenzionalna mnogostrukost mogunih poloaja, koja
se ispunjava predrunim stvarima. Ta dimenzionalnost prostora je
jo zastrta u prostornosti onoga prirunog. Ono Gore" jeste ono
,,na svodu" ono Dole" ono ,,na tlif, ono Iza" ono ,,kod vrata"; sva
Gde su otkrita i obazirno izloena tokovima i putevima svakodnev-
nog ophoda, a nisu utvrdena i predskicirana u razmatrajuem
izmeravanju prostora.
Predeli ne bivaju obrazovani tek zajedno predrunim stvari-
ma, nego su svagda ve priruni u pojedinanim mestima. Sama
mesta bivaju zapuena onom prirunom u obaziru brinjenja, ili se
unapred nalaze kao takva. Ono stalno priruno, o kojem obazirni
bitak-u-svetu unapred vodi rauna, zbog toga i ima svoje mesto.
Ono Gde njegove prirunosti, za brinjenje je uraunato i orijentisa-
no na ono preostalo priruno. Tako Sunce, ija svetlost i toplota
jesu u svakodnevnoj upotrebi, ima - polazei od promenljive pri-
menljivosti onoga sto ono daruje - svoja obazirno otkrita istaknu-
ta mesta: izlazak, podne, zalazak, pono. Mesta tog na promenljiv
nain, a ipak jednakomerno stalnog prirunog, postaju naglaeni
pokazivai" u njima leeih predela. Ovi nebeski predeli kojima
jo nije potrebno da imaju bilo kakav geograiski smisao, unapred
daju prethodno Kamo za svako posebno tormiranje predela, koje
mesta mogu da zaposednu. Kua ima svoju sunanu stranu i stra-
nu zavetrine; na njih je orijentisana podeia prostora", a ponovo
unutar tih prostora usmerenosf svagda prema njihovom pribor-
skom karakteru. Crkva i grobovi, na primer, postavljeni su prema
izlasku i zalasku Sunca - predeli ivota i smrti polazei od kojih je
sam tubitak odreden s obzirom na svoje najvlastitije bitkovne mo-
gunosti u svetu. Brinjenje tubitka kojem se u njegovom bitku radi
o samom tom bitku, prethodno otkriva predele pri kojima on ima
r
svagda neku odluujuu udo\ oljenost. Prethodno otkrivanje pre-
dela je saodredeno celovitou udovoljenja, na koju ono priruno
biva slobodno dato kao ono susretajue.
Prethodna prirunost s\'agdanjeg predela ima u jednom jo
izvorniiem smislu od bitka onog prirunog karaktcr ncupadljivc

136
 S\'CtO\'1H)>t SVCtil

prisnosti. Ona postaje i sama vidliiva samo na nain padanja u oi

pri nekom obazirnom otkrivanju onoga prirunog, i to u deficijent-
nim modusima brinjenja. U nenailaenju neega na tijegovom me-
stu, predeo mesta esto po prvi put postaje pristupaan izriito kao
takav. Prostor, koji je u obazirnom bitku-u-svetu otkrit kao prostor-
nost celine pribora, pripada samom biu svagda kao njegovo me-
sto. Puki prostor je jo zastrt. Prostor je razlomljen na mesta. Ali,
ova prostornost poseduje kroz svetomernu celovitost udovolienja
onoga prostorno prirunog svoje vlastito jedinstvo. Okolni sveU
se ne usmerava u nekom prethodno datom prostoru, ve njegova
speciiina svetovnost artikulie u svojoj znaenjskosti udovoljenj-
ski sklop povezanosti neke svagdanje celovitosti obazirno zapue-
nih mesta. Svagdanji svet otkriva svagda prostornost njemu pripad-
nog prostora. Ono pustiti-da-susretne onoga prirunog u njegovom
okolosvetskom prostoru ostaie ontiki moguno samo zato to je
sam tubitak s obzirom na svoj bitak-u-svetu prostoran".

SS 23. Prostomost hitka-u-svctu

Ako tuhitku pripisemo prostornost, onda je oigledno da taj

bitak u prostoru" mora da bude pojmljen iz vrste bitka tog bia.
Prostornost tubitka koji sutinski nijc nikakav predrunobitak,
ne moe da oznaava niti neto takvo poput javljanja na nekom
poloaju u sveto-prostorLi", niti prirunobitak na nekom mestu.
Oba su vrste bitka unutarsvetski susrctajueg bica. 'l\ibitak, me-
dmim, jeste u" svetu LI smislu briinii-prisnog ophoda s unutar-
svetski susretajiiim biem. Prema tomc, ako njemu na bilo koji
nain pridolazi prostornost, onda je to moguno samo na osno-
vu tog U-bitka. A njegova prostornost pokazujc karaktcrc raz-du-
Ijcnja i usmcrenja.
Pod razdaljenjem, kao icdnom \'rstom bitka tubitka s obzirom
na njegov bitak-u- svctu, mi nc razumcmo nesto takvo poput razda-
ljenosti (blizine) ili ak odstojanja. Izraz razdaljcnic upotrebljava-
mo LI jednom aktivnom i tranzitivnom znaenju. Ono mni jednu
ustroicnost bitka Uibitka, s obzirom na koju ic razdaljiti od nee^a,

137
BlTAKI VRTMT

razdaljiti neto, kao ukloniti, samo jedan odreeni, faktiki mo-

dus. Razdaljina, razdaljiti, kazuje initi-da-iezne daljina - tj. raz-
daljenost neega, pribliavanje. Tubitak je sutinski raz-daljujui,
on kao bie koje on jeste svagda puta bie u blizinu da susree.
Raz-daljenje otkriva razdaljenost. Ova je, isto onako kao i odstoja-
nje, jedno kategorijalno odreenje bia koje nije primereno tubit-
ku. Razdaljenje, naprotiv, mora vrsto da se dri kao egzistencijal.
Samo ukoliko je uopte bie u svojoj razdaljenosti otkrito za tubi-
tak, na unutarsvetskom biu samom postaju pristupana razda-
ljenja" i odstojanja s obzirom na drugo. Dve take su jedna od
druge razdaljene onoliko malo koliko i uopte dve stvari, zato to
nijedno od tih bia prema svojoj vrsti bitka ne moe da razdalju-
je. One poseduju samo jedno u razdaljini prednalaljivo i izmer-
ljivo odstojanje.
Raz-daljiti je najpre i ponajee obazirno pribliavanje, done-
ti u blizinu kao sainiti, pristaviti, imati pri ruci. Meutim, i odre-
dene vrste isto saznavajueg otkrivanja bia poseduju karakter
pribliavanja. U tubitku lei jedna sutinska tendenca prema biizini.
Sve vrste poveavanja brzine, koje mi danas vie ili manje prisiljeni
inimo zajedno s drugima, teraju na prevladavanje razdaljenosti.
Radiom, na primer, tubitak danas, putem jednog proirivanja i ra-
zaranja svakodnevnog okolnog sveta, sprovodi jedno raz-daljenje
sveta, koje je u svom tubitkovnom smislu jo uvek nepregledno.
U tome raz-daljiti ne lei nuno neko izriito procenjivanje
daljine nekog prirunog u odnosu na tubitak. Razdaljenost se pre
svega nikada ne shvata kao odstojanje. Ako treba da se oceni dalji-
na, onda se to dogada relativno prema razdaljenjima u kojima se
dri svakidanji tubitak. Raunski uzeto, neka ta ocenjivanja budu
netana i kolebljiva, u svakodnevici tubitka ona imaju svoju vlasti-
tu i potpuno razumljivu odreenost. Mi kaemo: duina do tamo je
jedna etnja, jedan maiji skok, jedna lula duvana". Ove mere izra-
avaju da one ele ne samo da ne mere", nego da procenjena razda-
ljenost pripada jednom biu ka kojem se brinui obazirno ide. Ali,
i ako se sluimo vrstim merama pa kaemo: do kue ima pola
sata", ta mera mora da bude uzeta kao procenjena. Pola sata" nisu
30 minuta, nego jedno trajanje koje uopte nema nikakvu duinu"

138
 Svetovnost sveta

u smislu nekog kvantitativnog protezanja. To trajanje je svagda iz-

loeno polazei od uobiajenog svakodnevnog zbrinjavanja". Raz-
daljenosti su najpre i takoe obazirno ocenjene i tamo, gde su slu-
beno" izraunate mere poznate. Poto je ono raz-daljeno u takvim
ocenjivanjima priruno, ono zadrava svoj specifino unutarsvet-
ski karakter. Tome pripada ak i to da su ophodei putevi ka razda-
ljenom biu svaki dan razliito dugaki. Ono priruno okolnog
sveta i nije predruno za nekog venog posmatraa koji je lien tu-
bitka, nego susree u obazirno brinuu svakodnevicu tubitka.
Na svojim putevima tubitak ne promerava kao predruna telesna stvar
neko prostorno rastojanja, on ne guta kilometre", pribliavanje i
raz-daljenje je svagda brinui bitak ka onome priblienom i raz-da-
ljenom. Neki objektivno" dugaak put moe da bude krai od ne-
kog objektivno" veoma kratkog, koji je moda jedan teak hod"
i koji se za nekoga javlja kao beskonano dug. A tek u takvom ja-
vljanju"svagdanji svet jeste svojstvenopriruan. Objektivna odsto-
janja predrunih stvari ne pokrivaju se s razdaljenou i blizinom
onoga unutarsvetski prirunog. Neka su ta objektivna odstojanja
egzaktno i znana, ipak to znanje ostaje slepo, ono nema funkciju
obazirno otkrivajueg pribiiavanja okolnog sveta; takvo zna-
nje se primenjuje samo u jednom rastojanja nemereem, brinu-
em bitku ka jednom svetu koji se nekoga tie", i primenjuje se
samo za taj bitak.
Neguje se sklonost da se, iz jedne prethodne orijentisanosti na
prirodu" i objektivno" merena odstojanja stvari, takvo izlaganje
razdaljenja i procenjivanje izdaje za subjektivno". Pa ipak, to je
jedna subjektivnost" koja moda otkriva ono najrealnije od re-
alnosti" sveta, koja nema nikakvog posla sa subjektivnom" pro-
izvoljnou i subjektivistikim shvatanjima" nekog ,,po sebi"
drugaijeg bia. Obazirno raz-daljiti svakodnevice tubitka otkriva
bitak-po-sebi istinitog sveta", bia kod kojega tubitak kao egzisti-
rajui svagda ve jeste.
Primarna, pa ak i iskljuiva orijentacija na razdaljenosti kao
merena odstojanja pokriva izvornu prostornost U-bitka. Ono na-
vodno najblie" nipoto nije ono to poseduje najmanje odstoja-
nje ,,od nas". To najblie" lei u onome to je razdaljeno u jednoj

139
Hi I.\K i \ i<i:.\ih

prosenoj irini dosega, zahvata i pogleda. Posto je tubitak sutin-

ski prostoran na naein raz-daljenja, ophod se uvek dri u ne-
kom okolnom svetu" od njega svagda u izvesnom prostoru igre
razdaljenom, stoga mi nikada ne slusamo i ne vidimo najpre ono
to je odstojanju primereno najblie ". Videnje i sluanje su daljin-
ska ula ne na osnovu svog dometa, nego zato to tubitak kao raz-
daljujui boravi preteno u njima. Za onoga koji, na primer, nosi
naoare koje su odstojanju primereno tako blizu da mu sede na
nosu" taj upotrebljeni pribor je okolosvetski vie razdaljen od siike
na zidu koji se nahodi naspram njega. Taj pribor ima toliko malo
blizine, da on esto najpre uopte ne biva nalaljiv. Pribor za gleda-
nje, a isto tako i pribor za sluanje - na primer slusalica na telefo-
nu, poseduje naznaenu neupadljivost onog najpre prirunog.
To vai na primer i za ulicu - priboru za hodanje. Pri hodanju uli-
ca je dodirnuta svakim korakom, i prividno ona je ono najblie i
najrealnije onoga uopte prirunog, gotovo da ona promie du
odredenih delova tela - tabana. A ipak je ona vie razdaljena od
poznanika, koji nekoga pri takvom hodanju susree ,,na ulicf na
razdaljenjif od dvadeset koraka. O blizini i daljini onoga okolo-
svetski najpre prirunog odluuje obazirno brinjenje. Ono, kod
ega to brinjenje unapred boravi, jeste ono najblie, i ono regulie
raz-daljenja.
Ako tubitak u brinjenju donese sebi nesto u svoju blizinu, on-
da to ne oznaava hksiranje neega na jednom prostornom poloaju
koji posedLije najmanje odstojanje od bilo koje take tela. U blizini
kazuje: u okruju onog obazirno najpre prirunog. Pribliavanje
nije orijentisano na telom opremljenu fa-stvar, nego na brinui bi-
tak-u-svetu, a to znai na ono sto u njemu svagda najpre susree.
Stoga se prostornost tubitka takode ne odreduje navodenjem polo-
aja na kojem je predruna neka telesna stvar. Mi, dodue, i o tubit-
ku kaemo da svagda zauzima neko mesto. Ali, to zauzimanje"
treba naelno odvajiti od onog biti -priruan na nekom mestu pola-
zei od nekog predela. Zauzimanje mesta mora da se pojmi kao
razdaijiti onoga okolosvetski pnruiiog u jedan obazirno predot-
kriti predeo. Njegovo Ovde lubitak razume iz okolosvetskog Tamo.
To Ovde ne mni ono Gde nekog predrunog, nego Pri-emu

140
 Svctovuost SVCtil

nekog raz-daljujueg bitka pii ... ujedno s tim raz-daljenjem. Pri-

mereno svojoj prostornosti tubitak nikada nije najpre ovde nego
tamo, iz kojeg Tamo se on vraa natrag na svoie Ovde, i to ponovo
samo na taj nain da on svoj brinui bitak ka ... izlae polazeci od
onog Tamo-prirunog. To postaje potpuno razgovetno iz jedrie fe-
nomenalne osobitosti strukture raz-daljenja U-bitka.
Tubitak se kao bitak-u-svetu sutinski dri u jednoj razdaljini.
To raz-dalienje, daljinu onog prirunog od samog sebe, tubitak ///'-
kada nc moe da izbric. Razdaljenost nekog prirunog od tubitka,
dodue, moe ak i tubitak da prednade kao odstojanje, ako ta raz-
daljenost bude odredena u odnoenju prema nekoj stvari koja se
misli kao predruna na onom mestu koje je tubitak zauzeo pre to-
ga. Ovo Izmedu, vezano za odstojanje, tubitak moe naknadno da
prede, pa ipak samo tako da saino odstojanje postane jedno razda-
ljeno odstojanje. Njegovo raz-daljenje tubitak je preao tako malo
da ga je pre uzeo sa sobom, i da ga stalno uzima sa sobom, ziito to
on suiinski jcstc raz-daljenost, a to znai da prostorno jcstc. U svag-
danjem okruju svojih raz-daljenja tubitak ne moe da eta unao-
kolo, on uvek moe samo da ih predrugojaava. Tubitak jeste pro-
storno na nain obazirnog otkrivanja prostora, i to tako da se on
prema tako prostorno susretaiuem biu dri stalno razdaljujui.
Tubitak ima kao raz-daljujui U-bitak istodobno i karakter
usnicravanja. Svako pribliavanje je unapred ve primilo jedan
smer u neki predeo, polazei od kojeg se ono raz-daljeno priblia-
va, da bi tako postalo prednalaljivo s obzirom na svoje mesto.
Obazirno brinjenje je usmeravajuce raz-daljivanje. U tom brinje-
nju, a to znai u bitku-u-svetu samog tubitka, prethodno je data
potreba za znakom"; ovaj pribor preuzima izriito i za rukovanje
lako navodenje smerova. On dri obazirno upotrebljene predele
izriito otvorenim, ono svagdasnje Kamo pripadanja-tamo, ide-
nja-tamo, nosenja-tamo, donoenja-ovamo. Ako tubitak jcste, on-
da on kao usmeravajue-razdaljujui tubitak svagda ve poseduje
svoj otkriti predeo. Usmeravanje isto onako kao i raz-daljenje, kao
modusi bitka bitka-u-svetu, prethodno su vodeni obazironi brinjenja.
Iz tog usmeravanja proistiu vrsti smerovi prema desno i levo.
I te smerove, isto onako kao i svoja raz-daljenja, tubitak stalno

141
BlTAK I VRTMT

uzima sa sobom. Poprostorenje tubitka u njegovoj telesnosti" koja u

sebi krijc vlastitu problematiku koja ovde ne treba da bude obraiva-
na, istaknuto je jo i po tim smerovima. Stoga ono priruno i za telo
upotrebljeno, poput rukavica na primer, koje mora da pravi kretanja
ruke zajedno s rukom, mora da bude usmereno nadesno i nalevo. Na-
suprot tome, jedan runi pribor za rad, koji se dri u ruci i biva pokre-
tan njome, ne pravi zajedno s njom specilino runa" kretanja ruke.
Zbog toga, iako se njima rukuje rukom, nema desnih i levih ekia.
Ostaje, medutim, da se obrati panja na to da je usmeravanje,
koje pripada raz-daljenju, fundirano bitkom-u-svetu. Levo i desno
nisu neto subjektivno", za ta subjekat ima neko oseanje, nego
su smerovi usmerenosti u jedan svagda ve priruan svet. Pukim
oseanjem razlike svoje dve strane" !7 nikada se ne bih mogao snai
u nekom svetu. Subjekat s pukim oseanjem" ove razlike je kon-
struktivna polazna postavka, koja ostavlja izvan panje istinsku
ustrojenost subjekta, po kojoj tubitak s tim pukim oseanjem" u
jednom svetu svagda ve jeste i mora biti, da bi mogao da se orijen-
tie. To postaje razgovetno iz primera na kojem Kant pokusava da
razjasni fenomen orijentacije.
Uzmimo da stupam u jednu poznatu, ali mranu sobu koja je
za vreme moje odsutnosti bila tako preureena da sve to je stajalo
desno sada stoji levo. Ako treba da se orijentiem, onda mi puko
oseanje razlike" moje dve strane uopte nita ne pomae, sve dok
ne bude shvaen jedan odredeni predmet, o kojem Kant usput ka-
e: njegov poloaj imam u pamenju". ta to, medutim, znai dru-
go do: ja se nuno orijentiem u jednom svagda ve biti kod jednog
poznatog" sveta - i iz njega. Sklop povezanosti pribora jednog
sveta mora tubitku da bude ve prethodno dat. Da ja svagda ve
jesam u jednom svetu, za mogunost orijentacije nije manje konsti-
tutivno od oseanja za desno i levo. To to je ta ustrojenost bitka
tubitka samorazumljiva, ne opravdava da je preutimo u njenoj
ontoloki konstitutivnoj ulozi. Ni Kant je ne preutkuje - on je
preutkuje onoliko malo koliko i svaku drugu interpretaciju tubitka.
Stalno praviti-upotrebu od takve ustrojenosti, medutim, ne liava

4/ Kant, Immanuel: \Ya< heifit: Sich im Denken oricntieren? (1786) \V\V. (Akad.
Ausgabe), tom VIII, str. 131-147.

142
 Svetovtiost sveta

nas primerene ontoloke eksplikacije, nego je zahteva. Psiholoka

interpretacija, po kojoj Ja ima neto u pamenju", u osnovi mni
egzistencijalnu ustrojenost bitka-u-svetu. Poto Kant tu strukturu
ne vidi, on previda takoe i potpuni sklop povezanosti konstitucije
jedne mogune orijentacije. Usmerenost prema desno i levo osni-
va se u sutinskom usmeravanju tubitka uopte, koje je sa svoje
strano sutinski saodreeno bitkom-u-svetu. Kantu, dakako, i nije
stalo do jedne tematske interpretacije orijentacije. On hoe samo
da pokae da je svakoj orijentaciji potreban jedan subjektivan
princip". Ali, subjektivno" e ovde, po Kantu, znaiti: a priori.
Pa ipak, apriori usmerenosti na desno i levo osniva se u subjektivnom"
aprioriju bitka-u-svetu, koji nema nikakvog posla s nekom odrede-
nou koja je prethodno ograniena na neki besvetovni subjekat.
Raz-daljenje i usmeravanje odreduju kao konstitutivni karak-
teri U-bitka prostornost tubitka, da brinui-obazirno jeste u otkri-
tom, unutarsvetskom prostoru. Dosadanja eksplikacija prostornosti
onoga unutarsvetski prirunog i prostornosti bitka-u-svetu daje
tek pretpostavke da se izradi fenomen prostornosti sveta i da se
postavi ontoloki problem prostora.

24. Prostornost tubitka i prostor

Tubitak je kao bitak-u-svetu svagda ve otkrio neki svet". To

u svetovnosti sveta fundirano otkrivanje bilo je okarakterisano kao
slobodno davanje bia na jednu celovitost udovoljenja. Slobodno
davajue pustiti-da-udovolji sprovodi se na nain obazirnog sebe-
upuivanja koje se osniva u jednom prethodnom razumljenju zna-
enjskosti. A sada je pokazano: obaziran bitak-u-svetu je prosto-
ran. I samo zato to je tubitak prostoran na nain raz-daljenja i
usmeravanja, ono okolostvetski priruno moe da susree u svojoj
prostornosti. Slobodno davanje jedne celovitosti udovoljenja jed-
nakoizvorno je i jedno raz-daljujui-usmeravajue pustiti-da-udo-
volji pri nekom predelu, a to znai slobodno davanje prostornog
tamo-pripadanja onog prirunog. U znaenjskosti, s kojom je tubi-
tak kao brinui U-bitak prisan, lei sutinska saotkljuenost prostora.

143
Bii \k i \'i:.\u-

Tako sa svetovnoseu sveta otkljueeni prostor jos nista ne pose-

duje od eiste nmogostrukosti triju dimenzija. Prostor ostaje kod
ove najblie otkljueenosti io prikriven kao eisto U-eemu nekog
metriekog poretka polozaia i odredenja pozieije. Tamo-na-eemu ie
prostor prethodno otkriven u tubitku - to smo vee pokazali s feno-
menom predela. Predeo razumemo kao ono Kamo moguene pri-
padnosti priruenog sklopa povezanosti pribora, sklopa koji treba
moei da susreee kao usmereno razdaljen, a to znaei smeten. Pri-
padnost se odreduje iz znaenjskosti koja je konstituth na za svet,
a unutar moguenog Kamo ta pripadnost artikulise ono Ovamo 1
Onamo. To Kamo uopte biva predskieirano eelinom upuivanja
koja je utvrdena u jednom Radi-eega brinjenja, i unutar koje sebe
upueuje slobodno-davajuee pustiti-da-udovolji. Sa onim sto susre-
ee kao ono prirueno jeste tako da s\'agda ima neko udovoljenje pri
nekom predelu. Celovitosti udovoljenja, eelovitosti koja saeinjava
bitak onoga okolosvetski prirunog, pripada predelsko udovoljenje
prostora. Na osnovu tog udovoljenja ono prirueno postaje prednala-
ljivo i odredivo prema formi i smeru. Svagda je prema moguenoj
prozirnosti brinueeg obazira, s taktiekim bitkom tubitka razdaljeno
i usmereno ono unutarsvetski prirueno.
Ono za bitak-u-svetu konstitutivno pustiti-da-stisretne unutar-
svetskog biea jeste jedno davanje-prostora". To davanje-prostora"
koje takode nazivamo uprilieavanje" uprostoravanje [Hinraumenj,
jeste slobodno davanje onoga priruenog na njegovu prostornost.
To uprilieavanje omogueava, kao otkrivajuea prethodna datost jedne
moguene na-udovoljenju-odredeneeelovitosti mesta, svagdanju fak-
tieku orijentaeiju. Tubitak moe kao obazirno brinjenje sveta da preu-
reduje, rasprema i uprilieuje" samo zato to njegovom bitku-u-svetu
pripada uprilieavanje - razumijeno kao egzisteneijal. Ali, izrieito pred
oima ne stoji ni svagda prethodno otkrit predeo, niti uopste svagda-
nja prostornost. Ova poslednja je po sebi u neupadljivosti onoga pri-
runog, u eijem brinjenju izrasta obazii; nazoena za taj obazir. Sa bit-
kom-u-svetu je prostor otkrit najpre u toj prostornosti. Na tlu tako
otknte prostornosti sam prostor postaje pristupaean za saznavanie.
A7 prostor nijc u sitbjektu, ni svct nijc u nrosioru. Prostor je pre
u" svetu, ukoliko je za tubitak konstitutivan bitak-u-svetu otkljueio

44
 Svctovuost SVCtll

prostor. Prostor se ne nalazi u subjektu, niti subjekat posmatra svet

,,kao da" je svet u nekom prostoru, nego je ontoloki dobro-razu-
mljeni subiekaf, tubitak, prostoran u jednom izvornom smislu.
A poto je tubitak prostoran na opisan nain, prostor se pokazuje
kao apriori. Ovaj naziv ne kazuje neto takvo poput prethodne pri-
padnosti nekom najpre jo besvetovnom subjektu, koji iz sebe izba-
cuje neki prostor. Apriornost ovde kazuje: prethodnost susretanja
prostora (kao predela) u svagdanjem okolosvetskom susretanju
onoga prirunog.
Prostornost onoga obazirno najpre susretajueg moe za
sam obazir da postane tematska prostornost i zadatak prorau-
navanja i izmeravanja, na primer pri gradnji kue ili u premera-
vanju zemljita. Ovim jo preteno obazirnim tematizovanjem
prostornosti okolnog sveta, prostor po samom sebi na izvestan
nain ve dolazi u pogled. Tako sebe pokazujui prostor moe da
sledi isto tamo-gledanje, uz napustanje pre toga jedine mogu-
nosti pristupa prostoru - obazirnog proraunavanja. Formalni
zor" prostora otkriva iste mogunosti prostornih odnosenja.
Pri tome opstoji stupnjeviti sled u slobodnom polaganju istog,
homogenog prostora od iste moriologije prostornih oblika za
Analvsis Situs sve do isto metrike znanosti o prostoru. Razma-
tranje tih sklopova povezanosti ne spada u ovo istraivanje. iN
Unutar njegove problematike trebalo bi da bude ontoloki fiksira-
no samo tenomenalno tlo na kojem zapoinje tematsko otkrivanje
i izrada istog prostora.
Ono od obazira siobodno, samo jo tamo-gledajue otkriva-
nje prostora neutraiizuje okolosvetske predele u iste dimenzije.
Mesta i obazirno orijentisana celovitost mesta prirunog pribora
urusavaju se u jednu mnogostrukost poloaja za proizvoljne stvari.
Prostornost onoga unutarsvetski prirunog gubi s tim prirunim
svoj karakter udovoljenja. Svet gubi ono specifino okolsko, okolni
svet postaje prirodni svet. Svet" kao prirucna celina pribora posta-
je poprostoren u jedan sklop povezanosti rasprostrtih st\'ari koje

48 1.7 <>\<> up. l'eckcr, (X: ttcitriigc zur plhijiomcfiologischcri Bcgri'unlioig dcr (ico-
ffictric iuhl ihrcr phv<ikLili$chcu Auuvmhmgcu. fahrhuch, tom VI (1923), str.
385 i daiic.

145
BlTAK I VRT.MT

su samo jo predrune. Homogeni prostor prirode pokazuje se

samo putem jedne vrste otkria susretajueg bia, putem onog ot-
kria koje poseduje karakter jednog specifinog odsvetovijenja sve-
tomernosti onoga prirunog.
Tubitku biva, primereno njegovom bitku-u-svetu, svagda vec
otkriti prostor prethodno dat - premda netematski. Prostor po sa-
mom sebi, naprotiv, s obzirom na u njemu ukljuene iste mogu-
nosti istog biti-prostoran neega, najpre ostaje jo pokriven.
To da se prostor sutinski pokazuje u jednom svetu, jo ne odluuje
o vrsti njegovog bitka. Njemu nije potrebno da poseduje vrstu bitka
nekog i samog prostorno prirunog ili predrunog. Bitak prostora
takode nema ni vrstu bitka tubitka. Iz toga to bitak samog prosto-
ra ne moe da bude pojmljen u vrsti bitka od res extensa, ne sledi
ni da prostor mora da bude ontoloki odreden kao fenomen" te
res - on ne bi u bitku bio razliit od nje, a pogotovu ne sledi da bi
bitak prostora mogao da bude izjednaen s bitkom od res cogitans
i pojmljen kao puko subjektivan" bitak, uopte i ne uzimajui u
obzir dostojnost pitanja bitka tog subjekta.
Pometenost koja i do danas opstoji u pogledu na interpretaci-
ju bitka prostora, ne osniva se toliko u nedovoljnom poznavanju
stvarstvene sadrine samog prostora, koliko u nedostatku naelne
prozirnosti mogunosti bitka uopte i njihove ontoloki pojmovne
interpretacije. Ono odluujue za razumevanje ontolokog proble-
ma prostora lei u tome da se pitanje o bitku prostora oslobodi iz
uskosti sluajno raspoloivih i povrh toga najee sirovih pojmo-
va bitka, i u tome da se problematika bitka prostora u pogledu na
sam fenomen i razliite fenomenalne prostornosti dovede u pravac
razjanjavanja mogunosti bitka uopte.
U fenomenu prostora ne moe da se pronade ni jedina, pa tako-
de ni meu ostalima primarna ontoloka odredenost bitka unutar-
svetskog bia. Jo manje prostor konstituie fenomen sveta. Prostor
moe da se pojmi tek u povratku na svet. Prostor ne postaje jedino
pristupaan tek odsvetovljenjem okolnog sveta, prostornost se
uopte moe otkriti samo na osnovu sveta, i to tako da prostor ipak
srtkonstituie svet, odgovarajui sutinskoj prostornosti samog tu-
bitka s obzirom na njegovu osnovnu ustrojenost bitka-u-svetu.

146
 ETVRTO POGLAVLJE

Bitak-u-svetu kao sabitak i samobitak.

Ono ,,Se"

Analiza svetovnosti sveta stalno je uzimala u razmatranje ceo

fenomen bitka-u-svetu, a da pri tome svi njegovi konstitutivni mo-
menti nisu bili odvajani u jednakoj fenomenalnoj razgovetnosti
poput fenomena samog sveta. Napred je stavljena ontoloka inter-
pretacija sveta u prolazu kroz ono unutarsvetski priruno, zato to
tubitak u svojoj svakodnevici, s obzirom na koju on ostaje stalna
tema, ne samo da uopte jeste u nekom svetu, nego se u jednoj pre-
ovladavajuoj vrsti bitka dri prema svetu. Tubitak je najpre i po-
najece obuzet svojim svetom. Ta vrsta bitka izrastanja u svetu, pa
time i u osnovi leei U-bitak uopte, sutastveno odreduju feno-
men koji emo sada slediti pitanjem: ko je taj koji u svakodnevici
jeste tubitak? Sve strukture bitka tubitka, pa time takode i fenomen
koji odgovara na ovo Ko-pitanje, naini su njegovog bitka. Njihovo
ontoloko karakterisanje je egzistencijalno karakterisanje. Stoga je
potrebno pravo poetno postavljanje pitanja i predskiciranja puta
kojim dalja fenomenalna oblast svakodnevice tubitka treba da bude
dovedena u razmatranje. Istraivanje u smeru prema onom feno-
menu kojim se moe odgovoriti na pitanje o onom Ko, vodi na
strukture tubitka koje su jednako izvorne s bitkom-u-svetu: sabi-
tak i satubitak. U toj vrsti bitka osniva se modus svakodnevnog sa-
mobitka, ija eksplikacija ini vidljivim ono to smemo da nazovemo

147
BITAKI YRT.AU-:

subjekat" svakodnevice - ono Se. Poglavlje o tome ,,Ko" prose-

nog tubitka poseduje, prema tome, sledee ralanjenje: 1. polazna
postavka egzistencijalnog pitanja o onome Ko tubitka ( 25); 2. sa-
tubitak Drugih i svakodnevni sabitak ( 26); 3. svakodnevni samo-
bitak i ono Se ( 27).

$ 25. Polazna postavka egzistencijalnog pitauja

o ononie Ko tnbitka

Odgovor na pitanje ko to bie (tubitak) svagda ieste, bio je pri-

vidno ve dat pri formalnom pokazivanju osnovnih odredenosti
tubitka (up. 9). Tubitak je bie koje svagda ja sam jesam, bitak je
svagda moj. Ovo odrectenje pokazuje jednu ontoloku ustroienost,
ali i samo to. Ono istodobno sadri ontiko - premda sirovo - navo-
denje da svagda neko Ja jeste to bie, a ne drugi. To Ko odgovara
sebi iz samog Ja, iz subjekta", sopstva". To Ko jeste ono to se kroz
promene dranja i doivljaja odrava kao ono identino i pritom
se odnosi prema toj mnogostrukosti. Mi ga ontoloki razumemo
kao ono u jednoj zatvorenoj regiji, i za nju, svagda ve i stalno pred-
runo, ono u jednom osobitom smislu u osnovi leee - razume-
mo ga kao subjectum. Ovaj ima, kao ono sopstvovo-isto u viestru-
koj drugosti, karakter sopstva. Neka se duevna supstanca ukloni
isto onako kao i stvarovitost svesti i predmetnost osobe, ontoloki
on ostaje kod polaznog postavljanja neega iji bitak, izriito ili ne,
zadrava smisao predrunosti. Supstancijalnost je ontoloka nit vo-
dilja za odreivanje onog bia, polazei od kojega biva odgovarano
na Ko-pitanje. Tubitak je neizgovoreno unapred pojmljen kao ono
predruno. U svakom sluaju, neodredenost njegovog bitka uvek
implicira taj smisao bitka. Pa ipak, predrunost je vrsta bitka jed-
nog tubitku-neprimerenog bia.
Ontika samorazumljivost iskaza da sam ja onaj koji svag-
da jeste tubitak, ne sme da zavede na mnjenje da je time put
ontoloke interpretacije onoga tako datog" nepogreivo razu-
mljivo predskiciran. tavie, ostaje upitno da li i samo ontika
sadrina gornjeg iskaza primereno ponavlja fenomenalni sastoj

148
 Bitak-u-svetu kao sabitak i samobitak. Ono Sc"

svakodnevnog tubitka. Moglo bi biti, da ono Ko svakodnevnog

tubitka upravo nisam svagda ja sam.
Ako fenomenalno pokazivanje iz vrste bitka samog bia treba
da pri dobijanju ontiko-ontoloskih iskaza zadri prednost i pred
najsamorazumljivijim i od vajkada uobiajenim odgovorima, kao
i pred iz tih odgovora crplienim postavljanjima problema, onda feno-
menoloska interpretacija tubitka, u odnosu na pitanja koja sada tre-
ba postaviti, mora da ostane sauvana od izokretanja problematike.
Medutim, ne protivi li se pravilima sve zdrave metodike ako
se polazna postavka neke problematike ne dri evidentnih datosti
tematskog podruja? A ta je nesumnjivije od datosti onog Ja? I zar
u toj datosti ne lei uputstvo da se u svrhu njegove izvorne izrade
apstrahuje od svega inae jo datog", ne samo od nekog bivstvuju-
ceg sveta'1 nego takode i od bitka drugih Ja-a? Moda je doista
evidentno ono to daje ovu vrstu davanja - prosto, formalno, reflek-
sivno Ja-dokuivanje. Ovaj uvid otvaraakpristupjednoj samostal-
noj fenomenoloskoj problematici, koja kao formalna fenomenolo-
gija svesti" ima svoje naelno, uokvirujue znaenje.
U ovom pred nama sklopu povezanosti jedne egzistencijalne
analitike faktikog tubitka postavlja se pitanje, da li pomenuti na-
in davanja onog Ja otkljuuje tubitak u njegovoj svakodnevici,
ako ga on uopte i otkljuuje. Ta zar je a priori samorazumljivo da
pristup tubitku mora da bude jedna prosto dokuujua refleksija
na Ja od akata? Ako bi ova vrsta samodavanja' tubitka za egzisten-
cijalnu analitiku bila neko zavodenje, i to takvo zavodenje koje se
osniva u bitku samog tubitka? Moda tubitak u najbliem oslovlja-
vanju samog sebe uvek kae: ja jesam to, a onda na kraju najglasni-
je, ako on nije'1 to bie. Ako bi ustrojenost tubitka da je on svagda
moj bila osnov za to da tubitak najpre i ponajvie nijc on sam7. Ako
egzistencijalna analitika sa gore pomenutom polaznom postavkom
kod datosti onog Ja gotovo pada u zamku samom tubitku i nekom
njegovom samoizlaganju koje se namee? Ako bi trebalo da se po-
kae da ontoloki horizont za odredivanje onoga sto je pristupa-
no u prostom davanju ostaje naelno neodreden? Doista se uvek
moe ontiki pravilno rei o tom biu, da sam to Ja". Pa ipak, onto-
loska analitika, koja upotrebljava takve iskaze, mora da ih stavi uz

149
BlTAK l VRT.Mi:

naelne zadrke. Ono ,Ja" sme da bude razumljeno samo u smislu

jednog neobaveznog formalnog pokazivanja neega to se u svag-
danjem fenomenalnom sklopu povezanosti bitka moda razgre
kao njegova suprotnost". Pri tome, Ne-Ja" tada nikako ne kazuje
onoliko koliko i bie koje je sutinski lieno Jastva" ve mni jednu
odredenu vrstu bitka samog ,,Ja" na primer samoizgubljenost.
Ali, takoe i do sada data pozitivna interpretacija tubitka za-
branjuje ve i polazak od formalne datosti onoga J sa namerom na
fenomenalno dovoljno odgovaranje na Ko-pitanje. Razjanjenje
bitka-u-svetu pokazalo je da nije" najpre, a takode i nikada nije
dat neki puki subjekat bez sveta. I tako je na kraju isto toliko malo
najpre dato neko izolovano Ja bez drugih.19 Ali, ako drugi" svagda
ve u bitku-u-svetu zajcdno-sajcsu tu, postoje, onda ni ovo fenome-
nalno ustanovljenje ne sme da zavede na to da se ontoloska struktu-
ra onoga tako datog" dri za samorazumljivu i da joj istraivanje
nije potrebno. Zadatak je da se vrsta ovog satubitka uini fenome-
nalno vidljivom u najblioj svakodnevici i da se ontoloki prime-
reno interpretira.
Kao to ontika samorazumljivost bitka-po-sebi unutarsvet-
skog bia zavodi na ubedenost u ontoloku samorazumljivost
smisla tog bitka, i puta da se previdi fenomen sveta, tako i onti-
ka samorazumljivost da je tubitak svagda moj, krije u sebi jedno
moguno zavodenje pripadne ontoloke problematike. Ono Ko
tubitka najprc nije samo ontoloki jedan problem, nego ono ostaje
i ontiki pokriveno.
No, da li je onda egzistencijalno-analitiko odgovaranje na
Ko-pitanje uopte bez niti vodilje? Nikako. Kao takva nit vodilja
od onih gore datih ( 9 i 12) formalnih pokazatelja ustrojenosti
bitka tubitka, dakako, ne fungira toliko onaj do sada raspravljani
pokazatelj, nego pre onaj prema kojem se esencija" tubitka osniva
u njegovoj egzistenciji. Ako jc Ja" jedna cscncijalna odrcdcnost
tubitka, onda ona mora da btide cgzistencijalno intcrprctirana.

49 L'porediti fenomenoloke prikaze M. Schelera, Zur Phanoitienolngie und 'lheo-

rie der Svmpathiegefiihle, 1913, Dodatak, str. 118 i dalje; isto tako 2. izd. pod
naslovom: \\esefi und Formen der Svtnpathie, 1923, str. 244 i dalie.

150
 Bituk-u-svetu kuo sabituk i sumobituk. Ono Sen

Na ono Ko tada treba da se odgovori samo u fenomenalnom poka-

zivanju jedne odredene vrste bitka tubitka. Ako tubitak svagda sa-
mo egzistirajui jeste svoje sopstvo, onda stalnost sopstva zahteva,
upravo onoliko koliko i njegova moguna nesamostalnost" jedno
egzistencijalno-ontoloko postavljanje pitanja kao jedino primere-
ni pristup njegovoj problematici.
Ali, ako sopstvo treba da bude pojmljeno samo" kao jedan
nain bitka tog bia, onda se ini da se to ipak izjednaava s raspli-
njavanjem svojstvenog jezgra" tubitka. Ali, takva strahovanja se
hrane izokrenutim predmnjenjem da bie koje je u pitanju u osno-
vi ipak poseduje vrstu bitka nekog predrunog, pa makar se od
njega daleko i dralo ono masivno neke telesne stvari koja se javlja.
Samo to supstanca" oveka nije duh kao sinteza due i tela,
nego egzistencija.

26. Satubitak Drugih i svakodnevni sabitak

Odgovor na pitanje o onome Ko svakodnevnog tubitka treba

da se dobije u analizi one vrste bitka, u kojoj se tubitak najpre i po-
najeezadrava. Istraivanjeseorijentienabitak-u-svetu,osnov-
nu ustrojenost tubitka kojom se saodreduje svaki modus njegovog
bitka. Ako smo s pravom kazali da su dosadanjom eksplikacijom
sveta u razmatranje ve dospeli i ostali strukturni momenti bitka-
u-svetu, onda mora da je njome na izvestan nain pripremljeno i
odgovaranje na Ko-pitanje.
Opisivanje" najblieg okolnog sveta, na primer radionino-
delovnog sveta zanatlije, pokazalo je da s priborom koji se nahodi
u radu sa-susreu" i drugi, za koje je delo" i odredeno. U vrsti
bitka tog prirunog, a to znai u njegovom udovoljenju, lei jedno
sutinsko upuivanje na mogune nosioce, za koje to priruno tre-
ba da bude skrojeno po telu". U primenjenom materijalu isto tako
susree i njegov uspostavlja ili liferant" kao onaj koji dobro ili
loe usluuie". Polje, na primer, du kojeg napolju" idemo, poka-
zuje se kao pripadno tome i tome, onome koji ga uredno odrava
u dobrom stanju; koriena knjiga je kupljena kod ..., poklonjena

151
BlTAK l VRV.Ml.

od ..., i tome slino. Na plai usidreni eamac upuuje u svom Bit-

ku-po-sebi na jednog poznanika koji njime preduzima svoje vo-
nje, ali i kao tudi amac" on pokazuje Druge. Ti tako u priru-
nom, okolosvetskom sklopu povezanosti susretajuf Drugi ne
pridomiljaju se, recimo, nekoj najpre samo predrunoi stvari, ne~
go ove stvarf susreu iz sveta u kojem su one prirune za Druge,
sveta koji je unapred uvek ve takode i moj svet. U dosadanjoj ana-
lizi krug onoga unutarsvetski susretajueg najpre je bio suen na
priruan pribor odnosno predrunu prirodu, pa time na bie tubit-
ku neprimerenog karaktera. Ovo ogranienje je bilo nuno ne sa-
mo u svrhu pojednostavijenja eksplikacije, nego pre svega zato to
se vrsta bitka unutarsvetski susretajueg tubitka Drugih razlikuje
od prirunosti i predrnnosti. Svet tubitka, prema tome, oslobada
bie koje je razliito ne samo od pribora i stvari uopste, nego prime-
reno svojoj vrsti bitka kao tubitak i samo jeste na nain bitka-u-sve-
tu ,,u" svetu, u kojem ono istodobno unutarsvetski susree. To bie
nije ni predruno ni priruno, nego jeste onako kao 1 sam oslobada-
jui tubitak - ono takoc i zajedno-sa jcsfc ///, postoji. Pa ako bi se
ve htelo da se svet uopte identiiikLije s unutarsvetskim biem,
onda bi se moralo kazati: svet" je takode tubitak.

Karakterisanje susretanja Drugili se, tako, ipak ponovo orijen-

tie na svagda vlastiti tubitak. Ne polazi li i ono od nekog isticanja
i izolovanja onoga Ja" tako da se tada mora traiti neki prelaz od
tog izolovanog subjekta ka Drugima? Da bi se ovaj nesporazum iz-
begao treba obratiti panju na to u kojem smisiu se ovde besedi o
Drugimal Drugf ne kazuje koliko i: c^o ostatak preostalih izvan
mene iz kojeg se Ja izuzima; pre su Drugi oni od kojih se sami po-
najee nc razlikujcmo, medu kojima se takode jeste. Ovo biti-ta-
kode-tu s njima nema ontoloki karakter nekog Sa"-predruno-
bitka unutar nekog sveta. Ovo Sa" je nesto tubitku-primereno,
ovo lakode" mni jednakost bitka kao obazirno-brinueg bitka-u-
-svetu. Sa" i Takode" treba da budu razumljeni cgzistcncijalno, a
ne kategorijalno. Na osnovu ovog sa-stvcnog bitka-u-svetu svet je
svagda uvek ve onaj svet koji deiim s Drugima. Svel tubitka je Sa-
svet. U-bitak je Sabitak sa Drugima. Njihov unutarsvetski Bitak-
-po-sebi je Satubitak.

152
 Bituk-u-svctu kao <tibittik i stuuobitak. Ouo ,,SV"

Drugi ne susreu u prethodno razlikujuem shvatanju onoga

najpre predrunog vlastitog subjekta o ostalim subjektima koji se
takode javljaju, ne u nekom primarnom tamo-gledanju na samog
sebe, u emu se tek utvrduje ono spram-ega neke razlike. Oni su-
sreu iz svcta u kojem sutinski boravi brinui-oba/irni tubitak.
Nasuprot teorijski izmiljenim objanjenjima" predrunobitka
Drugih, koja se lako nameu, moramo se vrsto drati pokazanog
fenomenalnog injenikog stanja njihovog okolosvetskog susreta-
nja. Ova najblia i elementarna svetska vrsta susreta tubitka ide ta-
ko daleko da ak i vlasiiti tubitak postaje od samog sebe najprc
prednala/ljiv" u odvraaifiju-pogleda od, odnosno uopte jos ne u
gledanjif doivljaja" i u centru akta". Tubitak nalazi samog se-
be" najpre u onome to on neguje, to mu je potrebno, to iekuje,
uklanja - u onome najpre brinutom okolosvetski prirunom.

Pa ak i ako tubitak samog sebe izriito oslovljava kao: )a-ovde,

onda lokaciono odredenje osobe mora cia se razume iz egzistenci-
jalne prostornosti tubitka. Mi smo pri njenoj interpretaciji ( 23)
ve nagovestili da to Ja-ovde ne mni neku istaknutu taku Ja-stva-
ri, nego razume sebe kao U-bitak iz onoga Tamo prirunog sveta,
pri kojem Tamo tubitak boravi kao brinjenje.
M!
V. t. Humbolt [VVilhelm von Humboldt] je upozorio na jezi-
ke koji ,,Ja" izraavaju putem o\'de" IT1 putem tu", On' putem
tamo" prema tome na jezike koji - gramatiki formulisano - line
zamenice izrazavaju prilozima za mesto. Sporno jc\ koje je doista
izvorno znaenje izraza za mesto: priloko ili zameniko. Spor gu-
bi tlo ako se obrati panja na to da prilozi za mesto imaju odnos
prema Ja qua tubitku. 0\'de" tamo" i tif primarno nisu ista
odredenja mcsta unutarsvetskih, na prostornim poioajima posto-
ieih predrunih bia, ve karakteri izvorne prostornosti tubitka.
Navodni prilozi za mesto su odredenja tubitka; oni imaju primar-
no cgzistencijalno, a ne kategorijalno znaenje. Ali oni nisu ni za-
menice, njihovo znaenje lei pre diference priloga za mesto i linih
zamenica; svojstveno prostorno tubitkovno znaenje tih izra/a.

-0 l'bcrilic \'crwiUhlt>c!iuti iicrOrt<iulvcrbic)! uiit cm Prououicu /, ' / ciui^cu Spnic-

iicu i \H2")). Sabr. dcla (i/cl. Prus. Akad. znan.) toni \'I, 1. Ods.. str. 304-cM).

133
BllAK I YRl:MI:

medutim, dokumentuje da teorijski neiskrivljeno izlaganje tubitka

vidi tubitak neposredno u njegovom prostornom, tj. razdaljujui-
usmeravajuem bitku pri" brinutom svetu. U ovde" tubitak koji
izrasta u svom svetu ne govori prema sebi, nego od sebe prema ono-
me tamo" nekog obazirno prirunog, a ipak mni sebe u egzistenci-
jalnoj prostornosti.
Tubitak razume sebe najpre i ponajee iz svog sveta, i satubi-
tak Drugih susree mnogostruko iz onog unutarsvetski prirunog.
Ali, ako Drugi u svom tubitku i postaju gotovo tematski, oni ne
susreu kao predrune stvari-osobe, nego ih mi zatiemo pri ra-
du", tj. primarno u njihovom bitku-u-svetu. Pa ak i ako Drugog
vidimo ,,da samo unaokolo stoji", on nikada nije shvaen kao pred-
runa oveko-stvar, nego je unaokolo-stajanje" jedan egzistencijal-
ni modus bitka: nebrinuto, bezobazirno prebivanje pri svakom i
nikom. Drugi susree u svom satubitku u svetu.
Izraz tubitak", medutim, ipak razgovetno pokazuje da je to
bie najpre" u neodnoenju prema Drugima, da on, dodue, na-
knadno moe biti jo i ,,sa" drugima. Ipak, ne sme se prevideti da
termin satubitak upotrebljavamo za oznaavanje onog bitka tamo-
na-kojem su bivstvujui Drugi unutarsvetski slobodno dati. Taj sa-
tubitak Drugih je samo unutarsvetski otkljuen za neki tubitak, pa
tako i za satubia, zato to je tubitak sutinski po samom sebi sabi-
tak. Fenomenoloki iskaz: tubitak je sutinski sabitak, poseduje je-
dan egzistencijalno-ontoloki smisao. On ne eli da ontiki utvrdi
da ja iaktiki nisam jedini predruan, da se, naprotiv, javljaju jo i
drugi moje vrste. Da je stavom po kojem je bitak-u-svetu tubitka
sutinski konstituisan sabitkom, mneno neto takvo, onda sabitak
ne bi bio jedna egzistencijalna odredenost koja bi tubitku pridolazila
polazei od njega samog iz njegove vrste bitka, nego jedna sainje-
nost koja bi se svagda umetala na osnovu javljanja Drugih. Sabitak
egzistencijalno odreuje tubitak i onda kada neko Drugi faktiki
nije predruan niti je opaen. Takode i to biti-jedini, jedinobitak
tubitka jeste sabitak u svetu. Drugi moe nedostajati samo u jed-
nom sabitku i za jedan sabitak. Jedinobitak je jedan deficijentan
modus sabitka, njegova mogunost je dokaz za sabitak. Faktiki je-
dinobitak, s druge strane, ne biva ukinut time to se pored" mene

154
 Bitak-u-svctu kuo subituk i smuobituk. Ono Sc"

javlja neki drugi egzemplar: ovek, ili moda deset takvih. Neka su
oni i predruni, pa jo i vie njih, tubitak moe biti jedini. Sabitak
i fakticitet jednog-sa-drugim-bitka se, stoga, ne osniva u nekom
zajednikom javljanju vie subjekata". A ipak, jedinobitak medu"
mnogima opet u odnosu na bitak mnogih ne kazuje da su oni pri-
tom samo predruni. I u bitku meu njima" oni su srt-predruni,
s^-postoje; njihov satubitak susree u modusu ravnodunosti i tu-
osti. Nedostajanje i biti-otiao" modusi su satubitka i oni su mo-
guni samo zato to tubitak kao sabitak puta da tubitak Drugih
susree u njegovom svetu. Sabitak je jedna odredenost svagda vla-
stitog tubitka; satubitak karakterie tubitak Drugih ukoliko je on
za neki sabitak slobodno dat njegovim svetom. Vlastiti tubitak je-
ste samo ukoliko poseduje strukturu sutine sabitka - kao za Druge
susretajui satubitak.
Ako sabitak ostaje egzistencijalno konstitutivan za bitak-u-svetu,
onda on to mora isto onako kao i obazirni ophod sa unutarsvetski
prirunim, koje smo zahvatajui unapred oznaili kao brinjenje,
da bude interpretiran iz fenomena brige, a kao briga se odreuje
bitak tubitka uopte (up. pogl. 6. ovog ods.). Karakter bitka brinje-
nja ne moe sebe uiniti da bude svojstven sabitku, premda je ta
vrstabitkapoputbrinjenjajedan bitakprema unutarsvetski susreta-
juem biu. Bie prema kojem se tubitak dri kao sabitak, medutim,
ne poseduje vrstu bitka prirunog pribora, ono je i samo tubitak.
Ovo bie ne biva brinuto nego stoji u skrbi.
Skrb je takode i brinjenje" o ishrani i odevanju, negovanje
bolesnog tela. Ovaj izraz, medutim, mi razumemo odgovarajud
primeni brinjenja kao termin za jedan egzistencijal. Skrb" kao fak-
tika socijalna institucija, na primer, osniva se u ustroienosti bitka
tubitka kao sabitka. Njena faktika neophodnost je motivisana ti-
me to se tubitak najpre i ponajee dri u deficijentnim modusima
skrbi.Jedan-za-drugog-biti,jedan-protiv-driigog-biti,jedan-bez-dru-
gog-biti, ii-jedan-mimo-drugog, nita-se-ne-ticati-jedan-drugog,
moguni su nacini skrbi. I upravo ovi poslednji spomenuti modusi
deficijencije i indiference karakteriu svakodnevni i proseni bitak-
jednog-sa-drugim. Ti modusi bitka ponovo pokazuju karakter ne-
upadljivosti i samorazumljivosti, karakter koji je svakodnevnom

155
BilAK l VKl-.Ml-

unutarsvetskom satubitku Drugih svojstven isto onako kao i pri-

ruenosti svakodnevno brinutog pribora. Ovi inditerentni modusi
bitka-iednog-sa-drugim lako zavode ontoloku interpretaciju na
to da ovaj bitak najpre izlae kao isti predrunobitak vie subjeka-
ta. Cini se da predlee samo neznatne podvrste te iste vrste bitka, a
ipak ontoloki opstoji sutinska razlika izmedu ravnodunog" za-
jednikog javljanja proizvoljnih stvari i onoga uzajamno se nita-
ne-ticati-jedan-drugog Bica.
Skrb ima s obzirom na svoje pozitivne moduse dve ekstremne
moimnosti. Ona Drui>ome moe <K)tovo da oduziue bri^u" i da
se u brinjenju stavi u njegov poloaj, da uskoci za njega. Ta skrb
preuzima za Drugoga ono to treba brinuti. Pri tome taj Drugi biva
izbaen iz svog poioaja, on uzmie da bi naknadno preuzeo ono
brinuto kao gotovo raspoloivo, odnosno da bi se toga sasvim ras-
teretio. U takvoj skrbi Drugi moe da postane ono zavisno i savla-
dano, pa neka to gospodarenje bude preutno i neka ostane prikri-
veno onom savladanom. Ta uskakajua, bri<*if oduzimajua skrb
odreduje jedan-sa-drugim-bitak u irokom obimu i ponajesce se
tie brinjenja onoga prirunog.
Nasuprot njoj postoii mogunost jedne skrbi koja ne uskae
za Drugog onoliko koliko skiie isprai njega u njegovom egzistenci-
jelnoiu Moi-biti, ne da bi mu oduzela brigu , nego da bi mu ie
zapravo kao takvu tek daia natrag. Ta skrb, koja se sustinski tie
svojst\'ene briize - a to znai eLrzistencije Dru^oiz, a ne neko^ ta o
kojem on brine, pomae Drugom u tome da u svojoj brizi postane
proziran sebi i slobodau za nju.
Skrb se pokazuje kao jedna ustrojenost bitka tubitka, koja ie
prema svojim razliitim mogunostima skopana s njegovim bit-
kom prema brinutom svetu isto onako kao i sa svojstveniiu bitkom
prema njeiuu samom. )cdan-sa-drugim-bitak se najpre i mnogo-
r
struko osniva iskljuivo u onoiue to zajedniki bi\ a brinuto u ta-
kvom bitku. Neki jedan-sa-drugim-bitak koji proistie iz toga sto
se postupa isto, dri se najese ne samo u spoljasniim granicama,
nego stupa u modus odstojanja i rezerve. iedan-sa-drugim-bitak
onih koji su zaposleni pri istoj stvari esto se hrani samo nepovere-
njem. Zajedniko zaloiii-se za istu stvar je, obrnuto, odredeno iz

136
 Bituk-u->\rtu kao subitak i snmobituk. Ono ,,.SV"

svagda osobito pogodenog tubitka. Tek ova svojstvena ve/anost

omogLiava ispravnu stvarskost, koja Drugog u njegovoj slobodi
oslobada za njega samog.
I/medu ta dva ekstrema po/itivne skrbi - uskakajui-savladava-
jue i predskakajui-oslobadajue - dri se svakodnevni jedan-sa-
drugim-bitak i pokazuje mnogostruke iorme meanja, ije opisivanje
i klasifikovanje lee i/van granica ovog istra/ivanja.
Kao to brinjenju kao nainu otkrivanja onoga prirunog pripada
obazir, tako je skrb voena obzironi i nadzirom-tolcrantnocu. Oboje
mogu sa skrbi da produ kro/ odgovarajuce deiicijentne i inditerentne
moduse s\re do bczobziinosti i tolerancije koja vodi u ravnodusnost.
Svet ne daje slobodno samo ono priruno kao unutarsvetski
susretajue bie, nego i tubitak, Druge u njihovom satubitku, Ovo
okolosvetski slobodno dato bice, medutim, odgovarajai najvlasti-
tijem smislu svog bitka, jeste U-bitak u istom onom svetu u kojem
ono, za druge susretajuci, sa-postoji. Svetovnost je bila interpretirana
( 18) kaocelina upuivanja /naenjskosti. U prethodno ra/Limeva-
juem bitku prisnosti sa znaenjskou tubitak puta ono priruno
da susree kao ono u svom udovoljenju otkrito. Sklop pove/anosti
upuivanja /naenjskosti u bitku tubitka utvrden je u niegovom
najvlastitijem bitku, s kojim on sutinski ne mo/e imati nikakvo
udovoljenje, koji je pre onaj bitak radi-kojeg sam tubitak jeste
onako kako jeste.

Frema sada provedenoj anali/i, medutini, bitkLi tubitka, o ko-

iem se njenui radi u njegovom bitku samom, pripada sabitak s Dru-
gima. Kao sabitak, stoga, tubitak jeste" sustinski radi Drugih.
To mora da bude ra/umljeno kao eg/istencijalni sutinski izkaz.
Pa ako se s\'agdanji taktiki tubitak i ne okrece Drugima, smatra-
juci da su mu nepotrebni, ili ako ih ie hsen, on jeste na nain sabit-
ka. U sabitku kao eg/istenciialnom Radi Drugih, ti Drugi SLI vec
otkljueni u svom tLibitku. Ova sa sabitkom prethodno konstituisa-
na otkljuenost Drugih sainjava, prema tome, ujedno i znaenj-
skost, tj. s\etovnost, kao kakva je ona utvrdena u egzistencijalnom
r
Radi-ega. Stoga tako konstituisana svetovnost s\ eta, u kojoj tubitak
sustinski s\'agda vec ieste, pusta okolosvetsko priruno da susree
BllAK ! VRI:\1F.

tako da ujedno s njim kao onim obazirno brinutim susree i satubi-

tak Drugih. U strukturi svetovnosti sveta lei da Drugi nisu najpre
predruni kao slobodno lebdei subjekti pored ostalih stvari, nego
da se u svom okolosvetskom brinuem bitku u svetu pokazuju
polazei iz onoga u svetu prirunog.
Sabitku pripadna otkljuenost satubitka Drugih kazuje: u raz-
umevanju bitka tubitka ve lei, poto je njegov bitak sabitak, razu-
mevanje Drugih. Ovo razLimljenje nije, kao razumljenje uopte,
neka iz saznavanja izrasla upoznatost, nego jedna izvorno egzisten-
cijalna vrsta bitka koja saznavanje i upoznatost tek ini mogunim.
Sebe-poznavanje se osniva u izvorno razumevajuem sabitku. Ono
se najpre kree primereno najblioj vrsti bitka sabivstVLijueg bit-
ka-u-svetu u razumevajuem poznavanju onoga to tubitak s Dru-
gima okolosvetski obazirno prednalazi i brine. Iz toga brinutog i
s njegovim razumljenjem razumljeno je skrbee brinjenje. Onaj
Drugi je tako otkljuen najpre u brinuoj skrbi.
No, poto se najpre i ponajee skrb kree u dericijentnim ili
barem indiferentnim modusima - u ravnodunosti prolaenja
jednog pored drugog, najbliem i sutinskom sebe-poznavanju po-
trebno je neko sebe-upoznavanje. Pa ako se sebe-poznavanje i izgu-
bi u nainima suzdravanja, sebeskrivanja i pretvaranja, jednog-
sa-drugim-bitku potrebni su posebni putevi da bi doao blizu Drugih,
odnosno iza njih".
Medutim, onako kako se sebe-otvaranje odnosno zatvaranje
osniva u svagdanjoj vrsti bitka jednog-sa-drugim-bitka, pa ak i ni-
jc nita drugo do sama ta vrsta bitka, tako i izriito skrbee otkljue-
nje onoga Drugog izrasta svagda samo iz primarnog sabitka s njim.
lakvo premda tematsko, ali ne teorijski-psiholoko otkljuenje Dru-
gog, pak, za teorijsku problematiku razumljenja tudeg duevnog i-
vota" lako postaje fenomen koji najpre pada u oi. Ali, ono to tako
fenomenalno najpre" sadniava jedan nain razumevajueg jednog-
sa-drugim-bitka, biva istodobno uzeto kao ono to poetno" i izvor-
no uopte omoguava 1 konstituie bitak ka Drugom. Ovaj fenomen,
ne ba sreno oznaen kao uoseavanje" onda treba ontoloki goto-
vo tek da postavi most od najpre jedino datog vlastitog subjekta ka
najpre uopste zakljuanim drugim subjektom.

\5$
 Bitak-u-svetu kao sabitak i sainobitak. Ono Sc"

Bitak ka Drugima je, dodue, ontoloki razliit od bitka ka

predrunim stvarima. To drugo" bie;e i samo poseduje vrstu bitka
tubitka. U bitku sa i ka Drugima, prema tome, lei jedan bitkovni
odnos tubitka ka tubitku. Ali taj odnos, reklo bi se, ipak ve jeste
konstitutivan za svagda vlastiti tubitak koji o samom sebi poseduje
neko razumevanje bitka i tako se odnosi prema tubitku. Odnos bitka
prema Drugima tada postaje projekcija vlastitog bitka ka samom
sebi ,,u neto drugo". Ovaj Drugi je dvojnik sopstva.
Ali, lako je videti da ovo prividno samorazumljivo razmilja-
nje poiva na slabom tlu. Zahtevana pretpostavka ove argumentaci-
je, da je bitak tubitka ka samom sebi bitak ka nekome Drugom,
nije tana. Sve dok se ova pretpostavka evidentno ne pokae u svo-
joj ispravnosti, ostaje zagonetno kako ona Drugom kao Drugom
treba da otkljui odnos tubitka prema samom sebi.
Bitak ka Drugima nije samo samostalan, ireducibilan odnos
bitka; kao sabitak on ve bivstvujui jeste s bitkom tubitka. Dodu-
e, nesporno je da je na osnovu sabitka ivue uzajamno-se-pozna-
vati esto zavisno od toga dokle je vlastiti tubitak svagda samog se-
be razumeo; ali to kazuje samo dokle je on sutinski sabitak prema
Drugima uinio sebi prozirnim i nije ga poremetio, to je mogu-
no samo ako je tubitak kao bitak-u-svetu svagda ve s Drugima.
Ne konstituie tek uoseavanje" sabitak, nego je ono moguno tek
na osnovu sabitka i motivisano je preovladavajudm delicijentnim
modusima sabitka u njihovoj neizostavnosti.
Da uoseavanje" nije izvorni egzistencijalni fenomen, isto
onako kao to to nije ni saznavanje uopte, medutim, ne kazuje da
u odnosu na njega ne postoji nikakav problem. Njegova specijalna
hermeneutika imae da pokae kako razliite mogunosti bitka sa-
mog tubitka zavode i zapreavaju jedan-sa-drugim-bitak i njegovo
,
sebe-poznavanje, tako da se gui pravo razumljenje , pa tubitak
nalazi pribeite u surogatima; taj pozitivan egzistencijalni uslov
pretpostavlja ispravno tude razumljenje za njegovu mogunost.
Analiza je pokazala: sabitak je jedan egzistencijalni konstituens bit-
ka-u-svetu. Satubitak se pokazuje kao svojstvena vrsta bitka unu-
tarsvetski susretajueg bia. Ukoliko tubitak uopte jeste, on pose-
duje vrstu bitka jednog-sa-drugim-bitka. Ovaj poslednji ne moe
BlT.\K i VRI-MI:

da se pojmi kao sumativni rezultat javljanja vie subjekata". Pred-

nalaenje jednog broja subjekata" postaje i samo moguno samo
time to se najpre u svom satubitku susretajui Drugi tretiraju jo
samo kao numere". Takav broj biva otkriven samo putem jednog
odredenog jednog-sa-drugim-bitka i jednog-prema-drugom-bit-
ka. Ovaj bezobziran" sabitak rauna' s Drugima, a da ozbiljno
ne rauna na njihf, niti bi s njima hteo makar i da ima posla".
Vlastiti tubitak, upravo onako kao i satubitak drugih, susree
najpre i ponajee iz okolosvetski brinutog sasveta. U izrastanju u
brinutom svetu, a to znai istodobno i u sabitku ka Drugima, tubitak
nije on sam. Ko je onda onaj koji je preuzeo bitak kao svakodnevni
jedan-sa-drugim-bitak?

$ 27. Svakodnevni saniobitak i ono Se

Ontoloki relevantan rezultat prethodne analize sabitka lei u

iividu da se subjekatski karakter" vlastitog tubitka i Drugih odre-
duje egzistencijalno, a to znai iz izvesnih naina da jest. U onome
okolosvetski brinutom Drugi susreu kao ono ta oni jesu; oni jesu
ono ime se bave.
U brinjenju o onome to se zahvata s Drugima, za i protiv njih,
stalno poiva briga o nekoj razlici prema Drugima, bilo samo da bi
se izgladila razlika prema njima, bilo da vlastiti tubitak - zaostajui
za drugima - hoe da nadoknadi zaostatak u odnosu na niih, bilo
da je tubitak u prednosti nad Drugima orijentisan na to da ih potisne.
Jedan-sa-drugim-bitak je - njemu samom prikriveno - uznerniren
brigom o tom odstojanju. Egzistencijalno izraeno, on poseduje
karakter odstojnosti. to je ta vrsta bitka neupadljivija svakodnev-
nom tubitku samom, to tvrdoglavije i izvornije ona deluje.
Ali u ovoj odstojnosti koja pripada sabitku iei: tubitak stoji
kao svakodnevni iedan-sa-drugim-bitak u vlasti Drugih. On sam
nije, Drugi su mu oduzeli bitak. Samovolja Drugih raspolae svako-
dnevnim mogunostima bitka tubitka. Ti Drugi pritom nisu odre-
deni Drugi. Naprotiv, svaki Drugi moe da ih zastupa. Odluujue
ie samo neupadljivo, od strane tubitka kao sabitka neopazice ve

160
 Hitak-u-svctu kao sabitak i samobitak. Ono ,,SV

preuzeto gospodarenje Drugih. Sam se - samo Se - pripada Drugima

i uvruje se njihova mo - samo Se uvruje njihovu mo. Dru-
gf, koji se tako nazivaju da hi se pokrila vlastita sutinska pripadnost
njima, jesu oni koji u svakodnevnom jedan-sa-drugim-bitku najpre i
ponajee jesu tu\ postoje\ To Ko nije ni ovaj ni onaj, to se ni sam
nije, niti su to poneki, niti suma svih. To Ko" je neutrum, ono Se.
Ranije je bilo pokazano kako je u najbliem okolnom svetu
svagda ve priruan i sa ostalim sa-brinut javni okolni svet".
U korienju javnih sredstava saobraanja, u primeni sredstava in-
tormisanja (novine), svako Drugi je kao onaj Drugi. Taj jedan-sa-
-drugim-bitak potpuno razreava vlastiti tubitak u vrstu bitka
Drugih" i to tako da Drugi jo vie iezavaju u svojoj razliitosti
i izriitosti. U toj neupadljivosti i neutvrdljivosti ono Se razvija svo-
ju svojstvenu diktaturu. Mi uivamo i zabavljamo se onako kako se
uiva; mi itamo, vidimo i sudimo o literaturi i umetnosti onako
kao se vidi i sudi; ali mi se i povlaimo pred velikom gomilom 1 '
onako kao se povlai; nalazimo uznemirujuim" ono to se nalazi
uznemirujuim. Ovo Se, koje nije odredeno Se i koje jesu svi -
premda ne kao suma, propisuje vrstu bitka svakodnevice.
To Se poseduje vlastite naine da jeste. Pomenuta tendenca
sabiika koju smo nazvaii odstojnost, osniva se u tome da jedan-sa-
drugim-bitak kao takav brine proseenost. Ona je jedan egzistenci-
jalni karakter tog Se. Tom Se u njegovom bitku sutiski se radi o
njoj. Zbog toga se ono iaktiki dri u prosenosti onoga to se pri-
stoji, sto se pusta da vai i to se ne puta, emu se odobrava uspeh
i emu se on odrie. Ta prosenost u prednacrtu onoga na ta se
moe i sme odvaiti bdi nad svakim nametljivim izuzetkom. Svaka
prednost se neujno potiskuje. Sve ono to je izvorno preko noi je
nivelisano kao odavno poznato. Sve izboreno dolazi svima pod ru-
ku. Svaka tajna gubi svoju snagu. Briga o prosenosti ponovo razgr-
e jednu sutinsku tendencu tubitka, koju nazivamo poravnanje
svih mogunosti bitka.
Odstojnost, prosenost, poravnanje konstituiu kao naini bit-
ka onoga Se ono to poznajemo kao javnosU. Ona upravlja najpre
svim izlaganjem sveta i bitka i u svemu zadrava pravo. I to ne na
osnovu nekog istaknutog i primarnog odnosa bitka prema stvarima"

161
BlTAK I VRTMl-

ne zato to raspolae nekom izriito prikladnom prozirnou tubit-

ka, nego na osnovu neulaenja ,,u stvarf, zato to je ona neosetljiva
prema svim razlikama nivoa i pravosti. Javnost zatamnjuje sve i izda-
je ono tako pokriveno za neto poznato i svakom pristupano.
To Se nalazi se svugde, a ipak tako da se ono uvek ve potajno i
udaljilo odande gde tubitak prisiljava na odluku. Pa ipak, poto to Se
prethodno daje svako sudenje i odluivanje, ono oduzima odgovornost
svagdanjem tubitku. Gotovo da to Se moe sebi da priuti da ,,se" stal-
no poziva na njega. Ono moe najlake da odgovara za sve, jer nije niko
kome je potrebno da stoji i jami za neto. To uvek bee' Se, a ipak se
moe kazati da to nije bio niko'! U svakodnevici tubitka najvie toga
postaje putem onoga o emu moramo da kaemo da to ne bee niko.
To Se rastereeuje tako svagdanji tubitak u njegovoj svakodne-
vici. Ne samo to; tim rastereenjem bitka to Se izlazi u susret pre-
ma tubitku, ukoliko u tubitku lei tendenca ka olakom uzimanju i
injenju olakim. I poto to Se rastereenjem bitka stalno izlazi u
susret svagdanjem tubitku, ono zadrava i ono uvruje svoje tvr-
doglavo gospodarenje.
Svako je onaj Drugi i Niko nije on sam. To 5t\ kojim se odgova-
ra na pitanje o onome Ko svakodnevnog tubitka, jeste Niko kojem
se sav tubitak u jedan-meu-drugima-bitku svagda ve izruio.
Uispostavljenimkarakterimabitkasvakodnevnogjednog-me-
du-drugim-bitka, u odstojnosti, prosenosti, poravnanju, javnosti,
rastereenju bitka i izlaenju u susret lei najblia stalnost" tubit-
ka. Ta stalnost ne tie se dalje-trajueg predrunobitka neega ne-
go vrste bitka tubitka kao sabitka. Bivstvujui u pornenutim modu-
sima sopstvo vlastitog tubitka i sopstvo Drugog sebe jo nije nalo
odnosno izgubilo. Ono Se jeste na nain nesamostalnosti i nesvoj-
stvenosti. Taj nain da jeste ne znai nikakvo umanjivanje faktino-
sti tubitka, kao to ni ono Se kao Niko nije neko Nita. Naprotiv, u
toj vrsti bitka tubitak je jedno ens realissimum, u sluaju da se ,,re-
alnost" razume kao tubitku primereni bitak.
Dakako, ono Se je predruno onoliko malo koliko i tubitak uopte.
Sto je ponaanje tog Se oiglednije, utoliko je ono neshvatljivije i skrive-
nije, ali je utoliko manje i nita. Nepristrasnom ontiki-ontolokom

162
 Bituk-u-svctu kuo sabitak i $anwbitak. Ono SV

victenju" ono se razgre kao najrealniji subjekat" svakodnevice.

A ako ono nije pristupano poput nekog predrunog kamena, on-
da to ni najmanje ne odluuje o njegovoj vrsti bitka. Ne sme se
prebrzo ni dekretirati da to Se zapravo" nije nita, niti se sme
udvarati mnjenju da je taj fenomen ontoloki interpretiran ako se
proglasi" recimo za naknadno sastavljeni rezultat zajedno-pred-
runo-bitka vie subjekata. Pre se, obrnuto, izrada pojmova bitka
mora usmeravati prema tim neizbenim fenomenima.
To Se takode nije ni neto poput nekog opteg subjekta" koji
lebdi iznad vie subjekata. Do tog shvatanja ono moe doi samo
ako se bitak subjekata" ne razume primereno tubitku, a ti subjekti
se postave kao injeniki predruni sluajevi nekog roda koji se ja-
vlja. Kod te polazne postavke ontoloki postoji samo mogunost
da se sve to nije stuaj razume u smislu vrste i roda. To Se nije rod
svagdanjeg tubitka i ono se na tom biu ne moe unapred naci ni
kao sainjenost koja ostaje. Da u pogledu ovih fenomena zakazuje
i tradicionalna logika ne moe da zaucti, ako se promisli da ona
ima svoj fundament u jednoj povrh toga jo i sirovoj ontologiji ono-
ga predrunog. Stoga se ona naelno ne moe uiniti gipkijom ni
jo mnogim poboljanjima i proirenjima. Te duhovnoznanstve-
no" orijentisane reforme logike samo poveavaju ontoloku zbrku.
To Se je jedan egzistencijal i kao izvorni fcnomen pripada pozitiv-
noj ustrojenosti tubitka. Ono i samo opet poseduje razliite mogu-
nosti svoje tubitku primerenekonkretizacije. Prodornost i izriitost
njegovog gospodarenja mogu se povesno menjati.
Sopstvo svakodnevnog tubitka je Se-sopstvo, Se-sdmo, koje raz-
likii)emood5i'o/5/ven(^tj.osobitozahvaenog5()p5/v7L KaoSe-sop-
stvo svagdanji tubitak rasut je u to Se i tek mora da nade sebe.
To rasipanje karakterie subjekat" one vrste bitka koju poznajemo
kao brinue izrastanje u najblie susretajuem svetu. Ako je tubi-
tak samom sebi prisan kao Se-sopstvo, onda to istodobno kazuje
cta to Se predskicira najblie izlaganje sveta i bitka-u-svetu. Se-sop-
sivo, radi kojeg tubitak svakodnevno jest, artikulie sklop poveza-
nosti upuivanja znaenjskosti. Svet tubitka slobodno daje susreta-
juce bie na jednu celovitost udovoljenja, koja je prisna tom Se, i u
granicama koje su utvrdene sa prosenosu tog Se. Najprc jest

163
BlTAK I VRTMT

faktiki tubitak u proseno otkritom sa-svetu. Najpre nisam" ,,ja"

u smislu vlastitog sopstva, nego Drugi na nain tog Se. Iz njega i
kao ono, bivam sebi samom" najpre dat". Tubitak je najpre Se, pa
ponajee on i ostaje tako. Ako tubitak osobito otkrije svet i pribli-
i ga sebi, ako on samom sebi otkljui svoj svojstveni bitak, onda se
ovo otkrie sveta" i otkljuenje tubitka uvek sprovodi kao raspre-
manje pokrivenosti i zatamnjivanja, kao razbijanje iskrivljavanja,
kojima se tubitak zabravljuje prema samom sebi.
Interpretacijom sabitka i samobitka u onom Se odgovoreno je
na pitanuje o onome Ko svakodnevice jednog-sa-drugim-bitka.
Ta razmatranja istodobno su donela jedno konkretno razumeva-
nje osnovnog ustrojstva tubitka. Bitak-u-svetu postao je vidljiv u
svojoj svakodnevici i prosenosti.
Svakodnevni tubitak crpi predontoloko izlaganje svog bitka
iz najblie vrste bitka onoga Se. Ontoloka interpretacija sledi naj-
pre tu tendencu izlaganja, ona razume tubitak polazei iz sveta i
prednalazi ga kao unutarsvetsko bie. Ne samo to; najblia" onto-
logija tubitka puta da joj iz sveta" bude prethodno dat takode i
smisao bitka, tamo-na-kojem se razumeju ti bivstvujui subjekti".
Ali, poto se u tom izrastanju u svetu preskae sam fenomen sveta,
na njegov poloaj stupa ono unutarsvetski predruno, stvari. Bitak
bia, koje tu-sa-jeste, sa-postoji, biva pojmljen kao predrunost. Ta-
ko, pokazivanje pozitivnog fenomena najblie-svakodnevnog bit-
ka-u-svetu omoguava uvid u koren promaaja ontoloke interpre-
tacije ove ustrojenosti bitka. Ona sarna u svojoj vrsti svakodnevnog
bitka jeste ono koje sebe najpre promauje i pokriva.
Ako je ve bitak svakodnevnog jednog-sa-drugim-bitka, koji
se prividno ontoloki pribliava istoj predrunosti, od nje nael-
no razliit, onda e bitak svojstvenog sopstva jo manje moi da
bude pojmljen kao predrunost. Svojstveni bitak sopstva, samobi-
tak, ne poiva na jednom od onoga Se razreenom izuzetnom sta-
nju subjekta, nego je jedna egzistencijelna modifikacija toga Se kao
jednog sutinskog egzistencijala.
Meutim, tada je istost svojstveno egzistirajueg sopstva ja-
zom ontoloki odvojena od identiteta onoga Ja koje se odrava u
mnogostrukosti doivljaja.

164
 PETO POGLAVLJE

U-bitak kao takav

28. Zadntak tematske analize U-bitka

Egzistencijalna analitika tubitka ima u svom pripremnom stadi-

jumu za vodeu temu osnovnu ustrojenost tog bia - bitak-u-svetu.
Njen sledei cilj je fenomenalno isticanje jedinstvene izvorne
strukture bitka tubitka, iz koje se ontoloki odreduju njegove mo-
gunosti i naini da jeste". Do sada je fenomenalno karakterisanje
bitka-u-svetu bilo usmereno na strukturni momenat sveta i na
odgovaranje na pitanje o onome Ko tog bia u njegovoj svako-
dnevici. Ali, ve pri prvom oznaavanju zadataka pripremne fun-
damentalne analize tubitka jedna je orijentacija o U-bitku kao
takvoni bila unapred data' 1 i demonstrirana' 2 na konkretnom
modusu saznavanja sveta.
Unapred uzimanje tog noseeg strukturnog momenta proizalo
je iz namere da se analiza pojedinanih momenata od poetka za-
okrui u jednom prethodnom pogledu na strukturnu celinu koji
e da se odri, te da se ukloni svako razbijanje i rasitnjavanje jedin-
stvenog fenomena. Sada bi trebalo da se interpretacija, uz ouvanje
onoga to je dobijeno u konkretnoj analizi sveta i onoga Ko, upravi

51 l.'poredi 12, str. 81 i dalie.

52 l'poredi 13, str. 88-93.

165
BITAK i vur.Mi:

natrag ka fenomenu U-bitka. Razmatranje koje dublje prodire u

njega, medutim, ne treba samo da pred fenomenoloki pogled iz-
nova i sigurnije prisili strukturnu celovitost bitka-u-svetu, nego
treba i da trasira put za shvatanje izvornog bitka tubitka samog - za
shvatanje brige.
Ali, ta moe jo i dalje da se pokae na bitku-u-svetu povrh
sutinskih odnosa bitka pri svetu (brinjenja), sabitka (skrbi) i samo-
bitka (Ko)? Dakako, ostaje jo mogunost da se analiza izgradi u
irinu uporednim karakterisanjem varijacija brinjenja i njegovog
obazira, skrbi i njenog obzira, te da se izotrenom eksplikacijom
bitka sveg mogunog unutarsvetskog bia tubitak odvoji od tubit-
ku neprimerenog bia. Nema sumnie da u tom pravcu lee neoba-
vljeni zadaci. Za ono to se do sada ispostavilo postoji mnogostru-
ka potreba za dopunama u pogledu na jednu zakljuenu izradu
egzistencijalnog apriorija filozofske antropologije. Ovo istraiva-
nje to lei pred nama, medutim, ne cilja na to. Njegova namera je
fundamentalnoontoloka. Ako se, prema tome, tematski propituje-
mo o U-bitku, onda izvornost tog fenomena, dodue, ne moemo
hteti da ponitimo izvodenjem iz drugih fenomena, tj. nekom ne-
primerenom analizom u smislu razreavanja. Neizvodljivost neega
izvornog, meutim, ne iskljuuje mnogostrukost za njega konstitu-
tivnih karaktera bitka. Ako se oni pokau, onda su egzistencijalno
jednakoizvorni. Na fenomen jednakoizvornosti konstitutivnih mo-
menata u ontologiji esto se nije obraala panja usled jedne meto-
diki neobuzdane tendence ka dokazivanju porekla svega i svaega
iz nekog jednostavnog praosnova".
U kojem pravcu vredi gledati za fenomenalno karakterisanje
U-bitka kao takvog? Odgovor dobijamo seanjem na ono to je pri
pokazivanju tog fenomana bilo povereno fenomenoloki zadrava-
juem pogledu: U-bitak za razliku od predrune iznutranjosti ne-
kog predrunog ,,u" neemu drugom; U-bitak ne kao jedna pred
runobitkom sveta" izdejstvovana ili samo izluena sainjenost
nekog predrunog subjekta - pre U-bitak kao sutinska vrsta bitka
tog bia samog. Ali, ta se drugo onda prikazuje tim fenomenom
do predrunog commerciuma izmedii nekog predrunog subiek-
ta i nekog predrunog objekta? Ovo izlaganje bi se vec pribliilo

166
 U bitak kao takav

fenomenalnom sastoju ako bi ono kazivalo: tubitak je bitak tog

Izmedu". Uprkos tome orijentisanost na to Izmeu" i dalje bi
vodila u zabludu. I ona neopazice ini ontoloki neodreenu po-
laznu postavku bia, izmedu ega jeste" to Izmeu kao takvo.
7b Izmedu ve je pojmljeno kao rezultat convenientia-e dva
predruna. Ali, njihova prethodna polazna postavka uvek ve
razbija taj fenomen, te je bezizgledno da se on ponovo sastavi od
razbijenih komada. Ne nedostaje samo lepak", ve je razbijena,
odnosno nikada pre toga nije bila razgrnuta, i ona ema" prime-
reno kojoj treba da se proizvede to spajanje. Ono ontoloki odlu-
ujue lei u tome da se prethodno ukloni razbijanje fenomena,
a to znai da se osigura njegov pozitivni fenomenalni sastoj.
To to je za to potrebna zamana opirnost, samo je izraz toga da
je neto ontiki samorazumljivo u predanjem nasledenom nai-
nu obradivanja problema saznanja" bilo ontoloki viestruko
izokretano sve do nevidljivosti.
Bie koje sutinski biva konstituisano bitkom-u-svetu, jeste i
samo svagda svoje ,,Tu". Prema prisnom znaenju rei to ,,Tu"
upuuje na ovde" i tamo". Ovo Ovde" nekog ,Ja-Ovde" uvek se
razume iz nekog prirunog Tamo" u smislu razdaljujui-usmera-
vajui-brinueg bitka ka tome Tamo" Egzistencijalna prostor-
nost tubitka, koja mu na taj nain odreduje njegovu lokaciju",
osniva se i sama na bitku-u-svetu. Ono Tamo je odredenost jed-
nog unutarsvefsA:/ susretajueg. Ovde" i Tamo" su moguni sa-
mo u nekom Tu", a to znai ako jeste jedno bie koje je kao bitak
toga Tu" otkljuilo prostornost. To bie nosi u svom najvlastiti-
jem bitku karakter nezakljuenosti. Izraz ,,Tu" mni tu sutinsku
otkljuenost. Njome to bie (tubitak) ujedno sa Tu-bitkom sveta
jeste za samo sebe ,,tu".
Ontiki slikovita beseda o lumen naturale u oveku ne mni
nita drugo do egzistencijalno-ontoloku strukturu tog bia, da
ono jeste na taj nain da jeste svoje Tu. Ono ie prosvetljeno" kazu-
je: po samom sebi kao bitak-u-svetu rasvetljeno, ne nekim drugim a
biem nego tako da ono samo jeste rasveta [Lichtung]. Samo jed- b
nom egzistencijalno tako rasvetljenom biu ono predruno posta-
je pristupano u svetlosti, a u tami prikriveno. Tubitak donosi od

167
BlTAK l VRl-'Ml-

sebe sa sobom svoje Tu, lien njega on ne samo da faktiki nije,

nego uopte nije bie te sutine. Tubitak jeste svoja otkljuenost.
Treba da bude ispostavljena konstitucija tog bitka. Medutim,
ukoliko je sutina tog bia egzistencija, onda egzistencijalan stav
tubitak jeste svoja otkljuenost" istodobno kazuje: bitak, o kojem
se tom biu radi u njegovom bitku, jeste da jeste svoje ,,Tu". Pored
karakterisanja primarne konstitucije bitka otkljuenosti potrebna
je, primereno ovom potezu analize, jedna interpretacija one vrste
bitka u kojoj to bie svakodnevno jeste svoje Tu.
Poglavlje koje preuzima eksplikaciju U-bitka kao takvog, a
to znai bitka onoga Tu, raspada se na dva dela: A. Hgzistenci-
jalna konstitucija tog Tu. B. Svakodnevni bitak tog Tu i zapada-
nje tubitka.
Dva jednakoizvorna konstitutivna naina od: biti ono Tu, mi
vidimo u nahodcnju i razumljenju; njihova analiza svagda dobija
nuno ienomenalno obistinjenje interpretacijom jednog konkret-
nog i za narednu problematiku vanog modusa. Nahodenje i razu-
mljenje su jednakoizvorno odredeni besedom.
Pod A (egzistencijalna konstitucija onog Tu) se, prema tome,
obraduje: tu-bitak kao nahodenje ( 29), strah kao jedan modus
nahodenja ( 30), tu-bitak kao razumljenje ( 31), razumljenje i
izlaganje ( 32), iskaz kao izvedeni modus izlaganja ( 33), tu-bitak,
beseda i jezik ( 34).
Analiza karaktera bitka tu-bitka je egzistencijalna analiza.
To kazuje: Ti karakteri nisu svojstva nekog predrunog, nego su
sutinski egzistencijalni naini da jeste. Stoga mora da bude ispo-
stavljena njihova vrsta bitka u svakodnevici.
Odgovarajui konstitutivnom fenomenu besede, viziru koji le-
i u razumljenJLi, te primereno izlaganju (tuniaenju) koje mu pri-
pada, pod B (svakodnevni bitak onoga Tu i zapadanje tubitka) ana-
lizirae se kao egzistencijalni modusi svakodnevnog bitka onoga
Tu: naklapanje ( 35), udnja za novim ( 36), dvoznanost ( 37).
Na tim fenomenima postaje vidljiva jedna osnovna vrsta bitka ono-
ga Tu, koju interpretiramo kao zapadanje, a to padanjV pokazuie
jedan egzistencijalno s\'ojstveni nain pokretnosti ( ?>H).

168
 U-bituk kiio tukiiv

A. EGZISTENCIJALNA KONSTITUCIJA ONOGA TU

$ 29. Tu-bitak kao nahocnje

Ono to ontoloki oznaavamo nazivom nahodenje ontiki je

ono najpoznatije i najsvakodnevnije: stimung, ugodaj [Stimmung],
ugodeno-bitak [Gestimmtsein]. Valjalo bi da pre sve psihologije
timunga, koja povrh toga lei jo potpuno neobradena, taj teno-
men vidimo kao fundamentalni egzistencijal, pa da ga ocrtamo u
njegovoj strukturi.
Neometani nehaj, isto onako kao i smetena mrzovolja svako-
dnevnog brinjenja, klizanje iz onoga prvog n ovo drugo i obrnuto,
isklizavanje u rastimovanosti - nije ba da su ontoloki nita, pa
bili ti fenomeni i ostali izvan panjc kao ono toboe najravnoduni-
je i najnestalnije u tubitku. To da se stimunzi kvare i da mogu da se
preokrenu, kazuie samo da tubitak svagda ve uvek jeste ugoden.
Cesto ustrajna, ravnomerna i bleda neugodenost koja ne sme da se
zameni sa ratimanou, tako je malo nita, da tubitak upravo u
njoj postaje prezasien samim sobom. Bitak onoga Tu u takvoj ra-
timovanosti postao je otvoren kao teret. Zato - ne zna se. A tubi-
tak i ne moe da zna neto takvo, zato sto otkljuujue mogunosti
saznavanja seu suvise kratko naspram izvornog otkljuenja ti-
munga u kojima je tubitak doveden pred svoj bitak kao ono Tu.
Pa opet, podignuti timung moze da odagna otvoreni teret bitka
- i ova mogucnost stimunga takode otkljuuje, premda odagnajuci,
teretni karakter tubitka. Stimung ini otvorenim kako nekome
jeste i postaje". U ovome kako nekome jeste" ugodenobitak donosi
bitak u njegovo Tif.
U ugodenosti je tubitak uvek ve stimungu primereno otkliu-
en kao ono bie kojem je tubitak bio izruen u svom bitku kao
bitku koii on egzistiraiui ima da jeste. Otkljuen ne ka/.uje saznat
kao takav. I upravo u najravnodusnijoj i najbezazlenijoi svakodne-
vici bitak tubitka moe da bane kao golo ,T)a on ieste i ima da
ieste": Pokazuje se isto ,.da on jeste", a u tami ostaju Otkuda' i
Kamo". To to tubitak isto tako ne poputa" s\ r akodnevno takvim
stimun/.ima, a to znai ne sledi njihovo otkljuenje i ne pusta da
BlTAK 1 \ RTMl.

bude doveden pred ono otkljueno, nije nikakav dokaz protiv fe

nomenainog injeninog sastoja timungu primerene otkljue-
nosti bitka onoga Tu u njegovom Da [Dai], nego je potvrda za
to. Tubitak ponajee o////r/c/-egzistencijelno izmie tom u ti-
mungu otkljuenom bitku, to o//fo/os/c/-egzistencijalno kazuje:
u onome emu se takav timung ne okree, tubitak je razgrnut u
svom izruenobitku onome Tu. U samom izmicanju ono Tu jeste
otkljueno Tu.
Ovaj u svom Otkuda i Kamo zastrt, ali po sebi samom utoli-
ko nezastrtije otkljueni karakter bitka tubitka, ovo ,,Da on jest"
nazivamo baenost tog bia u njegovo Tu, i to tako da ono kao
bitak-u-svetu jeste to Tu. Izraz baenost treba da naznai fakti-
nost izruenja. To u nahodenju tubitka otkljueno ,,Da on jest i
ima da jeste" nije ono ,,Da" koje ontoloki-kategorijalno izraava
injeninost koja pripada predrunosti. Ta injeninnost postaje
pristupana samo u jednom tamo-gledajuem ustanovljavanju.
To u nahoenju otkljueno Da pre mora da bude pojmljeno kao
egzistencijalna odredenost onog bia koje jeste na nain bitka-u-
-svetu. Faktienost nije einjenienost faetum bruturn-a nekog preci-
ruenog, nego jedan u egzisteneiju preuzeti, prenuia najprepotisnuti
karakter bitka tubitka. To Da faktinosti nikada ne postaje pred-
nalaljivo u nekom zrenju.
Bie karaktera tubitka jeste svoje Tu na taj nain da se ono, iz-
riito ili ne, nahodi u svojoj baenosti. U nahodenju je tubitak uvek
ve doveden pred samog sebe, on je sebe uvek ve naao - ne kao
opaajue sebe-pred-nalaenje nego kao ugodeno sebe-nahode-
nje. Kao bie koje je izrueno svom bitku on ostaje izruen i tome,
da on mora da je sebe uvek ve naao - naao u nekom nalaenju
koje ne proistie toliko iz nekog direktnog traenja nego iz nekog
beanja. timung ne otkljuuje na nain gledanja-tamo na bae-
nost, nego kao na-vraanje i od-vraanje. Ponajee se on ne na-
vraa na teretni karakter tubitka koji je u njemu otvoren, ponajma-
nje kao odvraeno-bitak u podignutom timungu. Ovo odvracanje
jeste, ta ono jeste, uvek na nain nahoenja.
To sta timung otkljuuie i kako on otkljuuje, fenomalno bi se
potpuno pogreno videlo ako bi se htelo da se sa onim otkljuenim

.70
 U-bitak kao takav

udrui ono to ugodeni tubitak istodobno" poznaje, zna i veruje.

Takode i ako je tubitak u veri siguran u svoje Kamo", ili ako mni
da u racionalnoj prosvetljenosti zna ono Otkuda, onda sve to ne
oznaava nita protiv fenomenalnog injenikog sastoja, da ti-
mung dovodi tubitak pred Da njegovog Tu, kao kakav on nepomino
zuri spram njega u neumoljivoj zagonetnosti. Egzistencijalno-onto-
loki ne postoji ni najmanje pravo da se evidencija" nahodenia
umanji merenjem na apodiktikoj izvesnosti nekog teorijskog sa-
znavanja onoga istog predrunog. Ali, nita manje nije ni ono kri-
votvorenje fenomena, koje ih odguruje u utoite onoga iracional-
nog. Iracionalizam - kao protivpar racionalizma - samo kiljei
besedi o onome za ta je ovaj poslednji slep.
Da tubitak znanjem i voljom faktiki moe, treba i mora da
postane gospodar timunga, u izvesnim mogunostima egzistira-
nja moe da oznaava neku prednost htenja i saznanja. Samo to to
ne sme da zavede na to da se timung ontoloki porekne kao izvor-
na vrsta bitka tubitka, u kojoj je on samom sebi otkljuen pre sveg
saznavanja i htenja, te izvan i preko njihovog dometa otkljuenja.
I povrh toga, mi nikada bez timunga ne postajemo gospodari
timunga, nego svagda iz nekog protiv-timunga. Kaoprv/ onto-
loski sutinski karakter nahodenja dobijamo: nahodenje otkljuu-
je tubitak u njegovoj baeenosti, a najpre i ponajeeee na naein izmi-
eajueeg odvraeanja.
Ve na ovome postaje vidljivo da je nahodenje veoma daleko
od neega takvog poput prednalaenja nekog duevnog stanja.
Ono tako malo ima karakter nekog shvatanja koje se tek osvre i
okree nazad, da sva imanentna retleksija moe da prednalazi ,,do-
zivljaje' samo zato to je ono Tu ve otkljueno u nahodenju. ,,Pu-
ki timung" otkljuuje to Tu izvornije, ali on ga odgovarajui tome
i zakljueuje tvrdoglavije od svakog ?/e-opaanja.
To pokazuje ratimovanost. U njoj tubitak postaje slep prema
samom sebi, brinuti okolni svet biva prekriven velom, obazir bri-
njenja biva pogreno voden. Nahodenje je tako malo rellektovano
da ono prepada tubitak upravo u refleksiie lienom biti-predat i bi-
ti-izruen brinutom svetu". timung prepada" On ne dolazi ni
i/.vana" niti iznutra" nego se na nain bitka-u-svetu podie iz
/>/7Wv / \7v'/-'.\//:'

samog tog bitka-u-svetu. Time, medutim, preko negativnog razgra-

nieavanja nahodenja spram reflektujueeg shvatanja onoga ,,unu-
tranjeg" dolazimo do jednog pozitivnog uvida u njegov karakter
otkljueenja. timutig jc svagda vcc otkljuio bitak-u-svctu kao cclinu
i tck ci}ii mogunim }icko sebe-ustncriti prcma .... Ugodenobitak se
ne odnosi najpre na neto duevno, on sam nije nikakvo stanje u
njemu koje potom na zagonetan nain dospeva izvan, te izliva boju
na stvari i osobe. U tome se pokazuje drugi sutinski karakter naho-
denja. Ono je jedna osnovna egzisteneijalna vrsta jcdnakoizvorne
otkljuenosti sveta, satubitka i egzisteneije, zato sto je sama egzisten-
eija sutinski bitak-u-svetu.
Pored ova dva eksplieirana sustinska odredenja nahodenja: ot-
kljueenje baeenosti i svagdanje otkljueenje eelog bitka-u-svetu,
treba da se obrati panja i na trct\ koje doprinosi pre svega prodor-
nijem razumevanju svetovnosti sveta. Raniie" je bilo kazano: pre
toga vee otkljueeni svet puta da susretne ono unutarsvetsko. Ova
prethodna otkliueenost sveta koja pripada U-bitku, sa-konstituisa-
na je nahodenjem. Ono pustiti-da-susretne je primarno obazirtio,
ono nije samo ios jedan oset ili zurenje. Obazirno brinuee pustiti-
da-susretne poseduje - to moemo sada otrije da vidimo polazeei
od nahodenja - karakter: postati-pogoden. Alk pogodenost neslu-
noeu, opiranjem, ugroenoseu onoga priruenog postaje ontolo-
ki moguena samo tako to je U-bitak kao takav egzisteneijalno
prethodno odreden tako da se njega na taj nain moe ticati ono
unutarsvetski susretajuee. Ia tieivost se osniva u nahodenju, pa
kao to nahodenje ona je otkljueila svet, na primer na ugrozivo-
sti. Samo ono to je u nahodenju strahovanja odnosno neustra-
ivosti, moze da otkrije ono okolosvetski prirueno kao ono
ugrozavajuee. Ugodenost nahodenja egzisteneijaino konstituie
sveto-otvorenost tubitka.

I samo zato to ,,eukr ontoloski pripadaju jednom bieu koje

poseduje vrstu bitka nahodenog bitka-u-svetiu ona mogu postati
dirnuta" i da ,-imaju eulo za", tako da se ono dirajuee pokazuie u
atekeiji. i)o neeega takvog poput atekeiie ne bi doslo ni pri naiaeein

53 l ' p o r e d i t i >> l s . q r . ! 1 H (.lalic.

172
 L'-bitiik kao takiiv

pritisku i otporu, otpor bi ostao sutinski neotkrit, da se nahodeni

bitak-u-svetu vec nije uputio na timunzima predskiciranu ticivost
unutarsvetskim biem. U nahodcnju cgzistcncijalno icti otkljuuju-
a upuccnost na svct iz kojcg ono ticajuc nioic da susrcc. Mi doista
naelno ontoloki moramo primarno otkrie sveta da prepustimo
pukom timungu . Neko puko zrenje, makar ono prodiralo u naju-
nutranjije ile bitka nekog predrunog, nikada ne bi moglo da
otkrije neto takvo poput onoga ugroavajueg.
Da se na osnovu primarno otkljuujueg nahodenja vri sva-
kodnevni obazir, da on naveliko podlee obmani, to je, mereno na
ideji nekog apsolutnog saznanja sveta, jedno ai] 6v. Ali, egzi-
stencijalna pozitivnost obmanjivosti takvim seontoloski neoprav-
danim vrednovanjima uopte ne saznaje. Upravo se u nestalnom,
timungu primereno treperavoni videnju sveta, ono priruno
pokazuje u svojoj specirtnoj svetovnosti, koja nijednog dana ni-
je ista. Teorijsko tamo-gledanje uvek je ve pomraiio svet na uni-
lormnost onoga istog predrunog, unutar koje uniiormnosti,
naravno, lei zakljueno neko novo bogatstvo onoga to se moe
otkriti u istom odredivanju. Ali, ni najistija Btcopia nije ostavi-
la iza sebe sav timung, i njenom tamo-gledanju ono samo joss
predruno pokazuje se u svom istom izgledanju samo onda ka-
da ona moe da ga u nuruoni prebivanju pri ... u paaicovi] i
(Sia^^v1! P u ^ a da joj buduci-dode." Nee se hteti da se pokazi-
\\injeegzislencijalno-()nt()l(>skekonstitucijesaznavajueg()dredi-
vanja u nahodenju bitka-u svetu zamenjuje s pokusajem da se
znanost ontiki izrui oseanju .

Unutar problematike ovog istrazivanja ne mogu da se interpre-

tiraju razliiti modusi nahodenja i sklopovi povezanosti njihovih
iundiranja. Fod nazivom afekata i oseanja ti tenomeni su bili odav-
no ontiki poznati i u iilozoiiji uvek ve razmatrani. Niie sluajno
to prva predanjem nasledena, sistematski izvedena interpretaciia
aiekata nije obradivana u okvirima psihologije". Aristotel istrazu-
je Trd9r) u drugoj knjizi svoje Rctorikc. Ova se - nasuprot tradicio-
nalnoj orijentaciji pojma retorike na neto takvo poput neke

;
-i l ' p o r o d i t i : Aristotel, Mctiifiziku A 2, 9<S2 h 22 sc;

173
Hn.AK i viui.vi:

nastavne struke" - mora shvatiti kao prva sistematska hermeneu-

tika svakodnevice jednog-sa-drugim-bitka. Javnost kao vrsta bitka
onoga Se (up. 27) ne poseduje samo uopte svoju ugodenost, njoj
ie potreban timung i ona ga pravi" za sebe. Besednik govori u
njega i iz njega. Njemu je potrebno razumevanje mogunosti ti-
munga, da bi ga na pravi nain probudio i upravljao njime.
Dalje vodenje interpretacije afekata u stoi je poznato, a isto ta-
ko je poznata i njena predaja novom veku putem patristike i sho-
lastike teologije. Izvan panje je ostalo da je naelna ontoloka in-
terpretacija onoga afektivnog uopte posle Aristotela jedva mogla
da uini jedan pomena vredan korak napred. Naprotiv: afekti i ose-
anja tematski su dospeli medu psihike fenomene, pa kao njihova
trea klasa oni najee fungiraju pored predstavljenja i htenja.
Oni tonu do prateih fenomena.
Zasluga fenomenolokog istraivanja je u tome to je ponovo
stvorilo slobodniji vizir na te fenomene. Ne samo to: eler je, pre
svega prihvatanjem Avgustinovih i Paskalovih ' [Blaise Pascalj po-
buda, tu problematiku upravio na fundirajue sklopove povezano-
sti izmedu predstavljajuih" i zainteresujuih >, akata. Naravno,
jos i ovde ostaju u tami egzistencijalno-ontoloki fundamenti feno-
mena akta uopte.
Nahodenje ne samo da otkljuuje tubitak u njegovoj baenosti
i upuenosti na s njegovim bitkom svagda ve otkljueni svet; ono
je i samo egzistencijalna vrsta bitka u kojoj se on stalno izruuje
svetu" puta da ga se svet tie na taj nain da on samom sebi na
izvestan nain izmie. Fgzistencijalna ustrojenost tog izmicanja po-
stae razgovetna na fenomenu zapadanja.
Nahodenje je jedna osnovna egzistencijalna vrsta u kojoj tubi-
tak jeste svoje l\i. Ono ne samo da ontoloki karakterie tubitak,

L'porediti: PCIISCS, 1. c. str. 185: l't de la vienl quau lieu quen parlant des ehoses
humaines on dit qinl faut les connaitre avant que de les aimer, ce qui a passe en
pro\'erbe, les saints au contraire disent en parlant des choses divines qu'il laut
les aimer pour 'les connaitre, et quon nentre dans la verite que par la charite,
dont ils ont tait une de leurs plus utiles sentences; up. za to: Augustinus, Opcni
(Migne P. L. tom \'1II). Ooiitni I'iinstum lib 32, cap. 18: non intratur in \erita-
tem, nisi per charitatem.

174
 U-bitak kao takav

nego je istodobno na osnovu svog otkljuenja od naelnog meto-

dikog znaeaja za egzistencijalnu analitiku. Ova moe, poput svake
ontoloke interpretacije uopte, samo pre toga vec otkljueno bie
gotovo da odslua na njegovom bitku. I ona e da se dri istaknutih
najdalekosenijih mogunosti otkljuenja tubitka, da bi od njih pri-
mila otkljuaj tog bia. Fenomenoloka interpretacija mora samom
tubitku da da mogunost izvornog otkljuenja, te da ga pusti da
gotovo samog sebe izlae. U tom otkljuenju ona samo ide s njim,
da bi fenomenalnu sadrinu onoga otkljuenog uzdigla u pojam.
S obzirom na interpretaciju takvog egzistencijalno-ontoloki
znaajnog osnovnog nahodenja tubitka, koja e doi kasnije, na
interpretaciju strepnje (up. 40), fenomen nahodenja treba jo
konkretnije da se demonstrira na odredenom modusu straha.

30. Strali kao jedan modus nahodenja^

Fenomen straha moe da se posmatra u trojakom pogledu;

analiziraemo ono Pred-im straha, strahovanje i Za-ta straha.
Ovi moguni i zajedno-pripadajui pogledi nisu sluajni. S njima
struktura nahodenja uopte dolazi do javljanja. Analiza se upotpu-
njuje upuivanjem na mogune modiiikacije straha, koje se tiu
svagda razliitih strukturnih momenata na njemu.
Ono Pred-cim straha, ono strasno, svagda je neko unutarsvet-
ski susretajue iz vrste bitka onoga prirunog, onoga predrunog
ili satubitka. Ne treba ontiki izvetavati o biu koje moe biti vie-
struko i ponajee strano", nego ono strasno treba fenomenalno
odrediti u njegovoj strahotnosti. ta pripada onome stranom kao
takvom, koje SLisree u strahovanju? Ono Pred-im straha posedu-
je karakter ugrozivosti. Tu spada nesto viestruko: 1. ono susreta-
jue posedLije vrstu udovoljenja kodljivosti. Ono se pokazuje
unutar jednog sklopa povezanosti udovoljenja. 2. Ta kodljivost ci-
lja na jedan odredeni krug onoga to moe biti njome pogodeno.
Ona kao tako odredena dolazi i sama iz jednog odredenog predela.

. >6 L'porecliti: Aristotel, Rctorika B 5, 1382 a 20 - 13<S3 b 1 1.

Brr.\K i YK i:\ii-:

3. Sam predeo i ono to iz njega potie poznato je kao ono s kojim

neto nije u redu ". 4. Ono kodljivo kao ono pretee jos nije u bli-
zini kojom moe da se zagospodari, ali ono se pribliava. U takvom
pribliavanju kodljivost izraava i u tome poseduie karakter pret-
nje. 5. Ovo pribliavanje je pribliavanje unutar blizine. Ono sto,
doduse, moe da bude skodljivo u najveem stepenu, te da se ak
stalno i pribliava, ali u daljini, ostaje zastrto u svojoj strahotnosti.
Kao ono pribliavajue u blizini, medutim, ono kodljivo je prete-
e, ono moe da pogodi, a ipak ne. U pribliavanju raste ovo: ,,ono
moe, a na kraju ipak ne". Ono je strano, kaemo. 6. U tome lei:
ono kodljivo kao ono pribliavajue u blizini nosi pri sebi razgrnu-
tu mogunost izostajanja i mimoilaenja, to ne umanjuje i ne gasi
strahovanje, nego ga obrazuje.
Sanio strahovanjc jc da-ga-se-tie-putajue slobodno davanje
onoga tako okarakterisanog ugroavajueg. Ne utvrduje se, reci-
mo, najpre neko budue zlo (malum futurum), pa se potom strahu-
je. Ali, ni strahovanje ne konstatuje pr\'o ono pribliavajue, nego
ga pre toga otkriva u njegovoj strahotnosti. I strahujuci tada strah
moe, izriito tamo-gleciajui, da uini sebi jasnim" ono strasno.
Obazir vidi to strano zato to je on u nahodenju straha. Strahova-
nje kao dremajua mogunost nahodenog bitka-u-svetu, stra-
nost" ve je otkljuilo svet tamo-na-tome da iz sveta moe da se
pribliava nesto takvo poput onoga strasnog. Samo to nioi-pribli-
avati-se je slobodno dato sutinskom egzistencijalnom prostor-
nou bitka-u-svetu.
Ono Zihta strah strahuje je strahujue bice samo, tubiiak. Mo-
e da straliLije samo ono bice kojem se u njego\'om bitku radi o sa-
mom tom bitku. Strahovanje otkljuuje to bie u njego\oj opa.snosti,
u preputenosti samom sebi. Strah razgre uvek, premda u pro-
menljivoj izriitosti, tubitak u bitku njego\rog Tu. Ako strahujemo
za kuu i dvorite, onda u tome ne lei nikakva proti\' instanca za
gornje odredenje toga Za-sta straha. To stoga to je tubitak kao bi-
tak-u-svetu svagda brinui bitak pri. Ponajee i najpre tubitak je-
stc iz onoga ta on brine. Njegova opasnost je ugroavanje bitka
pri. Strah otkljuuje tubitak preteno na privativan nain. Strah
unosi zbrku i ini bezglaviirf. On istodobno zabravljuje U-bitak

176
 U-bitak kno takav

koji je u opasnosti time to ga puta da vidi, tako da tubitak, kada

se strah povue, mora ponovo tek da se snade.
Strahovanje za, kao strahovanje pred, jednakoizvorno otklju-
uie uvek - bilo privativno bilo pozitivno - i unutarsvetsko bie u
njegovoj ugrozivosti i U-bitak s obzirom na njegovu ugroenost.
Strah je jedan modus nahocnja.
Strahovanje za, meutim, moe da se tie i Drugih i tada govo-
rimo o strahovanju za njih. To strahovanje za ... ne oduzima strah
Drugome. To je iskljueno ve i zbog toga to tai Drugi, za kojeg
strahujemo, sa svoje strane uopte ne treba da strahuje. Mi strahu-
jemo za Druge najvie upravo onda kada on ne strahuje i odvano
srlja prema onome preteem. Strahovanje za ... jedan je nain sa-
nahodenja s Drugima, ali nije nuno sa-strahovanje, a pogotovu
nije jedan-sa-drugim-strahovanje. Moe se strahovati za ..., a da se
ne strahuje za sebe. Tano videno, medutim, strahovanje za ... je
ipak neko strahovanje za scbe. Pri tome je zastraen" sabitak s Dru-
gim koji bi mogao da bude otrgnut od nekoga. Ono strano ne cilja
direktno na onoga sa-strahujueg. Strahovanje za ... zna za sebe da
je na izvestan nain nepogodeno, a ipak je sapogodeno u pogode-
nosti satubitka za kojeg strahuje. Strahovanje za ... zbog toga nije
oslabljeno strahovanje za sebe. Ovde se ne radi o stupnju tonova
oseanja" nego o egzistencijalnim modusima. Strahovanje za ... ti-
me ne gubi ni svoju specitinu pravost, premda svojstveno" ipak
ne strahuje za sebe.
Konstitutivni momenti punog tenomena straha mogu da vari-
raju. Time se odaju razliite mogunosti bitka strahovanja. Struktu-
ri sretanja onoga ugrozivog pripada pribliavanje u blizini. Ukoli-
ko neto ugroeno u svom dodue jo ne, ali svakog trenutka" i
samo iznenada provali u brinui bitak-u-svetu, strah postaje pre-
slraenost. Prema tome, na onome ugrozivom treba odvojiti: najblie
pribliavanje onoga preteeg i vrstu susretanja samog pribliava-
nja, iznenadnost. Ono Pred-im prestraenosti najpre je neto
poznato i prisno. Ako, nasuprot tome, ono ugrozivo poseduje ka-
rakter onoga sasvim i potpuno neprisnog, onda strah postaje zgra-
zanje. Tamo, pak, gde susree jedno ugroavaiue u karakteru onoga
zgraavajuceg i istodobno poseduje karakter onoga prestraujueg,
BlTAK I VREMF.

iznenadnost, tu strah postaje uas. Dalje varijacije straha poznaje-

mo kao plaljivost, zazor, bojaljivost i uzjogunjenost. Sve modifi-
kacije straha, kao mogunosti sebe-nahodenja, ukazuju na to da
tubitak kao bitak-u-svetu strahotno" jest. Ova strahotnost" ne
sme da bude razumljena u ontikom smislu neke faktike, upoje-
dinaene" predisponiranosti, nego kao egzistencijalna mogunost
sutinskog nahoenja tubitka uopte, koja naravno nije jedina.

31. Tu-bitak kao razumljenje

Nahodenje je jedna od egzistencijalnih struktura u kojima se

dri bitak onoga Tu". Jednakoizvorno s nahodenjem taj bitak kon-
stituie razumljenje. Nahoenje ima svagda svoje razumevanje,
premda samo tako da ga ono priguuje. Razumljenje je uvek ugode-
no. Ako ga interpretiramo kao fundamentalni egzistencijal, onda
se time pokazuje da se taj fenomen pojima kao osnovni modus bit-
ka tubitka. Nasuprot tome, razumljenje" u smislujedne mogune
vrste saznanja medu ostalima, recimo razliite od objanjenja",
mora da bude zajedno s objanjenjem interpretirano kao egzisten-
cijalni derivat primarnog razumljenja koje sakonstituie bitak
onoga Tu uopte.

Ta i dosadanje istraivanje ve je nailo i na ovo izvorno razu -

mljenje, a da ga nije izriito pustilo da se uvrsti u temu. Tubitak je-
ste egzistirajui svoje Tu - to kazuje jedanput: svet je tu" postoji;
njegov tu-bitak je U-bitak. I ovaj je ujedno tu1', i to kao ono radi
ega tubitak jeste. U tom Radi-ega je otkljuen egzistirajui bitak-
1
u-svetu kao takav, i ta otkljuenost je bila nazvana razumljenje.
U razumljenju tog Radi-ega sa-otkljuena je u tome osnivajua
znaenjskost. Otkljuenost razumljenja se, kao otkljuenost tog Ra-
di-ega i znaenjskosti, jednakoizvorno tie punog bitka-u-svetu.
Znaenjskost je ono tamo-na-emu je otkljuen svet kao takav.
To Radi-ega / znaenjskost su otkljueni u tubitku - to kazuje:
tubitak je bie kojem se kao bitku-u-svetu radi o njemu samom.

Uporediti 18, str. 116 i dalje.

178
 l'-bittik kno taknv

Povremeno u ontikoj besedi mi izraz neto razumetf upo-

trebliavamo u znaenju moi voditi neku stvar" biti joj dorastao"
nesto mof. Ono u razumljenju kao egzistencijalu smognuto nije
nikakvo ta, nego bitak kao egzistiranje. U razumljenju egzistenci-
jalno lei vrsta bitka tubitka kao mod-biti. Tubitak nije neko pred-
runo koje kao dodatak jo poseduje: neto moci, ve on primarno
jeste moguno-bitak. Tubitak je svagda ono to on moe biti i kako
on jeste svoja mogunost. Sutinski moguno-bitak tubitka tie se
okarakterisanih naina brinjenja sveta" skrbi za Druge i u svemu
tome i uvek ve ono moi-biti ka samom sebi, radi sebe. Mogu-
no-bitak, koji svagda tubitak egzistenciialno jeste, razlikuje se od
prazne, logike mogunosti isto onoliko koliko i od kontingence
nekog predrunog, utoliko to sa ovim moe da se desf ovo i
ono. Kao modalna kategorija predrunosti mogucnost znai ono
jo nc zbiljsko i ono nikada nuno. Ona karakterie ono samo mo-
gucno. Ona je ontoioski nia od zbiljnosti i nunosti. Mogunost
kao egzistencijal je, naprotiv, najizvornija i poslednja pozitivna on-
toloska odredenost tubitka; poput egzistencijalnosti uopste ona
najpre moe da se pripremi samo kao problem. Fenomenalno tlo,
da se ona Liopte vidi, biva ponudeno od razumljenja kao otkljuu-
jueg moi-biti.
Mogunost kao egzistencijal ne znai slobodno lebdee mo-
i-biti u smislu ravnodunosti proizvoljnosti" (libertas indiife-
rentiae). Tubitak je kao sutinski nahoden svagda ve dospeo u
odredene mogunosti, kao moi-biti - koje on jcste - on je njih
pustio da ga mimoidu, on se stalno predaje mogunostima svo t?
bitka, zahvata ih i promauje. A to kazLije: tubitak je samom sebi
izrueni moguno-bitak, skroz naskroz bactia moguiiost. Tubi-
tak je mogunost slobodno-bitka za najvlastitije moi-biti. Mo-
gucno-bitak je samom sebi proziran na razliite mogune naine
i u razliitim mogunim stupnjevima.
RazLimljenje je bitak onakvog moi-biti koje nikada ne izosta-
je kao ono jo-ne-predruno, nego kao sutinsko nikada //z'/V"
predruno s bitkom tubitka u smislu egzistencije. Tubitak jeste na
taj nain da je svagda razumeo, odnosno nije razumeo, da jeste
tako i tako. Kao takvo razumljenje on ,,zna" ini-eemu je on sam,

179
BlTAK I VRl-.Mi:

tj. njegovo moi-biti. To znanje" nije tek izraslo iz nekog imanent-

nog samoopaanja, nego pripada bitku onoga Tu koji sutinski je~
ste razumljenje. I samo zato to tubitak razumevajui jeste svoje
Tu, on moe da proe pored sebe, a da sebe ne upozna. I ukoliko je
razumljenje nahodeno i kao takvo egzistencijalno izrueno bae-
nosti, tubitak je svagda ve proao pored sebe i sebe nije upoznao.
U svom moi-biti tubitak je, stoga, izruen mogunosti da sebe u
svojim mogunostima ponovo tek pronade.
Razumljenje je egzisteneijalni bitak vlastitog moei-biti tubitka
samog, i to tako da taj bitak po samom sebi otkljueuje ono Na-eemu
bitka njega samog. Sada bi valjalo jo otrije shvatiti strukturu ovog
egzistencijala.
Razumljenje se kao otkljuenje uvek tie cele osnovne ustroje-
nosti bitka-u-svetu. Kao moi-biti, U-bitak je svagda moi-biti-u-
-svetu. Ovaj nije samo qua svet otkljuen kao moguna znaenj-
skost, nego slobodno davanje onoga unutarsvetskog samog daje to
bie slobodno na njegove mogunosti. Ono priruno je kao takvo
otkrito u svojoj sluznosti, primenljivosti, skoljivosti. Celina udovo-
ljenja se razgre kao kategorijalna celina jedne moguenosti sklopa
povezanosti onoga prirunog. Medutim, i jedinstvo" mnogostru-
kog predrunog, prirodu, postaje moguno otkriti samo na osno-
vu otkljuenosti jedne njene moguenosti. Da li je sluajno to sto pi-
7
tanje o bitku prirode cilja na uslove njene moguenost'f . U emu se
osniva takvo ispitivanje? Nasuprot njemu samom ne moe izostati
pitanje: zasto je tubitku neprimereno bie razumljeno u svom bit-
ku, ako ono biva otkljueno na uslovima svoje mogunosti? l'akvo
neto Kant moda s pravom pretpostavlja. Ali, ponajmanje sama ta
pretpostavka moe da ostane nelegitimisana u svom pravu.
Zato razumljenje po svim sutinskim dimenzijama onoga u
njemu otkljuivog uvek hrli u mogunosti? Zato to razumljenje
po samom sebi poseduje egzistencijalnu strukturu koju nazivamo
projekat. Ono projektuje bitak tubitka na njegovo Radi-ega isto
onako izvorno kao i na znaenjskost kao svetovnost njegovog svag-
danjeg sveta. Projekatski karakter razumljenja konstituise bitak-
u-svetu s obzirom na otkljuenost njegovog Tu kao Tu nekog mo-
i-biti. Projekat je egzistencijalna ustrojenost bitka prostora igre

180
 U-bitak kao takav

faktikog moi-biti. I kao baen, tubitak je baen u vrstu bitka pro-

jektovanja. Projektovanje nema nita s nekim sebe-dranjem pre-
ma nekom izmiljenom planu primereno kojem tubitak ureduje
svoj bitak, nego je on kao tubitak sebe svagda ve projektovao, i je-
ste - sve dok jeste - projektujui. Tubitak uvek ve i jo uvek razu-
me sebe, sve dok jeste, iz mogunosti. Projekatski karakter razu-
mljenja kazuje, dalje, da samo razumljenje ne shvata tematski ono
tamo-na-ta ono projektuje, mogunosti. Takvo shvatanje oduzi-
ma onome projektovanom upravo njegov karakter mogunosti,
spuia ga na neki dati, mneni sastoj, dok projekat u bacanju baca
mogunost kao mogunost pred sebe i puta da kao takva jeste.
Razumljenje je, kao projektovanje, vrsta bitka tubitka u kojoj on
jeste svoje mogunosti kao mogunosti.
Na osnovu one vrste bitka, koja se konstituie egzistencijalom
projekta, tubitak je stalno vie" nego to on injeniki jeste, ako bi
se htelo i ako bi se moglo da se on u sastoju svog bitka registruje
kao ono predruno. Medutim, on nikada nije vie nego to faktiki
jeste, zato to njegovoj faktinosti sutinski pripada moi-biti. Ali,
tubitak kao moguno-bitak nikada nije ni manje, a to znai da on
ono, sta on u svojem moei-biti jo nije, egzJstencijalno jes/e. I samo
zato to bitak onoga Tu razumljenjem i njegovim projekatskim ka-
rakterom dobija svoju konstituciju, zato to on jeste ono ta on po-
staje odnosno ne postaje, on moe razumevajui samom sebi da
kae: postani sta jesi!11.
Projekat se uvek tie pune otkljuenosti bitka-u-svetu; razu-
mlienje kao moi-biti poseduje i samo one mogunosti koje su
predskicirane krugom onoga u njemu sutinski otkljuivog. Razu-
mljenje moze sebe da poloi primarno u otkljuenost sveta, a to
znai da tubitak moe da razume sebe najpre i ponajee iz svog
sveta. Ili se, pak, razumljenje primarno baca u ono Radi-ega, a to
znai da tubitak egzistira kao on sam. Razumljenje je ili svojstveno
razumljenje, koje proistie iz vlastitog sopstva kao takvog, ili ne-
svojstveno. Ovo Ne-" ne kazuje da se tubitak otcepljuje od svog
sopstva i razume samo" svet. Svet pripada njegovom samobitku
kao bitku-u-svetu. Svojstveno razumljenje, isto onako kao i nesvoj-
stveno, moe opet da bude pravo ili nepravo. Razumljenje je kao

181
BlTAK I VliTMT

moci-biti skroz naskroz sprovedeno mogunou. Sebe-poloiti u

neku od ovih osnovnih mogunosti razumljenja, medutim, ne od-
lae ostale. Poto se razumljenje pre svagda tiee pune otkljueenosti
tubitka kao bitka-u-svetu, sebe-polaganje razumljenja je jedna egzi-
sieneijalna modiftkaeija proiekta kao eelog projekta. U razumljenju
sveta uvek je sa-razumljen U-bitak; razumljenje egzistencije kao
takve uvek je neko razumljenje sveta.
Kao faktiki tubitak, on je svoje moi-biti svagda vec poloio
u neku mogunost razumljenja.
U svom projekatskom karakteru razumljenje egzistencijalno
sainjava ono to nazivamo vizir tubitka. Tai sa otkSjuenou ono-
ga Tu egzistencijalno bivstvujui vizir jeste tubitak jednakoizvorno
prema oznaenim osnovnim nainima svog bitka kao obazir bri-
njenja, obzir skrbi, kao vizir prema bitku kao takvom, radi kojega
tubitak svagda jeste kako on jeste. Vizir koji se primarno i u celini
odnosi na egzistenciju nazivamo prozirnost. Ovaj termin biramo
za oznaavanje dobro razumljenog samosaznanja", da bismo po-
kazali da se kod njega ne radi o opaajucem traenju i promatranju
neke samo-take, take sopstva, nego o jednom razumevajuem
zahvatanju pune otkljuenosti bitka-u-svetu kroz sustinske mo-
mente njegove Listrojenosti. Egzistirajue bie vizira sebe' samo
ukoliko je ono sebi postalo jednakoizvorno prozirno u svom bitku
pri svetu, u sabitku s Drugima kao konstitutivnim momentima
svoje egzistencije.
Obrnuto, neprozirnost tubitka ne koreni jedino, ni primarno,
u egocentrinim" samoobmanjivanjima, nego isto toliko i u nepo-
znavanju sveta.
fzraz vizir" mora, naravno, da ostane sauvan od jednog po-
grenog razumevanja. On odgovara rasvetijenosti kojom smo oka-
rakterisali otkljuenost onoga Tu. Videnje" ne samo da ne mni
opaanje telesnim oima. ve ono ne mni ni isto neulno dokui-
vanje nekog predrunog u njegovoj predrunosti. Za egzistencijal-
no znaenje vizira oslovljena je samo ta osobitost videnja, da ono
puta njemu pristupano bie da po samom sebi nepokriveno su-
sree. Naravno, to postie svako ulo" unutar svoje genuine oblasti

18:
 U-bitak kao takav

otkria. Medutim, tradicija filozofije od poetka je primarno ori-

jentisana na vienje" kao vrstu pristupa biu i bitku. Da bi se ou-
vao sklop povezanosti s njom, vizir i videnje se mogu formalizova-
ti tako iroko da time bude dobijen jedan univerzalni termin koji
karakterie svaki pristup biu i bitku kao pristup uopte.
Time to se pokazuje kako se svaki vizir primarno osniva u
razumljenju - obazir brinjenja je razumljenje kao razumnost - i-
stom zrenju je oduzeta njegova prednost koja noetski odgovara
tradicionalnoj ontolokoj prednosti onoga predrunog. Zor" i
miljenje" su dva ve razdaljena derivata razumljenja. Takode se i
fenomenoloko sagledavanje sutina" osniva u egzistencijalnom
razumljenju. O toj vrsti videnja sme da se odlui tek ako su dobije-
ni eksplicitni pojmovi o bitku i strukturi bitka, pa jedino kao takvi
i mogu u fenomenolokom smislu da postanu fenomeni.
Otkljuenost onoga Tu u razumljenju je i sama jedan nain
moi-biti tubitka. U projektovanosti njegovog bitka na ono Radi-
ega, ujedno s projektovanosti tog bitka na znaenjskost (svet), lei
otkliuenost bitka uopte. U projektovanju na mogunosti ve je
unapred uzeto razumevanje bitka. Bitak je u projektu razumljen, a
ne ontoloki pojmljen. Bie vrste bitka sutinskog projekta bitka-
u-svetu poseduje kao konstitutivum svog bitka razumevanje bitka.
Ono sto je ranije"lN bilo dogmatski postavljeno, sada biva pokazano
iz konstitucije bitka, u kojem tubitak kao razumljenje jeste svoje
Tu. Jedno razjanjenje egzistencijalnog smisla tog razumevanja bit-
ka, razjanjenje koje odgovarajui udovoljava granicama itavog
ovog istraivanja, moi e da bude dosegnuto tek na osnovu tempo-
ralne interpretacije bitka.
Nahodenje i razumljenje karakteriu kao egzistencijali izvor-
nu otkljuenost bitka-u-svetu. Na nain ugodenosti tubitak vidi"
mogunosti polazei od kojih on jeste. U projektujuem otkljue-
nju takvih mogunosti on je svagda ve ugoden. Projekat najvlasti-
tijeg moi-biti izruen je faktumu baenosti u ono Tu. Ne postaje
li bitak tubitka zagonetniji eksplikacijom egzistencijalne ustrojeno-
sti bitka onoga Tu u smislu baenog projekta? Doista. Moramo

^8 Uporcditi 4, str. 31 i dalje.

183
BltAk 1 VRI-MI:

prvo da pustimo da istupi potpuna zagonetnost tog bitka, premda

samo zato da bismo na njegovom reenju" mogli na pravi nain
da pretrpimo neuspeh, pa da iznova postavimo pitanje o bitku ba-
eno-projektujueg bitka-u-svetu.
Da bismo najpre makar i samo fenomenalno dovoljno u raz-
matranje doveli svakodnevnu vrstu bitka nahodenog razumlje-
nja, pune otkljuenosti onoga Tu, potrebna je konkretna izrada
tih egzistencijala.

32. Razumljenje i izlaganje

Tubitak projektuje kao razumljenje svoj bitak na mogunosti.

Ovaj razumevajui bitak ka moguenostima i sam je - povratnim
udarcem tih mogunosti kao otkljuenih, njihovim odbacivanjem
njega natrag u tubitak - jedno mod-biti. Projektovanje razumlje-
nja poseduje vlastitu mogue ; nost da se obrazuje. Obrazovanje razu-
mljenja nazivamo izlaganje. U njemu razumljenje razumevaJLii
prisvaja sebi svoje razumljeno. U izlaganju razumljenje ne postaje
neto drugo nego ono samo. Izlaganje se egzistencijalno osniva u
razumljenju, a ne nastaje razumljenje izlaganjem. Izlaganje nije
upoznavanje onoga razumljenog, nego izrada u razumljenju pro-
jektovanih mogunosti. Primereno toku ovih pripremnih analiza
svakodnevnog tubitka mi emo da sledimo tenomen izlaganja na
razumljenJLi sveta, a to znai na nesvojstvenom razumljenju - i to
u modusu njegove pravosti.
Brinui bitak pri onome prirunom daje sebi da, iz znaenjsko-
sti otkljuene u razumljenju sveta, razume koje udovoljenje .svagda
moe da ima ono susretajue. Obazir otkriva, to znai: vec razu-
mljeni svet biva izlagan. Ono priruno izrieito dolazi u razumevajuci
vizir. Svepripremanje, udeavanje, osposobljavanje, poboljsavanje,
dopunjavanje provodi se na taj nain to se ono obazirno priruno
razlae u svom Da-bi i biva brinuto primereno vidno postaloj raz-
loenosti. To obazirno na svoje Da-bi razloeno kao takvo, to izneito
razumljeno, poseduie strukturu onoga Neto kao \'eto. Xa obazirno
pitanje, sta je to odreeno priruno, obazirno izlagajui odgovor

184
 i'-hihik kiio takiiv

glasi: ono je da ... Navodenje toga Da-sta nije jednostavno imenova-

nje neega, nego je to imenovano razumljeno kao ono kakvim tre-
ba uzeti ono to stoji u pitanju. Ono u razumljeniu otkliueno, ono
razumljeno uvek je ve tako pristupano da se na njemu moe izri-
ito izdvojiti njegovo ,,kao ta". To Kao" sainjava strukturu izrii-
tosti nekog razumljenog, ono konstituie izlaganje. Obazirno-izla-
gajuem ophodu sa okolosvetskim prirunim, koji to priruno vidf
kao sto, vrata, kola, most, nije nuno potrebno da ono obazirno iz-
loeno takode vec i razlozi u nekom odredujuem iskazu. Svako
pretpredikativno prosto videnje onoga prirunog po samom sebi
je ve razumevajui-izlagajue. Ali, zar nedostajanje tog Kao" ne
sainjava prostost nekogistogopaanja neega? Videnjeovog vizi-
ra je svagda vec razumevajuci-izlagajuce. Ono krije u sebi izriitost
odnosa upuivania (onoga Da-bi) koji pripadaju celovitosti udovo-
Ijenja, iz koje je razumljeno ono prosto susretajue. Artikulacija
toga razumljenog u izlagajuem pribliavanju bia po niti vodilji
onoga Neto kao neto" lei prc tematskog iskaza o tome. To Kao"
se ne javlja najpre u iskazu, nego se samo tek izgovara, to je mo-
guno jedino tako da ono predlei kao ono izgovorljivo. To da u
prostom gledanju-tamo moe da nedostaje izriitost nekog iskazi-
vanja, ne opravdava to da se tom prostom videnju odrekne svako
artikuliue izlaganje, pa time i Kao-struktura. Prosto videnje naj-
bliih stvari u imati-posla sa ... nosi u sebi strukturu izlaganja tako
izvorno, da je upravo jednoni goto\\) kao-slobocitioni shvatanju ne-
ega potrebno izvesno razmestanje. Samo-jo-pred-sobom-imati
neega predlezi u istom zurenju kao vic-nc-razuniljcnju. Ovo
kao-slobodno shvatanje jedna je pr\\dc\}'dprosto razumevajueg vi
denja, ne izvornija od njega nego izvedena iz niega. Ontika neizgo-
vorenost toga kao" ne sme da za\'ede na to da se ono previdi kao
apriorna egzistencijalna ustrojenost razumljenja.

Medutim, ako je vec svako opaanje prirunog pribora razu-

mevajuci-izlagajue, ako obazirno puta da susretne neto kao ne-
to, zar onda to ne kae upravo: najpre je steeno iskustvo nekog d-
stog predrunog, koje se potom shvata kao vrata, kao kua? To bi
bilo pogresno razumevanje speciiine otkljuujue iunkcije izla^anja.
Ono ne baca tako reci preko golog predrunog neko znaenje"

185
KlTAK 1 VlUi.MI:

i ne oblepljuje ga nekom vrednou, nego sa unutarsvetskim susre-

tajuim kao takvim jeste tako da ono svagda ve ima neko u razu-
mljenju sveta otkljueno udovoljenje koje se izlae izlaganjem.
Ono priruno se uvek ve razume iz celovitosti udovoljenja.
Nije potrebno da ta celovitost bude eksplicitno shvaena nekim te-
matskirn izlaganjem. Cak i ako je prola kroz takvo izlaganje, ona
se ponovo povlai u neistaknuto razumevanje. I upravo u tom mo-
dusu ona je sutinski fundament svakodnevnog, obazirnog izlaga-
nja. To izlaganje se osniva svagda u nekom predimanju. Ovo se kao
prisvajanje razumevanja u razumevajuem bitku kree ka nekoj
ve razumljenoj celovitosti udovoljenja. Prisvajanje onoga razu-
mljenog, ali jo zavitog, provodi razgrtanje uvek pod vodstvom jed-
nog obzora koji fiksira ono u pogledu na ta ono razumljeno treba
da bude izloeno. Izlaganje se svagda osniva u nekom predvidu,
koji ono u predimanje uzeto narezuje" na neku odredenu izloi-
vost. Ono razumljeno, koje je u predimanju drano i predvidno-
oprezno" vizirano, izlaganjem postaje pojmljivo. Izlaganje moe
pojmovnost koja pripada biu koje treba izloiti, da crpi iz samog
tog bia ili, pak, nasilno da smeta u pojmove kojima se bie prime-
reno svojoj vrsti bitka odupire. Kao i uvek - izlaganje se svagda ve
konano ili uz zadrku odluilo za neku odredenu pojmovnost;
ono se osniva u prethvatu.
Izlaganje Neega kao Neega sutinski je f undirano predima-
njem, predvidom i prethvatom. Izlaganje nikada nije neko bespret-
postavno shvatanje neega unapred datog. Ako se posebna konkre-
tizacija izlaganja u smislu egzaktne interpretacije teksta rado poziva
na ono to ,,tu stoji" onda ono to najpre ,,tu stoji" nije nita drugo
do samorazumljivo, nediskutovano predmnjenje izlagaoca, koje u
svakoj polaznoj postavci izlaganja nuno lei kao ono to je sa izla-
ganjem uopte ve stavljeno", a to znai prethodno dato u predi-
manju, predvidu i prethvatu.
Kako da se pojmi karakter ovoga pred-"? Da li je s tim svre-
no ako se formalno kae apriori"? Zato je ta struktura svojstvena
razumljenju koje smo obeleili kao fundamentalni egzistencijal tu-
bitka. Kako se prema njoj dri struktura onoga Kao", koja je svoj-
stvena onome izloenom kao takvom. Ovaj problem se oigledno

186
 U-bitak kau tiikav

ne da razreiti ,,na komade". Ali, da li to iskljuuje neku izvornu

analitiku? Da li takve fenomene treba da prihvatimo kao posied-
njostf ? Tada bi ostalo jo pitanje, zasto? Ili, pred-struktura razu-
mljenja i Kao-struktura izlaganja pokazuju jedan egzistencijalno-
ontoloki sklop povezanosti s fenomenom projekta? I, upuuje li
taj fenomen natrag u neku izvornu ustrojenost bitka tubitka?
Pre nego to se bude odgovaralo na ova pitanja, za ta dosada-
nje pripremanje ni izdaleka nije dovoljno, mora da se istrai da li
ono to je vidljivo kao pred-struktura razumljenja i qua Kao-struk-
tura izlaganja jo i samo ne ini jedan jedinstveni fenomen koji se,
dodue, u filozofskoj problematici obilato upotrebljava, a da izvor-
nost ontoloke eksplikacije ne pokazuje da odgovara tome tako
univerzalno upotrebljavanom.
U projektovanju razumljenja bie je otkljueno u svojoj mo-
gucnosti. Karakter mogunosti odgovara svagda vrsti bitka razu-
mljenog bia. Unutarsvetsko bie uopte projektovano je na svet, a
to znai na celinu znaenjskosti, u ijim se odnosima upuivanja
brinjenje unapred utvrdilo kao bitak-u-svetu. Ako je unutarsvet-
sko bie otkrito, a to znai dolo do razumevanja, sa bitkom tubit-
ka, mi kaemo da ono poseduje smisao. Strogo uzevi, medutim,
nije razumljen smisao nego bie, odnosno bitak. Smisao je ono u
emu se dri razumljivost neega. Ono sto se moe artikulisati u
razumevajuem otkljuenju nazivamo smisao. Pojam smisla obu-
hvata formalni skelet onoga sto nuno pripada onome sto artikuli-
e razumevajue izlaganje. Smisao je predimanienu predvidom i
prethvatom strukturirano tamo-na-taprojekta, izegaposlaje razu-
mljivo neto kao neto. Ukoliko razumljenje i izlaganje sainjavaju
egzistenciialnu ustrojenost bitka onoga Tu, smisao mora da bude
pojmljen kao formalno-egzistencijalni skelet otkljuenosti koja pri-
pada razumljenju. Smisao je egzistencijal tubitka, a ne neko svoj-
stvo koje prijanja uz bie, lei ,,iza" njega ili bilo gde lebdi kao
v
meducarstvo . Smisao poseduje" samo tubitak, ukoliko je otklju-
enost bitka-u-svetu ispunjiva" biem koje se u njoj moe otkriti.
Stoga samo tubitak moe biti smisaon ili besmislen. To kazuje: nje-
gov vlastiti bitak i s njim otkljueno bie mogu da budu prisvojeni
u razumevanju ili da ostanu obeani nerazumevanju.

187
/>//'. \/\ / v7v>/-.\/7:

Ako se vrsto drimo ove naelno ontoioki-egzistencijalne

interpretacije pojma smisla, onda svo bie vrste bitka koia je ne-
primerena tubitku mora da bude pojmljeno kao nesmisaono, kao
sustinski liseno smisla uopste. Nesmisaon' ovde ne oznaava ni-
kakvo vrednovanje, nego daje izraz jednom ontolokom odrede-
nju. / samo ono nesmisaono nioze cia bude protivsmisaono. Ono
predruno moe kao ono u tubitku susretajue gotovo da naleti
na njegov bitak, na primer iznenada provaljujua i unitavajua
prirodna deavanja.
A ako pitamo o smislu bitka, onda istraivanje ne postaje
dubokosmisleno i ne izmudrijai nita sto stoji iza bitka, nego
pita o njemu samom, ukoliko on stoji u razumljivosti tubitka.
Smisao bitka nikada ne moe da bude doveden u suprotnost pre-
ma biu ili prema bitku kao noseem osnovu" bia, zato to
osnov" postaje pristupaan samo kao smisao, pa makar on sam
bio bezdan besmislenosti.
Razumlienje se kao otkljuenost onoga Tu uvek tie celine bit-
ka-u-s\retu. U svakom razumljenju sveta sa-razumljena je i egzi-
stencija, i obrnuto. Dalje, sve izlaganje se kree u oznaenoj pred-
strukturi. Sve izlaganje koje treba da pribavi razumevanje, mora da
je ve razumelo ono to treba da izloi. Ta injenica se uvek ve
primeivala, premda samo u oblasti izvedenih naina razumljenja
i izlaganja, u liloloskoi interpretaciji. Ta interpretacija spada u krug
znanstvenog saznavanja. Takvo saznanje zahteva strogost obrazla-
gajueg legitimisanja. Znanstveni dokaz ne sme unapred da pretpo-
stavi ono to ima za zadatak da obrazloi. Ali, ako se izlaganje svag-
da ve krece u onome razumljenom i iz njega mora da se hrani,
kako e onda ono da dospe do znanstvenih rezultata, a da se ne
kree u krugih pogotovu ako se povrh toga pretpostavljeno razu-
mevanje kree jo i u obinom poznavanju Ijudi i sveta? Krug je,
medutim,prema najelementarnijim pravilima logikecirculus vitio-
sus. Ali, posao istoniskog izlaganja time ostaje a priori prognan iz
oblasti strogog saznania. L'koliko se taj iaktum kruga u razumlje-
nju ne ukloni, istorija mora da se pomiri s manje strogim mogu-
nostima saznania. Njoj se dozvoljava da taj nedostatak u izvesnoj
meri zameni duhovnini znaenjem" svojih Dredmeta". Naravno,

188
 i:-bitak kiw Uikci\:

idealniie bi bilo i prema ninjenju samih istoriara, kada bi krug

mogao da bude izbegnut, te bi postojala nada da se jedanput stvori
jedna istorija koja bi bila onoliko nezavisna od stanovista posma-
traa koliko je to, navodno, i saznanie prirode.
,4//, u tom krugu vidcti ucki vitiosum i traziti putcvc da sc on
izbcgnc, pa ak i samo ga osetiti" kao ucizbcnu ncsavrcnost, zna-
i iz osnova pogrcuo razunicti razumljoijc. Ne radi se o tome da se
razumljenie i izlaganje izjednae s nekim odredenim idealom sa-
znanja koji je i sam samo jedna izrodena vrsta razumljenja, koja je
zalutala u ispravan zadatak shvatanja onoga predrunog u njego-
voj sustinskoj nerazumljivosti. Ispunjenjeosnovnih uslova mogu-
nog izlaganja lei pre u tome da se ono pre toga ne saz.na pogreno
s obzirom na sutinske uslove njegovog sprovodenja. Ono odluu-
jue nije da se izade iz kruga, nego da se ude u njega na pravi na-
in. Ovaj krug razumljenja nije neki krug u kojem se kree neka
samovoljna vrsta saznanja, nego je izraz egzistencijalne prcd-struk-
turc samoi^ tubitka. Kru(4 ne sme da se sroza na neki vitiosum, pa
makar i samo neki podnoeni. U njemu se prikriva iedna pozitivna
mogucnost najizvornijeg saznanja koje je, naravno, zahvaeno na
pravi nain samo onda kada je izlaganje razumelo da njen prvi,
stalni i poslednji zadatak ostaje da ne pusti da mu predimanje,
predvid i prethvat svagda budu unapred dati dosetkama i narod-
nim pojmovima, nego da njihovom izradom iz same stvari osi-
gura znanstvenu temu. Poto je razumljenje prema svom egzi
stencijalnom smislu ono moi-biti samog tubitka, ontoloke
pretpostavke istorijskog saznanja naelno premasuju ideju stro-
gosti najegzaktnijih znanosti. Matematika nije stroa od istorije,
nego je samo ua u pogledu na krug egzistencijalnih lundamenata
koji su relevantni za nju.
Krug , , u razumljenju pripada strukturi smisla - to je ieno-
men koji je ukorenjen u egzistencijalnoi ustrojenosti tubitka, u izla-
gajuem razumljenju. Bie kojem se kao bitku-u-svetu radi o njego-
vom bitku samom, poseduje ontoloku strukturu kruga. Ipak e,
uz obraanje panje na to da krug^ ontoloki pripada jednoj vrsti
bitka predrunosti (sastoj), uopte morati da se izbegava da se tim
tenomenom ontoloki okarakterie neto takvo poput tubitka.

189
BlTAK I VRI'Ml'

33. hkaz kao izvcdeni modus izlaganja

Svako izlaganje se osniva u razumljenju. Ono u izlaganju ra-

elanjeno kao takvo i u razumljenju uopste kao ralanjivo predski-
cirano, jeste smisao. Ukoliko se iskaz (sud") osniva u razumljenju
i sainjava jednu izvedenu formu sprovodenja izlaganja, onda tako-
de i on poseduje' neki smisao. Pa ipak, taj smisao ne moe da bu-
de definisan kao ono to se javlja ,,na" nekom sudu pored donoe-
nja suda. Izriita analiza iskaza u sklopu povezanosti koji je pred
nama cilja na neto viestruko.
Najpre, na iskazu moe da se demonstrira na koji nain se mo-
e modifikovati struktura onoga Kao", koja je konstitutivna za ra-
zumljenje i izlaganje. Time razumljenje i izlaganje dospevaju na
jo izotreniju svetlost. Potom, anaiiza iskaza ima unutar funda-
mentalnoontoloske problematike jedan istaknuti poloaj, zato to
je na odluujuim poecima antike ontologije X6yoc; fungirao kao
jedina nit vodilja za pristup onome svojstveno bivstvujuem i za
odredenje bitka tog bia. Konano, iskaz od davnina vai za pri-
marno i svojstveno mesto" istine. Ovaj fenomen je tako tesno
skopan s problemom bitka, da istraivanje koie je pred nama u
svom daljem toku nuno nailazi na problem istine, ono tavise ve
stoji, premda neizriito, u njegovoj dimenziji. Analiza iskaza treba
tu problematiku da pripremi zajedno sa ostalim.
U onome to sledi mi nazivu iskaz dodeljujemo tri znaenja, ko-
ja su crpena iz njime oznaenog fenomena, medusobno su povezana,
te u svom jedinstvu granino obuhvataju punu strukturu iskaza.
1. Iskaz primarno znai pokazivanje. Time se drimo izvornog
smisla /\oyoc;-a kao dTTotpavaic;: pustiti da se bie vidi samo od se-
be. U iskazu: O k i je suvise teak'1, ono za vizir otkrito nije nika-
kav smisao", nego jedno bie na nain svoje prirunosti. Isto tako
ako to bice i nije u dohvatljivoj i vidljivoj" blizini, pokazivanje
mni samo bie, a ne recimo neku njegovu puku predstavu, niti ne-
ko puko predstavljeno", pogotovu ne neko psihiko stanje onoga
iskazLijueg - niegovo predstavljanje tog bia.
2. Iskaz kazuje koliko i predikacija. O jednom subjektu" biva
iskazan" jedan predikat, on biva odrcden njime. Ono iskazano u

90
 U-bitiik kao tukiiv

tom znaenju iskaza nije recimo predikat, nego ,,sam eki". Ono
iskazujue, a to znai ono odredujue, naprotiv, lei u onome suvi-
e teak". Ono iskazano u drugom znaenju iskaza, ono odredeno
kao takvo, pretrpelo je naspram onoga iskazanog u prvom znae-
nju ovog naziva jedno sadrajno suenje. Svaka predikacija jeste,
ono ta ona jeste, samo kao pokazivanje. Drugo znaenje iskaza
ima svoj fundament u onome prvom. lanovi predicirajue artiku-
lacije, subjekat - predikat, izrastaju unutar pokazivanja. Odrediva-
nje ne otkriva tek, nego kao modus pokazivanja ono najpre upravo
omeuje videnje na ono sebe-pokazujue - eki - kao takvo, da bi
izriitim omeivanjem pogleda ono otvoreno uinilo izriito otvo-
renim u njegovoj odredenosti. U pogledu na ono ve otvoreno
- suvie tekog ekia - odredivanje se najpre vraca jedan korak
nazad; stavljanje ^110]^^" pomrauje bie na ,,taj eki tif, da bi
provodenjem odmraenja pustilo ono otvoreno da se vidi u nje-
govoj odredljivoj odredenosti. Stavljanje subjekta, stavljanje pre-
dikata, ujedno s pridodavanjem u potpunosti su apofantikf u
strogom smislu rei.

3. Iskaz znai saoptavanje, iskazivanje-van. Kao ovo posled-

nje, iskaz ima direktan odnos prema iskazu u prvom i drugom zna-
enju. On je pustiti-da-se-sa-vidi ono na nain odredivanja poka-
zano. To pustiti-da-se-sa-vidi deli s Drugim bie pokazano u svojoj
odredenosti. Podeljen" biva zajedniki videi bitak ka onome po-
kazanom, a taj bitak prema njemu mora cia bude utvrden kao bi-
tak-u-svetu, naime u onom svetu iz kojega susree ono pokazano.
Iskazu kao tako egzistencijalno razumljenom sa-optavanju pripa-
da izgovorenost. Ono iskazano kao ono saopteno moe od strane
Drugih da bude podeljeno" sa onim iskazujuim, a da oni sami to
pokazano i odredeno bie nemaju u dohvatljivoj i vidljivoj biizini.
Ono kazano moe da bude dalje-kazano". Krug videeg jednog-
sa-drugim-deljenja se iri. Ali, pritom se istodobno u daljem-kazi-
vanju upravo ono pokazano moe ponovo zastrti, iako i znanje i
poznavanje, koje izrasta u takvom sluati-kazivati, jos uvek mni
samo bie, a ne potvrduje" recimo neki unaokolo pruani vaei
smisao". Takode je i to sluati-kazivati jedan bitak-u-svetu i bitak
ka onome sasluanom.

91
Bll'AK I VRI:\II-

O teoriji suda" koja je danas preovladavajud orijentisana na

fenomen vaenja", ovde ne treba nasiroko raspravljati. Neka bude
dovoljno upuivanje na viestruku dostoinost pitanja tog fenome-
na vaenja" koji se poev od Locea rado izdaje za dalje nesvodiv
prafenomen". Za tu ulogu on zahvaljuje samo svojoj ontolokoj
nerazjanjenosti. Problematika" koja se naselila oko te rei-idola
nije manje neprozirna. Vaenje mni jedanput Jornnr zbilje koja
pripada sadrini suda, ukoliko ta sadrina nepromenljivo opstoji
nasuprot promenljivom psihikom" postupku suda. Pri stanju pi-
tanja bitka uopte, koje je okarakterisano u uvodu za ovu raspravu,
jedva da ce smeti da se oekuje da se vaenjc" kao idealni bitak"
istie posebnom ontolokom jasnoom. Vaenje potom kazuje isto-
dobno i vaenje vaeeg smisla suda o u njemu mnenom objektu"
pa se tako pomie u znaenje objektivne valjanostr i objektivnosti
uopte. Tako o biu vaef, i na njemu samom bezvremenskf
vaei, smisao tada, jo jedanput, vai" u smislu vaenja za svako-
ga umski sudeeg. Vazenje sada kazuje obavezanost, opstevalja-
nost". Ako se zastupa jos i neka kritika" teorija saznanja, prema
kojoj subjekat zapravo" ne dolazi van" do objekta, onda se valja-
nost kao vaenje objekta, objektivnost, osniva na vaeem sastoju
istinitog (!) smisla. Tri ispostavljena znaenja od vaitf, kao nain
bitka onoga ideainog, kao objektivnost i kao obavezanost, nisu sa-
mo po sebi neprozirna, vec se i medu samim sobom stalno brkaju.
Metodiki oprez zahteva da se takvi prelivajui pojmovi ne biraju
za nit vodilju interpretacije. Pojam smisla ne restringiramo pre
toga na znaenje sadrine suda" nego ga razumemo kao oznae-
ni, egzistencijalni fenomen u kojem uopte postaje vidljiv iormal-
ni skelet onoga sto se u razumljenju moe otkljuiti i u izlaganju
artikulisati.
Ako tri analizirana znaenja iskaza" saberemo u jedinstven
pogled na potpun fenomen, defmicija glasi: iskaz je saoptavajuei
odredujueepokazivanje. Ostaje da se pita: kojim pravom mi uopste
shvatamo iskaz kao modus izlaganja? Ako on jeste neto takvo, on-
da u njemu moraju ponovo da se vrate sutinske strukture izlaga-
nja. Pokazivanje iskaza sprovodi se na osnovu onoga u razumlje-
nju ve otkljueno^ odnosno obazirno otkritoi/. Iskaz nije nikak\Ao

192
 l:-biUik kao tdkav

slobodno lebdee dranje, koje bi samo od sebe uopte moglo pri-

marno da otkljuuje bie, nego se uvek ve dri na bazi bitka-u-sve-
tu. Ono to je prey'} bilo pokazano u odnosu na saznanje sveta, ni-
ta manje ne vai ni za iskaz. Njemu je potrebno neko predimanje
onoga uopte otkljuenog, koje on pokazuje na nain odredivanja.
U odredujucem polaznom postavljanju, dalje, ve lei jedno usme-
reno bacanje pogleda na ono to treba da se iskae. Ono tamo-na-
emu unapred biva vizirano dato bie, to u sprovodenju odrediva-
nja preuzima funkciju onoga odredujuceg. Iskazu je potreban neki
predvid, u kojem se predikat koji treba da bude izdvojen i dodeljen
gotovo pretresa u njegovoj neizriitoj ukljuenosti u samo bie. Is-
kazu kao odredujucem saoptavanju svagda pripada jedna znae-
nju primerena artikulacija onoga pokazanog, on se kree u jednoj
odredenoj pojmovnosti: eki je teak, teina pridolazi ekiu, e-
ki ima svojstvo teine. U iskazu uvek ve sa-leei prethvat ostaje
najesee neupadljiv, zato to jezik svagda ve krije u sebi neku obra-
zovanu pojmovnost. Iskaz, kao i izlaganje uopte, nuno poseduje
egzistencijalne fundamente u predimanju, predvidu i prethvatu.

Ali, kako on postaje jedan izvcdcni modus izlaganja? ta se na

njemu modifikovalo? Modiiikaciju moenio da pokaemo ako se
drimo graninih sluaieva iskaza, koji u logici fungiraju kao nor-
mativni sluajevi i kao egzemplari najjednostavnijih" fenomena
iskaza. Ono sto iogika putem kategorikog iskaznog stava - na pri-
mer: eki je teak" - ini temom, to je ona uvek ve logikf
razumela i pre svake analize. Neprimetno je kao smisao" stava ve
pretpostavljeno: stvar-eki ima svojstvo teine. U brinuem obazi-
ru tak\ih iskaza ponajpre" nema. Ali on, dakako, poseduje svoje
speciline naine izlaganja koji u odnosu prema navedenom ,,teo-
riiskom sudu" mogu da glase: Ceki je suvie teak" ili jo i pre:
suvise teko" drugi eki!" Izvorno provodenje izlaganja ne lei
u nekom teorijskom iskaznom stavu, nego u obazirno-brinuem
odlaganju odnosno zamenjivanju nepodobnog pribora za rad, ,,a da
se pritom ne izgubi ni iedna re". Iz nedostajanja rei ne sme da se
zakljui da nedostaje izlaganje. S druge strane, obazirno izgovorcno

L'porediti y 13, str. 8S i dalic.

193
BllAKlVREMI:

izlaganje nije nuno ve i iskaz u definisanom smislu. Kojim egzistetici-

jalno-ontolokim modifikacijama iskaz proistie iz obazimog izlaganja?
U predimanju drano bie, na primer eki, najpre je priruno
kao pribor. Ako'to bie postane predmet" nekog iskaza, onda se
iskaznim stavom unapred sprovodi neki preokret u predimanju.
Ono priruno Sa-ime imati-posla, obavljanja, postaje ono ,,0-ce-
mu pokazujueg iskaza. Predvid cilja na neko predruno na ono-
me prirunom. Kroz ob-zor i za njega ono priruno biva zastrto
kao priruno. Unutar tog prirunost pokrivajueg otkria predru-
nosti ono susretajue predruno se odreduje u svom biti-tako-i-ta-
ko-predruan. Sada se otvara pristup ka neemu takvom poput
svojstava. Ono ta, kao koje iskaz odreduje ono predruno, crpe se
iz onoga predrunog kao takvog. Kao-struktura izlaganja pretrpe-
la je jednu modifikaciju. To Kao" u svojoj funkciji prisvajanja
onog razumljenog vie ne grabi napolje u neku celovitost udovolje-
nja. Ono je, u odnosu na svoje mogunosti artikulacije odnosa upu-
ivanja, odseeno od znaenjskosti, a okolosvetovnost konstituie
kao znaenjskost. To Kao" se potiskuje natrag u ravnomernu ra-
van onoga samo predrunog. Ono tone do strukture odreujueg
pustiti-da-se-samo-vidi onoga Predrunog. To nivelisanje izvor-
nog Kao" obazirnog izlaganja na Kao odredenja predrunosti je-
ste prednost iskaza. Samo tako on dobija mogunost istog tamo-
gledajueg pokazivanja.
Tako iskaz ne moe da porekne svoje ontoloko poreklo iz raz-
umevajueg izlaganja. Izvorno Kao" obazirno razumevajueg izla-
ganja (pprjveia) nazivamo egz\stenciyd\no-hermeneutiko Kao"
za razliku od apofantikog Kao" iskaza.
Izmedu izlaganja koje je u brinuem razumljenju jo sasvim
zavijeno, i ekstremnog protivsluaja nekog teorijskog iskaza o ono-
me predrunom, postoje mnogostruki medustupnjevi: iskazi o do-
gadanjima u okolnom svetu, opisivanja onoga prirunog, izveta-
ji o situaciji", snimanje i fiksiranje nekog injenikog sastoja", opisi
nekog stanja stvari, pripovedanje dogodovtina. Ovi stavovi" se,
bez sutastvenih izokretanja njihovog smisla, ne daju svesti na teo-
rijske iskazne stavove. Oni imaju, kao i ovi poslednji sami, svoj
izvor" u obazirnom izlaganju.

194
 U-bitak kiio tiikiiv

Pri napredujucem saznanju strukture \6yoc;-a nije moglo da

izostane da je taj fenomen apofantikog Kao" u bilo kojem obliku
dospeo u razmatranje. Nain na koji je on najpre bio viden nije slu-
ajan, pa nije izostalo ni njegovo dejstvo na kasniju povest logike.
Za tilozofsko razmatranje i sam je \6yoc; jedno bie i, primere-
no orijentaciji antike ontologije, jedno predruno. Najpre su pred-
rune - a to znai poput stvari pred-nalaljive - i rei, a to je i sled
rei, kao u kojem se \6yot; i izgovara. Ovo prvo traganje za struktu-
rom tako predrunog \6yoc;-a nalazi neki zajcdno-prcdruno-bitak
vie rei. ta utemeljuje jedinstvo toga Zajedno? Ono iei, to je
saznao Platon, u tome da je \6yoc; uvek \oyoc; TIVOC. U pogledu na
u \6yoc;-u otvoreno bie, rei bivaju sastavljane ujednu celinu rei.
Aristotel je video radikalnije: svaki \6yoc; je istodobno GUVOGIC;
i Siaipeaic;, a ne ili jedno - recimo kao pozitivan sud" - ili drugo
- kao negativan sud". Svaki iskaz je pre, bilo potvrdujui ili negira-
jui, bilo istinit ili laan, jednakoizvorno GUVBGIC; i Siaipeoic;. I^oka-
zivanje je sastavljanje i rastavljanje. Aristotel, dakako, nije terao
analitiko pitanje i dalje do problema: ta koji je to fenomen unutar
strukture X6yoc;~a koji doputa i zahteva da se svaki iskaz okarakte-
rie kao sinteza i dijereza?
Ono to bi trebalo da bude fenomenalno pogodeno formal-
nim strukturama povezivanja" i razdvajanja", tanije: njihovim
jedinstvom, jeste ienomen onoga neto kao neto". Primereno toj
strukturi neto se razume tamo na neemu - u sastavljanju s njim,
i to tako da to razunicvajucc konfrontiranje izlagajuc artikuliui
istodobno i rastavlja to sastavljeno. Ako fenomen toga Kao" o^ta-
ne pokriven i nadasve zastrt u svom egzistencijalnom izvoru iz her-
1
meneutikog Kao ', onda se Aristotelova fenomenoloka polazna
postavka za analizu X6yoc;-a raspada na neku spoljanju teoriju
suckf, prema kojoj je sudenje povezivanje odnosno razdvajanje
predstava i pojmova.
Povezivanje i razdvajanje se, potom, mogu i dalje formalizo-
vati na neko odnoenje". Logistiki se sud razreava u jedan si-
stem priredivanja"; on postaje predmet nekog raunanja" a
ne tema ontoloke interpretacije. Mogunost i nemogunost
analitikog razumevanja onoga auvBtaK i Siaipeaic;, odnosenja'

195
BlTAK I VRF.Mlz

u sudu uopte, tesno je povezana sa svagdanjim stanjem naelne

ontoloke problematike.
Koliko ova deluje na interpretaciju X6yoc;-a, i obrnuto: koliko
pojam suda" jednim neobinim povratnim udarom nazad deluje
na ontoloku problematiku, pokazuje fenomen kopule. Na toj ,,ve-
zi" se obelodanjuje da se najpre struktura sinteze polazno postavlja
kao samorazumljiva, te da je ona takode zadrala i meroda\ T nu in-
terpretativnu funkciju. Meutim, ako formalni karakteri odnoe-
nja" i povezivanja" ne mogu nita fenomenalno da pridonesu
stvarstvenoj analizi strukture X6yoc;-a, onda na kraju fenomen, ko-
ji je mnen pod nazivom kopule, nema nikakvog posla s vezom i
povezivanjem. Ali, to jeste" i njegova interpretacija, bilo ono jezi-
ki osobito izraeno ili pokazano glagolskim zavretkom, pomie se
u problemski sklop povezanosti egzistencijalne analitike onda ka-
da su iskazi i razumevanje bitka egzistencijalne mogunosti bitka
samog tubitka. Izrada pitanja bitka (uporedi I deo, 3. odsek) ponovo
e da susretne i ovaj vlastititi fenomen bitka unutar X6yoq-a.
Privremeno je vredelo samo to da se dokazom izvedenosti is-
kaza iz izlaganja i razumljenja uini razgovetnim da je logika
X6yoc;-a ukorenjena u egzistencijalnoj analitici tubitka. Saznanje
ontoloki nedovoljne interpretacije X6yoc;-a istodobno izotrava
uvid u neizvornost metodike baze na kojoj je izrasla antika onto-
logija. X6yo<; se iskuava kao neko predruno, kao takvo on biva
interpretiran, a u isti mah bie koje on pokazuje poseduje smisao
predrunosti. Taj smisao bitka ostaje i sam indiferentno neizdvo-
jen spram ostalih mogunosti bitka, tako da se s njim istodobno
stapa bitak u smislu formalnog Neto-bitka, a da se nije moglo do-
biti ni samo jedno isto regionalno odvajanje ta dva.

34. Tu-bitak i beseda. Jezik

Fundamentalne egzistencijalije koje konstituiu bitak onoga

Tu, otkljuenost bitka-u-svetu, jesu nahoenje i razumljenje. Razu-
mljenje krije u sebi mogunost izlaganja, to jest prisvajanja onoga ra-
zumljenog. Ukoliko je nahoenje jednakoizvorno sa razumljenjem,

196
 U-bitak kao takav

ono se dri u izvesnom razumevanju. Isto tako nahoctenju odgova-

ra i izvesna izloivost. Iskazom je bio uinjen vidljivim jedan eks-
treman derivat izlaganja. Razjanjenje treeg znaenja iskaza kao
saoptenja (izriaj) vodilo je u pojam kazivanja i govorenja, koji je
do sada ostao izvan panje, i to namerno. To da jezik tek sada posta-
je tema, treba da pokae da taj fenomen ima svoje korene u egzisten-
cijalnoj ustrojenosti otkljuenosti tubitka. Egzistencijalno-ontoloki
fundament jezika je beseda. Ovaj fenomen smo ve u dosadanjoj
interpretaciji nahodenja, razumljenja, izlaganja i iskaza stalno upo-
trebljavali, ali smo ga u tematskoj analizi gotovo preutali.
Beseda je egzistencijalno jednakoizvorna s nahodenjem i razu-
jnljcnjem. Razumljivost je takode ve i pre prisvajajueg izlaganja
uvek ve ralanjena. Beseda je artikulacija razumljivosti. Stoga
ona ve lei u osnovi izlaganju i iskazu. Ono to se u izlaganju izvor-
nije, pa time ve i u besedi, moe artikulisati, nazvali smo smisao.
Ono u besedeoj artikulaciji ralanjeno kao takvo nazivamo celi-
na znaenja. Ta celina moe da bude razreena na znaenja. Znae-
nja su, kao ono artikulisano onoga to se moe artikulisati, uvek
smislena. Ako beseda, artikulacija razumljivosti onoga Tu, jeste
izvorni egzistencijal otkljuenosti, a ova se primarno konstituie
bitkom-u-svetu, onda i beseda sutinski mora da poseduje jednu
specifino svetovnu vrstu bitka. Nahodena razumljivost bitka-u-
-svetu izgovara sebe kao beseda. Celina znaenja razumljivosti do-
lazi do rei. Znaenjima prirastaju rei. A ne bivaju stvari-rei
opremane znaenjima.
Izgovorenost besede je jezik. Ta celovitost rei, u kojoj beseda
poseduje viastiti svetovni" bitak, tako kao unutarsvetsko bie po-
staje prednalaljiva poput nekog prirunog. jezik moe da bude
razbijen na predrune stvari-rei. Beseda je egzistencijalno jezik,
zato to bice, iju otkljuenost ona artikulie primereno znaenju,
poseduje vrstu bitka baenog, na svet" upuenog bitka-u-svetu.
Kao egzistencijalna ustrojenost otkljuenosti tubitka beseda je
konstitutivna za njegovu egzistenciju. Besedeemgovorenju pripada-
ju kao mogunosti sluanje i utanje. Tek na tim fenomenima posta-
je potpuno razgovetna konstitutivna funkcija besede za egzistencijal-
nost egzistencije. Najpre se radi o izradi strukture besede kao takve.

197
BlTAKl VKh.Ml:

Besedenje je poznaavajue" ralanjavanje razumljivosti bit-

ka-u-svetu kojem pripada sabitak, i koji se dri svagda na neki
odredeni nain brinueg jednog-sa-drugim-bitka. Ovaj poslednji
jeste besedei kao pristati i otkazati, izazvati, opomenuti, kao izgo-
vor, pregovor, zagovor, dalje kao praviti iskaze" i kao besediti na
nain drati besede" Besediti je beseda o ... Ono O-emu besede
nema nuno, ponajee ak i nema, karakter teme nekog odreu-
jueg iskaza. Takode je i zapovest izdata o -; elja ima svoje O-emu.
Zagovoru ne nedostaje niegovo O-emu. Beseda nuno poseduje
taj strukturni momenat, zato to ona sa-konstituie otkljuenost
bitka-u-svetu, u svojoj vlastitoj strukturi ona je prethodno obrazo-
vana ovom osnovnom ustrojenou tubitka. Ono besedom raspra-
vljano [Beredetes] besede je uvek besedom oslovljeno" u odrede-
nom obzoru i u izvesnim granicama. U svakoj besedi lei neko
besedeno (Geredetesj kao takvo, ono u svagdanjem eljenju, ispi-
tivanju, sebe-izgovaranju o ... kazano kao takvo. U ovome posled-
njem beseda saopstava sebe.
Fenomen saoptenja mora, kao to je to ve bilo pokazano pri
analizi, da bude razumljen u jednom ontoloki irokom smislu. Is-
kazujue saoptenje", na primer obavetenje, jedan je poseban slu-
aj egzistencijalno naelno shvaenog saopstenja. U njemu se kon-
stituie artikulacija razumevajueg jednog-sa-drugim -bitka. Ono
izvrava podelu" sa-nahodenja i razumevanja sabitka. Saoptenje
nikada nije neto takvo poput transporta doivljaja, na primer
mnienja i elja iz unutranjosti jednog subjekta u unutranjost ne-
kog drugog. Sabitak je sutinski ve otvoren u sa-nahodenju i u
sa-razumljenju. Sabitak biva u besedi izriito" podeljen, a to znai
da on vec jeste, samo nepodeljeno kao nezahvaen i neprisvojen.
Sva beseda o ..., koja saoptava u svom besedenom, istodobno
poseduje karakter sebe-izgovaranja. Beseded, tubitak /zgovara se-
be, ne zato to je on najpre kao neko Unutranje' uauren spram
nekog Napolju, nego zato to on kao bitak-u-svetu razumevajui
ve jeste napolju". Ono izgovoreno je upravo napolju-bitak, a to
znai svagdanji nain nahodenja (stimunga), o kojem je pokaza-
no da se tie pune otkljuenosti U-bitka. Jeziki indeks besedi
pripadajuceg objavljivanja nahodenog U-bitka lei u naglasku,

198
 U-bitak kao takav

modulaciji, u tempu besede, ,,u vrsti govorenja". Saoptenje egzi-

stencijalnih mogunosti nahodenja, a to znai otkljuenje egzisten-
cije, moe da postane vlastiti cilj pesnikujue" besede.
Beseda je znaenju primereno ralanjavanje nahoene razu-
mljivosti bitka-u-svetu. Kao konstitutivni momenti njoj pripadaju:
ono O-emu besede (ono raspravljano), ono besedeno kao takvo,
saoptenje i objavljivanje. To nisu nikakva svojstva koja putaju da
se samo empirijski pokupe na jeziku, nego su u ustrojenosti bitka
tubitka ukorenjeni egzistencijalni karakteri koji ontoloki tek omo-
guavaju neto takvo poput jezika. U faktikom jezikom obliku
neke odredene besede mogu da nedostaju pojedinani od tih mo-
menata, odnosno oni mogu da ostanu nezapaeni. To da oni esto
ne dolaze do izraza ,,u reima", samo je indeks jedne odreene vr-
ste besede koja, ukoliko jeste, svagda mora da bude u celovitosti
navedenih struktura.
Pokuaji da se shvati sutina" jezika" uvek su se takoe i ori-
jentisali na neki pojedinaan od tih momenata i poimali jezik po
niti vodilji ideje izraza", simbolike forme", saoptenja kao ,,is-
kaza", obelodanjivanja" doivljaja ili oblikovanja" ivota. Za jed-
nu potpuno dovoljnu definiciju jezika, medutim, ne bi bilo nita
dobijeno ako bi se htelo da se ti razliiti komadi odredenja sinkre-
tiki naniu jedan na drugi. Odluujue bi ostalo da se najpre na
osnovu analitike tubitka izradi ontoloko-egzistencijalna celina
strukture besede.
Sklop povezanosti besede s razumljenjem i razumljivou po-
staje razgovetan iz jedne samoj besedi pripadajue egzistencijalne
mogunosti - iz sluanja. Ne kaemo sluajno da, ako nismo ,,is-
pravno" uli, nismo razumeli". Sluanje je konstitutivno za besedenje.
I kao to se jeziko pozvuenje osniva u besedi, tako se akustiko
dokuenje osniva u sluanju. Sluanje (nekoga) je egzistencijalan
otvoreno-bitak tubitka kao sabitka za Druge. Sluanje konstituie
ak i primarnu i svojstvenu otvorenost tubitka za svoje najvlastitije
moi-biti, kao sluanje glasa prijatelja kojeg svaki tubitak nosi pri
sebi. Tubitak slua zato to razume. Kao razumevajui bitak-u-sve-
tu s Drugima on je satubitku i samom sebi podloan", sluno-pri-
padan" i u toj slunosti pripadan. fedan-drugoga-sluanje, u kojem

199
pnvanvne moduse ne-sluanja, odupiranja, prkoenja, odvraanja.
Na osnovu ovog egzistencijalno primarnog moi-sluati mo-
guno je neto takvo poput oslukivanja, koje je i samo fenomenal-
no jo izvornije od onoga to se u psihologiji najpre" odreuje
kao sluanje: oset zvuanja i dokuivanje glasova. Takode i osluki-
vanje poseduje vrstu bitka razumevajueg sluanja. Mi nikada i nig-
de ne sluamo najpre" umove i glasovne komplekse, nego kripe-
a kola, motorcikl. Slua se kolona u maru, severni vetar, detli
koji kljuca, vatra koja pucketa.
Potreban je ve jedan veoma vetaki i komplikovan stav da bi
se uo" jedan isti um". Ali, to da najpre ujemo motorcikle i
kola, fenomenalna je potvrda da tubitak kao bitak-u-svetu svagda
ve boravi pri onome unutarsvetski prirunom, a najpre uopte ne
pri osetima", iji bi mete najpre morao da bude formiran da bi
odao odskonu dasku s koje subjekat odskae da bi konano do-
speo do nekog sveta". Tubitak je kao sutinski razumevajui naj-
pre pri onome razumljenom.
I u izriitom sluanju besede Drugog najpre razumemo ono
kazano, tanije, mi smo ve unapred s Drugim pri biu o kojem
beseda i jeste. /Vcujemo, naprotiv, najpreono izgovorenopoz\ue-
nja. tavie, tamo gde je govorenje nerazgovetno, ili je ak jezik
stran, mi slusamo najpre nerazitniljive rei, a ne neku mnogostru-
kost zvunih data.
U prirodnom" sluanju onoga O-emu besede mi, dakako,
moemo istodobno da sluamo i nain kazano-bitka, dikciju , ali
i to samo u prethodnom sa-razumljenju onoga besedenog, jer sa-
mo tako postoji mogunost da procenimo to Kako kazano-bitka u
njegovoj primerenosti tematskom ()-emu besede.
Isto tako i proti\ r -beseda kao odgovor usleduje najpre direktno
iz razumljenja onoga u sabitku ve podeljenog" O-emu" besede.
Samo tamo gde je data egzistencijaina mogunost besedenja i
sluanja, neko moe da oslukuje. Onai ko ne moze da slusa * i ,mo-
ra da osea", moda sasvim dobro i upra\'o zbog toga moze da oslu-
kuje. Samo-okolo-sluati je jedna privacija sluajueg razumljenja.

200
- ~ ~ x V ^ x OLU.OCIIL)^ ac u M i i v a j u u r a z u m i j e n j u . U v o p o s l e d n j e n e
nastaje ni kroz mnoga besedenja niti kroz zaposlena okolo-slua-
nja. Samo onaj ko ve razume moe da saslua.
Isti egzistencijalni fundament poseduje jedna druga sutinska
mogunost besedenja, utanje. Onaj koji u jedan-sa-drugim bese-
denju uti, rnoe dati da se razume, a to znai moe da obrazuje
razumevanje, svojstvenije od onoga kome re ne prestaje. Mnogo-
govorenjem o neemu nije ni najmanje zajameno da se time una-
preduje razumevanje. Naprotiv, opirno besedenje pokriva ono
razumljeno i dovodi ga u prividnu jasnou, a to znai u nerazumlji-
vost trivijalnosti. utati, medutim, ne znai biti nem. Onaj nemi
ima, obrnuto, tendencu ka govorenjif. On ne samo da nije doka-
zao da moe da uti, nego njemu ak i nedostaje svaka mogunost
da tako neto dokae. I, isto toliko malo kao on, i neko ko je po
prirodi navikao da malo govori, malo pokazuje da uti i da moe
da uti. Onaj koji nikada nita ne kae ne moe u datom trenutku
ni da ne uti. Samo u pravom besedenju je moguno svojstveno
utanje. Da bi mogao da uti, tubitak mora da ima neto da kae, a a
to znai da mora da raspolae svojstvenom i bogatom otkljueno-
u samog sebe. Tada utljivost ini otvorenim i poraava naklapa-
nje'l Cutljivost kao modus besedenja artikulie razumljivost tubit-
ka tako izvorno, da od nje potie pra\'o moi-sluati i proziran
jedan-sa-drugim-bitak.
Poto je za bitak onoga Tu, a to znai za nahodenje i razumlje-
nje, beseda konstitutivna, a tubitak kazuje: bitak-u-svetu, to je tubi-
tak kao besedei U-bitak sebe ve izgovorio. Tubitak poseduje je-
zik. Zar je sluajno to su (irci, ije se svakodnevno egzistiranje
premestilo preteno u jedan-sa-drugim-besedenje i koji su istodob-
no imali oi" da vide, kako u pretfilozolskom tako i u filozolskom
izlaganju tubitka odredili oveko\u sustinu kao (cpov A6yov t\o\'"< h
Kasnije izlaganje o\re dehnicije o\reka u smislu animal rationale,
umiio ivo bice , doduse, nije pogresno , ali ono prekriva fenome-
naino tlo s kojeg je uzeta ova deiinicija tubitka. (]ovek se pokazuje
kao bie koje besedi. 16 ne znai da je njemu svojstvena mogu-
nost glaso\rnog poz\Tienja, nego da to bie jeste na nain otkrivanja
sveta i samoe tubitka. (irci nemaju re za jezik, oni su taj lenomen

201
BlTAK 1 VRLMli

razumeli najpre kao besedu. Pa ipak, poto je za filozofsko promi-

ljanje \6yoc; dospeo u razmatranie preteno kao iskaz, izrada
osnovnih struktura formi i sastavnih delova besede provela se po
niti vodilji toglogosa. Gramatika je svoj fundament traila u logi-
ci" tog logosa. A ta logika se osniva u ontologiji onoga predrunog.
Osnovni sastoj kategorija znaenja' koji je preneen u kasniju zna-
nost o jeziku i koji je naelno jo i danas merodavan, orijentisan je
na besedu kao iskaz. Ako se, nasuprot tome, taj fenomen uzme u
naelnoj izvornosti i irini jednog egzistencijala, onda se odaje nu-
nost premetanja znanosti o jeziku na ontoloki izvornije funda-
mente. Zadatku oslobaanja gramatike od logikc prethodno je po-
trebno jedno pozitivno razumevanje apriorne osnovne strukture
besede uopte kao egzistencijala, a taj zadatak ne moe naknadno
da se sprovede poboljanjima i dopunjavanjima onoga predajom
nasleenog. S obzirom na to valja pitati o osnovnim formama jed-
nog mogunog, znaenju primerenog ralanjavanja onoga razu-
mljivog uopte, a ne samo unutarsvetskog bia koje je saznato u
teorijskom razmatranju i izraeno u stavovima. Uenje o znaenju
ne odaje se samo od sebe obuhvatnim uporedivanjem to je mogu-
no veeg broja i to udaljenijih jezika. Isto je tako nedovoljno, reci-
mo, i preuzimanje filozofskog horizonta, unutar kojeg je V. f. Hum-
bolt jezik uinio problemom. Uenje o znaenju je ukorenjeno u
ontologiji tubitka. Njegovo uspevanje ili propadanje vezano je za
sudbinu te ontologije.h0
Na kraju se filozofsko istraivanje mora jo jedanput odluiti
da pita, koja vrsta bitka pripada jeziku uopte. Da li je on neki unu-
tarsvetski priruan pribor, ili poseduje vrstu bitka tubitka, ili nije
ni jedno ni drugo? Koje je vrste bitak jezika, ako on moe da bude
mrtav"? ta ontoloki kazuje to da jezik raste i raspada se? Mi po-
sedujemo jednu znanost o jeziku, a bitak bia, koje ona ima za te-
mu, nalazi se u tami; ak je i horizont zastrt za istraivako pitanje
o njemu. fe li sluajno to da su znaenja najpre i ponajee svetov-
na", predskicirana znaenjskou sveta, pa ak esto pretezno i

60 Uporediti za uenje o znacnju H. Huserl: Log. L'nitcrs. 'Ibm II, 1. i 4. - 6.

istraivanje. Zatim, radikalniie sh\atanie te prohlematike, Llccn I, 1. c. 123 i
dalje, str. 255 i dalie.

202
 U-bitak kao takav

prostorna" ili je ta injenica" egzistencijalno-ontoloki nuna, i

zato? Filozofsko istraivanje morae da se odrekne filozofije jezi-
ka" da bi propitivalo same stvari", i morae da dovede sebe u sta-
nje jedne pojmovno razjanjene problematike.
Interpretacija jezika koja je pred nama, trebalo bi da pokae
samo ontoloko mesto" za taj fenomen unutar ustrojenosti bitka
tubitka, i pre svega da pripremi sledeu analizu koja, po niti vodilji
jedne fundamentalne vrste bitka besede, pokuava da, u sklopu po-
vezanosti sa ostalim fenomenima, ontoloki izvornije u razmatranje
uvede svakodnevicu tubitka.

B. SVAKODNEVNI BITAK ONOGA TU

1 ZAPADANIE TUBITKA

U povratku na egzistencijalne strukture otkljuenosti bitka-u-

-svetu interpretacija je na izvestan nain izgubila iz vida svakodne-
vicu tubitka. Analiza mora ponovo da zadobije taj tematski poetno
postavljeni fenomenalni horizont. Sada se postavlja pitanje: koji su
egzistencijalni karakteri otkljuenosti bitka-u-svetu, ukoliko se on
kao svakodnevni dri u vrsti bitka onoga Se? Da li je ovome svoj-
stveno neko specifino nahodenje, neko posebno razumljenje, be-
sedenje i izlaganje? Odgovaranje na ova pitanja postaje utoliko pre-
e ukoliko se prisetimo toga da tubitak najpre i ponajee izrsta u
tome Se i njime biva savladano. Da nije tubitak kao baeni bitak-u-
-svetu baen upravo najpre u javnost toga Se? I ta drugo znai ta
javnost do specifinu otkljuenost toga Se?
Ako razumljenje primarno mora da bude pojmljeno kao moi-
biti tubitka, onda e iz analize onome Se pripadnog razumljenja i izla-
ganja da se dobije, koje je mogunosti svog bitka tubitak kao Se otklju-
io i prisvojio za sebe. Same te mogunosti, medutim, tada otkrivaju
jednu sutinsku tendencu bitka svakodne\ice. A ova konano mora,
ontoloki dovoljno eksplicirana, da razgrne jednu izvornu vrstu bitka
tubitka, i to tako da polazei od nje naznaeni fenomen baenosti
postane pokaziv u svojoj egzistencijalnoj konkretizaciji.

203
Hl'IAK I \ Ri:\u-

Najpre se zahteva da se na odredenim ienomenima uini vidlji-

vim otkljuenost onoga Se, a to znai svakodnevna vrsta bitka bese-
dt\ vizira i i izlaganja. Neka u vezi s njima ne bude suvina napomena
da interpretacija ima jednu isto ontoloku nameru, te da ie veoma
udaljena od neke moralizujue kritike svakodnevnog tubitka kao i
od kulturno-filozofskirT aspiracija.

35. \hiklapanjc

Izraz naklapanje" ovde ne treba da bude upotrebljen u ne-

kom omalovaavajuem znaenju. On terminoloki oznaava je-
dan pozitivan fenomen koji konstituie vrstu bitka razumljenja i
izlaganja svakodnevnog tubitka. Beseda ponajese izgovara se-
be i sebe je uvek ve izgovorila. Ona je jezik. Aii, tada u onome
izgovorenom svagda ve lei razumevanje i izlaganje. Jezik kao
izgovorenost krije u sebi jednu izloenost razumevanja tubitka.
Ta izloenost je ne samo tako malo kao i jezik jo samo predru-
na, nego je njen bitak i sam primeren tubitku. Njoj je tubitak naj-
pre i u izvesnim granicama stalno izruen, ona regulie i raspode-
ljuje mogunosti proseenog razumljenja i pripadnog nahodenja.
Izgovorenost uva u celini svojih ralanjenih sklopova poveza-
nosti znaenia neko razumljenje otkljuenog sveta, a iednakoi-
zvorno s tim i neko razumljenje satubitka Drugih i svagda vlasti-
tog U-bitka. Tako u izgovorenosti ve poloeno razumevanje tie
se kako sva^da dose^nute i ovladane otkritosti bia tako i svim-
dasnjeg razumevanja bitka i raspoloivih mogunosti i horizona-
ta za novopoinjue izlaganje i pojmovnu artikulaciju. No, povrh
pukog upuivanja na lakat te izloenosti tubitka, sada se mora
pitati o egzistencijalnoj vrsti bitka izgovorene i sebe izgo\'araiue
besede. Ako ona ne moe da bude pojmljena kao neko predru-
no, koji je njen bitak 1 ta taj bitak naelno kazuje o svakodnevnoj
vrsti bitka tubitka?
Sebe-izgovarajua beseda je saopstenie. Tendenca njegovog
bitka cilja na to da onoga sluajueg dovede u uestvovanje na
otkliuenom bitku ka onome besedom raspravljanom u besedi.

204
 i'-bitak kao takav

Primereno prosenoj razumljivosti koja vee lei u jeziku govore-

nom pri sebe-izgovaranju, saoptena beseda moe biti uveliko razu-
mljena, a da onaj sluajui sebe ne dovecie u neki izvorno razumeva-
jui bitak ka onome O-emu besede. Ne razume se toliko besedom
raspravliano bie, nego se ve slusa samo ono besedeno kao takvo.
Ono biva razumljeno, ono O-emu samo otprilike, ovla; mni se isio
zato to se ono kazano zaiedniki razume u istoj prosenosti.
Sluanje i razumljenje prethodno su se prikaili na ono besede-
no kao takvo. Saopstenje ne deli" primaran bitkovni odnos prema
besedom raspravljanom biu, nego se jedan-sa-drugim-bitak kre-
e u jedan-sa-drugim-besedenju i brinjenju onoga besedenog. Nje-
mu je do toga da se besedi. kazano-bitak, diktum, izreka, sada jam-
e za pravost i primerenost stvari besecie i njenog razumevanja.
I posto je besedenje izgubilo primaran bitkovni odnos prema bese-
dom raspravljanom biu, odnosno nikada ga nije dobilo, ono se ne
saopstava na nain izvornog prisvajanja tog bia, nego putem pro-
duavanja-bcscdcnja i ponavljanja-bcscdcnja. Ono besedeno kao
takvo povlai ire krugove i preuzima autoritativan karakter. Stvar
jeste tako, zato sto se to kae. U takvom ponavljanju-besedenja i
produzavanju-besecienja, kojim ono ve poetno nedostajanje sra-
siosti sa tiom narasta do potpunog nemania tla, konstituise se na-
klapanje. I to tako da ono ne ostaje ogranieno na glasovno pona-
vljanje-besedenja, ve se iri u onome napisanom kao piskaranje"
Ponavijanje-besedenja se ovde ne osniva tako mnogo u nekom re-
kla-kazala. Ono se hrani iz onoga isitavanog. Proseno razumeva-
nje itaoca nikada ncc moi da odlui, ta je izvorno stvoreno i izbo-
reno, a sta ponovljano-besedeno. ]o i vie, proseno razumevanje
uopte nee hteti takvo razlikovanje, nee imati potrebu za niim,
zato to ono, ciakako, s\e razume.
Nemanje tla naklapanja ne zakrava mu ulazak u javnost, ne-
go mu potpomae. Naklapanje je mogunost da se sve razume bez
prethodnog prisvajanja stvari. Naklapanje titi jo i pre opasnosti
od neuspeha pri nekom takvom prisvajanju. Naklapanie, koje sva-
ko moe da prigrabi, ne samo da oslobada od zadatka pravog razu-
nievanja, nego obrazuje jeclnu inditerentnu razumljivost za koju
vie nita nije zabravljeno.

205
BllAK 1 \'R}.Mi:

Beseda koja pripada sutinskoj ustrojenosti bitka tubitka i za-

jedno s ostalim sainjava njegovu otkljuenost, poseduje mogu-
nost da postane naklapanje i da kao ono ne dri bitak-u-svetu tako
mnogo otvorenim u nekom ralanjenom razumevanju, nego da
ga zabravi i pokrije unutarsvetsko bie. Za to mu nije potrebna na-
mera za obmanu. Naklapanje ne poseduje vrstu bitka svesnogjzcia-
vanja neega za neto. Kazano-bitak i produeno-bivati-kazano,
koji su bez tla, dovoljni su da se otkljuenje preokrene u zabravlje-
nje. I to zato to ono kazano uvek biva najpre razumljeno kao ,,ka-
zivajue" to jest otkrivajue. Prema tome, naklapanje je od samog
sebe, primereno njenui svojstvenom proputanju povratka na tio
onoga besedenjem raspravljanog, jedno zabravljenje.
Ovo se iznova potencira time to naklapanje u kojem je tobo-
e dosegnuto razumevanje onoga besedenjem raspravijanog, na
osnovu te tobonjosti spreava svako novo ispitivanje i svako kriti-
ko razlaganje, te ih na vlastiti nain gui i retardira.
U tubitku se svagda ve utvrdila ta izloenost naklapanja.
Mi mnogo ta upoznajemo najpre na taj nain, nita manje nikada ni
ne izlazi izvan takvog prosenog razumevanja. Ovoj svakodnevnoj
izloenosti u koju tubitak najpre urasta, on nikada ne moe da uz-
makne. U njoj i iz nje i spram nje provodi se svo pravo razumlje-
nje, izlaganje i saopstavanje, ponovno otkrivanje i novo prisvaja-
nje. Nije tako da bi svagda neki tubitak, nedodirnut i nezaveden
tom izloenou, bio stavljen pred slobodnu zemlju nekog sveta"
po sebi, samo da bi posmatrao sta ga susree. C^ak je gospodarenje
javne izioenosti ve i odluilo o mogunostima ugodenobitka, a
to znai o osnovnom nainu na koji tubitak pusta da ga se tie svet.
Ono Se predskicira nahodenje, ono odreduje ta se i kako se vidf.
Naklapanje, koje na naznaeni nain zabravliuje, jeste vrsta
bitka raskorenjenog razumevanja tubitka. Ono se ipak ne javlja
kao predruno stanje na nekom predrunom, nego je ono samo
egzistencijalno raskorenjeno na nain stalnog raskorenjivanja.
To ontoloki kazuje: tubitak, koji se dri u naklapanaju, odseen je,
kao bitak-u-svctu, od primarnih i lzvorno-pravih bitkovnih odnosa
prema svetu, prema satubitku, prema samom U-bitku. On se dri
u nekom lebdenju i na taj nacin je ipak uvek pri svetif', s Drugima

206
 U-bitak kao takav

i ka samom sebi. Samo ono bie, ija je otkljuenost konstituisana

nahodeno-razumevajuom besedom, a to znai u ovoj ustrojenosti
njegovo Tu, koje jeste U-svetu" poseduje mogunost bitka takvog
raskorenjivanja koje tako malo sainjava nebitak tubitka, da pre sa-
injava njegovu najsvakodnevniju i najtvrdoglaviju realnost".
U samorazumljivosti i samosigurnosti prosene izloenosti
ipak lei da pod njenom zatitom svagdanjem tubitku samom
ostaje prikrivena neprijatnost lebdenja, kojim on moe da bude
noen prema rastuoj lienosti tla.

$ 36. Zudnja za novim

Pri analizi razumljenja i otkljuenosti onoga Tu uopte bilo je

upueno na lumen naturaie, a otkljuenost U-bitka bila je nazvana
rasveta tubitka, u kojoj tek postaje moguno neto takvo poput vi-
zira. Vizir je, u pogledu na osnovnu vrstu sveg tubitku primerenog
otkljuenja - u pogledu na razumljenje, bio pojmljen u smislu ge-
nuinog prisvajanja bia prema kojem se tubitak moe drati prime-
reno svojim sutinskim mogunostima bitka.
Osnovna ustrojenost vizira pokazuje se na jednoj osobitoj ten-
denci bitka svakodnevice ka videnju". Nju oznaavamo terminom
udnja za novim, koji na karakteristian nain nije ogranien na
videnje i izraava tenciencu ka jednom osobitom dokuujuem pu-
stiti-da-susretne sveta. Taj fenomen interpretiramo s naelnom eg-
zistencijalno-ontolokom namerom, a ne u suenoj orijentisanosti
na saznavanje koje se jo zarana i u grkoj filozofiji ne sluajno po-
ima iz ugode u vienju". Rasprava, koja u zbirci Aristotelovih ras-
prava o ontologiji stoji na prvom mestu, poinje reenicom: rrdvTec
dvOpcorrot TOU t6evai 6pyovTat cpuat(,!. U bitku oveka sutinski
lei briga o vienju. Time se uvodi iedno istraivanje koje tei da
izvor znanstvenog ispitivanja bia i njegovog bitka otkrije iz na-
vedene vrste bitka tubitka. Ova grka interpretacija egzistencijal-
ne geneze znanosti nije sluajna. U njoj dolazi do eksplicitnog

6! Mctafizika A 1,980 a 21.

207
HlTAK i \ !<l:\li:

razumevanja ono to je predskicirano u Parmenidovom stavu: TO

ydp a u t o VOIV eaTtv TE Kai dvai. Bitak jeste ono sto se pokazuje u
istom zrijuem dokuivanju i samo to vienje otkriva bitak. Izvor-
na i prava istina lei u istom zoru. Ova teza ubuduce ostaje tunda-
ment zapadne filozofije. Hegelova dijalektika ima motiv u njoj i sa-
mo na njenoj osnovi je moguna.
udnovatu prednost vktenja' primetio je pre svega Avgustin
u sklopu povezanosti interpretacije concupiscentia-e''. Ad oculos
enim videre proprie pertinet, videnje svojstveno pripada oima.
Utimur autem hoc verbo etiam in ceteris sensibus cum eos ad cog-
noscendum intendimus. Ali, mi upotrebljavamo tu re videtf ta-
kode i za ostala ula, ako se njih latimo da bismo neto saznali.
Neque enim dicimus: audi quid rutilet; aut, oletac quam niteat;
aut, gusta quam splendeat; aut, palpa quam fulgeat: videri enim
dicuntur haec omnia. Mi, naime, ne kaemo: sluaj kako to blista,
ili pomirisi kako to sija, ili okusi kako to svetli, ili oseti kako to zra-
i, nego pri svemu tome mi kaemo: v'uii, mi kaemo da sve to biva
videno. Dicimus autem non solum, vide quid luceat, quod soli ocu-
li sentire possunt; ali, mi takode ne kaemo jedino: vidi kako svetli
to to jedino oi mogu da dokue, sed etiam, vide quid sonet; vide
quid oleat, vide quid sapiat, vide quam durum sit. Takode ka/enio:
vidi kako to zvui, vidi kako to mirie, vidi kako je to ukusno, vidi
kako je to tvrdo. Ideoque generalis experientia sensuum concupi-
scentia sicut dictum cst oculorum vocatur, quia videndi oilicium
in quo primatum oculi tenent, etiam ceteri sensus sibi de similitu-
dine usurpant, cum aliquid cognitionis explorant. Stoga se isku-
stvo ula uopte oznaava kao ugoda oiju " posto i ostala ula
pola/ei od izvesne slinosti usvajaju postignue videnja - ako se
radi o nekom saznavanju, postignue u kojem oi imaju prednost.
Kako stoji s tom tendencom k jedino-dokuivanju? Koja egzi-
stencijalna ustrojenost tubitka postaje razumljiva na ienomenu
udnje za novim?
Bitak-u-svetu izrasta najpre u brinutom svetu. Brinjenje je vode-
no obazirom, koji ono priruno otkriva i uva u niegovoj otkritosti.

62 C.otijcsi-ioncs iib. X, cap. 35.

208
 U-bilak kao takav

Obazir daje svem pridonosenju, obavljanju, put postupka, sredstvo

izvodenja, pravu priliku, pogodan trenutak. Brinjenje moe da se
umiri u sniislu otpoeinjueeg prekida obavljanja ili kao zgotovlje-
nost. U mirovanju brinjenje ne ieezava, dok obazir doista postaje
slobodan, on vie nije vezan za svet dela. U otpoinjanju briga po-
lae sebe u obazir koji je postao slobodan. Obazirno otkrie sveia
dela poseduje karakter bitka raz-daljenja. Slobodnim-postali oba-
zir nema vie nita prirueno o eijem pribliavaju bi trebalo bnnuti.
kao sutinski raz-daljujuei on pribavlja sebi nove moguenosti raz-
daljenja; to kazuje da on tendira udaljenju iz onoga najblie priru-
nog u daleki i strani svet. Briga postaje brinjenje moguenosti, daa
otpoeiniuei prebivajuei vidi svet" samo u njegovom izgledmijiL
Tubitak tra/i ono daleko samo da bi ga u njegovom izgledanju
pribliio sebi. Tubitak puta sebe da bude poveden jedino izgleda-
njem sveta -'jedna vrsta bitka u kojoj on brine da postane lisen
samog sebe kao bitka-u-svetu, lisen bitka pri najblie svakodnev-
nom priruenom.

Ali, slobodnom postala udnja za novim brine da vidi, no ne

da bi razumela ono \ideno, a to znaei da bi dospela u neki bitak ka
njemu, nego scuiio da bi videla. Ona trai ono novo samo da bi iz-
nova od njega odskoeila ka novom. Brizi tog videnja ne radi se o
tome da shvati i da znajuei jeste u istini, nego o moguenostima se-
be-prepustanja svetu. Stoga je udnja za novim okarakterisana jed-
nim speeitienim neprcbivanjcni pri onome blinjem. Stoga ona ne
trai ni dokolieu razmatrajueeg prebivanja, nego nemir i uzbude-
nje putem onoga uvek novog i kroz promenu onoga susretajueeg.
U svom neprebivanju udnja za novim brine o stalnoj moguenosti
rusipiuija. udnia za novim nema nikakvog posla sa zaeudenim
razmatranjem biea, onim 0auud(tiv, njoj nije do toga da zadivlje-
nosu bude dovedena u nerazumljenje, nego ona brine o nekom
znanju, ali samo da je bila znala. Oba za udnju za novim konstitu-
tivna momenta iicprcbivanja u brinutom okolnom svetu i rasipa-
;/ u nove moguenosti, fundiraju trei sutinski karakter tog feno-
nja
mena koii nazivamo bezboravinost. udnja za no\im je svugde i
nigde. Ovaj modus bitka-u-svetu razgree jednu novu vrstu bitka
svakodnevnog tubitka, u kojoj on sebe stalno raskorenjuje.

209
BlTAK 1 VRTMT

Naklapanje regulie takode i puteve udnje za novim, ono

kae ta se moralo proitati i videti. Svugde-i-nigde-bitak ud-
nje za novim je izruen naklapanju. Ta dva svakodnevna modu-
sa bitka besede i vizira nisu u svojoj tendenci raskorenjivanja sa-
mo predruni jed.no pored drugog, nego jedan nain da jeste
vue sa sobom drugi nain. udnja za novim, za koju nita ne
ostaje zabravljeno; naklapanje, za koje nita ne ostaje nerazu-
mljeno, daju sebi, a to znai tako bivstvujuem tubitku, jamstvo
jednog toboe pravog ivotnog ivota". Sa ovom tobonou,
medutim, pokazuje se trei fenomen koji karakterie otkljue-
nost svakodnevnog tubitka.

37. Dvoznanost

Ako u svakodnevnom jedan-sa-drugim-bitkom susree neto

takvo to je svakome pristupano i o emu svako moe da kae
svata, onda uskoro nee moi da bude odlueno ta je u pravom
razumljenju otkljueno, a ta ne. Ova dvoznanost se ne protee
jedino na svet, nego isto tako i na jedan-sa-drugim-bitak kao ta-
kav, pa ak i na bitak tubitka ka njemu samom.
Sve izgleda tako kao da je pravo razumljeno, zahvaeno i
govoreno, dok u osnovi ipak nije tako, ili ne izgleda tako, dok u
osnovi ipak jeste tako. Dvoznanost se ne tie jedino raspolaga-
nja nad onim to je pristupano u upotrebi i uitku, ni upravlja-
nja njime, nego se ona ve utvrdila u razumljenju kao mod-biti,
u vrsti projekta i prethodne datosti mogunosti tubitka. Ne sa-
mo da svako poznaje ono to predlei i javlja se, i raspravlja o
tome, nego svako takode ve zna i da besedi o onome to tek tre-
ba da se dogodi, to jo ne predlei, ali bi zapravo" moralo da
bude uinjeno. Svako je uvek ve unapred slutio i bio na tragu
onome to drugi takoe slute i emu su na tragu. Ovo biti-na-tra-
gu, i to polazei od rekla-kazala - onaj ko je na pravi nain nekoj
stvari ,,na tragu" ne govori o tome - najnesigurniji je nain na
koji dvoznanost unapred daje mogunosti tubitka, da bi ih tako-
de uguio ve u njihovoj snazi.

210
 L'-biiak kao takav

Uzmemo li, naime, da se ono to se slutilo i na ijem tragu se bilo,

jednog dana zbilja prometnulo u in, onda se upravo dvoznanost
pobrinula za to da se odmah ugasi zainteresovanost za realizovanu
stvar. Fa ta zainteresovanost i postoji samo na nain udnje za no-
vim i naklapanja sve dok je data kao mogunost neobaveznog jedi-
no-sa-nasluivanja. Ono biti-sa-ostalima-tu - ako se jeste na tra-
gu, i sve dok se bude na tragu - otkazuje praenje ako zapone
sprovodenje onoga to se slutilo, jer tim sprovoenjem tubitak
svagda biva prisiljen natrag prema samom sebi. Naklapanje i ud-
nja za novim gube svoju mo. A takode se ve i osveuju. U pogle-
du na sprovodenje onoga to se slutilo zajedno s drugima, naklapa-
nju se lako pri ruci nade tvrdnja: to se i moglo uiniti, jer - pa to se
i inae slutilo sa ostalima. Naklapanje je na kraju ak i Ijutito to se
sada zbilja dogada ono to je ono slutilo i stalno zahtevalo. Njemu
time ipak doista i jeste oteta prilika da i dalje sluti.
Medutim, ako je vreme tubitka koji se zalae u utljivosti provo-
dcnja i pravog neuspeha neko drugo vreme, ako je javno videno ono
neko sutinski sporije od vremena naklapanja koje bre ivf, onda
je to naklapanje odavno prispelo kod neega drugog, svagda najnovi-
jeg. Ono ranije slueno i jedanput provedeno, u pogiedu na to najno-
vije, dolo je isuvie kasno. Naklapanje i udnja za novim brinu LI
svojoj dvoznanosti za to da je ono pravo i iznova stvoreno pri svom
istupanju za javnost zastarelo. U svojim pozitivnim mogunostima
ono moe da postane slobodno tek ako je pokrivajue naklapanje
postalo nedelatno i ako je obamrla obina" zainteresovanost.
Dvoznanost javne izloenosti izdaje unapred-besedom-ras-
pravljanje i za-novim-udeu slutnju za svojstveno dogadanje, a
sprovoenje i postupanje igoe kao neto naknadno i nevano.
Razumljenje tubitka u onome Se stalno se odatle snabdeva u svo-
jim projektima u pogledu na prave mogunosti bitka. Tubitak je
uvek dvoznano ,,tu" postoji, a to znai u onoj javnoj otkljueno-
sti jedan-sa-drugim-bitka u kojoj najglasnije naklapanje i najpro-
nicljivija udnja za novim odravaju pogoiV' u pokretu. Tu gde
se svakdonevno dogada sve - a u osnovi se ne dogada nista.
Ova dvoznanost Livek igrom dodeljuje zudnji za novim ono to
ona i trai, a naklapanju daie privid da je sve odlueno u njemu.

211
BlTAK 1 VRl-MT

Ova vrsta bitka otkljuenosti bitka-u-svetu, medutim, potpu-

no gospodari takode i jedan-sa-drugim-bitkom kao takvim. Onaj
Drugi je najpre ,,tu", postoji, iz onoga to se o njemu ulo, to se o
njemu besedi i zna. Meu izvorni jedan-sa-drugim-bitak umee se
najpre naklapanje. Svako pazi prvo i najpre na Drugoga, kako se
on dri, ta e da kae o tome. Jedan-sa-drugim-bitak u onome Se
nikako nije neko zakljueno, ravnoduno jedan-pored-drugog,
ve je jedno napeto, dvoznano paenje-jedan-na-drugog, potajno
uzajamno-prislukivanje. Podmaskomnekogjedan-za-drugogod-
igrava se jedan-protiv-drugog.
Pri tome treba obratiti panju na to da dvoznanost uopte ne
proistie tek iz neke izriite namere da se neto iskrivi i preokrene,
da nju ne izaziva tek pojedinani tubitak. Ona ve lei u jedan-sa-
drugim-bitku kao baenom jedan-sa-drugim-bitku u nekom sve-
tu. Ali, javno je ona upravo prikrivena i uvek e se braniti od toga
da ova interpretacija pogada vrstu bitka izloenosti onoga Se. Bilo
bi pogreno razumevanje kada bi se htelo da se eksplikacija ovog
fenomena obistini priznanjem toga Se.
Fenomeni naklapanja, udnje za novim i dvoznanosti bili su
ispostavljeni na taj nain da se ve i medu njima samima pokazuje
jedan sklop povezanosti bitka. Sada bi valjalo da se vrsta bitka tog
sklopa povezanosti shvati egzistencijalno-ontoloki. Osnovna vr-
sta bitka svakodnevice treba da bude razumljena u horizontu do
sada dobijenih struktura bitka tubitka.

38. Zapadanje i baenost

Naklapanje, udnja za novim i dvoznanost karakteriu na-

in na koji tubitak svakodnevno jeste svoje Tu", otkljuenost
bitka-u-svetu. Ti karakteri nisu predruni kao egzistencijalne
odreenosti na tubitku, oni sainjavaju zajedno sa ostalim nje-
govbitak. U njima i u sklopu povezanosti koji je primeren njiho-
vom bitku, razgre se jedna osnovna vrsta bitka svakodnevice,
koju nazivamo zapadanje tubitka.

21;
 U-bitak kao takav

Taj naziv, koji ne izraava nikakvo negativno vrednovanje, tre-

ba da znai: tubitak je najpre i ponajviepn brinutom svetu". Ovo
izrastanje pri ... najee ima karakter izgubljeno-bitka u javnosti
onoga Se. Tubitak je sam od sebe kao od svojstvenog moi-sop-
stvo-biti najpre uvek ve otpao i zapao u svet". Zapalost u svet"
mni izrastanje u jedan-sa-drugim-bitku, ukoliko je ovaj voden
naklapanjem, udnjom za novim i dvoznanou. Ono to smo na-
zvali nesvojstvenost tLibitka"3, dobija sada interpretacijom zapada-
nja otrije odredenje. Nesvojstveno i ne svojstveno, medutim, nika-
ko ne znai svojstveno ne", kao da bi tubitak tim modusom bitka
uopte izgubio svoj bitak. Nesvojstvenost, tako, mni toliko malo
neto takvo poput ne-biti-vie-u-svetu, da ona sainjava upravo je-
dan istaknuti bitak-u-svetu koji je svetom" i satubitkom Drugih u
onome Se potpuno obuzet. Ne-biti-on-sam tungira kao pozitivna
mogunost bia kojc sutinski izrasta brinui u nekom svetu.
To nc-bit'u nc-bitak, mora da bude pojmljeno kao najblia vrsta
bitka tubitka, vrsta u kojoj se on ponajvie dri.
Ali, zbog toga ni zapalost tubitka ne sme da bude shvaena
kao sluaj pada" iz nekog istijeg i vieg prastanja". O tome ne
s amo da ontiki nemamo nikakvog iskustva, nego ni ontoloki ne-
mamo nikakvih mogunosti ni niti vodilja interpretacije.
Od saniog scbc kao faktikog bitka-u-svetu tubitak je, kao zapali
tubitak, ve otpao, i on nije zapao u neko bie na koje on nailazi, ili ta-
kode ne nailazi, tek u nastavku svog bitka, nego je zapao u svct koji i
sam pripada njegovom bitku. Zapadanjejejednoegzistencijalnoodre-
denje samog tubitka i ono ne iskazuje nita o njemu kao nekom pred-
runom, o predrunim odnosima prema biu od kojeg on potie", ili
prema biu s kojim je on naknadno dospeo u neki commercium.
Ontoloko-egzistencijalna struktura zapadanja bila bi takode
pogresno razumljena ako bi joj se hteo pridati smisao nekog loeg
i aljenja vrednog ontikog svojstva, koje bi moda moglo da bude
odstranjeno u kasnijim stadijima ljudske kulture.
Pri prvom upuivanju na bitak-u-svetu kao osnovnu ustroje-
nost tubitka, isto kao i pri karakterisanju njegovih konstitutivnih

63 l/porediti ^> 9, str. 69 i dalje.

213
BlTAK 1 VKl.MI'

strukturnih monienata, ostala je, povrh analize ustrojenosti bitka,

neobracena fenomenalna panja na vrstu bitka te ustrojenosti. Do-
due, bile su opisane mogune osnovne vrste U-bitka, brinjenje i
skrb. Ostalo je nepretreseno pitanje o svakodnevnoj vrsti bitka tih
naina da jest. Takode se pokazalo da je U-bitak sve drugo pre ne-
go neko samo razmatrajue ili postupajue naspramstajanje, a to
znai zajedno-predruno-bitak jednog subjekta i jednog objekta.
Uprkos tome, morao je da ostane privid da bitak-u-svetu fungira
kao kruti skelet unutar kojeg se odvijaju moguna dranja tubitka
ka svom svetu, a da skelet" primereno bitku sama ne dodiruju.
A sam taj tobonji skelef zajedno sa ostalima sainjava vrstu bit-
ka tubitka. U fenomenu zapadanja dokumentuje se jedan egzisten-
cijalni rnodus bitka-u-svetu.

Naklapanje otkljuuje tubitku razumevajui bitak ka njego-

vom svetu, ka Drugima i ka samom sebi, ali ipak tako da taj bitak
ka ... poseduje modus nekog lebdenja bez tla. udnja za novim ot-
kljuLije sve i svata, ali ipak tako da je U-bitak svugde i nigde.
Dvoznanost nita ne prikriva razumevanju tubitka, ali samo da bi
bitak-u-svetu priguivala u raskorenjenom Svugde-i-nigde.
Tek ontolokim pojanjenjem u ovim fenomenima sagledane
vrste bitka svakodnevnog bitka-u-svetu mi dobijamo egzistencijal-
no dostatno odredenje osnovne ustrojenosti tubitka. Koju struktu-
ru pokazuje pokretnost^ zapadanja?
Naklapanje, i u njemu zakljuena javna izloenost, konstituise
se u jedan-sa-drugim-bitku. Ono nije kao neki iz ovog poslednjeg
odvojeni produkt, niti je za sebe predruno unutar sveta. Ono isto
tako malo puta da se raspline u neto opte^ koje, poto sustinski
pripada Nikome, svojstveno" nije nita i realno" se javlja samo u
govoreem pojedinanom tubitku. Naklapanje je vrsta bitka samog
jedno-sa-drugim-bitka i ne nastaje tek putem izvesnih okolnosti
koje iz vana" dejstvuju na tubitak. Ali, ako sam tubitak u naklapa-
nju i javnoj izloenosti sam sebi unapred daje mogunost da se iz-
gubi u onome Se, da zapadne u nemanje tla, onda to kazuje: tubi-
tak sam sebi priprema stalno iskuenje zapadanja. Bitak-u-svetu je
po samom sebi iskuavalaki.

214
 U-bitak kao takav

Na taj nain postavi ve i samoj sebi iskuenje, javna izloe-

nost evrsto dri tubitak u njegovoj zapalosti. Naklapanje i dvozna-
nost, ono sve-je-videno i sve-je-razumljeno obrazuju tobonjost,
tako raspoloiva i gospodarea otkljuenost tubitka moe da mu
jami sigurnost, pravost i punou svih mogunosti njegovog bit-
ka. Samoizvesnost i odreitost onoga Se iri rastuu nepotrebnost
s obzirom na svojstveno nahodeno razumljenje. Tobonjost toga
Se, da hrani i vodi puni i pravi ivot" donosi neko umirenje u tu-
bitak, za koje je sve ,,u najboljem redu", i za koje sva vrata stoje
otvorena. Zapadajui bitak-u-svetu je samog sebe iskuavajui,
istodobno i umirujuei.
Ovo umirenje u nesvojstvenom bitku ipak ne zavodi na miro-
vanje i neinjenie, nego nagoni na neometanost poslovanja \ Zapalo-
bitak u svet" se sada ne smiruje. Iskuavalako umirenje pojaeava
zapadanje. S posebnim obzirom na izlaganje tubitka sada se moe
javiti mnjenje da razumljenje najstranijih kultura i njihova sinte-
za" s vlastitom kulturom vodi do bez ostatka potpunog, i tek sada
pravog prosveivanja tubitka o samom sebi. Viestruko sposobna
udnja za novim i nemirno sve-poznavanje stvaraju obmanu o uni-
verzalnom razumevanju tubitka. Ali, u osnovi ostaje neodredeno i
nepitano, ta zapravo treba da se razume; ostaje nerazumljeno da
je samo razumljenje jedno moi-biti koje mora postati slobodno
jedino u najvlastitijem tubitku. U ovom umirenom, sve razumeva-
juem" uporedivanju sebe sa svime, tubitak dospeva do otuenja u
kojem mu se prikriva najvlastitije moi-biti. Zapadajui bitak-u-
svetu, kao iskuavajue-umirujui, istodobno je i otuujuei.
Medutim, ovo otudenje opet ne moe da kazuje da tubitak bi-
va faktiki otet samom sebi; naprotiv, ono nagoni tubitak u jednu
vrstu bitka, kojoj je stalo do najpreteranijeg samoralanjavanja"
koje se iskuava u svim mogunostima tumaenja, tako da od stra-
ne tih mogunosti pokazane karakterologije" i tipologije" ve i
same postaju nepregledne. Ovo otudenje, koje tubitku zabravljaju-
je njegovu svojstvenost i mogunost, premda samo kao svojstve-
nost i mogunost nekog pravog neuspeha, ipak ga ne izruuje biu
koje nije on sam, nego ga potiskuje u njegovu nesvojstvenost, u
jednu mogunu vrstu bitka njega samog. Iskuavajui-umirujue

215
BlTAK 1 VRI'MI:

otudenje zapadanja vodi u svojoj vlastitoj pokretnosti do toga da

se tubitak u samom sebi zaplicc.
Pokazani ienomeni iskuenia, umirenja, otuenja i sebe-zapli-
tanja (zapletenost) karakteriu speciiinu vrstu bitka zapadanja.
Tu pokretnost" tubitka u njegovom vlastitom bitku nazivamoM/-
novrat. Tubitak se survava iz samog sebe u samog sebe, u nemanje
tla i nitavnost nesvojstvene svakodnevice. Ovo SLirvavanje, medu-
tim, ostaje mu prikriveno javnom izloenoscu, i to tako to ono biva
izloeno kao uspon" i konkretan ivof.
\Tsta kretanja sunovrata u nemanje - i LI nemanju -- tla nesvoj-
stvenog bitka u onome Se, stalno odvlai razumljenje od projekto-
vanja svojstvenih mogucnosti i uvlai ga u umirenu toboniost da
sve poseduje odnosno da sve dosee. Ovo staino odvlaenje od
svojstvenosti, a ipak u\'ek i stvaranje obmane o njoj, ujedno sa uvla-
enjem u ono Se, karakterie pokretnost zapadania kao vrtlog.
Zapadanje ne odreduje bitak-u-svetu samo eg/istenci jalno. VT-
tlog istodobno otvara bacajni i pokretni karakter bacenosti, koja u
nahodenJLi tubitka niemu samom moe da se nametne. Baenost
ne samo da nije neka gotova injenica", nego nije ni neki zakljue-
ni iaktum. Toj taktinosti pripada da tnbitak, svc dok jeste ta jeste,
ostaje u bacaju i biva uvrtloen LI nesvojstvenost onoga Se. Bae-
nost, u kojoj laktinost putadase lenomenalno \idi, pripada tubit-
ku, kojem se u njegovom bitkLi radi o tom bitku samom. Tubitak
egzistira taktiki.
Ali, zar ovim pokazivanjem zapadanja niie ispostavljen ieno-
men koji govori direktno pro//r odredenja kojim je bila naznaena
formalna ideja egzistencije? iVloe li tubitak da bude pojmljen kao
bie u ijem bitku se radi o moi-biti, ako jc to bie upravo Li svojoi
svakodnevici izgubilo scbc i u zapadanju i\'i" ciaicko oti <cbc< Za-
padanje u svet je, medutim, ienomenalan ,,dokaz"pro//i ; egzistenci-
jalnosti tubitka samo onda kada tubitak bude postavljen kao izolo-
vani la-subiekat, kao jedna samo-taka, taka sopstva, od koje on
kretanjem odlazi. Tada je svet jedan objekat. Zapadanje u svet tada
biva ontoloki preinterpretirano u predrunobitak na nacin jed-
no^ unutarsvetskoii; bia. Ako bitak tubitka ipak \'rsto zadrimo u
 i'-bitak kuo takiiv

pokazanoj ustrojenosti bitka-u-svetu, onda postaje oigledno da za-

padanje kao vrsta bitka tog U-bitka pre ini najelementarniji dokaz
za egzisteneijalnost tubitka. U zapadanju se ne radi ni o emu dru-
gom do o tuoei-biti-u-svetu, premda u modusu nesvojstvenosti.
Tubitak uioze da zapada samo zato to se njemu radi o razumevaju-
ei-nahodenom bitku-u-svetu. Obrnuto, svojstveua egzisteneija nije
nita to lebdi iznad zapadajuee svakodneviee, nego je egzisteneijal-
no samo jedno modihkovano zahvatanje te svakodneviee.
Fenomen zapadanja takode ne daje nesto takvo poput ,,no-
nog nazora" tubitka, nekog svojstva koje se javlja ontiki i moe da
slui dopunjavanju bezazlenog aspekta tog bia. Zapadanje razgree
jednu sutiusku ontoloku strukturu samog tubitka, koja onoliko
malo odreduie noenu stranu, koliko malo konstituie i sve njeuove
dane u njihovoj svakodneviei.
Stoga ni egzisteneijalno-ontoloka interpretaeija ne pra\i nika-
kve ontieke iskaze o pokvarenosti ovekove prirode, ne zato sto
nedostaju neophodna sredstva dokazivanja, nego zato sto njena pro-
blematika lei pre svakog iskaza o pokvarenosti i nepokvarenosti. Za-
padanje je ontoloski pojam kretanja. Ontieki se ne odluuje da li je
eovek ogrezao u grehu , u status eorruptionis, da li se menja u status
integritatis, ili se nahodi u nekom medustadijumu, u status gratiae.
Vera i nazor na svet" ee, medutim, ukoliko iskazuju ovako ili onako,
ili ako iskazuju o tubitku kao bitku-u-svetu, morati da se vrate natrag
na ispostavljene egzisteneijalne strukture, pod pretpostavkom da
njihovi iskazi istodobno iziskuju pojuiovuo razumevanje.
\odeee pitanje ovog poglavlja islo je za bitkom onoga Tu. Te-
ma ie postala ontoloka konstitueija otkljueenosti koia sutinski
pripada tubitku. Njen se bitak konstituise u nahodenju, razumlje-
nju i besedi. Svakodnevna vrsta bitka otkljueenosti okarakterisana
ie nakiapanjem, zudnjom za novim i dvoznaenoeu. Ovi sami po-
kazuJLi pokretnost zapadanja sa sustinskim karakterima iskusenia,
umirenja, otudenja i zapletenosti.
Ali, ovom analizom je u glavnim ertama slobodno poloena
eelina egzisteneijalne ustrojenosti tubitka i zadobijeno ie lenome-
nalno tlo za saimajucLf interpretaeiju bitka tubitka kao brige.
 ESTO POGLAVLJE

Briga kao bitak tubitka

39. Pitatije o izvomoj celovitosti

strukturne eeline tubitka
Bitak-u-svetu je izvorno i stalno eela struktura. U prethodnim
poglavljima (I odsck pogl. 2-5) ona je bila fenomcnalno rastumacna
kao celina i, uvek na toj osnovi, u svojim konstitutivnim mo-
mentima. Na poetkuM dat prethodan pogled na cciinu fenomcna
sada je izgubio prazninu prve opte skice. Fenomcnalna viestru-
kost ustrojcnosti strukturne celine i njenc svakodnevne vrste bitka
sada, dakako, moe lako da poremcti jedinstveni fcnomenoloki
poglcd na cclinu kao takvu. Meutim, taj pogled mora da ostane
utoliko slobodniji i mora da sc pripravi utoliko sigurnije, ukoliko
sada postavimo pitanje kojem pripremna fundamentalna analiza
tubitka uopte stremi: kako da sc egzistencijalno-ontoloki odredi
celovitost pokazane strukturne cel'uie7.
Tubitak egzistira faktiki. Pita sc o ontolokom jedinstvu egzi-
stencijalnosti i faktinosti, odnosno o sutinskoj pripadnosti ove
druge onoj prvoj. Tubitak posedujc na osnovu svog, njemu sutin-
ski pripadnog nahodenja, jednu vrstu bitka u kojoi on biva dove-
den pred samog sebe i otkljuen scbi u svojoj bacnosti. Baenost

64 L'porcditi ^ 12, str. Sl i dalje.

219
BlTAK I VliTMI-

je, medutim, vrsta bitka iednog bia koje svagda jcstc svoje mo-
gunosti same, i to tako da ono sebe razume u njima i iz njih
(proiektuje se na njih). Bitak-u-svetu, kojem bitak pri onome pri-
runom pripada isto onako izvorno kao i sabitak s Drugima, svag-
da je radi samog sebe. Ali, sopstvo je najpre i ponajee nesvoj-
stveno, ono Se-samo. Bitak-u-svetu je uvek ve zapao. Proscna
svakoducvica tubitka, prema tome, moe da bude odredena kao
zapadajucc-otkljuccn'u bacno-projcktujuci bitak-u-svctu, kojcm
sc u ujcgovom bitku pri svctu" i u sabitku s Druginia radi o uajvla-
stitijcm moci-biti sanioni.
Moe ii poci za rukom da se ta strukturna celina svakodnevice
tubitka obuhvati u svojoj celovitosti? Da li bitak tubitka pusta da se
iedinstveno tako uzdigne da iz njega sutinska jednakoizvornost
pokazanih strukutra postane razumljiva ujedno s pripadnim egzi-
stencijalnim mogucnostima modihkacije? Ima li nekog puta da
se taj bitak fenomenalno dobije na tlu sadasnje polazne postavke
egzistencijalne analitike?
Negativno stoji izvan pitanja: celovitost strukturne celine fe-
nomenalno se ne dosee sastavljanjem eiemenata njihovom zajed-
nikom gradnjom. Tom sastavljanju bio bi potreban plan gradnje.
Bitak tubitka, koji ontoloski nosi strukturnu celinu kao takvu, na-
ma postaie pristupaan u jednom punom prodirucem pogledu
kroz tu celinu na jcdau i/vorno jedinstveni fenomen koji ve lei
u ceiini, tako da on svaki strukturni momenat ontoloki fundira u
njegovoj strukturalnoj mogucnosti. Saimajua" interpretacija
stoga ne moe da bude pribirajuce sakupljanje onoga to je do sa-
da dobijeno. Pitanje o egzistencijalnom osnovnom karakteru tu-
bitka sustinski je razliito od pitanja o bitku nekog predrunog.
Svakodnevno okolosvetsko iskustvo, koie ontiki i ontoloki osta-
je usmereno na unutarsvetsko bie, ne moe ontiki izvorno da
unapred da tubitak za ontolosku analizu. Isto tako, imanentnom
opaanju dozivljaja nedostaie ontoloki dovoljna nit vodilja. S dru-
ge strane, bitak Uibitka ne treba da buue dedukovan iz neke ideje
oveka. Moe li iz dosadanje interpretacije tLibitka da se ra/abere
koji ontiko-ontoloki pristup samom sebi on /ahteva sam od scbc
kao jedino primeren pristup?

220
 Brign kno biUik iubitka

Ontolokoj strukturi tubitka pripada razumevanie bitka. Biv-

stvujui, on je samom sebi otkljueen u svom bitku. Nahodenje i
razumljenje konstituiu \rrstu bitka te otkljuenosti. Ima li u tubit-
ku nekog razumevajueg nahodenja u kojem je on samom sebi ot-
kljuen na istaknut nain?
Ako egzistencijalna analitika tubitka treba da zadri naelnu
jasnou o s\'ojoi fundamentalno-ontolokoj funkciji, onda ona za
saviadavanje svog privremenog zadatka, ispostavljanja bitka tubit-
ka, mora da trai jednu od aajdalekoseziiijih i tiajizvofiiijili moguc-
nosti otkljuenja, koja lei u samom tubitku. Nain otkljuenja, na
koji tubitak sebe dovodi pred samog sebe, mora da bude takav da
na taj nain sam tubitak na izvestan nain biva pojediiostavljetio
dostupan. Sa onim na taj nain otkljuenim tada mora eiementarno
da se rasvetli strukturna celovitost traenog bitka.
Kao nahodenje koje udovoljava takvim metodikim zahtevi-
ma, u osnov analize poloie se fenomen strefmje. Izrada tog osnov-
nog nahodenja i ontolosko karakterisanje onoga u njemu otkljue-
nog kao takvog, polazi od fenomena zapadanja i razgraniava
strepnju od ranije analiziranog srodnog fenomena straha. Strepnja
kao mogunost bitka tubitka daje, ujedno sa u njoj otkljuenim tu-
bitkom samim, fenomenalno tlo za eksplicitno shvatanje izvorne
celovitosti bitka tubitka. Njegov bitak se razgre kao briga. Ontolo-
ka izrada ovog egzistencijalnog osnovnog fenomena zahteva raz-
granienja od onih fenomena koji bi se najpre mogli identifikovati
sa brigom. Takvi fenomeni su volja, elja, sklonost i poriv. Briga ne
moe da se izvede iz njih, zato sto su oni sami fundirani u njoj.
Ontoloka interpretacija tubitka kao brige, kao i svaka ontolos-
ka analiza, lei sa onim to ona dobija daleko od onoga to ostaje
pristupano predontolokom razumevanju bitka, ili ak ontikoj
upoznatosti bia. Ne sme da zaudi to to obian razum biva zau-
den onim ontoloski saznatim s obzirom na ono njemu jedino onti-
ki poznato. Uprkos tome, vc i ontika polazna postavka ovde po-
kuane ontoloke interpretacije tubitka qua brige mogla bi da se
pojavi kao traena i teorijski izmisljena, a da uopte ne spomenemo
nasilnost koja bi se mogla videti u tome sto predajom nasledena i
obistinjena dehnicija o\reka ostaje iskljuena. Stoga je potrebno

221
BlTAK 1 VRI-Ml-

predontoloko obistinjenje egzistencijalne interpretacije tubitka

kao brige. Ono lei u pokazivanju da se tubitak jo zarana, premda
samo predontoloki, izloio kao briga (cura) - kako se on izjasnio
o samom sebi.
Analitika tubitka, koja prodire sve do fenomena brige, treba
da pripremi fundamentalnoontoloku problematiku, pitanje o smi-
slu bitka uopte. Da bi polazei od onoga to je dobijeno pogled
izriito upravili na to, izvan i preko posebnog zadatka jedne egzi-
stencijalno-apriorne antropologije, moraju se u osvrtu unazad jo
podrobnije zahvatiti oni fenomeni koji stoje u najuem sklopu
povezanosti s vodeim pitanjem bitka. To su, jedanput, do sada
eksplicirani naini bitka: prirunost, predrunost, koji odreduju
unutarsvetsko bie tubitku neprimerenog karaktera. Poto je do
sada ontoloka problematika bitak razumela primarno u smislu
predrunosti (realnost", zbilja-sveta"), a bitak tubitka je ostao on-
toloki neodreden, potrebno je pretresanje ontolokog sklopa pove-
zanosti brige, svetovnosti, prirunosti i predrunosti (realnosti).
To vodi do otrijeg odredivanja pojma realnosti u sklopu povezano-
sti jedne diskusije na toj ideji orijentisanog saznajnoteorijskog
postavljanja pitanja realizma i idealizma.
Rie jeste nezavisno od iskustva, upoznatosti i shvatanja, koji-
ma ono biva otkljueno, otkrito i odredeno. A bitak jeste" samo u
razumljenju bia, ijem bitku pripada neto takvo poput razumeva-
nja bitka. Bitak stoga moe da bude i nepojmljen, ali on nikada nije
potpuno nerazumljen. U ontolokoj su problematici bitak i istina
bili od davnina zajedno-pribrani, ako ne ak i identitikovani. U to-
me se dokumentuje, premda u izvornim osnovama moda prikri-
veno, nuni sklop povezanosti bitka i razumevanja. Za dovoljnu
pripremu pitanja bitka je, stoga, potrebno ontoloko razjanjava-
nje fenomena istine. Ono e se provesti najpre na tlu onoga to
je prethodna interpretacija zadobila fenomenima otkljuenosti i
otkritosti, izlaganja i iskaza.
Prematome, zakljuak pripremnefundamentalneanalize tu-
bitka ima za temu: osnovno nahodenje strepnje kao jedna istak-
nuta otkljuenost tubitka ( 40), bitak tubitka kao briga ( 41),
obistinienje egzistencijalne interpretacije tubitka kao brige iz

171
 Brioa kao bitak tubitka

predontolokog samoizlaganja tubitka ( 42), tubitak, svetov-

nost i realnost ( 43), tubitak, otkljuenost i istina ( 44).

40. Osuovno nahodenje strcpnje kao

jedna istaknuta otkljuenost tubitka

Jedna mogunost bitka tubitka treba da prui ontiki otklju-

af o njemu samom kao biu. Otkljuaj je moguan samo u tubit-
ku pripadnoj otkljuenosti koja se osniva u nahodenju i razumlje-
nju. Kako strepnja jeste jedno istaknuto nahodenje? Kako tubitak
u njoj svojim vlastitim bitkom biva doveden pred samog sebe, tako
da u strepnji otkljueno bie kao takvo fenomenoloki moe da
bude odredeno u svom bitku, odnosno kako to odredenje moe da
bude dovoljno pripremljeno?
U nameri da prodremo do bitka celovitosti strukturne celine,
poi emo od poslednje provedene konkretne analize zapadanja.
Izrastanje u onome Se i pri brinutom svetu" otvara neto takvo
poput bekstva tubitka pred samim sobom kao svojstvenim moi-bi-
ti-sopstvo. Ali, ini se da taj fenomen bekstva tubitka pred samim
soboni i svojom svojstvenou ipak ima barem tu sposobnost da
kao fenomenalno tlo slui za istraivanje koje sledi. Ipak, u tom
bekstvu tubitak upravo ne dovodi sebe pred samog sebe. Odvraa-
njeodvodi,odgovarajui najvlastitijoj crti zapadanja,dd//Vo(itubit-
ka. Jedino, kod takvih fenomena istraivanje mora da se uva da
ontiki-egzistencijelno karakterisanje ne baci na zajedniku hrpu
sa ontoloki-egzistencijalnom interpretacijom, odnosno da ne pre-
vidi pozitivne fenomenalne podloge za tu interpretaciju, koje lee
u onoj karakteristici.
Dodue, egzistencijelno je svojstvenost samobitka u zapada-
nju zabravljena i potisnuta, ali ta zabravljenost je samo privacija
jedne otkljuenosti koja se fenomenalno otvara u tome da je bek-
stvo tubitka bekstvopred samim sobom. U onome Pred-im bekstva
tubitak dolazi upravo iza' sebe. Samo ukoliko je tubitak ontoloki
sutinski putem njemu pripadne otkljuenosti uopte doveden
pred samog sebe, on moe da bei pred sobom. U tom zapadajuem

223
lUlAK I \ KrMI'.

odvraanju ono Pred-im bekstva, naravno, nijc shvacctio, pa ak

nije ni iskuano u nekom obratu. Ali, ono je u odvraanju od njega
zasigurno otkljueno ,,uf, postoji. Hgzistencijclno-ontiko odvra-
anje fenomenalno daje, na osnovu svog karaktcra otkljuenosti,
mogunost da se egzistencijalno-ontoloki shvati to Pred-im bek-
stva kao takvo. Unutar ontikog dalje od" koje lei u odvraanju,
to Pred-im bekstva moe u fenomcnoloki interpretirajuem
obratu" da bude razumljeno i dovedeno do pojma.
Prema tome, orijentisanost analizc na fenomen zapadanja na-
elno nije osudena na bezizglednost da se ontoloki nesto iskusi o
tubitku otkljuenom u njemu. Naprotiv, interpretacija se upravo
ovde najmanje izruuje vetakom samoshvatanju tubitka. Ona sa-
mo provodi eksplikaciju onoga to sam tubitak ontiki otkljuuje.
Mogunost cia se u intreprctirajucm zajednikom idenju i slee-
nju unutar jednog nahodenog razumljenja prodre cio bitka tubit-
ka, poveava sc to jc izvorniji fcnomcn koji mctodiki iungira
kao otkljuLijuc nahodenje. Da strepnja postie neto takvo, naj-
pre je tvrdnja.
Za analizu strepnjc nismo sasvim ncpriprcmljcni. Doduc, jo
ostajc u tami, kako jc ona ontoloki povczana sa strahom. Oigled-
no jc da postoji ncko icnomcnalno srodstvo. Pokazatclj za to jc i-
njenica da oba fenomcna najcc ostaju ncrastavljcna, tc da sc kao
strcpnja oznaava ono to jc strah, a da sc strahom naziva ono to
poscduje karakter strepnje. Pokuaemo da, korak po korak, pro-
drcmo do icnomena strepnje.
Zapadanjc tubitka u Sc i brinuti svef nazvali smo bckstvom"
prcd samim sobom. Ali, nijc svako poviacnjc prcd ..., nije svako
odvraanjc od ... nuzno i bekstvo. U strahu fundirano povlaenjc
prcd onim to strah otkljuuje, prcd onim prctcim, poseduje ka-
rakter bekstva. Interpretacija straha kao nahodcnja je pokazala:
ono Pred-im straha jc svagda ncko unutarsvctsko, iz odredenog
predcla, u blizini scbe pribliavajuc, skodljivo bic kojc moc da
izostanc. U zapadanju sc tubitak odvraea od samog sebe. Ono
Pred-im ovog povlaenja mora uopstc da posedLije karakter pret-
nje; ono je ipak bie vrste bitka povlaeeg bia, ono je sam tubi-
tak. l b Pred-im tog povlaenja ne moc da sc shvati kao ono

224
 Brigii kao bitak tubitka

strano1', zato to nesto takvo uvek susrece kao unutarsvetsko bi-

e. Pretnja, koja jedino moe da bude strana" i koia biva otkrita
u strahu, potie uvek od unutarsvetskog bica.
Odvraanje zapadanja, stoga, niie nikakvo beanje koje biva
fundirano nekim strahom pred unutarsvetskim bicem. Jedan tako
osnovani karakter bekstva pripada odvraanju utoliko manje ukoli-
ko se odvraanjc upravo okrccc prema unutarsvetskom biu kao
urastanje u njega. Odvraanje zapadanja osniva sc prc u strepnji,
koja sa svojc stranc strah tck ini niogucnini.
Za razumevanje besede o zapadajuem bekstvu tubitka pred
samim sobom, mora da bude doveden u seanje bitak-u-svetu kao
osnovna ustrojenost tog bia, Ono Prcd-ini strepuje je bitak-u-sve-
tu kao takav. Kako se ono pred im strepnja strepi fenomenalno
razlikuje od onoga pred im strah strahujc? Ono Pred-im strep-
njc nije nikakvo unutarsvetsko bie. Stoga je s njim tako da sutin-
ski ne moe imati nikakvo udovoljenje. Pretnja nema karakter neke
odredene kodljivosti, koja se u odredenom obzoru na neko poseb-
no faktiko moci-biti tie onoga emu se preti. Ono Pred-im
strepnje je potpuno neodrcdeno. Ta ncodredenost ne samo da pu-
ta faktiki neodluenim - kojc unutarsvetsko bice preti, nego kazu-
je da uopte unutarsvetsko bie nije relevantno". Nita od onoga
sto je unutar sveta priruno i predruno ne fungira kao ono pred
im strepnja strepi. Unutarsvetski otkrita celovitost udovoljenja
onoga prirunog i predrunog kao takva je uopte nevana. Ona se
slama u sebi. Svet poseduje karakter potpune beznaenjskosti.
V strepnji ne susrece ovo ili ono s koiim bi kao onim preteim bilo
tako da bi moglo imati neko udovoljenje.
Stoga strepnja i ne vidf neko odrcdeno Ovde" i 'iamo" po-
lazci od kojeg se pribliava ono pretee. Ono Pred-im strepnjc
biva okarakterisano time da ono pretece nije nigdc. Strepnja ,,ne
zna" ta ie to pred im ona strepi. Nije, medutim, tako da nigde"
znai nita, ve u njemu lei predeo uopte, otkljuenost sveta
uopte za sustinski prostorni U-bitak. Ono pretec se stoga i ne
moe unutar blizine pribliavati iz nekog odredenog pravca na ova-
mo, ono vcc jeste ,,tu" - a ipak nigde, ono je tako blizu da stesnjava
i oduzima nekome dah - a ipak nigde.

ii"
BlTAKI \RTMT

U onome Pred-im strepnje postaje otvoreno to Nita je ono

i nigde". Kivnost unutarsvetskog Nita i Nigde kazuje fenomenal-
no: ono Pred-im strepnje je svet kao takav. Potpuna neznaenj-
skost, koja se obelodanjuje u Nita i Nigde, ne znai odsutnost
sveta, nego kazuje da je unutarsvetsko bie po samom sebi tako
potpuno nevano, da se na osnovu ove neznaenjskosti onoga unu-
tarsvetskog namee jo jedino svet u svojoj svetovnosti.
Ono to stenjava nije ovo ili ono, ali nije ni sve predruno
skupa kao suma, nego je mogunost onoga prirunog uopte, a
to znai sam svet. Ako je strepnja utihnula, onda svakodnevna
beseda uobiajava da kae: zapravo nije bilo nita". Ova beseda
doista ontiki pogada ono ta jeste bilo. Svakodnevna beseda se
odnosi na neko brinjenje i besedom raspravljanje o onome pri-
runom. Ono Pred-im strepnja strepi nije nita od unutarsvet-
skog prirunog. Jedino, ovo Nita onoga prirunog, koje jedino
razume svakodnevna obazirna beseda, nije totalno Nita. Nita
prirunosti se osniva u najizvornijem Neto", u svetu. A svet on-
toloki sutinski ipak pripada bitku tubitka kao bitka-u-svetu.
Ako se, prema tome, kao Pred-im strepnje ispostavi Nita, a to
znai svet kao takav, onda to kazuje: pred ini strepnja strepi jeste
sdm bitak-u-svetu.
Ovo strepeti otkljuuje izvorno i direktno svet kao svet. Nije
tako da se, recimo, najpre razmiljanjem ne obazire na unutar-
svetsko bie i da se misli jo samo svet, pred kojim tada nastaje
strepnja, nego pre svega strepnja kao modus nahodenja otkljuu-
je svet kao svet. Ipak, to ne znai da u strepnji biva pojmijena
svetovnost sveta.
Strepnja nije samo strepnja pred ..., nego je kao nahodenje
istodobno i strepnja za ... O n o Za-ta strepnja zastrepnjuje nije
neka odredena vrsta bitka i mogunost tubitka. Ta i sama pretnja
je neodredena, te stoga i ne moe pretei da prodre u ovo ili ono
faktiki konkretno moi-biti. Ono Za-ta strepnja strepi je sam
bitak-u-svetu. U strepnji tone ono okolosvetski priruno, uopte
unutarsvetski bivstvujue. Svet" vie nita ne moe da ponudi,
a isto tako malo to moe i satubitak Drugih. Strepnja tako oduzi-
ma tubitku mogunost da zapadajui razume sebe iz sveta" i

226
 Briga kiio bitak tubitka

javne izloenosti. Ona baca tubitak natrag na ono za ta on stre-

pi, na njegovo svojstveno moi-biti-u-svetu. Strepnja upojedina-
ava tubitak na njegov najsvojstveniji bitak-u-svetu, koji kao raz-
umevajui sutinski sebe projektuje na mogunosti. S tim Za-ta
strepenja, stoga, strepnja otkljuuje tubitak kao mogueno-bitak,
i to kao ono koje on sam od sebe jedino moe biti kao upojedina-
en u upojedinaenosti.
Strepnja otvara u tubitku bitak ka najsvojstvenijem moi-biti,
a to znai slobodo-bitak za slobodu sebe-samog-biranja i sebe-sa-
mog-zahvatanja. Strepnja dovodi tubitak pred njegov slobodo-bi-
tak za ... (propensio in ...) svojstvenost njegovog bitka kao mogu-
nost koja on uvek vee jeste. Ali, taj bitak je istodobno onaj kojem je
tubitak i/ruen kao bitak-u-svetu.
Ono za-sta strepnja strepi razgre se kao ono pred-im ona
strepi: bitak-u-svetu. Istost toga Pred-im strepnje i njenog Za-
sta prostire se ak i na samo strepenje. To je zato to je strepenje
kao nahodenje jedna osnovna vrsta bitka-u-svetu. Hgzisteneijal-
na istosi otkljuenja sa onim otkljuenim, i to tako da je u tom ot-
kljueenom otkliuen svet kao svet, U-bitak kao upojedinaeenoy i-
sto, baeeno moei-biti, ini razgovetnim da je s fenomenom strepnje
jedno istaknuto nahodenje postalo tema interpretaeije. Strepnja,
tako, upojedinaava i otkljuuje tubitak kao solus ipse". Ovaj eg-
zistencijalni solipsizairT, medutim, tako malo premesta neku
izolovanu subjekat-stvar u bezazlenu prazninu nekog besvetov-
nog javljanja, da on tubitak upravo dovodi u jednom ekstrem-
nom smislu pred njegov svet kao svct i time samog sebe pred sa-
mog sebe kao bitak-u-svetu.
Da strepnja kao osnovno nahodenje otkljuuje na taj nain, za
to je najnepristrasnija potvrda opet svakodnevno izlaganje tubitka
i beseda. Nahodenje, tako je bilo ranije kazano, otvara kako ncko-
me jest". U strepnji je nekome nelagodno". U tome najpre dolazi
do izraza vlastita neodredenost onoga pri emu se tubitak nahodi
u strepnji: Nista i Nigde. Ali, nelagodnost pritom mni istodobno
iNe-biti-kod-kue. Priprvomfenomenalnompokazivanjuosnov-
ne ustrojenosti tubitka i razjasnjavanju egzistencijalnog smisla
U-bitka za razliku od kategorijalnog znaenja iznutra.njosti"

^^:
BlTAKI VRTMIi

U-bitak je bio odreden kao stanovati pri..., biti-prisan sa ...\ Ovaj

karakter U-bitka bio je potom uinjen konkretnije vidljivim kroz
svakodnevnu javnost onoga Se, koje umirenu samosigurnost, sa-
morazumljivo biti-kod-kue", dovodi u prosenu svakodnevicu
tubitka. 6 6 Strepnja, naprotiv, vraa tubitak natrag iz njegovog zapa-
dajueg izrastanja u svetu". Svakodnevna prisnost se slama u sebi.
Tubitak je upojedinaen, a to je ipak kao bitak-u-svetu. U-bitak
dolazi u egzistencijalni modus" onoga Ne-kod-kuee. Nita drugo
ne mni beseda o nelagodnosti".
Od sada postaje fenomenalno vidljivo, pred im bei zapada-
nje kao bekstvo. Ne pred unutarsvetskim biem, nego upravo ka
njemu kao biu, a pri tom brinjenje, izgubljeno u ono Se, moe da
boravi u umirenoj prisnosti. Zapadajue bekstvo u ono Kod-kue
javnosti jeste bekstvopraionim Ne-kod-kue, a to znai pred nela-
godnou koja lei u tubitku kao baenom, njemu samom u njego-
vom bitku izruenom bitku-u-svetu. Ta nelagodnost stalno proga-
nja tubitak i proteruje, premda neizriito, njegovu svakodnevnu
izgubljenost u ono Se. To proterivanje faktiki moe da ide zajedno
s potpunom sigurnou i nepotrebnou svakodnevnog brinjenja.
Strepnja moe da narasta u najbezazlenijim situacijama. Takode
nije potrebna ni tama u kojoj nekome obino lake postaje nelagod-
no. U tami se na naglaen nain nita" ne moe videti, premda je
upravo svet jo tu" i nametljivijc je tu".
Ako nelagodnost tubitka egzistencijalno-ontoloki interpreti-
ramo kao pretnju, proterivanje koje pogada sam tubitak polazei
od njega samog, onda se time ne tvrdi da je nelagodnost u takti-
koj strepnji uvek ve i razumljena u tom smislu. Svakodnevni na-
in na koji tubitak razume nelagodnost jeste zapadajue odvraa-
nje koje pomrauje" ono Ne-kod-kue. Pa ipak, svakodnevica tog
beanja fenomenalno pokazuje: sutinskoj tubitkovoj ustrojenosti
bitka-u-svetu, koja kao egzistencijalna nikada n'ijc predruna nego
i sama uvek jeste u nekom modusu faktikog tubitka, a to znai
nekog nahodenja, pripada strepnja kao osnovno nahodenje.
Umireno-prisan bitak-u-svetu je jedan modus nelagodnosti tubitka,

65 Uporediti 12, str. 82 i daije.

66 Uporediti ^ 27, str. 160 i dalje.

228
 Briga kao bitak tubitka

a ne obrnuto. Ono Ne-kod-kue mora da bude egzistencijalno-onto-

loki pojmljcno kao izvorniji fenomen.
I samo zato sto strepnja latentno uvek ve odreuje bitak-u-
-svetu, bitak-u-svetu kao brinue-nahoeni bitak moe da strahuje
pri svetu". Strah je u svet" zapala, nesvojstvena i sebi samoj kao
takva prikrivena strepnja.
Pa i timung nelagodnosti faktiki ostaje najee egzistencijelno
nerazumljen. Svojstvena" strepnja je povrh toga retko pri preovla-
davanju zapadanja i javnosti. Strepnja je esto fiziolokf uslovlje-
na. Ovaj faktum je u svojoj faktinosti ontoloki problem, ne samo
s obzirom na svoje ontiko prouzrokovanje i formu proticanja. Fizi-
oloko razreenje strepnje postaje moguno samo zato to tubitak
strepi u osnovi svog bitka.
Jo su redi od egzistencijelnog faktuma svojstvene strepnje po-
kusaji da se taj fenomen interpretira u njegovoj naelnoj egzistenci-
jalno-ontolokoj konstituciji i funkciji. Razlozi za to lee delom u
zanemarivanju egzistencijalne analitike tubitka uopte, a posebno
u previdanju fenomena nahoenja."7 Faktika retkost fenomena
strepnje ipak ne moe da mu uskrati sposobnost da za egzistencijal-
nu analitiku preuzme jednu naelnu metodiku funkciju. Naprotiv,

Nijc sluajnost to su fcnomeni strepnje i straha, koji u potpunosti ostaju neraz-

dvojeni, ontiki a takode - premda u veoma uskim granicama - i ontoloki
dospeli u vidokrug hrianske teologije. Tb se dogadalo uvek onda kada je an-
tropoloki problem bitka oveka prema bogu dobijao neku prednost, a posta-
vlianje pitanja bilo vodeno fenomenima poput vere, greha, Ijubavi, kajanja.
Uporediti Avgustinovo uenje o timor castus i servilis, koje se viestruko disku-
tovalo u njegovim egzegetskim spisima i u pismima. O strahu uopte up. I)c
iiivcrsis Ljuiicstionibiis octoginta tribus, qu. 34: de metu, qu 34: utrum non aliud
amandum sit, quam metu carere, qu. 35: quid amandum sit. (Migne P. I.. XL,
Augustinus \T, p. 22 sqq.)
Luter ic problem straha, pored u predajom nasledenom sklopu povezanosti jedne
interpretacije poenitentia i contritio, obradivao u svom komentaru (icncsis-a; ov-
de, naravno, najmanje pojmovno, ali utoliko ubedljivijeokrepljujue; up. Euarrati-
oncs ingcncsin cap. 3, \V\V. (T'.ri. Ausg.) Excgctica opcra latina, tom. I, 177 sqq.
U analizi tenomena strepnje najdalie je prodro S. Kjerkegor [Soren Kierkega-
ard], i to ponovo u teolokom sklopu pove/.anosti jedne psiholoke" ekspozicije
problema naslednog greha. L'porediti Dcr Bcgriff dcr Angst, 1844. (ies. \\erke
(Diederichs), tom 3.

229
BlTAK I VRHMl:

retkost tog fenomena je indeks za to da tubitak, koji samom sebi u

svojoj svojstvenosti ponajee ostaje pokriven javnom izloeno-
cu onoga Se, u tom osnovnom nahoenju postaje otkljuiv u jed-
nom izvornom smislu.
Sutini svakog nahodenia, doue, pripada da ono puni bitak-
u-svetu svagda otkljuuje po svim njegovim konstitutivnim mo-
mentima (svet, U-bitak, sopstvo). Jedino u strepnji lei mogunost
jednog istaknutog otkljuenja, zato to ona upojedinaava, To upo-
jedinaavanje vraa tubitak natrag iz njegovog zapadanja i ini mu
otvorenim svojstvenost i nesvojstvenost kao mogunosti njegovog
bitka. Te osnovne mogunosti tubitka, koji je svagda moj, pokazu-
ju se u strepnji kao po sebi samima, neiskrivljene unutarsvetskim
biem, uz kojeg tubitak najpre i ponajee prijanja.
Koliko je ovom egzistencijalnom interpretacijom strepnje do-
bijeno fenomenalno tlo za odgovaranje na vodee pitanje o bitku
celovitosti strukturne celine tubitka?

41. Bitak tubitka kao briga

S namerom da ontoloki obuhvatimo celovitost strukturne ce-

line, najpre moramo da pitamo: da li fenomen strepnje i ono u njoj
otkljueno mogu celinu tubitka fenomenalno jednakoizvorno da
daju tako da tragajui pogled na tu celovitost moe da se ispuni na
toj datosti? Celokupni sastoj onoga to u njoj lei moe da se regi-
struje formalnim nabrajanjem: strepeti je kao nahodenje jedan na-
in bitka-u-svetu; ono Pred-im strepnje je baeni bitak-u-svetu;
ono Za-ta strepnje je moi-biti-u-svetu. Pun fenomen strepnje,
prema tome, pokazuje tubitak kao faktiki egzistirajui bitak-u-sve-
tu. Fundamentalno ontoloki karakteri tog bia su egzistencijalnost,
faktinost i zapalo-bitak. Ove egzistencijalne odredbe ne pripadaju
kao komadi nekom kompozitumu, na kojem bi ponekad neki mogao
da nedostaje, nego u njima plete mreu jedan izvorni sklop povezano-
sti koji sainjava traenu celovitost strukturne celine. U jedinstvu po-
menutih bitkovnih odredbi tubitka postaje ontoloki shvatljiv njegov
bitak kao takav. Kako da se karakterie samo to iedinstvo?

>30
 Briga kao bitak tubitka

Tubitak je bie kojem se u njegovom bitku radi o samom tom

bitku. Ovo radi se o ..." rastumailo se u ustrojenosti bitka razu-
mljenja kao sebe-projektujueg bitka ka najvlastitiiem moi-biti.
Ovo poslednje je ono, radi ega tubitak svagda jest kako on jest.
Tubitak se u svom bitku svagda ve sastavio s jednom mogunou
sebe samog. Slobodo-bitak za najvlastitije moi-biti, pa time za
mogunost svojstvenosti i nesvojstvenosti, pokazuje se u jednoj iz-
vornoj, elementarnoj konkreciji u strepnji. Bitak ka najvlastitijem
moi-biti, medutim, ontoloki kazuje: tubitak je samom sebi u
svom bitku svagda ve ispred. Tubitak je uvek ve iznad i izvan
sebe", ne kao dranje prema drugom biu koje on nije, nego kao
bitak ka moi-biti koje je on sam. Ovu strukturu bitka sutinskog
radi se o ..." mi shvatamo kao biti-ispred-sebe tubitka.
Ova struktura se, medutim, tie celine ustroienosti tubitka.
To biti-ispred-sebe ne znai neto takvo poput neke izolovane
tendence u nekom besvetovnom subjektu", nego karakterie bi-
tak-u-svetu. A bitku-u-svetu pripada to da je on, izruen samom
sebi, svagda ve baen u neki svet. Preputenost tubitka samom
sebi pokazuje se izvorno konkretno u strepnji. Ono biti-ispred-sebe
potpunije shvaeno kazuje: ispred-sebe-u-ve-biti-u-nekom-svetu.
Cim je fenomenalno videna ova sutinski jedinstvena struktura,
razjanjava se i ono to se ranije ispostavilo pri analizi svetovno-
sti. Tamo se odalo: celina upuivanja znaenjskosti, koja kao ta-
kva konstituie svetovnost, utvrdena" je u jednom Radi-ega.
Sklapanje celine upuivanja, mnogostrukih odnosa onoga Da-
bi" sa onim o emu se tubitku radi, ne znai nikakvo zavarivanje
nekog predrunog sveta" objekata s nekim subjektom. Ono je pre
fenomenalni izraz izvorno cele ustrojenosti tubitka, ija je celovi-
tost sada eksplicitno izdvojena kao ispred-sebe-u-ve-biti-u ...
Drugaije izraeno: egzistiranje je uvek faktiko. Egzistencijal-
nost je sutinski odredena faktinou.
I opet: faktiko egzistiranje tubitka je ne samo uopte i indife-
rentno neko baeno moi-biti-u-svetu, nego je uvek takode ve iz-
raslo u brinutom svetu. U ovom zapadajuem bitku pri... javlja se,
izridto ili ne, razumljeno ili ne, beanje pred nelagodnou, koja
ponajese ostaje pokrivena latentnom strepnjom, zato to javnost

231
BlTAKI VUTMI.

onoga Se priguujc svu neprisnost. U onome ispred-sebe-ve-biti-

u-nekom-svetu lei sutinski sa-ukljuen zapadajuci bitak pri bri-
nutom unutarsvetskom prirunom.
Formalno egzistencijalna celovitost ontoloske strukturne celi-
ne tubitka, stoga, mora da se shvati u sledeoj strukturi: bitak tubitka
kazuje: ispred-scbe-ve-biti-u-(svetu-) kao bitak-pri (unutarsvet-
ski susretajuem biu). Taj bitak ispunjava znaenje naziva briga,
koji se uoptrebljava isto ontoloki-egzistencijalno. Iz tog znaenja
ostaje iskljuena svaka ontiki mnena bitkovna tendenca poput za-
brinutosti odnosno bezbrinosti.
Poto je bitak-u-svetu sustinski briga, u prethodnim je analiza-
ma bitak pri onome prirunom mogao da bude shvaen kao brinje-
nje, a bitak sa unutarsvetski susretajuim satubitkom Drugih kao
skrb. Bitak-pri... je brinjenje, posto on kao nain U-bitka biva odre-
den njegovom osnovnom strukturom, brigom. Briga ne karakterie
recimo samo egzistenciialnost, razresenu od faktinosti i zapadanja,
nego obuhvata jedinstvo tih odredenja bitka. Briga stoga takode ne
mni primarno ni iskljuivo neko izolovano dranje onoga Ja prema
samom sebi. Izraz samobriga, po analogiji brinjenja i skrbi, bio bi
tautologija. Briga ne moe da mni neko posebno drzanje prema sop-
stvu, zato sto je sopstvo ontoloki ve okarakterisano onim biti-is-
pred-sebe; u ovom odredenju su, medutim, sa-time-stavljena takode
i druga dva strukturalna momenta brige: ve-biti-u ... i biti-pri...
U onome ispred-sebe-biti kao bitku ka najvlastitijem moi-bi-
ti lei egzistencijalno-ontoloski uslov mogunosti slobodo-bitka ~a
svojstvene egzistencijelne mogunosti. Moi-biti ie ono radi ega
tubitak svagda jeste kako on laktiki jeste. No, ukoliko taj bitak ka
samom moi-biti biva odreden slobodom, tubitak moe takode i
nevoijuo da se dri prema svojim mogucnostima, on moze da bude
nesvojstven, a faktiki on najpre i ponajvise i jeste na tai nain. Svoj-
stveno Radi-ega ostaje nezahvaeno, projekat onoga moi-biti njega
samog prepusten je na raspolaganje onoga Se. U onome biti-ispred-
sebe, stoga, ono sebe" mni svagda sopstvo u smislu Se-sopstvo, Se-
samo. Takode i u nesvojstvenosti tubitak ostaje sutinski ispred-sebe,
isto kao to i zapadajuce beanje tubitka pred samim sobom jo poka-
zuje onu ustrojenost bitka, da se tom bicu racii o njego\'om bitku.
 Briga kao bitak tnbitka

Briga lei kao izvorna celovitost strukture egzistencijalno-apri-

orno pre" svakog dranja" i poloaja" tubitka, a to znai uvek
ve u svakom raktikom dranju" i poloaju" tubitka. Taj feno-
men, stoga, nikako ne izraava neku prednost praktikog" dra-
nja pred teorijskim. Samo zorno odredivanje nekog predrunog ne
poseduje manje karakter brige od neke politike akcije" ili otpoi-
njue zabave. Teorija" i praksa" su moguenosti bitka jednog bia
iji bitak mora da bude odreden kao briga.
Stoga ne uspeva ni pokuaj da se fenomen brige u svojoj sutin-
ski neraskidivoj celovitosti upravi natrag na posebne akte ili nago-
ne poput htenja i eljenja ili poriva i sklonosti, odnosno da se sagra-
di njihovim sastavljanjem.
Htenje i eljenje su ontoloki nuno ukorenjeni u tubitku kao
brizi, a nisu jednostavno ontoloki inditerentni doivljaji koji se
javljaju u jednoj, po smislu njegovog bitka potpuno neodredenoj
struji". To ne vai manje ni za sklonost i poriv. I oni se, ukoliko se
oni u tubitku uopte mogu isto pokazati, osnivaju u brizi. To ne
iskljuuje da poriv i sklonost ontoloski konstituiu takode i ono
bie koje samo ivi". Ontoloka osnovna ustrojenost toga iveti"
je\ ipak, jedan svojstveni problem i on se iz ontologije tubitka moe
razviti samo putem reduktivne privacije.
Briga je ontoloski ranija" od spomenutih ienomena, koji, na-
ravno, mogu primereno da budu opisanT uvek u izvesnim grani-
cama, a da nije potrebno da puni ontoloki horizont bude vidljiv ili
uopte makar samo poznat. Za fundamentalnoontoloko istraiva-
nje koje je pred nama, koje ne tei ni jednoj tematski potpunoj on-
tologiji tubitka, a pogotovu ne nekoj konkretnoj ontologiji, mora
da bude dovoijno upuivanje na to kako su ti fenomeni egzistenci-
jalno osnovani u brizi.
Ono moci-bitk radi kojega tubitak jeste, poseduje i samo vrstu
bitka bitka-u-svetu. Prema tome, u njemu ontoloki lei odnos pre-
ma unutarsvetskom biu. Briga je uvek, premda samo privativno,
brinjenje i skrb. U htenju biva zahvaeno jedno razumljeno, a to
znai na svoju mogucnost projektovano bie kao bice o kojem tre-
ba brinutk odnosno koje putem skrbi treba dovesti u njegov bitak.

233
BlTAK I VREMF.

Zbog toga htenju pripada svagda neko hteno koje je sebe ve odre-
dilo iz nekog Radi-ega. Za ontoloku mogunost htenja konstitu-
tivno je: prethodna otkljuenost toga Radi-ega uopte (biti-is-
pred-sebe), otkljuenost onoga to se moe brinuti (svet kao ono
U-emu onoga ve-biti) i razumevajue sebe-projektovanje tubitka
na neko moi-biti ka nekoj mogunosti htenog" bia. U fenomenu
htenja prozire se u osnovi leea celovitost brige.
Razumevajue sebe-projektovanje tubitka je, kao faktiko,
svagda vec pri nekom otkritom svetu. Iz njega on uzima - i naj-
pre primereno izloenosti onoga Se - svoje mogunosti. To izla-
ganje je za izbor slobodne mogunosti unapred ograniilo na
krug onoga poznatog, dosezivog, podnoljivog, onoga to pogo-
duje i dolikuje. Ovo nivelisanje mogunosti tubitka na ono svako-
dnevno najpre raspoloivo, istodobno provodi i jedno zamraivanje
onoga mogunog kao takvog. Prosena svakodnevica brinjenja
postaje slepa za mogunosti i umiruje se pri onome samo zbilj-
skom". To umirenje ne iskljuuje rasprostrtu zaposlenost brinje-
nja, nego je budi. Tada nisu htene pozitivne nove mogunosti,
nego se ono raspoloivo taktiki" menja na taj nain to nastaje
privid da se neto deava.
Umirujue htenje" pod vodstvom onoga Se ipak ne znai pri-
guenje bitka do moi-biti, nego samo jednu modifikaciju. Bitak
ka mogunostima tada se ponajee pokazuje kao puko eljenje.
U elji tubitak projektuje svoj bitak na mogunosti koje u brinjenju
ne samo da ostaju nezahvaene, nego njihovo ispunjenje ne biva ni
promiljano niti iekivano. Naprotiv: preovladavanje onoga biti-
ispred-sebe u modusu pukog eljenja donosi sa sobom nerazume-
vanje faktikih mogunosti. Bitak-u-svetu, iji je svet primarno
projektovan kao eljeni svet, nezadrivo se izgubio na onome ras-
poloivom, a ipak tako da to raspoloivo kao ono jedino priruno
u svetlosti onoga eljenog ipak nikada nije dovoljno. eljenje je
jedna egzistencijalna modifikacija razumevajueg sebe-projektova-
nja, koje, zapalo baenosti, samo jo prijanja za mogunosti.
Takvo prijanjanje zabravljuje mogunosti - ono to u eleem pri-
janjanju jeste ,,tu" postoji, postaje zbiljski svet". eljenje ontoloki
pretpostavlja brigu.

234
 Briga kao bitak tubitka

U prijanjanju prednost ima ono ve-biti-u ... Odgovarajui to-

me modifikovano je i ono ispred-sebe-u-ve-biti-u ... Zapadajue
prijanjanje otvara sklonost tubitka da biva ivljenbd strane sveta,
u kojem on svagda jeste. Sklonost pokazuje karakter onog ii-za ....
Ono biti-ispred-sebe izgubilo se u neko samo-uvek-ve-pri ..."
Ono onamo-ka sklonosti jeste jedno pustiti-da-se-bude-vuen
onim za ta sklonost prijanja. Ako tubitak u nekoj sklonosti gotovo
tone, onda nije predruna samo jo neka sklonost, nego je modifi-
kovana potpuna struktura brige. Postavi slep, tubitak ini sve mo-
gunosti takvim da mogu sluiti sklonosti.
Nasuprot tome, poriv ,,da se ivi" je jedno onamo-ka" koje
samo od sebe sa sobom donosi poticaj. To je onamo-ka po svaku
cenu". Poriv tei da potisne ostale mogunosti. I ovde je ono biti-is-
pred-sebe jedno nesvojstveno biti-ispred-sebe, iako prepadnutost
porivom dolazi iz onoga porivljujueg samog. Poriv moe da pre-
tekne svagdanje nahodenje i razumljenje. Medutim, tubitak tada
nije i nikada nije puki poriv", kojem pokatkad pridoiaze druga
dranja gospodarenja i vodenja, nego je kao modifikacija potpu-
nog bitka-u-svetu uvek ve briga.
U istom porivu briga jo nije postala slobodna, premda tek
ona ini ontoloki mogunim potisnutost tubitka iz njega samog.
U sklonosti, naprotiv, briga je uvek ve vezana. Sklonost i poriv su
mogunosti koje su ukorenjene u baenosti tubitka. Poriv ,,da se
ivi" ne treba ponititi, sklonost da se od strane sveta bude ivljen"
ne treba iskoreniti. Ali, njih oba, zato to se - i samo zato to se
- ontoloki osnivaju u brizi, treba brigom kao svojstvenom brigom
ontiki egzistencijelno modiiikovati.
Izraz briga" mni jedan egzistencijalno-ontoloki osnovni te-
nomen, koji u svojoj strukturi ipak nije jednostavan. Ontoloki ele-
mentarna celovitost strukture brige ne moe da se svede na neki
ontiki praelemenat" i to onoliko izvesno koliko bitak ne moe da
se objasni" iz bia. Na kraju e da se pokae da je ideja o bitku
uopte isto onako malo jednostavna" koliko i bitak tubitka. Odre-
denje brige kao biti-ispred-sebe - u-ve-biti-u ... - kao bitak-pri...
ini razgovetnim da je i taj fenomen u sebi jos strukturalno rala-
njen. Ali, da to nije fenomenalni pokazatelj za to da ontoloko pitanje

235
Bl'l'AK I \'Ri'.\ll:

mora da ide jo dalje do ispostavljanja jednog jo izvornijcg feno-

mena, koji ontoloki nosi jedinstvo i celovitost strukturne mnogo-
strukosti brige? Pre nego to istraivanje pone da sledi to pitanje,
potrebno je iedno unazad gledajue i izotreno prisvaianje onoga
do sada interpretiranog usmereno na fundamentalnoontoloko pi-
tanje o smislu bitka uopte. Ali, pre toga treba da se pokae da je
ono ontoloki novo" u toj interpretaciji ontiki doista staro. Eks-
plikacija bitka tubitka kao brige ne dovodi ga nasilno pod neku iz-
miljenu ideju, nego nam egzistencijalno dovodi do pojma ono to
je ontiki-egzistenciielno ve otkljueno.

42. Obistinjcnjc cgzistcncijalnc intcrprctacijc tubitka

kao brigc iz prcdontolokog sanioizlaganja tubitka

U prethodnim interpretacijama, koje su konano vodile do is-

postavljanja brige kao bitka tubitka, sve je stalo do toga da se za bi-
e koje smo svagda mi sami i koje nazivamo ovek , dobiju prime-
reni ontoloki iundamenti. Zbog toga je analiza od samog poeetka
morala da bude izvuena iz usmerenosti prema nasledenoj, ali on-
toloski nerazjanjenoj i naelno pitanja dostojnoj polaznoj postav-
ci, onakvoj kakva je ta postavka biia unapred data tradicionalnom
defmicijom oveka. Mereno na toj definiciji, egzistencijalno-onto-
loska interpretacija mogla bi da zaudi, naroito onda kada se bri-
ga" razume samo ontiki kao zabrinutost" i bojazam Zbog toga
sada treba da se navede jedno predontolosko svedoanstvo, ija
dokazna snaga je, doduse, samo povesna".
Ipak, promislimo: u svedoanstvu se tubitak potanko izjas-
njava o samom sebi, izvorno , a ne odreden teorijskim interpre-
tacijama i bez namere da to budu teorijske interpretacije. Obrati-
mo, dalje, paznju: bitak tubitka je okarakterisan povesnou, sto,
dakako, mora da bude tek ontoloki dokazano. Ako je tubitak u
osnovi svog bitka povestan" onda iskaz koii dolazi iz njegove
povesti i u nju se vraca, te povrh toga lei prc sve znanosti, dobi-
ja posebnu, naravno, nikada isto ontoloku teinu. Razumeva-
nje bitka, koje lei u samom tubitku, iz^ovara se predontoloki.

236
 Brign kuo bitak tubitka

U sledeem navedenom svedoanstvu treba da se uini razgovet-

nim da egzistencijalna interpretacija nije nikakva izmiljotina,
nego da kao ontoloska konstrukcija 1 poseduje svoje tlo, a s njim
i svoje elementarne prednacrte.
Sledee samoizlaganje tubitka kao brige' izloeno je u jednoj
staroj bajcinS:
Cura cum fluvium transiret, videt cretosum lutum
sustufitque cogitabunda atque coepit fingere.
dum deliberat quid iam fecisset, Jovis intervenit.
rogat eum Cura ut det illi spiritum, et facile impetrat.
cui cuni vellet cura nomen ex sese ipsa imponere,
fovis prohibuit suumque nomen ei dandum esse dictitat.
dum Cura et Jovis disceptant, Tellus surrexit siniui
suumque nomen esse volt cui corpus praebuerit suum.
sumpserunt Saturnum iudicem, is sic aecus iudicat:
lu Jovis quia spiritum dedisti, in morte spiritum,
tugue Tellus, quia dedisti corpus, corpus recipito,
Cura enim quia prima finxit, teneat quamdiu vixerit.
sed quae nunc de nomine eius vobis controversia est,
homo vocetur, quia videtur esse factus ex humo.
Nekada, kad je Briga' jednom isla preko neke reke, ona vide
zemljiste bogato glinom; razmiljajui uze odatle jedan komad i
poe da ga lormira. Dok je u sebi razmisljala o tome ta je nainila,
pride joj fupiter. Njega Briga" zamoli da tom oformljenom koma-
du gline podari duh. Jupiter joj to rado uini. Ali, kada je svojoj
tvorevini htela da da svoje ime, fupiter joj to zabrani i zahtevae od

6<S Autor K naisao na slcdccu predontoloku potvrdu za egzistcnciialno ontolo

ku inkTpretadju tubitka kao hrigc putem ianka K. lUirdaha [K. BurdacM, i'u
u>t ufui dic Sorgc. Deutschc \ T icrteiiahresschrit : t t'iir Literatur\visscnschatt und
Cieistesgeschichte 1 (1923), str. 1 i dalie. Bui"dah pokazuie da ie i'^cW jjohann
\\'o!igang (loethej hajku o bri/i, koja jc tradicijom nasledena kac^ 220. od Higi-
nuso\ih jHvginusj baiki, prcu/.co od I lerdera | johann (jotltricd Hcrdcr] i prc-
radio za drugi deo svog }:au>tu. l.'porediti naroito str. 40 i dalje. - CJornii tekst
iecitiran prcma 1;. Bihclcru | F. Biichelcrj, Rheinisches Muscuni tom 41 (lttNh)
str. 3, prcvod prema Burdahu, 1. c , str. 41-42.

237
Bl'IAK I VRI-MI-

nje da mora da joj da njegovo ime. Dok su se Briga" i lupiter spo-

rili oko imena, podie se i Zemlja (Tellus) i poele da se tvorevini
da njeno ime, poto mu je, eto, ipak ona pruila komad svog tela.
Tako se sporei, oni uzee Saturna za sudiju. A Saturn im dodeli
sledeu, ini se, pravednu odluku: >Ti, Jupiteru, poto si ti dao duh,
treba pri njenoj smrti da primi duh; ti, Zemljo, poto si ti pokloni-
la telo, treba da primi telo. Ali, poto je Briga" prva obrazovala to
bivstvo, onda neka njega, sve dok ono ivi, Briga" poseduje".
A poto postoji spor oko imena, neka se ono zove homo , poto je
nainjeno od humusa (zemlje)/'
Ovo predontoloko svedoanstvo dobija posebno znaenje ti-
me to ona ne samo uopste brigu" vidi kao ono emu ovekov tubi-
tak pripada za vreme itavog ivota" nego to ta prednost brige"
nastupa u sklopu povezanosti s poznatim shvatanjem o\reka kao
kompozituma od tela (Zemlje) i duha. Cura prima finxit: Ovo bie
ima izvor" svog bitka u brizi. Cura teneat, quamdiu vixerit: Taj iz-
vor ne otputa bie nego ga vrsto dri, njime provladava, sve dok to
bie jeste u svetu". ,,Bitak-u-svetir poseduje bitak skovan primere-
no brizi". To bie ne dobija svoje ime (homo) s obzirom na svoi bi-
tak, nego u odnosu na ono od ega se ono sastoji (humus). U emu
treba videti izvorni" bitak te tvorevine, odluka o tome lei kod Sa-
1
turna, vremena"." ' U bajci izraeno predontoloko odredenje suti-
ne oveka je, prema tome, unapred vodeno pogledom na onu vrstu
bitka koja preovladava njegovim vremcnskim boravkom u svctu.
Povest znaenja ontikog pojma cura" ak puta da se prozru
jo i dalje osnovne strukture tubitka. BurdalT" skree panju na
dvostruki smisao termina cura, prema kojem on ne znai samo
strepnjom ispunjeno nastojanje, nego takode i briljivost, pre-
danost". Tako Seneka u svorn poslednjem pismu (ep. 124) pise:

69 L'porcditi I lerderovu pcsnur. Diis Kuul ticr Sorge (Suphan XXIX, 75).
70 (). c , str. 49. }o u Stoi jc Mtpi|.iva bio icdan vrst terniin, i on sc ponovo vraca
u Novoni Zavetu. u \'ulyati kao sollicitudo. - L'pravljenost pogleda na ,,brigu7
koja se sledila u prethodnoj egzistencijalnoj analitici tubitka, ja\'ila se kod auto-
ra u sklopu povezanosti pokuaia interpretacije avgustinovske - a to /nai gr-
ko-hricanske - antropologiic s obzirom na nacclne {undamente koii su bili
doseunuti u Aristotclo\'oi v>ntoi(miii.

238
 Briga kao bitak tubitka

Meu etiri egzistirajue prirode (drvo, ivotinja, ovek, bog) raz-

likuju se dve poslednje, jedine koje su obdarene umom, po tome
to je bog besmrtan, a ovek smrtan. Kod njih, pak, dobro onoga
Jednog, naime boga, dovrava njegovu prirodu, a kod onoga dru-
gog, kod oveka, to ini briga (cura): unius bonum natura perficit,
dei scilicet, alterius cura, hominis."
Perfectio oveka, postajanje onim to on moe biti u svom slobo-
do-bitku za svoje najsvojstvenije mogunosti (u projektu), postig-
nue" je brige". Jednakoizvorno, medutim, ona odreuje osnovnu
vrstu tog bica, primereno kojoj je ono izrueno brinutom svetu (ba-
enost). Dvostruki smisao" od cura" mni jednu osnovnu ustroje-
nost u njenoj sutinski dvostrukoj strukturi baenog projekta.
Egzistencijalno-ontoloka interpretacija nije naspram onti-
kog izlaganja recimo samo jedno teorijski-ontiko uoptavanje.
To bi kazivalo samo: ontiki su sva dranja oveka puna brige" i
vodena su nekakvom predanou" neemu. Uoptavanje" je
apriorno-ontoloko uoptavanje. Ono ne mni stalno nastupajua
ontika svojstva nego jednu svagda ve u osnovi leeu ustrojenost
bitka. Tek ta ustrojenost bitka ini ontoloki mogunim da to bie
moe da bude ontiki oslovljeno kao cura. Hgzistencijalni uslov
mogunosti ivotne brige" i predanosti" mora da bude pojmljen
u izvornom, a to znai ontolokom smislu kao briga.
Transcendentalna optost" ienomena brige i svih iundamen-
talnih egzistencijalija poseduje, s druge strane, onu sirinu kojom je
prethodno dato tlo na kojem se kree svako ontiki-svetonazorno
izlaganje tubitka, svejedno da li ono tubitak razume kao ivotnu
brigu" i nudu ili suprotno od toga.
Ontiki sebe nametajua praznina" i optost" egzistenciial-
nih struktura poseduje svoju vlastitu ontoloku odredenost i puno-
u. Celina same ustrojenosti tubitka, stoga, u svom jedinstvu nije
jednostavna ve pokazuje jedno strukturalno raslanjavanje, koje
dolazi do izraza u egzistencijalnom pojmu brige.
Ontoloka interpretacija tubitka dovela je predontoloko sa-
moizlaganje tog bia kao brige" na egzistencijakui pojam brige.
Pa ipak, analitika tubitka ne cilja na neko ontoloko polaganje

239
BlTAK l VRI-.MT.

osnova antropologije, ona ima fundamentalnoontoloko usmerenje.

Takvo usmerenje je, dodue neizgovoreno, odredilo tok dosadanjih
razmatranja, izbor fenomena i granice prodiranja analize. U pogledu
na vodee pitanje o smislu bitka i na izradu tog pitanja, medutim, is-
traivanje sada mora sebi izriito da osigura ono to je do sada zado-
bijeno. A neto takvo ne moe da se dosegne spoljanjim saimaniem
onoga pretresenog. Pre mora ono to je na poetku egzistencijalne
analitike moglo da bude samo sirovo pokazano, da se uz pomo
onoga zadobijenog izotri do uverljivijeg razunievanja problema.

43. Tubitak, svetovnost i rcalnost

Pitanje o smislu bitka postaje uopte moguno samo ako ne-

to takvo poput razumevanja bitka jcste. Vrsti bitka onog bia koje
nazivamo tubitak, pripada razumevanje bitka. Sto je primerenije i
izvornije mogla da uspe eksplikacija tog bia, utoliko sigurnije e
doi do cilja dalji tok izrade fundamentalnoontolokog problema.
U sledu zadataka pripremne egzistencijalne analitike tubitka
izrasla je interpretacija razumljenja, smisla i izlaganja. Analiza ot-
kljuenosti tubitka je, dalje, pokazala da je njome tubitak, primere-
no svojoj osnovnoj ustrojenosti bitka-u-svetu, jednakoizvorno raz-
grnut s obzirom na svet, U-bitak i sopstvo. U faktikoj otkljuenosti
sveta je, dalje, sa-otkrito i unutarsvetsko bie. U tome lei: bitak
tog bia biva na izvestan nain uvek ve razumljen, premda ne i
primereno ontoloki poimljen. Predontoloko razumevanje bitka
obuhvata, dodue, sve bie koje je u tubitkn sutinski otklJLiceno,
ali samo razumevanje bitka jo se nije artikulisalo odgovarajui raz-
liitim modusima bitka.
Interpretacija razumljenja je istodobno pokazala da se ono naj-
pre i ponajee ve u razumljenju sveta" poremetilo primereno
vrsti bitka zapadanja. Takode i tamo gde se ne radi samo o onti-
kom iskustvu nego o ontolokom razumevanju, izlaganje bitka se
najpre orijentie na bitak unutarsvetskog bia. Pri tome bitak ono-
ga najpre prirunog biva preskoen, a bie biva najpre pojmljeno
kao predruan sklop-povezanosti-stvari (res). Bitak dobija smisao

240
 Brigii kuo bituk tubitku

reahiosti ! . Osnovna odredenost bitka postaje supstancijalnost. Od-

govarajui ovoj poremeenosti razumevanja bitka takode se i onto-
loko razumljenje tubitka pomera u horizont tog pojma bitka. Tu-
bltak je takode poput ostalog bia reahio predruean. Pa tako onda
bitak uopte dobija smisao rcalnosti. Pojam realnostk prema tome,
poseduje u ontolokoj problematici jednu osobitu prednost.
Ta prednost remeti put ka jednoj genuinoj egzistencijalnoj analitici
tubitka, pa ak remeti ve i pogled na bitak onoga unutarsvetski
najpre prirunog. Konano, ona potiskuje problematiku bitka
uopte prema stranputici. Ostali modusi bitka bivaju negativno i
privativno odredeni s obzirom na realnost.
Zbog toga iz jednostrane orijentacije na bitak u smislu realno-
sti mora da bude izvuena ne samo analitika tubitka, nego i izrada
pitanja o smislu bitka uopste. Potreban je dokaz: realnost nije iedi-
no jaina vrsta bitka mcdii ostalima, nego ona ontoloki stoji u jed-
nom odredenom fundirajuem sklopu povezanosti sa tubitkom,
svetom i prirunou. Taj dokaz zahteva naelno pretresanje pro-
blenia rcahiosti, njegovih uslova i granica.
Pod nazivom problem realnosti" meaju se razliita pitanja:
1. da li toboe svesti-transcendentno' 1 bie uopte jcstc; 2. da li ta
realnost spoljanjeg sveta' moe da bude dovoljno dokazana:
3. koliko to bie, ako je ono realno, ima da se sazna u njegovom
bitku-po-sebi; 4. ta uopste znai smisao tog bia - realnost. Sledee
pretresanje problema realnosti obraduje, s obzirom na fundamen-
talnoontoloko pitanie, nesto trojako: a) realnost kao problem bitka
i dokazivosti spoljanjeg sveta" b) realnost kao ontoloki problem,
c) realnost i briga.i
t>v

a) Realnost kao problem bitka

i dokazivosti spoljasnjeg sveta"

U poretku nabrojanih pitanja o realnosti prvo je ontoloko pi-

tanje: sta realnost uopste znai. Pa ipak, sve dok je nedostajala jed-
na isto ontoloka problematika i metodika, to pitanje je, ako je

71 L'porcditi uorc str. 120 i daljo, i str. 132 133.

241
BlTAKI VRHMI:

ono uopte bilo izriito postavljeno, moralo da se preplie sa pre-

tresanjem problema spoljanjeg sveta", jer analiza realnosti je
moguna samo na osnovu primerenog pristupa onome realnom.
Kao vrsta shvatanja onoga realnog, meutim, oduvek je vailo
zorno saznavanje. A ono jeste" kao dranje due, svesti. Ukoli-
ko realnosti pripada karakter onoga Po-sebi i nezavisnosti, onda
se sa pitanjem o smislu realnosti spaja pitanje o mogunoj neza-
visnosti onoga realnog ,,od svestf, odnosno o mogunoj tran-
scendenciji svesti u sieru" onoga realnog. Mogunost dovoljne
ontoloke analize realnosti zavisi od toga, koliko je ono oci ega
treba da postoji nezavisnost, to treba da bude transcendirano, i
scimo razjanjeno s obzirom na njegov bitak. Samo tako postaje
ontoloki shvatljiva i vrsta bitka transcendiranja. I konano, pri-
marna vrsta pristupa onome realnom mora da bude osigurana u
smislu jedne odluke o pitanju da li uopte saznavanje moe da
preuzme tu funkciju.
Ova istraivanja, koja prethode jednom mogunom ontolo-
kom pitanju o realnosti, sprovedena su u prethodnoj egzistencijal-
noj analitici. Saznavanje je, prema njoj, jedan fundirani modus pri-
stupa onome realnom. To realno je sutinski dostupno samo kao
unutarsvetsko bie. Sav pristup takvom biu je ontoloki iundiran
u osnovnoj ustrojenosti tubitka, bitku-u-svetu. Ovaj poslednji po-
seduje izvorniju ustrojenost bitka brige (ispred sebe - ve biti u
nekom svetu - kao bitak pri unutarsvetskom biu).
Pitanje, da li neki svet uopte jeste, te da li njegov bitak moe
da bude dokazan, jeste kao pitanje koje postavlja tubitak kao bitak-
u-svetu - a ko drugi bi i trebalo da ga postavi? - bez smisla. Povrh
toga, ono ostaje upleteno u jednu dvoznanost. Svet kao ono U-e-
mu U-bitka i svet" kao unutarsvetsko bie, ono Pri-emu brinu-
eg izrastanja, zajedno su baeni, odnosno najpre uopste nisu ni
razliiti. Svet je, medutim, sutinski otkljuen sa bitkom tubitka;
svet" je takode svagda ve otkrit sa otkljuenou sveta. Svakako,
upravo unutarsvetsko bie u smislu onoga realnog, onoga samo
predrunog, moe da ostane jo pokriveno. Pa ipak, i ono realno se
takode moe otkriti samo na osnovu nekog ve otkljuenog sveta.
I samo na tom osnovu ono realno moe da ostane jo prikriveno.

242
 Briga kao bitak tubitka

Pitanje o realnostf spoljanjeg sveta" postavlja se bez prethodnog

razjanjavanja fenomena sveta kao takvog. Problem spoljanjeg
sveta" se faktiki stalno orijentie na unutarsvetsko bie (stvari
i objekte). Tako, ta pretresanja teraju u jednu ontoloki skoro
nerazmrsivu problematiku.
Preplitanje pitanja, meanje onoga za ta se hoe da bude doka-
zano s onim to se dokazuje i onim ime se dokaz vodi, pokazuje
se u Kantovom Pobijanju idealizma" . Skandalom filozofije i
opteg ovekovog uma""3 Kant naziva to to jo uvek nedostaje
uverljiv i za svaku skepsu poraavajui dokaz za postojanje stvari
izvan nas". On sam predlae jedan dokaz, i to kao obrazloenje ,,po-
uka': Puka, ali empirijski odreena svest mog vlastitog postoja-
nja dokazuje postojanje predmeta u prostoru izvan mene" \
Naipre valja izriito napomenuti da Kant upotrebljava termin
postojanje" [Dasein] za oznaavanje one vrste bitka koja se u istra-
ivanju koje je pred nama naziva predrunost". Svest o mom
postojanju" kazuje za Kanta: svest o mojem predrunobitku u De-
kartovom smislu. Termin postojanje" mni kako predrunobitak
svesti tako i predruno-bitak stvari.
Dokaz za postojanje stvari izvan mene" oslanja se na to da
sutini vremena jednakoizvorno pripadaju promena i postoja-
nost. Moj predrunobitak, a to znai u unutranjem ulu dat
predrunobitak jedne mnogostrukosti predstava, jeste predru-
na promena. Vremenska odredenost, medutim, pretpostavlja
neto postojano predruno. A ono ne moe biti ,,u nama" zato
to upravo moje postojanje u vremenu moe da bude odredeno
tek tim postojaninf". Zajedno sa empirijski stavljenom predru-
nom promenom ,,u meni" je, stoga, nuno empirijski stavljeno
neko predruno postoiano izvan mene". To postojano je uslov
mogunosti predrunobitka promene ,,u meni". Sticanje iskustva

72 L'porcditi Kr. d. r. \'.\ str. 274 i dalje, potom poholiavajui dodaci u Predgovo-
ru za 2. izdanie, str. XXXIX, primedha; isto tako: () paralogizniima istog
unia7 1. c. str. 399 i dalje, poseh. str. 412.
73 (). c , Predgovor, Prim.
74 O. c s t r . 275.
"3 (). c , str. 275.

243
BlTAKI VRTMT

o bitku-u-vremenu predstava jednakoizvorno stavlja ono prome-

njujue ,,u meni" i ono postojano izvan mene'l
Dokaz svakako nije nikakav kauzalni zakljuak, pa prema to-
me nije ni optereen njegovom neprobitanou. Kant gotovo da
daje jedan ontoloki dokaz" iz ideje jednog vremenitog bia. Naj-
pre se ini kao da je Kant napustio kartezijansku polaznu postavku
jednog subjekta koji se zatie izolovan. Ali, to je samo privid. Ve i
to da Kant uopte zahteva dokaz za postojanje stvari izvan mene"
pokazuje da on taku oslonca za tu problematiku uzima u subjek-
tu, kod onoga ,,u meni". A onda i sam dokaz biva proveden takoe
polazei od empirijski date promene ,,u meni". To zato to je samo
,,u meni" iskuano vreme" koje i nosi dokaz. Vreme prua tlo za
dokazujui odskok u ono izvan mene". Povrh toga, Kant tvrdi:
Problematski [idealizam], koji... prethodno daje samo nemo da
se neko postojanje izvan naeg dokae neposrednim iskustvom, je-
ste umski i primeren je jednoj temeljitoj filozofskoj vrsti misljenja;
naime, da se, pre nego to ne bude pronaden neki dovoljan dokaz,
ne dopusti nikakav odluujui sud."7h
Medutim, ak i ako bi ontika prednost izolovanog subjekta i
unutranjeg iskustva bila naputena, ipak bi Dekartova pozicija
ostala ontoloki odrana. Ono to Kant dokazuje - ako se uopste
jedanput prizna ispravnost dokaza i njegove baze - to je nuni za-
jedniki predrunobitak promenljivog i postojanog bia. Ali, ovaj
jednaki poredak dva predruna jo ne kazuje ni zajedniki predru-
nobitak subjekta i objekta. Pa ak ako bi to bilo i dokazano, jo
uvek bi ostalo pokriveno ono ontoloki odluujue: osnovna ustro-
jenost subjekta", tubitka, kao bitka-u-svetu. Zajedniki predruno-
bitak onoga fizikog i onoga psihikog ontiki i ontoloki je potpuno
razliit odfenomena bitka-u-svetu.
Razliku / sklop povezanosti onoga ,,u meni" i izvan mene"
Kant pretpostavlja - faktiki s pravom, ali nema pravo ako to ini
r
u smislu svoje dokazne tendence. Nije pokazano neto tak\ o, da ie
ono to se po niti vodilji vremena isposlovalo o zajednikom pred-
runobitku onoga menjajueg i onoga postojanog, tano takode i

76 O. c , str. 274-273.

244
 Briga kao bitak tubitka

za sklop povezanosti onoga ,,u meni" i onoga izvan mene" Ali, da

je bila videna u dokazu pretpostavljena celina razlike i sklopa pove-
zanosti onoga unutra" / onoga izvan", da je bilo ontoloki pojmlje-
no ono to je tom pretpostavkom pretpostavljeno, onda bi se u sebi
sruila mogunost da se dokaz za postojanje stvari izvan mene"
dri za jo uvek odolevajui i nuan.
Skandal filozofije" se ne sastoji u tome to sve do sada jo uvek
nedostaje taj dokaz, nego u tometo se takvi dokazi uvek iznova ieki-
vaju i pokuavaju. Takva iekivanja, namere i zahtevi izrastaju iz jed-
nog ontoloki nedovoljnog postavljanja polaznih postavki onoga od
ega nezavisno i izvan ega" jedan svet" treba da bude dokazan kao
predruan. Nisu nedovoljni dokazi, nego je prenisko odredena vrsta
bitka dokazujueg bia i bia koje iziskuje dokaz. Stoga moe da nasta-
ne privid da je dokazivanjem nunog zajednikog predrunobitka
dva predruna dokazano, ili je barem samo dokazivo, neto o postoja-
nju kao bitku-u-svetu. Ispravno razumljeno postojanje opire se ta-
kvim dokazima, zato to ono u svom bitku svagda ve jeste, za ta na-
knadno dolazei dokazi dre za nuno da mu to tek demonstriraju.
Ako bi se htelo da se iz nemogunosti dokaza za predrunobi-
tak stvari izvan nas zakljui da taj predrunobitak, stoga, treba ,,pri-
hvatiti samo putem verovanjaK y onda se izokretanje problema ne
bi previadalo. Ostalo bi da postoji predmnjenje, da se u osnovi i
ideainim nainom mora moi navesti neki dokaz. Omeivanjem
na neku veru u realnost spoljanjeg sveta" neprimerena polazna
postavka problema potvrena je i onda kada se toj veri izriito vra-
ti njeno vlastito pravo". Zajedno s tim naelno se postavlja zahtev
za nekim dokazom, premda se pokuava da se tom zahtevu udovo-
Iji nekim drugim putem od puta stringentnog dokaza. s

"7 (). c. Prcdgovor, prim.

78 L'porediti: V. Piltaj I VVilhelm Pilthevj, Beitriige znr Losung der Lrage voni Ur-
sprung unseres Glaubeus an die Realilat der Aufiemvelt undseinem Reeht (1890).
Sahrani spisi V, o, str. 90 i dalje.
P:ltai nedvosmisleno kae na samom poetku te rasprave: Jer, ako za oveka
treha ih hude data neka opteva/eea istina, onda misljenje mora, prema meto-
di koiu je naipre Pekart naveo, da prokri sebi iedan put od inieniea svesti
prema spoljanjoi zbiljnostf, o. e., str. 90.

245
BllAK i VRIIMI-:

ak i ako bi se htelo da se pozove na to da subjekat mora da

pretpostavlja, te da on takode uvek ve nesvesno i pretpostavlja da
je spoljanji svet" predruan, da postoji, ipak bi jo uvek ostalo u
igri konstruktivno postavljanje polazne postavke jednog izolova-
nog subjekta. Fenomen bitka-u-svetu bi time bio pogoden isto ona-
ko malo kao i dokazom nekog zajednikog predrunobitka onoga
fizikog i onoga psihikog. Takvim pretpostavkama postojanje
dolazi uvek ve suvie kasno" zato to ono, ukoliko kao bie spro-
vodi tu pretpostavku, - a drugaije ona nije moguna, - kao bie
svagda ve jeste u nekom svetu. Ranije' od svake postojanju pri-
merene pretpostavke i primerenog dranja jeste apriori" ustroje-
nosti bitka u vrsti bitka brige.
Verovati u realnost spoljanjeg sveta" s pravom ili bez njega,
dokazivati te realnosti, dovoljno ili nedovoljno, pretpostavljati te
realnosti, izriito ili ne, takvi pokusaji pretpostavljaju, ne savladav-
i u potpunoj prozirnosti svoje vlastito tlo, jedan najpre besvetovan
subjekat, odnosno subjekat koji nije siguran u svoj svet, te koji u
osnovi mora sebi tek da osigura neki svet. Bitak-u-svetu biva pri-
tom od samog poetka postavljen na neko shvatanje, mnjenje, izve-
snost i veru, na jedno dranje koje je i samo uvek ve jedan fundi-
rani modus bitka-u-svetu.
Problem realnosti" u smislu pitanja: da li neki spoljanji svet
jeste predruan, postoji, i da li je on dokaziv, pokazuje se kao nemo-
guan problem, ne zato to on u konsekvenci vodi u neodrive apo-
rije, nego zato to samo bie, koje je tema tog problema, gotovo da
odbija takvo postavljanje pitanja. Ne treba dokazivati da je i kako je
predruan neki spoljanji svet" nego treba da se pokae zato po-
stojanje, tubitak kao bitak-u-svetu poseduje tendencu da spolja-
nji svet" najpre saznajnoteorijski" pokopa u nistavnost, da bi ga
potom tek putem dokaza pustio da uskrsne. Osnov za to lei u zapa-
danju tubitka i u time motivisanom premetanju primarnog razu-
mevanja bitka na bitak kao predrunost. Ako je postavljanje pitanja
u toj ontoloskoj orijentaciji kritiko" onda ono kao najblie i jedi-
no izvesno predruno nalazi neko puko unutranje". Nakon razara-
nja izvornog fenomena bitka-u-svetu na osnovu preostalog ostatka,
izolovanog subjekta, sprovodi se spajanje s nekim svetom".

246
 Briga kao bitak tubitka

Mnogostrukost pokuaja reavanja problema realnostf, ko-

ji su bili obrazovani variranjima realizma i idealizma i njihovim
posredovanjima, u istraivanju koje je pred nama ne mogu se
opirno diskutovati. Koliko je izvesno da e u svima njima imati
da se pronade jezgro pravog ispitivanja, toliko bi bilo naopako
kada bi se htelo da se vrsto reenje problema dobije prorauna-
vanjem onoga svagda ispravnog. Pre je potreban naelan uvid
da razliiti saznajnoteorijski pravci ne promauju toliko kao sa-
znajnoteorijski, nego to na osnovu proputanja egzistencijalne
analitike tubitka uopte ne zadobijaju ni tlo za jednu fenomenal-
no osiguranu problematiku. To tlo se takoe ne moe zadobiti ni
naknadnim fenomenolokim poboljavanjima pojma subjekta i
svesti. Time nije zajameno da neprimereno postavljanje pitanja
ipak i dalje ne postoji.
S tubitkom kao bitkom-u-svetu unutarsvetsko bie je svagda
ve otkljueno. ini se da se ovaj egzistencijalno-ontoloki iskaz
poklapa s tezom rcalizma da je spoljanji svet realno predruan.
Ukoliko u egzistencijalnom iskazu nebude poreknut predrunobi-
tak unutarsvetskog bia, on se u rezultatu - gotovo doksografski
- podudara s tezom realizma. Ali, on se od svakog realizma nael-
no razlikuje po tome to realizam za realnost sveta' dri da joj je
potreban dokaz, a da je istodobno ta realnost takode i dokaziva.
I jedno i drugo je u egzistencijalnom iskazu upravo negirano. Ono,
medutim, to taj iskaz potpuno odvaja od realizma jeste ontoloko
nerazumevanje realizma. Pa on ipak pokuava da realnost ontiki
objasni realnim sklopovima povezanosti dejstvovanja izmedu
onoga realnog.
Nasuprot realizmu idcalizam, ma koliko on u rezultatu bio jo
i protivstavljen i neodriv, ima jednu naelnu prednost - u sluaju
da on samog sebe ne razume pogreno kao psiholoki" idealizam.
Ako idealizam naglaava da bitak i realnost jesu samo ,,u svesti",
onda tu dolazi do izraza razumevanje toga da bitak ne moe da bu-
de objanjen biem. Meutim, ako ostaje neobjanjeno da se ovde
dogada razumevanje bitka i ta ontoloki kazuje samo to razume-
vanje bitka, kako ie ono moguno i da ono pripada ustrojenosti

247
 :
BIIAK i YRI:.\U

bitka tubitka, onda on gradi interpretaciiu realnosti u prazno.

Da bitak nije objanjiv biem i da je realnost moguna samo u razume-
vanju bitka, ipak ne oslobada od toga da se pita o bitku svesti, same
res cogitans. U konsekvenci idealistike teze lei ontoloka analiza
same svesti predskicirana kao nezaobilazan prethodni zadatak. Sa-
mo zato to bitak jeste ,,u svesti", a to znai razumljiv u tubitku, tubi-
tak moe da razume i da dovede do pojma takode i karaktere bitka
poput: nezavisnost, Po-sebf, uopte realnost. Samo zato je nezavi-
sno" bie kao ono unutarsvetski susretajuce obazirno pristupano.
Ako naziv idealizam kazuje koliko i razumevanje toga da bitak ni-
kada nije objanjiv biem, nego da je on za svako bie svagda ve ono
transcendentalno" onda u idealizmu lei jedina i ispravna mogunost
filozotske problematike. Onda Aristotel nije bio manje idealist od Kan-
ta. Ako idealizam znai svoenje sveg bia na jedan subjekat ili svest,
koji se istiu samo time to u svom bitku ostaju neodredeni i u najbo
ljem sluaju negativno okarakterisani kao nestvarovitf, onda taj ideali-
zam nije metodiki manje naivan od najgrublieg realizma.
Ostaje jo mogunost da se problematika realnosti postavi/w
svake stanovine' orijentacije tezom: svaki subjekat jeste ta on
jeste samo za neki objekat, i obrnuto. U toj formalnoj polaznoj po-
stavci, medutim, ostaju lanovi korelacije, isto onoliko koliko i sa-
ma ta korelacija, ontoloki neodredeni. Ali, u osnovi celina korela
cije ipak biva nuno miljena kao bilo kako" bivstvujuea, dakle, u
pogledu na neku odredenu ideju o bitku. Naravno, ako je pre toga
egzistencijalno-ontolosko tlo osigurano ukazivanjem na bitak-u-
-svetu, onda se pomenuta korelacija naknadno ua saznati kao for-
malizovano, ontoloski indiferentno odnoenje.
Diskusija neizgovorenih pretpostavki samo saznajnoteorijskih"
pokuaja reavanja problema realnosti pokazuje da on mora da se kao
ontoloki problem uzme natrag u egzistencijalnu analitiku tubitka. u

79 NoJavno jc Nikolaj I lartman jNicolai Martmannj po Selcrovom postupku >\'ojoj

ontoloki orijentisanoi teoriii sa/nania polo/io u OMIOV te/u o >a/.na\aniu kao
hitko\'nom odnosif. Uporediti: (iruniizugc cincr Mctdphvsik dcr I-jkctUitms.
2. dopunjeno i/d. 1925. - eler kao i fdartman pre\idaiu, medutim. na iednak
nain, pri svoi ra/lieitosti svoie tenomenoloke pola/ne ba/e, da ..ontolouiia" u
svojoj predaniem nasledenoj osnovnoi' onjentaciji /aka/uje u odnosu na tubitak.

248
 Hriga kao bitak tubitka

b) Realnost kao ontoloki problem

Ako naziv realnost mni bitak unutarsvetski predrunog bia

(res) - a pod njim se nita drugo i ne razume - onda to za analizu
tog modusa bitka znai: unutarsvetsko bie moe se ontoloki poj-
miti samo ako je razjanjen fenomen unutarsvetskosti. A ova
poslednja osniva se u fenomenu sveta, koji sa svoje strane kao su-
tinski strukturni momenatbitka-u-svetu pripadaosnovnoj ustroje-
nosti tubitka. Bitak-u-svetu je, opet, ontoloki skopan u struktur-
noj celovitosti bitka tubitka, kao kakva je bila okarakterisana briga.
Ali, time su oznaeni fundamenti i horizonti ije razjanjavanje
omoguava tek analiza realnosti. Tek u tom sklopu povezanosti po-
staje ontoloki razumljiv takode i karakter onoga Po-sebi. Iz orijen-
tacije na taj problemski sklop povezanosti u ranijim analizama bio
je interpretiran bitak unutarsvetskog bia. S()
Dodue, u izvesnim se granicama neka fenomenoloka ka-
rakteristika realnosti onoga realnog ve moe dati bez izriite eg-
zistencijalno-ontoloke baze. To je pokusao Diltaj u gore spome-
nutoj raspravi. O onome realnom se stie iskustvo u impulsu i
volji. Realnost je otpor, tanije: otpornost. Analitika izrada feno-
mena otpora jeste ono pozitivno u spomenutoj raspravi i najbolje
konkretno obistinjenje ideje jedne opisujue i raslanjavajue
psiholcgije". Pravi uinak analize ienomena otpora, medutim, bi-
va spreen saznajnoteorijskom problematikom realnosti. Stav o
fenomenalnostf ne doputa Diltaju da docte do ontoloske inter-
pretacije bitka svesti. Volja i njeno ometanje nastupaju unutar

i da upravo u saznavanjc ukljueni bitkovni odnos" (up. gore str. 61 i dalie)

prisilno \7odi ka nienoi Jiachioj rcvi/iji, a ne samo ka kritikoni pobolisavaniu.
Poleonjivanjc neizgovorene irine dcjstva icdne ontoloski neraziasnjene pola-
znc posta\'kc bitkovnog odnosa tcra 1 -lartinana u jcdan ..kritiki rcalizarn", koji
ie u osuovi potpuno stran nivou problematike koju on cksponira. / a Hartma-
novo shvatanje ontologiic up. \\'/V ist kritischc Ontologic iihcriiaupt woglich? u
Spomcnici Paulu Natorpu iPaul Natorp] 1924, str. 124 i daijc.
Urorcditi pre s\ega > 16. str. 103 i daljc: Svctonicrnost okolnog svcta koja >e
iavlja na unutarsvetskom biu; ^ 1S, str. 1 14 i dalie: L'dovoljcnic i znacniskost.
Svctovnost sveta; ^ 29. str. 169 i dalje: lubitak kao nahodcnjc - O bitku-po-scbi
unutars\etskog bia up. str. 106-107.

249
BlTAKl VRtiMli

iste svesti."*1 Vrsta bitka ovoga nastupati", smisao bitka ovoga

unutar", bitkovni odnos svesti prema onom realnom samom
- svemu tome je potrebno ontoloko odredenje. To da takvo odre-
denje izostaje, lei konano u tome to je Diltaj ivot", iza" kojega
se, naravno, ne moe vratiti, ostavio da stoji u ontolokoj indife-
renci. Pa ipak, ontoloka interpretacija tubitka ne znai ontiko
vraanje na neko drugo bie. To to je Diltaj bio saznajnoteorijski
opovrgnut, ne moe da odvrati od toga da se uini plodnim ono
pozitivno u njegovim analizama, to je upravo pri tim opovrgava-
njima ostalo nerazumljeno.

Tako je nedavno eler prihvatio Diltajevu interpretaciju real-

nosti.*2 On zastupa jednu voluntativnu teoriju postojanja". Postoja-
nje se pri tome razume u Kantovskom smislu kao predrunobitak.
Bitak predmeta je neposredno dat samo u odnoenju prema nago-
nu i volji". eler ne tvrdi samo, poput Diltaja, da realnost nikada ne
biva primarno data u miljenju i shvatanju; on pre svega upuuje
na to da samo saznavanje opet nije sudenje, te da je znanje jedan
bitkovni odnos".
I za ovu teoriju naelno vai ono to je ve moralo da bude ka-
zano o ontolokoj neodredenosti fundamenata kod Diltaja. Onto-
loka fundamentalna analiza ivota" ne moe ni naknadno da se
umetne kao podgradnja. Ona nosi i uslovljava analizu realnosti,
potpunu eksplikaciju otpornosti i njenih fenomenalnih pretpostav-
ki. Otpor susree u jednom Ne-proi-kroz, kao spreavanje jednog
hteti-proi-kroz. Ali, ovim je ve otkljueno neto na ta idu nagon
i volja. Ontika neodredenost tog tamo-na-ta, meutim, ne sme
da se previdi ili ak da se shvati kao Nita. Ovo ii na ..., koje nailazi
na otpor i koje jedino i moe nailaziti", i samo ve jeste pri nekoj
celovitosti udovoljenja. A njena otkritost osniva se u otkljuenosti

81 Uporediti: Beitriige, o. c , str. 134.

82 Uporediti: Dic Formen dcs \Visscns und dic Biulung. Predavanje 1925. Prim. 24
i 25. Primedba pri korekturi: Seler je sada u zbirci rasprava Dic Wissensfornien
und die ('jesellschaft 1926, koja se upravo pojavila, objavio svoje odavno naja-
vljeno istraivanje Iirkenntnis und Arbeit" (str. 233 i dalje). Odsek Y\ te ras-
prave (str. 455) donosi jedan opiran prikaz voluntativne teorije postojanja" u
sklopu po\ezanosti s pohvalania i kritikom Diltaja.

250
 Briga kao bitak tubitka

celine upuivanja znaenjskosti. Iskustvo otpora, a to znai tenji

primereno otkrie onoga otpornog, ontoloki je moguno samo na
osnovu otkljuenosti sveta. Otpornost karakterie bitak unutarsvet-
skog bia. Iskustva otpora odreduju faktiki samo irinu i pravac
otkrivanja unutarsvetski susretajueg bia. Njihovo sumiranje ne
uvodi tek otkljuenje sveta nego ga pretpostavlja. Ovo protiv" i
spramf su u svojoj ontolokoj mogunosti noeni otkljuenim
bitkom-u-svetu.
Otpor se takode ne iskuava ni u nekom za sebe nastupaju-
eirf nagonu ili volji. Ovi poslednji pokazuju se kao modifikacije
brige. Samo bie ove vrste bitka moe da naie na ono otporno kao
neko unutarsvetsko. Prema tome, ako realnost biva odredena ot-
pornou, onda ostaje da se obrati panja na neto dvojako: prvo,
time je pogoen samo jedan karakter realnosti medu ostalima; a
potom, za otpornost je nuno pretpostavljen ve otkljueni svet.
Otpor karakterie spoljanji svet" u smislu unutarsvetskog bia, a
nikada u smislu sveta. Svest o realnostT je i sama jedan nain bit-
ka-u-svetu. Na taj egzistencijalni osnovni fenomen nuno se vraa
sva problematika spoljanjeg sveta'.
Ukoliko cogito sunV' treba da slui kao polazite egzistenci-
jalne analitike tubitka, onda je potrebno ne samo da se njegova
sadrina preokrene, nego je potrebno i njeno novo ontoloki-fe-
nomenalno obistinjenje. Prvi iskaz je tada: sum" i to u smislu:
ja-jesam-u-nekom-svetu. Kao takvo bie ,,ja jesam" u bitkovnoj
mogunosti za razliita dranja (cogitationes) kao naine bitka
pri unutarsvetskom biu. Nasuprot tome, Dekart kae: cogitatio-
nes su predrune, zajedno s time je u tome predruan i neki ego
kao besvetovna res cogitans.

c) Realnost i briga

Realnost se kao ontoloki naziv odnosi na unutarsvetsko bie.

Ako on slui za oznaavanje te vrste bitka uopte, onda prirunost
i predrunost fungiraju kao modusi realnosti. Ali, ako se toj rei
prepusti njeno predajom nasledeno znaenje, onda ona mni bitak

251
HriAK i \ ki-Air

u smislu iste predrunosti stvari. Meutim, nije svaka predru-

nost predrunost stvari. Priroda" koja nas obuhvata" dodue, je-
ste unutarsvetsko bie, ali ni vrstu bitka onoga prirunog ni onoga
predrunog ne pokazuje na nain prirodne stvarovitostf. Ma ka-
ko taj bitak prirode" bio interpretiran, svi modusi bitka unutar-
svetskog bia ontoloki su fundirani u svetovnosti sveta, a time u
fenomenu bitka-u-svetu. Iz toga proistie uvid: realnost niti pose-
duje neku prednost unutar modusa bitka unutarsvetskog bia, niti
takva vrsta bitka uopte moe ontoloki primereno da okarakterie
neto takvo poput sveta i tubitka.
Reahiost je u poretku ontolokih fundirajuih sklopova po-
vezanosti i m o g u n o g kategorijalnog i egzistencijalnog legitimi-
sanja upaena natrag na fenomen brige. To da se realnost ontolo-
ki osniva u bitkti tubitka, ne moe da znai da bi ono realno
moglo biti kao ono sto ono samo po sebi jeste, samo ako i dok
tubitak egzistira.
Dakako, samo dok tubitak jc5?c, a to znai ontika mogunost
razumevanja bitka, ima" bitka. Ako tubitak ne egzistira, onda ta-
kode nije" nezavisnost" i takode nije" ono Po-sebi". Neto ta-
kvo tada nije ni razumljivo ni nerazumljivo. Tada se takode ni unu-
tarsvetsko bie niti moe otkriti, niti moe leati u prikrivenosti.
lada se ne moe ni kazati da bie ieste, niti da ono nije. Zasigurno
se sada, sve dok jeste razumevanje bitka, a time i razumevanje pred-
runosti, moe kazati da e tada bie jo i nadalje biti.
Naznaena zavisnost bitka, ne bia, od razumevanja bitka, a
to znai zavisnost realnosti, ne onoga realnog, od brige, osigura-
va dalju anaiiiiku tubitka od jedne nekritike, ali uvek iznova
sebe nametajue interpretacije tubitka po niti vodilji ideje o real-
nosti. Tek orijentacija na ontoloki pozitivno interpretiranu egzi-
stencijalnost daje jamstvo da se u faktikom toku analize svesti"
zivota", u osnov ipak nee poloiti bilo koji, premda indiferen-
tan smisao realnosti.
To da bie vrste bitka tubitka ne moe da bude pojmljeno iz
realnosti i supstancijalnosti, izrazili smo tezom: supstanea eoveka
je egzi^teneija. Interpretacija egzistencijalnosti kao brige i njeno

252
 Hrigu kao bitak tubitkii

razgraniavanje spram realnosti ipak ne znae kraj egzistenciialne

analitike, nego samo putaju da otrije istupe preplitanja problema
u pitanju o bitku i njegovim mogunim modusima, i o smislu ta-
kvih moditikacija: samo ako razumevanje bitka jcste> bie kao bice
postaje pristupano; samo ako jeste bice vrste bitka tubitka, razu-
mevanje bitka je mogucno kao bie.

44. liibitak, otkljucnost i ist'uia

Filozofija je od davnina istinu stavljala zajedno s bitkom. Prvo

otkrie bitka bia od strane Parmenida identifikuje" bitak s doku-
ujuim razumljenjem bitka: TO ydp auTo vodv OTIV T Kai d v a i s \
U svom nacrtu povesti otkria dpxai s l Aristotel naglaava da su ii-
lozofi pre njega, vodeni samim stvarima", bili prisiljeni na dalje
ispitivanje: auTo TO npdypa ib8o7Toir|av auToic; Kai auvi]vdyKaae
(r|Tivs\ Istu injenicu on oznaava takode i reima: dvayKa(6|ievoc;
cV dKoXou0iv TOK cpatvopevoic;s<\ on (Parmenid) je bio prisiljen da
sledi ono to se pokazalo po sebi samom. Na drugom mestu se ka-
e: vn aim]c; Tfjc; dXi]0dac; dvayKa(6uvot s , oni su istraivali prisi-
ljeni samom istinoirf. To istraivanje Aristotel oznaava kao
8s
cpiAoaocpdv Tiepi dXi]0dac; > filozofiranje" o istini" ili takode i
diTocpaiveaOai irepi Ti]c; dXi]0dacf\ pokazujue pustiti-da-vidi s ob-
zirom na okruje istine" i u njemu. Sama filozofija biva odredena
kao maTiipi] TK ifjc; dXi]0dac,", znanost o istinf. iVledutim, isto-
dobno je ona okarakterisana i kao jedna TuaTi]|ji], t] Oecopd TO 6V
i] ov' 1 , kao znanost koja bie razmatra kao bie, a to znai s obzi-
rom na njegov bitak.

83 Dicls, I'ragm. 3.
84 Aristotcl, Mcttifiziku, A.
85 (). c.,984 a 18 i daljc.
86 (). c , 9 8 6 b 3 1 .
87 (). L . , 9 8 4 b 10.
88 O. c.,983 6 2, up. 988 a 20.
89 O. c.,a 1,993 b 17.
90 (). c , 993 b 20.
91 (). c , 1" 1, 1003 a 21.

253
BlTAK 1 VRIMf

ta ovde znai istraivati o 'istinf', znanost o istinf ? Da li se

u tom istraivanju istina ini temom u smislu neke teorije saznanja
ili teorije suda? Oigledno ne, jer istina" znai isto to i stvar",
ono sebe-samog-pokazujue". A ta tada znai izraz istina", ako
on terminoloki moe da bude upotrebljen kao bice" i bitak"?
Meutim, ako istina s pravom stoji u izvornom sklopu poveza-
nosti s bitkonu onda se fenomen istine pomie u krug fundamental-
noontoloke problematike. Ali, zar tada taj fenomen ne mora da
susree ve i unutar pripremne fundamentalne analize, analitike
tubitka? U kojem ontiko-ontolokom sklopu povezanosti stoji
istina" s tubitkom i njegovom ontikom odredenou koju mi na-
zivamo razumevanje bitka? Moe li se iz toga pokazati razlog, za-
to bitak nuno ide zajedno sa istinom, a istina s bitkom?
Pred ovim pitanjima ne sme se uzmicati. Poto bitak doista
,,ide zajedno" sa istinom, fenomen istine je takode ve stajao u te-
mi ranijih analiza, mada ne izriito pod tim nazivom. A sada bi
valjalo da se, s obzirom na zaotravanje problema bitka, fenomen
istine izriito granino obuhvati, pa da se fiksiraju u njemu ukljue-
ni problemi. Pritom, ono to je ranije bilo razlagano ne treba da
bude samo saeto. Istraivanje uzima novu polaznu postavku.
Analiza polazi od tradicionalnog pojma istinc i pokuava da
slobodno poloi niegove ontoloke lundamente (a). Polazed od
tih fundamenata postaje vidljiv izvorni fenomen istine. A polazed
od ovoga da se pokazati izvcdcnosi tradicionalnog pojma istine
(b). Istraivanje ini razgovetnim da pitanju o sutini" istine nu-
no sa-pripada pitanje o vrsti biika istine. Ujedno s tim ide razja-
njavanje ontolokog smisla besede da ima istine" i vrste nunosti
kojom moramo da pretpostavimo" da ima" istine (c).

a) Tradicionalni pojam istine i njegovi

ontoloski iundamenti

Tradicionalno shvatanje sustine istine i mnjenje o njenoj pr-

vobitnoj deiiniciji karakteriu tri teze: 1. Mesto" istine je iskaz
(sud). 2. Sustina istine lei u podudaranju" suda s njegovim

254
 Briga kao biiak tubitka

predmctom. 3. Aristotel, otac logike, dodeiio je istinu sudu kao

njenom izvornom mestu; on je, takoe, i zaetnik definicije istine
kao podudaranja".
Ovde nije nameravana nekakva povest pojma istine, koja bi
mogla da bude prikazana samo na tlu povesti ontologije. Nekoliko
karakteristinih upuivanja na ono to je poznato treba da uvedu
analitika pretresanja.
Aristotel kae: 7xa6r|uaTa TI]<; \|/uxf|c; tcov Trpa^uciTOJv
ouotiouaTa92, doivljajf due, vorjuaTa (predstave"), jesu ujedna-
avanja na stvarima. Ovaj iskaz, koji nikako nije postavljen kao iz-
riita definicija sutine istine, postao je povod za obrazovanje ka-
snijeg tormulisanja sutine istine kao adaequatio intellectus et rei.
Toma Akvinskr\ koji za definiciju upuuje na Avicenu, a ovaj je
nju sa svoje strane preuzeo iz Knjigc dcfinicija (X vek) Isaka Izraeli-
ja, upotrebljava za adaequatio (ujednaavanje) takode i termine
correspondentia (odgovaranje) i convenientia (poklapanje).
Novokantovska je teorija saznanja XIX veka tu definiciju isti-
ne visestruko oznaila kao izraz jednog metodiki zaostalog naiv-
nog realizma i proglasila je za nespojivu s postavljanjem pitanja
koje je prolo kroz Kantov kopernikanski obrt". Pritom se previ-
da, na ta je jo Rrentano [Franz Brentano] skrenuo panju, da se i
Kant vrsto dri tog pojma istine, i to tako snano da ga on uopte
i ne stavlja na pretresanje: Staro i uveno pitanje, za koje se misli-
lo da logiare dovodi u tesnac ..., jeste pitanje: ta jc istina7. Obja-
njenje naziva istine, naime, da je ona podudaranje saznanja sa svo-
jim predmetom, ovde biva poklonjeno i pretpostavljeno ...Vjl
Ako se istina sastoji u podudaranju nekog saznanja sa svojim
predmetom, onda taj predmet mora time da bude razliit od drugih
predmeta, jer neko saznanje je pogreno ako se ne podudara s pred-
metom na koji se odnosi, iako ono sadri neto sto bi zasigurno mo-
glo da vai o ostalim predmetima.m) A u Uvodu za transcendentalnu

92 Aristotol, dc intcrpr. 1, 1 ^ a 6.
c
)3 Uporediti: Toma Akvinski, (Jiiacst. tiisp. dc veritate, pit. I, l. 1.
94 Kritikd. r. V.1 str. 82.
95 (). c , str. 83.
BllAK i VRI-MI-:

dijalektiku Kant kae: Istina ili privid nisu u predmetu, ukoliko on

biva zren, nego u sudu o njemu, ukoliko on biva miljen."^
Karakteristisanje istine kao podudaranja, adaequatio,
ouoia^aic;, dodue, veoma je opta i prazna. Ali, ono e ipak da ima
nekakvopravoakoseodriuprkosnajraznovrsnijim interpretacija-
ma saznanja, koje ipak nosi taj istaknuti predikat. Sada emo da
pitamo o fundamentima tog odnoenja". ta je, zajedno sa osta-
//;;/, neizriito stavljcno u toj eelitii odnoenja - adaequatio intellee-
tus et rei? Kakav ontoloki karakter poseduje sdmo to to jc stavljeno
zajedno sa ostalim?
ta uopte mni termin podudaranje"? Podudaranje neega s
neim poseduje formalni karakter odnosenja neega prema nee-
mu. Svako podudaranje, pa time takode i istimf, neko je odnose-
nje. Ali, nije svako odnoenje podudaranje. Neki znak pokazuje //(/
ono pokazano. Pokazivanje jeste jedno odnosenje, ali nije poduda-
ranje znaka i onoga pokazanog. Ipak, oigledno je da ni svako po-
dudaranje takode ne mni neto takvo poput convenientia-e iiksirane
u definiciji istine. Broj 6 se podudara sa 16 - 10. Brojevi se poduda-
raju, oni su jednaki u pogledu na ono Koliko. Jednakost je jcdan
nain podudaranja. Primereno strukturi podudaranju pripada nes-
to takvo poput nekog pogleda na'. ta je ono, u pogledu na ta se
podudara ono to se odnosi u adaequatio? Pri objanjenju odnoe-
nja istine" mora uz ostalo da se obrati panja i na osobitost lanova
odnoenja. U pogledu na ta se podudaraju intellectus i res? Da Ii
oni prema vrsti svog bitka i svojoj sutinskoj sadrini uopste odaju
neto u pogledu na sta oni mogu da se podudaraju? Ako je jedna-
kost na osnovu nedostajue jednakovrsnosti njih dva nemoguna,
jesu li ta dva (intellectus i res) onda moda slini? Ali, saznanje
ipak treba da ,,da' stvar tako kako ona jeste. Podudaranje" ima re-
Iacioni karakter: lako - Kako". Na koji nain je to odnoenje mo-
guno kao odnoenje izmedu intellectus-a i res? Iz ovih pitanja
r
postaje razgo\ etno: za razjanjavanje strukture istine nije dovoljno
da se ta celina odnoenja jednostavno pretpostavi, nego ona mora
da bude ispitana natrag u sklopu povezanosti bitka, sklopu poveza-
nosti koji nosi tu celinu kao takvu.

96 (). c , str. 350.

256
 Brign kao bitak tuhitka

Da li je za to ipak potrebno da se saznajnoteorijska" proble-

matika razvije s obzirom na subjekat-objekat odnoenje, ili se ana-
liza moe ograniiti na interpretaciju imanentne svesti o istinT,
dakle, moe da ostane unutar sfere" subjekta? Istinito je, po
optem mnjenju, saznanje. A saznanje je suenje. Na sudu moraju
da se razlikuju: sudenje kao realni psihiki proces i ono sudeno kao
idcahni sadrina. O toj sadrini se kae da je istinita". Realni psi-
hiki proces je, naprotiv, predruan, postoji, ili ne. Idealna sadri-
na suda stoji, prema tome, u odnoenju podudaranja. Prema tome,
to odnoenje se tie jednog sklopa povezanosti izmeu idealne sa-
drine suda i realne stvari kao onoga o emu se sudi. Da li je podu-
daranje prema vrsti svog bitka realno ili idealno, ili nijedno od ta
dva? Kako treba outoloki da bude shvaeuo oduoeuje izniedu ideal-
no bivstvujueg i realno predruenog7. Ta, to odnoenje ipak postoji,
a u faktikom sudenju ono ne postoji samo izmedu sadrine suda
i realnog objekta, nego istodobno i izmedu idealne sadrine i real-
nog sprovodenja suda - i, oigledno, ovde jo unutranjije"?
Ili se o ontolokom smislu odnoenja izmedu onoga realnog i
onoga idcalnog (^Btsic,) ne sme pitati? A odnoenje ipak treba da
opstoji. ta ontoloki kazuje sastoj?
ta to moe da spreava ispravnost ovog pitanja? Da li je slu-
ajno to sto se ovaj problem ve vie od dve hiljade godina nije
pomakao s mesta? Da li izokretanje pitanja lei ve u polaznoj
posiavci, u ontoioski nerazjanjenom razdvajanju onoga realnog
i onoga idealnog?
I da nije\ s obzirom na zbiljsko" sudenje onoga sudenog, raz-
dvajanje realnog sprovodenja i idealne sadrine uopte neopravdano?
Da nije zbiljnost saznavanja i sudenja razlomljena na dva naina
bitka i sloja" ije sklapanje nikada ne pogada vrstu bitka saznava-
nja? Nije li psihologizam u pravu u tome to se ogractuje od tog
razdvajanja, iako on sam vrstu bitka miljenja onoga miljenog niti
ontoloki razjanjava, niti je uopte i samo poznaje kao problem?
U pitanju o vrsti bitka adaequatio, povratak na rastavljanje na
postupak suda i sadrinu suda ne vodi pretresanje napred, nego sa-
mo ini razgovetnim da razjanjavanje vrste bitka samog saznavanja
BlTAK I VRFMf.

postaje nezaobilazno. Analiza, koja je za to nuna, mora da pokua

da u razmatranje istodobno dovede i fenomen istine koji karakterie
saznanje. Kada u samom saznavanju istina postaje fenomenalno izri-
ita? Onda kada se saznavanje legitimie kao istinito. Samolegitimisa-
nje osigurava saznavanju njegovu istinu. U fenomenalnom sklopu
povezanosti legitimisanja, prema tome, mora da postane vidljivo
odnoenje podudaranja.
Neka neko okrenut leima prema zidu provede istinit iskaz: Sli-
ka na zidu visi ukoso". Taj iskaz se legitimie time to e taj iskazujui
okreui se da opazi sliku koja ukoso visi na zidu. ta se u tom legiti-
misanju legitimie? Koji je smisao obistinjenja iskaza? Da li se utvru-
je recimo neko podudaranje saznanja", odnosno onoga saznatog",
sa stvari na zidu? Da i ne - svagda prema tome da li se fenomena-
lno primereno interpretira: ta kazuje izraz ,,ono saznato". Na ta
se odnosi onaj iskazujui kada on - ne opaajui sliku, nego je ,,sa-
mo predstavljajui" - sudi? Moda na predstave"? Izvesno ne, ako
predstava ovde treba da znai: predstavljanje kao psihiki postupak.
On se ne odnosi na predstave ni u smislu onoga predstavljenog, uko-
liko time biva mnena neka slika" realne stvari na zidu. Pre se to
samo predstavljajue" iskazivanje, po svom najvlastitijem smislu,
odnosi na realnu sliku na zidu. Ona je mnena i nita drugo. Svaka
interpretacija koja ovde umee bilo ta drugo to je, po njoj, u samo
predstavljajuem iskazivanju mneno, krivotvori fenomenalno inje-
niki sastoj onoga o emu se iskazuje. Iskazivanje je jedan bitak ka
samoj bivstvujuoj stvari. A ta se legitimie opaajem? Nita drugo
do da samo bie jeste ono to je bilo mneno u iskazu. Do obistinjenja
dolazi to da je iskazujui bitak ka onome iskazanom jedno pokaziva-
nje bia, da on otkriva bie ka kojem on jeste. Legitimisan biva otkri-
vajue-bitak iskaza. Pri tome saznavanje u izvrenju legitimisanja
ostaje da se odnosi jedino na samo bie. Na samom tom biu se goto-
vo odigrava obistinjenje. Mneno bie samo pokazuje sebe tako kako
ono po samom sebi jeste, a to znai da ono u istosti jeste tako kao
kako bivstvujui ono u iskazu biva pokazano, otkrito. Ne bivaju pred-
stave uporedivane - ni medu sobom ni u onosu na realnu stvar.
Ne treba da bude legitimisano neko podudaranje saznavanja i predme-
ta, ili ak onoga psihikog i onoga fizikog, ali takode ne ni nekakvo

258
 Briga kao bitak tubitka

podudaranje izmedu sadraja svestf medu sobom. Legitimisano

treba da bude jedino otkrito-bitak samog bica, ono u Kako njegove
otkritosti. Ta otkritost se obistinjuje u tome to se ono iskazano, a to
je samo bit\ pokazuie kao ono isto. ObistinjcnjevAVdi: sebc pokaziva-
nje bica u istostf'. Obistinjenje se provodi na osnovu jednog sebe-po-
kazivanja bia. To je moguno samo tako to je iskazujue i sebe obi-
stinjujue saznavanje po svom ontolokom smislu jedan otkrivajui
bitak ka realnom biu samom.
Iskaz jeste istinit, znai: on otkriva bie po samom sebi. On is-
kazuje, on pokazuje, puta da vidi" (curocpavaic;) bie u njegovoj
otkritosti. Istinito-bitak (istina) iskaza mora da bude razumljen
kao otkrivajue-bitak. Istina, dakle, uopte nema strukturu nekog
podudaranja izmedu saznavanja i predmeta u smislu nekog ujedna-
avanja iednog bia (subjekat) sa nekim drugim (objekat).
Istinito-bitak kao otkrivajue-bitak je opet ontoloki mogu-
an samo na osnovu bitka-u-svetu. Ovaj fenomen, u kojem smo
saznali jednu osnovnu ustrojenost tubitka, jeste fundanient izvor-
nog fenomena istine. To treba sada slediti jos prodornije.

b) Izvorni fenomen istine i izvedenost

tradicionalnog pojma istine

Istinito-bitak (istina) kazuje otkrivajue-bitak. Ali, nije li to

jedna krajnje proizvoljna defmicija istine? Neka tako nasilnim
odredivanjima pojmova i pode za rukom da ideju podudaranja

97 O ideji legitimisanja kao identifikovanja" up. Huserl, Lo^. L'ntcrs.2 tom II, 2.
deo, VI istra/ivanje. () ,.I;.videnciji i istini", isto, 36-39, str. 1 13 i dalje. Uobi-
aieni prikazi foionicnolokc teorije istine ograniavaju se na ono to je ka/ano
u kntikini Prolegomenama (tom 1), i belee sklop povezanosti sa Bolcanovim
Ukrnard Bolzano] ueniem o stavu. Nasuprot tome, pozitivnc ienomenoloke
interpretaeije, koje su u osnovi razliite od Boleanove teorije, ostavljaju se po
strani. Jedini koii jeizvan fenomenolokog istrazivania pozitivno prihvatio spo-
menuta i.stra/ivanja, bio je H. I.ask [F.mi] I.askL iiu ie I.ogik dcr Philo<ophic
{191 1) isto onako snano odredilo VI Istraivanie (O eulnim i kategorijalnim
zorovima str. 12S i dalie), kao to su njegovo Lchrc vom L'rtcil (1912) odredili
spomenuti odseci o evidenciji i istini.

259
BlTAK I VRTME

iskljui iz pojma istine. Ne mora li taj sumnjivi dobitak da bude

plaen time to je stara dobra" tradicija gurnuta u nitavnost? Jedi-
no, prividnoproizvoljna definicija sadri samo numi interpretaci-
ju onoga to je najstarija tradicija antike filozofije izvorno slutila,
a pretfenomenoloki takoe i razumela. Istinito-bitak \6yoc;-a kao
dTt6(pavaic;-a je d\r|6Utv na nain onoga ciTrocpaiveaOat: bie
- uzimajui ga iz prikrivenosti - pustiti da se vidi u njegovoj nepri-
krivenosti (otkritosti). d\f|6ta, koju Aristotel prema gore navede-
nim mestima izjednaavasaTrpdy|ja, cpaivojieva, znai stvari same',
ono to sebe pokazuje, biee u Kako svoje otkritosti. I da li je sluajno
to se u jednom od Heraklitovih fragmenata J S , najstarijih filozof-
skih pouka koji se izriito bave \6yoc;-om, nazire ispostavljeni feno-
men istine u smislu otkritosti (neprikrivenosti)? A6yoc;-u i onome
koji ga kazuje i razume, bivaju protivstavljeni oni nerazumni.
\6yoc; je cppd(aw 6KO)C; l\zu on kazuje kako se dri, ponaa bie.
Onima nerazumnim, naprotiv, \av6dvei, ostaje u prikrivenosti
ono to ine; Tu\av9dvovTat, oni zaboravljaju, tj. njima to ponovo
tone natrag u prikrivenost. Dakle, \6yoc;-u pripada neprikrivenost,
d-Xr]6ta. Njen prevod reju istina", a pogotovu teorijska pojmov-
na odredivanja tog izraza, pokrivaju smisao onoga to su Grci kao
,,
pretfilozofsko razumevanje samorazumljivo poloili u osnov ter-
minolokoj upotrebi dXf]6ta-e.

Posezanje za tim potvrdama mora da se uva od nesputane

mistike rei; konano, ipak je posao filozofije da snagu najelenien-
tamijih reeiy u kojima tubitak izgovara sebe, sauva od toga da obi-
nim razumom budu nivelisane do nerazumliivosti koja sa svoje
strane fungira kao vrelo prividnih problema.
Ono to je ranije^ bilo prikazano o \6yoc;-u i d^i^^ta-i goto-
vo u dogmatskoj interpretaciji, sada je dobilo svoju fenomenalnu
,,
legitimicaju. Predloena definicija istine nije nikakvo potresanje
tradicije, nego izvorno usvajanje, i to utoliko vise onda kada uspe
pokazivanje da je i kako je teorija na osnovu izvornog fenomena
istine morala da dode do ideje podudaranja.

9(S Uporediti: Diels, b'mgmentc der \'orsoknitiket\ Uerakiit tr. 1.

99 Uporediti: str. 53 i dalje.

260
 Briga kao bitak tubitka

Definicija" istine kao otkritosti i otkrivajue-bitka takode ni-

je puko objanjenje rei, ve ona izrasta iz analize onih dranja
tubitka koja smo najpre imali obiaj da nazivamo istinitim".
Istinito-bitak kao otkrivajue-bitak jedan je nain bitka tubit-
ka. Ono to samo to otkrivanje ini mogunim, nuno mora da
bude nazvano istinitim" u jednom jo izvornijem smislu. Tek egzi-
stencijalno-ontoloki fundamenti samog otkrivanja pokazuju naji-
zvorniji fenomen istine.
Otkrivanje je jedan nain bitka bitka-u-svetu. Obazirno ili ta-
kode prebivajui tamo-gledajue brinjenje otkrivaju unutarsvetsko
bie. To bie postaje ono otkrito. Ono je istinito" u jednom dru-
gom smislu. Primarno istinit", a to znai otkrivajui, jeste tubitak.
Istina u drugom smislu ne kazuje otkrivajue-bitak (otkrie), nego
otkrito-bitak (otkritost).
Ranijom analizom svetovnosti sveta i unutarsvetskog bia, me-
dutim, bilo je pokazano: otkritost unutarsvetskog bia osniva se u
otkljuenosti sveta. A otkljuenost je osnovna vrsta tubitka, primere-
no kojoj on jeste svoje Tu. Otkljuenost biva konstituisana nahode-
njem, razumljenjem i besedom, i ona se jednakoizvorno tie sveta,
U-bitka i sopstva. Struktura brige kao onoga ispred-sebe - ve biti u
nekom svetu - kao bitak pri unutarsvetskom biu, krije u sebi otklju-
enost tubitka. Sa njom i kroz nju jeste otkritost, stoga tek sa otkljue-
nou tubitka biva dosegnut najizvorniji fenomen istine. Ono to je
ranije bilo pokazano s obzirom na egzistencijalnu konstituciju ono-
ga Tu,,,(1 i u odnosu na svakodnevni bitak tog Tu 101 , nije se ticalo nie-
ga drugog do najizvornijeg fenomena istine. Ukoliko tubitak sutin-
ski jcstc svoja otkljuenost, ako kao otkljuen otkljuuje i otkriva, on
je sutinski istinit". Tubitakjcste // istini\ Ovaj iskaz ima ontoloki
smisao. On ne mni da je tubitak ontiki uvek ili takoe samo svagda
uveden u svu istinu", nego da njegovoj egzistencijalnoj ustrojenosti
pripada otkljuenost njegovog najvlastitijeg bitka.
Uz prihvatanje onoga to je ranije dobijeno, pun egzistencija-
lan smisao stava tubitak je u istini" moe se ponovo prikazati
sledeim odreenjima:

100 L'p. str. 169 i dalje.

101 L'p. str. 203 i daljc.

261
BlTAK I VIU-Ml-

1. Ustrojenosti bitka tubitka sutinski pripada otkljueenost

uopte. Ona obuhvata celinu strukture bitka, koja je fenomenom
brige postala ekplicitna. Brizi pripada ne samo bitak-u-svetu, nego
i bitak pri unutarsvetskom biu. Jednakoizvorno s bitkom tubitka
i njegovom otkljuenocu jeste i otkritost unutarsvetskog bia.
2. Ustrojenosti bitka tubitka, i to kao konstitutivum njegove
otkljuenosti, pripada baenost. U njoj se razgre da tubitak svagda
ve jeste kao moj, i da on to jeste u jednom odredenom svetu i pri
jednom odredenom krugu odrectenih unutarsvetskih bia. Otkiju-
enost je sutinski faktika.
3. Ustroienosti bitka tubitka pr ipada projekat: otkljuujuci bitak
ka svom moi-biti. Tubitak moe da razume sebe kao razumevajueg
polazei od sveta" i od Drugih, ili iz svog najvlastitijeg moi-biti.
Ova poslednje spomenuta mogunost kazuje: tubitak (Hkljuuje se-
be samom sebi u najvlastitijem moi-biti i kao najvlastitije moi-biti.
Ova svojstvena otkljuenost pokazuje fenomen najizvornije istine u
rnodusu svojstvenosti. Najizvornija, i to najsvojstvenija otkljuenost,
u kojoj tubitak moe da bude kao moi-biti, jeste istina egzistencije.
Ona dobija svoju egzistencijaino-ontoloku odredenost tek u sklopu
povezanosti jedne analize svojstvenosti tubitka.
4. Ustrojenosti bitka tubitka pripada zapadanje. Najpre i ponaj-
ee tubitak je izgubljen u svom svetu". U tome se izmestilo i ra-
zumljenje kao projekat na bitkovne mogunosti. Izrastanje u onom
vSe znai gospodarenje javne izloenosti. Ono otkrito i otkljueno
stoji u modusu iskrivljenosti i zakljuanosti putem naklapanja,
udnje za novim i dvoznanosti. Bitak ka biu nije ugaen, ali je
raskorenjen. Bie nije potpuno prikriveno nego upravo otkrito, ali
istodobno iskrivljeno; ono se pokazuje - ali u modusu privida.
Ujedno s tim ono pre toga otkrito ponovo tone natrag u izokrenu-
tost i prikrivenost. Tubitak je, poto je sutinski zapadajuei, prema
ustrojenosti svog bitka, u neistinT. Ovaj naziv je ovdc ontoioki
1
upotrebljen, isto onako kao i izraz zapadanje . Svako ontiki nega-
1
tivno vrednovanje' treba pri njegovoj egzistencijaino-analitikoj
upotrebi odstraniti. Faktinosti tubitka pripadaju zakljuanost i po-
krivenost. Potpun egzistencijalno-ontoloki smisao sta\'a: tubitak
jeste u istini" kazuje jednakoizvorno sa: tubitak jeste u neistini".

262
 Briga kao bitak tubitka

Ali, samo ukoliko je tubitak otkljuen, on je takoe i zakljuan;

i ukoliko je s tubitkom svagda ve otkrito unutarsvetsko bie, takvo
bie kao ono moguno unutarsvetski susretajue jeste pokriveno
(prikriveno) ili iskrivljeno.
Stoga tubitak sutinski mora da ono takode ve otkrito za sebe
izriito prisvoji spram privida i iskrivljavanja, i da sebi uvek iznova
osigurava otkritost. Pogotovu se sva nova otkria ne provode na
bazi potpune prikrivenosti, nego polazei od otkritosti u modusu
privida. Bie izgleda tako poput..., a to znai da je ono na izvestan
nain ve otkrito, a ipak jo iskrivljeno.
Za bie istina (otkritost) uvek mora tek da se izbori. Bie se oti-
ma od prikrivenosti. Svagdanja faktika otkritost je gotovo uvek
neki plen. Da li je sluajno to to se o sutini istine Grci izjanjavaju
- sebe-izgovaraju - u jednom privativnom izrazu (d-\r)6eia)?
Ne obelodanjuje li se u takvom sebe-izgovaranju tubitka jedno iz-
vorno bitkovno razumevanje njega samog - neko, premda samo
predontoloko, razumljenje toga da bitak-u-neistini sainjava jedno
sutinsko odredenje bitka-u-svetu?
Da boginja istine, koja vodi Parmenida, njega stavlja pred dva
puta - put otkrivanja i put prikrivanja, ne znai nita drugo do da
je tubitak svagda ve u istini i neistini. Put otkrivanja biva zadobi-
jen samo u Kpivav Aoyu), u razumevajuem razlikovanju njih dva i
102
odluivanju za jedan od njih.
Egzistencijalno-ontoloki uslov za to da je bitak-u-svetu odre-
den istinom" i neistinom" lei u onoj ustrojenosti bitka tubitka,
koji smo oznaili kao baeni projekat. Ona je jedan konstitutivum
strukture brige.
Egzistencijalno-ontoloka interpretacija fenomena istine je
odala: 1. Istina u najizvornijem smislu je otkljuenost tubitka, ko-
joj pripada otkritost unutarsvetskog bia. 2. Tubitak je jednakoi-
zvorno u istini i neistini.

102 K. Rajnhard [Karl Reinhardt] je, up. Parmcnidcs und dic Gcschichtc dcrgricc-
hidicn Philosophic (1916), po prvi put pojmio i reio mnogoraspravljani pro-
blem sklopa pove/anosti dva dela Parmenidove poune poeme, iako on izriito
ne pokazuje ontoloki fundament za sklop povezanosti d\r)Btia-e i 6da-e i
njeuovu nunost.

263
BlTAKI VRTMT

Ovi stavovi mogu unutar horizonta tradicionalne interpretaci-

je fenomena istine da postanu potpuno uvidljivi tek onda kada se
bude dalo pokazati: 1. Istina, razumljena kao podudaranje, ima
svoje poreklo iz otkljuenosti, i to putem jedne odredene modifika-
cije. 2. Vrsta bitka same otkljuenosti vodi do toga da najpre njena
izvedena modifikacija dolazi u razmatranje i vodi teorijsku ekspli-
kaciju strukture istine.
Iskaz i njegova struktra, apofantiko Kao, fundirani su u izlaga-
nju i njegovoj strukturi, u hermeneutikom Kao, i dalje u razumlje-
nju, otkljuenosti tubitka. Ali, istina vai kao istaknuto odredenje
tako izvedenog iskaza. Prema tome, koreni istine iskaza seu una-
trag u otkljuenost razumljenja. 103 Izvan i preko tog pokazatelja
porekla istine iskaza, medutim, fenomen podudaranja mora izrii-
to da bude pokazan u svojoj izvedenosti.
Bitak pri unutarsvetskom biu, brinjenje, jeste otkrivajui.
A otkljuenosti tubitka sutinski pripada beseda. 11 " Tubitak izgovara
sebe; scbc - kao otkrivajui bitak ka biu. I on sebe kao takvog o
otkritom biu izgovara u iskazu. Iskaz saopstava bie u Kako njego-
ve otkritosti. Tubitak, koji dokuuje saoptenje, u dokuivanju
donosi samogsebe u otkrivajui bitak ka razgovaranom biu. Izgo-
voreni iskaz sadri u svom O-emu otkritost bia. Ta otkritost je
ouvana u onome izgovorenom. To izgovoreno postaje gotovo jed-
no unutarsvetski priruno, koje moe da bude prihvaeno i dalje
govoreno. Na osnovu ouvanja otkritosti ono priruno izgovoreno
poseduje po samom sebi jedan odnos prema biu, i o njemu ono
izgovoreno jeste svagda iskaz. Otkritost je svagda otkritost od ...
Takode i u naknadnom govorenju naknadno govorei tubitak dola-
zi u jedan bitak ka razgovaranom bicu samom. A to bie jeste i dri
se za uzeto iz jednog izvornog naknadnog sprovodenja otkrivanja.
Tubitku nije potrebno da u originarnom" iskustvu dovede se-
be pred samo bie, a ipak odgovarajui ostaje u jednom bitku ka
njemu. Otkritost ne biva u velikoj meri prisvojena s\'agda vlastitim
otkrivanjem, ne^o uvenjem kazivanja ono^a kazanog. Izrastanje

103 t'porcditi gore 33, str. 190 I dalie. Iskaz kao i/vodoni modu> i/lagania.
104 L'porcditi v\ 34, >tr. 196 i dalje.

264
 Briga kao bitak tubitka

u tome kazanom pripada vrsti bitka onoga Se. Ono izgovoreno kao
takvo preuzima bitak ka biu otkritom u iskazu. Ali, ako to bie
treba da bude izrieito prisvojeno s obzirom na njegovu otkritost,
onda to kazuje: iskaz treba da bude legitimisan kao otkrivajui. Iz-
govoreni iskaz je, meutim, jedno priruno, i to tako da ono, kao
otkritost uvajue priruno, ima po samom sebi jedan odnos pre-
ma otkritom biu. Legitimisanje otkrivajue-bitka iskaza sada ka-
zuje: legitimisanje odnosa iskaza, koji uva otkritost, prema biu.
Iskaz je jedno priruno. Bie, prema kojem iskaz kao otkrivajui
ima odnos, jeste ono unutarsvetski priruno odnosno predruno.
Sam odnos se tako odaje kao predruan. Ali, odnos lei u tome da
je u iskazu ouvana otkritost svagda otkritost od ... Sud sadri ne-
to to vai o predmetima" (Kant). Ali, svojim prestrojavanjem na
odnoenje izmedu onih predrunih, odnos sada i sam dobija karak-
ter predrunosti. Otkritost od ... postaje predruna primerenost
jednog predrunog, predruna primerenost izgovorenog iskaza,
onome predrunom, razgovaranom biu. I ako se primerenost sa-
mo jo vie vidi kao odnoenje izmedu onoga predrunog, a to
znai da se vrsta bitka lanova odnoenja bez razlike razume kao
ono samo predruno, onda se odnos pokazuje kao predruno
podudaranje dva predruna.
Otkritost biea se izgovorenoeu iskaza pomera u vrstu bitka
onoga unutarsvetski priruenog. Ukoliko se, meutim, u njoj kao
o t k r i t o st o . . . ocirava neki odnos prema onome predrue-
nom, onda otkritost (istina) sa svoje strane postaje jedno predrueuo
odnoenje izmedu onih predruenih (intelleetus i res).
U otkljuenosti tubitka fundirani egzistencijalni fenomen ot-
kritosti postaje predruno svojstvo, koje u sebi jos krije karakter
odnosa i kao to svojstvo biva razlomljen u jedno predruno odno-
enje. Istina kao otkljuenost i otkrivajui bitak ka otkritom biu
postala je istina kao podudaranje izmedu onoga unutarsvetski
predrunog. Time je pokazana ontoloka izvedenost tradicional-
nog pojma istine.
Pa ipak, ono to je u poretku egzistencijalno-ontoloskih sklo-
pova povezanosti fundiranja poslednje, ontiko-laktiki vai kao
prvo i naiblie. A taj fakat se s obzirom na svoju nunost opet osniva

26:
BlTAKl YIU:.\li;

u vrsti bitka samog tubitka. U brinuem izrastanju tubitak razume

sebe iz onoga unutarsvetski susretajueg. Otkrivanju pripadna ot-
kritost biva najpre unutarsvetski prednaena u onome /zgovore-
nom. Ali, ne susree samo istina kao ono predruno, ve razumevanje
bitka uopte razume najpre sve bie kao ono predruno. Najblie
ontoloko promiljajue priseanje na najpre ontiki susretajuu
istinu" razume \6yoc; (iskaz) kao A6yoc; tivoc; (iskaz o ..., otkritost
od ...), ali interpretira taj fenomen kao ono predruno na njegovu
mogunu predrunost. Medutim, poto je ta predrunost izjedna-
ena sa smislom bitka uopte, pitanje da li su ta vrsta bitka istine i
njena najblie susretajua struktura izvorne ili nisu, uopte ne mo-
e da postane ivo. Najpre gospodaree i jo i danas n a e I n o i
izr i i t o neprevladano razumevanje bitka tubitka i samo pokriva
izvorni fenomen istine.
Istodobno, medutim, ne sme se prevideti da je kod Grka, koji
su to najblie razumevanje bitka prvi znanstveno obrazovali i dove-
li do gospodarenja, istodobno bilo ivo izvorno, premda predonto-
loko razumevanje istine, i da se ono - barem kod Aristotela - ak
i potvrdilo spram pokrivanja koje je lealo u njihovoj ontologiji. i i b
Aristotel nikada nije branio tezu da je izvorno mesto" istine
sud. On pre kae da je \6yoc; nain bitka tubitka, nain koji moe
biti otkrivajui /// pokrivajui. Ova dvostruka mogunost je ono od-
likujue na istinito-bitku X6yoc;-a, on je dranje koje moe takoe i
da pokriva. I poto Aristotel nikada nije tvrdio navedenu tezu, on
nikada nije ni doao u poloaj da proiri" pojam istine od \6yoc;-
a na isto voelv. Istina" a'ia0r|ai<;-a i videnja ideja" je izvorno ot-
krivanje. I samo zato to vorjaic; primarno otkriva, moe takoe i
X6yoc; kao Siavoelv da ima funkciju otkrivanja.
Teza, da je genuino mesto" istine sud, poziva se ne samo bez
prava na Aristotela, ona je i po svojoj sadrini neshvatanje struktu-
re istine. Nije iskaz primarno mesto" istine, nego obrnuto - iskaz
se kao modus usvajanja otkritosti i kao nain bitka-u-svetu osniva
u otkrivanju odnosno otkljueenosti tubitka. Najizvornija istina" je
mesto" iskaza i ontoloki uslov mogunosti za to da iskazi mogu
biti istiniti ili lani (otkrivajui ili pokrivajui).

105 Uporediti: Eth. A7c, Z i Met. 0 10.

266
 Briga kao bitak tubitka

Istina, razumljena u najizvornijem smislu, pripada osnovnoj

ustrojenosti tubitka. Taj naziv znai jedan egzistencijal. A time je
ve predskiciran odgovor na pitanje o vrsti bitka istine 1 o smislu
nunosti pretpostavke da ima istine".

c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine

Tubitak je, kao konstituisan otkljuenou, sutinski u istini.

Otkljuenost je jedna sutinska vrsta bitka tubitka. Istine Jnuf sa-
mo ukoliko tubitak jeste i sve dok jeste. Bie je otkrito samo onda i
otkljueno je samo onoliko dugo dok uopte tubitak jeste. Njutnovi
[ Isaac Nevvton] zakoni, stav o protivreju, svaka istina uopte istini-
ti su samo onoliko dugo dok tubitak jeste. Pre nego to je tubitak
uopte bio i nakon toga kada tubitka uopte vie nee biti, nije bilo
nikakve istine i nikakve nee biti, zato to ona kao otkljuenost,
otkrivanje i otkritost tada ne moe biti. Pre nego sto su Njutnovi
zakoni bili otkriveni, oni nisu bili istiniti"; odatle ne sledi da su
oni bili lani, pogotovu ne sledi da e oni onda, kada ontiki ni-
kakva otkritost vie nee biti moguna, postati lani. U tom
ograniavanju" isto tako malo lei i neko umanjivanje istinito-
bitka istina"
7b to Njutnovi zakoni pre njega nisu bili ni istiniti ni lani, ne
moe da znai da bia, koje oni otkrivajui pokazuju, pre toga nije
bilo. Ti zakoni su zahvaljujui Njutnu postali istiniti, s njima je za
tubitak postalo pristupano bie po sebi samom. Sa otkritou bia
to bie se pokazuje upravo kao bie koje je pre toga ve bilo. Tako
otkrivati - to je vrsta bitka istine".
Da ima venih istina" to e biti dovoljno dokazano tek onda
kada bude uspeo dokaz da je itavu venost tubitak bio i da e biti.
Sve dok taj dokaz izostaje, taj stav ostaje fantastina tvrdnja koja na
ispravnosti ne dobija time to filozofi obino veruju" u njega.
Sva istina je primereno svojoj sutinskoj, tubitku primerenoj vr-
sti bitka relativna prema bitku tubitka. Znai li ta relativnost koliko
i: sva istina je subjektivna'? Ako se subjektivno" interpretira
kao stavljeno u samovolju subjekta" onda je izvesno da ne znai.

267
BlTAKI VRT.MT

To stoga to otkrivanje po svom najvlastitijem smislu uskrauje is-

kazivanje subjektivnoj" sarnovolji i dovodi otkrivajui tubitak
pred samo bie. I samo zato sto istina" kao otkrivanje jeste iedna
vrsta bitka tubitka, ona moe da bude uskraena njegovoj samovo-
lji. I optevaljanost" istine takode je ukorenjena samo u tome to
tubitak moe da otkrije i slobodno daje bie po samom sebi. Samo
tako to bie po samom sebi moe da vezuje svaki moguni iskaz, a
to znai svoje pokazivanje. Da li ispravno razumljena istina biva i
najmanje dodirnuta time to je ontiki moguna samo u subjek-
tu" i to stoji i pada s njegovim bitkom?
Iz egzistencijalno pojmljene vrste bitka istine sada postaje ra-
zumljiv takode i smisao pretpostavke istine. Zato movamo da pret-
postavimo da istine ima7. ta znai pretpostaviti"? ta mni to mo-
ramo" i mi"? ta kazuje: ima istine"? Istinu m f pretpostavljamo
zato to mi" bivstvujui u vrsti bitka tubitka, jesmo u istini". Mi
je ne pretpostavljamo kao nesto izvan" i iznad" nas, prema emu
se, pored ostalih vrednosti" takode drimo. Ne pretpostavljamo
mi istinu" nego je ona ta koja ontoloki uopste ini mogunim da
mi moemo biti tako da neto pretpostavljamo". Tek istina omogu-
eava neto takvo poput pretpostavke.
ta kazuje pretpostaviti"? Neto razumeti kao osnov bitka ne-
kog drugog bia. Takvo razumevanje bia u njegovim bitkovnim
sklopovima povezanosti moguno je samo na osnovu otkljueno-
sti, a to znai otkrivajue-bitka tubitka. Istinu" pretpostaviti tada
mni: nju razumeti kao nesto radi ega tubitak jeste. Ali tubitak - to
lei u ustrojenosti bitka kao brige - svagda je ve ispred sebe.
On je bie kojem se u njegovom bitku radi o najvlastitijem moi-biti.
Bitku i tome moi-biti tubitka kao bitka-u-svetu sutinski pripada
otklJLienost i otkrivanje. Tubitku se radi o njegovom moi-biti-u-
-svetu i time o obazirno otkrivajuem brinjenju unutarsvetskog
bia. U ustrojenosti bitka tubitka kao brizi, u onome biti-ispred-se-
be, lei najizvornije pretpostavljanje". Poto bitkn tubitka pripada
to sebe-pretpostaviti, ;/" moramo da pretpostavuno takode i ,,na$"
kao odredene otkljueenoeu. Ovo pretpostavljanje" koje lei u bitku
tubitka ne dri se prema bicu koje nije primereno tubitku, a kojega
povrh toga jos ima, nego jedino prema samom sebi. Pretpostavljena

268
 Briga kao bitak tubitka

istina, odnosno to ima" ono daje', ime treba da bude odreen

njen bitak, poseduje vrstu bitka odnosno smisao bitka samog tubit-
ka. Pretpostavku istine moramo mi da uinimo" zato to ona ve
jcstc uinjena" bitkom toga ,,mf.
Mi moramo da pretpostavimo istinu, ona mora biti kao otklju-
enost tubitka, tako kako taj tubitak mora i sam biti kao svagda
moj i ovaj. To pripada sutinskoj baenosti tubitka u svet. Da li jc
ikada tubitak kao on sdm o tomc slobodno odluio, i da li c ikada
moi da odlui o tomc hocc li da dodc u tubitak" ili nc7. Po sebf se
uopte ne moe uvideti zato bie treba biti otkrito, zato istina i
tubitak moraju biti. Uobiajeno opovrgavanje skepticizma, porica-
nje bitka odnosno saznatljivosti istine", ostaje da stoji na polovini
puta. Ono to ono pokazuje u tormalnoj argumentaciji samo je to
da, ako se sudi, istina je pretpostavljena. To je upozorenje na to da
iskazu pripada istina", da je pokazivanje, po svom smislu, jedno
otkrivanje. Pritom ostaje da stoji ncrazjaujcno, zato to mora da
bude tako, u emu lei ontoloki osnov za taj nuni bitkovni sklop
povezanosti iskaza i istine. Isto tako potpuno mrani ostaju vrsta
bitka istine i smisao pretpostavljanja i njegovog ontoloskog tunda-
menta u samom tubitku. Povrh toga biva nesaznato, da takode i
onda kada niko ne sudi, istina ve biva pretpostavljena, ukoliko
tubitak uopte jeste.
Skeptiar ne moe da bude opovrgnut, onako kao to i bitak
istine ne moe da bude dokazan". Skeptiara, ako on faktiki jcsic
- na nain negaciie istine, ucma ni potrcbc opo\'rgavati. Ukoliko
on jcstc i u tom bitku je sebe razumeo, on je u oajanju samoubi-
stva ugasio tubitak, a time i istinu. Istina ne dopusta da bude doka-
zana u svojoj nunosti, zato to tubitak za samog sebe ne moe da
bude tek stavljen pod dokaz. Koliko malo je dokazano da ima ve-
nih istina" toliko malo je pokazano i da je ikada - sto opovrgavanja
skepticizma u osnovi veruju uprkos svom poduhvatu - bilo"
nekog zbiljskog" skeptiara, Moda ese nego to bi htela da
primeti bezazlenost formalno-dijalektikih pokusaja prepada
protiv skepticizmd\
Tako se onda uopte kod pitanja o bitku istine i nunosti njene
pretpostavke, isto kao i kod pitanja o sustini saznania, polazno

269
BllAK i VRl'Mi:

postavlja jedan idealan subjekat". Izriiti ili neizriiti motiv za to

lei u opravdanom zahtevu, koga ipak isto tako treba ontoloki tek
zasnovati, dafilozofijaima za temu apriori", a ne empirijske inje-
nice" kao takve. Ah, da li tom zahtevu udovoljava polazna postav-
ka jednog idealnog subjekta"? Nije li on jedan fantastieno idealizo-
vani subjekat? Ne biva li pojmom takvog subjekta promaen upravo
apriori onoga samo injenikog" subjekta, tubitka? Ne pripada li
aprioriju faktikog subjekta, a to znai faktinosti tubitka, odrede-
nost da je on jednakoizvorno u istini i neistini?
Ideje nekog istog Ja" i neke svesti uopte" sadre apriori
zbiljske" subjektivnosti tako malo, da one preskau, odnosno
uopte ne vide ontoloke karaktere faktinosti i ustrojenosti bitka
tubitka. Odbacivanje neke svesti uopte" ne znai negaciju apriori-
ja, ono znai to onoliko malo koliko i polazna postavka jednog
idealizovanog subjekta jami u stvari osnovanu apriornost tubitka.
Tvrdnja venih istina", isto onako kao i brkanje fenomcnalno
osnovane idealnosti" tubitka s nekim idealizovanim apsolutnim
subjektom, spadaju u jo ni izdaleka radikalno neodbaene ostatke
hrianske teologije unutar filozofske problematike.
Bitak istine stoji u izvornom sklopu povezanosti s tubitkom.
I samo zato to tubitak jeste kao konstituisan otkljuenou, a to
znai razumljenjem, moe uopte da bude razumljeno neto takvo
poput bitka, moguno je razumevanje bitka.
Bitka - a ne bia - ima" samo ukoliko istina jeste. A ona jeste
samo ukoliko tubitak jeste i onoiiko dugo dok on jeste. Bitak i isti-
na jesu" jednakoizvorni. ta znai to: bitak jeste", kada on ipak
treba biti razliit od sveg bia, to se moe konkretno pitati tek ako
su uopte razjanjeni smisao bitka i domaaj razumevanja bitka.
Tek tada treba takode izvorno razloiti ta pripada pojmu jedne
znanosti o bitku kao takvonu njegovim mogunostima i varijacijama.
A u razgraniavanju tog istraivania i njegove istine trebae da se
ontoloki odredi to istraivanje kao otkrivanje biea i njegova istina.
fo uvek izostaje odgovaranje na pitanje o smislu bitka. Sta je
do sada sprovedena fundamentalna analiza tubitka pripravila za
izradu spomenutog pitanja? Slobodnim polaganjem fenomena brige

270
 Rriga kao biiak tubitka

bila je razjanjena ustrojenost bitka onog bia ijem bitku pripada

neto takvo poput razumevanja bitka. Bitak tubitka je time istodob-
no bio razgranien spram modusa bitka (prirunost, predrunost,
realnost) koji karakteriu bice koje nije primereno tubitku. Bilo
je rastumaeno samo razumljenje, ime je istodobno zajamena
metodika providnost razumevajui-izlagajueg postupka inter-
pretacije bitka.
Ako brigom treba da bude dobijena izvorna ustrojenost bitka
tubitka, onda na tom osnovu mora moi da do pojma bude dovede-
no takode i razumevanje bitka koje lei u brizi, a to znai da mora
moi da se granino obuhvati smisao bitka. Ali, da li s fenomenom
brige jcstc otkljuena najizvornija egzistencijalno-ontoloka ustro-
jenost tubitka? Da li strukturna mnogostrukost koja lei u fenome-
nu brige daje najizvorniju celovitost bitka faktikog tubitka? Da li
je dosadanje istraivanje uopte dobilo u svoj vidokrug tubitak
kao ono cclo7.

271
 DRUGI ODSEK

Tubitak i vremenitost
$ 4D. Rczultat priprcmnc fundamcntalnc analizc tubitka i zadatak
jcdnc izvornc cgzistcncijalnc intcrprctacijc tog bia

ta je bilo zadobijeno pripremnom analizom tubitka, a ta je

traeno? Nali smo osnovnu ustrojenost tematskog bia, bitak-u-
-svetu, ije :-;e sutinske strukture centriraju u otkljuenosti. Celovi-
tost te strukturne celine razgrnula se kao briga. U njoj lei ukljuen
bitak tubitka. Analiza tog bitka je za nit vodilju uzela ono to je, za-
hvatajui unapred, bilo odredeno kao sutina tubitka, egzistenciju.i0(>
Taj naziv u Ibrmalnom pokazivanju kazuje: tubitak jcstc kao razu-
mevajue moi-biti, kojem se u takvom bitku radi o njemu kao
viastitom bitku. To bit\ tako bivstvujui, jesam svagda ja sam.
Izrada tenomena brige pribavila je uvid u konkretnu ustrojenost
egzistencije, a to znai u njen jednakoizvoran sklop povezanosti s
faktinosu i zapadanjem tubitka.

Irai se odgovor na pitanje o smislu bitka uopste, a pre toga

mogunost radikalne izrade tog osnovnog pitanja sve ontologije.
Ali, slobodno polaganje horizonta, u kojem neto takvo poput bitka
uopste postaje najpre razumljivo, postaje jednako razjanjavanju

K-h Upoiv<iiti ^ 9, str. 6S i dalie.

275
BllAK I VRIUl-

mogunosti razumevanja bitka uopte, koje i samo pripada ustroje-

nosti bia koje nazivamo tubitak. 1 0 A razumevanje bitka pusta da
se kao sutinski momenat bitka tubitka radikahio razjasni ipak sa-
mo onda kada je bie, ijem bitku ono pripada, po samom sebi
izvorno interpretirano s obzirom na njegov bitak.
Smemo li ontoloko karakterisanje tubitka qua brige da upo-
trebimo kao izvornu interpretaciju tog bia? Po kojem merilu eg -
zistencijalna analitika tubitka treba da bude procenjena u vezi s
njenoni izvornou odnosno neizvornou? Ta ta uopte kazuje
izvornost jedne ontoloke interpretacije?
Ontolosko istraivanje je jedna moguna vrsta izlaganja koje
je bilo oznaeno kao izrada i prisvajanje jednog razumljenja.1"" Sva-
ko izlaganje ima svoje predimanje, svoj predvid i svoj preth\at.
Ako ono kao interpretacija postane izriit zadatak jednog istraiva-
nja, onda je celini tih pretpostavki", koju nazivamo hcrnieneiitika
situacija, potrebno prethodno pojanjenje i osiguranje iz nekog
osnovnog iskustva i u tom osnovnom iskustvu predmeta" koji tre-
ba otkljuiti. Ontoloka interpretacija, koja treba slobodno da polo-
i bie s obzirom na njemu vlastitu ustrojenost bitka, vezana je za
to da jednom prvom fenomenalnom karakteristikom dovede te-
matsko bie u predimanje na kojem se odmeravaju svi koraci anali-
ze koji dolaze nakon toga. Ali, istodobno je tim koracima potrebno
neko vodstvo putem mogunog pred-vida na vrstu bitka dotinog
bia. Fredimanje i predvid tada istodobno predskiciraju pojmov-
nost (prethvat), u koju treba uzdii sve strukture bitka.
Jedna izvorna ontoloka interpretacija, medutim, zahteva
ne samo uopte jednu u fenomenalnom odmeravanju osiguranu
hermeneutiku situaciju, ve mora sebi izriito da osigura i to,
da li je cclinu tematskog bia dovela u predimanje. Isto tako, nije
dovoljno neko, premda fenomenalno osnovano, prvo predskici-
ranje bitka tog bia. Pred-vid na taj bitak pre mora da pogodi tai
bitak s obzirom na jeclinstvo pripadnih i mogunih strukturnih
momenata. Tek tada moe s fenomenalnom siimrnou da bude

10/ Uporediti $ 6, str. 40 i dalje; 2K str. 12, I daljc; ^ 43, str. 240 i dalie.
108 Uporediti 32, str. 184 i dalie.

Z76
 Briga kao bllak tubitka

postavljeno pitanje o smislu jedinstva celovitosti bitka celog bia

i da na njega bude odgovoreno.
Da li je provedena egzisteneijalna analiza Uibitka izrasla iz takve
hermeneutike situacije, da je njome zajamena fundamentalnoon-
toloki zahtevana izvornost? Moe li se od dobijenog rezultata - bi-
tak tubitka ie briga - napredovati ka pitanju o izvornom jedinstvu te
strukturne celine?
Kako stoii s pred-vidom koji je do sada vodio ontoloki postu-
pak? Ideju egzistenciie odredili smo kao razumevajue moi-biti,
kojem se radi o njegovom bitku samom. Ali, kao svagda mojc, to
moci-biti slobodno je za svojstvenost ili nesvojstvenost ili njihovu
modalnu indiferencu. HN Dosadanja interpretacija se ograniava-
la, polazei kod prosene svakodnevice, na analizu indiferentnog
odnosno nesvojstvenog egzistiranja. Dodue, takode je ve i tim
putem moglo i moralo da bude dosegnuto jedno konkretno odre-
denje egzistencijalnosti egzistencije. Pa ipak je ontoloko karakteri-
sanje ustrojenosti egzistencije ostalo optereeeno jednim sutastvenim
nedostatkom. Egzistencija kazuje moi-biti - aii takode i svojstve-
no moi-biti. Sve dok se egzistencijalna struktura svojstvenog
moi-biti ne preuzme u ideju egzistencije, pred-vidu koji vodi egzi-
stcvcijiihiu interpretaciju nedostaje izvornost.
A kako stoii s predimanjem dosadasnje hermeneutike situ-
acije? Kada i kako je egzistencijalna analiza sebi osigurala to da
je ona, polaznom postavkom kod svakodnevice, ceo tubitak - to
bie od njegovog poetka" pa sve do njegovog kraja" - prisilno
dovela u fenomenoloko razmatranje koje daje temu? Tvrdilo se,
dodue, da je briga celovitost strukturne celine ustrojenosti tu-
1 in
bitka. Ne lei li, medutim, ve u polaznoj postavci interpretaci-
je odrican;e mogunosti da se u razmatranje dovede tubitak kao
celina? Ipak je svakodnevica upravo bitak izmedu" rodenja i
smrti. Pa ako egzistencija odreduje bitak tubitka, a njena sutina
biva sakonstituisana onim moi-biti, onda tubitak, sve dok egzi-
stira, mogui-biti mora svagda neto jo nc biti. Bie, iju esenciju

KiS) l'porcditi c), str. 69 i dalie.

1 H) L'porcditi ^ 4i. str. 230 i dalic.
BlTAK l MU-Ml:

sainiava egzistencija, sutinski se opire mogunom shvatanju

njega kao celog bica. Hermeneutika situacija do sada ne samo
da sebi nije osiguraia imanje" celog bia, nego postaje ak i upit-
no da li je ono uopte doseno, i da li jedna izvorna ontoloka
interpretacija tubitka mora da se lzjalovi - na vrsti bitka temat-
skog bia samog.
Neto je postalo takvo da se ne moe prevideti: dosatianja cgzi-
stcncijalna analiza tubitka nc moc polagati pravo na izvornost. U pre-
dimanju uvek je stajao samo ncsvojstvcni bitak tubitka, a i taj tubitak
kao nc cco tubitak. Ako interpretacija bitka tubitka kao fundament
izrade osnovnog ontolokog pitanja treba da postane izvorna, onda
ona mora da je pre toga bitak tubitka egzistencijalno iznela na sve-
tlost u njegovoj mogunoj svojstvcuosti i cclovitosti.
Tako onda izrasta i zadatak da se tubitak stavi u predimanje
kao ono celo. A to ipak znai: jedanput uopte tek razviti pitanjc o
onome moi-biti-ceo tog bia. U tubitku izostaje, sve dok on jeste,
svagda jo neto to on moe biti i to e on i biti. A tom izostanku
pripada sam kraf. Kraf bitka-u-svetu je smrl. Taj kraj, pripadan
onome moi-biti, a to znai egzistenciji, ograniava i odreduje
svagda mogunu celovitost tubitka. To biti-na-kraju tubitka u smr-
ti, a tirne biti-ceo tog bia, medutim, moi e fenomenalno odme-
reno da bude uvedeno u pretresanje mogunog ce\o-bitka samo
onda kada bude zadobijen jedan ontoloski dovoljan, a to znai cgzi-
stcnciialan pojam smrti. Ali, smrt jcstc primerena tubitku samo u
jednom egzistencijelnom bitku ka smrti. Egzistencijalna struktura
tog bitka pokazuje se kao ontoloka ustrojenost onoga moi-biti
-ceo tubitka. Ceo egzistirajui tubitak, prema tome, puta da se
dovede u egzistencijalno predimanje. Ali, moe li tubitak da takode
i svojstvcno ceo egzistira? Kako uopte treba da bude odreena svoj-
stvenost egzistencije, ako ne u pogledu na svojstveno egzistiranje?
Odakle uzimamo kriterij za to? Oigledno je da sam tubitak u
svom bitku mora prethodno da da mogunost i nain svoje svojstve-
ne egzistencije, osim ako mu ona ne moe biti ni ontiki nametnuta
ni ontoloki pronadena. Osvedoenje jednog svojstvenog moi-bitk
medutim, daje savest. Kao i smrt, tako i ovaj fenomen tubitka zahteva
jednu genuino egzistenciialnu interpretaciju. Ona vodi do uvida

278
 Briga kao bitak tubitka

da jedno svoistveno moi-biti tubitka lei u onome hteti-imati-savest.

A ova egzistencijelna mogunost tendira, prema smislu svog bitka,
ka egzistencijalnoj odreenosti putem bitka ka smrti.
Poka7ivaniemjednog5VO/5fveo^mo/-/Y/-ceotubitkaegzisten-
cijalna analitika osigurava sebi ustrojenost izvomog bitka tubitka, a
svoistveno moi-biti-ceo istodobno postaje vidljivo kao modus bri-
ge. Time je onda osigurano takoe i fenomenalno dovoljno tlo za
iednu izvornu interpretaciju smisla bitka tubitka.
Ali, izvorni ontoloki osnovegzistencijalnosti tubitkaje vre-
menitost Ralanjena strukturna celovitost bitka tubitka kao
brige postaje ezistenciialno razumljiva tek iz nje. Kod tog nala-
za interpretacija smisla bitka tubitka ne moe da se zadri. Egzi-
stencijalno-vremenitoj analizi tog bia potrebno je konkretno
obistinjenje Pre toga dobijene ontoloke strukture tubitka mo-
raju povratno da budu slobodno poloene na njihov vremeniti
smisao. Svakodnevica se razgre kao modus vremenitosti. 1 im
ponav-ljaniem pripremne fundamentalne anahze tubitka, medu-
tim istodobno postaje prozirniji i fenomen same vremenitosti.
Iz nje tada postaje razumijivo, zato tubitak u osnovi svog bitka
jeste i moe biti povestan i zato on kao povestan moe da obra-
zuje istoriju.
Ako vremenitost sainjava izvorni smisao bitka tubitka, a tom
biu se u njegovom bitku radi o tom bitku samom, onda brizi mora
da bude potrebno vreme", pa ona, prema tome, mora da rauna
s vremenom" Vremenitost tubitka obrazuje raunanje vremena.
u'njemu iskuano vreme" najblii je fenomenaini aspekat vreme-
nitosti. Iz nje izrasta svakodnevno-vulgarno razumevanje vremena.
A ono se razvija u tradicionalan pojam vremena.
Rasvetljavanje izvora vremena" u kojem" susree unutar-
svetsko bie, vremena kao unutarvremenosti, otvara jednu sus-
tinsku mogunost vremenovanja vremenitosti. Time se razume-
vanje priprema za jedno jo izvornije vremenovanje vrememtosti.
U niemu se osniva razumevanje bitka koje je konstitutivno za bi-
tak 'tubitka. Projekat nekog smisla bitka uopte moe se provoditi
u horizontu vreinena.

279
BriAK i YIU:MI:

Istraivanje koje je obuhvaeno u odseku koji je pred nama,

stoga, prolazi kroz sledee stadije: Mogucno biti-ceo tubitka i bitak
ka smrti (1. poglavlje); tubitku primereno osvedoenje jednog svoj-
stvenog moi-biti i odlunost (2. poglavlje); svojstveno moi-biti-
ceo tubitka i vremenitost kao ontoioki smisao brige (3. poglavlje);
vremenitost i svakodnevica (4. poglavlje); vremenitost i po\esnost
(5. poglavlje); vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog
pojma vremena (6. poglavlje). 111

1 1 ! U XIX \eku S. Kjcrkegor izriito je zahvatit) i prodorno promiljao problem

egzistencije kao egzistencijelan problem. Ali, njeniu ie egzisteneijalna probie-
matika toliko strana, da on u ontolokom pogiedu st>ji sasvim pod vlau !Ie-
gela i njego\og \idenia antike tilozolije. Zbog toga se moc fiiozoNki vise nair
iti iz njegovih okivpljujiiirf spisa nego iz teorijskili - izuzevi ra.spra\"ii o
poimu strepnie.

280
 PRVO POGLAVLJE

Moguno biti-ceo tubitka

i bitak ka smrti

46. Prividna ncmogunost ontolokog shvatanjo

i odrcdivanja tubitku primcrcnog biti-cco

Ono to je nedovoljno u hermeneutiekoj situaeiji, iz koje je

proistekla prethodna analiza tubitka, treba da bude prevladano.
S obzirom na predimanje eelog tubitka, koje nuno mora da se za-
dobije, mora da se postavi pitanje da li to biee kao ono egzistirajuee
uopte moe da postane pristupaeno u svom biti-eeo. Cini se da za
nemoguenost zahtevanog predimanja govore vani razlozi koji
lee u ustrojenosti bitka tubitka samog.
Oeigledno je da brizi, koja obrazuje eelovitost strukturne eeline
tubitka, prema njenom ontoloskom smislu protivreei jedno mogu-
eno biti-eeo tog biea. Primarni momenat brige, ono ispred-sebe ,
ipak kazuje: tubitak egzistira svagda radi samog sebe. Sve dok on
jeste', sve do svog kraja, on se dri prema s\'om moei-biti. Takode
i onda kada on, ios egzistirajuei, vise nita nema pred sobonV'
i kada je zakljueio svoj raun , njegov bitak jo uvek je odreden
t'im Jspred-sebe. Beznadenost, na primer, ne otkida tubitak od
njegovih moguenosti, nego je samo jedan vlastiti modus bitka ka
tim moguenostima. Ni svih iluzuja liena spremnost ua sve" ne
krije LI sebi nista manje to ispred-sebe". Taj strukturni momenat

281
BlIAKI VIU-MI-

brige ipak nedvosmisleno kae da u tubitku jo uvek izostaje neto,

to kao ono moi-biti njega samog jo nije postalo zbiljsko". U suti-
ni osnovne ustrojenosti tubitka lei, prema tome, jedna stalna neza-
kljueenost. Necelovitost znai neki izostanak na onome moi-biti.
Pa ipak, im tubitak egzistira" tako da na njemu naprosto vi-
e nita ne izostaje, onda je takoe ve ujedno s tim on postao vi-
e-ne-tu-bitak. Ukidanje izostanka bitka kazuje ponitenje njego-
vog bitka. Sve dok tubitak jeste kao bie, on nikada nije dosegao
svoju celinu" Ali, ako je zadobije, onda dobitak postaje naprosto
gubitak bitka-u-svetu. Kao biee on tada vie nikada ne postaje
doseziv iskustvom.
Osnov nemogunosti da se tubitak kao bivstvujua celina on-
tiki dosegne iskustvom, pa usled toga nemogunosti da se onto-
loski odredi u svom biti-ceo, ne lei u nekoj nesavrenosti moei
saznanja. Prepreka stoji na strani bitka tog bia. Ono to uopte
ne moe tek biti tako kako neko iskustvo pretenduje da shvati tu-
bitak, naelno se uskrauje dosezivosti iskustvom. Ali, zar tada
otitavanje ontoloke celovitisti bitka na tubitku ne ostaje jedan
beznadean poduhvat?

To ispred-sebe' ne doputa da bude izbrisano kao sutinski

strukturni momenat brige. Ali, da li je odrivo takode i ono to
smo iz toga zakfjuili? Nije li se u samo formalnoj argumentaciji
zakljuilo o nemogunosti shvatanja celog tubitka? Ili, da nije
ak u osnovi tubitak nehotino polazno postavljen kao neko
predruno, ispred kojeg se stalno podmee nekojo-ne-predru-
no? Da li je argumentacija zahvatila to fo-ne-biti i ono Ispred"
u jednom genuinom egzisteneijalnom smislu? Da li je beseda o
1
kraju' i celovitostf' bila u fenomenalnom odmeravanju na tu-
bitku? Dalije izraz s m r f imao bioloko ili egzistencijalno-onto-
loko, pa uopte i dovoljno sigurno granino obuhvaeno znae-
nje? I jesu li doista iscrpljene sve mogunosti da se tubitak uini
pristupanim u svojoj celini?

Ova pitanja iziskuju odgovor, pre nego to problem celovito-

sti tubitka moe da bude iskljuen kao nitavan. Pitanje o celovito-
sti tubitka - kako egzistencijelno pitanje o jednom mogunom

282
 Moguno biti-cco tubitka i bitak ka sinrti

moi-biti-ceo, tako i egzistencijalno pitanje o ustrojenosti bitka

kraja" i celovitosti" - krije u sebi zadatak pozitivne analize do
sada zapostavljenih fenomena egzistencije. U centru ovih razmatra-
nja stoji ontoloko karakterisanje tubitku primerenog biti-na-kraju
i dobijanje jednog egzistencijalnog pojma o smrti. Istraivanja koja
se na to odnose ralanjuju se na sledei nain: iskustvena dosezi-
vost smrti Drugih i mogunost shvatanja jednog celog tubitka
( 47); izostanak, kraj i celovitost ( 48); razgraniavanje egzistenci-
jalne analize smrti naspram mogunih drugih interpretacija tog fe-
nomena ( 49); predskiciranje egzistencijalno-ontoloke strukture
smrti ( 30); bitak ka smrti i svakodnevica tubitka ( 51); svako-
dnevni bitak ka smrti i potpuni egzistencijalni pojam smrti ( 52);
egzistencijalni projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti ( 53).

47. Iskustvena dosczivost smrti Drugih i mogunost

shvatanja jcdnog cclog tubitka

Dosezanje celine tubitka u smrti istodobno je gubitak bitka

onoga Tu. Prelaz u vie-ne-tubitak uklanja tubitak upravo iz mo-
gunosti da stekne iskustvo o tom prelazu i da ga razume kao pre-
laz o kojem je steeno iskustvo. Neka neto takvo, dakako, svagda-
njem tubitku i ostane uskraeno u odnosu na njega samog. Ipak,
utoliko uverljivija je smrt Drugih. Neko okonanje tubitka, prema
tome, postaje objektivno" pristupano. Tubitak moe, pogotovu
zato to on sutinski jeste sabitak s Drugima, da dobije iskustvo o
snirti. Ta objektivna' datost smrti tada mora da omogui takode i
neko ontoloko granino obuhvatanje celovitosti tubitka.
Da ii ovo verovatno obavetenje, koje je crpljeno iz vrste bitka
tubitka kao jednog-sa-drugim-bitka, da se do-kraja-dospeli tubi-
tak Drugih bira za rezervnu temu za analizu celovitosti tubitka,
\o di ka napred postavljenom cilju?
Fakode je i tubitak Drugih sa svojom u smrti dosegnutom
celinom jedno vie-ne-tubitak u smislu vie-ne-bitak-u-svetu.
Zar umirati ne kazuje otii-iz-sveta, izgubiti bitak-u-svetu?
To vie-ne-bitak-u-svetu onoga umrlog je isto tako jos - ekstremno

283
BlT.\K I VRTMI-

razumljeno - i jedan bitak u smislu samo-jos-predrueno-bitka jed-

ne susretajue telesne stvari. Na umiranju Drugih moe se steei
iskustvo o udnovatom fenomenu bitka, koji puta da bude odre-
cten kao preokret jednog biea iz vrste bitka tubitka (odnosno ivo-
ta) u vie-ne-tubitak. Kraj bia qua tubitka je poctak tog bia qua
pukog predruenog.
Ova interpretaeija preokreta iz tubitka u samo-jo-predrueno-
bitak ipak promauje fenomenalan sastoj utoliko to ono jo-preo-
stajuee biee ne prikazuje nikakvu puku telesnu stvar. Cak i predruean
le je, teorijski victeno, jo moguan predmet patoloke anatomije,
a tendenea njegovog razumljenja ostaje orijentisana na ideju ivo-
ta. Ono samo-jos-predrueno jeste vise" od neke bcivotnc materi-
jalne stvari. S njim susree jedno nczivo koje je izgubilo ivot.
Ali, eak ni ovo karakterisanje onoga jo-preostajueeg ne iser-
pljuje potpuni tubitku primereni fenomenalan nalaz.
Onaj preminulf, koji je za razliku od onoga umrlog bio otrg-
nut od onih koji su ostali iza njega" predmet je brinjenja" na
naein posmrtne sveeanosti, pogreba, grobnog kulta. I to opet za-
to to on u svojoj vrsti bitka jeste ,,jos vie" od jednog samo brin-
ljivog okolosvetski priruenog pribora. U tugujuei-priseeajueem
prebivanju pri njemu oni koji ostaju iza njega jcsu s njim u jed-
nom niodusu postujuee skrbi. Bitkovni odnos prema mrtvom
zbog toga takocle ne sme cla bude shvaen ni kao brinuci bitak pri
nekom priruenom.
U takvom sabitku s mrtvim onaj preminuli sani taktieki vie
nije v tif, ne postoji. Pa ipak, sabitak uvek mni jedan-sa-drugim-bi-
tak u istom svetu. Onaj preminuli je napustio i ostavio iza sebe nas
svef. \z njcga mogu oni ostajui jos biti s njini.
Sto primerenije bude fenomenalno shvaeeno ono vie-ne-tu-
bitak onoga preminuiog, utoliko razgovetnije ee se pokazati da
takav sabitak s mrtvim upravo nc stiee iskustvo o svoistvenom
do-kraja-dospelo-bitku onoga preminulog. Smrt se, dodue, raz-
gree kao gubitak, ali vise kao takav gubitak o kojem oni preostaju-
ei stieu iskust\o. U trpijenju gubitka ipak ne postaje pristupaean
gubitak bitka kao takav, kojeg otrpi" onaj umiruei. U genuinom

284
 Moguno biti-cco tubitka i bituk ka snirti

sniislu mi ne stiemo iskustvo o umiranju Drugih, nego smo naj-

vie uvek samo pri t o m e !
Pa ak i kada bi bilo moguno i doputeno da se umiranje Dru-
gih psiholokf rastumai u tome biti-pri-tome, nikako ne bi bio
shvaen time mneni naein da jeste, naime, kao doi-do-kraja. Pita-
nje je postavljeno o ontolokom smislu umiranja onoga umirueeg
kao jcdne bitkovne mogunosti njcgovog bitka, a ne o naeinu satu-
bitka i jo-tubitka preminulog sa onima ostajuim. Uputstvo da se
smrt, o kojoj se steklo iskustvo na Drugima, u/me kao tema za ana-
lizu kraja tubitka i celovitosti, ne moe ni ontiki ni ontoloki dati
ono to ono mni da mo/e dati.
Ali, upuivanje na umiranje Drugih kao re/ervnu temu za on-
toloku anali/u tubitkovne zakljueenosti i celovitosti poiva pre
svega na jednoj pretpostavci koja moe da se dokae kao potpuno
previdanje vrste bitka tubitka. Ta pretpostavka lei u mnjenju da
tubitak moe proizvoljno da bude zamenjen drugim tubitkom, ta-
ko da ono to na vlastitom tubitku ostaje kao nesto o emu se ne
moe stei iskustvo, postaje pristupano na tudem tubitku. Ali, da
li je ta pretpostavka zbilja tako neosnovana?
Bitkovnim mogunostima jednog-sa-drugim-bitka u svetu
neosporno pripada zastnpljivost jednog tubitka drugim. U svako-
dnevici brinjenja viestruko i stalno se upotrebljava takva zastuplii-
vost. Svako odlaenje ka ..., svako pridonosenje od ... zastupljivo je
u krugu najblie brinutog okolnog sveta". iroka mnogostrukost
zastupljivih naina bitka-u-svetu protee se ne samo na ugladene
moduse ja\rnog jednoga-sa-drugim, nego se isto tako tie i onih
mogunosti brinjenja koie su ograniene na odredene krugove, ko-
ji su skrojeni prema pozivima, staleima i ivotnoj dobi. Takvo za-
stupanje je, medutim, po svom smislu uvek zastupanje u" neemu
i pri" neemu, a to znai u brinjenju o neemu. Ali, svakodnevni
tubitak ra/ume sebe najpre i ponajee polazei od onoga ta on
obino brine. Jcste se" ono ime se bavi. U odnosu na taj bitak, na
svakodnevno i/rastanje-jednoga-sa-drugim pri brinutom svetu"
zastupljivost je ne samo uopste mogucna, nego ona kao konstituti\
ak pripada tome jednoga-sa-drugim. Ovcic moe, pa ak i mora
iedan tubitak u izvesnim ^ranicama /'///" dru^i tubitak.

285
HlTAK I VRl-.Mf-

Pa ipak, ova mogunost zastupanja potpuno se izjalovi ako se

radi o zastupanju one mogunosti bitka koja sainjava ono doi-
do-kraja tubitka i daje mu kao takvom njegovu eelinu. Niko ne mo-
ze Drugome oduzeti njegovo umiranje. Neko doista moe ,,da ode u
smrt za nekoga drugoga". Pa ipak, to uvek kazuje: rtvovati se za
Drugoga ,,u jednoj odredenoj stvari". Takvo umiranje za ..., medu-
tim, nikada ne moe da znai da se time Drugome i najmanje odu-
zima njegova smrt. Umiranje mora svaki tubitak svagda sam da
uzme na sebe. Smrt je, ukoliko ona jeste" primereno sutini svag-
da moja smrt. I to ona znai jednu vlastitu mogunost bitka, u ko-
joj se naprosto radi o bitku svagda vlastitog tubitka. Na umiranju
se pokazuje da smrt biva ontoloki konstituisana svagdamojoTi i
egzistencijom.11- Umiranje nije nikakav dogadaj nego jedan feno-
men koga treba egzistencijalno razumeti, i to u jednom istaknutom
smislu kojeg treba jos blie granino obuhvatiti.
Ali, ako skonavanje" kao umiranje konstituie celovitost
tubitka, onda bitak same celine mora i da se pojmi kao egzistenci-
jalni ienomen svagda vlastitog tubitka. U skonavanju" i time
konstituisanom biti-ceo tubitka nema, primereno sutini, nika-
kvog zastupanja. Ovo egzistencijalno stanje stvari previda se
predloenim izlazom, ako on umiranje Drugih potura kao rezer-
vnu temu za analizu celovitosti.
Tako se iznova izjalovio pokusaj da se ono biti-ceo tubitka fe-
nomenalno odmereno uini pristupanim. Ali, rezultat tih razmi-
ljanja ne ostaje negativan. Ona su se provodila u jednoj, premda
sirovoj, orijentaciji na fenomene. Smrt je pokazana kao egzistenci-
jalan fenomen. To potiskuje istraivanje na jednu isto egzistenci-
jalnu orijentaciju na svagda vlastiti tubitak. Za analizu smrti kao
umiranja ostaje jo samo mogunost da se taj fenomen ili dovede
do jednog isto egzistencijahiog pojma ili, pak, da se odreknemo
njegovog ontoloskog razumevanja.
Dalje se, pri karakterisanju prelaza od tubitka ka vie-ne-tubit-
ku kao vie-ne-bitku-u-svetu pokazalo da otii-iz-sveta iubitka u
smislu umiranja mora da se razlikuie od jednog otii-iz-sveta onoga
samo-iveeg. Skonavanje iednog iveeg mi terminoloki shvatamo

1 12 l ' n o r a i i t i 9, str. 69 i daiie.

286
 Moguno biti-ceo tubitka i bitcik ka snirti

kao dokonavanje. Ta razlika moe da postane vidljiva samo raz-

graniavanjem tubitku primerenog skonavanja naspram kraja
nekog ivota.113 Dodue, umiranje se moe shvatiti takode i hzio-
loko-bioloki. Medicinski pojam Exitus" se, meutim, ne poklapa
s pojmom dokonavanja.
Iz dosadanjeg pretresanja ontoloke mogunosti shvatanja
smrti istodobno postaje jasno da nametljive supstrukcije bia dru-
ge vrste bitka (predrunost ili ivot) neprimetno prete da unesu
zbrku u interpretaeiju tog fenomena, pa ak i u njegovu prvu pri-
merenu prethodnu datost. To treba predusresti samo tako to e za
dalju analizu biti potraena jedna dovoljna ontoloka odredenost
konstitutivnih fenomena, kao sto su ovde kraj i celovitost.

48. Izostanak, kraj i celovitost

Ontoloko karakterisanje kraja i celovitosti moe u okvirima

ovog istraivanja da bude samo privremeno. Da bi se ono dovolj-
no obaviio zahteva se ne samo ispostavljanje formahie strukture
kraja uopte i celovitosti uopte. Njemu je istodobno potrebno i
razvijanje njenih mogunih regionalnih, a to znai deformalizo-
vanih strukturalnih varijacija koje se odnose na svagda odredeno
stvarstveno" bie i koje su determinisane iz njegovog bitka. Tai
zadatak, opet, pretpostavlja jednu dovoljno jednoznanu, pozitiv-
nu interpretaciju onih vrsta bitka, koje zahtevaju regionalno ra-
stavljanje sveukupnosti bia. Razumevanje ovih naina bitka,
medutim, zahteva jednu razjanjenu ideju o bitku uopste. Frime-
reno obavljanje ontoloke analize kraja i celovitosti izjalovljuje se
ne samo zbog opirnosti teme, nego zbog naelne tekoe da za
savladavanje tog zadatka mora da bude pretpostavljeno kao ve
pronaeno i poznato upravo ono to se u ovom istraivanju trai
(smisao bitka uopte).
Preovladavajue interesovanje sledeih razmatranja pripada
onim varijacijama1 kraja i celovitosti koji kao ontoloske odredenosti

1 13 L'porediti ^ 10, str. ,3 i dalie.

BllAK i \RTMi:

tubitka treba da vode jednu izvornu interpretaciju tog bia. Sa stal-

nim pogledom na ve ispostavljenu egzistencijalnu ustrojenost tu-
bitka moramo pokuati da odluimo koliko su oni pojmovi o kraju
i celovitosti, koji su se najpre nametnuli, ma koiiko oni jo i ostali
kategorijalno neodredeni, tubitku ontoloki neprimereni. Odbaci-
vanje takvih pojmova mora da bude produeno u obrazovanju po-
zitivnog dodeljivanja njihovoj specifinoj regiji. Time se uvruje
razumevanje za kraj i celovitost u varijanti kao egzistencijalije, to
jami mogunost jedne ontoloke interpretacije smrti.
Ali, ako analiza kraja i celovitosti tubitka uzima tako iroko
razapetu orijentaciju, onda to isto tako ne moe da znai da bi egzi-
stencijalni pojmovi kraja i celovitosti trebalo da budu dobijeni pu-
tem neke dedukcije. Vai obrnuto, da se egzistencijalan smisao
onoga doi-do-kraja tubitka uzme od samog tog tubitka, te da se
pokae kako takvo skonavanje' moe da konstruie jedno biti-
cco bia koje cgzistira.
Ono to je do sada pretreseno o smrti doputa da bude formu-
lisano u tri teze: 1. Tubitku pripada, sve dok on jeste, jedno jo-ne,
koje e on da postane - stalni izostanak. 2. Ono doi-do-svog-kra-
ja onoga svagda jo-ne-na-kraju-bivstvLijueg (bitku primereno
ukidanje izostanka) poseduje karakter onoga vie-ne-tubitak.
3. Ono doi-do-kraja ukljuuje u sebi jedan za svagdanji tubitak
naprosto nezastupljivi modus bitka.
Na tubitku je jedna stalna necelovitost, koja smrcu nalazi
svoj kraj, neprecrtiva. Ali, da li fenomenalno stanje stvari da tubit-
ku, sve dok on jeste, pripada" to jo-ne, sme da se interpretira kao
izostanak7. U odnosu na koje bie mi besedimo o izostanku? laj iz-
raz mni ono to nekom biu dodue pripada, ali jo nedostaje. Izo-
stajanje kao nedostajanje osniva se u jednoj pripadnosti. Izostaje
na primer ostatak jedne isplate duga, koji jo treba da bude pri-
mljen. Ono izostajue jo nije raspoloivo. Otplata duga" kao uki-
danje izostanka znai pristizanje , a to je jedno-za-drugim-stizanje
ostatka, ime se ono jo-ne gotovo popunjava, sve dok ne bude
sakupljena" dugovana suma. Zbog toga izostajanje mni: jos-ne-bi-
ti-sakupljen onoga to zajedno-pripada. U tome ontoloski lei ne-
prirunost delova koje treba prikupiti, koji su jednake vrste bitka

288
 Moguaio biti-cco tubitka i bitak ka smrti

kao oni ve priruni, a koji sa svoje strane pristizanjem ostatka ne

moifikuju svoju vrstu bitka. Ono opstojee ne-zajedno biva uni-
teno gomilajuim sastavljanjem delova. Bic na kojem jo neto izo-
staje poseduje vrstu bitka onoga prirunog. To Zajedno, odnosno
ono u lrjemu fundirano Nezajedno karakteriemo kao suniu.
Ovo Nezajedno, koje pripada jednom takvom modusu onoga
Zajedno, nedostajanje kao izostanak, medutim, nikako ne moe
ontoloki da odredi ono jos-ne, koje kao moguna smrt pripada
tubitku. To bice uopte nema vrstu bitka nekog unutarsvetski pri-
rucnog. Ono Zajedno bia, kao koje tubitak jeste ,,u svom protica-
nju" sve dok ne bude dovrsio svoj tok" ne konstituie se nekim
stalno proticaiucim" sakupljanjem delova bia koje je samo od se-
be ve nekako i negde priruno. Tubitak nije zajedno tek onda ka-
da se popuni njegovo jos-ne i on jeste to tako malo da upravo tada
on vie nije. Tubitak svagda egzistira uvek ve upravo tako da nje-
mu pripada njegovo jos-ne. Ali, zar nema bia koje jeste kako jeste,
a kojem moe da pripada neko jo-ne, a da to bice ne bi moralo da
ima vrstu bitka tubitka?
Na primer, moe da se kae: na Mesecu jos izostaje poslednja
etvrtina da bi bio pun. Ib jo-ne smanjuje se s isezavanjem pokri-
vajue senke. Pritom je Mesec ipak uvek ve predruan kao celina.
Ne Lizimajui u obzir to da Mesec ni kao pun nikada ne moe da se
shvati
s ceo, to jo-ne ovde nikako ne znai jedno jo ne /?/f/-zajedno
pripadnih delova, nego se ono tie jedino opaajueg shvatanja.
Tubitku pripadno jo-ne, medutim, ostaje ne samo privremeno i
povremeno nepristupano za vlastito i tude iskustvo, nego ono
uopste jo nije' zbiljsko". Problem se ne tie slivatanja tubitku
primerenog jo-ne, nego njegovog mogLinog bitka odnosno nebit-
ka. Tubitak mora postati, a to znai biti, kao on sam, sto on jos nije.
Da bismc\ prema tome, tubitku priniereni bitak toga jo-ne mogli
poredeci da odredimo, moramo da uzmemo u razmatranje bie i-
joj \ rsti bitka pripada postajanje.
Nezreo plod, na primer, ide u susret svojoj zrelosti. Pritom se
u sazre\anju ono to on jo nije nikako ne gomila na njemu kao
neko jo-ne-prirucno. Sam plod dovodi sebe do zrelosti, i takvo
sebe-dovodenje karakterise njegov bitak kao ploda. Sve izmislivo,

289
BlTAK I VRliMK

koje bi moglo da bude pridoneseno, ne bi moglo da odstrani nezre-

lost ploda, kada to bie ne bi samo od sebe dolo do zrelosti. Ovo
jo-ne nezrelosti ne mni neko izvanstojee Drugo, koje bi, ravno-
duno prema plodu, moglo da bude predruno na njemu ili s njim.
Ono mni sam taj plod u njegovoj specifinoj vrsti bitka. Ta jo ne-
potpuna suma je kao ono priruno ravnoduna" prema nedostaju-
em neprirunom ostatku. Strogo uzevi, ta suma ne moe prema
njemu biti ni neravnoduna ni ravnoduna. Ipak, sazrevajui plod
ne samo da nije ravnoduan prema nezrelosti kao neemu Dru-
gom samog sebe, nego sazrevajui on jeste nezrelosl. To jo-ne je
ve ukljueno u njegov vlastiti bitak, i to nikako ne kao samovoljno
odredenje nego kao konstitutiv. Odgovarajui tome takode i tubi-
tak, sve dokjesic, jeste svagda ve svoje jo-ne.l]l
Ono to na tubitku sainjava necelovitosf, stalno ispred-se-
be, nije ni izostanak nekog sumativnog Zajedno, a pogotovu to ni-
je jo-ne-bio-postao-pristupaan, nego je jedno jo-ne koje svagda
ima da bude jedan tubitak kao bie koje on jeste. Isto tako, porede-
nje s nezrelou ploda pokazuje, pri izvesnom podudaranju, ipak
sutastvene razlike. Obratiti panju na njih znai dosadanju besedu
o kraju i skonavanju saznati u njihovoj neodredenosti.
Ako se takoe i sazrevanje, specifian bitak ploda, kao vrsta
bitka onoga jo-ne (nezrelosti) s tubitkom formalno poklapa u to-
me to i tubitak poput sazrevanja u jednom smislu, koji jo treba
granino obuhvatiti, svagda ve jeste svoje jo-ne, onda to ipak ne
moe da znai da se zrelost kao kraf i smrt kao kraj" poklapaju
i s obzirom na ontoloku strukturu kraja. Sa zrelou se dovrava
plod. Medutim, da li je smrt, do koje dospeva tubitak, dovrenje u
tom smislu? Tubitak je, dodue, svojom smru svoj tok dovrio".
Da li je on time takode nuno iscrpio svoje specifine mogunosti?
Ne bivaju li mu pre one upravo oduzete? Takocle i nedovrenf
tubitak skonava. S druge strane, tubitku je tako malo potrebno da

114 Razlika izmedu celog i sume 6\ov i na\\ totuni i compositum, poznata je od
Platona i Aristotela. Time, naravno, jo nije saztidtti i uzdignuta u pojam siste-
matika kategorijalnog variranja ve ukliuenog u tom rastavljanju. Kao pola-
znu postavku jedne opirne analize struktura koje su u pitanju up. h. Huserl,
Logisclie Untersuchungeih tom II, 3. Istraivanje. O ueniu o celom i delu.

290
 Aloguno biti-cco tubitka i bitak ka smrti

tek svojom smru dode do zrelosti, da on moe da je vee prekora-

io tu zrelost i pre kraja. Ponajee on skonava u nedovrenosti,
ili, pak, raspadnut i istroen.
Skoneati ne kazuje nuno dovriti-se. Hitniiim postaje pitanje:
u kojeni smislu uopte smrt mora da bude pojniljeua kao skonea-
vanje tubitka.
Skonaati znai najpre prestati, i to opet u jednom ontoloki
razliitom smislu. Kia prestaje. Ona vie nije predruna, ne po-
stoii. Put prestaje. Ovo skonavanje ne puta put da ieezne, vee
to prestajanje odreduje put kao taj predruan put. Skonavanje
kao prestajanje, prema tome, moe da znai: preei u nepredru-
nost ili, pak, upravo tek biti predruan s krajem. Ovo poslednje
spomenuto skonavanje moe opet da odredi ili jedno negotovo
predrueno - prekida se jedan put u izgradnji - ili, pak, konstitui-
sati gotovost" jednog predrunog - poslednjim potezom kieiee
slika postaje gotova.
Ali, skoneavanje kao postajanje gotovim ne ukljuuje u sebi
dovrsenje. Nasuprot tome, ono koje hoe biti dovrseno zasigurno
mora da dosegne svoju moguenu gotovost. Dovrsenje je jedan fun-
dirani modus gotovosti". Ova je i sama moguna samo kao odre-
denje jednog predrunog ili priruenog.
Takode i skonavanje u smislu ieezavanja jo moe da se mo-
dirikuje odgovarajui vrsti bitka bia. Kisa je na kraju, to znai da
je iezla. Hleb je na kraju, to znaei da je potrosen, da kao ono pri-
rueno vie nije raspoloiv.
Smrt se nijcdnim odovih modusa skoneavanja ne mozeprimere-
no okarakterisati kao kraj tubitka. Da se umiranje razumelo kao
biti-ka-kraju u smislu nekog skoneavanja diskutovane vrste, onda
bi time tubitak bio stavljen kao ono predrueno odnosno prirueno.
U smrti tubitak nije ni dovren, niti je jednostavno isezao, niti je
eak postao gotov, ili kao ono prirueno sasvim raspoloiv.
Onako kako tubitak pre stalno, sve dok jeste, vee jeste svoje
jos-ne, tako on takode uvek vee jeste svoj kraj. Smreu mneno
skonavanje ne znai nikakvo biti-na-kraju tubitka, nego jedan
bitak ka kraju tog bia. Smrt je iedan naein da jest, naein koii

291
 Bl'l'AK I VRl-MIi

tubitak preuzima im jeste. im jedan ovek dolazi u ivot, on

je odmah dovoljno star da umreV 13
Skonavanje kao bitak ka kraju iziskuje svoje ontoloko razjanja-
vanje iz vrste bitka tubitka. I nasluujemo da takode tek iz egzistencijal-
nog odreenja skonavanja postaje razumljiva mogunost jednog egzi-
stirajueg bitka onoga jo-ne koje lei pre" kraja". Tek egzistencijalno
razjanjenje bitka ka kraju daje takode dovoljnu bazu da se granino
obuhvati moguni smisao besede o jednoj celovitosti tubitka, ako ta
celovitost inae treba da bude konstituisana smru kao krajeirf.
Pokuaj da se polazei od jednog razjanjenja onoga jo-ne, preko
karakterisanja skonavanja, dospe do jednog razumevanja tubitku pri-
merene celovitosti, nije vodio do cilja. On je samo negativno pokazao:
ono jo-ne, koje svagda tubitak jeste, protivi se jednoj interpretaciji kao
izostanak. Kraj, ka kojem tubitak egzistirajui jeste, ostaje neprimereno
odreden jednim biti-na-kraju. Istodobno bi, medutim, razmatranje
trebalo da uini razgovetnim da njegov tok mora da postane obrnut.
Pozitivno karakterisanje fenomena koji su u pitanju (jo-ne-biti, skon-
avanje, celovitost) uspeva samo pri jednoznanoj orijentisanosti na
ustrojenost bitka tubitka. Ova jednoznanost, medutim, biva negativno
osigurana protiv stranputica uvidom u regionalnu pripadnost struktura
kraja i celovitosti, koje se ontoloki protive tubitku.
Pozitivnu egzistencijalno-analitiku interpretaciju smrti i nje-
nog karaktera kraja treba provesti po niti vodilji do sada dobijene
osnovne ustrojenosti tubitka - fenomena brige.

49. Razgranieavanje egzisteneijalne analize smrti

naspram mogunih drugih interpretaeija tog fenomena

a Jednoznanost ontoloke interpretacije smrti treba pre toga

da se uvrsti time to e lzriito da se dovede do svesti ono o emu
svest ne moe da pita i o emu se od nje uzalud moe oekivati
neko obavetenje i uputstvo.

113 Der Ackemiiuin nus Boluneth izd. A. Hernt i K. Burdah (\'om Mittolalter zur
Retormation. Forschungen zur Cieschichte der deutschen Biidung, i/d. K, Bur-
dah, tom III, 2. deo) 1917, pogl. 20, str. 46.

292
 Moguno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

Smrt je u najirem smislu jedan fenomen ivota. ivot mora da

bude razumljen kao jedna vrsta bitka, kojoj pripada bitak-u-svetu.
Ta vrsta moe da bude ontoloki fiksirana samo u privativnoj orijen-
taciji na tubitak. Takode se i tubitak da razmatrati kao ist ivot.
Za bioloki-fizioloko postavljanje pitanja on se tada pomie u jednu
oblast bitka koju poznajemo kao svet ivotinja i biljaka. U tom polju
se ontikim utvrdivanjem mogu dobiti data i statistike o trajanju i-
vota biljaka, ivotinja i ljudi. Mogu da se saznaju sklopovi povezano-
sti izmedu trajanja ivota, rasplodivanja i rasta. Mogu da se istrauju
vrste" smrti, uzroei, poretcf i naini njenog nastupanja. il(1
Ovom bioloki-ontikom istraivanju smrti u osnovi lei jedna
ontoloka problematika. Ostaje da se pita, kako se iz ontoloke sutine
ivota odreduje sutina smrti. Ontiko istraivanje smrti je na izvestan
nain uvek ve odluilo o tome. U njemu su delatni manje ili vie raz-
janjeni pretpojmovi o ivotu i smrti. Njima je potrebno da budu pred-
skicirani ontologijom tubitka. Unutar jedne ontologije tubitka, kojapo
porctku prethodi ontologiji ivota, egzistencijalna analitika smrti opet
poporctku slediposlc jednog karakterisanja osnovne ustrojenosti tubit-
ka. Skonavanje onoga ivog mi smo nazvali dokonavanje. Ukoliko i
tubitak takode ima" svoju fizioloku, ivotu primerenu smrt, a ipak
ne ontiki izolovano nego saodreeno njegovom izvornom vrstom bit-
ka, ali tubitak moe takode i da skona a da zapravo ne umre i, s druge
strane, qua tubitak ne dokonava jednostavno, - utoliko mi taj medu-
fenomen oznaavamo kao preminue. Ali, neka umiranje vai kao na-
ziv za nain bitka na koji tubitak jcste ka svojoj smrti. Prema tome tre-
ba kazati: tubitak nikada ne dokonava. Ali, tubitak moe da premine
samo onoliko dugo dok umire. Medicinski-bioloko istraivanje pre-
minua moe da ciobije rezultate koji mogu i ontoloki da postanu od
znaaja, ako je osigurana osnovna orijentacija za jednu egzistencijalnu
interpretaciju smrti. Ili se ak i bolest i smrt uopte moraju - takode i
medicinski - primarno pojmiti kao egzistencijalni fenomeni?
Egzistencijalna interpretacija smrti lei pre sve biologije i ontolo-
gije ivota. Ali, takode tek ona fundira i svo biografski-istorijsko i et-
noloski-psiholoko istraivanje smrti. Neka tipologija" umiranja"

1 16 Uporediti o Um\e obiman prikaz kod F.. Korselta [H Korschelt], Lcbcntiiauer..

Aiteni unci 'lbil. 3. izd. 1924. Posebno i bogat popis spisa, str. 414 i dalie.

293
BlTAK 1 \'R t:\ii

kao karakteristika stanja i naina na koje se doivljava" preminue

ve pretpostavlja pojam smrti. Povrh toga, jedna psihologija umira-
nja" pre daje razjanjenje o ivotu" onoga umirueg" nego o samom
umiranju. To je samo odsjaj toga da tubitak ne umire tek, niti ak svoj-
stveno umire pri i u nekom doivljavanju faktikog preminua. Isto
tako, shvatanja smrti kod primitivaca, njihova dranja prema smrti u
arolijama i kultu, primarno rasvetljavaju razumevanje tulntka, razu-
mevanie ijoj je interpretaciji ve potrebna jedna egzistencijalna ana-
litika i jedan odgovarajui pojam o smrti.
Ontoloka analiza bitka ka kraju, s druge strane, ne preduzima
unapred nikakvo egzistencijelno zauzimanje stava prema smrti. Ako
smrt biva odredena kao kraj" tubitka, a to znai bitka-u-svetu, onda
time ne pada nikakva ontika odluka o tome da li je posle smrti" mo-
guan jo neki drugi, vii ili nii bitak, da li tubitak produava da ivi"
ili je ak, trajui due od sebe", besmrtan". O onostranosti" i njenoj
mogunosti ontiki se isto onako malo odluuje kao i o ovostranosti"
kao da bi norme i pravila dranja prema smrti trebalo da budu predlo-
eni radi okrepljenja". Medutim, analiza smrti ostaje isto ovostra
na" utoliko to ona taj fenomen interpretira samo tamo-na-tome kako
on kao mogunost bitka svagdanjeg tubitka stoji u njcmu. Smisaono
i s pravom se uopste metodiki sigurno moe takode samo pitati: ta
nakon srnrti jcstc, tek onda kada smrt bude pojmljena u svojoj punoj
ontolokoj sutini. Da li je takvo pitanje uopte jedno moguno tcorij-
sko pitanje, neka ovde ostane neodlueno. Ovostrana ontoloska inter-
pretacija smrti lei pre svake ontiki-onostrane interpretacije.
Konano, izvan oblasti jedne egzistencijalne analize smrti sto-
ji ono to bi se htelo pretresati pod nazivom jedne metafizike smr-
ti". Pitanja: kako i kada je smrt dola u svet", kakav smisao" ona
moe i treba da ima kao zlo i patnja u sveukupnosti bia, nuno
pretpostavljaju neko razumevanje ne samo karaktera bitka smrti,
nego i ontologiju sveukupnosti bia u celini i ontoloko razjaniava-
nje zla i negativnosti uopste u posebnom.
Hgzistencijalna analiza je metodiki po poretku ispred pitanja
biologije, psihologije, teodiceje i teologije smrti. Ontiki uzevi, nje-
ni rezultati pokazuju osobitu formalnost i prazninu svog ontoloskog
karakterisanja. Pa ipak, to ne treba da nas uini slepim prema bogatoj

294
 Moguno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

i isprepletenoj strukturi tog fenomena. Ako ve tubitak uopte nika-

da ne postaje pristupaan kao ono predruno, zato to njegovoj vrsti
bitka pripada moguno-bitak na vlastiti nain, onda se utoliko ma-
nje sme oekivati da se ontoloka struktura smrti moe jednostavno
otitati, osim ako smrt nije jedna istaknuta mogunost tubitka.
S druge strane, analiza ne moe da se dri neke sluajne i samo-
voljno izmiljene ideje o smrti. Ta proizvoljnost biva spreena jedi-
no prethodnim ontolokim oznaavanjem one vrste bitka u kojoj
kraj" stoji u prosenoj svakodnevici tubitka. Za to je potrebno pot-
puno predoavanje ranije ispostavljenih struktura svakodnevice.
To da u jednoj egzistencijalnoj analizi smrti odzvanjaju i egzistenci-
jelne mogunosti bitka ka smrti, to lei u sutini sveg ontolokog
istraivanja. Utoliko izriitije sa egzistencijalnim odredivanjem
pojma mora zajedno da ide egzistencijelna neobavezanost, i to na-
roito u odnosu na smrt, na kojoj se najotrije moe razgrnuti ka-
rakter mogunosti tubitka. Egzistencijalna problematika cilja jedino
na ispostavljanje ontoloke strukture bitka ka kraju tubitka.117

117 Antropologija koja je izgradena u hrianskoj teologiji, uvek je ve - poevi od

Pa\'la pa sve do Kalvinovog [ Jean Calvin] meditatio futurae vitae - pri interpretaciji
ivota" zajedno s tim videla i snirt. - V. Diltaj, ije su svojstvene filozofske tenden-
ce ciljale na jednu ontologiju ivota", nije mogao da previdi njegov sklop povezano-
sti sa smru. ,,I konano, onaj odnos koji najdublje i najoptije odreduje oseanje
naeg postojanja - odnos ivota prema smrti; jer ograniavanje nae egzistencije
smru uvek je odluujue za nae razumevanje i nae procenjivanje zivota" Das
Lriebnis und die Dichtung, 2. izd. str. 212. Onda je nedavno takode i G. Zimel |Ge-
org Simmel] fenomen smrti izriito uveo u odredenje ivota" naravno, bez jasnog
rastavijanja biioki-ontike i ontoloki-egzistencijalne problematike. Uporediti Le-
bcnsanschauung. Vier metaphvsische Kapitel, 1918, str. 99-153. Za istraivanje ko-
je ie pred nama treba naroito uporediti: K. jaspers [Karl jaspers], Psychologie der
\Vcltanschauimgcn, 3. izd. 1925, str. 229 i dalje, nar. str. 259-270. jaspers shvata
smrt po niti vodilji njime ispostavljenog fenomena granine situacije", ije funda-
mentalno znaenje lei iznad sve tipologije stavova" i slika sveta".
Diltajeve poticaje ie preuzeo Rud. Unger [Rudolf Unger] u s\rom spisu: Henier, \'o-
viilis und Kieist. Studien iiberdie Pntwicklung des Todesproblems im Denken und
Dichten \on Sturm und Drangzur Romantik, 1922. jedno principijelno promilja-
jue priseanie na svoie postavijanie pitanja Unger daje u predavanju: Literatur-
gesc'niclite als Problenigschichtc. Zur Frage geisteshistorischer Svnthese, mit beson-
derer Beziehungauf\V. Dilthey(Schriften der KonigsbergerGelehrten Gesellschaft.
Cieistesuiss. Klasse 1,1.1924). Unger jasno vidi znaenje fenomenolokog istraiva-
nja za jedno radikalnije fundamentiranje problema ivota", o. c, str. 17 i dalie.

295
BlIAK 1 YH1:.\U-

$ 50. Prcdskiciranjc cgzistcticijahio-ontolokc

strnkturc smrti

Razmatranja o izostanku, kraju i celovitosti odala su nunost da

se fenomen smrti kao bitak ka kraju interpretira iz osnovne ustroje-
nosti tubitka. Samo tako moze da postane razgovetno koliko je u sa-
mom tubitku, primereno strukturi njegovog bitka, moguno jedno
biti-ceo konstituisano bitkom ka kraju. Kao osnovna ustrojenost tu-
bitka bila je uinjena vidljivom briga. Ontoloko znaenje tog izraza
izrazilo se u definicijf: ve-biti-ispred-sebe-u (svetu) kao bitak-pri
(unutars\ r etski)susretajuembiu. l i s Timesu izraeniovi fundamen-
talni karakteri bitka tubitka: u ispred-sebe egzistencija, u ve-biti-u
... faktinost, u bitku pri ... zapadanje. Samo ako smrt u istaknutom
smislu pripada bitku tubitka, onda ona (odnosno bitak ka kraju) mo-
ra pustiti da bude odredena polazei od tih karaktera.
Najpre bi vredelo da se uopte jedanput predskicirajui rastu-
mai kako se na fenomenu smrti razgru egzistencija, faktinost i
zapadanje tubitka.
Kao neprimerena bila je odbaena interpretacija onoga jo-ne, a
time takode i krajnjeg jo-ne, kraja tubitka, u sniislu nekog izostanka,
jer ona je ukljuivala u sebi ontolosko izokretanje tubitka u jedno pred-
runo. Ono biti-na-kraju egzistencijalno kazuje: bitak ka kraju. Kraj-
nje io-ne poseduje karakter neega prcnia cmu sc tubitak drzi. Kraj
predstoji tubitku. Smrt nije nikakvo jo ne predruno, nije poslednji
izostanak reduciran na neki minimum, nego je pre kdim prcdstoj.
Pa ipak, tubitku kao bitku-u-svetu moc da predstoji mnogo
toga. Karakter predstoja ne istie za sebe smrt. Naprotiv: i ova inter-
pretacija bi takode jo mogla da uini verovatnim nasluivanje da
bi smrt morala da bude razumljena u sniislu nekog predstoieceg,
okolosvetski susretajueg zbia. Predstojati moe, na primer, neko
ne\rrerne, pregradnja kue, dolazak nekog prijatelja, prenia tome,
bie koje je predruno, priruno ili koje sa-jeste-tu. Jedan bitak ove
vrste ne poseduje predstojeu smrt.
Medutim, tubitku moe da predstoji takode i, na prinier,
neko putovanje, neko raspravljanje s Drugima, neko odricanje od

1 IS' L'porcditi ^ -11, str. 2 3 1 .

296
 Moguno biti-cco tubitka i bitak ka smrti

neega to tubitak moe i sam da bude: vlastita mogunost bitka,

koja se osniva u sabitku s Drugima.
Smrt je jedna mogunost bitka, koju sam tubitak svagda ima
da preuzme. Smru sam tubitak predstoji sebi u svom mijvlastiti-
jem moi-biti. U toj mogunosti tubitku se naprosto radi o njego-
vom bitku-u-svetu. Njegova smrt je mogunost onoga vie-ne-mo-
i-tu-biti. Ako tubitak kao ta mogunost samog sebe predstoji sebi,
on jcpotpuno upuen na svoje najvlastitije moi-biti. Tako predsto-
jei sebi, u njemu su razreeni svi odnosi prema drugom tubitku.
Ova najvlastitija, neodnosna mogucnost istodobno je najekstrem-
nija mogucnost. Kao moci-biti, tubitak ne moe da pretekne mo-
gunost smrti. Smrt je mogunost jednostavne nemogunosti
tubitka. Tako se smrt razgre kao najvlastitija, neodnosna, neprete-
eiva moguenost. Kao takva ona je jedan istaknuti predstoj. Njegova
egzistencijalna mogunost osniva se u tome da je tubitak samom
sebi sutinski otkljuen, i to na nain onoga ispred-sebe. Ovaj
strukturni momenat brige ima u bitku ka smrti svoju najizvorniju
konkretizaciju. Bitak ka kraju postaje fenomenalno razgovetniji
kao bitak ka okarakterisanoj istaknutoj mogunosti tubitka.
Najvlastitiju, neodnosnu i nepretecivu mogunost, medutim, tu-
bitak sebi ne pribavlja naknadno i prigodno tokom svog bitka. Nego,
ako tubitak egzistira, on je takode ve baeen u tu mogunost. O tome
da je izruen svojoj smrti i da time ona pripada bitku-u-svetu, o to-
me tubitak naipre i ponajese nema izrazito, a pogotovu ne teorij-
sko znanje. Baenost u smrt njemu se izvorniie i prodornije razgrce
u nahodenju strepnjeJ" Strepnja pred smru ie strepnja pred" naj-
vlastitijim, neodnosnim i nepretecivim moi-biti. Ono Pred-im
ove strepnje je sam bitak-u-svetu. Ono Za-ta ove strepnje je moi-
biti tubitka naprosto. Strepnja pred smru ne sme da bude zajedno s
nekim strahom pred preminuem baena na istu hrpu. Ona nije ni-
kakav samo\ oljan i sluajan slabi" stimung pojedinca, nego je, kao
osnovno nahodenje tubitka, otkljuenost toga da tubitak egzistira
kao baeni bitak ka svom kraju. Time se egzistencijalni pojam umira-
nja rastumauje kao baeni bitak ka najvlastitijem, neodnosnorn i ne-
pretecivim moi-biti. Razgraniavanje spram nekogpukog iezavanja,

1 1S) l ' p o i v d i t i > 40, str. 223 i dalje.

297
BlTAK 1 VRTMl:

ali takoe i spram nekog samo-dokonavanja, i konano spram ne-

kog doivljavanja" preminua, dobija na otrini.
Bitak ka kraju ne nastaje tek nekim, i kao pokatkad izronjavaju-
im stanovitem, nego sutinski pripada baenosti tubitka, koja se
ovako ili onako razgre u nahoenju (timungu). Svagda u tubitku
gospodaree faktiko znanje" ili neznanje" o najvlastitijem bitku
ka kraju samo je izraz egzistencijelne mogunosti da se na razliite
naine dri u tom bitku. To da faktiki mnogi najpre i ponajee ne
znaju o smrti, ne sme da se izdaje kao osnov dokaza za to da bitak ka
smrti ne pripada opte" tubitku, nego samo za to da tubitak najpre
i ponajee od sebe skriva najvlastitiji bitak ka smrti, beed pred
njom. Tubitak umire faktiki sve dok egzistira, ali najpre i ponaje-
e na nain zapadanja. Jer faktiko egzistiranje je ne samo uopte i
indiferentno neko baeno mod-biti-u-svetu, nego je uvek ve tako-
de i izraslo u brinutom svetu". U tom zapadajuem bitku pri... javlja
se bekstvo iz nelagodnosti, a to sada znai pred najvlastitijim bitkom
ka smrti. Egzistencija, faktinost, zapadanje karakteriu bitak ka kra-
ju, pa su, prema tome, konstitutivni za egzistencijalan pojam smrti.
Umiranje se, s obzirom na svoju ontoloku mogunost osniva u brizi.
Ali, ako bitak ka smrti izvorno i sutinski pripada bitku tubit-
ka, onda on mora takode - premda najpre nesvojstveno - da bude
pokaziv i u svakodnevici. A pogotovo ako bi bitak ka kraju trebalo
da ponudi egzistencijalnu mogunost za neko egzistencijelan biti-
ceo tubitka, onda bi u tonie lealo fenomenalno obistinjenje za te-
zu: briga je ontoloki naziv za celovitost strukturne celine tubitka.
Za potpuno fenomenalno opravdanje ovog stava ipak nije dostat-
no jedno predskiciranje sklopa povezanosti izmedu bitka ka smrti
i brige. Taj sklop povezanosti mora da postane vidljiv pre svega u
najblioj konkretizaciji tubitka - u njegovoj svakodnevici.

51. Bitak ka smrti i svakodnevica tubitka

Ispostavljanje svakodnevnog prosenog bitka ka smrti ori jenti-

e se na ranije dobijene strukture svakodnevice. U bitku ka smrti
tubitak se dri prema samom sebi kao jednom istaknutom moi-biti.

298
 Mogutio biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

Sopstvo svakodnevice je, medutim, ono Se12(l, koje se konstituie u

iavnoj izloenosti koja sebe izgovara u naklapanju. Prema tome,
naklapanje mora da uini otvorenim to na koji nain svakodnevni
tubitak sebi izlae svoj bitak ka smrti. Fundament izlaganja obrazu-
je svagda neko razumljenje koje je uvek takode i nahodeno, a to
znai ugodeno. Dakle, mora da se pita: kako je nahodeno razumlie-
nje, koje lei u naklapanju onoga Se, otkljuilo bitak ka smrti? Ka-
ko se to Se razumevajui odnosi prema najvlastitijoj, neodnosnoj i
nepretecivoj mogunosti tubitka? Koje nahodenje otkljuuje tom
Se izruenje smrti i na koji nain?
favnost svakodnevnog jedan-sa-drugim poznaje" smrt kao
susret koji se stalno javlja, kao smrtni sluaj". Ovaj ili onaj najbli-
i, ili onaj koji je daleko, umire". Nepoznati umiru" svakodnevno
i svakog asa. Smrt" susree kao najpoznatije zbie koje se unutar-
svetski deava. Kao takva ona ostaje u neupadljivosti karakteristi-
noj za ono svakodnevno susretajue. 1 2 1 Ono Se je za to zbice tako-
dc ve osiguralo jedno izlaganje. Izgovorena, ili takode i najee
suzdrana povrna" beseda o tome hoe da kae: na kraju se jedan-
put i umire, ali najpre se sam ostane nepogoden.
Analiza tog umire se" nesumnjivo razgre vrstu bitka svako-
dnevnog bitka ka smrti. U takvoj besedi smrt biva razumljena kao
neodredeno Neto koje pre svega od nekud mora da pristigne, ali
najpre za nekoga samog ond jos nijcprednina, te je stoga i neprete-
a. To umire se" iri mnjenje da smrt pogada gotovo to Se. javno
izlaganje tubitka kazuje: umire se", zato sto se time moe nagovo-
riti svako drugi i samo to Se - a svagda ne upravo ja, jer to Se je
Niko. Umiranje" biva nivelisano na neko deavanje koje, dodue,
pogada tubitak, ali zapravo ne pripada nikome. Ako je naklapanju
ikada svojstvena dvoznanost, onda je svojstvena toj besedi o smr-
ti. Umiranje, koje je nezastupljivo moje umiranje, biva izokrenuto
u neko javno deavajue zbie koje susree ono Se. Karakteristina
beseda govori o smrti kao stalno deavajuem sluaju". Ona je iz-
daje za ono uvek ve zbiljsko" i zastire karakter mogucnosti, a
ujedno s tim i pripadne momente neodnosnosti i nepretecivosti.

120 l'porediti 2,, str. 160 i dalje.

121 Uporediti ^ 16, str. 103 i daije.

299
HIT.\K i \Ri..\u

Takvom dvoznanou tubitak stavlja sebe u stanje da se s obzirom

na neko istaknuto, najvlastitijem sopstvu pripadno moci-biti izgubi
u onome Se. To Se daje pravo i potencira iskuenje da sebi pokrije
najvlastitiji bitak ka smrti. 1 -
Pokrivajue uzmicanje pred smru gospodari svakodnevicom
tako uporno, da u onome jedan~sa-drugim-biti oni najblii" esto
jo nagovaraju onoga umirueg" da e umai smrti i uskoro se po-
novo vratiti natrag u umirenu svakodnevicu svog brinutog sveta. Ta-
kva skrb" ak mni da time tei" onoga umirueg ". Ona hoe da ga
vrati natrag u tubitak time to mu pomae u tome da jo i potpuno
zastre svoju najvlastitiju, neodnosnu mogunost bitka. Na taj nain
ono Se brine jedno stalno umirenjc o snirti. Ali, to umirenje u osnovi
ne vai samo za onoga umirueg , nego isto toliko mnogo i za tei-
telja". Pa ak u sluaju preminua ni javnost jos ne treba da bude
ometena zbiem i uznemirena u svojoj brinutoj bezbrinosti. Ipak se
u umiranju Drugih ne retko vidi jedna drutvena neprijatnost, ako
ne i netaktinost od koje javnost treba da bude sauvana. 1 -'
Medutim, to Se istodobno sa ovim umirenjem koje potiskuje
tubitak od njegove smrti, daje sebi pravo i ugled preutnim upra-
vljanjem nainom na koii sc uopste treba drati prema smrti. Ve
misljenje na smrt" javno vai za kukaviki strah, nesigurnost tu-
bitka i mrano bekstvo od sveta. 'io Sc fic doputa da sc javi hra-
brost za strepfiju prcd smru. Gospodarenje javne izloenosti onoga
Se takode je ve odlucilo i o nahodenju iz kojeg treba da se odredi
stav prema smrti. U strepnji pred smru tubitak biva doveden pred
samog sebe kao izruen nepretecivoj mogunosti. Ono Se brine
preokretanje te strepnje u neki strah pred nekim dolazeim zbi-
em. Kao strah dvoznanom uinjena strepnja biva povrh toga iz-
davana za slabosi koju iedan, u samog sebe siguran tubitak, ne sme
da poznaje. Ono to dolikuje" primereno bezglasnom ciekretu
onoga Se jeste ra\noduan mir naspram injenice" da se umire.
Obrazovanie jedne takve nadmocne" ravnodunosti otudujc tubitak
od njegovog najvlastitijeg, neodnosnog moi-biti.

122 L'poivditi ^> 3S, ^tr. \~-\ i dalie.

123 L X. Tolstoi ll.fv \ikol;iio\'i Tolsioj] ic u s\'oioi pipo\eiki Smrt lviuui Ujin
prika/ao k'iionicn polrescnosti i slonia ovoga ,uniiiv sv".

300
 Moguno biti-cco tubitko i bitak ka smrti

A iskuenje, umirenje i otudenje oznaavaju vrstu bitka zapa-

dauja. Svakodnevni bitak ka smrti je kao zapadajui bitak jedno
stalno bekstvo pred njom. Bitak ka kraju poseduje modus pretu-
maueg, nesvojstveno razumevajueg i zastirueg uzmieanja
pred njom. Da svagda vlastiti tubitak taktiki uvek ve umire, a to
znai da je u jednom bitku ka svom kraju, tai fakat on prikriva od
sebe time to on smrt preokree u svakodnevno deavajui smrt-
ni sluaj kod Drugih, koji nam svakako jo razgovetnije osigura-
va da ,,se sairf jo ivi" Zapadajuim bekstvom pred smru,
medutim, svakodnevica tubitka osvedoava da je takode i to Se
samo svagda ve odredeno kao bltak ka smrti, pa i onda kada se
ono ne kree izriito u nekom miljenju na smrt". 'lubitku se ta-
kode i u proseeuoj svakodneviei stalno radi o ovom najvlastitijenu
fieodnosnom i nepreteeivom moi-biti, eak i ako samo u modusu
brinjenja jedne neomctanc ravnodunosti s p r a m krajnje mogue-
fiosti njegove egzisteneije.

Ispostavljanje svakodnevnog bitka ka smrti, medutim, isto-

dobno daje uputstvo za pokuaj da jedna produbljemja interpreta-
cija zapadajueg bitka ka smrti kao uzmicanja pred njom osigura
potpun egzistencijalni pojam bitka ka kraju. Na fenomenalno do-
voljno vidljivim uinjenim Pred-im bekstva mora se dopustiti da
se tenomenoloki projektuje, kako sam uzmicajui tubitak razume
svoju s m r t . i : i

\S ^2. Svakodnevtu bitak ka kraju i potpuni

egzisteneijalni pojam smrti

Bitak ka kraju je u egzistencijalnom predskiciranju bio odre-

den kao bitak ka najvlastitijem, neodnosnom i nepretecivom mo-
i-biti. Egzistirajui bitak ka ovoj mogunosti dovodi sebe pred
jednostavnu nemogunost egzistencije. Iznad i izvan ovog privid-
no praznog karakterisanja bitka ka smrti razgrnula se konkretizaciia

2-\ L'porcditi u odno.su na ovu mctodiOku nioi^ucnost ono to jc ka/ano u anaii/i

strcpnic -10, str. 223.

301
BlTAK I VRT.MT.

ovog bitka u modusu svakodnevice. Primereno za svakodnevicu

sutinskoj tendenci zapadanja, bitak ka smrti pokazao se kao pokri-
vajue uzmicanje pred smru. Dok je pre toga istraivanje prelo
od formalnog predskiciranja ontoloke strukture smrti na konkret-
nu analizu svakodnevnog bitka ka kraju, sada treba obrnutim prav-
cem, putem dopunske interpretacije svakodnevnog bitka ka kraju,
da bude zadobijen potpuni egzistencijalni pojam smrti.
Eksplikacija svakodnevnog bitka ka smrti drala se naklapa-
nja onoga Se: umire se takoe jedanput, ali privremeno jo ne.
Do sada je bilo interpretirano samo to umire se' kao takvo. U onome
takode jedanput, ali privremeno jo ne", svakodnevica doputa
neto takvo poput izvesnosti smrti. Niko ne sumnja u to da se umi-
re. ledino, ovom ,,ne sumnjati" nije ve potrebno da u sebi krije to
biti-izvestan koje odgovara onome kao ta smrt, u smislu okarakte-
risane istaknute mogunosti, stoji u tubitku. Svakodnevica zastaje
pri ovom dvoznanom doputanju izvesnosti" smrti - da bi tu iz-
vesnost, jo vie pokrivajui umiranje, oslabila i sebi olakala bae-
nost u smrt.
Pokrivajue uzmicanje pred smru po svom smislu ne moe
da bude zapravo izvesna" smrti - a ipak to jeste. Kako stoji sa ,,iz-
vesnou smrti"?
Biti-izvestan jednog bia znai: njega kao istinitog drati za
istinito. Ali, istina znai otkritost bia. Sva otkritost se, meutim,
ontoloski osniva u najizvornijoj istini, otkljuenosti tubitka.' '' Tu-
bitak je kao otkljueno-otkljuujue i otkrivajue bie sutinski u
istini". Izvesnost se, niediitinu osniva u istini ili joj jednakoizvorno
pripada. Izraz izvesnost" ima, poput termina istina", dvostruko
znaenje. Izvorno istina kazuje koliko i biti-otkljuujui kao dra-
nje tubitka. Odatle izvedeno znaenje mni otkritost bia. Odgova-
rajui tome, izvesnost izvorno znai koliko i biti-izvestan kao vrsta
bitka tubitka. U jednom izvedenom znaenju ipak biva i bie, koje-
ga tubitak moe biti izvestan, nazvano izvesnim" biem.
ledan modus izvesnosti ie ubedenje. U njemu tubitak sebi pu-
ta da se jedino svedoanstvom same otkrite (istinite) stvari odreduje

\2J Uporediti ^ 44, str. 2r3 i dal'e, nar. str. 2^9 i daii<

302
 Moguno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

njegov razumevajui bitak prema toj stvari. To drati-za-istinito

je kao drati-sebe-u-istini dovoljno ako se osniva u otkritom bi-
u samom, i ako je kao bitak ka tako otkritom biu postalo sebi
prozirno s obzirom na svoju primerenost tom biu. Takvo neto
nedostaje u proizvoljnom izmiljanju, odnosno u pukom nazoru"
o nekom biu.
Dovoljnost dranja-za-istinito odmerava se prema zahtevu za
istinom, kojem ono pripada. Taj zahtev prima svoje pravo iz vrste
bitka bia koje treba otkljuiti i iz pravca otkljuenja. Razliitou
bia i primereno vodeoj tendenci i domaaju otkljuenja menja se
vrsta istine, a time i izvesnost. Razmatranje koje je pred nama osta-
je ogranieno na analizu onoga biti-izvestan naspram smrti, koje
na kraju sainjava jednu istaknutu izvesnost tubitka.
Svakodnevni tubitakponajee pokriva najvlastitiju, neodno-
snu i nepretecivu mogunost svog bitka. Ova faktika tendenca
pokrivanja obistinjuje tezu: tubitak je kao faktiki tubitak u neisti-
ni"12<\ Prema tome, izvesnost, koja pripada takvom pokrivanju bit-
ka ka smrti, mora biti neko neprimereno dranje-za-istinito, a ne
recimo neizvesnost u smislu sumnje. Neprimerena izvesnost dri
u pokritosti ono to je njoj izvesno. Ako se" smrt razume kao oko-
losvetski susretajue zbie, onda izvesnost koja se na to odnosi ne
pogada bitak ka kraju.
Kae se: izvesno je da ,,ta" smrt dolazi. To se kae, a to Se previ-
da da, da bi mu smrt mogla biti izvesna, svagda vlastitom tubitku
samom mora da bude izvesno njegovo najvlastitije neodnosno mo-
i-biti. Kae se, smrt je izvesna, i time se u tubitak usaduje privid,
kao da je njemu scimom izvesna njegova smrt. A gde lei osnov sva-
kodnevnog biti-izvestan? Oigledno ne u pukom uzajamnom na-
govaranju. Pa ipak, svakodnevno se stie iskustvo o umiranju"
Drugih. Smrt je jedna neosporiva injenica iskustva".
Na koji nain svakodnevni bitak ka smrti razume ovako osno-
vanu izvesnost, odaje se onda kada on pokua da ak i kritiki pred-
vidno, a to ipak znai primereno, misli" o smrti. Svi ljudi, koliko se
r
zna, umiru". Smrt je za svakog oveka u najviem stepenu \ erovatna,

126 Uporediti 44 b, str. 262-263.

303
Brr.\K i YRI-:.\U-:

a!i ipak nije neuslovljeno" izvesna. Strogo uzevi, smrti se sme pri-
rei ipak samo" empirijska izvesnost. Ona nuno zaostaje za najvi-
som izvesnosu, apodiktikom izvesnocu, koju doseemo u izve-
snim oblastima teorijskog saznanja.
Na ovom kritikom" odredenju izvesnosti smrti i njenog
predstojanja otvara se najpre opet za svakodnevicu karakteristino
nepoznavanje vrste bitka tubitka i njemu pripadnog bitka ka smrti.
To da je prenunuee kao zbie koje se javlja samo" empirijski izve-
sno, ne odluuje o izvesnosti smrti. Neka smrtni sluajevi budu iak-
tiki povod za to da tubitak najpre uopte pone da obraa panju
na smrt. Ostajui u oznaenoj empirijskoj izvesnosti, medutim, tu-
bitku uopte ne moe da postane izvesna smrt u onome kako ona
Jeste". Premda tubitak u javnosti onoga Se prividno besedf samo
o ovoj empirijskoj" izvesnosti smrti, on se u osnovi ipak ue drzi
iskljuivo i primarno smrtnih sluajeva koji se deavaju. Izmieuei
svojoj smrti i svakodncvnom bitku ka kraju ipak je takode drugai-
je izvesna smrt nego to bi on to sam hteo da prizna u isto teorij-
skom promisljajuem priseaniu. Ovo drugaije" svakodnevica
sebi ponajese zastire. Ona se ne odvauje da u tome postane sebi
prozirna. Okarakterisanim svakodnevnim nahodenjem, ,,u strep-
nji" brinutom, prividno strepnje lienom nadmonosu nasapram
izvesne injenice" smrti, svakodnevica priznaje jednu visu" izve-
snost od one samo empirijske. Zna se o izvesnoj smrti, a ipak se
nije" svojstveno izvestan nje. Zapadajua svakodnevica tubitka
poznaje izvesnost smrti, pa opet izmie tome /?/7/-izvestan. Ali, ovo
uzmicanje tenomenalno osveciouje, iz onoga pred im ono uzmi-
e, da smrt mora da bude pojmljena kao najvlastitija, neodnosna,
nepreteciva, izvesna mogunost.
Kae se: smrt izvesno dolazi, ali privremeno jos ne. Ovim
ali..." ono Se odrie smrti izvesnost. To privremeno jos ne" nije puki
negativni iskaz, nego jedno samoizlaganje onoga Se, samoizlaganje
kojim to Se upuuje sebe na ono to najpre za tubitak jos ostaje pri-
stupano i brinljivo. Svakodnevica nagoni na hitnost brinjenja i
predaje se okovima umornog, nedelatnog miljenja na smrt".
Smrt se odmie na neko jedanput kasnije", i to uz pozivanje na
takozvano opste odmeravanje". Tako ono Se pokriva ono vlastito

304
 Mogiino biti-cco tubitka i bitak ka smrti

na izvesnosti smrti, da jc snirt nioguua svakog trcnutka. Zajedno

sa izvesnosu smrti ide ncodrcdcnost njenog Kada. Toj neodrede-
nosti izmie svakodnevni bitak ka smrti time to joj dodeljuje odre-
denost. Ali, takvo odredivanje ne moe znaiti da se proraunava
Kada nastupanja preminua. Tubitak pre bei pred takvom odrede-
nou. Neodredenost izvesne smrti svakodnevno brinjenje odredu-
je sebi na taj nain to to brinjenje pred tu neodredenost pomie
pregledive hitnosti i mogucnosti najblieg svagdanja.
Zajedno s time, medutim, pokrivanje te neodredenosti poga-
da i izvesnost. Tako se zastire najvlastitiji karakter mogunosti
smrti: izvesno i pri tome neodredeno, a to znai svakog trenu-
tka mogucno.
Potpuna interpretacija svakodnevne besede onoga Se o smrti
i njenim nainima da stoji u tubitku, vodila je do karaktera izvesno-
sti i neodredenosti. Potpuni egzistencijalno-ontoloki pojam smrti
dopusta da se sada granino obuhvati u sledeim odredbama: smrt
kao kraj tubitka jc uajvlastitija, ncodnosna, izvcsna i kao takva nco-
drcdcna, ncprctcciva niogutiost tubitka. Smrt jc kao kraj tubitka u
bitku tog bica ka njegovom kraju.
Granino obuhvatanje egzistencijalne strukture bitka ka kraju
stoji u sluzbi izrade jedne vrste bitka tubitka, u kojoj on kao tubitak
moe biti cco. Da svagda ve i svakodnevni tubitak jcstc ka svom
kraju, a to znai da se sa svojom smru stalno, premda povrsno",
razraunava, pokazuie da ovaj kraj, koji zakljuuie i odreduje ono
biti-ceo, nije nita pri emu tubitak konano stie tek u svom pre-
minuu. U tubitak, kao ka svojoj smrti bivstvujuem tubitku, uvek
je vec ukljuceno krajnje jos-ne njega samog, pre kojeg su rasprostr-
ti svi ostali. Stoga ne opstaje s pravom iormalno zakljuivanje od
ios-ne tubitka, povrh toga ontoloki neprimereno interpretiranog
kao i/.ostanak, na njegovu necelovitost. /~ onoga isprcd-scbc uzcti
foiotncn onogu jo-nc, kao i struktura brigc uoptc, tako jc nialo jcd-
na itistanca spnuu nckog nioguuog cgzistcntnog biti-cco, da to is-
prcd-scbc tck itii niogunim jcdan takav bitak ka kraju. Froblem
mogunog biti-ceo bia koje smo svagda mi sami, opstaje s pra-
vom, ako je briga kao osnovna ustrojenost tubitka zajedno pove-
zana" sa smru kao krajnjom mogunou tog bia.

305
BlTAKI VRHMI-

Pa ipak, ostaje upitno: da li je ovaj problem ve bio i dovoljno

izraen. Bitak ka smrti se osniva u brizi. Kao baeni bitak-u-svetu
tubitak je svagda ve izruen svojoj smrti. Bivstvujui ka svojoj
smrti, on faktiki - i to stalno - umire, sve dok ne dode do svog
preminua. Tubitak umire faktiki - to istodobno kazuje da se on
u svom bitku ka smrti uvek ve ovako ili onako odluio. Svako-
dnevno zapadajue uzmicanjepred smru jedan je nesvojstveni bi-
tak ka smrti. Nesvojstvenost ima u osnovi mogunu svojstvenost.1-
Nesvojstvenost oznaava jednu vrstu bitka u koju tubitak moe da
se premesti, i ponajee takoe uvek ve i jeste premeten, ali u
koju on ne mora nuno i stalno da se premeta. Poto tubitak egzi-
stira, on odreduje sebe kao bie, kako ono jest, svagda iz neke
mogunosti koja on sam jeste i koju on sam razume.
Moe li tubitak takoe svoju najvlastitiju, neodnosnu i nepre-
tecivu, izvesnu i kao takvu neodredenu mogunost svojstveno da
razume, a to znai da se dri u nekom svojstvenom bitku ka svom
kraju? Sve dok taj svojstveni bitak ka smrti nije ispostavljen i onto-
loki odreden, za egzistencijalnu interpretaciju bitka ka kraju
vezan je jedan sutastveni nedostatak.
Svojstveni bitak ka smrti znai jednu egzistencijelnu mogu-
nost tubitka. Ovo ontiki moi-biti mora sa svoje strane da bude
ontoloki moguno. Koji su egzistencijalni uslovi te mogunosti?
Kako ona sama treba da postane pristupana?

$ 53. Egzistencijalni projekat jednog

svojstvenog bitka ka smrti

Faktiki se tubitak najpre i ponajee dri u nekom nesvoj-

stvenom bitku ka smrti. Kako treba objektivno" da se okarakteri-
e ontoloka mogunost jednog svojstvenog bitka ka smrti, ako se
tubitak na kraju nikada ne dri svojstveno prema svom kraju ili,
pak, taj svojstveni bitak po svom smislu mora da ostane prikriven

127 Nesvoistvenou tubitka bavio se 9, str. 69 i dalje, ^ 2 / , str. 164, i pos. 38, str.
212 i dalic.

306
 Mogutio biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

Drugima? Zar projekat egzistencijalne mogunosti jednog tako pi-

tanja dostojnog egzistencijclnog moi-biti nije tantastian podu-
hvat? ta je njemu potrebno da bi takav projekat mogao da prevazide
jednu samo izmiljajuu, proizvoljnu konstrukciju? Jami H sam
tubitak uputstva za taj projekat? Daju li se iz samog tubitka uzeti
osnove niegove fenomenalne ispravnosti? Moe li sada postavljen
ontoloki zadatak da iz dosadanje anaiize tubitka sebi da skice koje
njegove namere izvode na siguran put?
Bio je fiksiran egzistencijalan pojam smrti, a time i ono pre-
ma emu jedan svojstveni bitak ka kraju treba moi da se odnosi.
Dalje je bio okarakterisan nesvojstveni bitak ka smrti, a time je
bilo i prohibitivno predskicirano, kako svojstveni bitak ka smrti
ne moe biti. Ovim pozitivnim i prohibitivnim uputstvima mora
da se moe projektovati egzistencijalna gradnja jednog svojstve-
nog bitka ka smrti.
Tubitak biva konstituisan otkljuenou, to jest jednim naho-
denim razumljenjem. Svojstveni bitak ka smrti ne moe da uz-
makne pred najvlastitijom, neodnosnom mogunou i da je u
tom bekstvu pokrije i pretumai za razumnost onoga Se. Hgzisten-
cijaini projekat jednog svojstvenog bitka ka smrti stoga mora da
ispostavi one momente takvog bitka, koji ga konstituiu kao razu-
mljenje smrti u smislu nepovrnog i nepokrivajueg bitka ka
oznaenoj mogunosti.
Najpre valja bitak ka smrti oznaiti kao bitak ka nekoj mogue-
nosti, i to jednoj istaknutoj mogunosti samog tubitka. Bitak ka
nekoj mogunost, a to znai ka nekome mogunom, moe da zna-
i: ii na ono moguno kao brinjenje njegovog ozbiljenja. U polju
onoga prirunog i predrunog stalno susreu takve mogunosti:
ono dosezivo, savladivo, prohodno i tome slino. To brinue ii
na ... neko moguno ima tendencu daponiti moguenost toga mo-
gunog inei ga raspoloivim. Brinue ozbiljavanje prirunog pri-
bora (kao uspostavljanje, pripremanje, razmetanje itd.), medutim,
uvek je samo relativno, ukoliko takode i ono ozbiljeno jo ima,
i upravo ima, karakter bitka udovoljenja. Ono ostaje, premda ozbi-
ljeno, kao ono zbiljsko jedno moguno za ..., okarakterisano
jednirn Da-bi. Napred data anaiiza treba samo da uini razgovetnim

30:
BIIAK i VRI:\U

kako se to brinue ii na ... odnosi prema onome mogunom, ne u

tematsko-teorijskom razmatranju onoga mogunog kao mogu-
nog, i pogotovu ne s obzirom na njegovu mogunost kao takvu,
nego tako da ono obazivno skrce pogled od onoga mogunog na
ono Za-ta-moguno.
Bitak ka smrti o kojem je re oigledno ne moe da poseduje
karakter brinueg ii na njegovo ozbiljavanje. S jedne strane, smrt
kao ono moguno nije nikakvo moguno priruno ili predruno,
nego jedna mogunost bitka tubitka. A potom, brinjenje ozbiljava-
nja tog mogunog moralo bi da znai neko privodenje preminua.
Ali, time bi tubitak izmakao sebi upravo tlo za jedan egzistirajui
bitak ka smrti.
Dakle, ako bitkom ka smrti nije mneno neko njegovo ozbilja-
vanje', onda on ne moe da kazuje: boraviti pri kraju u svojoj
mogunosti. Takvo dranje bi lealo u miljenju na smrt". Takvo
dranje promilja mogunost, kada i kako bi ona doista htela da se
ozbilji. Ovo mudrovanje o smrti joj, dodue, ne oduzima potpuno
njen karakter mogunosti, o njoj se jo uvek mudruje kao o dolaze-
oj, ali je zasigurno slabi proraunavajuim htenjem da raspolae
smru. Ona treba kao ono moguno da to je moguno manje po-
kazuje od svoje mogunosti. U bitku ka smrti, naprotiv, samo ako
on okarakterisanu mogunost ima razumevajui da otkljui kao
takvu, mogunost mora da bude razumljena neoslabljeno kao mo-
gunost, da bude obrazovana kao mogunost i u dranju prema njoi
izdrzana kao mogunost.
Prema neemu mogunom u njegovoj mogunosti tubitak se
ipak odnosi u ickivanju. Za jedno biti-napet prema njemu, neko
moguno moe neometano i nezakinuto da susree u svom ,,da li,
ili da li ne, ili konano ipak da". Ali, zar analiza fenomenom ieki-
vanja ne pogada onu istu vrstu bitka ka onome mogunom, koja je
ve bila oznaena u brinuem ii na neto? Sve oekivanje razume i
poseduje" svoje moguno tamo-na-tome, da li i kada i kako e ono
doista biti zbilja predruno. Iekivanje nije samo neko prigodno
skretanje pogleda od neega mogunog na njegovo moguno ozbi-
ljenje, nego je sutinski jedno ckanjc na njcga. 'lakode i u iseki-
vanju lei jedno odskakanje od onoga mogunog i prizemljenje u

308
 Moguno biti-ceo tubitka i bitak ka smrti

neemu zbiljskom, za koje je ono iekivano i iekivano. Polazei

od onoga zbiljskog, i ka njemu, ono moguno biva, primereno ie-
kivanju, uvueno u ono zbiljsko.
Bitak ka mogunosti kao bitak ka smrti, medutim, treba pre-
ma njoj da se dri tako da se ona u tom bitku i za njega razgrne kao
mogunost. Takav bitak ka mogunosti terminoloki zahvatamo
kao prcdvodcnjc u mogunost. Ali, zar ovo dranje ne krije u sebi
neko pribliavanje onome mogunom i ne izranja li s blizinom
onoga mogunog njegovo ozbiljenje? Pa ipak, ovo pribliavanje na
tendira ka nekom brinuem injenju raspoloivim neega zbilj-
skog, nego u razumevajuem pribliavanju mogunost onoga mo-
gunog samo postaie vea \ Najblia blizina bitka ka smrti kao mo-
gucnost jc necniu zbiljskom dalcka koliko jc to samo moguno. to
nezastrtije ova mogunost bila razumljena, utoliko istije prodire
razumljenje u mogunost kao mogunost ncmogunosti cgzistcnci-
jc uoptc. Smrt kao mogunost ne daje tubitku nita to treba ozbi-
ljiti" i nita to tubitak kao ono zbiljsko ne bi mogao i sam biti.
Smrt je mogunost nemogunosti svakog dranja prema ..., svakog
egzistiranja. U predvoenju u tu mogunost ona postaje ,,sve vea"
a to znai da ona razgre sebe kao mogunost koja uopte ne po-
znaje nikakvu meru, nikakvo vie ili manje, nego znai mogunost
bezmerne nemogunosti egzistencije. Po svojoj sutini ta mogu-
nost ne nudi nikakav oslonac da bi bila napeta prema neemu, da
bi sebi ocrtavala" ono moguno zbiljsko i zbog toga zaboravljala
mogunost. Bitak ka smrti kao predvodenje u mogunost omogu-
ava pre svega tu mogunost i ini je kao takvu slobodnom.
Bitak ka smrti je predvodenje u jedno moi-biti onog bia ija
ie vrsta bitka predvodenje samo. U predvodeem razgrtanju tog
moi-biti tubitak se otkljuuje samom sebi s obzirom na svoju kraj-
nju mogunost. Ali, projektovati se na najviastitije moi-biti kazuje:
moi razumeti samog sebe u bitku tako razgrnutog bia: egzistirati.
Predvodenje se pokazuje kao mogunost razumljenja najvlastitijcg
krajnjeg moi-biti, a to znai kao mogunost svojstvcnc cgzistcn-
cijc. Njena ontoloka ustrojenost mora da postane vidljiva ispo-
stavijanjem konkretne strukture predvoenja u smrt. Kako se
sprovodi ienomenalno granino obuhvatanje ove strukture?

309
BlIAK 1 VRl-Mh

Odgledno tako to odredujemo one karaktere predvodeeg otklju-

enja koji njemu moraju da pripadaju, da bi ono trebalo da moe
postati isto razumljenje najvlastitije, neodnosne, nepretecive, izve-
sne i kao takve neodredene mogunosti. Ostaje da se obrati panja
na to da razumljenje primarno ne kazuje: jednosmisleno piljiti, nego
razumeti sebe u onom moi-biti koje se razgre u projektu. ! : s
Smrt je najvlastitija mogunost tubitka. Bitak ka toj moguno-
sti otkljuuje tubitku njegovo najvlastitije moi-biti, u kojem se na-
prosto radi o bitku tubitka. U tome tubitku moe da postane oi-
gledno da on u istaknutoj mogucnosti samog sebe ostaje otrgnut
od onoga Se, a to znai da se on predvodei svagda ve moe otrg-
nuti od niega. Razumljenje ovoga mof, medutim, razgre tek
faktiku izgubijenost u svakodnevicu onoga Se-samog.
Najvlastitija mogunost je neodnosfia. Predvodenje puta tu-
bitak da razume da on polazei jedino od samog sebe ima da
preuzme ono moi-biti, u kojem se radi naprosto o njegovom naj-
viastitijem bitku. Smrt ne pripada" samo indiferentno vlastitom
tubitku, ve ona zahteva taj tubitak kao pojedinaean. U predvode-
nju razumljena neodnosnost smrti upojedinaava tubitak na njega
samog. Ovo upojedinaavanje je jedan nain otkijuenja onoga
Tu" za egzistenciju. Ono ini oiglednim da sav bitak pri onome
brinutom i svaki sabitak s Drugima zakazuje ako se radi o najvia-
stitijem moi-biti. Tubitak moe svojstveno biti on sani samo
onda kada on to sebi omogui polazeei od saniog sebe. Pa ipak,
zakazivanje brinienja i skrbi nikako ne znai neko otcepljenje tih
naina tubitka od svojstvenog samobitka. Kao sutinske strukiu-
re ustrojenosti tubitka, oni zajedno sa ostalim pripadaju uslovu
mogunosti egzistencije uopte. Tubitak je svojstveno on sam sa-
mo ukoliko on sebe kao brinui bitak pri ... i skrbei bitak sa ...
projektuje primarno na svoje najvlastitije moi-biti, a ne na mo-
gunost onoga Se-samog, Se-sopstva. Predvodenje u neodnosnu
mogunost prisiljava predvcnlee bie u mogunost da polazeci
od samog sebe svoj najvlastitiji bitak preuzme iz samog sebe.
Naiviastitija, neodnosna mogunost je nepreteeiva. Bitak ka
njoi puta tubitak da razume da njemu kao krajnja mogucnost

1 28 L porediti ^ 3 L str. 1 / S I dalje.

310
 Moguno biti-cco tubitka i bitak ka smrti

egzistencije predstoji da napusti samog sebe. Ali, predvoenje ne

izmie nepretecljivosti poput nesvojstvenog bitka ka smrti, nego
daje sebe slobodno za nju. Predvodee postajanje-slobodnim za vla-
stitu smrt oslobada od izgubljenosti u mogunosti koje se sluajno
nameu, i to tako to tek puta faktike mogunosti koje su raspro-
strte pre nepretecivih mogunosti, da se svojstveno razumeju i iza-
beru. Predvodenje otkljuuje egzistenciji kao krajnju mogunost
samonaputanje i tako lomi svako uporno ostajanje pri svagda do-
segnutoj egzistenciji. Tubitak se predvodei titi od toga da padne
natrag iza samog sebe i razumljenog moi-biti, te ,,da postane suvi-
e star za svoje pobede" (Nie [Friedrich Nietzsche]). Slobodan za
svoje najvlastitije, polazei od kraja odreene, a to znai kao kraj-
njc razumljene mogunosti, tubitak odgoni opasnost da, polazei
od svog krajnjeg razumevanja egzistencije, ne prepozna egzistenci-
jalne mogunosti Drugih, koje njega pretiu, ili da ih, pak, pogre-
no ih tumaei, prisilno vraa natrag na vlastite mogunosti, da bi
se tako predao najvlastitijoj faktikoj egzistenciji. Kao neodnosna
mogunost, smrt upojedinaava, medutim, samo da bi kao nepre-
teciva mogunost tubitak kao sabitak uinila razumevajuim za
moi-biti Drugih. Poto predvodenje u nepretecivu mogunost za-
jedno sa ostalim otkljuuje sve pre nje rasprostrte mogunosti, to
u njemu lei mogunost jednogegzistencijelnog uzimanja unapred
cclog tubitka, a to znai mogunost da egzistira kao cclo moi-biti.
Najvlastitija, neodnosna i nepreteciva mogunost je izvcsna. Na-
in da se nje budc izvcstan, odreduje se iz njoj odgovarajue istine (ot-
kljuenosti). Ali, izvesnu mogunost smrti tubitak otkljuuje kao mo-
gunost samo tako to on predvodei ka toj mogunosti tu mogunost
omoguava za sebe kao najvlastitije moi-biti. Otkljuenost moguno-
sti osniva se u predvodeem omoguavanju. Sebe-dranje u toj istini,
a to znai biti-izvestan onoga otkljuenog, doista zahteva predvode-
nje. Izvesnost smrti se ne moe proraunati iz utvrdivanja susretajuih
smrtnih sluajeva. Ona se uopte ne dri u nekoj istini onoga predru-
nog, koje s obzirom na svoju otkritost najistije susree za neko samo
tamo-gledajue pustiti-da-susretne bia po sebi samom. Mora da se
;
tubitak pre svega izgubio na stanjima st\ ari - to moe da bude vlastiti
zadatak i mogunost brige - da bi zadobio istu stvarskost, a to znai

311
BlIAK I VRI-Ml-

ravnodunost apodiktike evidencije. Ako ono biti-izvestan u odnosu

na smrt ne poseduje taj karakter, onda to ne znai da je ono nieg stup-
nja od apodiktike evidencije, nego: ouo uoptc nc spada u stupuieviti
poredak cvidencija o ononieprcdrunom.
Dranje-za-istinito smrti - smrt jeste svagda samo vlastita
- pokazuje jednu drugu vrstu i izvornije je od svake izvesnosti u
odnosu na neko unutarsvetski susretajue bie ili na tormalne pred-
mete, jer mu je bitak-u-svetu izvestan. Kao takvo ono zahteva ne
samo jedno odreeno dranje tubitka, nego tubitak u punoj svoj-
stvenosti njegove egzistencije.12" Tek u predvoenju tubitak moe
sebi da osigura svoj najvlastitiji bitak u njegovoj nepretecivoj celo-
vitosti. Stoga evidencija neposredne datosti doivlalja, Ja-a i svesti
nuno mora da zaostane iza izvesnosti koja lei zakljuena u pred-
vodenju. I to ne zato sto pripadna vrsta shvatanja ne bi bila stroga,
nego zato to ona naelno ne moe da dri za istinito (otkljueno)
ono to ona u osnovi hoe da ima-tif' kao istinito: tubitak koji ja
sam jesam i kao moi-biti tek predhodei mogu svojstveno biti.
Najvlastitija, neodnosna, nepreteeiva i izvesna mogunost je-
ste s obzirom na izvesnost ueodredena. Kako predvodenje otkljuu-
je ovaj karakter istaknute mogunosti tubitka? Kako se predvodee
razumljenje projektuje na neko izvesno moi-biti koje je stalno mo-
guno, i to tako da ono Kada, u koiem jednostavna nemogunost
egzistencije postaje moguna, stalno ostaje neodredeno? U predvo-
denju ka neodrcdeno izvesnoj smrti tubitak se otvara za jednu stal-
nu ugrocuost koja proistie iz njegovog du saniog. Bitak ka kraju
mora da se dri u njoj i tako malo moe da je pomrai da pre mora
da obrazuje neoclredenost izvesnosti. Kako je egzistencijalno mo-
guno genuino otkljuenje stalne ugroenosti? S\o razumljenje je
nahodeno. timun^ dovodi tubitak pred baenost nje^ovo<j; ,,da-
on-ieste-tir > . i;; ' Naliodenje, medutinu koje nioze da drzi otvorenovi
stalnu i jednostavuu, iz najvlastitijeg upojedinucuog hitka tubitka
narastajuu ugrozenost njega saniog, jestc strepuja.1 w U njoj se tubitak
n a h o d i / w J o n i m Nita mogucne nemogucnosti svoje egzistencije.

129 l'porcditi 62, str. 336 i daik.

130 L'poretliti \S 29, str. 169 i dalie.
131 l porediti 40, str. 223 i dalie.

312
 Mogucno hiti-cco tuhitka i hitak ka smrti

Strepnja strepi za moi-biti ovako odredenog bia, te tako otkljueu-

je krajnju mogunost. Poto predvodenje naprosto upojedinaava
tubitak i puta da mu u tom upojedmaenju samog sebe postane
izvesna eelovitost njegovog moi-biti, ovom seberazumljenju tubit-
ka iz njegovog osnova pripada osnovno nahodenje strepnje. Bitak
ka smrti sustinski je strepnja. Nesumniivo, iako samo" indirektno
osvedoenje za to daje oznaeni bitak ka smrti, ako on strepnju iz-
okrece u kukaviki strah i prevladavanjem tog straha objavljuje
kukaviluk pred strepnjom.
Karakterisanje egzistencijalno projektovanog svojstvenog bit-
ka ka smrti moe se saeti na sledei nain: predvodenje razgree
tubitku izgubljenost u ouo Se-sanio, Se-sopstvo, i dovodi ga pred nio-
guenost da, priniamo neoslonjeu na brinueu skrb, jeste on sanu ali
sani u strasnoj, od iluzija oiioga Se razreenoj, faktiekoj, sebi sanioj
izvesnoj i strepeeoi s l o b o d i k a s nir t i.
Svi bitku ka smrti pripadni odnosi prema punoj sadrini oka-
rakterisane krajnje mogunosti tubitka zbiraju se u tome da njome
konstituisano predvodenje razgrnu, razviju i vrsto dre kao omo-
gucavanje te mogunosti. Kgzistencijalno projektujue granino
obuhvatanje predvodenja uinilo je vidljivom ontoloku mogu-
nost jednog egzistencijelnog svojstvenog bitka ka smrti. A1 i, time
tada izranja mogunost jednog svojstvenog moi-biti-ceo tubitka
- //o ipak sanio kao otitoloka niogunost. Doduse, egzistencijalni
projekat predvodenja drao se ranije dobijenih struktura tubitka i
pustio je tubitak da se gotovo sam projektuje na tu mogunost, a
da neki sadrinski" ideal egzistencije niti dri pred njim niti mu
ga Jzvana" prisilno namee. I uprkos tome, o\raj egzistencijalno
moguni" bitak ka smrti egzistencijelno ostaje iedno fantastino
zahtevanje. Ontoloka mogunost jednog svojstvenog moi-biti-
ceo tubitka ne znai nista onoliko dugo dok odgovarajue ontiko
moi-biti ne bude pokazano iz samog tubitka. Da li se tubitak ika-
da iaktiki baca u neki takav bitak ka smrti? Zahteva li on makar
samo iz osnova svog najvlastitijeg bitka neko svojstveno moci-biti
koje je odrecteno predvodeniem?
Pre odgovaranja na o\7a pitanja valja istraziti koliko uopte, i
na koii nain, tubitak polazei iz svog najvlastitijeg moi-biti daje

313
BlTAK I VKEMT

svedoanstvo o nekoj mogunoj svojstvenosti svoje egzistencije, i to

tako da on tu egzistenciju kao egzistencijelno mogunu ne samo
objavljuje, nego od samog sebe i zahteva.
Lebdee pitanje o nekom svojstvenom biti-ceo tubitka i njego-
ve egzistencijalne ustrojenosti bie dovedeno na oprobano fenome-
nalno tlo tek onda kada se ono bude moglo drati neke od samog
tubitka osvedoene mogune svojstvenosti njegovog bitka. Ukoli-
ko poe za rukom da se fenomenalno otkrije takvo osvedoenje i
ono u njemu osvedoeno, onda e se iznova javiti problem, da li do
sada samo u svojoj o nt oloko j mogunosti projektovano predvo-
denje ka smrti stoji u nekom sutinskom sklopu povezanosti sa o s v e-
d o e n i m svojstvenim moi-biti.

314
 DRUGOPOGLAVLJE

Tubitku primereno osvedoenje jednog

svojstvenog moi-biti i odlunost

54. Problem osvedocnja jcdtic svojstvcne

cgzistcncijclnc mogunosti

Trai se jedno svojstveno moi-biti tubitka, koje biva od sa-

mog tog tubitka osvedoeno u svojoj egzistencijelnoj mogunosti.
Prc toga mora to osvedoenje samo pustiti da se pronade. Ono e,
ako ono tubitku treba dati da razume' samog sebc u svojoj mogu-
noj svojstvenoj egzistcnciji, svoj korcn imati u bitku tubitka. Fcno-
menoloki pokazatelj takvog osvedoenja, stoga, ukljuuje u sebi
dokaz njegovog izvora iz ustrojenosti bitka tubitka.
Osvedocnje treba dati da se razume jcdno svojstveno nioi-
-biti-sopstvo. Izrazom sopstvo" odgovaramo na pitanje o onomc
1
Ko tubitka. " Sopstvost tubitka jc bila formalno odrcdena kao
jedan nain da sc cgzistira, a to znai ne kao neko prcdruno bie.
To Ko tubitka najprc nisam ja sam nego Se-sopstvo. Svojstveno
biti-sopstvo, samobitak, odredujc se kao jedna egzistencijelna
modifikacija onoga Se, koju treba egzistcncijalno granino
1; r
obuhvatiti. ' ta lei u toj modifikaciji i koji su ontoloki uslo\ i
njene mo^unosti?

132 Uporodili ^ 2:-, str. 148 i duljo.

133 L'poroditi ^ 27, str. 160 i dalje, pos. str. 164.

315
HlTAK / \7>T.\//.

Izgubljenou u onome Se je svagda ve odlueno o najbliem

faktikom moi-biti tubitka - o zadacima, pravilima, merilima, hit-
nosti i dosegu brinue-skrbeeg bitka-u-svetu. Zahvatanje ovih
mogunosti bitka uvek je vee oduzelo tubitku ono Se. To Se ak
prikriva njime sprovedeno preutno rastereeenje izriitog izbora
tih mogunosti. Ostaje neodreeno, ko svojstveno" bira. Ovo iz-
bora lieno biti-poveden onim Niko, ime se tubitak nplie u ne-
svojstvenost, moe da bude opozvano samo tako to e se upravo
tubitak vratiti natrag samom sebi iz izgubljenosti u onome Se.
Pa ipak, to vraeanje natrag mora da poseduje onu vrstu bitka ijitn se
propustoni tubitak i izgubio u nesvojstvenost. To vaanje-sebe na-
trag iz onoga Se, a to znai egzisteneijelna modihkaeija Se-sopstva
u svojstvoii samobitaL mora da se provede kao naknadnoprovodc-
njc jcdnog izbora. A naknadno provesti izbor znaei birati taj izbor,
odlueiti se za jedno moi-biti iz vlastitog sopstva. U biranju izbora
tubitak omogucava sebi pre svega svoje svojstveno moei-biti.
Medutim, posto je on izgubljcn u onome Se, on mora sebe pre
toga da pronadc. Pa bi scbc uopte nasao, on mora da bude samom
sebi pokazan" u s\rojoj moguenoj svojstvenosti. Tnbitku jc potreb-
no osvedoeenje nekog moei-biti-sopstvo, koje on po mogunosti
svagda ve jcstc.
Ono to u sledeeoj interpretaeiji bude upotrebljeno kao takvo
osvedoeenje, jeste svakodnevno samoizlaganje tubitka poznato
l
kdoglas savcsti. '"'' l)a se dnjenica" savesti, njena lunkcija instance
za egzistenciju tubitka razliito procenjuje, te da se ono ,,to ona
kae" mnogostruko izlae, moglo bi da zavede na napustanje tog
tenomena samo onda kada sumnjivost" tog faktuma odnosno
sumnjivosf njegovog izlaganja ne bi upra\ r o dokazivala da ovde
predlei jedan izvorni fenornen tubitka. Sledea analiza stavlja sa\est
u tematsko predimanje jednog isto egzistencijalnog istraivanja
s fundamentalno-ontoloskom namerom.
Savest treba najpre slediti natrag u njene egzistencijalne funda-
mente i strukture, te uiniti je vidljivom kao fenomen tubitka uz

13-1 PivtliMtina s slctkva ra/nu\u*ania bila su satipstona n i^nni tc/a priiikoni iednog
ja\n<)L; pivda\'ania <> pojnui vivmona. u Marlnir^u (iuii 192-i).

316
 Tubitku primcrcno osvcilocnjc jcilnog svojstvcnog moci-biti i odluuost

vrsto dranje do sada dobijene ustrojenosti bitka tog bia. Tako

postavljena ontoloka analiza savesti lei pre psiholoke deskripci-
je doivljaja savesti i njihove klasifikacije, a isto tako i izvan nekog
biolokog ,,objanjenja" to jest razreavanja fenomena, Ali, nije ma-
nje ni njeno odstojanje od nekog teolokog rastumaenja savesti,
ili ak polaganja prava na taj fenomen za boije dokaze ili za neku
neposrednu" svest o bogu.
Pa ipak, ni kod ovog ogranienog istraivanja savesti njegov
doprinos ne sme ni da se preuvelia, niti da se stavi pod izokrenu-
te zahteve i umanji. Savest nije kao fenomen tubitka nikakva inje-
nica koja se deava i pokatkad je predruna. Ona ,,/<A>f<?" samo u
vrsti bitka tubitka i obelodanjuje se kao takat svagda samo s fakti-
kom egzistenciiom i u njoj. Zahtev nekog induktivnog empirij-
skog dokaza" za injeninost" savesti i ispravnost njenog glasa"
poiva na nekom ontoloskom izokretanju fenomena. Ali, to izo-
kretanje deli i svaka nadmona kritika savesti kao neke injeni-
ce" koja se deava samo povremeno i nije opte ustanovljena ni
ustanovljiva" Pod takve dokaze i protivdokaze fakat savesti uopte
ne doputa da bude stavljen. 1b nije nikakav nedostatak, nego sa-
mo oznaka njene ontoloske drugovrsnosti naspram onoga okolo-
svetski predrunog.
Savest daje neto" da se razume, ona otkljiiuje. lz tog tormal-
nog karakterisanja proistie uputstvo da se taj fenomen vrati na-
trag u otkljucnost tubitka. Ova osnovna ustroienost bia koje smo
svagda mi sami biva konstituisana nahodenjem, razumljenjem, za-
padanjem i besedom. Podrobnija analiza savesti razgre je kao zov.
Zvanje je jedan modus bcscde. Zov savesti ima karakter poziva tu-
bitka na svoje najvlastitije moi-biti-sopstvo, i to na nain proziva
na najvlastitije biti-kriv.
()\a egzistencijalna interpretacija nuno lei daleko od svako-
dnevne ontike razumnosti, iako ona ispostavija ontoloke funda-
mante onoga to je vulgarno izlaganje savesti u izvesnim granicama
uvek razumelo i dovodilo do nekog pojma kao teorikf savesti.
Stoga je egzistencijalnoj interpretaciji potrebno obistinjenje putem
jedne kritike vulgarnog izlaganja savesti. Iz ispostavljenog fenome-
na moe se izvesti koliko on osvedoava svojstveno moi-biti tubitka.
Hll'AK 1 YRI-:.\11:.

Glasu savesti odgovara neko moguno sluanje. Razumljenje pozi-

va se razgre kao hteti-imati-savest. A u tom fenomenu lei traeno
egzistencijelno biranje izbora jednog samobitka koji mi, odgovara-
jui njegovoj egzistencijalnoj strukturi, nazivamo odluenost. Time
je unapred dato raianjavanje analize ovog poglavlja: egzistencijal-
no-ontoloki fundamenti savesti ( 55); zovni karakter savesti
( 56)\ savest kao zov brige ( 57); razumljenje poziva i krivica
( 58); egzistencijalna interpretacija savesti i vulgarno izlaganje
savesti ( 59); egzistencijalna struktura svojstvenog moi-biti osve-
doenog u savesti ( 60).

$ 55. Egzisteneijalno-ontoloki fundanienti savesti

Analiza savesti uzima za svoje polazite jedan indiferentni na-

laz na tom fenomenu: da ona na bilo koji nain nekome daje neto
da razume. Savest otkljuuje i stoga spada u krug egzistencijalnih
fenomena, koji bitak onoga Tu konstituiu kao otkljuenost. 1 ' " Bile
su razlagane najoptije strukture nahodenja, razumljenja, besede i
zapadanja. Ako savest dovodimo u taj fenomenalni sklop poveza-
nosti, onda se ne radi o nekoj ematskoj primeni tamo dobijenih
struktura na jedan poseban sluaj" otkljuenja tubitka. Interpreta-
cija savesti e pre raniju analizu otkljuenosti onoga Tu ne samo da
vodi dalje, nego e i da je izvornije zahvati u pogledu na svojstveni
bitak tubitka.
OtkljuenoLi je bie, koje nazivamo tubitak, u mogunosti
da jeste svoje Tu. Sa svojim svetom ono jeste tu za samog sebe, i to
najpre i ponajee tako to je ono sebi otkljuilo moi-biti polaze-
i iz brinutog sveta". r Ib moi-biti, kao koje tubitak egzistira, svag-
da je ve sebe prepustilo odredenim mogunostima. I to zato to je
ono baeno bie, a ta baenost Ligodenobitkom biva manje i!i vie
razgovetno i podrobno otkljuena. Nahodenju (timungu) jedna-
koizvorno pripada razumljenje. Time tubitak zna" na emu je on
sam ukoliko je projektovao sebe na mogunosti samog sebe, odno-
sno ukoliko je, izrastajui u onom Se, pustio da mu takve mogunosti

13:> L'porediti 28 i daljo, str. 163 i dalje.

 Tubitku primcreno osvcdoenje jcdnog svojstvenog moi-biti i odlunost

budu prethodno date javnom izloenou tog Se. A ova prethodna

datost se egzistencijalno omoguava time to tubitak kao razume-
vajui sabitak moe da slua Druge. Gubei se u javnost onoga Se i
u njegovo naklapanje, on u sluanju Se-sopstva preaf/V vlastito sop-
stvo. Ako tubitak iz te izgubljenosti sebe-preuvenja treba da moe
biti vracen natrag - i to samim sobom - onda on mora moi da
sebe tek pronae, samog sebe, koje je sebe preulo i preuje u slua-
nju-tamo onoga Se. To sluanje-tamo mora da bude prekinuto, a to
znai da sam tubitak mora da mu da mogunost nekog sluanja
koje prekida ono sluanje-tamo. Mogunost takvog prekida lei u
neposredovanom postati-pozvan. Zov lomi njega preujue tubit-
kovo sluanje-tamo onoga Se, ako taj zov, odgovarajui svom zov-
nom karakteru, budi neko sluanje koje je u svemu okarakterisano
suprotno u odnosu na izgubljeno sluanje. Ako je ovo poslednje
obuzeto larmom" mnogostruke dvoznanosti svakodnevno ,,no-
vog" naklapanja, onda zov mora da zove bez larme, nedvoznano,
bez oslonca za udnju za novim. Ono to na taj naein zovuei ciaje
cia se razume, jeste savest.

Zvanje shvatamo kao modus besede. Ona ralanjuje razumlji-

vost. Karakterisanje savesti kao zova nikako nije samo jedna ,,sli-
ka" recimo poput Kantove predstave vrhovnog suda o savesti.
Samo ne smemo da previdimo da za besedu, a time i za zov, glasov-
no pozvuenje nije sutinsko. Svako izgovaranje i uzvikivanje"
M
ve pretpostavlja beseduJ " Ako svakodnevno izlaganje poznaje ne-
ki glas" savesti, onda se pri tome nije mislilo toliko na neko pozvu-
enje, koje se faktiki nikada ne zatie, nego je glas" shvaen kao
dati-da-se-razume. U tencienci zova da otkljuuje lei momenat
udara, skinutog prodrmavanja. Biva se zvan iz daljine u daljinu.
Zovom biva pogoden onaj koji hoe da bude vraen natrag.

Ovim oznaavanjem savesti je, medutim, samo ocrtan tek fe-

nomenalni horizont za analizu njene egzistencijalne strukture. Taj
fenomen se ne poredi s nekim zovom, nego se kao beseda razume
iz otkljuenosti konstitutivne za tubitak. Razmatranje od poetka
izbegava put koji se najpre nudi za jednu interpretaciju savesti: da se

136 l'porediti 3-L str. 196 i clalje.

319
BlTAK ! l'/v'/A//-

savest svede na neku od duevnih moi, razum, volju ili oseanje,

ili da se objanjava kao jedan produkt njihove meavine. S obzirom
na fenomen vrste savesti pada u oi ono ontoloko-antropoloki
nedovoljno na nekom slobodno-lebdecem okviru klasifikovanih
duevnih moi ili akata o s o b e . i r

56. Zovni karaktcr savcsti

Besedi pripada besedom raspravljano O-emu. Ona daje razjas-

njenje o neemu, i to u odredenom obziru. Iz onoga tako besedom
raspravljanog ona crpe ono to svagda kao ta beseda ona kae - ono
besedeno kao takvo. U besedi kao saoptavanju ono postaje pristu-
pano satubitku Drugih, ponajee putem pozvuenja u jeziku.
Sta je u zovu savesti ono besedom raspravljano, a to znai ono
pozvano? Oigledno sam tubitak. Ovaj odgovor je isto toliko neospo-
ran koliko 1 neodreden. Kada bi zov imao tako maglovit cilj, onda bi on
svakako ostao za tubitak povod da obrati panju na sebe. Ali, tubitku

137 Osim Kantove, Hegelove, openhauerove [Arthur Schopenhauerj i Nieovein-

terpretacije savcsti, vredne panje su i: M. Keler [M. Kahleri, Dn< (ic\vis<cn, er-
ster gcschichtlicher Teil 1878, i ianak istog autora u Rcnlcuzvklopcidic I. prol.
'Ihcologic umi Kirchc. Dalie: A Ril [A. Ritschlj, Cbcrihis (icwisscn, 1S76, pono
vo tanipano u (icscunmchcn Anfcitzcn, Neue Folge 1896, str. 177 i dalje. I ko
nano, nionografija koia se upra\o pojaviia ocl H. Ci. Stokera [H. Ci. StokerL
D(L< (icu'isscn (Schritten zur Philosophie und So/iologie, herausg. vnn Ma\
Scheller, toni II) 1925. iroko postavljeno istraivanjeosvetiiava bogatu ninogo-
strukost lenomena savesti, kritiki karaktarie ra/liite mogucne vrste obradi-
vanja tog tenoniena i navodi popis dalje hterature, koja u odnosu na po\e>t
pojina savesti nije dovolina. C)d gornje eg/istencijalne interpretacije tokerova
se monografija razlikuje \ec u polaznoj postavci, pa time i u rezullatima, ne
uzimajuci uobz.ir poneku podudarnost. tokerod pocetka potcenjuje hermene
utike uslove za ,,opisi\'anje" ,,objekti\no zbija opstoiece sa\'esti" ' str. 3). /ajed
no s tim ide hrisanje granica izmedu tenomenologije i teologije - n,\ tetu obe.
L' odnosu na antropoloki kmdament istrazi\ranja, koii preuzima Selei'ov perso-
naliz.am, up. raspra\u pred nama 10, str. 73 i dalie. Pa ipak, Stokerova mono
gratiia znai iedan panje \redan napredak naspram dosadanje interpretaciie
>a\'esti, ali vie obimnom obradom fenomena savesti i njihovih grananja nego
pokazivaniem ontoiokih korena tog lenomena.

320
 'iubitku pritficrctio osvciloctijc jcdtioo svojstvctiog ttioi-bili i odlunost

sutinski pripada da je sa otkljuenou svog sveta on otkljuen sa-

mom sebi, tako da on uvek ve raziune sebe. Zov pogada tubitak u
tom svakodnevno-proseno brinuem sebe-uvek-ve-razumeti.
Se-sopstvo brinueg sabitka s Drugima biva pogoen zovom.
A na-ta-tamo on biva pozvan? Na vlastito sopstvo. Ne ta-
mo-na-ono za ta tubitak u javnom jedan-sa-drugim vai, ta
moe, brine, a pogotovu ne na ono to je zahvatio, za ta se zalo-
io, to ima da pusti da ga uzme sa sobom. U tom pozivu se pre-
lazi preko takvog tubitka, kao kakav je on svetski razumljen za
Druge i za samog sebe. Zov sopstvu to ni najmanje ne upoznaje.
Posto samo sopstvo Se-sopstva biva pozvano i dovedeno do slua-
nja, ono Se slama se u sebi. To da zov prelazi preko onoga Se i
javne izloenosti tubitka, nikako ne znai da on zajedno sa osta-
lim ne pogada i njega. Upravo u prelaenju preko zov udarom
nagoni ono Se, koie je lakomo na javni ugled, u beznaenjskost.
A sopstvo, kojem u pozivu biva oteto to utoite i skrovite, zo-
vom biva dovedeno k samom sebi.
Na sopstvo biva pozvano se-sopstvo. Premda ne ono sopstvo
koje sebi moe da postane predmet" prosudivanja, ne sopstvo uz-
Inideno-za-novim-poudnog i nestalnog ralanjavanja njegovog
unutranjeg ivota" i ne sopstvo nekog analitikog" piljenja u
duevna stanja i njihova zaleda. Poziv sopstva u Se-sopstvu ne poti-
skuje ga na samog sebe u neto unutranje, ime bi ono trebalo da
se zabravi pred spoljanjim svetom". Sve tome slino zov preskae
i rasipa samo da bi pozvao sopstvo, koje ipak nije drugadje nego
na nain bitka-u-svetu.
Ali, kako treba da odredimo ono besedeno ove besede? ta do-
ziva savest onome pozvanom? Strogo uzevi - nista. Zov ne iskazu-
je nita, ne daje nikakvo obavetenje o svetskim dogadanjima, on
nema nita da pripoveda. On najmanje stremi tomc da u pozva-
nom sopstvu otvori neki samorazgovor". Pozvanom sopstvu ne
biva nita" Jo-zvano, nego je ono prozvano ka samom sebi, a to
znai ka svom najvlastitijem moi-biti. Zov ne stavlja, odgovaraju-
i svojoj tendenci zova, pozvano sopstvo na pregovore", nego je
kao proziv ka najvlastitiiem /on-biti-sopstvo on jedno pred (pre-
ma-napred' -) zvanje tubitka u njegove najvlastitije mogucnosti.

321
BlTAK I VRTMT

Zov se liava svakog pozvuavanja. On sebe uopte ne dovodi

tek do rei - pa ipak nita ne ostaje od njega manje mrano i neod-
reeno. Savest besedi jedino i stalno u modusu utanja. Tako ona ne
samo da ne gubi nita od dokuivosti, nego prisiljava pozvani i pro-
zvani tubitak na utljivost samom sebi. Nedostajanje formulisanja
u reima onoga u zovu zvanog ne pomie fenomen u neodrede-
nost nekog tajanstvenog glasa, nego samo pokazuje da razumljenje
onoga zvanog" ne sme da se prikai za iekivanje nekog saopte-
nja i tome slinog.
Uprkos tome, ono to zov otkljuuje jednoznano ie, pa neka
to u pojedinanom tubitku, primereno njegovim mogunostima
razumljenja, iskusi i razliito izlaganje. Povrh prividne neodree-
nosti sadrine zova ne moe se prevideti sigurni udarni pravac zo-
va. Zovu nije potrebno tek neko pipajue traganje za onim koga
treba pozvati, nikakva oznaka za to da li je on onaj mneni ili nije.
Obmane" ne nastaju u savesti nekim sebe-previanjem (sebe-raz-
zvanjem, sebe-o-zlo-glaavanjem) zova, nego tek iz naina na koji
zov biva sluan - time to on, umesto da bude svojstveno razu-
mljen, se-sopstvom biva odvuen u neki pregovaraki samorazgovor
i u svojoj tendenci otkljuenja izokrenut.
Valjalo bi vrsto drati: zov, a savest oznaavamo kao zov, jeste
poziv Se-sopstva u svom sopstvu; kao taj poziv on je prozivka sop-
stva ka svom moi-biti-sopstvo, pa time i zvanje-napred tubitka u
njegove mogunosti.
Medutimjednuontolokidovoljnu interpretacijasavestidobi-
emo tek onda kada se bude dalo rastumaiti: ne samo ko je onaj
zovom zvani, nego i ko sam zove, kako se onaj pozvani odnosi prema
onome ko zove, kako taj odnos" kao bitkovni sklop povezanosti
mora da bude ontoloki shvaen.

57. Savest kao zov brige

Savest proziva sopstvo tubitka iz izgubljenosti u ono Se. Pozva-

no sopstvo ostaje u svom ta neodreeno i prazno. Zov prelazi pre-
ko onoga kao ta tubitak sebe najpre i ponajee razume u izlaganju

322
 'iubitku primereno osvedoeenje jednog svojstvenog moi-biti i odluenost

polazei od onoga brinutog. A ipak je sopstvo jednoznano i neza-

menljivo pogodeno. Ne biva samo onaj pozvani mnen zovom koji
se ,,ne obazire na ugled njegove osobe', ve se takode i onaj ko zove
dri u upadljivoj neodredenosti. On ne samo da otkazuje odgovor
na pitanja o imenu, staleu, poreklu i ugledu, nego takode ne daje,
iako se on u zovu nikako ne iskrivljuje, ni najmanju mogunost da
ga uini prisnim nekom svetski" orijentisanom razumevanju tu-
bitka. Onaj koji zove u zovu - a to spada u njegov fenomenalni ka-
rakter - dri svako postajanje poznatim naprosto daleko od sebe.
Vrsti njegovog bitka protivi se da pusti da bude odvuen u neko
razmatranje i raspravljanje besedom. Ne stoji da vlastita neodrede-
nost i neodredljivost onoga ko zove nije nita, nego ona jeste jedna
pozitivua odlika. Ona obelodanjuje da onaj ko zove izrasta jedino
u prozivu ka ..., da on hoe da bude sluan samo kao takav i nee
da bude dalje nagovaran bujicom rei. Ali, nije li onda tom fenome-
nu primereno, ako izostane pitanje upueno onome ko zove: ko je
on? To doista jeste primereno za egzistencijelno slusanje faktikog
zova savesti, ali nije za egzistencijalnu analizu faktinosti zvanja i
egzistencijalnosti sluanja.
Ali, postoji li uopte neka nunost da se jo i izriito postavi
pitanje: ko zove? Zar se na njega za tubitak ne odgovara isto onako
jednoznano kao i na pitanje o onome u zovu pozvanom? Tubitak
zovc u savesti samog sebc. Neka ovo razumevanje onoga ko zove
bude u faktikom sluanju zova vie ili manje budno. Ipak, ontolo-
ki nikako nije dovoljan odgovor da je tubitak najednom onaj koji
zove i onaj pozvani. Ta, zar tubitak kao pozvani tubitak uije druga-
ije ,,tif nego tubitak koji zove? Da ne fungira kao onaj ko zove re-
cimo najvlastitije moi-biti?
Zov upravo ne biva, i ne biva nikada, oii nas samih ni planiran
ni pripremljen ni voljno proveden. Ono" zove protiv oekivanja,
pa ak i protiv volje. S druge strane, nesumnjivo je da zov ne dolazi
od nekoga Drugog koji je sa mnom u svetu. Zov dolazi iz mene, a
ipak preko mene.
Ovaj tenomenalni nalaz ne moe da se ne tumai. Pa on je i
bio uzet kao polazna postavka za tumenie glasa kao neke strane
moi koja ulazi u tubitak i stri u njemu. Nastavljajui u tom pravcu
BlTAK 1 VRKMl-

izlaganja, ustanovljenoj moi se podmee neki posednik, ili se sa-

ma ta mo uzima kao osoba koja se objavljuje (bog). Obrnuto se
pokuava da se odbaci to tumaenje onoga ko zove kao strano ispo-
ljavanje moi, pa da se istodobno biolokim" objanjenjem odba-
ci savest uopte. Oba tumaenja prebrzo preskau fenomenalan
nalaz. Postupak biva olakan jednom neizgovoreno vodeom i on-
toloki dogmatskom tezom: ono to jeste, a to znai to injeniki
jeste poput zova, mora predruno biti, a ono to ne doputa da se
objektivno dokae kao predruno, to uopte nije.
Nasuprot ovoj metodikoj brzopletosti valjalo bi da se vrsto
dri ne samo fenomenalni nalaz uopte - da dolazei iz mene pre-
ko mene zov ide k meni - nego takode i u njemu leee ontoiosko
predskiciranje tog fenomena kao fenomena tubitka. Egzistencijal-
na ustrojenost tog bia moe da ponudi jedinu nit vodilju za inter-
pretaciju vrste bitka onoga ,,ono" koje zove.
Da li dosadanja analiza ustrojenosti bitka tubitka pokazuje
neki put kojim bi se vrsta bitka onoga ko zove, a time i vrsta bitka
zvanja, uinila ontoloki razumljivom? To da zov ne sprovodim iz-
riito ja, da pre ,,ono" zove, jo uvek ne opravdava da se onaj ko
zove trai u nekom tubitku neprimerenom biu. Tubitak ipak svag-
da egzistira uvek faktiki. On nije neko slobodno lebdee sebe-pro-
jektovanje, nego baenou odreden kao fakat bia koje on jeste,
on je svagda ve bio i stalno ostaje izruen egzistenciji. Faktinost
tubitka se, medutim, sutinski razlikuje od injeninosti nekog
predrunog. Rgzistirajui tubitak ne susree samog sebe kao neko-
ga unutarsvetski predrunog. Ali, ni baenost takode ne prijanja
uz tubitak kao nepristupaan i za njegovu egzistenciju nevaan ka-
rakter. Kao baeni tubitak, on je baen u egzistenciju. On egzistira
kao bie koje ima da jeste onako kako ono jeste i kako moe biti.
Da on faktiki jeste, moe biti i prikriveno s obzirom na Zato,
a ipak je sdmo to Dcz" tubitku otkljueno. Baenost bia pripada
r
otkljuenosti toga ,, Iu" i stalno se razgre u svagdanjem nahode-
nju. Nahodenje dovodi tubitak vie ili manje izriito i svojstveno
pred njegovo ,,da on jeste i ima da mogui-biti jeste kao ono bice
koje ono jeste". Ponajee, medutim, timung zabravljuje bae-
nost. Tubitak bei pred njom u olakanje tobonje slobode Se-sopstva.

324
 Tubitku primcrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

Ovo bekstvo je bilo oznaeno kao bekstvo pred nelagodnou koja

u osnovi odreduje upojedinaeni bitak-u-svetu. Nelagodnost se za-
pravo razgre u osnovnom nahoenju strepnje i, kao najelementar-
nija otkljuenost baenog tubitka, stavlja njeg'ov bitak-u-svetu
pred Nita sveta, pred tim Nita on strepi u strepnji za najvlastitije
moi-biti. Kada bi tubitak, koji se naliodi u osnovi svoje nelagodno-
sti, bio onaj koji zove u zovu savestP.
Nita ne govori protiv toga, a za to govore svi fenomeni koji su
do sada bili ispostavljeni za karakterisanje onoga ko zove i njego-
vog zvanja.
Onaj ko zove nije nieim svetskf odredljiv u svom Ko. On je
tubitak u svojoj nelagodnosti, izvorni baeni bitak-u-svetu kao ne-
kod-kue, golo Da" [Dai] u Nita sveta. Onaj ko zove nije prisan
svakodnevnom Se-sopstvu - on je neto poput nekog stranog gla-
sa. ta bi onome Se, izgubljenom u brinutom, mnogostrukom ,,sve-
tif, moglo biti vie strano od sopstva koje je u nelagodnosti upoje-
dinaeno na sebe, baeno u Nita? Ono" zove, a ipak uhu, koje
brinui udi za novim, ne daje da slua nita to bi htelo da bude
dalje kazano i javno besedom raspravljano. A ta bi i trebalo da iz-
vetava tubitak iz nelagodnosti svog baenog bitka? ta mu ostaje
drugo osim u strepnji razgrnuto moi-biti njega samog? Kako bi
ono trebalo da zove drugaije od prozivanja ka tom moi-biti, o
emu se njemu jedino i radi?
Zov ne izvetava ni o kakvim dogodovtinama, on zove tako-
de bez svakog pozvuavanja. Zov besedi u nelagodnom modusu
eutanja. I on to ini na taj nain samo zbog toga to on onoga po-
zvanog ne zove unutra u javno naklapanje onoga Se, nego ga iz to-
ga Se zove natrag u eutljivost egzistentnog nioei-biti. A u emu se
osniva nelagodna, a ipak ne samorazumljiva hladna sigurnost ko-
jom onaj koji zove pogada onoga pozvanog, ako ne u tome to je u
svojoj nelagodnosti na sebe upojedinaeni tubitak za samog sebe
naprosto nezamenljiv? ta tubitku tako radikalno oduzima mogu-
nost da odnekud drugde sebe pogreno razume i ne prepozna, ako
ne naputenost u prepustenosti samom sebi?
Nelagodnost je, premda svakodnevno pokrivena, osnovna vr-
sta bitka-u-s\retu. Sam tubitak zove kao savest iz osnova to^ bitka.

32:
BITAKI viu\ir

To da ,,ono zove m e n e ' jedna je izuzetna beseda tubitka. Strepnjom

ugodeni zov omoguava tubitku pre svega ostalog projekat njega
samog na njegovo najvlastitije moi-biti. Egzistencijalno razu-
mljen zov savesti tek obelodanjuje ono to se ranije 1 3 s samo tvrdi-
lo: nelagodnost proganja tubitak i ugroava njegovu samozabo-
ravljenu izgubljenost.
Stav: tubitak je najednom onaj ko zove i onaj pozvani, sada
je izgubio svoju formalnu prazninu i samorazumljivost. Savest se
otvara kao zov brige: onaj ko zove je tubitak - strepei u baeno-
sti (ve-biti-u ...) za svoje moi-biti. Onaj pozvani je upravo taj
tubitak, prozvan ka svom najvlastitijem moi-biti (ispred-sebe
...). A tubitak je prozvan pozivom iz zapadanja u ono Se (ve-bi-
ti-pri brinutom svetu). Zov savesti, a to znai ta savest sama, po-
seduje svoju ontoloku mogunost u tome da je tubitak u osnovi
svog bitka briga.
Pa tako nije ni potrebno nikakvo pribeite ka moeima nepri-
merenim tubitku, pogotovu kada povratak na njih razjasnjava nela-
godnost zova tako malo, da je on pre ponitava. Ne lei li osnov
zastranjujuih objanjenja" savesti na kraju u tome to se za liksi-
ranje fenomenalnog nalaza zova ve pogledalo isuvie kratko i sto
se tubitak preutno pretpostavio u nekoj sluajnoj ontolokoj odre-
denosti odnosno neodredenosti? Zato obavetenje traiti kod stra-
nih moi, pre nego to se osiguralo u tome da u polaznoj postavci
analize bitak tubitka nije bio suvie nisko procenjen, a to znai ako
nije bio polazno postavljen kao bezazleni subjekat koji se javlja
bilo kako i koji je opremljen osobnom sveu.
Pa ipak se ini da u izlaganju onoga ko zove - a koji je, svetski
videno, Niko" - kao jedne moi, lei nepristrasno priznavanje jed-
nog objektivno prednalaljivog". Ali, ako se dobro pogleda, to izla-
ganje je samo bekstvo pred saveu, jedan izlaz tubitka, kojim se
on odunja od tankog zida koji gotovo da odvaja ono Se od nela-
godnosti njegovog bitka. Spomenuto izlaganje savesti izdaje se za
priznavanje zova u smislu nekog opte^-obavezujueg glasa koji
r
,,ne govori puko subiektivno". Jo vie, ova opta" sa\ est biva

138 Uporediti ^ 40, str. 228-229.

326
 Tubitku primcrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

potencirana do svetske savesti", koja je prema svom fenomenal-

nom karakteru neko ,,ono" i Niko", dakle, ipak ono to kao ovo
neodreeno govori tu u pojedinanom subjektu".
Meutim, ova javna savest" - ta je ona drugo do glas onoga
Se? Do sumnjivog pronalaska neke svetske savesti" tubitak moe
da dode samo zato to je savest u osnovi i sutini svagda moja. I to
ne samo u tom smislu da svagda biva pozvano najvlastitije moi-biti,
nego zato to zov dolazi iz bia koje sam svagda ja sam.
Prethodnom interpretacijom onoga ko zove, koja isto sledi
fenomenalni karakter zvanja, mo" savesti ne biva umanjena niti
uinjena puko subjektivnom". Naprotiv: neumoljivost i jednozna-
nost zova tek tako postaju slobodne. Objektivnost" poziva dobija
svoje pravo tek time to mu ta interpretacija ostavlja njegovu ,,su-
bjektivnost", koja, naravno, Se-sopstvu uskrauje gospodarenje.
Sprovedenoj interpretaciji savesti kao zova brige ipak e se po-
staviti protivpitanje: moe li da izdri probu jedno izlaganje savesti
koje je toliko udaljeno od prirodnog iskustva"? Kako savest treba
da fungira kao proziva ka najvlastitijem moi-biti, kada ona naj-
pre i ponajee ipak samo ukorava i opominje7. Govori li savest ta-
ko neodredeno prazno o nekom najvlastitijem moi-biti, a ne pre
odredeno i konkretno u odnosu na dogodene ili nameravane pro-
maaje i propuste? Da li tvrdeno pozivanje potie od Joe" ili od
dobre" savesti? Daje li savest uopte neto pozitivno, ne fungira li
ona pre samo kritiki?
Pravo takvih promiljanja ne moe se osporavati. Od interpreta-
cije savesti moe se zahtevati da ,,se" u njoj upitni fenomeni ponovo
saznaju onako kako se o njima svakodnevno stie iskustvo. A opet,
udovoljiti ovom zahtevu ipak ne znai da se vulgarno ontiko razu-
mevanje savesti priznaje kao prva instanca za jednu ontoloku inter-
pretaciju. S druge strane, meutim, navedena promiljanja su preura-
njena sve dok njima pogodena analiza savesti jo ne bude dovedena
do cilja. Do sada se samo pokuavalo da se savest kaofenomen tubit-
ka vodi natrag na ontoloku ustrojenost tog bia. To je sluilo kao
priprema zadatka, da se savest uini razumljivom kao jedno u sa-
mom tubitku leee osvedoenje njegovog najvlastitijeg moi-biti.

327
BITAK i \iu:\u:

Ono to osvedoava savest, medutim, dolazi do svoje odrede-

nosti tek onda kada bude dovoljno razgovetno granino obuhvae-
no: kakav karakter mora da poseduje zvanju genuino odgovaraju-
e sluanje? Svojstveno raztimljenje, koje sledi" zov, nije neki sebe
samo nadovezujui dodatak fenomenu savesti, neki postupak koji
se umece, ali moe takode i da izostane. Tek iz razumljenja poziva
i ujedno sa njim, moe da se zahvati potpuni doivljaj savesti. Ako
je i onaj ko zove i onaj pozvani najednoni svagda vlastiti tubitak
sanu onda u svakom preuvenju zova, u svakom >Y/?c-ne-uti, lezi
jedna odredena vrsta bitka tubitka. Neki slobodno lebdei zov, za
kojim ,,ne sledi nita", egzistencijalno viden, nemoguna je iikcija.
To ,,da nista ne sledi", primereno tubitku znai neto pozitivno.
Pa tako tek analiza razumljenja poziva moe da vodi do eks-
plicitnog pretresanja onoga to zov daje da se razunie. Ali, tek
prethodnim optim ontolokim karakterisanjem savesti data je
mogunost da seegzistencijalno pojnii ono u savesti zvano kriv"
Sva iskustva i izlaganja savesti jedinstvena su u tome da glas"
savesti na bilo koji nain govori o krivicT.

58. Razundjenje poziva i kriviea

Da bismo ienomenalno zahvatili ono u razumevanju poziva

sluano, valjalo bi da se iznova vratimo na poziv. Pozivanje Se-
sopstva znai prozivanje najvlastitijeg sopstva ka njegovoni mo-
d-biti, i to kao tubitak, a to znai brinui bitak-u-svetu i sabitak
s Drugima. Stoga egzistencijalna interpretacija onoga ka emu
zov proziva, ukoliko ona sebe ispravno raztime u svojim metodi-
kim mogunostima i zadacima, ne moe hteti da granino obu-
hvati nikakvu konkretnu pojedinanu mogunost egzistenciie.
V to zvano niti moe niti hoe da btide iiksirano ono svagda egzi-
stencijelno u svagdanjem tubitku, nego e to biti ono to pripa-
da egzisteneijalnofn uslovu moguenosti svagda iaktiki-egzistenci-
jelnog moi-biti.
Fgzistencijelno-slusajue razumljenje zova utoliko je svojstveni-
je, ukoliko neodnosnije tubitak slua i razume svoj pozvanobitak,

328
 Tubitku primercno osvcdocnjc jcdnog svojstvenog moi-biti i odlnnost

ukoliko manje ono to se kae, to se slua i to vai, izokree smi-

sao zova. A ta sutinski lei u svojstvenosti razumljenja zova? ta
je svagda dato da se sutinski razume u zovu, mada nije uvek i fak-
tiki razumljeno?
Tom pitanju smo ve uputili odgovor tezom: zov ne kae" ni-
ta o emu bi besedom trebalo raspravljati, on ne daje nikakvu upo-
znatost s dogodovtinama. Zov upuuje tubitak napred na njegovo
moi-biti, i to kao zov iz nelagodnosti. Onaj ko zove je, dodue,
neodreden, ali ono Otkuda, iz kojeg on zove, ne ostaje nevano za
zvanje. Ovo Otkuda - nelagodnost baenog upojedinaavanja - bi-
va u zvanju sa-zvano, a to znai sa-otkljueno. To Otkuda zvanja u
zvanju-napred na ... jeste Kamo zvanja-natrag. Zov ne daje da se
razume nikakvo idealno, opte moi-biti; on ga otkljuuje kao svag-
da upojedinaeno moi-biti svagdanjeg tubitka. Otkljuujui ka-
rakter zova biva potpuno odreden tek onda kada ga razumemo
kao napred-zovui zov-natrag. U orijentaciji na tako shvaeni zov
tek treba pitati: ta on daje da se razume.
Ali, zar na pitanje o onome to zov kae ne biva lake i sigurni-
je odgovoreno prostiirf upuivanjem na ono to ba u svim isku-
stvima savesti biva sluano odnosno preuto: da zov oslovljava tu-
bitak kao kriv , ili, kao u opominjuoj savesti, upuuje na neko
mogueno kriv , ili kao dobra" savest potvrduje jedno nije sve-
stan nikakve krivice"? Samo da ovo podudarajuf iskusano kriv"
u iskustvima savesti i njenim izlaganjima nije bilo tako sasvim raz-
liito odreivano! Fa ak i kada bi smisao ovoga kri\ r " doputao
da bude jednoglasno shvaen, egzistencijalan pojani ovog biti-kriv
leao bi u tami. A ako tubitak samog sebe ipak oslovijava kao ,,kri-
vog, odakle drugde treba da budc crpljena ideja krivice, ako ne iz
interpretacije bitka tubitka? Ipak, iznova se postavlja pitanje: ko
kaze kako snio nii krivi i ta znai krivica7. Ideja krivice ne moe da
bude proizvoljno izmiljena i nametnuta tubitku. Ali, ako je razu-
mevanje sutine krivice uopte mogucno, onda ta mogunost
mora da bude predskicirana u tubitku. Kako da nademo trag koji
moe da vodi do razgrtanja tog fenomena? Sva ontoloka istraiva-
nja fenomena poput krivice, savesti, smrti, moraju da podu od to-
ga sta o tome kae" svakodnevno izlaganje tubitka. U zanadajuoj

329
BllAKl VRFMF

vrsti bitka tubitka istodobno lei da je njegovo izlaganje ponaje-

e nesvojstvcno orijentisano" i da ne pogada sutinu", zato to
njemu izvorno primereno ontoloko postavljanje pitanja ostaje
strano. Ali, u svakom pogrenom vienju lei sa-razgrnuto jedno
upuivanje na izvornu ideju" fenomena. No, otkuda mi uzimamo
kriterij za izvorni egzistencijalni smisao onoga kriv"? Iz toga to
se to kriv" javlja kao predikat onoga ja jesam". Da li, recimo, ono
to u nesvojstvenom izlaganju biva razumljeno kao krivica" lei u
bitku tubitka kao takvom, i to tako da on, ukoliko svagda faktiki
egzistira, takode ve ijeste kriv?
Pozivanje na jednoglasno sasluano kriv", stoga, jo nije odgo-
vor na pitanje o egzistencijalnom smislu onoga u zovu zvanog.
To zvano tek treba da doe do svog pojma, da bi moglo da uini
razumljivim: ta mni to zvano kriv", zato i kako ono u svom
znaenju biva izokrenuto svakodnevnim izlaganjem.
Svakodnevna razumnost uzima to biti-kriv" [Schuldigsein]
najpre u smislu dugovati [schulden], imati neto na spisku dugo-
vanja kod nekoga". Drugome treba da se vrati natrag neto na ta
on istie zahtev. Ovo biti-kriv" kao Jmati ugove" jedan je nain
sabitka s Drugima u polju brinjenja kao dobavljanje, pridonoenje.
Modusi takvog brinjenja su takoe i uzmicanje, pozajmljivanje, us-
kraivanje, uzimanje, otimanje, a to znai na bilo koji nain ne udo-
voljiti zahtevu Drugih za posedom. To biti-kriv ove vrste stoji u
odnosu prema onome brinljivom.
Biti-kriv ima potom daljnje znaenje onoga Jnti kriv zcT
[schuld sein an], a to znai biti-uzrok, biti-zaetnik neega, i!i tako-
de biti-povod" za neto. U smislu ovog imati krivicu" za neto
moe se biti kriv", a da se nekome Drugom nita ne duguje" niti
da mu se postane duan". Obrnuto, nekome Drugom se neto mo-
e dugovati, a da se za to sam ne bude kriv. Neko Drugi moe kod
Drugih da pravi dugove" za mene".
Ova vulgarna znaenja toga biti-kriv kao imati-dugove-kod
..." i imati krivicu za ..." mogu da idu zajedno i da odreduju dranje
koje nazivamo uiniti sebe krivim\ a to znai: jednim imati-krivicu
za neko imati-dugove povrediti neko pravo i sebe uini kanjivim.

330
 Tubitku prinicreno osvedoeenje jedfiog svojstvenog moi-biti i odluenost

Zahtev kojem se ne udovolji ipak ne mora nuno da se odnosi na

neki posed, ve moe da upravlja javnim jedan-sa-drugim uopte.
Ali, tako odredeno uiniti sebe krivim" u povredi prava moe isto-
dobno da ima karakter jednog postati-krivza Druge\ To se ne do-
gada povredom prava kao takvom, nego time to imam krivicu za
to to je Drugi u svojoj egzistenciji ugroen, doveden u zabludu ili
ak slomljen. Ovo postati-kriv za Druge moguno je bez povrede
javnog" zakona. Formalni pojam tog biti-kriv u smislu biti-po-
stao-kriv za Druge da se ovako odrediti: osnovobitak za neki ne-
dostatak u tubitku nekoga Drugog, i to tako da se sam taj osnovo-
bitak iz svog Za-ta odreduje kao nedostatan". Ta nedostatnost
je neudovoljavanje nekom zahtevu koji se stavlja pred egzistirajui
sabitak s Drugima.
Neka ostane po strani kako proistiu takvi zahtevi i na koji na-
in mora na osnovu tog izvora da bude pojmljen njihov zahtevni i
zakonski karakter. U svakom sluaju, ono biti-kriv je u poslednje
spomenutom smislu - kao povreda nekog moralnog zahteva"
- jedna vrsta bitka tubitka. To, naravno, vai takode i za ono biti-kriv
kao uiniti sebe kanjivim ", kao imati dugove" i za svako imati-
krivicu za ..." I to su takocte dranja tubitka. Ako se ono optereen
moralnom krivicom" shvati kao neki kvalitet" tubitka, onda time
biva malo kazano. Naprotiv, time biva samo oigledno da to karak-
terisanje nije dovoljno da tu vrstu neke bitkovne odredenosti" tu-
bitka ontoloki razgranii spram prethodnih dranja. Ta, pojam
moralne krivice takode je ontoloki tako malo razjanjen, da su
ona izlaganja ovog fenomena mogla da postanu gospodarea, pa
takva i da ostanu, koja u njegov pojam ukljuuju takode i ideju ka-
njivosti, pa ak i ideju imati-dugove kod ..., ili ga ak odreduju iz
tih ideja. Ali, time ono kriv" biva ponovo potisnuto u oblast bri-
njenja u smislu izjednaavajueg proraunavanja zahteva.
Razjanjavanje fenomena krivice, koji se ne odnosi nuno na
ono imati-dugove" i povredu prava, moe da pode za rukom samo
ako se pre toga naelno pita o onomefo/f/'-krivtubitka, a to znai
ako ideja o tome kriv" biva pojmljena iz vrste bitka tubitka.
U tu svrhu ideja o tome kriv" mora da bude toliko formalizova-
na da otpadmi vulgarni fenomeni krivice koji se odnose na brinui

331
BlTAK 1 \RF.\ll-

sabitak s Drugima. Ideja krivice mora da bude ne samo izdignuta

nad i izvan oblasti proraunavajueeg brinjenja, nego takode da
bude i razreena od odnosa prema nekom trebanju i zakonu, ogre-
ujui se o koje neko navlai krivicu na sebe. To stoga to i ovde
krivica jo biva nuno odrectena kao nedostatak, kao nedostajanje
neega to treba i moe biti. A nedostajanje kazuje ne-biti-pred-
runo. Nedostatak kao ne-biti-predruno neega potrebnog jed-
no je bitkovno odredenje onoga predrunog. U tom smislu egzi-
stenciji sutinski ne moe nita da nedostaje, ne zato sto bi ona
bila savrena, nego zato to karakter njenog bitka ostaje razliit od
sve predrunosti.

Pa ipak, u ideji o tome kriv" lei karakter onoga Ne. Ako to

kriv" treba moi da odredi egzistenciju, onda time izrasta onto-
loki problem da se egzistencijalno razjasni Ne-karakter tog Ne.
Dalje, u ideju o tom kriv" spada ono to se u pojmu krivice kao
imati krivicu za" indilerentno izraava: osnovobitak za ... Formal-
no egzistencijalnu ideju toga kriv" mi stoga odrectujemo ovako:
osnovobitak za jedan bitak koji je odreden nekim Ne - a to znai
osiiovobitak neke nitavnosti. Ako ideja toga Ne, koja lei u egzi-
stencijalno razumljenom pojmu krivice, iskljuuje odnosnost pre-
ma nekom mogunom odnosno zahtevanom predrunom, ako ti-
me tubitak uopte ne treba da bude meren na nekom predrunom
ili vaeem koje nije on sam, ili koje nije na njegov nain, to jest
koje ne cgzistira, onda time otpada mogunost da se, s obzirom na
osnovobitak za neki nedostatak, ono tako osnovo-bivstvujue sa-
mo prorauna kao nedostatno". Od jednog tnbitku primereno
prouzrokovanog" nedostatka, neispunjavanja nekog zahteva, ne
moe se naprosto unazad proraunati na nedostatnost uzroka".
Osnovobitku za ... nije potrebno da poseduje onaj isti Ne-karakter
poput onog privativuma koji se u njemu osniva i iz njega proistie.
Osnovu nije potrebno da svoj.u nitavnost tek dobije natrag od
onoga to je u njemu zasnovano. Tada, medutim, u tome lei:
To biti-kriv ne reznltira tek iz nekog skrivljenja, ncS obrnnto: skri-
vljenje tek postaje moguaio na osnovu" jednog izvoruog biti-kriv.
Moe li nesto takvo da bucie pokazano u bitku tubitka i kako je
ono egzistencijalno uopte moguno?

332
 Tubitku pruncrcno osvcdocnjc jednog svojstvenog moi-biti i odlunost

Bitak tubitka je briga. Ona obuhvata u sebi faktinost (bae-

nost), egzistenciju (projekat) i zapadanje. Bivstvujui, tubitak je ba-
eni tubitak i nije sam od sebe doveden u svoje Tu. Bivstvujui, on
je odreden kao moi-biti koje pripada samom sebi, a ipak nije kao
ono samo dalo sebe na usvajanje. Egzistirajui, on nikada ne dolazi
natrag iza svoje baenosti, tako da bi on ikada osobito mogao to
,,da on jeste i ima da jeste" da otpusti tek iz svog samo-bitka i da ga
vodi u ono Tu. Baenost, medutim, ne lei iza njega kao neko inje-
niki dogodeno i od tubitka ponovo otpalo zbie koje se s njim
dogodilo, nego tubitak jeste stalno - sve dok jeste - kao briga svoje
,,Da" Kao to bie, kome izruen on jedino moe da egzistira kao
bie koje on jeste, on egzistirajuei jeste osnov svog moi-biti. Da taj
osnov on nije odmah sdni poloio -- to poiva u njegovoj teini koju
mu timung ini otvorenom kao teret.
A kako on jeste taj baeeni osnov? Jedino tako to sebe projektu-
je na mogunosti u koje je baen. Sopstvo, koje kao takvo ima da
poloi osnov samom sebi, nikacla ne moe da zagospodari njime, a
ipak ima egzistirajui da preuzme osnovobitak. Biti vlastiti baeni
osnov - to je ono moi-biti o kojem se brizi radi.
Osnov-bivstvujui, a to znai egzistirajui kao baen, tubitak
stalno zaostaje iza svojih mogunosti. On nikada nije egzistentno
pred svojim osnovom, nego svagda samo iz ujega i kao taj osnov.
Osnovobitak, prema tome, kazuje: polazei od osnova nikada ne
zagospodariti najvlastitijim bitkom. Ovo Ne pripada egzistencijal-
nom smislu baenosti. Osnov-bivstvujui, ono samo jeste jedna ni-
tavnost sebe samog. Nitavnost nikako ne znai ne-biti-predruan,
ne-opstojati, nego mni jedno Ne koje konstituie taj bitak tubitka,
njegovu baenost. Ne-karakter tog Ne odreduje se egzistencijalno:
bivstvujui sopstvo, tubitak je baeno bie kao sopstvo. Ne puteni
samog sebe, nego po samom sebi otputen iz osnova - da jeste kao
taj osnov. Tubitak nije i sam osnov svog bitka utoliko to taj osnov
tek proistie iz vlastitog projekta, ali kao samobitak tubitak doista
jeste bitak osnova. Taj osnov ie uvek samo osnov jednog bia, iji
bitak ima da preuzme osnovobitak.
Tubitak jeste svoj osnov egzistirajui, a to znai tako da on se-
be razume iz mogunosti, i na taj nain razumevajud sebe on ieste

133
BlTAK 1 VRliMIi

baeno bie. U tome, meutim, lei: mogui-biti [seinkonnend],

on svagda stoji u jednoj ili drugoj mogunosti, on stalno ni]e ne-
ka druga mogunost i u egzistencijelnom projektu odrekao se
nje. Projekat je ne samo kao svagda baeni projekat odreen ni-
tavnou osnovobitka, nego je kao projekat i sam sutinski nita-
van. Ovo odreenje opet nikako ne mni ontiko svojstvo onoga
bezuspean' ili nevredan" nego jedan egzistencijalni konstitu-
tiv bitkovne strukture projektovanja. Mnena nitavnost pripada
slobodobitku tubitka za njegove egzistencijelne mogunosti. Me-
dutim, sloboda jeste samo u izboru jedne mogunosti, a to znai
u noenju neizabranosti drugih mogunosti i ne-moi-takode-bi-
rati i druge mogunosti.
Kako u strukturi baenosti tako i u strukturi projekta sutin-
ski lei jedna nitavnost. I ona je osnov za mogunost nitavnosti
/zesvojstvenog tubitka u zapadanju, kao kakav on svagda faktiki
uvek ve jeste. Sdma briga je u svojoj sutini skroz naskroz proeta
nitavnou. Briga - bitak tubitka - prema tome kao baeni proje-
kat kazuje: (nitavni) osnovobitak jedne nitavnosti. A to znai:
tubitak je kao takav kriv, osim ako s pravom opstoji formalno egzi-
stencijalno odredenje krivice kao osnovobitak jedne nitavnosti.
Egzistencijalna nitavnost nikako ne poseduje karakter neke
privacije, nekog nedostatka naspram nekog istaknutog ideala koji
ne biva dosegnut u tubitku, ve bitak tog bia jeste, pre svega onoga
sto ono moe da projektuje i ponajee dosee, kao projektovanje
ve nitavan. Stoga ta nitavnost i ne istupa prigodno na tubitku,
da bi prijanjala uz njega kao mrani kvalitet koji bi on, dovoljno
daleko uznapredovavi, mogao da odstrani.
Uprkos tome, ontoloki smisao nitetnosti te egzistencijalne ni-
tavnosti jo ostaje mraan. Ali, to vai takode i za ontoloku sustinu
onoge Ne uopte. Dodue, ontologija i logika su od tog Ne mnogo
iziskivale, pa time i mestimino uinile vidljivim njegove mogu-
nosti, a da njega samog nisu ontoloski razgrnule. Ontologija je za-
tekla to Ne i upotrebljavala ga. No, da li je toliko samorazumljivo
da svako Ne znai neki negativum u smislu nekog nedostatka?
Da li je njegova pozitivnost iscrpljena u tome to ono konstituie
prelaz"? Zato sva dijalektika uzima negaciju za svoje pribeite,

334
 Tubitku primereno osvedoenje jednog svojstvenog moi-biti i odlunost

a da sama ne moe dijalektiki da je obrazloi, pa ne moe ak ni

da je fiksira kao problem7. Da li se ikada ontoloki izvor nitetnosti
uopte uinio problemom, ili da li $e pre toga takode samo tragalo
za uslovima na ijem osnovu se da postaviti problem toga Ne i nje-
gove nitetnosti i njihove mogunosti? I gde drugde njih treba nai
osim u tematskom razjanjavanju smisla bitka uopte?
Ve za ontoloku interpretaciju fenomena krivice nisu dovolj-
ni, a povrh toga su i malo prozirni, pojmovi o privaciji i nedostat-
ku, iako oni, dovoljno formalno zahvaeni, doputaju dalekosenu
primenu. Egzistencijalnom fenomenu krivice se ponajmanje moe
pribliiti orijentisanou na ideju zla - onoga malum kao privatio
boni. Ba kao to bonum i privatio imaju isto ontoloko poreklo iz
ontologije onoga predrunog, poreklo koje takode pridolazi i odatle
izvuenoj" ideji vrednosti".
Bie, iji je bitak briga, ne moe da optereti sebe samo fakti-
kom krivicom, ve ono jeste u osnovi svog bitka krivo, pa to biti-
kriv pre svega drugog daje ontoloki uslov za to da tubitak moe da
postane kriv faktiki egzistirajui. Ovo sutinsko biti-kriv jednako-
izvorno je egzistencijalni uslov mogunosti za moralno" dobro i
zlo, a to znai za moralnost uopte i njene faktiki mogune varija-
cije. Izvorno biti-kriv ne moe da bude odredeno moralnou, zato
to ga ona za samu sebe ve pretpostavlja.
Ali, koje iskustvo govori za ovo izvorno biti-kriv tubitka? Ne-
ka se, ipak, ne zaboravi protivpitanje: da li ,,je" krivica ,,tu", postoji
li, samo ako postaje budna jedna svest krivice, ili, ne obelodanjuje
li se upravo izvorno biti-kriv u tome to krivica spava"? Da to biti-
kriv najpre i ponajee ostaje neotkljueno, da se zapadajuim bit-
kom tubitka ono dri zabravljenim, to samo razgre kazanu nitav-
nost. Izvornije od svakog znanja o tome jeste to /;z//-kriv. I samo
zato to je tubitak u osnovi svog bitka kriv, i to se kao baeno zapa-
dajui tubitak zabravljuje samom sebi, savest je moguna, samo
ako zov daje da se razume to biti-kriv u osnovi.
Zov je zov brige. Ono biti-kriv konstituie bitak koji nazivamo
briga. U nelagodnosti tubitak stoji izvorno zajedno sa samim so-
bom. Ona dovodi to bie pred njegovu neiskrivljenu nitavnost,

335
HlTAK l VRT.MT.

koja pripada mogunosti njegovog najvlastitijeg mod-biti. Ukoli-

ko se tubitku - kao brizi - radi o njegovom bitku, on proziva iz ne-
lagodnosti samog sebe kao faktiki-zapadajueg Se ka svom moi-
biti. Poziv je napred-zovui zov-natrag - napred: u mogunost, da
egzistirajui sam preuzme baeno bie, koje on jeste; natrag: u ba-
enost, da nju razume kao nitavan osnov kojeg on ima da primi u
egzistenciju. Napred-zovui zov-natrag savesti daje tubitku da raz~
ume da on - nitavni osnov svog nitavnog projekta stojei u mo-
gunosti svog bitka - treba da iz izgubljenosti u ono Se sebe vrati
natrag samom sebi, a to znai da on jeste kriv.
Ono to tubitak na taj nain daje sebi da razume tada bi ipak
bilo neko poznavanje samog sebe. A takvom zovu odgovarajue
sluanje bilo bi neko upoznavanje fakta kriv". Medutim, ako
uopte zov treba da poseduje karakter prozivanja, ne vodi li on-
da ovo izlaganje savesti ka nekom dovrenom izokretanju funk-
cije savesti? Prozivanje ka onome biti-kriv, ne kazuje li to proziv
ka zlobi?
Ovaj smisao zova nee hteti da natovari savesti ni najnasilni-
ja interpretacija. Ali, ta onda jo treba da kazuje prozivanje ka
onome biti-kriv"?
Smisao zova postaje razgovetan ako se razumevanje, ume-
sto da podmetne izvedeni pojam krivice u smislu skrivljenja ko-
je je nastalo" nekim inom ili propustom, dri egzistencijalnog
smisla onoga biti-kriv. To zahtevati nije samovolja ako se zov sa-
vesti, dolazei iz samog tubitka, usmerava jedino na to bie. Ali,
prozivanje ka onome biti-kriv tada znai jedno zvanje-napred
prema onome moi-biti koje ja svagda ve jesam kao tubitak.
Tom biu nije potrebno da tek promaajem ili propustom natova-
ri sebi neku krivicu", ono treba samo svojstveno biti ono kriv"
- kao kakvo ono i jeste.

Pravo sluanje poziva tada ispada jednako nekom sebe-razu-

mljenju u svom najvlastitijem moi-biti, a to znai da ispada jedna-
ko sebe-projektovanju na najvlastitije svojstveno moi-postati-
kriv. Razume\'ajue pustiti-sebe-da-zove-napred na tu mogunost
ukljuuje u sebi postati-slobodan tubitka za zov: spremnost za

336
 'iitbitku primcrcno osvcdocnjc jcdnoo svojstvcnog moi-biti i odlunost

moi-postati-pozvan. Tubitak je zov-razumevajui posluan svojoj

najvlastitijoj niogucnosti cgzistcncijc. On je izabrao samog sebe.
Ovim izborom tubitak omoguava sebi svoje najvlastitije biti-
kriv, koie ostaje zabravljeno Se-sopstvu. Razumnost onoga Se po-
znaje samo udovoljavanje i neudovoljavanje s obzirom na pravilo
baratanja i javnu normu. Prestupe, naprotiv, ono proraunava i te-
i nagodbi i poravnanju. Od najvlastitijeg biti-kriv on se odunjao
da bi utoliko glasnije besedom promiljao greku. U pozivu, medu-
tim, Se-sopstvo biva pozvano na najvlastitije biti-kriv sopstva. Ra-
zumljenje zova je biranje - ne savesti, koja kao takva ne moe da
bude birana. Birano biva //?w/7-savest kao slobodobitak za najvlasti-
tije biti-kriv. Raziuncti poziv kazuje: Iitcti-iniati-savcst.
Time nije mneno: hteti imati dobru savest" isto tako malo je
time mneno i neko voljno negovanje zova" ve jedino: spremnost
za postati-pozvan. To hteti-imati-savest stoji od traganja za nekim
iaktikim skrivljavanjima isto onako daleko kao i od tendence ka
nekom oslohadanju od krivice u smislu onoga sutinskog kriv ".
7b htcti-iniati-savcst jc prc najizvornija cgzistcncijclna prctpo-
stavka za niogunosi faktikogpostati-kriv. Razumevajui zov, tubi-
tak puta najvlastitije sopstvo da postupa u schi iz svog izabranog
moi-biti. Samo tako on moe hiti odgovoran. Svako postupanje
je, medutim, iaktiki nuzno besavesno" ne samo zato sto ono ne
izbegava iaktiko moralno skrivljenje, nego zato to je ono na svom
nitavnom osnovu svog nitavnog projektovanja svagda ve u sabit-
ku s Drugima postalo krivo za njih. I'ako ono hteti-imati-savest
postaje preuzimanje sustinske besavesnosti, unutar koje jedino op-
stoji egzistencijelna mogunost za: hiti dobar"
Premda zov ne daje nita da se upozna, on ipak nije samo kri-
tian, nego je ipozitivan; najizvornije moi-biti tubitka on otkljuu-
je kao biti-kriv. Prema tome, savest se otvara kao bitku tubitka pri-
padajuce osvcdoccnjc, u kojem ona njega samog zove pred njegovo
najvlastitije moci-biti. Moe li se tako osvedoeno svojstveno mo-
i-biti egzistencijalno konkretnije odrediti? Prethodno se postavlja
pitanje: moe li provedeno ispostavljanje jednog u samom tubit-
ku osvedoenou moi-biti zahtevati dovoljnu evidenciju, sve dok

337
Bll'AK I YIU:.A1I:.

ne bude iezlo udenje to je ovde savest bila jednostrano i nterpre-

tirana unatrag na ustrojenosti tubitka brzopleto prelazei preko
svih nalaza koji su poznati vuigarnom izlaganju savesti? Da li se u
prethodnoj interpretaciji fenomen savesti jo uopste moe prepo-
znati onakav kakav on zbilja' jeste? Da nije tu isuvie sigurnom
prostodunou jedna ideja o savesti dedukovana iz ustrojenosti
bitka tubitka?
Da bi se poslednjem koraku interpretacije savesti, egzistenci-
jalnom graninom obuhvatanju u savesti osvedoenog svojstvenog
moi-biti, osigurao pristup, a takoe da bi se osigurao pristup i za
vulgarno razumevanje savesti, potrebno je izriito pokazivanje
sklopa povezanosti rezultata ontoloke anaiize sa svakodnevnim
iskustvima savesti.

59. Bgzistencijalna interprctacija savcsti

i vulgarno izlaganjc savesti

Savest je zov brige iz nelagodnosti bitka-u -svetu, zov koji pro-

ziva tubitak ka najvlastitijem moi-biti-kriv. Kao odgovarajue ra-
zumljenje proziva odalo se hteti-imati-savest. Oba odredenja ne
daju se bez daljeg dovesti u sklad s vulgarnim izlaganjem savesti.
ini se da mu se ona ak direktno protive. Izlaganje savesti naziva-
mo vulgarnim zato to se ono pri karakterisaniu tog fenomena i
oznaavanju njegove funkcije' dri onoga to sc poznaje kao sa-
vest - onako kako se ona sledi odnosno ne sledi.
Medutim, mora li ontoloka interpretacija uopte da se podu-
dara s vulgarnim izlaganjem? Ne pogada li to izlaganje jedna na-
elna ontoloska sumnja? Ako tubitak najpre i ponajee razume
sebe polazei od onoga brinutog, i ako sva svoja dranja izlae kao
brinjenje, zar nee onda on zapadajue-pokrivajui da izlaze upra-
vo onaj nain svog bitka, koji on kao zov i hoe da vrati natrag iz
izgubljenosti u zabrinutosti onoga Se? Svakodnevica uzima tubi-
tak kao neko priruno koje biva brinuto, a to znai upravljano i
proraunavano. ivot" je jedan posao", sveiedno da li pokriva
svoje trokove ili ne.

338
 Tuintku priniereuo osvcdocnfc icdnog svojstvenog moi-biti i odluuost

Pa tako onda s obzirom na vulgarnu vrstu bitka samog tubitka

ne postoii nikakvo jamstvo da su iz nje proistiue izlaganje savesti
i na to izlaganje orijentisane teorije savesti zadobile prinieren onto-
ioski horizont za svoju interpretaciju. Uprkos tome, i vulgarno
iskustvo savesti mora bilo kako - predontoloski - da pogodi taj fe-
nomen. Iz toga slecii neto dvojako: svakodnevno izlaganje savesti,
s jedne strane, ne moe da vai kao poslednji kriterij za objektiv-
nost" jedne ontoloke analize. Ta analiza, s druge strane, nema
nikakvo pravo da se postavi iznad svakodnevnog razumevanja sa-
vesti i da precle preko na njemu osnovanih antropolokih, psiholo-
kih i teoiokih teorija savesti. Ako je egzistencijalna analiza feno-
men savesti slobodno poloila u njegovoj ontolokoj ukorenjenosti,
onda upravo iz nje moraju da postanu razumljiva vulgarna izlaga-
nja, ne na poslednjem mestu u onome u emu ona promauju taj
tenomen i zato ga pokrivaju. Pa ipak, poto analiza savesti u pro-
blemskom sklopu povezanosti ove rasprave stoji samo u slubi
ontoiokog fundamentalnog pitanja, karakterisanje sklopa pove-
zanosti izmeclu egzistencijalne interpretacije savesti i vulgarnog
iziaganja savesti mora da se zadovolji jednim upuivanjem na
sutinske probleme.
Ono to bi vulgarno izlaganje savesti elelo da prebaci ovde
sprovedenoj interpretaciji savesti kao proziva brige ka onome biti-
kriv, neto je cetvorostruko: 1. Savest poseuuje sustinski kritiku
iunkciju. 2. Savest go\'ori svagda relativno prema nekom odrede-
nom sprovedenom ili htenom inu. 3. Primereno iskustvu, glas"
se nikacia ne odnosi tako korenito na bitak tubitka. 4. interpretaci-
ja uopte ne vodi rauna o osnovnim formama ienomena, zloj" i
dobroj" ukoravajuoj" i opominjuoj" savesti.
Neka pretresanje pone poslednjom navedenom primedbom.
U sviin izlaganjima savesti prednost ima zla, loa" sa\rest. Savest
je primarno ,,zla! U tome se obelodanjuje da svo iskustvo savesti
najpre stie iskustvo o neemu takvom poput ,,kri\" A kako u ideji
lose savesti biva razumljeno obelodanjivanje toga biti-zao? Doi-
vljaj savesti" izranja nakon izvrenog ina odnosno propusta. Glas
slecii za prestupom i upuuje natrag na dogodeno zbice, cime
je tubitak sebe opteretio krivicom. Ako savest obelodanjuje neko

339
BllAKl VRh.MK

biti-kriv", onda se to ne moe sprovesti kao proziv ka ..., nego kao

seajue upuivanje na navuenu krivicu.
No, da li injenica" naknadnog dolaska glasa iskljuuje to da
je zov u osnovi moda ipak neko zvanje-napred? To da glas biva
shvaen kao pobuivanje savesti koje naknadno sledi, jo ne doka-
zuje izvorno razumljenje fenomena savesti. Ako bi faktiko skri-
vljenje bilo samo povod za faktiko zvanje savesti? Ako bi oznae-
na interpretacija ,,zle" savesti ostala da stoji na polovini puta?
Da to tako i jeste, razjanjava se iz ontolokog predimanja u koje
fenomen biva doveden navedenom interpretacijom. Glas je neto
to izranja, to poseduje svoje mesto u sledu predrunih doivljaja i
sledi za doivljajem ina. Ali, ni zov, ni dogodeni in, ni natovare-
na krivica nisu deavanja koja poseduju karakter onoga predru-
nog koje protie. Zov poseduje vrstu bitka brige. U njemu tubitak
jeste" ispred samog sebe, i to tako da on sebe istodobno usmerava
natrag na svoju baenost. Samo najblia polazna postavka tubitka
kao sklopa povezanosti sleda nekoga jedan-za-drugim doivljaja
omoguava da se glas uzima kao neto naknadno dolazee, kasni-
je, te stoga nuno i unatrag-upuujue. Glas zasigurno zove natrag,
ali preko dogoenog ina natrag u baeno biti-kriv koje je ranijc"
od svakog skrivljavanja. Zov-natrag, medutim, istodobno zove na-
pred prema onome biti-kriv kao ono to treba zahvatiti u vlastitoj
egzistenciji, tako da svojstveno egzistencijelno /?/7/-kriv upravo tek
sledi za" zovom, a ne obrnuto. Loa savest je u osnovi tako malo
samo ukoravajui-natrag-upuujua, da ona pre napred-upuuju-
i zove natrag u baenost. Poredak sleda tekuih doivljaja ne daje
fenomenalnu strukturu egzistiranja.
Ako ve karakterisanje loe" savesti ne dosee izvorni feno-
men, onda to jo vie vai za karakterisanje dobre" savesti, pa ne-
ka se ona uzme za neku samostalnu formu savesti ili za neku for-
mu savesti koja je sutinski fundirana u loof savesti. Dobra"
savest bi morala, odgovarajui tome kako loa" savest obelodanju-
je jedno biti-zao", da obelodanjuje neko biti-dobar" tubitka. La-
ko se vidi da time savest, koja je pre toga bila izliv boanske moi",
sada postaje sluga farisejstva. Ona treba da pusti oveka da o sebi
kae: ja sam dobar"; ko to moe da kae i ko bi manje hteo time

340
 Tubitku pruncrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

da se potvrduje od upravo onoga dobrog? Na toj nemogunoj kon-

sekvenci ideje dobre savesti, medutim, samo se pokazuje da savest
zove neko biti-kriv.
Da bi se izbegla navedena konsekvenca, dobra" savest se inter-
pretirala kao privacija" loe" savesti i odreivala kao doivljeni
nedostatak loe savesti" 1 ' 9 . Ona bi prema tome bila neko sticanje
iskustva o nejavljanju zova, a to znai o tome da nemam sebi nita
da prebacim. Ali, kako je dozivljen" taj nedostatak"? Tobonje
doivljavanje uopte nije nikakvo sticanje iskustva o nekom zovu,
nego je osiguravanje sebe u tome da tubitak nije poinio in koji
mu se pripisuje, te da je zbog toga nevin -nije kriv. Postajanje izve-
snim te nepoinjenosti uopte nema karakter fenomena savesti.
Naprotiv, to postajanje izvesnim pre moe da znai zaboravljanje
savesti, a to znai istupanje iz mogunosti da se moe biti pozvan.
Navedena izvesnost" skriva u sebi umirujue priguivanje onoga
hteti-imati-savest, a to znai razumljenja najvlastitijeg, stalnog bi-
ti-kriv. Dobra" savest nije ni samostalna ni fundirana forma save-
sti, a to znai da uopte nije nikakav fenomen savesti.
Ukoliko beseda o dobroj" savesti proistie iz iskustva savesti
svakodnevnog tubitka, onda on time samo odaje cla on, premda
govori o looj" savesti, u osnovi ne pogada taj fenomen. fer ideja
J o e " savesti faktiki se orijentie na ideju dobre" savesti. Svako-
dnevno izlaganje dri se u dimenziji brinueg proraunavanja i iz-
jednaavanja onoga kriv" i nevin". U tom horizontu tada biva
doivljen" glas savesti.
Karakterisanjem izvornosti ideja neke loe" i dobre" savesti
takode je ve odlueno i o razlikovanju jedne unapred-upuujui-
opominjue i jedne unatrag-upuujui-ukoravajue savesti. Dodu-
e, ini se da se ideja opominjue savesti najvie pribliava fenome-
nu proziva ka ... S njime ona deli karakter upuivanja-unapred. Ali
ta uskladenost je ipak samo privid. Iskustvo neke opominjue save-
sti vidi glas ponovo orijentisan samo na hteni in, od kojeg on i
hoe da sauva. Opomena, kao spreavanje onoga htenog, medutim,

139 L'poroditi Max Schelei; Dcr Vornialisnnis in dcr Etliik und dic nuitcrialc \Vcrtct-
luk. II deo. Onf/'godinjak, tom II (1916), str. 192.

341
IHTAK 1 \'Ri:.MF

mogucna je samo zato to opominjuf zov cilja na moi-biti tubit-

ka, to jest na sebe-razumljenje u onome biti-kriv, na kojem se tek
slama ono hteno". Opominjua savest ima funkciju momentalnog
upravljanja jednim ostajanjem-slobodnim od skrivljavanja. Isku-
stvo jedne opominjue' 1 savesti vidi tendencu zova savesti opet
samo onoliko daleko koliko ona ostaje pristupana za razumnost
onoga Se.
Primedba navedena na treem mestu poziva se na to da svako-
dnevno iskustvo savesti ne poznaje neto takvo poput postajanja-
prozvanim ka onom biti-kriv. To se mora dopustiti. Aii, da li svako-
dnevno iskustvo savesti time ve jami da je u njemu saslusana
potpuna moguna sadrina zova glasa savesti? Da li odatle sledi da
su teorije savesti osnovane na vulgarnom iskustvu savesti sebi za
analizu tog fenomena osigurale primeren ontoloki horizont? Zar
jedna sustinska vrsta bitka tubitka, zapadanje, ne pokazuje pre da
to bie sebe najpre i ponajee ontiki razume iz hori/onta brinje-
nja, a ontoloki odreduje bitak u smislu predrunosti? Ali, odatle
izrasta dvostruko pokrivanje tog tenomena: teorija vidi jedan, u
svojoj vrsti bitka ponajesce ak sasvim neodreden sled doivljaja
ili psihikih deavanja". Savest susree iskustvo kao sudija i opo-
menjiva, s kojim tubitak raunajui pregovara.
'I'V) to Kant svojoi interpretaciji savesti polae u osnov pred-
stavu vrhovnog suda" kao vodccu ideju, nije sluajno, ve je prepo-
rueno idejom moralnog zakona, iako njegov pojam moralnosti
ostaje veoma udaljen od moralakorisnosti i eudajnionizma. I teori-
ja vrednosti, biia ona postavljena formalno ili materijaino, ima za
neizgovorenti ontoloku pretpostavku neku metafiziku morala, a
to znai ontologiju tubitka i egzistencije. Tubitak vai za ono bie
koje treba brinuti, a to brinjenje ima smisao ozbiljavanja vredno-
sti" odnosno ispunjavanja norme.
Pozivanje na krug onoga to svakodnevno iskustvo savesti po-
znaje kao jedinu instancu za interpretaciju savesti, moi e da do-
de do svog prava tek onda kada se pre toga bude promislilo da li u
r
njemu sa\ est uopste moe da postane svojstveno pristupana.
Time gubi svoju snagu i naredni prigovor da egzistenciialna
interpretacija previda da se zov savesti svagda odnosi na neki odredeni

342
 Tubilku phmcrcno osvcdocnjc jcdnog svojstvcnog moi-biti i odlunost

ozbiljeni" ili hteni in. Da se o zovu esto stie iskustvo u takvoj

tendenci zova, opet ne moe da se porekne. Samo to ostaje pitanje
da li to iskustvo zova puta zov da sebe potpuno iz-zove" izvie .
Razumno izlaganje moe da mni da se dri injenica", a ipak je na
kraju ve i svojom razumnou ograniilo domet otkljuenja zova.
Koliko malo se dobra" savest da staviti u slubu farisejstva", tako
malo sme i funkcija loe" savesti da se snizi na pokazivanje pred-
runih skrivljavanja ili potiskivanje mogunih skrivljavanja. Kao da
je tubitak neki komad nametaja" ijim je skrivljavanjima potreb-
no samo da budu uredno poravnata, da bi sopstvo moglo da kao
nezainteresovani posmatra stoji pored" tog proticanja doivljaja.
Ali, ako za zov nije primarno odnoenje prema faktiki pred-
runoj" krivici ili faktiki htenom inu koji je podloan krivici, te
stoga ukoravajua" i opominjua" savest ne izraavaju nikakve iz-
vorne funkcije zova, onda time biva izmaknuto tlo i prvonavedenoj
primedbi da egzistencijalna inlerpretacija previda sutinski" kriti-
ko postignue savesti. I ova primedba takoe proistie iz jednog u
izvesnim granicama pravog vizira na fenomen. Jer doista se u sadri-
ni zova ne moe pokazati nita to glas pozitivno" preporuuje i za-
poveda. Ali, kako biva razumljena ova nedostajua pozitivnost po-
stignua savesti? Da li iz nje sledi negativni" karakter savesti?
Jedna pozitivna" sadrina u onome zvanom biva pogreno
odmerena iz iekivanja nekog svagda upotrebljivog navoenja ras-
poloivih iproraunljivih sigurnih mogunosti postupanja". To ie-
kivanje se osniva u onom horizontu izlaganja razumnog brinjenja,
koji egzistiranje tubitka prisilno podvodi pod ideju nekog toka po-
slovanja kojim se moe upravljati. Takva iekivanja, koja delom
neizgovoreno lee u osnovi i zahtevu jedne maierijalne etike vred-
nosti naspram jedne samo" formalne, bivaju svakako razoarane
saveu. Takva praktina" uputstva zov savesti ne daje jedino zbog
toga to on tubitak proziva ka egzistenciji, ka najvlastitijem moi-
biti-sopstvo. Isekivanim, jednoznano proraunljivim maksima-
ma savest ne bi odrekla egzistenciji nita manje do - mogunost da
postupa. Medutim, posto savest na taj nain oigledno ne moe da
bude pozitivna, ona na taj nain ne fungira ni samo negativno"
Zov ne otkljuuje nista to bi moglo da bude pozitivno ili negativno

343
BlTAK 1 VRi'.Ml:

kao ono brinljivo, zato to on mni jedan ontoloski potpuno druga-

iji bitak - egzistcnciju. U egzistencijalnom smislu, naprotiv, isprav-
no raumljeni zov daje ono najpozitivnije" a to znai najvlastitiju
mogunost koju tubitak moe sebi prethodno datk kao napred-zo-
vui zov-natrag u svagda faktiko moi-biti-sopstvo. Zov svojstve-
no sluati, znai dovesti sebe n iaktiko postupanje. Ali, potpuno
dovoljnu interpretaciju onoga u zovu zvanog zadobijamo tek time
to biva ispostavljena egzistencijalna struktura koja lei u svojstveno
sluajucm razumljenju poziva kao takvom.
Pre toga bi valjalo pokazati kako fenomeni, koji su jedini prisni
s vulgarnim izlaganjem savesti, ontoloki primereno razumljeni,
upuuju natrag na izvorni smisao zova savesti; a potom, da vulgar-
no izlaganje proistie iz ogranienosti zapadajueg samoizlaganja
tubitka, i da ono - poto zapadanje pripada samoj brizi - pri svoj
saniorazumljivosti uikako nijc sluajno.
Ontoioka kritika vulgarnog izlaganja savesti mogla bi da pod-
legne nesporazumu, kao da bi se pokazivaniem egzistcncijalne neiz-
vornosti svakodnevnog iskustva savesti neto htelo prosuditi o egzi-
steucijclnoni moralnom kvalitetif tubitka koji se dri u njemu.
Koliko malo egzistencija biva nuno i direktno oteena nekim
ontoioki nedovoljnim razumevanjem savesti, toliko malo je i egzi-
stencijelno razumljenje zova zajameno nekom egzistencijalno
primerenom interpretacijom savesti. Ozbiljnost u vulgarnom isku-
stvu savesti nije manje moguna od neozbiljnosti u nekom izvorni-
jem razumevanju savesti. Pa ipak, egzistencijalno izvornija intre-
pretacija otkljuuje takode mogucnosti izvornijeg egzistencijelnog
razumljenja, sve dok ontoloko poimanje ne dopusti da ga prekine
ontiko iskustvo.

60. l'gzistencijalna struktura svojstvenog

moi-biti osvedoenog u savcsti

Kgzistencijalna interpretacija savesti treba da ispostavi iedno

u samom tubitku bivstvujuce osvedoenie njegovog najviastitiieg
moi-biti. Nain na koji savest osvedouje nije nikakvo indiferentno

344
 Tubitku primcrcno osvcdoccnjc jccinog svojstvcnog moi-biti i odlucnost

obelodanjivanje nego napred-zovui proziv ka onome biti-kriv.

Ono tako osvedoeno biva shvaeno" u sluanju, koje zov neis-
krivljeno razume u njim samim intendiranom smislu. Razumlje-
nje poziva kao modus bitka tubitka daje tek fenomenalni sastoj
onoga to je osvedoeno u zovu savesti. Svojstveno razumljenje
zova okarakterisali smo kao hteti-imati-savest. Ovo pustuti-da-
-postupa-u-sebi najvlastitijeg sopstva iz njega samog u njegovom
biti-kriv fenomenalno reprezentuje svojstveno moi-biti koje je
osvedoeno u samom tubitku. Njegova egzistencijalna struktura
mora sada da bude slobodno poloena. Samo tako emo prodreti
do u samom tubitku otkljuene osnovne ustrojenosti svojstveno-
sti njegove egzistencije.

Hteti-imati-savest kao sebe-razumljenje u najvlastitijem mo-

i-biti jedan je nain otkljueenosti tubitka. Osim razumljenjem, ta
otkljuenost biva konstituisana nahodenjem i besedom. Egzistenci-
jelno razumljenje kazuje: projektovati sebe na svagda najvlastitiju
laktiku mogunost onoga moi-biti-u-svetu. A mon-biti je razu-
mljeno samo u egzistiranju u toj mogunosti.
Koji timung odgovara takvom razumljenju? Razumljenje
zova otkljuuje vlastiti tubitak u nelagodnosti njegovog upojedina-
enja. U razumljenju sa-razgrnuta nelagodnost biva genuino ot-
kljuena njemu pripadnim nahodenjem strepnje. Fakat strepnje
savesti jedno je fenomenalno obistinjenje toga da je tubitak u razu-
mijenju zovadoveden pred nelagodost samogsebe. Hteti-imati-sa-
vest postaje spremnost na strepnju.
Trei sustinski momenat otkljuenosti je beseda. Zovu kao
izvornoj besedi tubitka ne odgovara neka protivbeseda - recimo
ak ni u smislu nekog pregovarajueg raspravijanja u besedi o
onome sta kae savest. Razumevajue sluanje zova ne odrie se
protivbesede zbog toga to je to sluanje prepadnuto nekom
.mranom moi" koja ga obara, nego zato to ono sebi nepokrive-
no prisvaja sadrinu zova. Zo\r stavija pred stalno biti-kriv i tako
vraca natrag sopstvo iz glasnog naklapanja razumnosti onoga Se.
Prema tome, onome hteti-imati-savest pripadni modus artikuli-
suce besede jeste eutljivost. Cutanje je bilo okarakterisano kao

345
BllAK l \7\'fA//:

sutinska mogunost besede. 1 !n Ko utei hoe dati da se razume,

mora imati neto da kae". Tubitak daje sebi u pozivu da razume
svoje najvlastitije moi-biti. Stoga je to zvanje jedno utanje. Be-
seda savesti nikada ne dolazi do pozvuenja. Savest zove samo
utei, a to znai da zov dolazi iz bezvunosti nelagodnosti i zove
natrag prozvani tubitak, kao onaj koji treba da postane tih, u tii-
nu njega samog. Ono hteti-imati-savest, stoga, primereno razu-
me tu uteu besedu jedino u utljivosti. Ona uskrauje re ra-
zumnom naklapanju onoga Se.
utee besedenje savesti uzima razumno izlaganje savesti,
koje se strogo dri dnjenica", za povod da savest izdaje za
uopte neustanovljivu i nepredrunu. To da se, sluajui i razu-
mevajuci samo glasno naklapanje, ne moe konstatovati" nika-
kav zov, biva p o d m e t n u t o savesti sa izgovorom da je ona nema"
i da oigledno nije predruna, ne postoji. Ovim izlaganjem ono
Se pokriva samo njemu svojstveno preuvenje zova i skraeni
domet njegovog slusanja".
Otkljuenost tubitka, koja lei u onome hteti-imati-savest,
prema tome, biva konstituisana nahodenjem strepnje, razumlje-
njem kao sebe-projektovanjem na najvlastitije biti-kriv i bese-
dom kao utljivou. Ovu izuzetnu, u samom tubitku njegovom
saveu osvedoenu svojstvenu otkljuenost - to utljivo, na
strepnju spremno sebe-projektovanje na najvlastitije biti-kriv - na-
zivamo odlunost.
Odlunost je jedan izuzetan modus otkljuenosti tubitka.
A otkJjuenost je ranije1 M bila egzistencijalno interpretirana kao
izvorna istina. Ta istina primarno nije nikakav kvalitet suda' niti
uopte nekog odredenog dranja, nego jedan sutinski konstitutiv
bitka-u-svetu kao takvog. Istina mora da bude pojmljena kao iun-
damentalni egzistencijal. Ontoloko razjanjenje stava: tubitak je
u istini" pokazalo je izvornu otkljuenost tog bia kao istinu cgzi-
stcncijc, a za njeno granino obuhvatanje uputilo je na analizu svoj-
stvenosti tubitka. 1 4 2

140 Uporediti 34, str. 200-201.

141 l/porediti 44, str. 253 i dalje.
142 l/porediti o. c , str. 261-262.

346
 Tubitku primcraio osvaioaijc jciinog svojstvaiog moi-biti i odluaiost

Tako je sada sa odlunou zadobijena najizvornija - zato to

je svojstvcna - istina tubitka. Otkljuenost onoga Tu jednakoizvor-
no otkljuuje svagda ceo bitak-u-svetu, a to znai svet, U-bitak i
sopstvo, koje kao ,,ja jesam" to bie jeste. Sa otkljuenou sveta je
svagda ve otkrito i unutarsvetsko bie. Otkritost onoga prirunog
i predrunog osniva se u otkljuenosti sveta' '\ jer slobodno dava-
nje svagdanje celovitosti udovoljenja onoga prirunog zahteva ne-
ko predrazumljenje znaenjskosti. Razumevajui nju, brinui tubi-
tak obazirno upuuje sebe na susretajue prirucno. Razumljenje
znaenjskosti kao otkljuenost svagdanjeg sveta se, opet, osniva u
razumljenju onog Radi-ega, na koje se vraa svo otkrivanje celovi-
tosti udovoljenja. Ono Radi smestaja, uzdravanja, napredovanja,
najblie su i stalne mogunosti tubitka na koje je to bie, kojem se
radi o njegovom bitku, sebe svagda ve projektovalo. Baen u svoje
Tu", tubitak je faktiki svagda upuen na jedan odredeni - na svoj
- svet". Ujedno s tim i najblii faktiki projekti vodeni su brinu-
om izgubljcnou u ono Se. Ona moe cia bude pozvana svagda
vlastitim tubitkom, poziv moe da bude razumljen na nain odlu-
nosti. Ali, ovasvojstvcna otkljuenost tada jednakoizvorno modifi-
kuje u njoj fundiranu otkritost sveta" i otkljuenost satubitka Dru-
gih. Priruni svet" ne postaje sadrajno" neki drugi svet, krug
&
onih Drugih ne biva izmenjen, a ipak je razumevajui brinujui
bitak ka onome prirunom i skrbei sabitak s Drugima sada odre-
den polazei od njihovog najvlastitijeg moi-biti-sopstvo.
Odlunost ne odvaja kao svojstvcni samobitak tubitak od nje-
govog sveta, ne izoluje ga na neko slobodno lebdee )a. Kako bi to
i uinila, kada ona ipak kao svojstvena otkljuenost i nije nita dru-
go nego svojstvcno jeste bitak-u-svctu. Odlunost dovodi sopstvo
upravo u svagdanji brinui bitak pri onom prirunom i udarom
ga gura u skrbei sabitak s Drugima.
Iz onoga radi-ega samoizabranog moi-biti, odluni tubitak
daje sebe slobodno za svoj svet. Tek odlunost za samog sebe dovo-
di tubitak u mogucnost da sabivstvujue Druge pusti da jesu" u
svom najvlastitijem moi-biti, te da to njihovo moi-biti zajedno

143 l'poredili ^ 18, str. 1 14 i dalie.

347
BiiAK i VRr.ur

sa ostalim otkljui u napred-skakajui-oslobaajuoj skrbi. Odlu-

ni tubitak moe da postane savest" Drugih. Pre svega drugog iz
svojstvenog samobitka odlunosti proistie svojstveno jedan-sa-
drugim, ali ne iz dvoznanih i zavidljivih dogovora i brbljivih brati-
mljenja u onome Se i u onome sto se hoe preduzeti.
Odluenost je, po svojoj ontoloskoj sutini, svagda odlunost
jednog svagdanjeg iaktiekog tubitka. Sutina tog biea je njegova
egzistencija. Odlunost egzistira" samo kao razumevajui-sebe-
projektujua odluka. Ali, na-emu-tamo se tubitak odluuje u od-
lunosti? Na ta on treba da se odlui? Odgovor moe da da sanio
sama odluka. Bilo bi potpuno nerazumevanje fenomena odluno-
sti ako bi se htelo mniti da je on samo neko prihvatajue zahvata-
nje naspram predlegnutih i preporueenih mogunosti. Tck odluka
jc upravo otkljuujucprojcktovanjc i odrcdivaujc svagdaujc fakti-
kc mogucuosti. Odlunosti nuznopripada ncodrcdcnost, koja karak-
terise svako faktiki-baeeno moi-biti tubitka. U samu sebe sigur-
na, odlunost jeste samo kao odluka. Medutim, cgzistcncijclna,
svagda tek u odluci sebe odredujua ncodrcdcnost odlunosti ipak
ima svoju cgzistcncijalnu odrcdcnost.
To Na-ta odlunosti ontoloki je predskicirano u egzistencijal-
nosti tubitka uopste kao moi-biti na nain brinue skrbi. Ali, kao
briga tubitak je determinisan faktinosu i zapadanjem. Otkljuen
u svom Tu, on se jednakoizvorno dri u istini i neistini. m
To s^'ojstveno" vazi upravo za odlunost kao svojstvenu istinu. Ona
za sebe svojstveno usvaja neistinu. Tubitak je svagda ve, i uskoro
moda opet, u neodlunosti. Ovaj naziv izraava samo onaj feno-
men koji je bio interpretiran kao biti-izruen gospodareoj izloe-
nosti onoga Se. Tubitak biva /.ivljen" kao Se-sopstvo od strane ra-
zumne dvoznanosti javnosti u koioj se niko ne odluuje, a koja je
ipak ve uvek zakljuila. Odlunost znai pustiti-da-se-bude-pro-
zvan iz izgubljenosti u ono Se. Neodlunost toga Se ipak ostaje u
gospodarenju, samo to ona ne moe da savlada odlunu egzisten-
ciju. Neodlunost ne mni, kao protivpojam egzistencijalno razu-
mljenoj odlunosti, neku ontiki-psihiku sainienost u smislu

14-1 l'porcditi ^ 44 b,

348
 Tubitku priniercno osvcdocnjc jcdtiog svojstvcnog moci-biti i odluaiost

nekoga biti-optereen preprekama. I odluka takode ostaje upue-

na na ono Se i njegov svet. Da se to razume - to pripada, zajedno
sa ostalim, onome ta ta odluka otkljuuje, ukoliko odlunost tek
daje tubitku svojstvenu prozirnost. U odlunosti se tubitku radi o
njegovom najvlastitijem moi-biti, koje kao baeno moi-biti mo-
e sebe da projektuje samo na odredene faktike mogunosti. Od-
luka ne uskrauje sebe zbiljnostf, nego tek otkriva ono faktiki
moguno, i to tako da ga ona zahvata na onakav nain kako je ono
kao najvlastitije moi-biti moguno u onome Se. hgzistencijalna
odredenost svagda mogunog odlunog tubitka obuhvata konstitu-
tivne momente do sada predenog egzistencijalnog ienomena koji
nazivamo situacija.
U terminu situacija (poloaj - biti u poloajif) satreperi jed-
no prostorno znaenje. Mi neemo hteti da pokuamo da ga izbaci-
mo iz egzistencijainog pojma. Jer, ono lei i u onome Tif tubitka.
Bitku-u-svetu pripada jedna vlastita prostornost, koja je okarakteri-
sana fenomenima raz-daljenja i usmeravanja. Tubitak upriliuje"
uprostoruje , , ukoliko faktiki egzistira. 11 Medutim, tubitku pri-
merena prostornost, na osnovu koje egzistencija sebi odreduje
svagda svoju lokaciitf, mesto" osniva se u ustrojenosti bitka-u-
-svetu. Primarni konstitutiv te ustrojenosti je otkljuenost. Onako
kako se prostornost onoga Tu osniva u otkljuenosti, tako situacija
ima svoje fundamente u odlunosti. Situacija je svagda u odluno-
sti otkljueno Tu, i kao takvo Tu egzistirajue bie i jeste tu, postoji.
Situacija nije neki predruni ok\ir u kojem se javlja tubitak, ili u
koji bi on sebe - takode samo on sam - doveo. Veoma udaljena od
neke predrune meavine susretajuih okolnosti i sluajeva, situaci-
ja jestv samo kroz odlunost i u njoj. Odluno za ono Tu, kao ka-
kvo sopstvo ima egzistirajui da jeste, njemu se tek otkljuuje svag-
cianji faktiki karakter udovoljenja okolnosti. Samo odlunosti
moe da za-padne iz sa-sveta i okolnog sveta ono to nazivamo
sluajevima.
Ononie Se je, naprotiv, situacija sutinski zabravljena. O n o
poznaje samo opti polozaj", gubi se na najbliim prrfikannC

143 L'porediti ^^ 23 i 2 1, str. 3 37 i dalie.

349
BI'IAK i Yi<i-Mr.

i osporava tubitak iz proraunavanja sluajeva" koje ono, ne pre-

poznavajui ih, dri i izdaje za vlastito postignue.
Odlunost dovodi bitak onoga Tu n egzistenciju njegove situa-
cije. Alk odlunost granino obuhvata egzistencijalnu strukturu u
savesti osvedoenog svojstvenog moi-biti, onoga hteti-imati-sa-
vest. U njemu smo saznali primereno razumljenje poziva. Iz toga
postaje potpuno razgovetno da zov savesti, ako on proziva ka ono-
me moi-biti, ne dri pred sobom nikakav prazan ideal egzistenci-
je, nego zovc naprcd u situaciju. Ova egzistencijalna pozitivnost
ispravno razumljenog zova savesti istodobno ini da se moe uvi-
deti, kako ograniavanje tendence zova na dogodena i namerava-
na skrivljavanja ne prepoznaje otkljuujui karakter savesti, i samo
prividno nam posreduje konkretno razumevanje njenog glasa. Eg-
zistencijalna interpretacija razumljenja poziva kao odlunosti raz-
gre savest kao u osnovi tubitka ukljuenu vrstu bitka, u kojoj on
samom sebi - osvedoavajui najvlastitije moi-biti - omoguava
svoju faktiku egzistenciju.
Ovaj fenomen, koji je ispostavljen pod nazivom odlunost, je-
dva da e moi da bude baen na istu gomilu s nekim praznim
habitusom" ili nekim neodredenim veleitetoirf. Odlunost ne
predstavija sebi tek upoznavajud neku situaciju, nego se uvek ve
stavila u nju. Kao odluen, tubitak ve postupa. Mi namerno izbe-
gavamo termin postupati". Jer, jedanput bi on ipak morao da bude
ponovo shvaen toliko iroko da aktivnost obuhvata takode i pasiv-
nost otpora. S druge strane, on pribliava tubitkovno ontoioko
pogreno razumljenje, po kojem je odlunost jedno posebno dra-
nje praktike moci naspram neke teoriiske moi. Briga, medutim,
kao brinua skrb obuhvata bitak tubitka tako izvorno i celo, da ona
u rastavljanju teorijskog i praktikog dranja svagda ve mora da
bude pretpostavljena kao neto celo, a ne moe da bude tek sazda-
na od tih moi uz pomo neke nuno bezosnovne - posto je egzi-
stencijalno neosnovana - dijalektike. ,4//, odlucnost jc samo u brizi
brinuta i kao briga moguna svojstvcuost sanic brigc.
Frikazati faktikeegzistencijelne mogucnosti u njihovirn glav-
nim crtama i sklopovima povezanosti, i interpretirati ih prema nji-
ho\roj egzistencijalnoj strukiuri, to pada u krug zadataka tematske

350
 l'ubitku primereno o<vedoenje jcdnog svojstvcnog tnoi-biti i odlucnost

egzistencijaine antropologije1 ~u\ Za fundamentainoontoloku na-

meru istraivanja koje je pred nama dovoljno je egzistencijalno
granino obuhvatanje svojstvenog moi-biti, koje je u savesti
osvedoeno iz samog tubitka za njega samog.
Izradom odlunosti kao utljivog, na strepnju spremnog sebe-
projektovanja na najvlastitije biti-kriv, istraivanje je dovelo sebe u
stanje da granino obuhvati ontoloki smisao traenog svojstvenog
moi-biti-ceo tubitka. Svojstvenost tubitka sada nije ni prazni na-
ziv niti neka izmiljena ideja. Medutim, egzistencijalno dedukovan
svojstveni bitak ka smrti kao svojstveno moi-biti-ceo i tako jo
uvek ostaje jedan isto egzistencijalni projekat kojem nedostaje tu-
bitku primereno osvedoenje. Tek kada ono bude pronadeno, istra-
ivanje e da udovolii u svojoj problematici zahtevanom pokaziva-
nju jednog egzistencijalno obistinjenog i razjanjenog svojstvenog
moi-biti~ceo tubitka. Jer samo onda kada to bie bude postalo ie-
nomenalno pristupano u svojoj svojstvenosti i celovitosti, pitanje
o smislu bitka ovogbid, ijoj egzistenciji pripada razumevanje bitka
uopte, dolazi na jedno oprobano tlo.

146 L" pravcu te problematike pr\ i pnt je K. Jaspers i/riito shvatio i proveo /.adatak
jcdnog ucenia o na/.oru na svet. Lporediti njegovu Psvc'noio^ic dcr \Vciiiur-ciui-
iiungen, 3. i/d. 1925. Tu se ono ,,ta ovek jeste" propituie i odreduje i/. onoga
ta on sutinski mo/e da bude (up. Predgovor /a 1. i/d.). Odatie se osvetliava
naelno eg/isteneiialno-ontoloko znaenje granicnih situacija". lilo/otska
tendenea Psiholo^ijc tmzord nn <vct biva potpuno pogresno shvacena ako se
primeniuje' samo kao leksikon /a tipovc na/.ora na svef.

351
 TREE POGLAVLJE

Svojstveno moi-biti-ceo tubitka i vremenitost

kao ontoloki smisao brige

61. Predskiciranje metodikog koraka od graninog

obuhvatanja svojstvenog, tubitku primerenog biti-ceo
do fenomenalnog slobodnog polaganja vremenitosti

Jedno svojstveno moi-biti-ceo tubitka bilo je egzistencijalno

projektovano. Razlaganje tog fenomena razgrnulo je svojstveni bi-
tak ka smrti kao predvodenjel] . U svom egzistencijelnom osvedo-
avanju svojstveno moi-biti tubitka bilo je pokazano i istodobno
egzistencijalno interpretirano kao odlunost. Kako ta dva fenomena
treba da budu zajedno dovedena? Zar ontoloki projekat svoj-
stvenog moi-biti-ceo nije vodio u jednu dimenziju tubitka koja
lei daleko od fenomena odlunosti? ta smrt treba da ima zajedi-
niko s konkretnom situacijom" postupanja? Zar pokuaj da se
odlunost i predvodenje prisilno dre zajedno ne zavodi na jednu
neodrivu, potpuno netenomenoloku konstrukciju, koja za sebe
vie ne sme da zahteva ak ni karakter nekog fenomenalno osnova-
nog ontoloskog projekta?
Spoljasnje povezivanje ta dva fenomena zabranjuje se samo od
sebe. Jo preostaje kao metodiki jedini moguan put da se pode
od tenomena odlunosti osvedoenog u svojoj egzistencijelnoj

14/ L'porediti 53, str. 306.

353
BlTAKl VRTMT

mogunosti, pa da se postavi pitanje: da li odlunost u satnoj svojoj

najvlastitijoj egzistencijelnoj tendenci bitka upuuje napred napred-
vodeu odlunost kao svoju najvlastitiju svojstvenu mogunost7. Ako
bi odlunost, po svom vlastitom smislu, dovela sebe u svoju svoj-
stvenost tek onda kada se vie ne bude projektovala na samovoljne
i svagda samo najblie mogunosti nego na krajnju mogunost ko-
ja je poloena pred svem faktikom moi-biti tubitka, pa kao takva
manje ili vie neiskrivljeno stoji u svakom faktiki zahvaenom mo-
i-biti tubitka? Ako bi odlunost kao svojstvena istina tubitka tek u
predvodenju ka smrti dosegla sebi pripadnu svojstvenu izvesnost7
Ako bi sva faktika privremenost" odluivanja bila svojstveno
razumljena, a to znai egzistencijelno dostignuttu tek u predvode-
nju ka smrti?
Sve dok egzistencijalna interpretacija ne zaboravlja da njoj
unapred dato tematsko bie poseduje vrstu bitka tubitka i da se ne
da od predrunih komada sastaviti u neko predruno, njeni koraci
svi skupa moraju pustiti da budu vodeni idejom egzistencije. A to
za pitanje o mogunom sklopu povezanosti izmeu predvoenja i
odlunosti ne znai nita manje do zahtev da se ti egzistencijalni
fenomeni projektuju na u njima predskicirane egzistencijelne mo-
gunosti, a te mogunosti da se egzistencijalno misle do kraja".
Time izrada predvodee odlunosti kao jednog egzistencijelno mo-
gunog svojstvenog moi-biti-ceo gubi karakter neke proizvoljne
konstrukcije. Ona postaje interpretirajue oslobadanje tubitka za
njegovu krajirju mogunost egzistencije.
Ovim korakom egzistencijalna interpretacija istodobno obelo-
danjuje svoj najvlastitiji metodiki karakter. Do sada su - ne uzima-
jui u obzir prigodne nune primedbe - bila zapostavljena izriita
metodika pretresanja. Valjalo je da se jedanput ve krene ka" fe-
nomenima. Pre slobodnog polaganja smisla bitka bia, koje je raz-
grnuto u svom fenomenalnom osnovnom sastoju, toku istraiva-
nja je potrebno jedno zadravanje, ne u svrhu mirovanja, ve da
bi istraivanju pribavilo izotreniji poticaj.
Prava metoda se osniva u primerenom prethodnom pogledu
na osnovnu ustrojenost predmeta" kojeg treba otkljuiti, odno-
sno predmetne oblasti koju treba otkljuiti. Stoga pravo metodiko

354
 Svojstvcno moi-biti-ceo tubitka i vremenitost kao ontoloki sniisao brige

promiljajue priseanje - koje doista treba razlikovati od praznih

pretresania tehnike - istodobno daje i obavetenje o vrsti bitka
tematskog bic;a. Razjanjavanje metodikih mogunosti, zahteva i
granica egzistencijalne analitike uopte, tek osigurava nunu pro-
zirnost svom koraku koji polae osnov, razgrtanju smisla bitka brige.
Interpretacija ontolokog smisla brigc, medutim, mora da sc sprovede
na osnovu potpunog i stalnog fcnomenalnog predoavanja do sada
ispostavljenc egzistencijalne ustrojenosti tubitka.
Tubitak je ontoloki naelno razliit od sveg predrunog i real-
nog. Njegov sastoj" se ne osniva u supstancijalnosti neke supstan-
ce nego u samostalnostr egzistirajueg sopstva, iji je bitak bio
pojmljen kao briga. Fenomenu sopstva, koji je zajedno sa ostalim
ukljuen u brizi, potrebno je izvorno i svojstveno egzistencijalno
granino obuhvatanje naspram pripremnog pokazivanja nesvoj-
stvenog Se-sopstva. S tim ide zajedno i fiksiranje mogunih onto-
lokih pitanja koja uopte treba usmeriti na sopstvo", tek ukoliko
ono nije ni supstanca ni subjekat.
Tek na taj nain smo dovoljno razjanjeni fenomen brige po-
tom ispitivali prema njegovom ontolokom smislu. Odredivanje
tog smisla ie postalo slobodno polaganje vremenitosti. To pokazi-
vanje nije vodilo u zabite, izdvojene oblasti tubitka, nego je samo
obujmilo tenomenalan sveukupan sastoj egzistencijalne osnovne
ustrojenosti tubitka u poslednjim fundamentima njegove vlastite
ontoloke razumljivosti. Fenomenalno izvorno biva o vremenitosti
steeno iskustvo na svojstvenom biti-ceo tubitka, na fenomenu pred-
vodec odlunosti. Ako se vremenitost u tome izvorno obelodanju-
je, onda nasluujemo da je vremenitost predvodee odlunosti je-
dan istaknuti modus nje same. Vremenitost moe da se vrcmenujc
u razliitim mogunostima i na razliite naine. Osnovne mogu-
nosti egzistencije, svojstvenost i nesvojstvenost tubitka, ontoloki
se osnivaju u mogunim vremenovanjima vremenitosti.
Ako ve ontoloki karakter njegovog vlastitog bitka lei daleko
od tubitka pri preovladavanju zapadajueg razumevanja bitka (bitak
kao predrunost), onda to jo vie vai za izvorne fundamente tog
bitka. Stoga ne sme da udi ako na prvi pogled vremenitost ne odgo-
vara onome to je vulgarnom razumevanju vremena pristupano
BlTAK 1 VRTMT

kao vreme". Pojam vremena vulgarnog iskustva vremena, i na tom

iskustvu izrasla problematika, stoga ne mogu nepregledani da fun-
giraju kao kriteriji primerenosti neke interpretacije vremena. Pre
je tako da istraivanje mora sebe prethodno da uini prisnim sa iz-
vornim fenomenom vremenitosti, da bi tek iz njega rasvetlilo nu-
nost i vrstu izvora vulgarnog razumevanja vremena, a isto tako i
osnov njegovog gospodarenja.
Osiguravanje izvornog fenomena vremenitosti provodi se poka-
zivanjem toga da sve do sada ispostavljene fundamentalne strukture
tubitka moraju, s obzirom na svoju mogunu celovitost, jedinstvo i
razvoj, da budu pojmljene u osnovi vremenito" i kao modusi vreme-
novanja vremenitosti. Tako egzistencijalnoj analitici iz slobodnog
polaganja vremenitosti izrasta zadatak da provedenu analizu tubitka
ponovi u smislu jedne interpretacije sutinskih struktura prema nji-
hovoj vremenitosti. Osnovne pravce time zahtevanih analiza pred-
skicira sama vremenitost. Time ovo poglavlje dobija sledeu podelu:
egzistencijelno svojstveno moi-biti-ceo tubitka kao predvodea od-
lunost ( 62); hermeneutika situacija dobijena za interpretaciju
smisla bitka brige i metodiki karakter egzistencijalne analitike
uopte ( 63); briga i sopstvost ( 64); vremenitost kao ontoloki smi-
sao brige ( 65); vremenitost tubitka i iz nje proistiui zadaci jed-
nog izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize ( 66).

62. Egzistencijelno svojstveno rnoi-biti-ceo tubitka

kao predvodea odlunost

Koliko odlunost, miljena do kraja" odgovarajui svojoj naj-

vlastitijoj tendenci bitka, vodi na svojstveni bitak ka smrti? Kako
treba pojmiti sklop povezanosti izmedu onoga hteti-imati-savest i
egzistencijalno projektovanog svojstvenog moi-biti-ceo tubitka?
Da li njihovo stapanje odaje neki novi fenomen? 11 i ono ostaje pri
odlunosti osvedoenoj u svojoj egzistencijelnoj mogunosti, i to
tako da ona putem bitka ka smrti moe da iskusi neku egzistencijel-
nu modalizaciju7. A ta kazuje da se fenomen odlunosti egzistenci-
jalno misli do kraja"?

356
 Svojstvcno nioi-biti-cco tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

Odlunost je bila okarakterisana kao za-sebe-strepnju-zahte-

vajue, utljivo sebe-projektovanje na najvlastitije biti-kriv. Ovo
poslednje pripada bitku tubitka i znai: nitavni osnovobitak neke
nitavnosti. Bitku tubitka pripadno kriv" ne doputa ni uveava-
nje ni smanjivanje. Ono lei pre svakog kvantifikovanja, ako kvanti-
fikovanje uopte ima neki smisao. Tubitak nije ponekad sutinski
kriv, pa potom opet nije kriv. Ono hteti-imati-savesti odluuje se za
to biti-kriv. U vlastitom smislu odlunosti lei da se projektuje na
to biti-kriv, kao kakav tubitak jeste sve dok jeste. Prema tome, egzi-
stencijelno preuzimanje te krivice" u odlunosti biva svojstveno
sprovedeno samo onda kada je odlunost u svom otkljuenju tubit-
ka sebi postala tako prozirna da ona ono biti-kriv razume kao stal-
no biti-kriv. Ali, ovo razumljenje omoguava sebe samo na taj na-
in to tubitak sebi otkljuuje to moi-biti ,,sve do svog kraja".
To to/'-na-kraju tubitka ipak egzistencijalno kazuje: bitak ka kraju.
Odlunost postaje svojstveno ono ta ona moe biti, kao razumeva-
jui bitak ka kraju, tj. kao predvoenje u smrt. Odlunost nema"
samo jedan sklop povezanosti s predvodenjem kao neim drugim
same sebe. Ona krije u sebi svojstveni bitak ka smrti kao mogueni
egzistencijelni modalitet svoje vlastite svojstvenosti. Valjalo bi feno-
menalno rastumaiti ovaj sklop povezanosti".
Odlunost kazuje: pustiti-se-zvanju-napred na najvlastitije bi-
//-kriv. To biti-kriv pripada bitku samog tubitka, koji smo primar-
no odredili kao moi-biti. Tubitak jeste" stalno kriv - ovo moe
da znai samo to da se on dri u tom bitku svagda kao svojstveno
ili nesvojstveno egzistiranje. To biti-kriv nije nikakvo samo ostaju-
e svojstvo nekog stalno predrunog, nego je egzistencijelna mogu-
nost da jeste svojstveno ili nesvojstveno kriv. To Kriv" jeste svagda
samo u svagdanjem faktikom moi-biti. Stoga to biti-kriv, poto
pripada bitku tubitka, mora da bude pojmljeno kao moi-biti-kriv.
Odlunost projektuje sebe na to moi-biti, a to znai da razume
sebe u njemu. To razumljenje se, prema tome, dri u jednoj izvor-
noj mogunosti tubitka. Ono se svojstveno dri u njoj ako odlu-
nost izvorno jeste ono to ona tendira da jeste. Medutim, izvorni
bitak tubitka ka njegovom moi-biti razgrnuli smo kao bitak ka
smrti, a to znai ka okarakterisanoj izuzetnoj mogunosti tubitka.

357
BlTAKI VIU-UL

Predvoenje otkljuuje tu mogunost kao mogunost. Zbog toga

odlunost tek kao predvodea odlunost postaje jedan izvorni bitak
ka najvlastitijem moi-biti tubitka. Odlunost razume to moe"
onoga moi-biti-kriv tek kada se kvalitikuje ' kao bitak ka smrti.
Odluen, tubitak svojstveno preuzima u svoju egzistenciju da
on jestc nitavni osnov svoje nitavnosti. Smrt smo egzistencijalno
pojmili kao okarakterisanu mogunost //fmogunosti egzistencije,
a to znai kao jednostavnu nitavnost tubitka. Smrt ne biva pripo-
jena tubitku pri njegovom kraju" nego kao briga tubitak jeste ba-
eni (to znai nitavni) osnov svoje smrti. Nitavnost, koja izvorno
provladava bitkom tubitka, razgre se njemu samom u svoistve-
nom bitku ka smrti. Predvodenje ini ono biti-kriv otvorenim tek
iz osnove celog bitka tubitka. Briga krije smrt i knvicu jednakoi-
zvorno u sebi. Tek predvodea odlunost razume to moi-biti-kriv
svojstveno i ceto, a to znai izvomolls.
Razumljenje zova savesti razgre izgubljenost u ono Se. Odlu-
nost vraa tubitak natrag na njegovo najvlastitije moi-biti-sopstvo.
Vlastito moi-biti postaje svojst\reno i celo prozirno u razumevaiuem
bitku ka smrti kao najvlastitijoj mogunosti.
11
Zov savesti prelazi u pozivu preko sveg svetovnog ugleda i
moi tubitka. On nelolerantno upojedinaava tubitak na njegovo
moi-biti-kriv i iziskuje od njega da svojstveno jeste to moi-biti-
kriv. Nesalomiva otrina sutinskog upojedinaavanja na najvlasti-
tije moi-biti otkljuuje predvodenje ka smrti kao ncodnosnu mo-
gunost. Predvodea odlunost puta da joj se ono moci-biti-kriv
kao najvlastitije neodnosno moi-biti-kriv celo zarije u savest.

148 Ono biti-kriv, koje izvorno pripada ustrojenosti bitka tubitka, doista treba ra/-
likovati od teoloki ra/umljenog status corruptionis. fedan ontoloki uslov svo-
ie faktike mogunosti teologija mo/e da nade u egzisteneijalno odredenom
biti kriv. L' ideji tog statusa ukljuena krivica jedno je laktiko skrivljenje pot-
puno viaslite \rste. Ona ima svoje vlastito osvedoenje koje naeino ostaje za-
bra\lieno svakoni liiozoi'skom iskustvu. Eg/istencijalna anali/a toga biti-kri\
ne doka/uje nista ni za n\ protiv niogunosti greha. Ne mo/e se, strogo uzevi,
ak ni kazati da ontologija tubitka polazci odsiuue scbc uopte puta tu moguc-
nost otvorenom. utoliko to ona kao iilozofsko ispitivanie naelno nita ne
,,zna" o irehu.

358
 Svojstvcno moi-biti-cco tnbitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

Hteti-imati-savest znai spremnost za poziv na najvlastitije bi-

ti-kriv, koje je svagda ve odredilo faktiki tubitak pre svakog fak-
tikog skrivljenja i posle njegovog iskupljenja. To prethodno i stalno
biti-kriv pokazuje se nepokriveno u svojoj prethodnosti tek onda
kada ta prethodnost bude postavljena u mogunost koja je za tubitak
naprosto nepreteciva. Ako je odlunost predvodei u svoje moe-
biti uvela moguenost smrti, onda svojstvenu egzistenciju tubitka
vie nita ne moe da pretekne.
Fenomenom odlunosti bili smo dovedeni pred izvornu istinu
egzistencije. Tubitak je odlueno razgrnut samom sebi u svom svag-
danjem faktikom moi-biti, i to tako da on sam jeste to razgrta-
nje i biti-razgrnut. Istini pripada jedno njoj svagda odgovarajue
drati-za-istinito. Izriito prisvajanje onoga otkljuenog odnosno
otkritog jeste onofr/fz-izvestan.Izvorna istina egzistencije zahteva
jedno jednakoizvorno biti-izvestan kao sebe-drati u onome to
otkljuuje odlunost. Ona daje sebi svagdanju faktiku situaciju i
donosi sebe u nju. Situacija ne puta da bude unapred proraunata
i unapred data poput neega predrunog koje eka na neko shvata-
nje. Ona biva otkljuena samo u slobodnom, pre toga neodree-
nom ali za odredljivost otvorenom sebe-odluivanju. ta tada zna-
i izvesnost koja pripada takvoj odlunosti? Ona treba da se dri u
onome odlukom otkljuenom. A to kazuje: ona upravo ne moe
uporno da ostaje pri situaciji nego mora da razume da odluka po
svom vlastitom smislu otkljuenja mora da bude slobodna i dra-
na otvorenom za svagdanju faktiku mogunost. Izvesnost odluke
znai: drati-sebe-slobodnom za svoj moguan i svagda faktiki nu-
an opoziv. Takvo drati-za-istinito odlunosti (kao istina egzisten-
cije) ipak nikako ne doputa da padne natrag u neodlunost.
Naprotiv: ovo drati-za-istinito kao odluno drati-sebe-slobodno
za opoziv jeste svojstvena odhinost za ponavljanje samogsebe. Me-
dutim, time je egzistencijelno potkopana upravo izgubljenost u
neodlunost. Odlunosti pripadno drati-za-istinito po svom smi-
slu tendira ka tome da se stalno, a to znai za celo moi-biti tubitka,
dri slobodno. Ta stalna izvesnost biva zajamena odlunosti samo
tako to se ona odnosi prema mogunosti koja joj moe biti naprosto
izvesna. U svojoj smrti tubitak mora sebe naprosto da opozove".

359
BITAK i YIU:MI:

Odlunost, kojoj je to stalno izvesno, a to znai predvodeei, dobija

svoju svojstvenu i celu izvesnost.
Ali, tubitak je jednakoizvorno i u neistini. Predvodea odlu-
nost mu istodobno daje izvornu izvesnost njegove zabravljenosti.
Odluno predvodei, tubitak se dri otvoren za stalnu, iz osnova
vlastitog bitka mogunu izgubljenost u neodlunost onoga Se. Neo-
dlunost je kao stalna mogunost tubitka sa-izvesna. Samoj sebi
prozirna odlunost razume a neodredenost onoga moi-biti odre-
uje sebe svagda samo u odluci prema svagdanjoj situaciji. Ona
zna za neodredenost koja provladava biem koje egzistira. To zna-
nje, medutim, ako hoe da odgovara svojstvenoj odlunosti, mora
i samo da proistekne iz nekog svojstvenog otkljuenja. Neodrede-
nost vlastitog, premda u odluci svagda izvesnim postalog moi-bi-
ti, medutim, otvara se eela tek u bitku ka smrti. Predvodenje dovo-
di tubitak pred jednu mogunost koja stalno ostaje izvesna, a ipak
svakog trenutka ostaje neodredena u onome, kada mogunost po-
staje nemogunost. Ona ini otvorenim da je to bie baeno u neo-
dredenost svoje granine situacije"; pa za nju odluen, tubitak do-
bija svoje svojstveno moi-biti-ceo. Neodredenost smrti se izvorno
otkljuuje u strepnji. Ova izvorna strepnja, medutim, tei da od
sebe iziskuje odlunost. Ona uklanja svako pokrivanje preputeno-
sti tubitka sebi samom. Nita pred koje dovodi strepnja, razgre
nitavnost koja odreduje tubitak u njegovom osnovu, koji i sam
jeste kao baenost u smrt.
Analiza je po redu razgrnula one rnomente modalizovanja, ko-
ji izrastaju iz svojstvenog bitka ka smrti kao najvlastitije, neodno-
sne, nepretecive, izvesne a ipak neodredene mogunosti, momente
ka kojima iz same sebe tendira odlunost. Ona je svojstveno - i cela
- ono to ona moe biti samo kao predvodeea odluenost.
Obrnuto, medutim, tek interpretacija sklopa povezanosti" iz-
medu odlunosti i predvodenja dosegla je potpuno egzistencijalno
razumevanje samog predvodenja. Do sada je ono moglo da vai
samo kao ontoloki projekat. Sada se pokazalo: predvodenje nije
nikakva izmiljena i tubitku nasilno nametnuta mogunost, nego
modus jednog u tubitku osvedoenog egzistencijelnog moi-biti,
modus koji on iziskuje za sebe samo ako sebe svojstveno razume

360
 Svojstveno moi-biti-ceo tubitka i vranenitost kao ontoloki sniisao brige

kao odlunog. Predvoenje nije" kao slobodno lebdee dranje,

ve mora da bude pojmljeno kao u egzistcncijelno osvedoenoj od-
lunosti prikrivcna i prema tome sa-osvedoena mogunost svojstve-
nosti te odlunosti. Svojstveno miljenje na smrt" je egzistencijel-
no sebi prozirnim postalo hteti-imati-savest.
Ako odlunost kao svojstvena odlunost tendira ka modusu
koji je granino obuhvaen predvodenjem, a predvodenje sainja-
va svojstveno moi-biti-ceo tubitka, onda je u egzistencijelno osve-
doenoj odlunosti sa-osvedoeno jedno svojstveno moi-biti-ceo
tubitka. Pitanje o tom moi-hiti-ceo jc faktiki-cgzistencijclno pita-
nje. Tubitak odgovara na njega kao odluan tubitak. Pitanje o tome
moi-biti-ceo tubitka sada je potpuno odbacilo poetno 1 [y pokaza-
ni karakter, kao da je ono samo jedno teorijsko, metodiko pitanje
analitike tubitka proizalo iz nastojanja oko jedne potpune dato-
sti" celog tubitka. U poetku samo ontoloko-metodiki pretresa-
no pitanje celovitosti tubitka imalo je svoje pravo, ali samo zato to
se osnov tog prava vraa na ontiku mogunost tubitka.
Rasvetljavanje sklopa povezanosti" izmedu predvodenja i od-
lunosti u smislu mogunog modalizovanja odlunosti predvode-
njem postalo je fenomenalno pokazivanje jednog svojstvenog mo-
i-biti-ceo tubitka. Ako je tim fenomenom pogoen jedan nain
bitka tubitka na koji on sebe dovodi k sebi samom i pred sebe sa-
mog, onda on mora svakodnevnom, razumskom izlaganju tubitka
onoga Se da ostane ontiki i ontoloki nerazumljiv. Bilo bi po-
greno razumevanje kada bi se ova egzistencijelna mogunost
odgurnula kao nedokazana" ili, pak, kada bi se htelo da se ona
teorijski" dokae. Pa ipak, tom fenomenu je potrebna zatita od
najgrubljih izokretanja.
Predvodea odlunost nije nikakav izlaz pronaen da bi se
prevazila" smrt, nego je ona razumljenje koje sledi zov savesti i
koje smrti slobodno daje mogunost da ovlada egzistencijom tubit-
ka i da u osnovi raspri svako povrno samopokrivanje. Kao bitak
ka smrti odredeno hteti-imati-savest takode ne znai nikakvu od
sveta odvraenu usamljenost ne^o oslobodeno od iluzija dovodi u

149 t'porediti ^ k^ str. 273 i dalic.

361
BlTAK I VRL-MT

odlunost postupanja". Predvodea odlunost takode ne potie

od nekog idealistikog" zahtevanja koje nadlee egzistenciju i nje-
ne mogunosti, nego proistie iz trezvenog razumljenja osnovnih
faktikih mogunosti tubitka. Zajedno s trezvenom strepnjom ko-
ja dovodi pred upojedinaeno moi-biti, ide opremljeno radovanje
toj mogunosti. U njemu tubitakpostaje slobodan od sluajnosti"
kojima biva razonoden, sluajnosti koje zaposlena udnja za no-
vim sebi pribavlja primarno iz svetskih dogodovtina. Pa ipak,
analiza tih osnovnih timunga prekorauje granice koje su inter-
pretaciji koja je pred nama povuene njihovim fundamentalno-
ontolokim ciljem.
Ali, zar sprovedenoj ontolokoj interpretaciji egzistencije tubit-
ka ne lei u osnovi jedno odredeno ontiko shvatanje o svojstvenoj
egzistenciji, jedan faktiki ideal tubitka? To doista jeste tako. Taj
fakat ne samo da ne sme da bude porican i prisilnim nainom pri-
znat, nego on mora u svojoj pozitivnoj nunosti da bude pojmljen
iz tematskog predmeta istraivanja. Filozofija nikada nee hteti da
osporava svoje pretpostavke", ali ne sme takode ni da ih puko pri-
zna. Ona poima pretpostavke i ujedno sa njima dovodi do podrob-
nijeg razvijanja ono za ta su one pretpostavke. Tu funkciju ima
metodiko promiljajue seanje koje se sada zahteva.

63. Hermeneutika situacija dobijena

za interpretaciju smisla bitka brige i metodiki
karakter cgzistencijalne analitike uopte

Predvodeom odlunou tubitak je uinjen fenomenalno vi-

dljivim s obzirom na svoju mogunu svojstvenost i celovitost. Her-
meneutika situacija koja je za izlaganje smisla bitka brige do sada
ostala nedovoljnaIM', dobila je zahtevanu izvornost. Tubitak je
izvorno, a to znai s obzirom na svoje svojstveno moi-biti-ceo,
stavljen u predimanje; vodei pred-vid, ideja egzistencije, razjanje-
njem najvlastitijeg moi-biti dobio je svoju odredenost; konkretno

150 Uporediti 45, str. 276-

362
 Svojstvcno moi-biti-ceo tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki sniisuo brigc

izraenom strukturom bitka tubitka njegova ontoloka svojevr-

snost je naspram svega predrunog postala tako razgovetna da
prethvat na egzistencijalnost tubitka poseduje dovoljnu artikulaciju
da sigurno vodi pojmovnu izradu egzistencijalija.
Do sada preeni put analitike tubitka postao je konkretna de-
monstracija na poetku samo nabaene teze ! M : bie koje svagda mi
sami jesmo, ontoloki je ono najdalje. Osnov za to lei u samoj bri-
zi. Zapadajui bitak pri onome najblie brinutom od sveta" vodi
svakodnevno izlaganje tubitka i ontiki pokriva svojstveni bitak
tubitka, da bi time uskratio primerenu bazu ontologiji koja je ori-
jentisana na to bie. Zbog toga izvorno fenomenalno prethodno
davanje tog bia nije nita manje do samorazumljivo, samo ukoli-
ko ontologija najpre sledi poteze svakodnevnog izlaganja tubitka.
Slobodno polaganje izvornog bitka tubitka pre mora da mu bude
izborcno u protivpotezu prema zapadajuoj ontiko-ontolokoj
tendenci izlaganja.
Ne samo pokazivanje najelementarnijih struktura bitka-u-sve-
tu, granino obuhvatanje pojma sveta, razjanjavanje najblieg i
prosenog Ko tog bia, Se-sopstva, interpretacija onoga Tu", nego
pre svega analize brige, smrti, savesti i krivice pokazuju kako se u
samom tubitku brinua razumnost dokopala onoga moi-biti i nje-
govog otkljuenja, a to znai zabravljenja.
Stoga vrsta bitka tubitka zahteva od jedne ontoloke interpre-
tacije, koja je sebi za cilj postavila izvornost fenomenalnog pokazi-
vanja, da za sebe osvoji bitak tog bia spram njcgovc vlastite icnden-
ccpokrivanja. Egzistencijalna analiza, stoga, za zahteve odnosno za
dovoijnost i umirenu samorazumljivost svakodnevnog izlaganja,
stalno poseduje karakter nasilnosti. Taj karakter, doduse, posebno
odlikuje ontologiju tubitka, ali on je svojstven svakoj interpretaciji
zato to razumljenje koje se u njoj obrazuje poseduje strukturu pro-
jektovanja. Ali, zar za to ne postoji svagda neko vlastito vodstvo i
rcgulisanje? A odakle ontoloki projekti treba da uzmu evidenciju
fenomenalne primerenosti za svoje nalaze"? Ontoloka interpreta-
cija projektuje prethodno dato bie na njemu vlastiti bitak, da bi ga

i:'l Uporediti 5, str. 35-36.

363
BllAK I l'Rl.Ml:

s obzirom na njegovu strukturu dovela do pojma. Gde su putokazi

za pravac projekta da bi taj pravac uopte pogodio bitak? A ako bi-
e koje za egzistencijalnu analitiku postaje tematsko, na svoj nain
da jeste ak i prikriva njemu pripadan bitak? Odgovor na ta pitanja
mora najpre da se ogranii na u njima zahtevano razjanjavanje
analitike tubitka.
Bitku tubitka pripada samoizlaganje. U obazirno-brinuem ot-
krivanju sveta' je, zajedno sa ostalim, sa-vizirano i brinjenje. Tubi-
tak razume sebe faktiki uvek ve u odredenim egzistencijelnim
mogunostima, makar projekti proisticali samo iz razumnosti ono-
ga Se. Egzistencija je, izriito ili ne, primereno ili ne, nekako sa-ra-
zumljena. Svako ontiko razumljenje poseduje svoje, pa makar i
samo pra/-ontoloke, a to znai ne teorijsko-tematski pojmljene
ukljuke \ Svako ontoloki izriito pitanje o bitku tubitka ve je
pripremljeno vrstom bitka tubitka.
Ali svejedno, sa ega treba uzeti ono to sainjava svojstve-
nif egzistenciju tubitka? Bez nekog egzistencijelnog razumljenja
sva analiza egzistencijalnosti ipak ostaje bez tla. Zar provedenoj
interpretaciji svojstvenosti i celovitosti tubitka ne lei u osnovi jed-
no ontiko shvatanje egzistencije, koje neka bude i moguno, ali
ipak nije potrebno da bude obavezujue za svakoga? Egzistencijal-
na interpretacija nikada nee hteti da preuzme neku vrhovnu odlu-
ku o egzistencijelnim mogunostima i obavezanostima. Aii, zar ne
mora i ona sama da opravda sebe s obzirom na onc egzistencijelne
mogunosti sa kojima ona daje ontiko tlo ontoloskoj interpretaci-
ji? Ako je bitak tubitka sutinski ono moi-biti i slobodno-bitakza
njegove najvlastitije mogunosti, i ako on egzistira samo u slobodi
za njih odnosno u neslobodi spram njih, da li tada ontoloka inter-
pretacija moe da poloi u osnov neto drugo do ontike }}iogucnosti
(naine onoga moi-biti), a te }Jiogucnosti da projektujc na njihovu
ontoloku mogunosfi I ako tubitak sebe ponajee izlae iz izgublje-
nosti u brinjenje sveta" zar nije tada ono u protivpotezu spram toga
dobijeno odredenje ontiki-egzistencijelnih mogunosti, i na njima
osnovana egzistencijalna analiza, takvom biu primeren nain njego-
vog otkljuenja? Zar nasilnost projckta tada ne postajc }icko svagda-
nje slobodno davanje neiskrivljcnog fenomenalnog sastoja tubitka?

364
 Svojstveno moi-biti-cco tubitka i vrctncnitost kao ontoloki smisao brigc

Neka nasilno" prethodno davanje mogunosti egzistencije i

bude metodiki zahtevano, ali da li ono puta sebe da se izmakne
slobodnoj samovolji? Ako analitika kao egzistencijelno svojstveno
moi-biti polae u osnov predvodeu odlunost, 'ka kojoj mogu-
nosti proziva sam tubitak - i to ak iz osnova svoje egzistencije, da
li je tada ta mogunost neka samovoljna mogunost? Da li je nain
bitka, primereno kojem se ono moi-biti tubitka dri prema njego-
voj izuzetnoj mogunosti, smrti, neki sluajno preduzeti nain?
Inui li bitak-u-svctu ncku viu instancu svog nioi-biti od smrti7.
Neka ontiko-ontoloki projekat tubitka na neko svojstveno mo-
d-biti-ceo bude ak i nesamovoljan, da li se time ve opravdava egzi-
stencijalna interpretacija sprovedena na tom fenomenu? Odakle ona
uzima nit vodilju ako ne iz neke pretpostavljene" ideje o egzistenciji
uopte? Cime su se upravljali koraci analize nesvojstvene svakodnevi-
ce ako ne poetno postavljenim pojmom egzistencije? I ako kaemo
da tubitak zapada" pa stoga za njega treba izboriti svojstvenost ono-
ga moi-biti spram te tendence bitka - s kakvog gledita to biva govo-
reno? Zar nije ve sve, iako sumrano, osvetljeno svetlou pretpo-
stavljene' ideje egzistencije? Odakie ona uzima svoje pravo? Da li je
prvi projekat, onaj koji je pokazuje, bio bez vodstva? Nikako.
Formalno pokazivanje ideje egzistencije bilo je vodeno razu-
mevanjem bitka koje lei u samom tubitku. Ipak se bez ikakve on-
toloke prozirnosti razgrnulo: bie koje nazivamo tubitak, jesam
svagda ja sam, i to kao ono moi-biti kome se radi o tome da jeste
to bie. Tubitak razume sebe, iako bez dovoljne ontoloke odrede-
nosti, kao bitak-u-svetu. Tako bivstvujui njega susree bie vrste
bitka onoga prirunog i predrunog. Neka razlika egzistencije i re-
alnosti bude koliko god hoe daleka od nekog ontolokog pojma,
neka tubitak ak egzistenciju najpre razume kao realnost, on je ne
samo predruan, nego je sebc, u bilo kojem mitskom i magijskom
izlaganju, svagda ve razumeo. Jer, on inae ne bi iveo" u nekom
mitu i ne bi u ritualu i kultu brinuo svoju magiju. Poetno posta-
vljena ideja egzistencije je egzistencijelno neobavezno predskicira-
nje formalne strukture razumevanja tubitka uopte.
Pod vodstvom te ideje sprovela se pripremna analiza najblie
svakodnevice sve do prvog pojmovnog graninog obuhvatanja brige.

36:
BllAK I VRl-Ml.

Taj fenomen o m o g u d o je izotrenije shvatanje egzistencije i njoj

pripadnih odnosa prema faktinosti i zapadanju. Granino obuhva-
tanje strukture brige dalo je bazu za prvo ontoloko razlikovanje
egzistencije i realnosti 132 . To je dovelo do teze: supstanca oveka
je egzistencija" 3 .
Ali, ak i ta formalna i egzistencijelno neobavezna ideja egzisten-
cije ipak krije u sebi ve jednu odredenu, premda i nepovlaenu
ontoloku sadrinu", koja isto onako kao i naspram nje ragraniena
ideja o realnosti pretpostavlja" jednu ideju o bitku uopte. Samo u
njenom horizontu moe da se sprovede razlikovanje izmectu egzi-
stencije i realnosti. Obe ipak mne bitak.
Medutim, zar ontoloki razjanjena ideja bitka uopte ne treba
da bude dobijena tek izradom tubitku pripadnog razumevanja bitka?
A ipak, to razumevanje bitka puta da bude izvorno shvaeno samo
na osnovu izvorne interpretacije tubitka po niti vodilji ideje egzisten-
cije. Ne postaje li, konano, na taj nain sasvim oigledno da se izloe-
ni fundamentalnoontoloki problem kree u nekom krugu"?
Dodue, mi smo ve pri analizi strukture razumljenja uopte
pokazali da ono to se zameralo neprimerenim izrazom krug" pri-
1 vl
pada sutini i izuzetnosti samog razumljenja . Uprkos tome, istra-
ivanje sada mora da se, s obzirom na razjanjenje hermeneutike
situacije fundamentalnoontoloke problematike, izriito vrati na-
trag na argument kruga". Prigovor kruga", koji se iznosi protiv
egzistencijalne interpretacije, hoe da kae: ideja egzistencije i bit-
ka uope biva pretpostavljena" i tubitak biva interpretiran prema
njoj", da bi se odatle dobila ideja bitka. Jedino, ta znai pretposta-
viti"? Da li idejom egzistencije biva poetno postavljen neki stav iz
kojeg po formalnim pravilima konsekvencije dedukujemo dalje sta-
vove o bitku tubitka? Ili, da li ovo pred-postavljanje poseduje karak-
ter razumevajueg projektovanja, i to tako da interpretacija koja
obrazuje takvo razumljenje upravo puta da tek dodc do rei ono
to treba izloiti sdmo, da bi se ono samo od sebe odluilo; da li ono

152 Uporediti 43, str. 240 i dalje.

153 Uporediti str. 232 i str. 151.
154 Uporediti 32, str. 188 i dalje.

366
 Svojstveno moi-biti-ceo tubitka i vremenitost kao ontoloki smisao brige

kao to bie odaje ustrojenost bitka prema kojoj je ono u projektu bilo
formalno-pokazujui otkljueno? Da li bie s obzirom na svoj bitak
uopte moe drugaije da doe do rei? U egzistencijalnoj analitici
krug" u dokazu ne moe se ni izbei", zato to ona uopte ne do-
kazuje prema pravilima logike konsekvenci". Ono to razumnost,
mnei da udovolji najvioj strogosti znanstvenog istraivanja, eli
da odstrani izbegavanjem kruga" nije nita manje nego osnovna
struktura brige. Izvorno konstituisan njome, tubitak je svagda ve
ispred-samog-sebe. Bivstvujui, on je sebe svagda ve projektovao
na odredene mogunosti svoje egzistencije i u takvim egzistencijel-
nim projektima predontoloki sa-projektovao neto takvo poput
egzistencije i bitka. Ali, da li tada to za tubitak sutinsko projekto-
vanje moe da bude uskraeno onom istraivanju koje, poto je
poput sveg istraivanja i sdmo jedna vrsta bitka otkljuujueg tubit-
ka, hoe da obrazuje i dovede do pojma razumevanje bitka koje
pripada egzistenciji?
Meutim, i sam prigovor kruga" dolazi iz jedne vrste bitka
tubitka. Za razumnost brinueg izrastanja u onome Se neto takvo
poput nekog projektovanja, i to ak ontolokog projektovanja, nu-
no ostaje zaudujue, poto se ona naelno" zatvara spram nje-
ga. Razumnost brine, bilo to teorijski" ili praktiki" samo obazir-
no pregledno bie. Ono izuzetno na razumnosti lei u tome to
ona mni da stie iskustvo samo o onome injeniki" bivstvujuem
kako bi mogla da se okane nekog razumljenja bitka. Ona previa
da o biu moe injeniki" da se stie iskustvo samo onda kada je
bitak ve razumljen, premda nije pojmljen. Razumnost pogreno
razume razumljenje. I zbog toga ona mora i ono to lei izvan i pre-
ko dometa njenog razumevanja, odnosno izlaenje ka tome, nuno
da izdaje za nasilno".
Beseda o krugu" razumljenja izraz je dvostruko pogrenog
shvatanja: 1. da samo razumljenje sainjava jednu osnovnu vrstu
bitka tubitka. 2. da je taj bitak konstituisan kao briga. Poricati, zata-
jivati ili ak hteti prevazii krug, znai konano uvrstiti to pogre-
no shvatanje. Nastojanje pre mora da cilja ka tome da izvorno i sa-
svim skoi u taj krug", da bi ve na poetku analize tubitka sebi
osiguralo potpuni pogled na kruni bitak tubitka. Ne suvie mnogo,

367
 BlTAK I \1U\U

nego suvie malo biva pretpostavljeno" za ontologiju tubitka ako se

polazf od nekog besvetovnog Ja da bi mu se tada pribavio neki obje-
kat i neko odnoenje prema njemu, koje je ontoloki bez osnova. Suvie
kratko seze pogled ako problemom biva uinjen ivot" / potom takoe
prigodno biva uzeta u obzir i smrt. Tematski predmet je vetaeki dogmat-
skiskrojen ako se najpre" ograniimo na neki teorijski subjekat" da bi
se potom on s praktike strane" dopunio u nekoj pridodatoj etici".
Neka to bude dovoljno za razjanjenje egzistencijalnog smisla her-
meneutike situacije jedne izvorne analitike tubitka. Ispostavljanjem
predvodee odlunosti tubitak je, s obzirom na svoju svojstvenu celovi-
tost, doveden u predimanje. Svojstvenost onoga moi-biti-sopstvo
jami pred-vid na izvornu egzistencijalnost, a ova osigurava kovanje
primerene egzistencijalne pojmovnosti.
Analiza predvodee odlunosti istodobno je vodila ka fenome-
nu izvorne i svojstvene istine. Ranije je bilo pokazano kako najpre
i ponajese gospodaree razumevanje bitka poima bitak u smislu
predrunosti i tako pokriva izvorni fenomen istine l v \ Ali, ako bit-
ka ima" [ako ono daje" bitak] samo ukoliko jeste" istina, a svag-
da se prema vrsti istine menja razumevanje bitka, onda izvorna i
svojstvena istina mora da jami razumevanje bitka tubitka i bitka
uopte. Ontoloka istina" egzistencijalne analize obrazuje se na
osnovu izvorne egzistencijelne istine. Pa ipak, ovoj izvornoj egzi-
stencijelnoj istini nije nuno potrebna ona ontoloka istina" egzi-
stencijalne analize. Najizvornija, egzistencijalna istina, koja polae
osnov, a kojoj stremi fundamentalnoontoloka problematika - pri-
premajui pitanje bitka uopte - jeste otkljueenost smisla bitka brige.
Za slobodno polaganje tog smisla potrebno je nesmanjeno dranje
pripravnim punog strukturnog sastoja brige.

$ 64. Briga i sopstvost

a Jedinstvo konstitutivnih momenata brige - egzistencijalnost,

faktinost i zapalost - omoguilo je prvo ontoloko granino obu-
hvatanje celovitosti strukturne celine tubitka. Struktura brige bila

\5D Uporediti 44 h, str. 2^9 i daljc.

368
 Svojstvcno moci-biti-cco tubitka i vrcnicnitost kao ontoloki smisao bri^c

je dovedena do egzistencijalne formule: ve-biti-ispred-sebe-u

(nekom svetu) kao bitak-pri (unutarsvetski susretajuem biu).
Celovitost strukture brige ne izrasta tek iz nekog spoja, a ipak je
raclanjcnaH\ Ovaj ontoloki rezultat morali smo da procenimo
tamo-na-tome, koliko on udovoljava zahtevima jedne izvornc in-
terpretacije tubitka 1 , . Promiljajue priseanje je odalo da temom
nije bio uinjen ni cco tubitak niti njegovo svojstvcno moi-biti.
Pa ipak, ini se da se pokuaj fenomenalnog zahvatanja celog tubit-
ka izjalovio upravo na strukturi brige. Ono ispred-sebe izdavaio se za
neko jos-ne. Ali to ispred-sebe, okarakterisano u smislu nekog izo-
statka, razgrnulo se genuino-egzistencijalnom razmatranju kao bi-
tak ka kraju, koji svaki tubitak jeste u osnovi svog bitka. Isto tako
smo uinili razgovetnim da briga u zovu savesti proziva tubitak ka
njegovom najvlastitijem moi-biti. Razumljenje poziva se otvorilo
- izvorno razumljeno - kao predvodea odlunost. Ona ukljuuje
u sebi jedno svojstveno moi-biti-ceo tubitka. Struktura brige ne
govori protiv nekog mogunog biti-ceo, nego je uslov moguaiosti
takvog egzistencijelnog moi-biti. Tokom te analize postalo je raz-
govetno da u fenomenu brige lee usidreni egzistencijalni fenomeni
smrti, savesti i krivice. Ralanjavanjc cclovitosti strukturnc cclinc
postalo jc jo bogatijc, a tinic jc i cgzistcncijalno pitanjc o jcdinstvu
tc cclovitosti posiido jo hitnijc.
Kako treba da pojmimo to jedinstvo? Kako tubitak moe je-
dinstveno da egzistira na spomenute naine i u spomenutim mo-
gunostima svog bitka? C^igledno samo tako da u svojim sutin-
skim mogunostima on sani jcstc taj bitak, da svagda ja jesam to a
bice. Cini se da to Ja" dri zajedno" celovitost strukturne celi-
ne. To ,,Ja" i sopstvo" oduvek su u ontologiji" tog bia bili
pojmljeni kao nosei osnov (supstanca odnosno subjekat). Pa i
analitika koja je pred nama takode je ve pri pripremnom karak-
terisanju svakodnevice naila na pitanje o onome Ko tubitka.
Pokazalo se da najpre i ponajese tubitak nijc on sam nego je iz- b
gubijen u Se-sopstvu. To Se-sopstvo je jedna egzistencijelna mo-
difikacija svojstvenog sopstva. Pitanje o ontolokoj ustrojenosti

136 l'porcditi ^ 41, str. 230 i daljc.

137 l'poredhi 43, str. 273 i dalie.

369
BlTAK l VRl-Ml-:

sopstvosti ostalo je neodgovoreno. Dodue, nit vodilja problema

naelno je ve bila fiksiranaI3s: ako sopstvo pripada sutinskim
odredenjima tubitka, a esencija" tubitka lei u egzistenciji, onda
jastvo i sopstvost moraju da budu egzistencijalno pojmljeni.
No, negativno se takode pokazalo da ontoloko karakterisanje onoga
Se zabranjuje svaku primenu kategorija predrunosti (supstan-
ca). Naelno je bilo postalo jasno: briga se ne moe ontoloki iz-
voditi iz realnosti ili izgraditi kategorijama realnosti ,3u . Briga
ve u sebi krije fenomen sopstva, samo ukoliko s pravom stoji
teza da je izraz samo-briga" u odmeravanju na skrbi kao brizi
za Druge jedna tautologija1. Ali, tada se problem ontolokog
odredenja sopstvosti tubitka zaotrava u pitanje o egzistencijal-
nom sklopu povezanosti" izmedu brige i sopstvosti.
Rasvetljavanje egzistencijalnosti sopstva uzima svoje prirod-
no" polazite od svakodnevnog samoizlaganja tubitka koji se o sa-
mom sebi" izgovara u fa-kazivanju. Pri tome pozvuenje nije nu-
no. Onim Ja" to bie mni samog sebe. Sadrina tog izraza vai za
naprosto jednostavnu sadrinu. Ona mni svagda samo mene i ni-
ta dalje. Kao to jednostavno, to Ja" takoe nije nikakvo odredenje
drugih stvari, ono samo nije predikat nego je apsolutni subjekat".
Ono u Ja-kazivanju izgovoremo i oslovljeno biva uvek pogodeno
kao ono isto sebe-odravajue. Karakteri simplicitnosti", supstan-
cijalnosti" i personalnosti" koje Kant, na primer, polae u osnov
!M
svog uenja O paralogizmima istog uma" , proistiu iz jednog
pravog pretfenomenolokog iskustva. Ostaje pitanje, da li ono o
emu je na taj nain ontiki steeno iskustvo sme ontoloki da se
interpretira uz pomo spomenutih kategorija".
Kant, dodue, u strogom odmeravanju na fenomenalnom sa-
stoju datom u Ja-kazivanju pokazuje da nisu u pravu ontike teze o
duevnoj supstanci koje su otkljuene iz navedenih karaktera. Ali,
time se odbacuje samo jedno ontiko pogreno objanjenje onoga

158 Uporediti 25, str. 148 i daljc.

159 Uporediti 43 c, str. 251.
160 Uporediti 4 1 , str. 232.
161 Kant, ImmanueL Kritik dcr rcincn \crnunft2, str. 399; pre svega izrada u prvom
izd. S. 348 i dalje.

370
 Svojstvctio ttioi-biti-cco tubitka i vrctucnitost kao ontoloki stnisao brigc

Ja. A ipak, ontoloka interpretacija sopstvosti time nikako nije

zadobijena, niti je i samo osigurana i pozitivno pripremljena. Prem-
da Kant stroije od svojih prethodnika tei da vrsto zadri feno-
menalnu sadrinu Ja-kazivanja, on ipak ponovo klizi natrag u istu
onu neprimerenu ontologiju onoga supstancijalnog, ije ontike
fundamente je on teorijski odrekao onome Ja. To sada treba tanije
da se pokae, da bi se time fiksirao ontoloki smisao polazne po-
stavke analize sopstvosti u Ja-kazivanju. Kantova analiza onoga Ja
mislim" treba sada za ilustraciju da bude prikazana samo onoliko
koliko se zahteva za objanjenje navedene problematike. " :
To Ja' je puka svest koja prati sve pojmove. Njime ne biva
predstavljeno nita dalje do jedan transcendentalni subjekat mi-
sli .' T'a svest po sebi (nije) ni neka predstava ... nego jedna forma
predstave uopte""'. To ,,Ja mislim" je forma apercepciie koja pri-
janja za svako iskustvo i prethodi mu" i h i .
Fenomenalnu sadrinu onoga ,,Ja" Kant s pravom zahvata i sta-
vlja u izraz ,,Ja mislim" ili je, ako se u obzir uzme i uraunavanje
praktike osobe" u inteligencu, zahvata kao ,,Ja postupam". Ja-kazi-
vanje mora u Kantovom smislu da bude shvaeno kao Ja-mislim-ka-
zivanje. Kant tei da fenomenalnu sadrinu onoga Ja fiksira kao res
cogitans. Ako on pri tome to Ja naziva logiki subiekat" onda to ne
kazuje da je Ja uopte jedan pojam dobijen puko logikim putem.
Ja je pre subjekat logikog dranja, povezivanja. To ,,Ja mislim" kazuje:
Ja povezLijem. Svako povezivanje je Ja povezujenfl U svakom saku-
pljanju i odnosenju uvek ve u osnovi lei to Ja - UTTOKet(.ifvov. Stoga
je subjektum svest po sebi" i nikakva predstava, vec pre njena for-
r
mal Ib hoe da kae: to Ja mislim nije nikakvo predstavljeno nego
formalna struktura predstavljanja kao takvog, ime tek postaje mo-
r
guno nesto poput onoga predstavljenog. Forma predsta\ e ne mni
ni neki okvir ni neki opti pojam, nego ono to kao tifioc; svako pred-
stavljeno i predstavljanje ini onim to ono jeste. Ja, razumljeno kao
forma predstave, kazuje isto to i: ono je logiki subjekat 1

162 O anali/i transcendentalne apercepcije sada up. Fleidegger. Martin, Kimt utni
chis Problctn dcr Mciaphvsik, 2. nepromenjeno i/danie 1951, 111 odsek.
163 Kr. d. r. \'.\ str. 404.
164 O. c , A 354.

371
 BlTAK l \RTMT

Ono pozitivno u Kantovoj analizi je neto dvostruko: s jedne

strane, on vidi nemogunost ontikog svodenja tog Ja na neku sup-
stancu, a s druge, on to Ja vsrto dri kao Ja mislim". Pa ipak, on
ponovo zahvata to Ja kao subjekat, pa time i u jednom ontoloki
neprimerenom smislu. Jer ontoloki pojam subjekta ne karakterie
sopstvost togja qua sopstvo, nego istost i postojanost nekog uvek ve
predrunog. Ontoloki odrediti to Ja kao subjekat kazuje: postaviti
ga kao neko uvek ve predruno. Bitak tog Ja biva razumljen kao
a realnost od res cogitans.103

165 Da je Kant ontoloki karakter sopstva osobe u osnovi ipak shvatao unutar hori-
zonta neprimerene ontologije onoga unutarsvetski predrunog, kao ono sup-
stancijalno" postaje razgo\retno iz materijala koji je H. Hajmzet [Heinz Heiniso-
eth] obradivao u svom lanku: Persdnlichkcitsbe\vuj!fscin und Dingun sich in dcr
Kantischen Philosophic (Separat iz: hnmanuel Kant. Festschrift zur z\veiten lahr-
hundertieier seines Geburtstages, 1924). Tendenca lanka nadilazi jedan samo
istorijski izvetaj i cilja na kategorijalni" problem personalnosti. Hajmzet kae:
Jo uvek se suvie malo obraa panja na prodiranje jednoga u drugi pri radu
teorijskog i praktikog uma, onako kako to sprovodi i planira Kant. Suvie malo
se obraa panja na to kako ovde ak i kategorije (nasuprot njihovom naturalisti-
kom ispunjavanju u osnovnim stavovima") izriito zadrzavaju vaenje, a pod
primatom praktikog uma one treba da nadu neku novu primenu razreenu od
naturalistikog racionalizma (supastanca na primer u osobi" i linom trajanju
besmrtnosti, kauzalnost kao kauzalnost iz slobode", uzajamno dejstvo u zajed-
nici umskih bia" itd.). Onesluejednom novom pristupu onome neuslovljenom
kao misaono sredstvo fiksiranja, a da zbog toga nee hteti da daju racionalizujue
sa/.nanje predmeta." str. 31-32. - Ovde je, medutim, ipak prcskocn svojstveni
ontoloski problem. Ne moe da izostane pitanje, da li te kategorije" mogu da
zadre izvorno vaenje te im je potrebno samo da budu drugaije primenjene, ili,
zar one ne izokreu iz osnova ontoloku problematiku tubitka. Ako teorijski um
i biva ugraden u praktiki um, egzistencijalno-ontoloki problem sopstva ostaje
ne samo neresen nego i nepostavljen. Na kojem ontoloskom tlu, pak, treba da se
sprovodi prodiranje jednog u drugi pri radu" teorijskog i praktikog uma? Da li
teorijsko dranje odreduje vrstu bitka osobe, ili to ini praktiko drzanje, ili ni-
jedno od ta d\ra - a tada, ta ie odreduje? Zar paralogizmi, uprkos svom funda-
mentalnom znaenju, ne otvaraju ontoloku lisenost tia problematike sopstva
od Dekartovog res cogitans pa s\'e do Hegelovog pojma duha? Uopste niie po-
trebno da se misli naturalistiki" i racionalistiki", a ipak se moze stajati u jed-
noj samo kobnijoi - budui prividno samorazumljivoi - vlasti ontologije onoga
SLipstancijalnog". - Uporediti kao sutinsku dopunu spomenutog lanka:
H. Heimsoeth, Metaphvsischc Motive in dcr Ausbildufigdes kritischcn Idcalismus.

372
 Svojstvctio moi-biti-ceo tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

Na emu onda poiva to da Kant ontoloki ne moe da iskori-

sti pravu fenomenoloku polaznu postavku pri ,Ja mislim", pa mo-
ra da padne natrag na subjekat", a to znai na ono supstancijalno?
To Ja nije samo ,Ja mislim" nego ,Ja mislim neto". Jedino, zar ne
tvrdi Livek iznova i sam Kant da to Ja ostaje u odnosu prema svojim
predstavama i da bez njih ono nije nita?
Te predstave su za njega, meutim, ono empirijsko" koje biva
praeno" tim Ja, pojave za koje to Ja prijanja". Ali, Kant nigde ne
pokazuje vrstu bitka tog prijanjanja" i praenja". U osnovi, meu-
tim, ona biva razumljena kao stalni sa-predrunobitak toga Ja sa
svojim predstavama. Kant je, dodue, izbegao otcepljenje tog Ja od
miljenja, a da sanio to ,Ja mislim" ipak nije u punom sastoju nje-
gove sutine postavio kao ,Ja mislim neto", i pre svega da ontolo-
ku pretpostavku" za ,Ja mislim neto" nije video kao osnovnu
odredenost sopstva. Jer, i polazna postavka tog ,Ja mislim neto"
ontoloki je odredenjem podbaena zato to to Neto" ostaje neo-
dredeno. Ako pod tim biva razumljeno neko unutarsvctsko bie,
onda u tome neizgovoreno lei pretpostavka svcta, i upravo taj fe-
nomen saodreduje ustrojenost bitka toga Ja samo ako ono treba
moi da bude nesto takvo poput ,Ja mislim neto". Ja-kazivanje
mni ono bie koje svagda ja jesam kao ,Ja-sam-u-nekom-svetu".
Kant nije video fenomen sveta, a bio je dovoljno konsekventan da
predstave" dri daleko od apriorne sadrine tog Ja mislim". Ali,
time je Ja bilo ponovo potisnuto na neki izolovani subjekat, koji na
ontoloki potpuno neodreden nain prati predstave.1*0
U Ja-kazivanju tubitak izgovara scbc kao bitak-u-svetu. Ali, da
li onda svakodnevno ja-kazivanje mni scbc kao bivstvujui-u-sve-
tu? Ovde treba razdvajati. Ja-kazivajui, tubitak zasigurno mni ono
bie koje on svagda sam jeste. Svakodnevno samoizlaganje, meu-
tim, ima tendencu da sebe razume polazei od brinutog sveta".

Kantstudien tom XXIX (1924), str. 141 i dalje. O kritici Kantovog pojma Ja up.
takode: Ma\ Scheler, Dcr Formalismus in cr Ethik und dic matcrialc \Ycrtcthik.
11 deo. Ovaj godinjak, tom II (1916) str. 388 i dalje. Cber Ferson und das 'Ich'
der transzendentalen Apper/eption".
166 L'porediti tenomenoloki kritiku Kantovog Pobijanja idealizma" 43 a,
str. 241 i dalie.

373
Hl'lAK I VRF.Mi

U ontikom sebe-mnjenju on previa sebe u odnosu na vrstu bitka

bia koje je on sam. I to vai prevashodno za osnovnu ustrojenost
tubitka, za bitak-u-svetu. i{1
Cime je motivisano ovo povrno" Ja-kazivanie? Zapada-
njem tubitka, kao kakav on pred samim sobom bei u ono Se.
Prirodnu" Ja-besedu sprovodi Se-sopstvo. U Ja" izgovara sebe
sopstvo koje ja najpre i ponajee svojstveno nisam. Za izrasta-
nje u svakodnevnoj mnogostrukosti i preganjanju onog brinutog,
sopstvo samozaboravljenog Ja-brinem pokazuje se kao ono jed-
nostavno koje je stalno isto, ali i neodredeno-prazno. Ipak se je-
ste ono to se brine. Da prirodna" ontika Ja-beseda previda fe-
nomenalnu sadrinu tubitka mnenog u onome Ja - to ontolokoi
interpretaciji tog Ja ne daje pravo cia zajedno sa ostalim poeini to
previanje i da problematici sopstva prisilno namece neki nepri-
meren kategorijalni" horizont.
Dakako, ontoloka interpretacija tog ,Ja" nikako ne dobija i
reenje problema ve time to odbija da sledi svakodnevnu Ja-bese-
du, ali zasigurno dobija predskieiranje pravea u kojem mora dalje
da bude pitano. Ono Ja mni ono bie koje se bivstvujui-u-svetu"
jeste. Ono ve-biti-u-nekom-svetu kao biti-pri-unutarsvetski-pri-
runom, medutim, jednakoizvorno kazuje i ispred-sebe. ,Ja" mni
ono bie kojem se radi o bitku bia koje ono jest. Ovim ,Ja" briga
izgovara sebe najpre i ponajee u povrnoj" Ja-besedi brinjenja.
Se-sopstvo najglasnije i najee kazuje Ja-Ja, zato sto ono u osnovi
nijesvojstveno ono samo i izmie svojstvenom moi-biti. Ako onto-
loka ustrojenost sopstva ne puta da bude vodena natrag ni na
neku Ja-supstancu ni na neki subjekat", nego obrnuto, svakodnev-
no-povrno Ja-Ja-kazivanje mora da bude razumljeno iz svojstve-
nog moi-biti, onda odatle jo ne sledi stav: sopstvo je tada stalno
predruni osnov brige. Sopstvost treba egzistencijalno otitati sa-
mo na svojstvenom moi-biti-sopstvo, a to znai na svojstvenosti
bitka tubitka kao brige. Iz nje stalnost sopstva dobija svoje razja-
njenje kao tobonja istrajnost subjekta. Fenomen svojstvenog
moi-biti, medutim, otvara pogled za stalnost sopstva u sirnsiu

16/ L'porediti 12 i 13, str. 81 i daljc.

374
 Svojstvcno moi-biti-cco tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao brigc

bio-zadobio-stalno-stoj. Stalnost sopstva u dvostrukom smislu po-

stojane vrsto-stajnosti svojstvena je protivmogunost nesamo-
stalnosti neodlunog zapadanja. Samo-stalnost egzistencijalno ne
znai nita drugo do predvodea odlunost. Ontoloka struktura
te odiunosti razgre egzistencijalnost sopstvosti sopstva.
Tubitak je svojstveno sarn u izvornom upojedinaenju utljive
odlunosti koja za sebe zahteva strepnju. Svojstveno b//7-sopstvo
kao utee upravo ne kazuje ,Ja-Ja", nego jeste" u utljivosti bae-
no bie, kao kakvo ono svojstveno i moe biti. Sopstvo koje razgre
utljivost odlune egzistencije jeste izvorno fenomenalno tlo za pi-
tanje o bitku onoga ,Ja". Tek fenomenalna orijentacija na smisao
bitka svojstvenog moi-biti-sopstvo dovodi u stanje da se pretrese,
koje ontoloko pravo moe da se dodeli supstancijalnosti, simpli-
citnosti i personalnosti kao karakterima sopstvosti. Ontoloko
pitanje o bitku sopstva mora da se izvue iz preovladavajuim
Ja-kazivanjem stalno preporuivanog predimanja jedne postojano
predrune sopstvo-stvari.
Brizi nije potrebno fundiranje u nekom sopstvu, nego egzistenei-
jalnost kao konstiiutiv brige daje ontoloku ustrojenost samo-stalno-
sti tubitka, kojoj - odgovarajuei potpunoj strukturnoj sadrini brige
-pripada faktiki zapalo-bitak u nesamo-stalnost. Potpuno pojmlje-
na struktura brige ukljuuje fenomen sopstvosti. Njegovo razja-
njavanje sprovodi se kao interpretacija smisla brige, kao kakva je
bila odredena celovitost bitka tubitka.

$ 65. Vremenitost kao ontoloki smisao brige

Oznaavanje sklopa poveznosti" izmedu brige i sopstvosti ni-

je imalo za cilj samo razjanjenje posebnog problema jastva; ono je
trebalo da poslui kao poslednja priprema za fenomenalno shvata-
nje celovitosti strukturne celine tubitka. Potrebna je nesalomiva di-
sciplina egzistencijalnog postavljanja pitanuja, ako vrsta bitka tubit-
ka za ontoloko posmatranje na kraju ipak ne treba da se izokrene
u jedan - premda sasvim indiferentan - modus predrunosti. Tubi-
tak postaie sutastven' u svojstvenoj egzistenciji koja konstituie

375
BllAK 1 VR I:\lh.

sebe kao predvodeea odlunost. Ovaj modus svojstvenosti brige

sadri izvornu samo-stalnost i eelovitost tubitka. U nerazasutom,
egzisteneijalno razumevajueem pogledu na nju mora da se sprove-
de slobodno polaganje ontolokog smisla bitka tubitka.
ta se ontoloki trai pod smislom brige? ta znaei smisao: Taj
fenomen je susreo istraivanie u sklopu povezanosti analize razu-
mljenja i izlaganja.1'^ Prema njemu, smisao je ono u eemu se dri
razumljivost neeega, a da ono samo ne dospeva izrieito i tematski
u posmatranje. Smisao znaei ono Tamo-na-ta primarnog projek-
ta, polazeei od eega neto - kao ono ta ono jeste - moe da bude
pojmljeno u svojoj moguenosti. Projektovanje otkljueuje mogue-
nosti, a to znaei nesto takvo to omogueava.
Slobodno polagati to Tamo-na-ta nekog projekta, kazuje: ot-
kljuiti ono to omogueava ono projektovano. Ovo slobodno pola-
ganje metodieki zahteva da se najeeee neizrieiti projekat, koji lei
u osnovi nekom izlaganju, sledi tako da ono u projektu projektova-
no postane otkljueeno i zahvativo s obzirom na svoje Tamo-na-ta.
Ispostaviti smisao brige tada znaei: projekat koji lei u osnovi izvor-
ne egzisteneijalne interpretaeije tubitka i koji nju i vodi, slediti ta-
ko da u njegovom projektovanom postane vidljivo njegovo Tanio-
na-ta. To projektovano je bitak tubitka, i to otkljueen u onome to
ga konstituie kao svojstveno moei-biti-eeo. To Tamo-na-ta tog
projektovanog, otkljueenog, tako konstituisanog bitka ieste ono
to omogueava tu konstitueiju bitka kao same brige. Pitanjem o
smislu brige je pitano: ta omogucava cclovitost nihmjaic struk-
turne eeline brige u jedinstvu njenog ruzvitog ralanjivanja?
Strogo uzevi, smisao znaei to Tamo-na-ta primarnog pro-
jekta razumljenja bitka. Samom sebi otkljueni bitak-u-svetu s
bitkom biea, koje je on sam, jednakoizvorno razume i bitak unu-
tarsvetski otkritog biea, premda netematski, pa eak jos i nediie-
reneirano u njegovim primarnim modusima egzisteneije i realno-
sti. Svo ontieko iskustvo biea, kako obazirno proraeunavanje onoga
priruenog tako i pozitivnoznanstvenosazna\anjeonoga predrue-
nog, osnivaju se u svagda vie ili manie prozirnim projektima

168 Uporcditi 32, str. 1 S4 i dalic, poschno str. 1<S, - 188.

376
 Svojstveno moci-biti-cco tubitka i vremenitost kao ontoloki smisao brige

bitka odgovarajueg bica. Ti projekti, medutim, kriju u sebi jedno

Tamo-na-ta, iz kojeg se gotovo hrani razumljenje bitka.
Ako kaemo: bie poseduje smisao" onda to znai da je ono
postalo pristupano u svorn bitku, i pre svega on, projektovan na
svoj Tamo-na-ta, svojstveno" poseduje smisao". Bie poseduje"
smisao samo zato to ono, kao bitak unapred otkljueno, postaje
razumljivo u projektu bitka, a to znai iz onoga Tamo-na-ta tog
projekta bitka. Primarni projekat razumljenja bitka daje" smisao.
Pitanje o smislu bitka nekog bia ini temom to Tamo-na-ta razu-
mljenja bitka, koje lei u osnovi svem bitku bia.
Tubitak je samom sebi s obzirom na svoju egzistenciju svoj-
stveno ili nesvojstveno otkljuen. On egzistirajui razume sebe, i
to tako da to razumljenje nije nikakvo isto shvatanje, nego ono
sadnjava egzistencijelni bitak faktikog moi-biti. Otkljueni bitak
je bitak jednog bia kojem se radi o tom bitku. Smisao tog bitka, a
to znai brige, koji omoguava brigu u njenoj konstituciji, izvorno
sainjava bitak onoga moi-biti. Smisao bitka tubitka nije neko
slobodno lebdee Drugo i Izvan" njega samog nego sebe razume-
vajui tubitak sam. ta omoguava bitak tubitka, a s tim i njegovu
faktiku egzistenciju?
Ono projektovano izvornog egzistencijalnog projekta egzisten-
cije razgrnulo se kao predvodea odlunost. ta omoguava to svoj-
stveno biti-ceo tubitka s obzirom na jedinstvo njegove ralanjene
strukturne celine? Formalno egzistencijalno shvaeno, a da se sada
stalno ne imenuje potpuna strukturna sadrina, predvodeca odlu-
nost je bitak ka najvlastitijem istaknutom moi-biti. Neto takvo je
moguno samo tako sto tubitak uopte u svojoj najvlastitijoj mo-
gunosti moc da budui-doe k sebi, i da mogunost u tom pusti-
ti-sebe-da-budui-dode-k-sebi izdri kao mogunost - a to znai
da egzistira. To u istaknutoj mogunosti sebe pusiiti-a-budui-do-
de k sebi, koje tu mogunost i izdrava, jeste izvorni fenomen /;//-
dunosti. Ako bitku tubitka pripada svojstveni odnosno nesvojstve-
ni bitak ka smrt'u onda je ovaj bitak moguan samo kao budui u
sada pokazanom smislu koji treba jos blie odrediti. Budunost"
ovde ne mni neko Sada koje, jo ne postalo zbiljsko" tek jednom
ee biti, nego mni Dolaz u kojem tubitak u svom najvlastitijem

377
Brr.AKi \Rr.\ir

moi-biti budui-dolazi k sebi. Predvodenje ini tubitak svojstveno

buduim, dolaznim, i to tako da je samo predvoenje moguno
samo ukoliko tubitak kao bivstvujui tubitak uopte uvek ve budu-
i-dolazi k sebi, a to znai ukoliko je u svom bitku uopte budui.
Predvodea odlunost razume tubitak u njegovom sutinskom
biti-kriv. To razumljenje kazuje: egzistirajui preuzeti to biti-kriv,
biti kao baeni osnov nitavnosti. A preuzimanje baenosti znai:
svojstveno biti tubitak u onome kako on svagda vc bee. Preuzima-
nje baenosti je, medutim, moguno samo tako to budui tubitak
moe biti svoje najvlastitije kako on svagda ve bee" - a to znai
to moe biti svoje Bio". Samo ukoliko tubitak uopte jeste kao
b\o-sanu on moe budue da budui-dolazi k samom sebi tako da
on dohzi-natrag - da se vraa. Svojstveno budui je tubitak svoj-
stveno bio. Predvodenje u krajnju i najvlastitiju mogunost je raz-
umevajue dolaenje-natrag na najvlastitije Bio. Tubitak moe
svojstveno biti bio samo ukoliko je on budui. Bilost proistie na
izvestan nain iz budunosti.
Predvodea odlunost otkljuuje svagdanju situaciju onoga
Tu tako to egzistencija postupajui obazirno brine ono faktiki
okolosvetski priruno. Odluni bitakpri onomeprirunom situaci-
je, a to znai postupajue pustiti-da-susretne onoga okolosvetski
prisustvujueeg moguno je samo u nekom osadanjavanju tog bia.
Samo kao sadanjost u smislu osadanjavanja odlunost moe biti
ono ta ona jeste: neiskrivljeno pustiti-da-susretne onoga to ona
postupajui zahvata.
Budue k sebi natrag-dolazei, odlunost osadanjavajui do-
vodi sebe u situaciju. Bilost proistie iz budunosti, i to tako da bila
(bolje: bilua) budunost otputa iz sebe sadanjost. Ovaj na taj
nain kao bilui-osadanjavajua budunost jedinstveni fenomen
nazivamo vremenitost. Samo ukoliko je tubitak odreen kao vreme-
nitost, on omoguava samom sebi oznaeno svojstveno moi-biti-
ceo predvodee odlunosti. Vremenitost razgree sebe kao srnisao
svojstvene brige.
Fenomenalna sadrina tog smisla, koja je crpena iz ustrojenosti
bitka predvodee odlunosti, ispunjava znaenje termina vremenitost.

378
 Svojstvcno moi-biti-cco tubitka i vrcmcnitost kao ontoloki smisao bvigc

Terminoloka upotreba tog izraza mora najpre da se dri daleko

od svih znaenja budunosti", prolosti" i sadanjosti" koja se
nameu iz vulgarnog pojma vremena. To vai i za pojmove nekog
subjektivnog" i objektivnog", odnosno imanentnog" i transcen-
cientnog" vremena". Ukoliko sam tubitak sebe najpre i ponajee
nesvojstveno razume, onda sme da se nasluuje da vreme" vulgar-
nog razumljenja vremena prikazuje, dodue, jedan pravi, ali izvede-
ni fenomen. On proistie iz nesvojstvene vremenitosti koja i sama
poseduje svoj vlastiti izvor. Pojmovi budunosti", prolosti" i ,,sa-
danjosti" najpre su izrasli iz nesvojstvenog razumljenja vremena.
Terminoloko granino obuhvatanje odgovarajuih izvornih i svoj-
stvenih fenomena bori se sa istom onom tekocom za koju ostaje
snano vezana sva ontoloka terminologija. U tom polju istraiva-
nja nasilnosti nisu proizvoljnost nego nunost osnovana u samoj
stvari. Pa ipak, da bi izvor nesvojstvene vremenitosti mogao u pot-
punosti da se pokae iz izvorne i svojstvene vremenitosti, prvo je
potrebna jedna konkretna izrada izvornog fenomena koja je tek
samo sirovo oznaena.
Ako odlunost sainjava modus svojstvene brige, a ona sama
je moguna samo kroz vremenitost, onda u pogledu na odlunost
zadobijeni fenomen mora i sam da prikazuje samo jedan modalitet
vremenitosti koji uopte omoguava brigu kao takvu. Celovitost
bitka tubitka kao brige kazuje: ispred-sebe-ve-biti-u (nekom sve-
tu) kao bitak-pri (unutarsvetski susretajuem biu). Pri prvom tik-
siranju ove ralanjene strukture bilo je upueno na to da s obzi-
rom na to ralanjavanje ontolosko pitanje mora da bude vraeno
jo dalje unatrag sve do slobodnog polagania jedinstva celovitosti
1(W
strukturne mnogostrukosti. Izvorno jedinstvo strukture brige lei
u vremenitosti.
Ovo ispred-sebe osniva se u budunosti. Ovo ve-biti-u ... obe-
lodanjuje u sebi bilost. Ovo bitak-pri ... biva omogueno u osada-
njavanju. Pri tome se prema onome kazanom samo od sebe zabra-
njuje da se ono Pre" u Ispred" i ono Ve" shvati iz vulgarnog
razumevanja vremena. To Pre" ne mni ono Prethodno" u smislu
onoga Jos-ne-sada - ali kasnije"; isto tako malo ono Ve" znai

169 L'porediii ^ 4 1 , str. 233-236.

379
BllAK I VRliMli

neko Vie-ne-sada - ali ranije". Kada bi izrazi Pre" i Ve" pose-

dovali to vreinensko znaenje, koje oni takoe mogu da imaju,
onda bi vremenitou brige bilo kazano da je ona neto to je na-
dasve ranije" i kasnije", jo ne" i vie ne,,. Briga bi tada bila
pojmljena kao bie koje se deava i protie u vremenu". Bitakje-
nog bia karaktera tubitka postao bi neko prcdruno. Ako je neto
takvo nemoguno, onda vremensko znaenje spomenutih izraza
mora da bude neko drugo znaenje. To Pre" i Ispred" pokazuju
onu budunost koja kao takva uopte tek omoguava da tubitak
moe biti tako da se njemu radi o njegovom moi-biti. Sebe-pro-
jektovanje, koje se osniva u budunosti, na ono Radi samog se-
be" jedan je sutinski karakter cgzistcncijalnosti. Njcn primaran
snusao jc budunost.
To Ve" isto tako mni egzistencijalan vremeniti smisao bitka
bia koje je, ukoliko ono jeste, svagda ve baeno. Samo zato to se
briga osniva u bilosti, tubitak moe da egzistira kao baeno bie
koje on jeste. Onoliko dugo dok" tubitak faktiki egzistira, on ni-
kada nije proao, ali zasigurno je uvek ve bio u smislu onoga ,,ja
sani-bio\ I on nioze biti bio samo onoliko dugo dok on jeste. Pro-
lim, nasuprot tome, nazivamo bie koje vie nije predruno, ne po-
stoji. Tubitak stoga egzistirajui nikada ne moe da utvrdi sebe kao
predrunu injenicu koja ,,sa vremenom" nastaje i prolazi, a deli-
mino je ve i prola. On ,,se nalazi", nahodi se", uvek samo kao
baeni fakat. U uahodcnju tubitak biva prepadnut samim sobom
kao bie koje on, jo bivstvujui, ve bese, a to znai stalno jestc
bio. Primarni egzistencijalni smisao faktinosti lei u bilosti. For-
mulisanje strukture brige pokazuje izrazima Pre" i Ve" vremeniti
smisao egzistencijalnosti i faktinosti.
Nasuprot tome, takav pokazatelj za trei konstitutivni mome-
nat brige: zapadajuci bitak-pri... nedostaje. 1b ne treba da znai da
se zapadanje ne osniva takode u vremenitosti, nego treba da nago-
vesti da osadanjavanje, u kojem se primarno osniva zapadanjc na
ono brinuto priruno i predruno, u modusu izvorne vremenitosti
ostaje ukljucno u budunost i bilost. Odluno se tubitak upravo
vratio natrag iz zapadanja da utoliko svojstvenije u trenutku - u
tvcn-oka' s pogledom na otkljuenu situaciju jestc tu", postoji.

380
 Svojstvcno moi-biti-cco tubiika i vrcnicnitost kao ontotoki sniisao brigc

Vremenitost ornoguava jedinstvo egzistencije, faktinosti i

zapadanja, i tako izvorno konstituie celovitost strukture brige.
Momenti brige nisu nikakvim gomilanjem sklepani od komada,
oni su to onoliko malo koliko i sama vremenitost tek od budu-
nosti, bilosti i sadanjosti sastavlja sebe ,,sa vremenom". Vreme-
nitost uopte ,>nije,, nikakvo bie. Ona nije, nego se vremenuje.
Zato mi ipak nismo mogli a da ne kaemo: vremenitost 'jeste'
- smisao brige" vremenitost 'jeste - tako i tako odreena"; to
moe da bude uinjeno razumljivim tek iz razjanjene ideje bit-
ka i toga jeste" uopte. Vremenitost vremenuje - i to mogune
naine same sebe. Ti naini omoguavaju mnogostrukost modu-
sa bitka tubitka, pre svega osnovnu mogunost svojstvene i ne-
svojstvene egzistencije.
Budunost, bilost 1 sadanjost pokazuju fenomenalne karakte-
re onoga Prema-i-ka-sebi" onoga Natrag-prema", onoga pusti-
ti-da-susretne od". Fenomeni toga ka ..., prema ..., pri ..., otvaraju
vremenitost kao KcrraTiKOv naprosto. Vremcnitost jc izvorno ,,ic-
van-scbe" po sebi samom i za sebcsamog. Stoga okarakterisane ieno-
mene: buducnost, bilost i sadanjost nazivamo ckstazama vremeni-
tosti. Ona nije pre toga neko bie koje tek istupa iz sebe, nego njena
sutina jeste vremenovanje u jedinstvu ekstaza. Ono to je karakte-
ristino za vreme" pristupano vulgarnom razumevanju sastoji
se, izmedu ostalog, upravo u tome da je u njemu kao jednom i-
stom Sada-sledu, koji je bez poetka i bez kraja, nivelisan ekstati-
ki karakter izvorne vremenitosti. A samo to nivelisanje po svom
egzistencijalnom smislu osniva se u jednom odredenom mogu-
nom vremenovanju, primereno kojem vremenitost kao nesvoistve-
na vremenitost vremenuje spomenuto vreme" Ako, stoga, razum-
nosti tubitka pristupano vreme" biva pokazano kao //dzvorno,
pa i pre da proistie iz svojstvene vremenitosti, onda se primereno
stavu: a potiori fit denoniinatio opravdava nazivanje sada slobodno
poloene vremenitosti kao izvornog vrcmena.
Pri nabrajanju ekstaza uvek smo na prvom mestu spominjali
budunost. To treba da pokae da buducnost u ekstatikom jedin-
stvu izvorne i svojstvene vremenitosti poseduje neku prednost,
iako vremenitost ne nastaje tek nekim gomilanjem i sledom ekstaza

381
BlTAKl \RTMT

nego se svagda vremenuje u njihovoj jednakoizvornosti. Ali, unu-

tar nje razliiti su modusi vremenovanja. A ta razliitost lei u to-
me to vremenovanje moe da se primarno odreduje iz razliitih
ekstaza. Izvorna i svojstvena vremenitost vremenuje se iz svojstve-
ne budunosti, i to tako da ona budui bila pre svega budi sada-
njost. Primarui fenomen izvorne i svojstvene vremenitosti jeste bu-
duenost. Prednost budunosti e, odgovaraiuci modifikovanom
vremenovanju nesvojstvene vremenitosti, i sama da se menja, da
varira, ali javljae se jo i u izvedenom vremenu".
Briga je bitak ka smrti. Predvodeu odlunost odredili smo
kao svojstveni bitak ka okarakterisanoj mogunosti jednostavne
nemogunosti tubitka. U takvom bitku ka svom kraju tubitak
egzistira svojstveno ceo kao ono bie koje on - baen u smrt"
- moe biti. On ne poseduje neki kraj na kojem on samo presta-
je, nego on egzistira konaeno. Svojstvena budunost, koja primar-
no vremenuje onu vremenitost koia sainjava smisao predvodee
odlunosti, razgre time i samu sebe kao konanu. Jedino, zar
uprkos vie-ne-tubitku mene samog ne ide vreme i dalje"? I, zar
ne moe neogranieno mnogo ega jo da lei u b u d u n o s t f i
da stie iz nje?
Na ta pitanja treba potvrdno odgovoriti. Uprkos tome ona ne
sadre nikakav prigovor protiv konanosti izvorne vremenitosti -
poto se ona vie uopte i ne bave njome. Pitanje nije: ta sve jo
moe da se dogodi u nekom vremenu koje i dalje ide" i kakvo pu-
stiti-da-budui-dode-k-sebi moeda susretne iz tog vremena" ne-
go: kako je izvorno odredeno to budui-doi-k-sebi samo kao ta-
kvo. Njegova konanost primarno ne kazuje neko prestajanje, nego
jejedan karaktersamog vremenovanja. Izvorna i svojstvenabudu-
7
nost je ono prema-i-ka-sebi, prema-S /?/, egzistirajui kao neprete-
civa mogunost nitavnosti. Ekstatiki karakter izvorne buduno-
sti lei upravo u tome da ona zatvara ono moi-biti, a to znai da je
i sama zatvorena i da kao takva omoguava odluno egzistencijel-
no razumljenje nitavnosti. Izvorno i svojstveno budui-doi-k-se-
bi jeste smisao egzistiranja u najvlastitijoj nitavnosti. Tezom o iz-
vornoj konanosti vremenitosti ne biva osporeno da vreme i dalje
lde", nego ona treba samo da vrsto dri fenomenalan karakter

382
 Svojstvcno nioci-biti-cco tubitka i vrcnicnitost kao ontoloki smisao brige

izvorne vremenitosti, koji se pokazuje u onome projektovanom iz-

vornog egzistencijalnog projekta samog tubitka.
Iskuenje da se previdi konanost izvorne i svojstvene budu-
nosti, pa time i vremenitosti, odnosno da se ona ,,a priori" dri za
nemogunu, proistie iz stalnog nametanja vulgarnog razumeva-
nja vremena. Ako to razumevanje s pravom poznaje neko beskrai-
no vreme, i samo njega poznaje, onda se time jo nije pokazalo da
ono takocte ve razume i ovo vreme i njegovu beskonanosf. ta
kazuje: vreme ,,ide dalje" i prolazi dalje"? ta znai to ,,u vreme-
nu" uopte, te to ,,if i ,,iz b u d u n o s t f u posebnom? U kojem smi-
slu je vreme" beskrajno? Tako neto zahteva objanjenje, ako vul-
garni prigovori protiv konanosti izvornog vremena ne ele da
ostanu bez tla. Ali, to razjanjenje se da obaviti samo ako je s obzi-
rom na konanost i bez-konanost zadobijeno jedno primereno
postavljanje pitanja. A ono ipak proistie iz razumevajueg pogle-
da na izvorni fenomen vremena. Problem ne moe da glasi: kako
Jzvedeno" beskonano vreme, ,,u kojem" nastaje i prolazi ono
predruno, postaje izvorna konana vremenitost, nego: kako iz ko-
nane svojstvene vremenitosti proistie //csvojstvena vremenitost,
i kako ova poslednja kao nesvojstvena iz konane vremenitosti vre-
menuje neko bez-konano, ne-konano vreme? Samo zato to je
izvorno vreme konaeno, izvedeno" vreme moe da se vremenuje
kao bez~konaeno. U poretku razumevajueg shvatanja konanost
vremena postaje potpuno vidljiva tek onda kada je beskrajno vre-
me" ispostavljeno da bi bilo stavljeno naspram nje.

Dosadanju analizu izvorne vremenitosti saimamo u sledee

teze: vreme izvorno jeste kao vremenovanje vremenitosti, kao ka-
kvo ono omoguava konstituciju strukture brige. Vremenistost
je sutinski ekstatika. Vremenitost se izvorno vremenuje iz bu-
dunosti. Izvorno vreme je konano.
Pa ipak, interpretacija brige kao vremenitosti ne moe da osta-
ne ograniena na do sada dobijenu slabasnu bazu, premda je ona
sprovela prve korake u pogledu na izvorno svojstveno biti-ceo tu-
bitka. Teza da je smisao tubitka vremenitost, mora da se obistini na
konkretnom sastoju ispostavljene osnovne ustrojenosti tog bia.

383
RlTAK i VRI-:MI:

66. Vremenitost tubitka i iz nje proistiui zadaei jednog

izvomijeg ponavljanja egzisteneijalne analize

Slobodno poloeni fenomen vremenitosti zahteva ne samo da-

lekosenije obistinjenje svoje konstitutivne monosti, nego tek ti-
me i on sam dolazi u razmatrajui pogled s obzirom na osnovne
mogunosti vremenovanja. Dokazivanje mogunosti ustrojenosti
bitka tubitka na osnovu vremenitosti nazivamo ukratko, premda
samo privremeno, vremenita" interpretacija.
Naredni zadatak je da se povrh vremenite analize svojstvenog iD
moi-biti-ceo tubitka i jednog opteg karakterisanja vremenitosti
brige, nesvojstvenost tubitka uini vidljivom u svojoj specihnoj
vremenitosti. Vremenitost se pokazala najpre na predvodeoj od-
lunosti. Ona je svojstveni modus otkljuenosti koja se ponajee
dri u nesvojstvenosti zapadajueg samoizlaganja onoga Se. Karak-
terisanje vremenitosti otkljuenosti uopte vodi do vremenitog t
razumevanja najblieg brinueg bitka-u-svetu, pa time i prosene
indiference tubitka, kod koje je egzistencijalna analitika najpre i
zapoela. 1 7 " Prosenu vrstu bitka tubitka, u kojoj se on najpre i po-
naiee dri, nazvali smo svakodnevica. Ponavljanjem ranije ana-
lize svakodneviea mora da se razgrne u svom vremenitoru smislu
da bi se obelodanila problematika koja je ukljuena u vremenitost
i da bi potpuno iezla prividna samorazumljivosf pripremnih
analiza. Vremenitost, dodue, treba da se obistini na svim sutin-
skim strukturama osnovne ustrojenosti tubitka. Ali, to isto tako ne
vodi do nekog spoljanjeg ematskog ponovnog prolaenja kroz
izvrene analize u njihovom prikazanom sledu. Drugaije usme-
ren tok vremenite analize treba da uini razgovetnijim sklop pove-
zanosti ranijih razmatranja i da ukine sluajnost i prividnu proiz-
voljnost. Povrh tih metodikih nunosti ipak se istiu i motivi koji
lee u samom ienomenu i koji prisiljavaju na drugaije ralanjivanje
analize koja se ponavlja.
Ontoloka struktura bia koje svagda jesam ja sdm, centrira se
u samostalnosti egzistencije. Poto sopstvo ne moe da bude pojm-
Ijeno ni kao supstanca ni kao subjekat, nego se osniva u egzistenciji,

1/0 Uporediti ^ 9, str. 70-71.

384
 Svojstvcno moci-biti-cco tubitka i vrcnioiitost kao ontoloski smisao brigc

to ie analiza nesvojstvenog sopstva, onoga Se, bila cela ostavljena u

crtama pripremne interpretacije tubitka. 171 Nakon to je sada sop-
stvost izriito vraena natrag u strukturu brige pa time i vremenito-
sti, vremenita interpretacija samo-stalnosti i nesamo-stalnosti
dobija vlastitu teinu. Njoj je potrebno izdvojeno tematsko sprovo-
denje. Ali, ona daje ne samo tek pravo osiguranje spram paralogiza-
ma i ontoloki neprimerenih pitanja o bitku onoga ]a uopste, nego
ona istodobno pribavlja, odgovarajuci svojoj centralnoj funkciji,
jedan izvorniji uvid ustriiktiirn vremenovanja vremenitosti. Ta vre-
menitost se razgre kao povesnost tubitka. Stav: tubitak je povestan,
obistinjuje se kao egzistencijalno-ontoloki fundamentalan iskaz.
On je veoma udaljen od nekog puko ontikog utvrdivanja injeni-
ce da se tubitak javlja u nekoj povesti sveta". Povesnost tubitka je,
medutim, osnov jednog mogunog istorijskog razumljenja, koje sa
svoje strane pri sebi opet nosi mogunost za jedno osobito zahvata-
no obrazovanje istorije kao znanosti.
Vremenita interpretacija svakodnevice i povesnosti dovoljno
uvruje pogled na izvorno vreme da bi samo to vreme otkrilo
kao uslov mogunosti i nunosti svakodnevnog iskustva vremena.
Tuhitak upotrebljava sebe kao bie kojem se radi o njegovom bitku
primarno - svejedno da li to ini izriito ili ne - za samogsebe. Naj-
pre i ponajee briga je obazirno brinjenje. Radi samog sebe upo-
trebljavajui sebe, tubitak trosi" sebe. Trosei-sebe, tubitak potre-
buie samog sebe, a to znai svoje vreme. Potrebujui vreme on
rauna s njim. Obazirno-raunajue brinjenje otkriva najpre vre-
me i vodi ka obrazovanju nekog raunanja vremena. Raunanje s
vremenom je konstitutivno za bitak-u-svetu. Brinue otkrivanje
obazira puta, raunajui sa svojim vremenom, da ono otkrito pri-
runo i predruno susree u vremenu. Unutarsvetsko bie tako
postajc pristupano kao u vremenu bivstvujuf. \Temensku odre-
denost unutarsvetskog bia nazivamo unutarvremenost. Na njoj
najpre ontiki pronadeno vreme" postaje baza formiranja vulgar-
nog i tradicionalnog pojnia vremena. Vreme kao unutarvreme-
nost, medutim, proistie iz jedne sutinske vrste vremenovanja
izvorne vremenitosti. Taj izvor kazuje da je vreme, u kojem" ono

1 / 1 L'pt>a*diti ^1^ 2;> i dalio, str. 1-47 i dalje.

385
BlTAK 1 VRh'.Mh

predruno nastaje i prolazi, jedan pravi fenomen vremena, a ne

ospoljavanje nekog kvalitativnog vremena" u prostor, kako hoe
da uveri ontoloki potpuno neodredena i nedovoljna Bergsonova
interpretacija vremena.
Izrada vremenitosti tubitka kao svakodnevice, povesnosti i
unutarvremenosti daje tek bezobziran uvid u zapletetiosti jedne
izvorne ontologije tubitka. Kao bitak-u-svetu tubitak egzistira
faktiki sa unutarsvetski susretajuim biem, i pri njemu. Bitak
tubitka stoga prima svoju obuhvatajuu ontoloku prozirnost tek
u horizontu razjanjenog bitka tubitku neprimerenog bia, a to
znai i onoga to, niti priruno niti predruno, samo opstojf.
Interpretaciji varijacija bitka svega onoga o emu kaemo da ono
jeste, medutim, potrebna je jedna pre toga dovoljno rasvetljena
ideja o bitku uopte. Sve dok ta ideja jo nije zadobijena, ostaje
takode iponavljajuea vremenita analiza tubitka nepotpuna i opte-
reena nejasnoama - a da i ne govorimo nairoko o stvarnim
tekoama. Egzistencijalno-vremenita analiza tubitka zahteva sa
svoje strane jedno iznova sprovedeno ponavljanje u okvirima na-
elne diskusije o pojmu bitka.

386
 E T V R T O POGLAVLJE

Vremenitost i svakodnevica

67. Osnovni sastoj cgzistcncijalnc ustrojcnosti tuhitka

i prcdskiciranjc njcnc vrcmcnitc intcrprctacijc

Pripremna analiza 1 : uinila je pristupanom jednu mnogo-

strukost fenomena, koja pri svoj koncentrisanosti na fundirajuu
stiukturnu celovitost brige ne sme da iezne iz fenomenolokog
pogleda. Izvorna celovitost ustrojenosti tubitka kao ralanjcna
celovitost toliko malo iskljuuje takvu mnogostrukost da je ona
zapravo zahteva. Izvornost ustrojenosti bitka ne poklapa se s jedno-
stavnou i iedinou nekog poslednjcg elementa gradnje. Ontoloki
izvor bitka tubitka nije manjf od onoga sto proistie iz njega,
nego ga prethodno premasuje po monosti, pa je sve proisticanjc"
u ontolokom polju degeneracija. Ontoloko prodiranje ka izvoru"
ne dolazi do ontikih samorazumljivosti za obian razunV' nego
mu se otvara upravo dostojnost pitanja svega samorazumljivog.
Da bismo fenomene dobijene u pripremnoj analizi vratili na-
trag u fenomenoloko posmatranje, mora da bude dovoljno upui-
vajije na predene stadijume te analize. Granino obuhvatanje brige
odalo se iz analize otkljuenosti, koja konstituie bitak onoga Tif.
Razianjavanje tog fenomena oznaavalo je privremenu interpretaciju

172 l'porediti odsek I, str. 67-271.

387
BlTAK l VRT.MT.

osnovne ustrojenosti tubitka - bitka-u-usvetu. Njegovim oznaava-

njem zapoelo je istraivanje, da bi se od samog poetka naspram
neprimerenih, najee neizriitih ontolokih predodredenja tubit-
ka osigurao jedan dovoljan fenomenalan horizont. Bitak-u-svetu
je najpre bio okarakterisan u pogledu na fenomen sveta. I to tako
to je eksplikacija korak po korak napredovala od ontiki-ontolo-
kog oznaavanja onoga ,,u" okolnom svetu prirunog i predrunog
kao izdvajanju unutarsvetovnosti, da bi na njoj uinila vidljivim
fenomen svetovnosti uopte. Medutim, struktura svetovnosti, zna-
enjskost, pokazala se kao skopana s onim na ta se projektuje ra-
zumljenje koje sutinski pripada otkljuenosti, s onim moi-biti
tubitka radi-ega on egzistira.
Vremenita interpretacija svakodnevnog tubitka treba da za-
pone kod onih struktura u kojima se konstituie otkljuenost.
To su razumljenje, nahoenje, zapadanje i beseda. Modusi vreme-
novanja vremenitosti, koje treba slobodno poioiti u pogledu na te
fenomene, daju tlo da bi se odredila vremenitost bitka-u-svetu.
To iznova vodi na fenomen sveta i doputa jedno granino obuhva-
tanje specifino vremenite problematike svetovnosti. Ono mora da
se obistini karakterisanjem najblieg svakodnevnog bitka-u-svetu
- zapadajueg obazirnog brinjenja. Njegova vremenitost omogua-
va modifikaciju obazira u tamo-gledajue dokuivanje i teorijsko
saznavanje koje se osniva u tom dokuivanju. Vremenitost bitka-
u-svetu, koja istupa na taj nain, istodobno se pokazuje kao funda-
ment specifine prostornosti tubitka. Treba pokazati vremenitu
konstituciju razdaljenja i usmeravanja. Celina ovih analiza razgre
jednu mogunost vremenovanja vremenitosti u kojoj se ontoloki
osniva nesvojstvenost tubitka, i dovodi pred pitanje: kako treba da
bude razumljen vremeniti karakter svakodnevice, vremeniti smi-
sao do sada stalno upotrebljavanog najpre i ponajee'. Fiksira-
nje tog problema ini razgovetnim da, i do koje mere, do sada do-
segnuto razjanjenje tog fenomena nije dovoljno.
Poglavlje koje je pred nama, prema tome, sadri sledee rala-
njenje: vremenitost otkljuenosti uopte ( 68); vremenitost bitka-u-
-svetu i problem transcendence ( 69), vremenitost tubitku primerene
prostornosti ( 70); vremeniti smisao svekodnevice tubitka ( 71).

388
 Vremenitost i svakodnevica

68. Vremenitost otkljuenosti uopte

Odlunost koja je okarakterisana s obzirom na svoj vremeniti

smisao reprezentuje jednu svojstvenu otkljuenost tubitka. Ta ot-
kljuenost konstituie jedno bie na taj nain to ono egzistirajui
i samo moe biti svoje ,,Tu". Briga je s obzirom na svoj vremeniti
smisao bila oznaena tek samo u osnovnim crtama. Pokazati njenu
konkretnu vremenitu konstituciju kazuje: vremenito interpretirati
u pojedinanom njene strukturne momente, a to znai razumlje-
nje, nahodenje, zapadanje i besedu. Svako razumljenje ima svoj
timung. Svako nahodenjejerazumevajue. Nahodenorazumlje-
nje poseduje karakter zapadanja. Zapadajui uskladeno razu-
mljenje artikulie se u odnosu na svoju razumljivost u besedi.
Svagdanja vremenita konstitucija spomenutih fenomena vodi
natrag svagda prema onoj jednoj vremenitosti koja kao takva
jami moguno strukturno jedinstvo razumljenja, nahodenja,
zapadanja i besede.

a) Vremenitost razumljenja 173

Terminom razumljenje mnimojedan fundamentalan egzisten-

cijal - ni neku odredenu vrstu saznavanja, razliitu recimo od
objanjenja i poimanja, niti uopte neko saznavanje u smislu temat-
skog shvatanja. Medutim, razumljenje doista konstituie bitak ono-
ga Tu na taj nain to neki tubitak na osnovu razumljenja moe
egzistirajui da obrazuje razliite mogunosti vizira, obaziranja
oko sebe, samo-tamo-gledanja. Sve objanjavanje koreni kao razu-
mevajue otkrivanje onoga nerazumljivog u primarnom razum-
ljenju tubitka.
Izvorno egzistencijalno shvaeno, razumljenje kazuje: biti-pro-
jektujui ka nekom moi-biti radi kojega tubitak svagda egzistira.
Razumljenje otkljuuje vlastito moi-biti na taj nain to tubitak
razumevajui svagda nekako zna na emu je i kako stoji s njim
samim. To znanje J , medutim, nije nikakvo imati-otkrivenim neke

I / 3 L'porediti 3 1 . str. 1 /<S i dalje.

389
Brr.Ak i vni-.Mi-

injenice nego drati-sebe u nekoj egzistencijelnoj mogunosti.

Odgovarajue neznanje ne sastoji se u nekom izostanku razumljenja,
nego ono mora da vai kao deficijentan modus projektovanosti
onoga moi-biti. Egzistencija moe biti dostojna pitanja. Da bi to
stajati-u-pitanju" postalo moguno, potrebna mu je neka otkljue-
nost. Projektujuem sebe-razumljenju u nekoj egzistencijelnoj mo-
gunosti lei u osnovi budunost kao budui-doi-k-sebi iz svag-
danje mogunosti, kao kakva tubitak svagda egzistira. Budunost
ontoloki omoguava jedno bie koje jeste tako to razumevajui
egzistira u svom moi-biti. U osnovi budue projektovanje primar-
no ne shvata projektovanu mogunost tematski u nekom mnjenju,
ve baca sebe u nju kao mogunost. Razumevajui, tubitak jestc
svagda onako kako on moe biti. Kao izvorno i svojstveno egzistira-
nje odala se odlunost. Najpre i najee, naravno, tubitak ostaje
neodluan, a to znai zabravljen u svom najvlastitijem mod-biti,
gde on sebe dovodi svagda samo u upojedinaenju. U tome lei:
vremenitost se ne vremenuje stalno iz svoistvene budunosti.
Pa ipak, ta nestalnost ne kazuje da vremenosti pokatkad nedostaje
budunost, nego da je vremenovanje budunosti promenljivo.
Za terminoloko oznaavanje svojstvene budunosti mi se vr-
sto drimo izraza predvocnje. On pokazuje da tubitak, svojstveno
egzistirajui, sebe kao najvlastitije moi-biti puta da budud-dode
k sebi, da budunost sebe mora tek i sama da zadobije, ne iz neke
sadanjosti nego iz nesvojstvene budunosti. Formalno indiieren-
tan termin za budunost lei u oznaci prvog strukturnog momenta
brige - u onome ispred-sebe. Tubitak je faktiki stalno ispred-sebe,
ali nestalno, prema egzistencijelnoj mogunosti, predvodei.
Kako treba naspram toga da bude razlikovana nesvojstvena
budunost? laj ekstatiki modus moe da se razgrne, odgovarajui
onome kako to ini svojstvena budunost na odlunosti, samo u
ontolokom povratku od svakodnevno brinueg, nesvoistvenog ra-
zumljenja ka njegovom egzistencijalno-vremenitom smislu. Kao
briga tubitak je sutinski ispred-sebe. Najpre i ponajee, brinui
bitak-u-svetu razume sebe iz onoga ta on brine. Nesvojstveno ra-
zumljenje projektuje sebe na ono to moe da bude brinuto, injeno,
na ono hitno, nezaobilazno u poslovima svakodnevnog poslovanja.

390
 Vrcmenitost i svakodnevica

Ali, ono brinuto jeste, onako kako jeste, radi brinueg moi-biti.
To moi-biti puta tubitak da u brinuem bitku pri onome brinu-
tom budui-doe k sebi. Tubitak budui-dolazi k sebi ne primarno
u svom naivlastitijem, neodnosnom moi-biti, ve on brinui jeste
oekujui sebe iz onoga to ono brinuto odaje ili odrie. Polazei od
onoga brinutog tubitak budui-dolazi k sebi. Nesvojstvena budu-
nost poseduje karakter oekivanja. Brinue sebe-razumljenje kao
Se-sopstvo ima iz onoga ime se bavi u ovom ekstatikom modusu
budunosti osnov" svoje mogunosti. I samo zato to faktiki tubi-
tak na taj nain jeste oekujui svoje moi-biti iz onoga brinutog,
on moe da iekuje i eka na ... Oekivanje mora de je ve svagda
otkljuilo horizont i krug iz kojega neto moe da bude iekivano.
Iekivanje je jedan u oekivanju fundirani modus budunostu koji
sebe svojstveno vremenuje kao predvodenje. Stoga u predvodenju
lei jedan izvorniji bitak ka smrti nego u brinutom iekivanju nje.
Kao egzistiranje u ma kako projektovanom moi-biti, razu-
mijenje primarno budui jeste. Medutim, ono se ne bi vremenova-
lo da nije vremenito, a to znai jednakoizvorno odredeno bilou i
sadanjou. Nain na koji ova poslednje spomenuta ekstaza sa-
konstituie nesvojstveno razumljenje ve je na sirov nain postao
razgovetan. Svakodnevno brinjenje razume sebe iz onoga moi-bi-
ti koje mu dolazi u susret iz mogunog uspeha i neuspeha s obzi-
rom na ono svagda brinuto. Nesvojstvenoj budunosti, oekivanju,
odgovara jedan vlastiti bitak pri onome brinutom. Ekstatiki mo-
dus te sada-njosti [Gegen-wart] razgre se ako tu ekstazu u modu-
su svojstvene vremenitosti dovedemo do poreenja. Predvodenju
odlunosti pripada jedna sadanjost primereno kojoj neka odluka
otkliuuje situaciju. U odlunosti sadanjost je iz rasutosti ne samo
vraena natrag u ono najblie brinuto, nego biva drana u budu-
nosti i bilosti. U svojstvenoj vremenitosti dranu, pa time i svojstvenu
sadanjost nazivamo trenutak. Taj termin mora da bude razumljen
u aktivnom smislu kao ekstaza. On mni odluno, ali u odlunosti
drano odmicanje tubitka ka onome to u situaciji susree na mo-
gunostima, okolnostima, koje se mogu brinuti. Fenomen trenutka
naelno ne moe da bude razjanjen iz onoga Sada. To Sada je jedan
vremeniti fenomen koji pripada vremenu kao unutarvremenosti:

391
BlTAK I VRTMT

to je ono Sada ,,u kojerrf neto nastaje, prolazi ili ie predruno, po-
stoji. ,,U trenutkir ne nioe nita da se javi, nego kao svojstvena
sada-njost on puta da tek susretne ono to kao priruno ili pred-
runo moe biti ,,u nekom vremenif. 1 7 1
Za razliku od trenutka kao svojstvene sadanjosti, nesvojstve-
nu sadanjost nazivamo osadanjavanje. Formalno razumljeno,
svaka sadanjost osadanjavajui jeste, ali nije svaka trenutna'.
Ako izraz osadanjavanje upotrebljavamo bez dodatka, onda je
uvek mneno nesvojstveno, bez-trenutno-neodlucno osadanjava-
nje. Osadanjavanje e postati razgovetno tek iz vremenite interpre-
tacije zapadanja u brinuti svet', koje u osadanjavanju poseduje
svoj egzistencijalan smisao. Medutim, ukoliko nesvojstveno razu-
mljenje projektuje ono moi-biti iz onoga to se moe brinuti,
onda to znai da se ono vremenuje iz osadasnjavanja. Nasuprot to-
me, trenutak se vremenuje obrnuto - iz svojstvene budunosti.
Nesvojstveno razumljenjc vremenuje se kao osadanjavajue
oekivanje, ijem ekstatikom jedinstvu mora da pripada jedna od-
govarajua bilost. Svojstveno budui-doi-k-sebi predvodee od-
lunosti pre svega je jedno dolaenje natrag ka najvlastitijem, u
svoje upojedinaenje baenom sopstvu. Ova ekstaza omoguava
da tubitak moe odluno da preuzme bie koje on ve jeste. U pred-
vodenju tubitak dovodi sebe ponovo napred u najvlastitije moi-biti.
Svojstveno /7/7/-bio niv/AVdmoponavIjanje. Ali, nesvojstveno sebe-pro-
jektovanje na iz onoga brinutog, njega osadanjavajui, crpene mo-
gunosti, moguno je samo tako to je tubitak u svom najvlastitijem
baeenotn moi-biti zaboravio sebe. Nije tako da je ovo zaboravljanje
nita, niti je ono samo nedostajanje seanja, nego je jedan vlastiti,

174 S. Kicrkegor jc doista iiajprodubljcnijc vidoo cgzistcnLijchii icnomcn (rcnutka,

to jo nc znai da mu jc odgovarajuci pola /a rukom i cg/istcncijalna intcrprc-
taciia. On ostaic vc/an /a vulgarni pojam vrenicna, pa trcnutak odrcduic uz
pomoc onoga Sada i venosti. Kada Kjcrkcgor go\ori o vremenitosti", on mni
,,bitak-u-vremenif o\cka. \Ycme kao unutarvrcnienost po/naje samo to Sa-
da, ali nikada ne po/naie neki trenutak. Aik ako se o trenutku stic cgzistcnci-
jelno isku.Nt\'o, onda ie, iako egzistecniialno nei/riito, pretposta\ Ijcna icdna iz-
vornija vrcmcnitost. I' odnosu n,\ ....trcnutak" up. K. jaspcrs, fcvcliologic ticr
IVclttuisclhiuiingcfL 3. nepromenjeno i/danje l c )23, str. 108 i dalie, a k tome ios
i Rctcrat KicrkcgmmL^ .str. 419-132.

392
 Vremcnitost i svakodnevica

pozitivan" ekstatiki modus bilosti. Ekstaza (odmicanje) zabora-

vljanja poseduje karakter samom sebi zabravljenog izmaknua
prcd onim najvlastitijim Bio, i to tako da to izmaknue pred ... ek-
statiki zabravljuje ono Pred-im, a ujedno s tim isamog sebe. Za-
boravljcnost kao nesvojstvena bilost time se odnosi na baeni, vla-
stiti bitak; ona je vremeniti smisao one vrste bitka primereno kojoj
- sarn - najpre i ponajee bio. I samo na osnovu tog zaboravlja-
nja brinue, oekujue osadanjavanje moe da zadri, i to ono
tubitku neprimereno, okolosvetski susretajue bie. Tom zadra-
vanju odgovara jedno nezadravanje koje prikazuje jedno zabo-
ravljanje" u izvedenom smislu.
Kao to je iekivanje moguno tek na osnovu oekivanja, ta-
ko je scanjc moguno na osnovu zaboravljanja, a nc obrnuto, jer
u modusu zaboravljenosti bilost primarno otkljuuje" horizont u
koji tubitak, izgubljen na spoljanjosti" onoga brinutog, moe da
se sea, da pounutranjuje. Zaboravljajui-osadanjavajuc ocki-
vanjc jedno je vlastito ekstatiko jedinstvo primereno kojem se
nesvojstveno razumljenje vremenuje s obzirom na svoju vremeni-
tost. Jedinstvo tih ekstaza zabravljuje svojstveno moi-biti, pa je
prema tome egzistencijalni uslov mogunosti neodlunosti. Prem-
da se nesvojstveno, brinue razumljenje odreduje iz osadanjava-
nja onoga brinutog, ipak se vremenovanje razumljenja primarno
sprovodi u budunosti.

b) Vremenitost nahodenja' '

Razumljenje nikada nije slobodno lebdee, nego je uvek naho-

deno. To Tu biva stimungom svagda jednakoizvorno otkljueno
odnosno zabravljeno. Ugodenost dovodi tubitak prcd njegovu ba-
enost, i to tako da baenost upravo nije saznata kao takva, nego je
daleko izvornije otkljuena u onome kako je nekome". Biti-baen
egzistencijalno kazuje: ovako ili onako se nahoditi. Nahodenje se
stoga osniva u baenosti. timung reprezentuje nain na koji ja

] , 3 l.'porediti >>
;
29, str. 169 i dalio.

393
BlTAK I VRTMT

svagda primarno jesam baeno bie. Kako se vremenita konstituci-

ja ugodenosti moe uiniti vidljivom? Kako iz ekstatikog jedin-
stva svagdanje vremenitosti postaje uvidljiv egzistencijalni sklop
povezanosti izmedu nahodenja i razumljenja?
timung otkljuuje na nain okretanja-tamo prema vlastitom
tubitku i odvraanja od njega. Dovoenje pred ono Da vlastite bae-
nosti - bilo svojstveno razgrui bilo nesvojstveno pokrivajui
- postaje egzistencijalno moguno samo ako bitak tubitka po svom
smislu stalno jeste bio. Dovoenje pred baeno bie, koje se sam
jeste, ne stvara tek ono Bio, nego njegova ekstaza tek omoguava to
sebe-nalaenje na nain sebe-nahoenja. Razumljenje se osniva
primarno u budunosti, nasuprot tome nahoenje se vremenuje
primarno u bilosti. timung se vremenuje, a to znai da njegova
specifina ekstaza pripada nekoj budunosti i sadanjosti, dakako
tako da bilost moditikuje jednakoizvorne ekstaze.
Naglasili smo da su timunzi, dodue, ontiki poznati, ali nisu
saznati u svojoj izvornoj egzistencijalnoj funkciji. Oni vae za po-
vrne doivljaje koji boje" celinu duevnih stanja". Ono to za
neko posmatranje poseduje karakter povrnog javljanja i iezava-
nja, to pripada izvornoj stalnosti egzistencije. Ali svejedno, ta ti-
munzi treba da imaju zajedniko sa vremenom"? Da ti doivljaji"
dolaze i odlaze, da protiu ,,u vremenu", to je trivijalna tvrdnja - iz-
vesno, i to ontiko-psiholoka tvrdnja. Fa ipak, zadatak je da se
pokac ontoloka struktura ugodenosti u njenoj egzistencijalno-
vremenitoj konstituciji. I to se najpre moe raditi samo o tome da
se vremenitost timunga uopte jedanput ve uini vidljivom. Te-
za: nahodenje se osniva primarno u bilostT, kazuje: osnovni egzi-
stencijalni karakter timunga je neko dovesti-natrag na .... To dove-
sti-natrag na ... ne uspostavlja tek bilost, nego nahodenje otvara za
egzistencijalnu analizu svagda jedan modus bilosti. Vremenita in-
terpretacija nehodenja stoga ne moe da namerava da timunge
dedukuje iz vremenitosti i da ih razrei u iste fenomene vremeno-
vanja. Vredelo bi samo da se navede dokaz da timunzi u onome
ta oni i kako oni egzistencijelno znae" nisu moguni - osim na
osnovu vremenitosti. Vremenita interpretacija se ograniava na ve
pripremno analizirane fenomene straha i strepnje.

394
 Vrcmcnitost i svakodncvica

Analizu zapoinjemo pokazivanjem vremenitosti straha.rh

On je bio okarakterisan kao nesvojstveno nahodenje. Kako je bi-
lost egzistencijalni smisao koii ga omoguava? Koji modus ove ek-
staze oznaava specitinu vremenitost straha? Strah je strahovanje
pred neim ugroavajuim koje se, kodljivo za faktiko moi-biti
tubitka, u krugu brinutog prirunog i predrunog pribliava na
opisani nain. Na nain svakodnevnog obazira strahovanje otklju-
uje neto pretee. Subjekat koji samo zre nikada ne bi mogao da
otkrije neto takvo. Ali, zar to otkljuenje strahovanja pred ... nije
neko pustiti-da-budui-dode-k-sebi? Zar se strah nije s pravom
odredivao kao iekivanje nekog nadolazeeg zla (malum futu-
rum)? Zar primarni vremeniti smisao straha nije budunost, a od
toga nita manje nije bilost? Neosporno je da se strahovanje ne ,,od-
nosi" samo na ono budue" u znaenju onoga ,,u vremenu" tek
nadolazeeg, ve je i samo to sebe-odnoenje budue u izvorno
vremenitom smislu. Oigledno je da neko oekivanje zajedno sa
osiirfim pripada egzistencijalno-vremenitoj konstituciji straha. Me-
dutim, to kazuje najpre samo to da je vremenitost straha nesvojstve-
na vremenitost. Da li je strahovanje pred ... samo neko iekivanje
neeg ugroavajueg koje nadolazi? Iekivanje neega ugroavaju-
eg koje nadolazi ne mora ve da bude strah, i ono jeste strah tako
malo da niemu upravo nedostaje speciiini timungovni karakter
straha. Taj karakter lei u tome to oekivanje straha puta ono
ugroavajue da se vrati natrag na faktiki brinue moi-biti. Na-
irag na ono bie koje ja jesam, moe da oekuje ono ugroavajue
i da tubitak tako bude ugroen, samo ako je ono Na-ta tog natrag
na ... ve uopte ekstatiki otvoreno. Da se" strahujue oekivanje
strahuje, da ,,se" ono boji, to znai da je strahovanje pred ... svagda
neko strahovanje za ..., u emu i lei timungovni i afektivni karak-
ter straha. Njegov egzistencijalno-vremeniti smisao biva konstitui-
san jednim sebe-zabora\ijanjem: zbunjeno izmaknue pred vlasti-
tim faktikim moi-biti, kao koje ugroeni bitak-u-svetu brine ono
priruno. Aristotel s pravom odreduje strah kao AUTU] TIC; f] rapa^f],
kao neku potitenost odnosno pometnju. 1 " Potistenost prisiljava

176 Uporediti ^ 30, str. 1 /5 i dalie.

177 Uporediti Arisrotel, Rctorika B 5. 1382 a 21.

395
BlTAKI VlU-Ml:

tubitak natrag na njegovu baenost, ali tako da upravo baenost

biva zabravljena. Pometnja se osniva u nekom zaboravljanju. Zabo-
ravljajue izmaknue pred nekim faktikim, odlunim moi-biti
dri se mogunosti spasavanja sebe i izmicanja, koji su pre toga
obazirno ve otkriti. Strahujue brinjenje - sebe zaboravljajud pa
zato i ne zahvatajui nikakvu odreenu mogunost - skae od naj-
blie do najblie mogunosti. Nude se sve mogune", a to znai i
nemogune mogunosti. Onaj ko strahuje ne dri se nijedne, okol-
ni svet" ne iezava nego susree u jednom vie-se-ne-snalaziti u
njeniu. Sebe-zaboravljanju u strahu pripada to ponieteno osadanja-
vanje onoga najblieg-najboljeg. Poznato je da na primer stanari
neke zapaljene kue esto spasavaju" ono najnevanije, ono najbli-
e priruno. Samozaboravljeno osadasnjavanje nekog metea leb-
deih mogunosti omoguava pometnju, koja kao takva sainjava
timungovni karakter straha. Zaboravljenost pometnje modifikuje
i oekivanje te ga karakterie kao potisnuto odnosno potiteno oe-
kivanje, koje se razlikuje od nekog istog iekivanja.

Specifino ekstatiko jedinstvo, koje egzistencijalno omogua-

va strahovanje, primarno se vremenuje iz okarakterisanog zabora-
vljanja koje kao modus bilosti modilikuje pripadnu sadanjost i
budunost u njihovom vremenovanju. Vremenitost straha je jedno
oekujui-osadasnjavajue zaboravljanje. Razumno izlaganje stra-
ha najpre tei da, primereno svojoj orijentisanosti na ono unutar-
svetski susretajue, kao ono Pred-im straha odredi nadolazee
zlo" i, odgovarajai njemu, odnoenje prema njemu kao iekivanje.
Ono to povrh toga pripada tom lenomenu, ostaje neko oseanje
ugode ili neugode".

Kako se prema vremenitosti straha odnosi vremenitost strep-

nje\ laj fenomen smo nazvali jednim osnovnim nahodenjemJ v
Ono dovodi tubitak pred njegovo najviastitije biti baen i razgre
nelagodnost svakodnevno prisnog bitka-u-svetu. Strepnja je isto
tako kao i strah iormalno odredena onim Pred-im zastrepnjivanja
i onim Za-ta. Pa ipak, analiza je pokazala da se ta dva tenomena
poklapaju. 7b ne treba da znai da su strukturalni karakteri toga

178 L'poredili ^ 40, str. 22} i dalic.

396
 \'rcmcnitost i svnkodncvicii

Pred-im i Za-ta stopljeni, kao da strepnja ne bi strepela ni pred

... ni za ... To da se ti Pred-im i Za-ta poklapaju treba da znai da
je bie koje ih ispunjava isto, naime, tubitak. Posebno, to Pred-im
strepnje ne susree kao neto odredeno o emu se moe brinuti;
ugroenost ne dolazi iz onoga prirunog i predrunog, nego pre
upravo iz toga to sve priruno i predruno nekome naprosto vie
nita ne kazuje'. Saokolosvetskim biem nema vie nikakvog udo-
voljenja. Svet u kojem ja egzistiram potonuo je do beznaenjskosti,
i tako otkljueni svet moe slobodno dati samo bie u karakteru
neudovoljenosti. Nita sveta, pred kojim strepi strepnja, ne kazuje
da je ono u strepnji steklo iskustvo recimo o nekoj odsutnosti ono-
ga unutarsvetski predrunog. Ono upravo mora da susree da tako
uoptc ne bi moglo imati nikakve udovoljenosti s njim, te da bi mo-
glo da pokae sebe u nekoj praznoj nemilosrdnosti. Pa ipak, u tome
lei: brinue oekivanje ne nalazi nita iz ega bi moglo da razume
sebe, ono zahvata u Nita sveta; naiavi na svet i udarivi u njega,
medutim, razumljenje je strepnjom dovedeno na bitak-u-svetu kao
takav, a to Pred-im strepnje je istodobno njeno Za-ta. To strepeti
pred ... nema ni karakter nekog iekivanja niti uopte nekog oeki-
vanja. 'lb Pred-im strepnje ipak je ve ,,tu , postoji, - sam tubitak.
Zar strepnia nije onda konstituisana nekom budunou? Izvesno,
pa ipak ne nesvojstvenom budunosu oekivanja.
U strepnji otkljuena neznaenjskost sveta razgre nitavnost
onoga o emu se moe brinuti, a to znai nemogunost sebe-pro-
jektovanja na neko moi-biti egzistencije koje je primarno fundirano
u onome brinutom. Razgrtanje te nemogunosti, medutim, znai
neko pustiti-da-zasvetii mogunosti nekog svojstvenog moi-biti.
Kakav vremeniti smisao ima to razgrtanje? Strepnja strepi za goii
tubitak kao u nelagodnost baeni tubitak. Ona dovodi natrag na
isto Da najvlastitije, upojedinaene baenosti. Ovo dovodenje
natrag nema karakter izmicajueg zaboravijanja, ali ni karakter
nekog seanja. Jedino, isto tako malo u strepnji ve lei i neko po-
navljajue preuzimanje egzistencije u odluku. Nasuprot tome,
strepnja doista dovodi natrag na baenost kao mogunu ponovljivu
baenost. I na taj nain ona zajedno sa ostalim razgre mogucnost
jednog svojstvenog moi-biti, koje u ponavljanju kao budue mora

397
BIIAKI vnr.Mr

doi natrag na baeno Tu. Dovoditi pred ponovljivost jeste specifini

ekstatiki modus bilosti koja konstituie nahodenje strepnje.
Za strah konstitutivno zaboravljanje unosi zbrku i pusta tubi-
tak da luta tamo-amo izmeu nezahvaenih svetskih" moguno-
sti. Naspram ovog nezaustavljenog osadanjavanja, sadanjost
strepnje je u sebe-dovoenju-natrag na najvlastitiju baenost zau-
stavljena. Po svom egzistencijalnom smislu strepnja ne moe da se
izgubi na onome to moe da bude brinuto. Ako se neto takvo do-
gada u nekom nahoenju koje je slino njoj, onda je strah ono to
svakodnevni razum baca zajedno sa strepnjom na istu gomilu.
Premda je sadanjost strepnje zaustavljena, ona ipak nema ve i
karakter trenutka koji se vremenuje u odluci. Strepnja samo dovo-
di u timung neke moguene odluke. Njena sadanjost dri trenutak
- kao koji je moguna ona sama i samo ona - na skoku.
Na osobitoj vremenitosti strepnje, da se ona izvorno osniva u
bilosti i da se tek iz nje vremenuju budunost i sadanjost, pokazu-
je se mogunost monosti kojom se istie timung strepnje. U njoj
je tubitak potpuno uzet natrag na svoju golu nelagodnost i njome
je obuzet. Ali, ta obuzetost ne uzima tubitak samo natrag iz svetov-
nih" mogunosti, nego mu istodobno daje mogunost jednog svoj-
stvenog mod-biti.
Oba timunga, strah i strepnja, ipak se nikada ne deavajif
samo izolovano u struji doivljaja", nego oni od-reduju, po-skla-
duju [be-stimmenj svagda neko razLimljenje, odnosno sebe iz ne-
kog takvog razumljenja. Strah ima svoj povod u okolostvetski bri-
nutom biu. Strepnja, naprotiv, proistie iz samog tubitka. Strah
prepada polazed od onoga unutarsvetskog. Strepnja se podie iz
1
bitka-u-svetu kao baenog bitka ka smrti. Ovo narastanje strep-
nje iz tubitka kazuje vremenito razumljeno: budunost i sadanjost
strepnje vremenujii se iz jednog izvornog biti-bio u smislu do-
vodenja-natrag na ponovljivost. Svojstveno, medutim, strepnja
moe da narasta samo u nekom odlunom tubitku. Onaj odlu-
ni ne poznaje nikakav strah, ali razume upravo m o g u n o s t
strepnje kao onog stimunga koji ga ne spreava i ne zbunjuje.
1
Ona oslobada od nistavnih' mogunosti i puta slobodno po-
stajanje za svojstvene mogunosti.

398
 Vrcmetiitost i svakodncvica

Iako se oba modusa nahodenja: strah i strepnja, primarno

osnivaju u nekoj bilosti, ipak je njihov izvor razliit u pogledu na
njihovo svagda vlastito vremenovanje u celini brige. Strepnja
proistie iz budunosti odlunosti, strah iz izgubljene sadanjo-
sti koja strahovano strahuje od straha, da bi upravo tako ba i
zapala u njega.
Ali, zar teza o vremenitosti timunga ne vai moda samo za
fenomene koji su izabrani za ovu analizu? Kako treba da u bledu-
njavoj neugodenosti, koja provladava sivom svakodnevicom,
bude naden neki vremeniti smisao? I kako stoji s vremenitou ti-
munga i afekata poput nade, radosti, oduevljenja, vedrine? Da ni-
su samo strah i strepnja egzistencijalno fundirani u nekoj bilosti
nego takode i ostali timunzi, to postaje razgovetno ako samo spo-
menemo fenomene poput mrzovolje, tuge, sete, oajanja. Njihovu
interpretaciju svakako treba postaviti na iru bazu jedne izradene
egzistencijalne analitike tubitka. Medutim, i jedan fenomen poput
nade, za koji se ini da je ceo fundiran u budunosti, mora da bude
analiziran na odgovarajui nain poput straha. Nada se, za razliku
od straha koji se odnosi na neko malum futurum, okarakterisala
kao iekivanje nekog bonum futurum. Odluujue za strukturu
tog fenomena, medutim, nije toliko buduef karakter onoga na
sta se nada odnosi, nego pre egzistencijalni smisao samog nadanja.
Stimungovni karakter i ovde lei primarno u nadanju kao jednom
nadati-se-neemu-za-sebc. Onaj koji se nada gotovo da sa ostaiim
uzima i sebe u nadu i dovodi sebe u susret onome nadanom. A to
nadano pretpostavlja jedno sebe-biti-zadobio. Da nada olaksava,
nasuprot teskobe koja pritenjuje, kazuje samo da i ovo nahodenje
u modusu onoga biti-b\Q ostaje u odnosu prema teretu. Zaustavlje-
ni, bolje: podiui timung ontoloki je moguan samo u jednom
ekstatiki-vremenitom odnosu tubitka prema baenom osnovu
samog sebe.
Bledunjava neugodenost potpune ravnodusnosti, koja ni za
sta nije vezana i ni na ta ne goni, i preputa se onome to svagda
dan donosi, a pri tome na izvestan nain ipak sve sa-uzima, najpo-
drobnije demonstrira mo zaboravljanja u svakodnevnim stimun-
,,
zima naiblieg brinjenia. ivotarenje koje sve puta da jeste kako

399
BlTAKI VRI-Mt:

i jeste, osniva se u jednom zaboravljajuem sebe-preputanju ba-

enosti. Ono ima ekstatiki smisao jedne nesvojstvene bilosti.
Ravnodunost, koja moe da ide zajedno sa nekom prenagljuju-
om poslovnou, treba otro odvajati od nehaja. Ovaj timung
proistie iz odlunosti koja trenutno, u tren-oka, jeste u pogledu
na mogune situacije onoga u predvodenju ka smrti otkljuenom
moi-biti-ceo.
Samo ono bie koje se po smislu svog bitka nahodi, a to znai
da egzistirajui svagda ve jeste bilo i egzistira u nekom stalnom
modusu bilosti, moe da bude aficirano. Afekcija ontoloki pretpo-
stavlja osadanjavanje, i to tako da u njemu tubitak moe da bude
vraen natrag na sebe kao bilog. Kako dra i dirnutost ula u ne-
kom samo-iveem treba ontoloki granino obuhvatiti, kako i
gde uopte bitak ivotinja, na primer, biva konstituisan nekim
vremenom" - to ostaje problem za sebe.

c) Vremenitost zapadanja1 t!

Vremenita interpretacija razumljenja i nahodenja naisla je ne

samo na jednu svagda za dotian fenomen primarnu ekstazu, nego
uvek istodobno i na celu vremenitost. Kao to budunost primarno
omoguava razumljenje, a bilost timung, tako trei konstitutivan
strukturni momenat brige, zapadanje, poseduje svoj egzistencija-
lan smisao u sadanjosti. Pripremna analiza zapadanja poela je
interpretacijom naklapanja, udnje za novim i dvoznanosti.lx"
Vremenita analiza zapadanja treba da sledi taj isti tok. Mi istraiva-
nje ipak ograniavamo na razmatranje udnje za novim zato to je
na njoj najlake videti speciiinu vremenitost zapadanja. Analiza
naklapanja i dvoznanosti, naprotiv, ve pretpostavlja razjanjenje
vremenite konstitucije besede i tumaenja (izlaganja).
udnja za novini je jedna izuzetna tendenca bitka tubitka pri-
mereno kojoj on brine jedno moi-videti. lsl Poput pojma vizira

179 Lporediti $ 38, str. 212 i daljt*.

180 Uporediti 35 i dalje, str. 204 i dalje.
181 Uporediti 36, str. 207 i dalje.

400
 Vremenitost i svakodnevica

ni vienje" ne biva ogranieno na dokuivanje telesnim oima".

Dokuivanje u irem smislu puta ono priruno i predruno da po
sebi samima telesno" susreu s obzirom na svoje izgledanje.
To pustiti-da-susretne osniva se u nekoj sadanjosti. Sadanjost daje
uopte ekstatiki horizont unutar kojega bie moe telesno prisu-
stvujui biti. Ali, udnja za novim ne osadaniuje ono predruno
da bi ga, prebivajui pri njemu, razumela, nego ona tei da vidi sa-
mo da bi videla i da je bila videla. Kao ovo sebe u samom sebi zapli-
ue osadanjavanje, udnja /a novim stoji u nekom ekstatikom
jedinstvu s nekom odgovarajuom budunou i bilou. udnja
za novim ie\ dodue, prodiranje ka nekom jo-nevienom, ali tako
da osadasnjavanje tei da uzmakne oekivanju. udnja za novim je
skroz naskroz nesvojstveno budua, i to opet na taj nain to ona
ne oekuje neku moguuost, nego u svojoj poudi ve udi za njom
jo samo kao neim zbiljskim. udnja za novim biva konstituisana
jednim nezaustavljenim osadanjavanjem koje, samo osadasnjava-
jui, time stalno tei da umakne oekivanju u kojem je ono ipak
nezaustavljeno zaustavljeno". Sadasnjost proistie", odskae" iz
pripadnog oekivanja u naglaenom smislu umaknua. Ali, to ,,od-
skakajui-proistiue", osadanjavanje udnje za novim je tako ma-
lo predano stvari" da ono u dobijanju \ izira takode ve i skree
pogled na nesto sledee najblie. Osadanjavanje koje stalno ,,od-
skakajui proistie" iz oekivanja jedne odredene zahvaene mo-
guemosti ontoloski omoguava ueprebivanje koje odlikuje udnju
za novim. Osadanjavanje ne proistie odskakajui" iz oekivanja
tako da se ono gotovo ontiki razumljeno skida s njega i preputa
ga samom sebi. To odskakajue proisticanje" je jedna ekstatika
modifikacija oekivanja, i to tako da oekivanje uaktuidno-skaee za
osadasnjavanjem. Oekivanje se gotovo samo predaje, ono takode
vise ne puta nesvojstvene mogunosti brinjenja da iz onoga brinu-
tog budui-dodu k njemu, osim samo mogunosti za nezaustavlje-
no osadanjavanje. Ekstatiko modifikovanje oekivanja putem
proistiuceg osadasnjavanja u neko naknadno-skakajue oekiva-
nje jeste egzistencijalno-vremeniti uslov mogunosti rasipanja.
Naknadno-skakaiuim oekivanjem osadanjavanje biva sve
vise i vie prepustano samom sebi. Ono osadanjuje radi sadanjosti.

401
Bll.AK I VRFMf

Tako zapliui sebe u samom sebi, rasuto neprebivanje postaje bez-

boravinost. Taj modus sadanjosti je krajnji protivfenomen trenut-
ku. U onom prvom tu-bitak jeste svugde i nije nigde. Ovaj drugi
dovodi egzistenciju u situaciju i otkljuuje svojstveno ,,Tu".
Sto je sadanjost nesvojstvenija, a to znai to vie osadanjava-
nje dolazi samom" sebi, utoliko vie ono zabravliujui bei pred
nekim odreenim moi-biti, ali utoliko manje tada budunost mo-
e da se vrati natrag na baeno bie. U odskakajucem proistica-
nju" sadanjosti lei istodobno i jedno rastue zaboravljanje. To da
se udnja za novim uvek ve dri pri onome najbliem i da je zabo-
ravila ono Pre-toga, nije neki rezultat koie se odaje tek iz udnje za
novim, nego je ontoloki uslov za nju samu.
Pokazani karakteri zapadanja: iskuenje, umirenje, otudenje i
sebe-zaplitanje kazuju s obzirom na vremeniti smisao da odskaka-
jui proistiue" osadanjavanje po svojoj ekstatikoj tendenciji te-
i da se vremenuje iz samog sebe. Tubitak se zaplie - ovo odrede-
nje poseckije jedan ekstatiki smisao. Odmicanje egzistencije u
osadanjavanju, dakako, ne znai da se tubitak odvaja od svoga Ja
i sopstva. Takode u najekstremnijem osadanjavanju on ostaje vre-
menit, a to znai oekLijui, zaboravljajui. I osadanjavajui, tubi-
tak jo razume sebe, iako je on otuden od svog najvlastitijeg moi-
biti koje se primarno osniva u svojstvenoj budunosti i bilosti. Ali,
ukoliko osadanjavanje stalno nudi neto novo" onda ono ne pu-
ta tubitak da se vrati natrag na sebe i stalno ga iznova umirLije. Ali,
to umirenje opet pojaava tendencu ka odskakajuem proistica-
nju. udnju za novim ne izdejstvuje" beskrajna nepreglednost
onoga to jo nije videno, nego zapadajua vrsta vremenovanja od-
skakajui proistiue sadanjosti. I kada se sve videlo, upravo onda
udnja za novim izumeva neto novo.
Modus vremenovanja odskakajueg proisticanja" sadasnjo-
sti osniva se u sutini vremenitosti koja je konana. Baen u bitak
ka smrti, tubitak bei najpre i ponajee pred tom vie ili manje
izriito razgrnutom baenou. Sadanjost odskakajui proistie
iz svoje svojstvene budunosti i bilosti, da bi tek okolnim putem
preko sebe pustiia tubitak da dode do svojstvene egzistencije. Iz-
vor odskakajueg proisticanja" sadanjosti, a to znai zapadanja

402
 Vrcmcnitost i svakodncvica

u izgublienost, ieste izvorna, svojstvena vremenitost sama koja

omogucava baeni bitak ka smrti.
Baenost, pred koju tubitak, dodue, moe da bude svojstvcuo
doveden da bi u njoj sebe svojstveno razumeo, ostaje njemu isto
tako zabravljena s obzirom na nieno ontiko Otkuda i Kako. Medu-
tim, ta zabravljenost nikako nije samo neko injeniki opstojee
neznanje, nego konstituie faktinost tubitka. Ona sa ostalim od
reduje ekstatiki karakter preputenosti egzistencije nistavnom
osnovu same sebe.
Bacaj onoga biti-baen u svet ne biva najpre svojstveno zahva-
en od strane tubitka, pokretnost" koja lei u njemu ne dolazi do
stajanja" ve time to tubitak sada jeste tu" postoji" Tubitak bi-
va u baenosti povuen s ostalim, otrgnut, a to znai da se kao
ono u svet baeno tubitak gubi u svetu" u faktikoj upuenosti na
ono to treba brinuti. Sadanjost, koja sadnjava egzistencijalni
smisao toga biti-uzet-sa-ostalim, nikada ne dobija sama od sebe
neki drugi ekstatiki horizont, osim ako ona u odluci ne bude vra-
ena natrag iz svoje izgubljenosti da bi kao zaustavljeni trenutak
otkljuila svagdanju situaciju, a ujedno s tim i izvornu graninu
situaciju" bitka ka smrti.

d) Vremenitost besede ! s :

Potpuna, razumljenjem, nahodenjem i zapadanjem konstitui-

sana otkljuenost onoga Tu dobija artikulaciju besedom. Stoga se
beseda ne vremenuje primarno u nekoj odredenoj ekstazi. Pa ipak,
poto se beseda faktiki ponajee izgovara u jeziku i najpre go-
vori na nain brinui-besedom-raspravljajueg oslovljavanja
okolnog sveta', osadanjavaiijc svakako ima jednu povlaetm
konstitutivnu funkciju.
Tempora isto onako kao i ostali vremeniti fenomeni jezika,
vrste glagolskih radnji" i vremenski stupnjevi^ ne proistiu iz
toga to se beseda izgovara takocte" o vremenitim" deavanjima,

182 l ' p o r e d i t i > 54, str. lc>6 t ilaljo.

403
BlTAKl VRliMIi

a to znai o deavanjima koja susreu u vremenu". Oni nemaju

svoj osnov ni u tome to govorenje protie ,,u nekom psihikom
vremenu". Beseda je vremenitapo sarnoj sebi ukoliko se sve besede-
nje u vezi sa ..., o ..., i ka .... osniva u ekstatikom jedinstvu vreme-
nitosti. Vrsteglagolskih radnji su ukorenjene u izvornoj vremenito-
sti brinjenja, odnosilo se to brinjenje na ono unutarvremeno ili ne.
Uz pomo vulgarnog i tradicionalnog pojma vremena, koga se pri-
morana nunou laa znanost o jeziku, problem egzistencijalno-
vremenite strukture vrsta glagolskih radnji ne moe biti ni posta-
vljen}^ Meutim, poto je beseda svagda besedom raspravljanje o
biu, iako ne primarno i preteno u smislu teorijskog iskazivanja,
analiza vremenite konstitucije besede i eksplikacija vremenitog
karaktera jezikih tvorevina moe da bude zahvaena tek ako je
problem naelnog sklopa povezanosti bitka i istine razvijen iz
problematike vremenitosti. Tada se moe granino obuhvatiti i
ontoloki smisao onoga jeste", koje je jedna spoljanja teorija
stava i suda izobliila u kopulu" Tek iz vremenitosti besede, a
to znai tubitka uopte, moe da bude razjanjeno nastajanje"
znaenja" i da mogunost obrazovanja pojma bude uinjena
ontoloki razumljivom.
Razumljenje se primarno osniva u budunosti (predvodenje
odnosno oekivanje). Nahoenje se primarno vremenuje u bilosti
(ponavljanje odnosno zaboravljenost). Zapadanje je vremenski pri-
marno ukorenjeno u sadanjosti (osadanjavanje odnosno trenu-
tak). Pa ipak, razumljenje je svagda bilua" sadanjost. Pa ipak,
nahodenje se vremenuje kao osadanjavajua" budunost.
Pa ipak, sadanjost proistie" iz, odnosno ona je zadrana od jed-
ne bilue budunosti. Na tome postaje vidljivo: Vremenitost se cela
vremenuje u svakoj ekstazi, a to znai da se u ekstatikom jedinstvu
svagdanjeg potpunog vremenovanja vremenitosti osniva celovitost
strukturne celine egzistencije, faktinosti i zapadanja, a to je jedin-
stvo strukture brige.

183 Uporediti izrnedu ostalog Jak. Vakemagei [Jak. VVackernagel], Vorlesuiigefi

iiber Syntax, tom I (1920), str. 15; posebno str. 149-210. Dalje G. Herbig,
Aktionsart umi Zeitstufe. Indogermanische Forschung, tom VI (1896), str.
167 i dalje.

404
 Vremenitost i svakodnevica

Vremenovanje ne znai nikakvo jedna-za-drugom" ekstaza.

Budunost nijc kasnijc od bilosti, a ova nijc ranijc od sadanjosti.
Vremenitost se vremenuje kao bilua-osadanjavajua budunost.
Otkljuenost onoga Tu i osnovne egzistencijelne mogunosti tu-
bitka: svojstvenost i nesvojstvenost, fundirani su u vremenitosti. Ali,
otkljuenost se uvek jednakoizvorno tie potpunog bitka-u-svetu
- kako U-bitka tako i sveta. U orijentisanosti na vremenitu konstitu-
ciju otkljuenosti stoga se mora pustiti da se pokae i ontoloki uslov
mogunosti za to da moe biti bia koje egzistira kao bitak-u-svetu.

$ 69. Vremenitost bitka-u-svetu

i problem transcendence sveta

Ekstatiko jedinstvo vremenitosti, a to znai jedinstvo onoga

Izvan-sebe1 u odmicanjima budunosti, bilosti i sadanjosti, jeste
uslov mogunosti za to da moe biti nekog bia koje egzistira kao
svoje ,,Tu". Bie koje nosi naziv Tu-bitak jeste msvetljeno".]H[ Sve-
tlost koja konstituie tu rasvetljenost tubitka nije nikakva ontiki
predruna sila i vrelo neke izraavajue svetline koja se pokatkad
javlja na tom hiu. Ono to to bie sutinski rasvetljava, a to znai
to ga za njega samog ini kako otvorenirn' tako i svetlim" bilo
je pre sve vremenite" interpretacije odredeno kao briga. U njoj se
osniva potpuna otkljuenost toga Tu. Ta rasvetljenost tek omogua-
va svo razbistravanje i osvetljavanje, svako dokuivanje, videnje' i
imanje neega. Svetlost te rasvetljenosti mi razumemo samo ako
ne tragamo za nekom usadenom, predrunom silom nego celu
ustrojenost bitka tubitka, brigu, ispitujemo prema jedinstvenom
osnovu njene egzistencijalne mogunosti. Ekstatika vrcmenitost
izvorno rasvctljava ono Tu. Ona je primarni regulativ mogunog
jedinstva svih sutinskih egzistencijalnih struktura tubitka.
Tek se iz ukorenjenosti tu-bitka u vremenitosti moe uvideti
egzistencijalna mogunost fenomena koji smo na poetku analitike
tubitka obeleili kao osnovnu ustrojenost: fenomena bitka-u-svetu.
Na poetku je valjalo osigurati neraskidivo, strukturalno jedinstvo

184 Uporediti 28, str. 167-168.

405
BltAK ! VRt-All

tog fenomena. Pitanje o osnovu rnogunog jedinstva ove raslanje-

ne strukture ostalo je u pozadini. U nameri da se fenomen zatiti
od najsamorazumljivijih, te stoga i najkobnijih tendenci rasparava-
nja, podrobnije je bio interpretiran najblii svakodnevni modus bit-
ka-u-svetu, brinui bitak pri onome unutarsvetski prirunom.
No, nakon to je sama briga ontoioki granino obuhvaena i svedena
na njen egzistencijalni osnov - vremenitost, brinjenje moe sa svoje
strane da bude iznito pojmljeno iz brige, oclnosno vremenitosti.
Analiza vremenitosti brinjenja najpre se dri modusa obazirnog
imanja-posla sa onim prirunim. Potom ona sledi egzistencijalno-
vremenitu mogunost modiiikacije obazirnog brinjenja u samo" ta-
mo-gledajue otkrivanje onoga unutarsvetski bivstvujueg u smislu
izvesnih mogunosti znanstvenog istraivanja. Interpretacija vreme-
nitosti kako obazirnog tako i teorijski brinueg bitka pri onome itnu-
tarsvetski prirunom i predrunom istodobno pokazuje kako je ta
ista vremenitost unapred ve uslov mogunosti bitak-u-svetu, uslov
mogunosti u kojem se osniva bitak pri onome unutar5i'd>/a bivstvu-
juem uopte. Tematska analiza vremenite konstitucije bitka-u-svetu
vodi do pitanja: na koji nain je neto takvo poput sveta uopste mo-
guno, u kojem smislu svet jeste, ta i kako transcendira svet, kako je
ono nezavisno" unutarsvetski bivstvujue zajedno povezano" sa
transcendirajuim svetom? Ontoloka ekspozicija ovih pitanja nije
ve i odgovaranje na njih. Nasuprot tome, ona doista postie prethod-
no nuno razjanjavanje onih struktura s obzirom na koje hoe da
bude postavljen problem transcendencije. Hgzistencijalno-vremenita
interpretacija bitka-u-svetu razmatra tri stvari: a) vremenitost obazir-
nog brinjenja; b) vremeniti smisao modifikacije obazirnog brinjenja
u teorijsko saznavanje onoga unutarsvetski predrunog; c) vremeniti
problem transcendence sveta.

a) \Yemenitost obazirnog brinjenja

Kako zadobijamo pravac pogleda za analizu vremenitosti bri-

njenja? Brinui bitak pri svetu" nazvali smo ophod u okolnom
svetu i sa njime. ISl Kao egzemplarne fenomene bitka pri... izabrali smo

185 L'porcditi ^ 15, ^tr. 9, i dalje.

406
 Vremenitost i svakodnevica

upotrebljavanje, bavljenje, uspostavljanje onoga prirunog i njego-

ve deficijentne i indiferentne moduse, a to znai bitak pri onome
to spada u svakodnevne potrebe.ls<1 Takode se i svojstvena egzi-
stencija tubitka dri u takvom brinjenju - ak i onda kada ona osta-
je ravnoduna" prema njemu. Ono brinuto priruno ne prouzro-
kuje brinjenje tako da bi brinjenje nastajalo tek na osnovu dejstava
unutarsvetskog bia. Niti se bitak pri onome prirunom moe on-
tiki objasniti iz tog prirunog, niti to priruno moe, obrnuto, da
bude izvedeno iz bitka pri tom prirunom. Brinjenje kao vrsta bit-
ka tubitka i ono brinuto kao unutarsvetski priruno, medutim, ta-
kode nisu ni samo zajedno predruni. Pa ipak, medu njima opstoji
jedan sklop povezanosti". Sa ispravno razumljenog Sa-ime opho-
da pada neka svetlost na sam brinui ophod. Obrnuto, promaiva-
nje fenomenalne strukture tog Sa-ime ophoda ima za posledicu
previdanje egzistencijalne ustrojenosti ophoenja. Za analizu naj-
blie susretajueg bia je, dodue, ve jedan sutinski dobitak ako
ne bude preskoen specifini priborski karakter tog bia. Medu-
tim, valjalo bi da se povrh toga razume da brinui ophod nikada
ne boravi pri nekom pojedinanom priboru. Upotrebljavanje jed-
nog odredenog pribora i bavljenje njime, ostaju kao takvi orijenti-
sani na neki sklop povezanosti pribora. Ako na primer traimo
neki odloenf pribor, onda pri tome nije ni jedino ni primarno
mneno samo to traeno u jednom izolovanom aktu", nego je ve
prethodno otkril krug celine pribora. Svo idenje ka delu" i zahva-
tanje ne nailazi iz Niega na jedan izolovano prethodno dati pri-
bor, nego se iz svagda ve otkljuenog sveta dela u zahvatu vraa
natrag na jedan pribor.
Iz ovoga se za analizu ophoda, koja se namerila na njegovo
Sa-ime, odalo uputstvo da se egzistirajui bitak pri brinutom biu
upravo ne orijentie na neki izolovani priruni pribor nego na celi-
nu pribora. Na to shvatanje toga Sa-im ophoda prisiljava i promi-
ljajue priseanje na istiui karakter bitka prirunog pribora
1 7
- udovoljenje. * Ovaj termin mi razumemo ontoloki. Beseda: sa
njim je tako da pri neemu ima svoju udovoljenost, ne treba ontiki

186 Uporediti 12, str. 85-86.

187 Uporediti ^ 18, str. J14idalje.

407
HllAK I VRl-Ml'

da ustanovi neku injenicu nego da pokae vrstu bitka onoga priru-

nog. Odnosni karakter udovoljenja, toga sa... pri..." nagovetava da
je jcciati pribor ontoloki nemoguan. Neka je, dodue, priruan sa-
mo iedan jedini pribor i neka ostali nedostajif. Ali, u tome se obelo-
danjuje pripadnost onoga upravo prirunog nekome drugom. Brinu-
i ophod moe pustiti uopte onome prirunom da obazirno susree
samo onda kada on ve razume neto takvo poput udovoljenja koje
ono ima svagda sa neim pri neemu. Obazirno-otkrivajui bitak
pri... brinjenja jedno je pustiti-da-udovolji, a to znai razumevajuce
projektovanjeudovoljenja./Ux>pi/5//7/-^
cijalnu strukturu brinjcnja, a brinjcnjc kao bitakpri... pripada sutin-
skoj ustrojcnosti brigc, i ako sc briga sa svojc stranc osniva u vrcmcni-
tosti, onda cgzistcncijalan uslov mogunosti tog pustiti-da-udovolji
niora da budc tracn u nckom niodusu vrcmcnovanja vrcmcnitosti.
U najjednostavnijem rukovanju jednim priborom lei to pusti-
ti-da-udovolji. Njegovo Pri-emu poseduje karakter onoga Cemu,
Da-ta: u pogledu na to pribor jeste primenljiv odnosno u prime-
ni. Razumljenje toga Cemu, a to znai onoga Pri-emu udovolje-
nja, poseduje vremenitu strukturu oekivanja. Oekujui to Cenui,
jedino brinjenje moe istodobno da se vrati natrag na nesto takvo
sa ime ono ima udovoljenje. Ockivanjc toga Pri-emu ujedno sa
zadravanjcm onoga Sa-ime udovoljenja omoguuje u svom ek-
statikom jedinstvu speciiino bavee osadasnjavanje pribora.
Oekivanje onoga (AMIUI nije ni razmatranje svrhe" niti ise-
kivanje predstojeeg postajanja gotovim deia koje treba usposta-
viti. Ono uopte nema karakter nekog tematskog shvatanja. Ali, i
zadravanje onoga sa ime ono ima udovoljenje ne znai neko te-
matsko utvrdivanje. Bavei ophod dri se isto tako malo samo pre-
ma onome Pri-emu kao i prema onome Sa-ime onoga pustiti-
da-udovolji. Pre se to pustiti-da-udovolji konstituise u jedinstvu
oekujueg zadravanja, i to tako da iz njega proistiuce osadanja-
vanje omogucava karakteristino izrastanje brinjenja u njegovom
svetu pribora. Svojstveno" sasvim predano bavljenje sa ... nije ni
samo pri delu niti samo pri priboru za rad, niti je pri oba zajedno".
Pustiti-da-udovolji, koje se osniva u vremenitosti, ve je utemeliilo
jedinstvo odnosa u kojima se brinjenje obazirno kree".

408
 Vremenitost i svakodnevica

Za vremenitost koja konstituie ono pustiti-da-udovolji, sutin-

sko je jedno specitino zaboravljanje. Da bi izgubljeno" u svetu pri-
bora moglo zbilja" da ide ka delu i da se bavi njime, sopstvo mora
da zaboravi sebe. Medutim, ukoliko u jedinstvu vremenovanja bri-
njenja svagda vodi neko oeekivanje, onda je ipak, kao to emo jo da
pokaemo, vlastito moi-biti brinueg tubitka stavljeno u brigu.
Oekujui-zadravajue osadanjavanje konstituie prisnost
primereno kojoj se tubitak kao biti-jedan-sa-drugim snalazf u
javnom okolnom svetu. Ono pustiti-da-udovolji mi egzistencijal-
no razumemo kao neko pustiti-da-Jeste". Na svom osnovu ono
priruno moe, kao ono biee koje ono jeste, da susree za obazir.
Vremenitost brinjenja mi stoga moemo da uinimo jo razgovetni-
jim ako obratimo panju na one moduse obazirnog pustiti-da-susret-
ne koji su ranije !SS bili okarakterisani kao upadljivost, nametljivost i
kivnost. Priruni pribor s obzirom na svoje istinito Po-sebf upravo
ne susree za neko tematsko opaanje stvari nego u neupadljivosti
onoga samorazumljivo" objektivno" prethodno nalaljivog. Ali,
ako je u celini tog bia neto upadljivo, onda u tome lei mogunost
da se celina pribora kao takva namee zajedno sa ostalim. Kako mo-
ra da bude egzistencijalno strukturirano ono pustiti-da-udovolji da
bi moglo da pusti neto upadljivo da susretne? Pitanje sada ne cilja
na taktike povode koji panju upravljaju na neto prethodno dato,
nego na ontoloski smisao te upravljivosti kao takve.

Ono neprimenljivo, na primer odredeno zakazivanje nekog

pribora za rad, moe da bude upadljivo samo u jednom baveem
ophodu i za njega. Cak i najotrije i najustrajnije opaanje' i pred-
stavljanje" stvari ne bi nikada moglo da otkrije nesto takvo poput
osteenja pribora za rad. Rukovanje mora moi da bude ometeno,
da bi susrelo ono nespretno za rukovanje. Ali, ta to ontoloki zna-
i? Oekujui-zadravajue osadanjavanje biva onim to se kasnije
ispostavlja kao oteenje zaustavljeno s obzirom na njegovo izrasta-
nje u odnosima udovoljenja. Osadanjavanje, koje jednakoizvorno
oekuje ono Cemu, biva vrsto drano pri upotrebljenom priboru,
i to tako da tek sada izriito susreu ono emu, Da-ta i ono Da-bi.

;
188 L'porediti s 16, .str. 103 i dalje.

409
BIIAK i VRI-MI:

Pa ipak, samo osadanjavanje moe da naide na neto to je nepo-

dobno za ... opet samo ukoliko se ono ve kree u nekom oekuju-
em zadravanju onoga sa ime ono ima svoje udovoljenje pri ne-
emu. Osadanjavanje biva zaustavljeno" kazuje: ono se premeta
- u jedinstvu sa zadravajuim oekivanjem - jo vie u samo sebe
i tako konstituie pregledanje", ispitivanje i odstranjivanje smetnje.
Kada bi brinui ophod bio samo jedan sled u vremenu" proticaju-
ih doivljaja", pa bili ti doivljaji" ma koliko priljeno asocira-
ni", neko pustiti-da-susretne upadljivog, neprimenljivog pribora
ostalo bi ontoloki nemoguno. To pustiti-da-udovolji mora kao
takvo, ta god da ono na sklopu povezanosti pribora uini ophod-
no pristupanim, da se osniva u ekstatikom jedinstvu oekujui-
zadravajueg osadanjavanja.
A kako je moguno ustanovljavanje' onoga nedostajueg, a
to znai onoga neprirunog, a ne samo onoga nespretno priru-
nog? Ono nepriruno biva obazirno otkrito u nestalosti. Ta nesta-
lost, i u njoj fundirano konstatovanje" toga ne-biti-predruan ne-
ega, poseduje svoje vlastite egzistencijalne pretpostavke. Nestalost
nikako nije neko neosadanjavanje, nego je jedan deficijentan mo-
dus sadanjosti u smislu neosadanjavanja neega iekivanog
odnosno neega uvek ve raspoloivog. Kada obazirno pustiti-da-
udovolji ne bi samo od sebe" oekivalo ono brinuto, i kada se oe-
kivanje ne bi vremenovalo ajedinstvu sa nekim osadanjavanjem,
onda tubitak nikada ne bi mogao da nade" da neto nedostaje.
Obrnuto, mogunost onoga postati-iznenaen neim osniva se
u tome sto oekujuee osadanjavanje nekog prirunog ne oekuje
neto drugo koje stoji u nekom mogunom sklopu povezanosti udo-
voljenja sa onim spomenutim prirunim. Neoekivanje izgubljenog
osadanjavanja pre svega otkljuuje horizonstki" prostor za igru,
unutar kojega ono to njega iznenauje moe da prepadne tubitak.
Ono sto brinui ophod ne savladava kao uspostavljanie, sai-
njenje, ali takode kao otklanjanje, dranje dalekim, stienje sebe
pred ..., to se razgre u svojoj neprevladivosti. Brinjenje se miri s
tim. Miriti se sa ..., medutim, jedan je vlastiti modus obazirnog pu-
stiti-da-susretne. Na osnovu ovog otkria brinjenje moe prethod-
no da pronade ono nezgodno, ometajue, spreavajue, oteujuce,

410
 Vrctncnitost i sviikodncvica

uopste bilo ta opirue. Vremenita struktura sebe-mirenja lei u

nekom oekujui-osadanjavajuem nezadravanju. Oekujue
osadanjavanje ne rauna na primer ,,na" ono nepodobno ali isto
tako i raspoloivo. Ne-raunati sa ..., jedan je modus voenja rau-
na o onome na emu se ne moe zadravati. Ono ne biva zabora-
vljeno nego zadrano, tako da ono ostaje priruno upravo u svojoj
nepodobnosti. Takvo priruno pripada svakodnevnom sastoju fak-
tiki otkljuenog okolnog sveta.
Samo ukoliko je ono opirue otkrito na osnovu ekstatike vre-
menitosti brinjenja, faktiki tubitak moe da razume sebe u svojoj
preputenosti nekom svetu" iji gospodar on nikada ne postaje.
Takode, ako brinjenje i ostane ogranieno na ono hitno u svako-
dnevnim potreptinama, ono ipak nikada nije neko isto osada-
njavanje nego proistie iz jednog oekujueg zadravanja na ijem
osnovu, odnosno kao koji osnov, tubitak egzistira u nekom svetu.
Zbog toga se faktiki egzistirajui tubitak na izvestan nain uvek
ve snalazi i u nekom stranom svetu".
Vremenitou fundirano pustiti-da-udovolji brinjenja jeste
jedno jo skroz naskroz predontoloko, netematsko razumljenje
udovoljenja i prirunosti. Kako vremenitost na kraju fundira i raz-
umevanje tih odredenja bitka kao takvih, bie pokazano u onome
to sledi. Pre toga bi valjalo da se jo konkretnije pokae vremeni-
tost bitka-u-svetu. U toj nameri slediemo nastajanje" teorijskog
dranja prema svetu" iz obazirnog brinjenja onoga prirunog. Ka-
ko obazirno tako i teorijsko otkrivanje unutarsvetskog bia fundi-
rani su na bitku-u-svetu. Egzistencijalno-vremenita interpretacija
tog obazirnog i teorijskog otkrivanja priprema vremenitu karakte-
ristiku ove osnovne ustrojenosti tubitka.

b) Vremeniti smisao moditikacije obazirnog brinjenja

u teorijsko otkrivanje onoga unutarsvetski predrunog

Ako u potezima egzisteneijahio-ontolokih analiza pitamo o

nastajanju" teorijskog otkrivanja iz o/?^z/n/o^brinjenja, onda u tome
ve lei da problemom ne bivaju uinjeni ontieka povest i razvoj

41:
BlTAK I VRl-.Ml:

znanosti, njeni faktiki povodi i najblie svrhe. Tragajui za ontolo-

kom genezom teorijskog dranja mi pitamo: koji su to u ustrojeno-
sti bitka tubitka leei, egzistencijalno nuni uslovi mogunosti za
to da tubitak moe da egzistira na nain znanstvenog istraivanja?
Ovo postavljanje pitanja cilja na jedan egzisteneijalan pojam znano-
sti. Od njega se razlikuje logikf pojam koji znanost razume s
obzirom na njen rezultat i odreduje je kao jedan sklop povezano-
sti obrazloenja-zasnivanja istinitih stavova, to jest sklop povezano-
sti valjanih stavova". Egzistencijalan pojam razume znanost kao
nain egzistencije pa time kao modus bitka-u-svetu - modus koji
otkriva odnosno otkljuuje bie odnosno bitak. Potpuno dovoljna
egzistencijalna interpretacija znanosti ipak se moe sprovesti tek
onda kada iz vremenitosti egzistencije budu razjanjeni smisao bit-
ka i sklop povezanostT izmedu bitka i istine1^'. Razmiljanja koja
slede pripremaju razumevanje ove eentralne probleniatike unutar
koje tek biva razvijana takode i ideja fenomenologije za razliku od
onoga uvodno naznaenog pretpojmaf
Odgovarajui do sada zadobijenom stupnju razmatranja, inter-
pretaciji teorijskog dranja nametnuto je jo jedno ogranienje.
iVli istraujemo samo preokret obazirnog brinjenja o onome pri-
runom u istraivanje unutarsvetski prednalaljivog predrunog
s vodeom namerom da p r o d r e m o do vremenite konstitucije
bitka-u-svetu uopte.
Namee se da preokret od praktikf obazirnog bavljenja,
upotrebljavanja i tome slinog u teorijsko" istraivanje bude oka-
rakterisan na sledei nain: isto gledanje-tamo na bie nastaje ti-
me sto se brinjenje uzdrzava od svakog bavljenja. Ono odluujue
u nastajanjif teorijskog dranja tada bi lealo u ieezavanju prak-
se. Upravo ako se kao primarna i preovladavajua vrsta bitka fakti-
kog tubitka stavlja praktiko" brinjenje, teorija ce za s\'oju ontolos-
ku mogunost da zahvaljuje nedostajanjn prakse, a to znai jednoj
privaeiji. Jedino, izostavljanje nekog specifinog bavljenja u brinu-
em ophodu ne ostavlja iza sebe obazir koji vodi to bavljenje jedno-
stavno kao neki ostatak. Pre je tako da se brinjenje tada menja

189 Upnrediti 44, str. 2:v> i daljc.

190 Uporcditi ^ 7, str. 47 i dalje.

412
 Vretnenitost i svakodnevica

naroito u neko samo-se-obazirati. Medutim, time jo nikako nije

dosegnuto teorijsko" dranje znanosti. Naprotiv, prebivanje koje
izostaje zajedno sa bavljenjem moe da poprimi karakter jednog
izotrenijeg obazira kao pregledanje" preispitiva'nje onoga doseg-
nutog, kao pregled upravo mirno leeeg poslovanja". Uzdrava-
nje od upotrebe pribora tako je malo ve teorija" da prebivajui,
razmatrajui" obazir ostaje potpuno vezan za brinuti, priruni pri-
bor. Praktiki" ophod poseduje svoje vlastite naine prebivanja.
I kao to je praksi svojstven njen specifian vizir (teorija"), tako
ni teorijsko istraivanje nije bez svoje vlastite prakse. Otitavanju
mernih brojeva kao rezultata nekog ekperimenta esto je potreb-
na jedna zapletena tehnika" izgradnja rasporeda opita. Posma-
tranje mikroskopom upueno je na uspostavljanje preparata".
Arheoloko iskopavanje, koje prethodi interpretaciji nalaza" izi-
skuje najgrublja bavljenja. Medutim, i najapstraktnija" izrada
problema i tiksiranje onoga zadobijenog bavi se na primer pisa-
im priborom. Ma koliko ti sastavni delovi znanstvenog istraiva-
nja bili neinteresantni" i samorazumljivi, oni ontoloki nikako
nisu beznaajni. Neka se izriito upuivanje na to da znanstveno
dranje kao nain bitka-u-svetu nije samo isto duhovna delat-
nost" i odlikuje neprilinou i suvinosu. Samo kada na toj tri-
vijalnosti ne bi postalo razgovetno da nikako nije tako oigledno,
kuda to zapravo prolazi ontoloka granica izmedu teorijskog"
i ateorijskog" dranja!
Isticalo se da svo bavljenje u znanosti stoji samo u slubi i-
stog razmatranja, istraivajueg otkrivanja i otkljuenja samih
stvari". Videnje", uzeto u najirem smislu, upravlja svim priprema-
ma" i zadrava prednost. Neka se neko saznanje odnosi na pred-
mete na ma koji nain i ma kakvim sredstvima, ipak je ono ime se
ono na njih neposredno odnosi / na sta svo miljenje eilja kao na
sredstvo (kurz. M. H.), a)r." h " Svaku interpretaciju saznanja, od po-
etaka grke ontologije do danas, vodi ideja jednog intuitus-a, bio
on faktiki dosean ili ne. Primereno prednosti videnja", ukaziva-
nje na egzistencijalnu genezu znanosti morae da zapone kod
karakterisanja ohazira koji vodi praktiko" brinjenje.

191 Kant, Immanuel, Kritik der rcineu \ermuift1, slr. 33.

413
BllAK 1 VRFUi;

Obazir se kree u odnosima udovoljenja prirunog sklopa po-

vezanosti pribora. On stoji i sam opet pod vostvom jednog vie ili
manje izriitog pregleda celine pribora svagdanjeg sveta pribora i
njemu pripadnog javnog okolnog sveta. Pregled nije samo neko
naknadno gomilanje onoga predrunog. Ono sustinsko na pregle-
du je primarno razumljenje celovitosti udovoljenja, unutar koje
svagda zapoinje faktiko brinjenje. Pregled koji osvetljava brinje-
nje prima svoju svetlost" iz onoga moi-biti tubitka, radi kojega
brinienje egzistira kao briga. Preglednf obazir brinjenja dovodi
tubitku u svagdanjem upotrebljavanju i bavljenju ono priruno
bliie na nain izlaganja onoga viziranog. Specifino, obazirno-izla-
gajue pribliavanje onoga brinutog nazivamo razmiljatije. Njego-
va osobita shema je ono ako-tada": ako ovo ili ono treba da bude
na primer uspostavljeno, uzeto u upotrebu, sauvano, tada su po-
trebna ova ili ona sredstva, ovi ili oni putevi, ove ili one okolnosti,
prilike. Obazirno razmiljanje osvetljava svagdanji faktiki polo-
aj tubitka u njegovom brinutom okolnom svetu. Prema tome, ono
nikada ne konstatuje" samo ono biti-predruan nekog bia, odno-
sno njegova svojstva. Razmisljanje moe da se sprovodi i da ono
u njemu obazirno priblieno samo nije na dohvat ruke priruno
i da nije prisustvujui u najbliem vidokrugu. Dovodenje blie
okolnog sveta u obazirnom razmiljanju ima egzistencijalni smi-
sao jednog osadaujavauja. Jer p/vJoavanje-posadanjavanjc
[Vergegen\vartigung], samo je jedan modus osadasnjavanja [Ge-
genwartigung]. U njemu razmiljanje direktno ugleda ono nepri-
runo potrebno. Predoavajui obazir ne odnosi se recimo na
puke predstave.
Obazirno osadanjavanje je, medutim, jedan visestruko fundi-
rani fenomen. Ono najpre pripada svagda nekom potpunom eksta-
tikom jedinstvu vremenitosti. Ono se osniva u jednom zadrzava-
nju sklopa povezanosti pribora, te brinui njega tubitak oekuje
neku mogunost. Ono sto je u oekujuem zadravanju ve otvore-
no dovodi blie razmiljajue osadanjavanje odnosno predoava-
nje. Ali, da bi razmiljanje moglo da se kree u shemi onoga ako
- tada , brinienje mora pregledno" vec da razume jedan sklop po-
vezanosti udovoljenia. Ono to biva oslovljeno tim Ako" mora

414
 Vrctucnitost i svakodncvicu

ve biti razumljeno kao to i to. Za to se ne zahteva da se razumeva-

nje pribora izrazi u nekoj predikaciji. Shema neto kao neto" ve
je predskicirana u strukturi pretpredikativnog razumljenja. Kao-
struktura se ontoloki osniva u vremenitosti razumljenja. Samo
ukoliko se tubitak, oekujui neku mogunost, a to ovde znai ne-
ko emu, Da-ta, vratio na neko Da-to, a to znai samo ukoliko
zadri neko priruno, moe obrnuto tom oekujucem zadravanju
pripadno osadanjavanje, zapoinjui kod toga zadranog, da
njega u njegovoj upuenosti na ono emu, Da-ta, izriito dove-
cie blize. Pribliavajue razmiljanje mora da se u shemi osada-
njavanja uini primerenim vrsti bitka onoga to treba pribliiti.
Karakter u d o v o l j e n j a o n o g a p r i r u n o g b i v a r a z m i l j a n j e m pribli-
en, a ne tek otkrit, samo tako da to razmiljanje ono pri eniu to
priruno s neim ima neku udovoljenost puta da se obazirno
vidi kao ta udovoljenost.

Ukorenjenost sadanjosti u budunosti i bilosti je egzistenci-

jalno-vremeniti uslov mogunosti za to da ono u razumljenju oba-
zirnog razumevanja projektovano moe da bude dovedeno blie u
nekom osadanjavanju, i to tako da pri tome sadanjost mora sebe
da uini primerenom onome susretajuem u horizontu oekuju-
eg zadravanja, a to znai da mora sebe da izloi u shemi Kao-
strukture. Time je dat odgovor na ranije postavljeno pitanje, da li
Kao-struktura stoji u nekom egzistencijalno-ontolokom sklopu
lw:
povezanosti s fenomenom projekta. To Kao" $e - poput razu-
mljenja i izlaganja - o$niva uopte u ek$tatieki-horizont$kom jedin-
stvu vrenienito$ti. Pri fundamentalnoj analizi bitka, i to u sklopu
povezanosti interpretacije onoga jeste" koje kao kopula daje
izraz" oslovljavanju neega kao neega, m o r a m o Kao-fenomen
iznova da uinimo temom i da pojam sheme" egzistencijalno
granino obuhvatimo.
Pa ipak, sta treba vremenito karakterisanje obazirnog razmis-
ljanja i njegovih shema da doprinese odgovaranju na lebdee pita-
nje o genezi teorijskog dranja? Samo toliko da ono ini razgovetni-
jim tubitku primerenu situaciju preokreta od obazirnog brinjenja

192 L'poretliti ^ 32, str. 186-187.

415
BlTAK I VRTMT

u teorijsko otkrivanje. Neka se pokua s analizom samog preokreta

po niti vodilji nekog elementarnog iskaza obazirnog razmiljanja i
njegovih mogunih modifikacija.
U obazirnoj upotrebi pribora za rad moemo da kaemo: e~
ki je suvie teak, odnosno suvie lak. Takode stav: eki je teak,
moe da da izraz jednom brinuem razmiljanju i da znai: on nije
lak, a to znai da on za rukovanje iziskuje silu, odnosno da e on
da otea baratanje. Taj stav, medutim, moe takode da kazuje: pred-
leee bie koje mi obazirno ve poznajemo kao eki, poseduje
teinu, a to znai svojstvo" tee: ono vri neki pritisak na svoju
podlogu: pri udaljavanju te podloge ono pada. Tako razumljena
beseda vie nije govorena u horizontu oekujueg zadravanja ne-
ke celine pribora i njenih odnosa udovoljenja. To kazano je crpeno
u pogledu na ono to je svojstveno nekom masom opremljenom"
biu kao takvom. To sada vizirano nije svojstveno ekiu kao pribo-
ru za rad nego kao telesnoj stvari koja podlee zakonu tee. Obazir-
na beseda o suvie teak" odnosno suvie lak" sada ne poseduje
vie nikakav smisao" a to znai da sada susretajue bie ne odaje
po samom sebi nita u odnosu na ta bi ono moglo da bude naho-
deno" kao suvie teko, odnosno suvie lako.
U emu lei to da se u modifikovanoj besedi drugaije pokazu-
je njeno O-emu, teak eki? Ne u tome to se mi odriemo bavlje-
nja, ali ni u tome to samo skrecmo pogled s priborskog karaktera
tog bia, nego u tome to mi na to susretajue priruno ,,na novi
nain" gledamo - kao na ono predruno. Prcokrenulo sc razumeva-
nje bitka koje vodi brinui ophod sa unutarsvetskim biem. Ali, da
ii se time to mi, umesto da obazirno razmiljamo o onome priru-
nom, njega shvatamo" kao ono predruno, ve konstituie neko
znanstveno dranje? Povrh toga, temom znanstvenog istraivanja
i odredivanja ipak moe da se uini i ono priruno, na primer pri
istraivanju nekog okolnog sveta, miljea u sklopu povezanosti ne-
ke istorijske biografije. Svakodnevno priruni sklop povezanosti
pribora, njegovo povesno nastajanje, iskoriavanje, njegova fakti-
ka uloga u tubitku predmet je znanosti o privredi. Nije potrebno
da ono priruno izgubi svoj priborski karakter da bi moglo da po-
stane objekat" neke znanosti. ini se da modifikacija razumevanja

416
 Vrcmcnitost i svakodncvka

bitka nije nuno konstitutivna za genezu teorijskog dranja pre-

ma stvarima. Izvesno - ako modifikaciia treba da kazuje: promena
u razumljenju razumljene vrste bitka predleeceg bia.
Za prvo oznaavanje geneze teorijskog dranja iz obazira po-
stavili smo u osnov jedan nain teorijskog shvatanja unutarsvet-
skog bia, fizike prirode, kod koje modifikacija razumevanja bit-
ka izlazi na jednako sa nekim preokretom. U fizikalnoirf iskazu
eki je teak" ne biva previdcn samo karakter pribora za rad
susretajueg bia, nego ujedno sa tim i ono to pripada svakom
prirunom priboru: njegovo mesto. O n o postaje nevano. Ne da
bi ono predruno uopte izgubilo svoju lokaciju ". Mesto postaje
iedan poloaj-u-prostor-vremenu, jedna taka sveta" koja se ne
odlikuje nikakvom razlikom od neke druge. U tome lei: okolo-
svetski omedena mnogoslrukost mesta prirunog pribora ne bi-
va modifikovana jedino u neku istu mnogostrukost poloaja,
nego biu okolnog sveta bivaiu uopste raskimite mede, Sveukup-
nost onoga predrunog postaje tema.
U sluaju koji je pred nama modiiikaciji razumevanja bitka
pripada jedno raskidanje meda okolnog sveta. Po niti vodilji od
sada vodeeg razumljenja bitka u smislu predrunosti, medutim,
raskidanje meda istodobno postaje jedno granino obuhvatanje
regije" onoga predrunog. Sto je primerenije u vodeem razume-
vanju bitka razumljen bitak bia koje treba istraivati, a time i sto
je primerenije u svojini osnovnim odredenjima artikulisana celina
bia kao mogunog podruja stvari jedne znanosti, utoliko sigurija
postaje svagdanja perspektiva metodikog ispitivanja.
Klasian primer za povesni razvoj jedne znanosti, a istodobno
i za ontoloku genezu, jeste nastajanje matematike fizike. Ono od-
luujue za njeno obrazovanje ne lei ni u viem procenjivanju po-
smatranja injenica" niti u primeni" matematike u odredivanju
prirodnih desavania - nego u matematiekom projektu same prirode.
Taj projekat prethodno otkriva neto stalno predruno (materiju)
i otvara horizont za vodei pogled na njegove kvantitativno odredi-
ve konstitutivne momente (kretanje, silu, lokaciju i vreme). Tek ,,u
svetlosti" jedne na taj nain projektovane prirode moe neto ta-
kvo poput neke injenice" da bude pronadeno i postavljeno za

417
BlTAK l VRTMT

jedan opit koji je regulativno granino obuhvaeen iz tog proiekta.

Utemeljeirje' znanosti o injenicama" postalo je moguno samo
time to su istraivai razumeli: naelno nema nikakvih pukih i-
njenica". Na matematikom projektu prirode opet nije primarno
odluujue ono matematiko kao takvo, nego da on otkljuuje je-
dan Apriori. Pa tako se onda i ono uzorno na matematikoj prirod-
noj znanosti ne sastoji u njenoj specifinoj egzaktnosti i obavezno-
sti za Svakoga" nego u tome to je u njoj tematsko bie otkrito
onako kako bie jedino i moe da bude otkrito: u prethodnom
projektu njegove ustrojenosti bitka. Izradom osnovnih pojmova
vodeeg razumevanja bitka determiniu se niti vodilje metoda,
strukture pojmovnosti, pripadna mogunost istine i izvesnosti,
vrsta obrazloenja-utemeljenja i dokazivanja, modus obavezano-
sti i vrsta saoptavanja. Celina ovih momenata konstituie potpuni
egzistencijalan pojam znanosti.

Znanstevni projekat svagda ve bilo kako susretajueg bia

puta da se izriito razume njegova vrsta bitka, i to tako da time
postaju otvoreni moguni putevi ka istom otkrivanju unutarsvei-
skog bia. Celinu tog projektovanja, kojem pripadaiu artikulacija
razumevanja bitka, njime voeno granino obuhvatanje podruja
stvari i predskiciranje tom biu primerene pojmovnosti, nazivamo
tcmatizovanje. Ono cilja na jedno slobodno davanje unutarsvetski
susretajueg bia na taj nain to se to bie moe baciti u susret"
nekom pukom otkrivanju, a to znai sto ono moe da postane obje-
kat. Tematizovanje objektivie. Ono ne stavlia" tek bie, nego ga
tako slobodno daje da ono postaje objektivno" ispitivo i odredivo.
Objektivirajui bitak pri onome unutarsvetski predrunom pose-
duje karakter jednog izuzetnog osadanjavanjalLI\ Ono se razlikuje

lc)3 'leza da sve sa/nanje cilja na zor" ima vremeniti smisao: svc sa/navanjc jc osa-
dasnjavanje. Neka ovde ostane jo neodlueno: da li svaka znanost, pa da li ak
1 tilozotsko saznanje cilja na neko osadanjavanje. - Za karakaterisanie ulno^
opaaja Huserl upotrebljava izraz osada.njavanie". L'porediti Logischc i'ntcr-
sucliungn, 1. izd. (1901) tom II, str. 588 i 620. hitcncionauia analiza opa/aja i
zora uopte morala je da nametne ovu vremcnitu" oznaku fenomena. D<\ se i
kako se intencionalnost svesti" osniva u ekstatikoi vrcmenitosti tubitka, poka-
zacc sledei odsek.

418
 Vremenitost i svakoilncvica

od sadanjosti obazira pre svega time to otkrivanje dotine znano-

sti oekuje jedino otkritost onoga predrunog. Ovo oekivanje
otkritosti egzistcncijelno se osniva u jednoj odlunosti tubitka, ko-
jom on sebe projektuje na ono moi-biti u istinf. Taj projekat je
moguan zato to bitak-u-svetu sainjava iedno odreenje egzi-
stencije tubitka. Izvor znanosti iz svojstvene egzistencije ovde se ne
moe dalje slediti. Valjalo bi da se sada razume samo to, da i kako
tematizovanje unutarsvetskog bia ima za pretpostavku osnovnu
ustrojenost tubitka, bitak-u-svetu.
Da bi tematizovanje onoga predrunog, znanstveni projekat
prirode, postalo moguno, tubitak mora da transccndira tematsko
bie. Transcendenca se ne sastoji u objektivisanju, nego objektivisa-
nje pretpostavlja transcendenciju. Medutim, ako je tematizovanje
onoga unutarsvetski predrunog jedan preokret obazirno otkriva-
jueg brinjenja, onda praktikom" bitku pri onome prirunom
ve mora u osnovi da lei neka transcendenca tubitka.
Dalje, ako tematizovanje modiukuje i artikulie razumevanje
bitka, onda tematizujue bie, tubitak, ukoliko egzistira mora ve
da razume neto takvo poput bitka. Razumljenje bitka moe da
ostane neutralno. Prirunost i predrunost tada jo nisu razliiti i
jo manje su ontoloki pojmljeni. Ali, da bi tubitak mogao da se
ophodi s nekim sklopom povezanosti pribora, on mora da razu-
me, premda netematski, neto takvo poput udovoljenja: Jijcnni
mora biti otkljucn icdan svct. Taj svet je otkljuen s faktikom egzi-
stencijom tubitka, samo ukoliko to bie sutinski egzistira kao
bitak-u-svetu. I ako se bitak tubitka potpuno osniva u vremenito-
sti, onda vremenitost mora da omoguava bitak-u-svetu, a time
i transccndencu tubitka koja sa svoje strane nosi brinui - bilo
teoriiski bilo praktiki - bitak pri unutarsvetskom biu.

c) Vremeniti problem transcendence sveta

U obazirnom brinjenju ukljueno razumijenje jedne celovito-

sti udovoljenja osniva se u nekom prethodnom razumljenju odnosa
onoga Da-bi, Da-ta (Cemu), Da-to (Za-to), Radi. Sklop povezanosti

419
BlTAKI VREMT

ovih odnosa bio je ranije194 ispostavljen kao znaenjskost. Njeno

jedinstvo sainjava ono to nazivamo svet. Postavlja se pitanje:
kako je neto takvo poput sveta ontoloki moguno u njegovom
jedinstvu s tubitkom? Na koji nain svet mora biti da bi tubitak
mogao da egzistira kao bitak-u-svetu?
Tubitak egzistira radi nekog moi-biti sebe samog. Egzistiraju-
i on je baen, a kao baen on je izruen biu koje mu je potrebno
da bi mogao biti onako kako jeste, naime, radi samog sebe. Uko-
liko tubitak faktiki egzistira, on razume sebe u tom sklopu pove-
zanosti toga Radi samoga sebe s nekim svagdanjim Da-bi. Ono
U-emu egzistirajui tubitak razume sebe - to jeste s njegovom
faktikom egzistencijom tu, to postoji. To U-emu primarnog sa-
morazumevanja poseduje vrstu bitka tubitka. Tubitak egzistirajui
jeste svoj svet.
Bitak tubitka smo odredili kao brigu. Njen ontoloki smisao je
vremenitost. Bilo je pokazano da i kako vremenitost konstituie
otkljuenost onoga Tu. U otkljuenosti toga Tu sa-otkljuen je
svet. Jedinstvo znaenjskosti, a to znai ontoloka ustrojenost sve-
ta, tada mora isto tako da se osniva u vremenitosti. Egzistencijabio-
vremeniti uslov mogunosti sveta lei u tome da vremenitost kao
ekstatiko jedinstvo poseduje neto takvo poput horizonta. Ekstaze
nisu jednostavno odmicanja ka ... Pre je tako da ekstazi pripada
neko Kamo" odmicanja. To Kamo ekstaze nazivamo horizontska
shema. Ekstatiki horizont je razliit u svakoj od tri ekstaze. She-
ma u kojoj tubitak budue, svojstveno ili nesvojstveno, budui-do-
lazi k sebi, jeste ono Radi sebe. Shemu u kojoj je tubitak samom
sebi u nahodenju otkljuen kao baeni tubitak, shvatamo kao ono
Pred-im baenosti odnosno kao Na-ta, emu preputenosti. Ona
oznaava horizontsku strukturu bilosti. Radi sebe egzistirajui u
preputenosti samom sebi kao baeni tubitak, tubitak kao bitak pri
... istodobno osadanjavajui jeste. Horizontska shema sadanjosti
biva odredena onim Da-bi.
Jedinstvo horizontskih shema budunosti, bilosti i sadanjo-
sti osniva se u ekstatikom jedinstvu vremenitosti. Horizont cele

194 Uporediti 18, str. 118 i dalje.

420
 Vrcmcnitost i svakodncvica

vremenitosti odreuje ono tamo-na-emu je faktiki egzistirajue

bie sutinski otkljueno. S faktikim tu-bitkom je svagda u hori-
zontu budunosti projektovano svagda neko moi-biti, u horizon-
tu bilosti je otkljueno ono ,,ve biti" i u horizontu sadanjosti je
otkrito ono brinuto. Horizontsko jedinstvo shema ekstaza omogu-
ava izvorni sklop povezanosti Da-bi-odnosa sa onim Radi. U to-
me lei: na osnovu horizontske ustrojenosti ekstatikog jedinstva
vremenitosti, biu koje je svagda svoje Tu pripada neto poput
otkljuenog sveta.
Kao to sadanjost u jedinstvu vremenovanja vremenitosti
prostie iz budunosti i bilosti, tako se jednakoizvorno s hori-
zontima budunosti i bilosti vremenuje horizont neke sadanjo-
sti. Utoliko to tubitak sebe vremenuje - jeste takode i jedan
svet. S obzirom na svoj bitak, vremenujui sebe kao vremeni-
tost na osnovu njene ekstatiki-horizontske ustrojenosti, tubi-
tak jeste sutinski ,,u nekom svetu". Svet nije ni predruan ni
priruan nego se vremenuje u vremenitosti. On jeste tu, postoji"
sa onim Izvan-sebe od ekstaza. Ako ne egzistira nikakav tubitak,
onda takode nije tu, ne postoji" nijedan svet.
Faktiki brinui bitak pri onome prirunom, tematizovanje ono-
ga predrunog i objektiviue otkrivanje tog bia, ve pretpostavljaju
svet, a to znai da su oni moguni samo kao naini bitka-u-svetu.
Osnivajui se u horizontskom jedinstvu ekstatike vremenitosti, svet
je transcendentan. On mora ve biti ekstatiki otkljuen, da bi polaze-
i od njega unutarsvetsko bie moglo da susree. Ekstatiki se vreme-
nitost ve dri u horizontima svojih ekstaza i dolazi natrag, vremenu-
jui se, na u onome Tu susretajue bie. S faktikom egzistencijom
tubitka susree ve i unutarsvetsko bie. Da je takvo bie otkrito zajed-
no s vlastitim Tu egzistencije, ne stoji do samovolje tubitka. Samo
ono sia on svagda, u kojem pravcu, koliko daleko i kako on otkriva i
otkljuuje - samo to je stvar njegove slobode, iako uvek u granicama
njegove baenosti.
Odnosi znaenjskosti koji odreuju strukturu sveta, stoga, ni-
su nikakva mrea formi kojom neki besvetovni subjekat presvlai
neki materijal. Pre e biti da faktiki tubitak dolazi, ekstatiki razu-
mevajui sebe i svoj svet u jedinstvu onoga Tu, iz tih horizonata

421
BlTAKI YRI-Mli

natrag na u njima susretajue bie. Razumevajue dolaenje na-

trag na ... egzistencijalni je smisao osadanjavajueg pustiti-da-
susretne bia koje zbog toga biva nazvano unutarsvetskim. Svet
je gotovo ve mnogo dalje vanT nego to to ikada moe biti ne-
ki objekat. Problem transcendence" ne moe biti doveden do
pitanja: kako neki subjekat dolazi vani do nekog objekta, pri e-
mu celokupnost objekata biva identifikovana sa idejom sveta.
Treba pitati: ta ontoloki omoguava to da bie moe unutar-
svetski da susrece i da kao susretajue bie moe da bude objek-
tivisano? Povrataknaekstatiko-horizontskifundiranutranscen-
dencu sveta daje odgovor.
Ako se subjekat" ontoloki pojmi kao egzistirajui tubitak iji
se bitak osniva u vremenitosti, onda se mora kazati: svet jeste ,,su-
bjektivan". Ali, taj subjektivni" svet je tada kao vremenito-tran-
scendentan svet objektivnijf od svakog mogunog objekta".
Svodenjem bitka-u-svetu na ekstatiki-horizontsko jedinstvo
vremenitosti, egzistencijalno-ontoloka mogunost te osnovne
ustrojenosti tubitka uinjena je razumljivom. Istodobno postaje
razgovetno da konkretna izrada strukture sveta uopte i njenih mo-
gunih varijacija moe da bude zahvaena samo ako je ontologija
mogucnog unutarsvetskog bia dovoljno sigurno orijentisana na
neku razjanjenu ideju bitka uopste. Moguna interpretacija te ide-
je zahteva pre toga ispostavljanje vremenitosti tubitka, kojoj slui
sadanje karakterisanje bitka-u-svetu.

70. Vremenitost tubitku primerene prostoniosti

Iako izraz vremenitost" ne znai ono to beseda o prosto-

ru i vremenu" razume kao vreme, ipak se ini da i prostornost
sainjava jednu odgovarajau osnovnu odredenost tubitka po-
put vremenitosti. Stoga se ini da egzistencijalno-vremenita
analiza dolazi s prostornou tubitka do neke granice, tako da
ovo bie koje nazivamo tubitak u uporednom poretku mora da
bude oslovljeno kao vremenito" a takode i" kao prostorno.
Da li je fenomenom koji smo upoznaii kao tubitku primerenu

422
 Vremcnitost i svakodncvica

prostornost i pokazali kao pripadan bitku-u-svetu, egzistencijal-

no-vremenitoj analizi tubitka p o n u d e n o uporite? l y 5
Da u potezima egzistencijalne interpretacije beseda o pro-
storno-vremenitoj" odreenosti tubitka ne moe kazivati da je
to bie predruno ,,u prostoru, a takode i u vremenu", to vie
uopte ne treba pretresati. Vremenitost je smisao bitka brige.
Ustrojenost tubitka i njegovi naini da jeste, ontoloki su mogu-
ni samo na osnovu vremenitosti, ne uzimajui u obzir da li se to
bie javlja ,,u vremenu" ili ne. Ali, tada i specifina prostornost
tubitka mora da se osniva u vremenitosti. S druge strane, dokaz
da je ta prostornost egzistencijalno moguna samo kroz vreme-
nitost, ne moe da cilja na to da prostor dedukuje iz vremena
odnosno da ga razrei u isto vreme. Ako prostornost tubitka
biva obuhvaena" vremenitou u smislu egzistencijalnog fun-
diranja, onda je taj sklop povezanosti, koji u daljem toku treba
jo da se razjasni, takode razliit od prednosti vremena naspram
prostora u Kantovom smislu. Da empirijske predstave onoga
,,u prostoru" predrunog protiu kao psihika deavanja ,,u vremenu",
pa se tako i ono fiziko" posredno deava takoe ,,u vremenu",
nije nikakva egzistencijalno-ontoloka interpretacija prostora
kao jedne forme zrenja nego ontoloko ustanovljavanje proticanja
onoga psihiki predrunog ,,u vremenu".
Treba egzistencijalno-analitiki da se postavi pitanje o vreme-
nitim uslovima mogunosti tubitku primerene prostornosti koja,
sa svoje strane, fundira otkrivanje unutarsvetskog prostora. Pre to-
ga moramo da podsetimo na to, na koji je nain tubitak prostoran.
Tubitak e moi biti prostoran samo kao briga u smislu faktiki za-
padajueg egzistiranja. Negativno to kazuje: tubitak nije nikada,
niti najpre, predruan u prostoru. On ne ispunjava poput neke real-
ne stvari ili pribora jedan komad prostora, tako da je njegova grani-
ca spram njega okruujueg prostora i sama samo jedno prostorno
odredenje prostora. Tubitak za-uzima - u doslovnom smislu - pro-
stor. On nikako nije samo predruan u onom komadu prostora
koji ispunjava telesno telo. Egzistirajui, on je sebi svagda ve upriliio

193 Uporediti ^ 22-24, str. 134 i dalje.

423
BlTAK I VRIMT

iedan prostor-igre. On svagda odreduje svoiu vlastitu lokaciju tako

to iz uprilienog prostora dolazi natrag na mesto" koje je zapo-
seo. Da bismo mogli da kaemo da je tubitak predruan u prostoru
na jednom poloaju, mi mora da smo to bie pre toga ontoloki
neprimereno shvatili. Razlika izmedu prostornosti" jedne raspro-
strte stvari i prostornosti tubitka takode ne lei ni u tome sto tubi-
tak zna za prostor, jer zauzimanje-prostora je tako malo identino
s nekim predstavljanjem" onoga prostornog, da predstavljanje"
onoga prostornog pretpostavlja zauzimanje-prostora. Prostornost
tubitka takode ne sme da bude izloena kao nesavrenost koja se
vezuje za egzistenciju na osnovu fatalnog spajanja duha s nekim
telom". Pre je tako da tubitak, zato to on duhovno" jeste, / samo
zato, moe biti prostoran na jedan nain koji nekoj rasprostrtoj te-
lesnoj stvari ostaje sustinski nemoguan.
Sebi-upriliavanje tubitka biva konstituisano usmeravanjem i
raz-daljenjem. Kako je neto takvo egzistencijalno moguno na
osnovu vremenitosti tubitka? Fundirajua funkcija vremenitosti za
prostornost tubitka treba ukratko da bude pokazana samo onoliko
koiiko je to nuno za kasnija pretresanja ontoloskog smisla skop-
avanja" prostora i vremena. Upriliavanju tubitka pripada sebe-
usmeravajue otkrivanje neega takvog poput prcdcla. Ovim izra-
zom mnimo najpre ono Kamo mogucne pripadnosti okolosvetski
prirunog, smestivog pribora. U svakom prethodnom nalaenju,
rukovanju, preuredivanju i raspremanju pribora predeo je ve ot-
krit. Brinui bitak-u-svetu je usmeren - sebe usmeravajui. Pripad-
nost poseduje sutinski odnos prema udovoljenju. Ona se faktiki
Livek determinie iz sklopa povezanosti udovoljenja brinutog pri-
bora. Odnosi udovoljenia su razumljivi samo u horizontu nekog
otkljuenog sveta. Tek njegov horizontski karakter omogucava ta-
kode i specihni horizont onoga Kamo predelske pripadnosti. Se-
be-usmeravajue otkrivanje predela osniva se u nekom ekstatiki
zadravajuem oekivanju mogunog Onamo i Ovamo. Sebi-upri-
lienje kao usmeravano oekivanje predela jednakoizvorno je i jed-
no pribliavanie (raz-daljenje) onoga p r i r u n o g i predrunog.
Iz predotkrivenog predela dolazi brinjenje raz-daijujui natrag
na ono naiblie. Priblizavanje, a ujedno i procenjivanje i merenie

424
 Vremenitost i svakodneviea

odstojanja unutar raz-daljenog unutarsvetski predrunog, osniva-

ju se u jednom osadanjavanju koje pripada jedinstvu vremenitosti
u kojoj postaje moguno i usmeravanje.
Poto tubitak kao vremenitost u svom bitku ekstatiko-hori-
zontski jeste, on moe faktiki i stalno sa sobom uzeti neki uprilie-
ni prostor. S obzirom na taj ekstatiki zauzeti prostor, ono Ovde
svagdanjeg faktikog poloaja odnosno situacije nikada ne znai
neki prostorni poloaj, nego u usmeravanju i raz-daljenju otvoreni
prostor igre okruenja najblie brinute celine pribora.
U pribliavanju, koje omoguava ,,u stvari izrastajue" ruko-
vanje i ono biti-zaposlen, obelodanjuje se sutinska struktura
brige, zapadanje. Njegova egzistencijalno-vremenita konstituci-
ja istaknuta je time to u njemu, pa time i u sadanje" fundira-
nom pribliavanju, naknadno priskae oekujue zaboravljanje
sadanjosti. U pribliavajuem osadanjavanju neega iz njego-
vog Odande osadanjavanje se, zaboravljajui to Tamo, gubi u
samom sebi. Otuda dolazi to da, ako razmatranje" unutarsvet-
skog bia zapone u takvom osadanjavanju, nastaje privid da je
najpre" predruna samo neka stvar, dodue ovde, ali neodredeno
u nekom prostoru uopte.
Samo na osnovu ekstatieki-horizontske vremenitosti moguna
je provala tubitka u prostor. Svet nije predruan u prostoru, pa ipak
prostor puta da bude otkriven samo unutar nekog sveta. Ekstati-
ka vremenitost tubitku primerene prostornosti ini razumljivim
upravo nezavisnost prostora od vremena, a obrnuto takode i zavi-
snost" tubitka od prostora, koja se otvara u poznatom fenomenu,
da su samoizlaganje tubitka i znaenjski sastoj jezika uopte uveli-
ko proviadani prostornim predstavama'. Ova prednost onoga pro-
stornog u artikulaciji znaenja i pojmova nema svoj osnov u nekoj
specihnoj monosti prostora nego u vrsti bitka tubitka. Sutinski
zapadajui, vremenitost se gubi u osadanjavanju i razume sebe ne
samo obazirno iz onoga brinutog prirunog, nego od onoga na nje-
mu na koje osadanjavanje stalno nailazi kao na prisustvujue, to
jest od prostornih odnosa, uzima nit vodilju za artikulaciju onoga
u razumljenju uopte razumljenog i izloivog.

425
BlIAK 1 \R I:\IF

71. Vremeniti smisao svakodnevice tubitka

Analiza vremenitosti brinjenja pokazala je da sutinske struk-

ture ustrojenosti bitka tubitka, koje su bile interpretirane pre ispo-
stavljanja vremenitosti u nameri navoenja na nju, moraju i same
da budu egzistencijalno uzete natrag u vremenitost. U prvoj pola-
znoj postavci analitika nije izabrala za temu jednu odreenu,
izuzetnu mogunost egzistencije tubitka, nego se orijentisala na
neupadljiv, prosean nain egzistiranja. Vrstu bitka u kojoj se tubitak
najpre i ponajee dri nazvali smo svakodnevica}^
Ostalo je u tami, ta taj izraz znai u osnovi i ontoloki gra-
nino obuhvaen. Takode se na poetku istraivanja nije ponu-
dio nikakav put da se egzistencijalno-ontoloki smisao svakodne-
vice makar samo uini problemom. Sada se smisao bitka tubitka
rasvetlio kao vremenitost. Moe li jo vladati neka sumnja s obzi-
rom na egzistencijalno-vremenito znaenje naziva svakodnevi-
ca"? Pa ipak smo veoma udaljeni od nekog ontolokog pojma tog
fenomena. Cak je ostalo upitno, da li je do sada sprovedena eks-
plikacija vremenitosti dovoljna da se granino obuhvati egzisten-
cijalni smisao svakodnevice.
Ipak, oigledno je da svakodnevica mni onu vrstu da se egzisti-
ra u kojoj se tubitak dri svih dana". Pa ipak, to svih dana" ne
znai sumu dana" koji su tubitku dosueni za vreme njegovog
ivota". Iako to svih dana" ne treba da bude razumljeno kalendar-
ski, ipak se i jedna takva odreenost vremena zajedno sa ostalim
uvlai u znaenje onoga svakodnevno" Pa ipak, izraz svakodnevi-
ca primarno mni jedno odredeno Kako egzistencije, koje ,,za vre-
me ivota" gospodari tubitkom. Mi smo u prethodnim analizama
esto upotrebljavali izraze najpre i ponajee". Najpre" znai: na-
in na koji tubitak jeste otvoren" u o n o m e jedan-sa-drugim javno-
sti, pa makar da je on ,,u osnovi" upravo egzistencijelno i prevazi-
ao" svakodnevicu. Ponajee" znai: nain na koji se tubitak ne
uvek, ali ,,po pravilu" pokazuje za Svakoga".
Svakodnevica mni ono Kako primereno kojem tubitak ,,ne-
hajno ivi iz dana u dan", bilo u svim svojim dranjima bilo samo

196 Uporediti 9, str. 69 i dalje.

426
 Vrcmctiitost i svakodncvica

u izvesnim, naime, u onim dranjima koja su predskicirana

onim biti-jedan-sa-drugim. Tome Kako, dalje, pripada ugod-
nost u navici, pa makar ta navika prisiljavala i na ono to je mr-
sko i odvratno". Ono sutranje, to svakodnevno brinjenje ostaje
da oekuje, jeste ono veno jueranje". Jednolikost svakodne-
vice uzima kao promenu ono to svagda upravo dan donosi. Sva-
kodnevica odreduje tubitak i onda kada on kao junaka" za sebe
nije izabrao ono Se.
Ovi mnogostruki karakteri svakodnevice, medutim, nikako
je ne oznaavaju kao puki aspekat" koji tubitak nudi ako ,,se"
gleda na" injenje i poslovanje ljudi. Svakodnevica je jedan na-
in da jeste, kojem svakako pripada javna otvorenost. Kao nain
njegovog vlastitog egzistiranja, meutiiru svakodnevica je vie ili
manje poznata i svagdanjem pojedinanom" tubitku, i to naho-
enjem bledunjave neugodenosti. Tubitak moe potmulo da pa-
ti" od s\ akodnevice, da potone u njenoj potmulosti, da joj izmak-
ne na taj nain to za rasutost u poslovima trai novo rasipanje.
Ali, egzistencija takode moe u trenutku, a naravno esto i samo
,,za trenutak", da zagospodari svakodnevljem, iako nikada ne moe
da ga ugasi.
Ono to je u faktikoj izloenosti tubitka ontieki tako pozna-
to da na to uopte ne obraamo panju, egzistencijalno-ontoloki
krije u sebi zagonetku o zagonetki. Prirodni" horizont za prvu
polaznu postavku egzistencijalne analitke tubitka scuno je prividno
saniorazumljiv.
Ali, da li se posle dosadanje interpretacije vremenitosti s ob-
zirom na egzistencijalno granino obuhvatanje strukture svako-
dnevice mi nalazimo u poloaju koji je bogatiji izgledima? Ili se
na tom zbunjujuem fenomenu otvara upravo ono to je nedo-
voljno u prethodnoj eksplikaciji vremenitosti? Zar do sada nismo
stalno zaustavljali tubitak na izvesnim poloajima i situacijama i
zar nismo konsekventno" obraali panju na to da se on, nehaj-
no ivei iz dana u dan, vremenito" protee u sledu svojih dana?
jednolinost, navika, ono kako jue tako i danas i sutra", ono
ponajee" - to se ne moe shvatiti bez povratka na vremenito"
protezanje tubitka.

42;
BlTAK 1 \RTMT

I zar egzistirajuem tubitku ne pripada i iakat da on, provodei

svoje vreme, svakodnevno vodi rauna o vremenu" i astronomsko-
kalendarski upravlja tim raunanjem"? Tek ako to svakodnevno
dogaanje" tubitka i raunanje s vremenom" - raunanje koje
on brine u tom dogaanju, ukljuimo u interpretaciju vremeni-
tosti tubitka, orijentacija postaje dovoljno obuhvatna da ontolo-
ki smisao svakodnevice kao takve moe da se uini problemom.
Pa ipak, poto nazivom svakodnevica u osnovi nije mneno nita
drugo do vremenitost, a ona omoguava bitak tubitka, onda do-
voljno pojmovno granino obuhvatanje svakodnevice moe
da uspe tek u okviru naelnog pretresanja smisla bitka uopte i
njegovih mogunih varijacija.

428
 PETO POGLAVLJE

Vremenitost i povesnost

72. Egzistencijalno-ontoloka
ekspozicija problema povesti

Svi napori egzistencijalne analitike bili su usmereni ka jednom

cilju - da pronadu jednu mogunost odgovaranja na pitanje o smi-
slu bitka uopte. Izrada tog pitanja zahteva granino obuhvatanje
onog fenomena u kojem ak i neto takvo poput bitka postaje pri-
stupano, lenomena razumevanja bitka. A razumevanje bitka pri-
pada ustrojenosti bitka tubitka. Tek ako je ovo bie pre toga bilo
dovoljno izvorno interpretirano, razumevanje bitka koje je ukljueno
u ustrojenosti njegovog bitka moe i samo da bude pojmljeno, pa
da na osnovu toga bude postavljeno pitanje o bitku razumljenom
u njemu i o pretpostavkama" tog razumljenja.
lako su u pojedinanom mnoge strukture tubitka jo u tami,
ipak se ini da je sa rasvetljivanjem vremenitosti kao izvornog
uslova mogunosti brige dosegnuta i zahtevana izvorna interpre-
tacija tubitka. Vremenitost je bila ispostavljena u pogledu na
svojstveno moi-biti-ceo tubitka. Vremenita interpretacija brige
potom se obistinila dokazom vremenitosti brinueg bitka-u-svetu.
Analiza svojstvenog moi-biti-ceo razgrnula je u brizi ukore-
njeni, jednakoizvorni sklop povezanosti smrti, krivice i savesti.

429
BllAk i VRHMI--

Moe li tubitak da bude jo izvornije razumljen nego u projektu

svoje svojstvene egzistencije?
Ako do sada i ne vidimo nikakvu mogunost neke radikalnije
polazne postavke egzistenciialne analitike, ipak se, upravo s obzi-
rom na prethodno pretresanje ontolokog smisla svakonevice, bu-
di jedna teka primedba: da li je doista ceiina tubitka s obzirom na
njegovo svojstveno biti-ceo dovedena u predimanje egzistencijalne
analize? Neka postavljanje pitanja koje se odnosi na celovitost tu-
bitka i poseduje svoju genuinu ontoloku jednoznanost. Neka je
samo pitanje ak i s obzirom na bitak ka kraju naslo svoj odgovor.
Jedino, smrt je ipak samo kraf tubitka, tormalno uzeto samo onaj
jcdan kraj koji obuhvata celovitost tubitka. Drugi kraf je, medu-
tim, poetak" roenje". Tek bie izmedif rodenja i smrti sainja-
\ra traenu celinu. Prema tome, dosadasnja orijentisanost analitike
je, i pored sve tendence ka cgzistirajuem biti-ceo i uprkos genui-
noj eksplikaciji svojstvenog i nesvojstvenog bitka ka smrti, ostala
jednostranal llibitak je stajao u temi samo onako kako egzistira
gotovo prema napred" a sve ono Bilo ostavlja ,,iza sebe" Iz\-an pa-
nje je ostao ne samo bitak ka poetku nego pre svega protczauje
tubitka izmedii rodenja i smrti. Upravo je sklop povezanosti ivo-
ta" u kojem se tubitak ipak stalno nekako dri, bio previden pri
analizi onoga biti-ceo.
Zar tacia ne moramo, premda je ono to biva oslovljeno kao
sklop povezanosti" izmedu rodenja i smrti ontoloski potpuno
tamno, da povuemo polaznu postavku vremenitosti kao smisla
bitka celovitosti tubitka? Ili ispostavljena vremcaitost pre svega da-
ie tlo da se egzistencijalno-ontoloko pitanje o spomenutom sklo-
pu povezanosti" dovede u jednoznaan pravac? Moda je u polju
ovih istraivanja ve neki dobitak i to da nauimo da probleme ne
uzimamo olako.
Za ta se ini da je jednostavnije' od karakterisanja sklopa
povezanosti ivota" izmedu rodenja i smrti? On sc sastoji od jednog
sleda doivljaja u vremenu". Ako se podrobnije sledi to oznaava-
nje upitnog sklopa povezanosti i pre svega ontolokog predmnje-
nja tog oznaa\anja, onda se odaje neto udnovato. U tom sledu
doivljaja svojstveno" je zbiljski" svagda samo ,,u svagdasnjem

430
 Vrcmcnitost i povcsnost

Sada" predruan doivljaj. Protekli i tek nadolazei doivljaji, na-

protiv, vie nisu, odnosno jo nisu zbiljski" Tubitak promerava
njemu dodeljen vremenski raspon izmedu te dve granice na taj na-
in to on, svagda samo u Sada zbiljski", gotovo pro-skakue Sa-
da-sled svog vremena". Zbog toga se i kae da je tubitak vreme-
nit". Pri ovoj stalnoj promeni doivljaja sopstvo se odrava u nekoj
izvesnoj istosti. U odreenju ovoga postojanog i njegovog mogu-
nog odnoenja prema izmeni doivljaja mnenja se razilaze. Bitak
ovoga ustrajavajui-izmenjujueg sklopa povezanosti doivljaja
ostaje neodreden. U osnovi je, medutim, u tom karakterisanju sklo-
pa povezanosti ivota, bez obzira na to hoe li se on smatrati istini-
tim ili ne, polazno postavljeno jedno ,,u vremenu" predruno, ali
samorazumljivo jedno ne-stvarovito".
S obzirom na ono to je pod nazivom vremenitost bilo izrade-
no kao smisao bitka brige, pokazuje se da po niti vodilji vulgar-
nog izlaganja tubitka, koje je u svojim granicama opravdano i
dovoljno, jedna genuino ontoloka analiza protezanja tubitka iz-
medu rodenja i smrti ne moe ne samo da se provede nego ak ni
da se fiksira kao problem.
Tubitak ne egzistira kao suma momentalnih zbiljnosti doivlja-
ja koji jedan za drugim dolaze i iezavaju. To jedno-za-drugim
takode ne ispunjava postepeno ni neki okvir. Jer, kako bi taj okvir
trebalo da bude predruan kada je ipak svagda samo aktuelni"
doivljafzbiljski", a granicama okvira, rodenju i smrti kao onome
prolom i tek nadolazeem, nedostaje zbiljnost? U osnovi ni vulgar-
no shvatanje sklopa povezanosti ivota" ne misli na neki izvan"
tubitka razapeti i njega obuhvatajui okvir, nego ga s pravom trai
u samom tubitku. Preutno ontoloko polazno postavljanje tog
bia kao jednog u vremenu" predrunog, medutim, puta da
propadne svaki pokuaj nekog ontolokog karakterisanja bitka
izmedu" rodenja i smrti.
Fubitak ne ispunjava tek tazama svojih momentalnih zbiljno-
sti neku ma kako predrunu putanju i rastojanje ivota" nego
protee saniog sebe na taj nain da je njegov vlastiti bitak unapred
r
konstituisan kao protezanje. L bitku tubitka ve lei to Izmedu" u
odnosu na rodenje i smrt. Tubitak, naprotiv, nikako ////e" zbilja u

431
BlTAKl VRTMH

nekoj taki vremena, a izvan toga je jo i obujmljen" onim nezbilj-

skim svog rodenja i svoje smrti. Egzistencijalno razumljeno, rode-
nje nije, i nikada nije neko prolo u smislu onoga vie-ne-predru-
nog, ono je to onoliko malo koliko je i smrti svojstvena vrsta bitka
izostanka koji jo nije predruan, ali je nadolazed. Faktiki tubitak
egzistira roeno, pa rodeno on i umire takode ve u smislu bitka
ka smrti. Oba kraja" i njihovo Izmeu" jcsu sve dok tubitak fak-
tiki egzistira, i oni jesu onako kako je to na osnovu bitka tubitka
kao brige jedino moguno. U jedinstvu baenosti i povrnog odno-
sno predvodeeg bitka ka smrti rodenje i smrt su povezanf pri-
mereno tubitku. Kao briga tubitak jeste to Izmedu".
Medutim, celovitost ustrojenosti brige poseduje moguan
osnov svog jedinstva u vremenitosti. Ontoloko rasvetljavanje
sklopa povezanosti ivota", a to znai specifinog protezanja, po-
kretnosti i postojanosti tubitka, prema tome, mora da bude pola-
zno postavljeno u horizontu vremenite ustrojenosti tog bia.
Pokretnost egzistencije nije kretanje nekog predrunog. Ona se od-
reduje iz protezanja tubitka. Specifinu pokretnost protegnutog
sebe-protezanja nazivamo ogaanje tubitka. Pitanje o sklopu po-
vezanosti" tubitka je ontoloki problem njegovog dogadanja. Slo-
bodno polaganje strukture dogadanja i njenih egzistencijalno-vre-
menitih uslova mogunosti znai zadobijanje jednog ontolokog
razumevanja povesnosti.
Analizom specifine pokretnosti i postojanosti, koje su svoj-
stvene dogaanju tubitka, istraivanje dolazi natrag na problem
koji je bio dodirnut neposredno pre slobodnog polaganja vremeni-
tosti: na pitanje o stalnosti sopstva kojeg smo odredili kao Ko tubit-
19
ka. ~ Samostalnost je jedan nain bitka tubitka, te se stoga osniva
u jednom specifinom vremenovanju vremenitosti. Analiza doga-
danja vodi pred probleme tematskog istraivanja vremenovanja
kao takvog.
Ako pitanje o povesnosti vodi natrag u te izvore" onda je tiine
ve odlueno o lokaciji problema povesti. Ta lokacija ne sme da se
trai u istoriji kao znanosti o povesti. Cak ako znanstveno-teorijski

197 Uporediti 64, str. 368 i dalje.

432
 Vremenitost i povesnost

nain obrade problema povesti" i ne cilja samo na saznajno-teo-

rijsko" (Zimel) razjanjavanje istorijskog shvatanja ili na logiku
obrazovanja pojmova istorijskog prikazivanja (Rikert [Heinrich
Rickert]), nego se orijentie i prema predmetnoj strani", onda u
tom postavljanju pitanja povest postaje naelno pristupana uvek
samo kao objekat jedne znanosti. Osnovni fenomen povesti, koji
lei ispred nekog mogunog tematizovanja putem istorije, i u nje-
govom osnovu, time je nepovratno odloen na stranu. Kako po-
vest moe da postane moguni predmet istorije, do toga se moe
doi samo iz vrste bitka onoga povesnog, iz povesnosti i njene
ukorenjenosti u vremenitosti.
Ako sama povesnost treba da bude rasvetljena iz vremenitosti,
a izvorno iz svojstvene vremenitosti, onda u sutini ovog zadatka
lei da on moe da se sprovede samo putem neke fenomenoloke
konstrukcije.14* Egzistencijalno-ontoloka ustrojenost povesnosti
mora da bude osvojena naspram pokrivajueg vulgarnog izlaganja
povesti tubitka. Egzistencijalna konstrukcija povesnosti ima svoje
odredene oslonce u vulgarnom razumevanju tubitka i biva voena
putem do sada zadobijenih egzistencijalnih struktura.
Istraivanje pribavlja sebi najpre jednim oznaavanjem vul-
garnih pojmova o povesti jednu orijentaciju o momentima koji
obino vae kao sutastvene za povest. Pri tome mora da posta-
ne razgovetno, ta izvorno biva oslovljeno kao povesno. Time je
oznaeno mesto zapoinjanja za ekspoziciju ontolokog proble-
ma povesnosti.
Nit vodilju za egzistencijalnu konstrukciju povesnosti nudi
sprovedena interpretacija svojstvenog moi-biti-ceo tubitka i iz
nje izrasla analiza brige kao vremenitosti. Egzistencijalni projekat
povesnosti tubitka dovodi samo do razgrtanja ono to zastrto ve
lei u vremenovanju vremenitosti. Odgovarajui ukorenjenosti po-
vesnosti u brizi, tubitak egzistira svagda kao svojstveno ili nesvoj-
stveno povesni tubitak. Ono to je pod nazivom svakodnevica egzi-
stencijalna analiza tubitka posmatrala kao najblii horizont, biva
rastumaeno kao nesvojstvena povesnost tubitka.

198 Uporediti 63, str. 362 i dalje.

433
BlTAKI VREME

Dogadanju tubitka sutinski pripada otkljuenje i izlaganje. Iz te

vrste bitka bia, koje egzistira povesno, izrasta egzistencijelna
mogunost jednog izriitog otkljuenja i shvatanja povesti. Temati-
zovanje, a to znai istorijsko otkljuenje povesti, pretpostavka je za
mogunu izgradnju povesnog sveta u duhovnim znanostima".
Egzistencijalna interpretacija istorije kao znanosti cilja jedino na
dokazivanje njenog ontolokog porekla iz povesnosti tubitka. Tek
polazei odatle mogu da se postave granini meai unutar kojih
jedna teorija znanosti orijentisana na faktiki znanstveni pogon
sme da se izloi sluajnostima svojih postavljanja pitanja.
Analiza povesnosti tubitka pokuava da pokaze da to bie nije
vremenito" zato to ono stoji upovesti\ nego da ono, obrnuto, egzi-
stira i moe da egzistira povesno samo zato to je ono vremenito u
osnovi svog bitka.
Pa ipak, tubitak mora da bude nazvan i vremenitim" u smislu
bitka u vremenu" Faktikom tubitku su potrebni kalendar i sat, i
on ih upotrebljava i bez obrazovane istorije. O onome ta se ,,s
njim" dogaa on stie iskustva kao ,,u vremenu" dogadajui. Na taj
isti nain ,,u vremenu" susreu deavanja beivotne i ive prirode.
Ona su unutarvremena. Stoga se namee da se ispred pretresanja
sklopa povezanosti izmeu povesnosti i vremenitosti postavi anali-
za izvora vremena" unutarvremenosti iz vremenitosti, analiza
koja je pomerena tek u naredno poglavlje199. Pa ipak, da bi se od
vulgarnog karakterisanja povesnosti uz pomo vremena unutarvre-
menosti uzela prividna samorazumljivost i iskljuivost treba, kao
to i zahteva stvarski" sklop povezanosti, povesnost pre toga da
bude dedukovana" isto iz izvorne vremenitosti tubitka. Ali, utoli-
ko to vreme kao unutarvremenost potie" takoe iz vremenitosti
tubitka, to se povesnost i unutarvremenost pokazuju kao jednakoi-
zvorne. Vulgarno izlaganje vremenitog karaktera povesti stoga
zadrava u svojim granicama svoje pravo.
Da li je prema ovom prvom oznaavanju toka ontoloke ekspo-
zicije povesnosti iz vremenitosti potrebno jo i izriito osigurava-
nje da sledee istraivanje ne veruje da e problem povesti reiti

199 Uporediti 80, str. 471 i dalje

434
 Vremenitost i povesnost

jednim potezom ruke? Oskudnost raspoloivih kategorijalnih"

sredstava i nesigurnost primarnih ontolokih horizonata postaju
utoliko nametljiviji to je vie problem povesti doveden do svoje
izvorne ukorenjenosti. Naredno razmatranje se zadovoljava time
da pokae ontoloku lokaciju problema povesnosti. U sledeoj
analizi se u osnovi radi jedino o tome da se dananjoj generaciji,
utirui joj put svojim udelom, pospeuje usvajanje Diltajevih istra-
ivanja, koje njoj tek predstoji.
Fundamentalnoontolokom usmerenou povrh toga nu-
no ograniena ekspozicija egzistencijalnog problema povesno-
sti poseduje sledee ralanjenje: vulgarno razumevanje povesti
i dogaanje tubitka ( 73); osnovna ustrojenost povesnosti ( 74);
povesnost tubitka i sveto-povest ( 75); egzistencijalni izvor isto-
rije iz povesnosti tubitka ( 76); sklop povezanosti prethodne
ekspozicije problema povesnosti sa istraivanjima V. Diltaja i
idejama grofa Jorka [Paul Yorck von VVartenburg] ( 77).

73. Vulgarno razumevanje povesti

i dogaanje tubitka

Najblii cilj je da se nae poloaj za polazno ukljuivanje izvor-

nog pitanja o sutini povesti, a to znai egzistencijalne konstrukci-
je povesnosti. Taj poioaj biva oznaen onim to je izvorno pove-
sno. Razmatranje stoga poinje jednim obeleavanjem onoga to je
u vulgarnom izlaganju tubitka mneno izrazima povest" i povesno".
Ti izrazi su vieznani.
Najblia, esto primeena ali nikako ne i sluajna" dvo-
znanost termina povest" obelodanjuje se u tome to on mni
kako povesnu zbiljnost" tako i mogunu znanost o njoj. Znae-
nje toga povest" u smislu znanosti o povesti (istorija) privre-
meno iskljuujemo.
Medu znaenjima izraza povest", koja ne mne ni znanost o
povesti, a ni povest kao objekat nego to ne nuno objektivisano
bie samo, jednu povlaenu upotrebu iziskuje ono znaenje u

435
BlTAKI VRT.ME

kojem to bie biva razumljeno kao ono prolo. To znaenje se obe-

lodanjuje u besedi: ovo i ono ve pripada povesti. Prolo" ovde
kazuje jedanput: vie ne predruno, ili takoe: dodue jo predru-
no, ali bez dejstva" na sadanjost". Ono povesno kao ono prolo
svakako poseduje i protivstavljeno znaenje ako kaemo: ne moe
se umai povesti. Ovde povest mni ono prolo, ali isto tako i ono
naknadno jo dejstvujue. Bilo kako bilo, ono povesno kao ono
prolo biva razumljeno u jednom pozitivnom odnosno privativ-
nom dejstvujuem odnosu prema sadanjosti" u smislu onoga
sada" i danas" zbiljskog. Prolost" ima pri tome jo jedan udno-
vati dvostruki smisao. Ono prolo nepovratno pripada ranijem vre-
menu, ono je pripadalo tadanjim zbiima i uprkos tome moe biti
predruno jo i sada", na primer ostaci nekog grkog hrama.
Jedan komad prolosti" je sa njim jo sadanji".
Potom, povest ne mni tako mnogo prolost" u smislu onoga
prolog, koliko poreklo iz nje. Ono to poseduje neku povest" stoji
u sklopu povezanosti nekog postajanja. Razvoj" je pri tome as
uspon, a as pad. Ono to na taj nain poseduje neku povest" mo-
e istodobno i da pravi" povest. Pravei epohu" ono sadanje"
odreuje neku budunost". Povest ovde znai jedan sklop pove-
zanosti" zbia i dejstva", sklop povezanosti koji se provlai kroz
prolost", sadanjost" i budunost". Pri tome prolost nema nika-
kvu posebnu prednost.
Povest, daije, znai celinu bia koje se menja ,,u vremenu", i to,
za razliku od prirode koja se isto tako kree ,,u vremenu", promene
i usude ljudi, ljudskih saveza i njihove kulture". Povest ovde ne
mni tako mnogo vrstu bitka, dogaanje, koliko regiju bia koja se
s obzirom na sutastveno odreenje egzistencije oveka duhom" i
kulturom" razlikuje od prirode, premda i priroda na izvestan na-
in pripada tako razumljenoj povesti.
I konano, kao povesno" vai ono predajom nasledeno kao
takvo, bilo ono istorijski saznato ili preuzeto kao samorazumljivo i
u svom poreklu prikriveno.
Ako spomenuta etiri znaenja uzmemo zajedno u jednom,
onda se odaje: povest je ono u vremenu sebe predajue specifino

436
 Vremenitost i povesnost

dogaanje egzistirajueg tubitka, i to tako da dogaanje, koje je u

onome biti-jedan-sa-drugim prolo" a istodobno i predajom nasle-
eno" i dalje dejstvujue, u naglaenom smislu vai kao povest.
Ova etiri znaenja poseduju jedan sklop povezanosti time to
se oni odnose na oveka kao subjekta" zbia. Kako treba da bude
odreen dogaajni karakter tih zbia? Da li je dogaanje jedan
sled deavanja, neko naizmenino javljanje i izezavanje dogodov-
tina? Na koji nain to dogaanje povesti pripada tubitku? Da li je
tubitak pre toga ve faktiki predruan", da bi tada prigodno do-
spevao u neku povest"? Da li tubitak posta/e povestan tek preplita-
njem sa okolnostima i dogodovtinama? Ili pre svega putem doga-
anja biva konstituisan bitak tubitka, tako da je samo zato to je
tubitak u svom bitku povestan ontoloki moguno neto takvo po-
put okolnosti, dogodovtina i usuda? Zato u vremenitoj" karakte-
ristici tubitka koji se dogaa u vremenu" upravo prolost poseduje
jednu naglaenu funkciju?
Ako povest pripada bitku tubitka, a ovaj bitak se osniva u vre-
menitosti, onda se namee da se egzistencijalna analiza povesnosti
zapone onim karakterima onoga povesnog koji oigledno posedu-
ju neki vremeniti smisao. Stoga otrije oznaavanje udnovate
prednosti prolosti" treba da pripremi u pojmu povesti ekspozici-
ju njene osnovne ustrojenosti.
U muzeju sauvane starine", na primer pokustvo, pripadaju
nekom prolom vremenu", a ipak su jo predrune u sadanjosti"
Kako je taj pribor povestan, kada on ipak jo nije proao? Recimo
samo zbog toga to je on postao predmet istorijskog interesovanja,
negovanja starina i poznavanja zemlje? Medutim, jedan istorijski
predmet moe biti takav pribor ipak samo zato to on po samom
sebi nekako povesno jeste. Ponavlja se pitanje: kojim pravom mi to
bie nazivamo povesnim, kada ono ipak nije prolo? Ili, da li te
stvari", iako su one jo i danas predrune, ipak poseduju neto
prolo""po sebi". Jesu li one, te predrune stvari, jo ono ta one be-
jahu? Oigledno je da su se stvari" promenile. Naprava je ,,u toku
vremena" postala trona i crvotona. Meutim, u toj proteklosti,
koja se produava i za vreme predrunobitka u muzeju, ipak ne le-
i onaj specifini karakter prolosti koji nju ini neim povesnim.

437
BllAKI VRHMli

Ali, ta je onda prolo na priboru? ta bejahu stvari" to one da-

nas vie nisu? One su ipak jo onaj odreeni upotrebni pribor - ali
izvan upotrebe. Jedino, ako se pretpostavi: kada bi one stajale, po-
put mnogih nasleenih komada u pokustvu, jo i danas u upotre-
bi, zar ne bi one tada jo bile povesne? Bile one u upotrebi ili izvan
upotrebe, one ipak vie nisu ono ta one bejahu. ta je prolo"?
Nita drugo do svet unutar kojega su one, pripadne nekom sklopu
povezanosti pribora, susretale kao ono priruno i bile upotrebljava-
ne od strane jednog brinueg, u-svetu-bivstvujueg tubitka. Svet
vie nije. Ono prethodno unutarsvetsko tog sveta, meutim, jo je
predruno. Kao svetu pripadni pribor to jo i sada predruno mo-
e uprkos tome da pripada prolosti\ Ali, ta znai to vie-ne-biti
sveta? Svet jeste samo na nain egzistirajueg tubitka, koji faktiki
jeste kao bitak-u-svetu.
Povesni karakter jo odranih starina osniva se, dakle, u pro-
lostf tubitka, ijem svetu su one pripadale. Prema tome, povestan
bi bio samo prolf tubitak, ali ne i sadanjf. Pa ipak, moe li tu-
bitak uopte biti proli, ako to prolf odreujemo kao sada vie
ne predruan odnosno priruan"7. Oigledno je da tubitak nikada
ne moe biti proli, ne zato to je on neprolazan nego zato to on
sutinski nikada ne moe biti predruan, nego pre: ako on jeste, on
egzistira. Tubitak koji vie ne egzistira, meutim, u ontoloki stro-
gom smislu nije proao nego je tu-bio. Jo predrune starine pose-
duju jedan karakter prolostf i povesti na osnovu svoje priborske
pripadnosti jednom bilom svetu nekog tu-bilog tubitka i porekla iz
tog sveta. Taj tubitak je ono primarno povesno. Meutim, da li tu-
bitak postaje povestan tek time to on vie nije tu, ne postoji? Ili,
nije li on upravo povestan kao faktiki egzistirajui? Da lije tubitak
bili tubitaksamo u smislu onoga tu-bilog, ilije on bio kao osadanjava-
7
jui-budui tubitak, a to znai u vremenovanju svoje vremcnitosti .
Iz ove privremene analize onoga jo predrunog a ipak neka-
ko prolog" pribora koji pripada povesti, postaje razgovetno da je
takvo bie povesno samo na osnovu svoje pripadnosti svetu. Ali,
svet poseduje vrstu bitka onoga povesnog zato to on sainjava jed-
nu ontoloku odreenost tubitka. Dalje se pokazuje: vremenska
odredba prolost" je liena jednoznanog smisla i oigledno se

438
 Vremenitost i povesnost

razlikuje od bilosti koju smo upoznali kao konstitutiv ekstatikog

jedinstva vremenitosti tubitka. Meutim, time se, konano, samo
zaotrava zagonetka: zato upravo prolost" ili, primerenije govo-
reno, bilost preteno odreduje ono povesno, kada se bilost ipak vre-
menuje jednakoizvorno sa sadanjou i budunou.
Primarno povestan je - mi tvrdimo - tubitak. Sekundarno
povesno je, meutim, ono unutarsvetski susretajue, ne samo pri-
runi pribor u najirem smislu nego takoe i okolosvetska priro-
da kao povesno tlo". Bie koje nije primereno tubitku, koje je
povesno na osnovu svoje pripadnosti svetu, nazivamo onim sve-
to-povesnim. Moe se pokazati da vulgarni pojam sveto-pove-
sti" proistie upravo iz orijentacije na to sekundarno povesno.
Ono sveto-povesno nije povesno recimo tek na osnovu neke isto-
rijske objektivacije nego kao ono bie koje ono, unutarsvetski su-
sretajui, po samom sebi jeste.
Analiza povesnog karaktera nekog jo predrunog pribora
ne samo da je vodila natrag do tubitka kao onoga primarno po-
vesnog nego je istodobno izazvala sumnju, da li vremenito ka-
rakterisanje onoga povesnog uopte sme da bude primarno ori-
jentisano na bitak-u-svetu nekog predrunog. Bie ne postaje
povesnije" pomicanjem u neku sve dalju i dalju prolost, tako
da bi ono najstarije bilo najsvojstvenije povesno. Vremenito"
odstojanje od Sada i Danas, medutim, opet ne poseduje nika-
kvo primarno konstitutivno znaenje za povesnost svojstveno
povesnog bia zato to to bie nije u vremenu" i to je bezvre-
meno, nego zato to ono egzistira onako izvorno vremenito ka-
ko neko ,,u vremenu" predruno, prolazno odnosno nadolazee
po svojoj ontolokoj sutini nikada ne moe biti.
Nezgodna razmiljanja, kazae se. Da je ovekov tubitak u
osnovi primarni subjekat" povesti, niko ne porie, pa to dovoljno
razgovetno kae navedeni vulgarni pojam povesti. Jedino, teza: ,,tu-
bitak je povestan" ne samo da mni ontiki fakat da ovek sainjava
jedan vie ili manje vaan atom" u pogonu sveto-povesti i ostaje
lopta za igru okolnosti i zbia, nego i postavlja problem: kako i na
osnovu kojih ontolokih uslova povesnost kao ustrojenost sutine pri-
pada subjektivnosti povesnog" subjekta?

439
Bl'i'AK 1 VRF:MF

74. Osnovna ustrojenost povesnosti

Tubitak poseduje faktiki svagda svoju povest" i moe da po-

seduje neto takvo, zato to bitak tog bia biva konstituisan pove-
snou. Ovu tezu valja opravdati s namerom da se ontoloki pro-
blem povesti eksponira kao egzistencijalni problem. Bitak tubitka
je bio granino obuhvaen kao briga. Briga se osniva u vremenito-
sti. U krugu vremenitosti, dakle, moramo da potraimo neko doga-
danje koje egzistenciju odreuje kao povesnu egzistenciju. Tako se
interpretacija povesnosti tubitka u osnovi pokazuje samo kao jed-
na konkretna izrada vremenitosti. Ovu smo razgrnuli najpre u po-
gledu na onaj nain svojstvenog egzistiranja koji smo okarakterisa-
li kao predvodeu odlunost. Kako se ovde nalazi neko svojstveno
dogadanje tubitka?
Odlunost je bila odredena kao utljivo, na strepnju spremno
sebe-projektovanje na vlastito biti-kriv.200 Svoju svojstvenost ona
zadobija kao predvodea odlunost.201 U njoj tubitak razume sebe s
obzirom na svoje moi-biti tako to on izlazi smrti pred oi da bi
tako celo bie, koje on sam jeste, preuzeo u njegovoj baenosti. Od-
luno preuzimanje vlastitog faktikog ,,Tu" istodbno znai i odlu-
ku za situaciju. Za-ta se tubitak svagdafaktiki odluuje - egzisten-
cijalna analiza naelno ne moe da pretresa. Ali, istraivanje koje
je pred nama iskljuuje i egzistencijalni projekat faktikih mogu-
nosti egzistencije. Uprkos tome mora se postaviti pitanje, odakle
uopte mogu da se crpe mogunosti na koje tubitak sebe faktiki
projektuje. Predvodee sebe-projektovanje na nepretecivu mogu-
nost egzistencije, na smrt, jami samo celovitost i svojstvenost od-
lunosti. Faktiki otkljuene mogunosti egzistencije, medutim,
ipak ne mogu da se uzimaju od smrti. I to utoliko manje ukoliko
predvodenje u mogunost ne znai nikakvu spekulaciju o njoj
nego upravo neko vraanje natrag na faktiko Tu. Da li recimo pre-
uzimanje baenosti sopstva u njegov svet treba da otkljui neki
horizont, iz kojeg egzistencija otre svoje faktike mogunosti?
Zar povrh toga nije kazano da se tubitak nikada ne vraa nazad iza

200 Uporeciiti 60, str. 344 i dalje.

201 Uporeciiti 62, str. 356 i dalje.

440
 Vremenitost i povesnost

svoje baenosti?202 Pre nego to prebrzo odluimo, da li tubitak svoje

svojstvene mogunosti egzistencije crpi iz baenosti ili ne, moramo
sebi da osiguramo potpuni pojam te osnovne odreenosti brige.
Tubitak je, dodue, baen samom sebi i izruen svom moi-bi-
ti, ali ipak kao bitak-u-svetu. Baeni tubitak je upuen na neki
svet" i egzistira faktiki s Drugima. Najpre i ponajee, sopstvo
je izgubljeno u ono Se. Ono razume sebe iz mogunosti egzistencije
koje kursiraju" u svagda dananjoj prosenoj" javnoj izloenosti
tubitka. Najee su one dvoznanou uinjene neprepoznatlji-
vim, ali su ipak poznate. Svojstveno egzistencijelno razumljenje
izmie nasledenoj izloenosti tako malo da ono svagda iz nje i protiv
nje, a ipak opet za nju, u odluci zahvata izabranu mogunost.
Odlunost, u kojoj tubitak dolazi natrag na samog sebe, otklju-
uje svagdanje faktike mogunosti svojstvenog egzistiranja iz na-
sledstva koje ih preuzima kao baene. Odluno dolaenje natrag na
baenost krije u sebi jedno sebi-nasleem-predavanje nasledenih
mogunosti, iako ne nuno kao nasledenih. Ako sve Dobro" jeste
nasledstvo, a karakter tih Dobara" lei u omoguavanju svojstve-
ne egzistencije, onda se u odlunosti svagda konstituie nasleem-
predanje nekog nasledstva. to se tubitak svojstvenije odluuje,
a to znai da nedvoznano sebe razume iz svoje najvlastitije, izuzet-
ne mogunosti u predvoenju u smrt, utoliko je jednoznanije i
nesluajnije izabirajue nalaenje mogunosti njegove egzistenci-
je. Samo predvodenje u smrt izgoni svaku sluajnu i privremenu"
mogunost. Samo slobodno-bitak za smrt daje tubitku naprosto
cilj i gura egzistenciju u njenu konanost. Zahvaena konanost
egzistencije otkida tubitak iz beskrajne mnogostrukosti sebe nude-
ih najbliih mogunosti ugodnosti, olakog uzimanja, sebe-priti-
skivanja, i dovodi ga natrag u jednostavnost njegove sudbine.
Time mi oznaavamo izvorno dogadanje tubitka koje lei u svoj-
stvenoj odlunosti i u kojem se on slobodno za smrt njoj samoj
nasledno-predaje u jednoj nasledenoj, ali ipak izabranoj mogunosti.
Tubitak moe da bude pogoden udarcima sudbine samo zbog
toga to on u osnovi svog bitka u oznaenom smislu jeste sudbina.

202 Uporediti str. 333.

441
BlTAKI VRFMT

Sudbinski egzistirajui u sebe nasledno-predajuoj odlunosti,

tubitak je kao bitak-u-svetu otkljuen za dolaenje-u-susret"
srenih" okolnosti i za okrutnost sluaja. Sudbina ne nastaje
tek sudarom okolnosti i dogodovtina. Takoe i onaj neodluni
biva poteran njima, pa jo i vie od onoga koji je izabrao, pa ipak
ne moe da ,,ima" nikakvu sudbinu.
Ako tubitak predvodei puta smrt da u njemu postane mo-
na, on razume sebe, slobodno za smrt, u vlastitoj premoi svoje
konane slobode da bi u njoj, koja svagda jeste" samo u onome
izabrao-sam izbora, preuzeo nemo preputenosti samom sebi i po-
stao vidovit za sluajeve otkljuene situacije. Ali, ako udesni tubi-
tak kao bitak-u-svetu sutinski egzistira u sabitku s Drugima, nje-
govo dogaanje je neko sa-dogaanje i odreeno je kao usud. Time
oznaavamo dogadanje zajednice, naroda. Udes se ne sastavlja
od pojedinanih sudbina, isto onako kao to ni ono biti-jedno-sa-
drugim ne moe da bude pojmljeno kao neko zajedniko javljanje
vie subjekata.203 U tome biti-jedan-sa-drugim u istom svetu i u
odlunosti za odreene mogunosti sudbine ve su voene una-
pred. Tek u saoptavanju i u borbi mo usuda postaje slobodna.
Sudbinski udes tubitka u njegovoj generaciji"204 i s njom, sainjava
potpuno, svojstveno dogadanje tubitka.
Sudbina kao nemona, protivnosti pripremajua i postavljaju-
a premo utljivog, na strepnju spremnog sebe-projektovanja na
vlastito biti-kriv, zahteva kao ontoloki uslov svoje mogunosti
ustrojenost bitka brige, a to znai vremenitost. Samo ako u bitku
nekog bia smrt, krivica, savest, sloboda i konanost na taj nain
jednakoizvorno stanuju zajedno kao u brizi, to bie moe da egzi-
stira u modusu sudbine, a to znai da u osnovi svoje egzistencije
moe biti povesno.
Samo bie koje sutinski u svom bitku b u d u ijeste, tako da
ono slobodno za svoju smrt, razbijajui se na njoj, moe pustiti sebe
da se baci natrag na svoje faktiko Tu, a to znai samo bie koje kao

203 Uporediti 26, str. 151 i dalje.

204 O pojmu generacija" up. V. Diltaj, Uberdas Studium der Geschichte der \Vissen-
schaften vom Menschen, der Geseilschaft und dem Staat (1875). Ges. Schriften
tom V ( 1924), str. 36-41.

442
 Vremenitost i povesnost

budue bie jednakoizvorno b ilu i jeste, moe - nasledem-preda-

vajui samom sebi nasledenu mogunost - da preuzme vlastitu ba-
enost i da t r e n u t n o bude za svoje vreme". Samo svojstvena
vremenitost, kojaje istodobno konana, ini mogunim neto takvo
poput sudbine, a to znai svojstvene povesnosti
Nije nuno da odlunost izriito zna poreklo mogunosti na
koje ona sebe projektuje. No doista u vremenitosti tubitka, i samo
u njoj, lei mogunost da se egzistencijelno moi-biti, na koje tubitak
sebe projektuje, izriito dobije iz predanjem nasledenog razumeva-
nja tubitka. Natrag na sebe dolazea, sebe predanjem nasleujua
odlunost tada postaje ponavljanje neke nasledene mogunosti eg-
zistencije. Ponavljanje je izriito predanje nasleda, a to znai povra-
tak u mogunosti tubilog tubitka. Svojstveno ponavljanje neke bile
mogunosti egzistencije - da tubitak bira za sebe svoje junake - eg-
zistencijalno se osniva u predvodeoj odlunosti, jer u njoj pre sve-
ga biva biran izbor koji borbeno sleenje i vernost ini slobodnim
za ono ponovljivo. Ponavljajue sebe-nasledujue-predanje neke
bile mogunosti ipak ne otkljuuje tubio tubitak da bi ga nanovo
ozbiljio. Ponavljanje onoga mogunog nije ni ponovno donoenje
onoga prolog" ni neko vezivanje unatrag sadanjostf za ono to
se preteklo. Ponavljanje ne doputa sebi, proistiui iz nekog odlu-
nog sebe-projektovanja, da bude nagovoreno od onoga prolog"
da bi ga kao ono prethodno zbiljsko samo pustilo da se ponovo
vrati. Pre je tako da ponavljanje uzvraa mogunost tubile egzisten-
cije. Uzvraanje mogunosti u odluci, meutim, istodobno je i kao
trenutno uzvraanje opoziv onoga to u onome Danas sebe izdej-
stvuje kao prolost". Ponavljanje ne preputa sebe ni onome pro-
lom niti cilja na neko napredovanje. I jedno i drugo je za svojstvenu
egzistenciju u trenutku svejedno.
Ponavljanje oznaavamo kao modus sebe predanjem nasledu-
jue odlunosti, modus kojim tubitak izriito egzistira kao sudbi-
na. Medutim, ako sudbina konstituie izvornu povesnost tubitka,
onda povest ne poseduje svoju sutastvenu teinu ni u onome pro-
lom ni u Danas i njegovom sklopu povezanosti" sa onim prolim,
nego u svojstvenom dogaanju egzistencije koje proistie iz bu-
dunosti tubitka. Povest ima kao nain bitka tubitka svoj koren u

443
BlTAK l VREMH

budunosti tako sutinski, da smrt kao okarakterisana mogunost

tubitka baca predvodeu egzistenciju natrag na njenu faktiku bae-
nost i tek tako dodeljuje bilosti njenu osobitu prednost u onome
povesnom. Svojstveni bitak ka smrti, a to znai konanost vremeni-
tosti, jeste prikriveni osnov povesnosti tubitka. Tubitak ne postaje
povestan tek u ponavljanju, nego zato to on kao vremeniti pove-
sno jeste, on moe sebe ponavljajui da preuzme u svojoj povesti.
Za to mu jo nije potrebna nikakva istorija.
U odlunosti leee predvodee sebe-nasleem-predanje ono-
me Tu trenutka nazivamo sudbina. U njoj se sa-osniva udes, pod
kojim mi razumemo dogaanje tubitka u sabitku s Drugima. Sud-
binski udes moe u ponavljanju da bude izriito otkljuen s obzi-
rom na svoju zatvorenost u predanjem nasleeno nasledstvo. Tek
ponavljanje tubitku ini otvorenom njegovu vlastitu povest. Samo
dogadanje i njemu pripadna otkljuenost, odnosno usvajanje te
otkljuenosti, egzistencijalno se osniva u tome to je tubitak kao
vremeniti tubitak ekstatiki otvoren.
Ono to smo do sada, odmereno na dogaanju koje lei u pred-
vodeoj odlunosti, oznaili kao povesnost, nazivamo svojstvena
povesnost tubitka. Iz fenomena nasledenog predanja i ponavljanja
ukorenjenih u budunosti, postalo je razgovetno, zato dogaanje
svojstvene povesti ima svoju teinu u bilosti. Pa ipak, utoliko zago-
netnije ostaje, na koji nain to dogaanje kao sudbina treba da kon-
stituie ceo sklop povezanosti" tubitka od njegovog roenja do
njegove smrti. ta moe razjanjenju da doprinese povratak na od-
lunost? Zar odluka nije svagda samo ponovo jedan pojedinaan
doivljaj" u sledu celog sklopa povezanosti doivljaja? Da li reci-
mo sklop povezanosti" svojstvenog dogadanja treba da se sastoji
od nekog neprekinutog sleda odluka? Odakle potie to da pitanje
o konstituciji sklopa povezanosti ivota" ne nalazi svoj dovoljno
zadovoljavajui odgovor? Zar istraivanje na kraju u prenagljeno-
sti nije isuvie mnogo usmereno na odgovor, a da pre toga nije pita-
nje proverilo na njegovoj pravilnosti? Iz dosadanjeg toka egzisten-
cijalne analitike nita nije postalo toliko razgovetno kao fakat da
ontologija tubitka uvek iznova podlee primamljivostima vulgar-
nog razumevanja bitka. To se metodiki moe predusresti samo

444
 Vremenitost i povcsnost

tako to emo da sledimo izvor ak i toliko samorazumljivog"

pitanja o konstituiciji sklopa povezanosti tubitka i da odredimo:
u kojem ontolokom horizontu se ono kree.
Ako povesnost pripada bitku tubitka, onda i nesvojstveno
egzistiranje mora biti povesno. Ako je nesvojstvena povesnost
tubitka odreivala pravac pitanja o nekom sklopu povezanosti
ivota" i poremetila pristup svojstvenoj povesnosti i za nju osobe-
nom sklopu povezanosti"? Kako god da stoje stvari sa tim, ako
ekspozicija ontolokog problema povesti treba da bude dovoljno
potpuna, onda svakako ne moemo bez razmatranja nesvojstvene
povesnosti tubitka.

75. Povesnost tubitka i sveto-povest

Najpre i ponajee tubitak razume sebe iz onoga okolosvetski

susretajueg i obazirno brinutog. To razumljenje nije puko upozna-
vanje samog sebe koje samo prati sva dranja tubitka. Razumljenje
znai sebe-projektovanje na svagdanju mogunost bitka-u-svetu,
a to znai: egzistirati kao ta mogunost. Tako razumljenje kao ra-
zumnost konstituie i nesvojstvenu egzistenciju onoga Se. Ono to
svakodnevno brinjenje susree u javnom jedan-sa-drugim nisu sa-
mo pribor i delo, nego istodobno i ono to se sa time deava":
poslovi" poduhvati, zgode, nesreni sluajevi. Svet" je istodobno
tlo i pozornica, pa kao takav on sa-pripada svakodnevnom prome-
tu. U javnom jedan-sa-drugim Drugi susreu u takvom poslova-
nju u kojem ,,se i sam" pliva sa ostalima". Ono Se poznaje to, o to-
me se razgovara, to se potpomae, s tim se bori, to se zadrava i
zaboravlja uvek u primarnom pogledu na ono ta je ono ime se
pri tome bavimo i to iz toga proistie. Napredak, zastoj, razmetaj
i facit" pojedinanog tubitka mi najpre proraunavamo iz toka,
stanja, promene i raspoloivosti onoga brinutog. Ma koliko trivijal-
no bilo upuivanje na razumevanje tubitka svakodnevne razumno-
sti, ontoloki ono ipak nikako nije prozirno. Ali, zato onda sklop
povezanosti" tubitka ne treba da bude odreden iz onoga brinutog
i doivljenog"? Ta zar pribor i delo i sve pri emu boravi tubitak

445
BlTAK 1 VRFMF:

ne pripada sa ostalim povestf ? Zar je dogaanje povesti samo izo-

lovano proticanje struja doivljaja" u pojedinanim subjektima?
Povest doista nije ni sklop povezanosti kretanja promena obje-
kata niti je slobodno lebdei sled doivljaja subjekata". Da li se ta-
da dogadanje povesti tie ulanavanja" subjekta i objekta? Ako se
dogaanje ve dodeljuje subjekat-objekat odnoenju, onda se mo-
ra pitati takoe o vrsti bitka ulanavanja kao takvog, ako je to ono
to se u osnovi dogaa". Teza o povesnosti tubitka ne kazuje da je
povestan besvetovni subjekat nego bie koje egzistira kao bitak-u-
-svetu. Dogaanje povesti je dogaanje bitka-u-svetu. Povesnost
tubitka sutinski je povesnost sveta koji na osnovu ekstatiko-hori-
zontske vremenitosti pripada njenom vremenovanju. Ukoliko tubi-
tak faktiki egzistira, onda takoe susree ve i ono unutarsvetsko
otkrito. Sa egzistencijom povesnog bitka-u-svetu ono priruno ipred-
runo takode je svagda ve ukljueno u povest sveta. Pribor i delo,
na primer knjige, imaju svoje sudbine", graevinska dela i institu-
cije imaju svoju povest. Ali, i priroda povesno jeste. Dodue, upra-
vo ne ukoliko govorimo o povesti prirode"203; nasuprot tome, a
kao krajolik, naseljena oblast, podruje iskoriavanja, kao bojno
polje i kultno mesto. To unutarsvetsko bie jeste kao takvo pove-
sno, a njegova povest ne znai neto spoljanje" to samo prati
unutranju" povest due". To bie nazivamo ono sveto-povesno.
Pri tome treba obratiti panju na dvostruko znaenje izabranog iz-
raza sveto-povest", koji je ovde ontoloki razumljen. Jedanput on
znai dogaanje sveta u njegovom sutinskom, egzistentnom jedin-
stvu sa tubitkom. Istodobno, medutim, ukoliko je sa faktiki egzi-
stentnim svetom otkriveno svagda unutarsvetsko bie, onda on
mni unutarsvetsko dogadanje" onoga prirunog i predrunog. Po-
vesni svet faktiki jeste samo kao svet unutarsvetskog bia. Ono to
se dogada" sa priborom i delom kao takvim poseduje neki vlastiti
karakter pokretnosti, koji do sada potpuno lei u tami. Neki pr-
sten, na primer, koji biva uruen" i noen", ne trpi u tom bitku
jednostavno promenu mesta. Pokretnost dogaanja u kojem se

205 O pitanju ontolokog razgraniavanja prirodnog dogadanja" naspram po-

kretnosti povesti up. ni izdaleko dovoljno cenjena razmatranja kod F. Gotla
[F. Gottl), Die Grcnzen der Geschichte {1904).

446
 Vremenitost i povesnost

neto dogaa s njim", uopte se ne moe shvatiti polazei od

kretanja kao promene mesta. To vai za sva sveto-povesna dea-
vanja i zbia, na izvestan nain i za prirodne katastrofe". Pro-
blem ontoloke strukture sveto-povesnog dogaanja mi ovde
moemo, ne uzimajui u obzir za to neophodno prekoraivanje
granica teme, da sledimo utoliko manje ukoliko je upravo name-
ra ove ekspozicije da dovede pred ontoloku zagonetku pokret-
nosti dogaanja uopte.
Valjalo bi samo da granino obuhvatimo onaj krug fenomena
koji je u besedi o povesnosti tubitka ontoloki nuno mnen zajed-
no sa ostalim. Na osnovu vremenito fundirane transcendence sveta,
u dogaanju egzistirajueg bitka-u-svetu svagda je ve ono sveto-
povesno objektivno" tu, postoji, a da nije istorijski shvaeno. I poto
faktiki tubitak zapadajui izrasta u onome brinutom, on razume
svoju povest najpre sveto-povesno. A poto, nadalje, vulgarno raz-
umevanje bitka bitak" indiferentno razume kao predrunost, on-
da se o bitku onoga sveto-povesnog stie iskustvo - i on se izlae
- u smislu onoga nadolazeeg, prisustvujueg i iezavajueg pred-
runog. I konano, poto smisao bitka uopte vai kao ono napro-
sto samorazumljivo, pitanje o vrsti bitka onoga sveto-povesnog i o
pokretnosti dogaanja uopte ipak je zapravo" samo neplodna
razvuenost mudrovanja reima.
Svakodnevni tubitak rasut je u mnotvu onoga to se deava"
svakog dana. Prilike, okolnosti - a brinjenje ostaje da njih unapred
taktiki" oekuje - odaju sudbinu". Tek iz onoga brinutog prora-
unava za sebe nesvojstveno egzistirajui tubitak svoju povest. I
poto on pri tome, unaokolo gonjen svojim poslovima", tek mora
iz rasutosti i nesklopa-nepovezanosti onoga to se upravo desilo"
da se pribere onako kako on hoe da doe k samom sebi, onda sa-
mo iz horizonta razumevanja nesvojstvene povesnosti uopte tek
izrasta pitanje o nekom sklopu povezanosti" tubitka u smislu
takode" predrunih doivljaja subjekta, o sklopu povezanosti koji
treba utemeljiti. Mogunost gospodarenja tog horizonta pitanja osniva
se u neodlunosti koja sainjava sutinu ne-stalnosti sopstva.
Time je pokazan izvor pitanja o sklopu povezanosti" tubitka
u smislu jedinstva ulanavanja doivljaja izmedu roenja i smrti.

447
BlTAKl VRTMT

Poreklo pitanja istodobno odaje njegovu neprimerenost u usmere-

nosti ka nekoj izvornoj egzistencijalnoj interpretaciji celovitosti do-
gadanja tubitka. Meutim, pri preovladavanju ovog prirodnog"
horizonta pitanja postaje, s druge strane, objanjivo: zato izgleda
tako kao da bi upravo svojstvena povesnost tubitka, sudbina i pona-
vljanje, najmanje mogla da prui fenomenalno tlo za to da se ono
to u osnovi intendira pitanje o sklopu povezanosti ivota" dove-
de u oblik jednog ontoloki osnovanog problema.
To pitanje ne moe da glasi: ime tubitak zadobija jedinstvo
sklopa povezanosti za neko naknadno ulanavanje sleda doivlja-
ja" koji je usledio i koji sledi, nego: u kojoj vrsti bitka samoga sebe
ongubi sebe tako dagotovo tek naknadno mora da sepribira iz rasu-
tosti i da za ono Zajedno te pribranosti mora za sebe da izmisli neko
obuhvatajue jedinstvo? Izgubljenost u ono Se i na sveto-povest ra-
nije se razgrnula kao bekstvo pred smru. To bekstvo pred ... otva-
ra bitak ka smrti kao jednu osnovnu odredenost brige. Prethodea
odlunost dovodi taj bitak ka smrti u svojstvenu egzistenciju. Doga-
danje te odlunosti, medutim, ponavljanje nasledstva mogunosti,
ponavljanje koje prethodei nasleduje sebe predanjem, interpreti-
rali smo kao svojstvenu povesnost. Da ne lei recimo u toj povesno-
sti izvorna, neizgubljena protegnutost cele egzistencije kojoj nije
potreban nikakav sklop povezanosti? Odlunost sopstva spram ne-
stalnosti rasutosti je u samoj sebi protegnuta stalnost, u kojoj tubi-
tak kao sudbina dri u svoju egzistenciju ukljuene" roenje i
smrt i njihovo Izmeu", i to tako da on u takvoj stalnosti trenutno
jeste za ono sveto-povesno svoje svagdanje situacije. U sudbin-
skom ponavljanju bilih mogunosti tubitak dovodi sebe neposred-
no", a to znai vremenito ekstatiki natrag, do onoga pre njega ve
bilog. Ovim nasleivanjem-sebi-predanjem nasledstva je, medu-
tim, roenje" tada u dolaenju natrag iz nepretecive mogunosti
smrti uvueno u egzistenciju, da bi egzistencija osloboena od iluzi-
ja, naravno, prihvatila samo baenost vlastitog Tu.
Odlunost konstituie vernost egzistencije vlastitom sopstvu.
Kao odlunost spremna na strepnju, vernost je istodobno moguno
strahopotovanje pred jedinim autoritetom koji moe imati neko
slobodno egistiranje, pred ponovljivim mogunostima egzistencije.

448
 Vrenicnitost i povesnost

Odlunost bi bila ontoloki pogreno razumljena ako bi se htelo mni-

ti da ona jestc kao doivljaj" zbiljska samo onoliko dugo koliko tra-
je" ,,akt" odluivanja. U odlunosti lei egzistencijelna stalnost koja
je po svojoj sutini ve unapred uzela svaki moguan trenutak koji
proistie iz nje. Odlunost kao sudbina sloboda je za naputanje ne-
ke odredene odluke, koje je mogunim nainom zahtevano primere-
no situaciji. Time stalnost egzistencije ne biva prekinuta nego upravo
trenutno obistinjena. Stalnost se ne obrazuje tek putem nadovezivanja
trenutaka" jednog-na-drugi, niti iz njega, nego trenuci" proistiu
iz vee protegnute vremenitosti budui bilueg ponavljanja.
U nesvojstvenoj povesnosti je, naprotiv, izvorna protegnutost sud-
bine prikrivena. Nestalno kao Se-sopstvo tubitak osadanjava svoje
Danas". Oekujui ono najblie novo on je takode ve zaboravio ono
staro. Ono Se izmie izboru. Slepo za mogunosti to Se ne moe da
ponovi ono bilo, ve samo zadrava i odrava ono preostalo zbiljsko"
onoga bilog sveto-povesnog - preostatak i predrunu vest o tome. Iz-
gubljeno u osadanjavanju onoga Danas, ono razume prolost" iz sa-
danjosti". Vremenitost svojstvene povesnosti je, nasuprot tome, kao
predvodee-ponavljajui trenutak jedno odsadanjavanje toga Danas
i neko odvikavanje od uobiajenosti onoga Se. Nasuprot tome, nesvoj-
stveno povesna egzistencija, optereena zaostavtinom onoga pro-
log", koja je njoj samoj postala neprepoznatljiva, trai ono moderno.
Svojstvena povesnost razume povest kao povratak" onoga mogu-
nog i zna za to da se mogunost vraa samo ako je egzistencija sudbin-
ski-trenutno za nju otvorena u odlunom ponavljanju.

Egzistencijalna interpretacija povesnosti tubitka neoekivano

stalno dospeva u zasenak. Tama moe utoliko manje da se odstrani
ukoliko ve mogune dimenzije primerenog ispitivanja nisu razmr-
ene, pa u svemu svoju sutinu isteruje zagonetka bitka i, kao to je
sada postalo razgovetno, zagonetka kretanja. Pa ipak, moemo da
se odvaimo na jedan projekat ontoloke geneze istorije kao znano-
sti iz povesnosti tubitka. On slui kao priprema za razjasnjavanje
zadatka jedne istorijskc destrukcije povesti filozofije, razjanjava-
nje koje treba da se provede u onome to sledi.-'^

206 L'porediti ^ 6, str. 40 i dalje.

449
Bll'AK I VRl'.Ml:

76. Egzistencijalni izvor istorije

iz povesnosti tubitka

Da je istorija poput svake znanosti kao jedna vrsta bitka tubit-

ka faktiki i svagda zavisna" od gospodareeg nazora na svet",
tome nije potrebno nikakvo pretresanje. Pa ipak, povrh tog fakta
mora da se postavi pitanje o ontolokoj mogunosti izvora znano-
sti iz ustrojenosti bitka tubitka. Taj izvor jo uvek je malo proziran.
U sklopu povezanosti koji je pred nama, analiza egzistencijalnog
izvora istorije treba u obrisima da bude uinjena samo utoliko pre-
poznatljivom ukoliko time jo razgovetnije biva rasvetljena pove-
snost tubitka i njena ukorenjenost u vremenitosti.
Ako je bitak tubitka naelno povcstan, onda je odgledno da
svaka faktika znanost ostaje vezana za to dogadanje. Medutim,
istorija ima povesnost tubitka za pretpostavku na jo jcdan vlastiti
i povlaeni nain.
To bi se najpre htelo pojasniti upuivanjem na to da istorija
kao znanost o povesti tubitka za pretpostavku" mora da ima izvor-
no povesno bie kao svoj moguni objekat". Jedino, povest mora
ne samo biti da bi jedan istorijski predmet postao pristupaan, i ne
samo da je istorijsko saznavanje kao dogadajue dranje tubitka
povesno, nego istorijsko otkljuenje povesti je po samom sebi, bilo
ono faktiki izvreno ili ne, po svojoj ontolokoj strukturi ukore-
njefio u povesnosti tubitka. Ovaj sklop povezanosti mni beseda o
egzistencijalnom izvoru istorije iz povesnosti tubitka. Njega ra-
svetliti metodiki znai: ontoloki projektovati icieju istorijc iz
povesnosti tubitka. Nasuprot tome, nc radi se o tome da se po-
jam istorije apstrahuje" iz jednog danas faktikog znanstvenog
pogona, odnosno da mu se on prilagodi. Jer, ta jami, naelno
videno, da taj taktiki postupak doista reprezentuje istoriju pre-
ma njenim izvornim i svojstvenim mogunostima? Pa ak i kada
bi bilo tano ono u emu se uzdravamo od svake odluke, i tada
bi taj pojam ipak mogao na iaktu da bude otkrit" samo po niti
vodilji ve razumljene ideje istorije. Pa ipak, obrnuto, cgzistenci-
jalnoi ideji istorije ne pridaje se neko vise pravo time to istoriar

450
 Vremetiitost i povesnost

njome potvruje podudaranje svog faktikog dranja. Ona ne

postaje ni ,Jana" time to on osporava takvo podudaranje.
U ideji istorije kao znanosti lei da je ona otkljuctije onoga
povesno bivstvuiueg zahvatila kao vlastiti zadatak. Svaka znanost
se primarno konstituie tematizovanjem. Ono to je u tubitku kao
otkljuenom bitku-u-svetu predznanstveno poznato, biva projekto-
vano na svoj specifian bitak. Tim projektom se ograniava regija
bica. Pristupi k njemu dobijaju svoju metodiku direktivif, struk-
tura poimovnosti izlaganja dobija svoje predskiciranje. Ako mi, uz
odlaganie pitanja o mogunosti jedne povesti sadanjostu istoriji
za zadatak dodelimo otkljuenje prolostf, onda ie istoriisko te-
matizovanje povesti mogucno samo ako je uopte prolosf svag-
da ve otkljuena. Jo ni maio ne uzimajui u obzir to da li su do-
voljna vrela za istorijsko predoavanje prolosti raspoloiva, put ka
njoj ipak mora uopte da bude otvorcn za istorijski povratak u nju.
Da je neto takvo tano, i kako to postaje moguno - to niposto
nije tako oigledno.
Ali., Likoliko je bitak tubitka povesno, a to znai na osnovu ek-
statiki-horizontske vremenistosti, otvoren u svojoj bilosti, onda je
slobodan put uopste tematizovanju prolosti" sprovodivom u egzi-
stenciji. I poto je tubitak, / samo on, izvorno povestan, ono sto
istorijsko tematizovanje prethodno daje kao moguan predmet is-
traivanja mora da poseduje vrstu bitka tubilog tubitka. Sa takti-
kim tubitkom kao bitkom-u-svetu svagda jcste i sveto-povest. Ako
onaj prvi vie nije tu, vie ne postoji, onda je takode i svet tu-bio.
Tome se ne opire to to ono prethodno unutarsvetski priruno
ipak jos ne prola/.i i to kao ono neprolo tubilog sveta postaje isto-
rijski" prednalaljivo za neku sadasnjost.
!os predruni preostaci, spomenici, izvetaji, ruoguni su ,,.ma-
tenial" za konkretno otkljuenje tubilog tubitka. Nesto takvo niozc
da postane istorijski materijal samo zato sto ono po svojoj vlastitoj
vrsti bitka poseduje svcto-povcstan karakter. A ono postajc materi-
jal tek time sto je ono unapred razumljeno s obzirom na svoju unu-
tarsvetovnost. Ve projektovani svet odrectuje se putem interpretacije
svetopovesnog, odranog" materijala. Ne pokree tek dobavlja-
nje, vi/iranje i osiguravanje materijala povratak ka proslosti"

451
BlTAKI VRTMI:

nego on ve pretpostavlja povesni bitak ka tubilom tubitku, a to

znai da pretpostavlja povesnost egzistencije istoriara. Ta pove-
snost egzistencijalno fundira istoriju kao znanost do u najneznatnija,
zanatska" prireivanja.207
Ako istorija na taj nain koreni u povesnosti, onda se polazei
odatle mora moi odrediti i ono to svojstveno" jeste predmet isto-
rije. Granino obuhvatanje izvorne teme istorije morae da se spro-
vede u odmeravanju na svojstvenoj povesnosti i njoj pripadnom
otkljuenju onoga tubilog, ponavljanju. Ponavljanje razume tubili
tubitak u njegovoj biloj svojstvenoj mogunosti. Roenje" istorije
iz svojstvene povesnosti tada znai: primarno tematizovanje istorij-
skog predmeta projektuje tubili tubitak na njegovu najvlastitiju
mogunost egzistencije. Tema istorije, dakle, treba da bude ono
moguno7. Zar ne tei itav njen smisao" jedino ka injenicanuf)
ka onome kako je injeniki bilo?
ledino, ta znai: tubitak injeniki" jeste? Ako je tubitak
svojstveno" zbiljski samo u egzistenciji, onda se njegova inje-
ninost" ipak konstituie upravo u odlunom sebe-projektovanju
na neko izabrano moi-biti. Ono injeniki" svojstveno tubilo,
medutim, tada je egzistencijelna mogunost u kojoj se faktiki
odreduju sudbina, udes i sveto-povest. Poto egzistencija jeste
svagda samo kao faktiki baena, istorija e tihu silu onoga mo-
gunog da otkljui utoliko podrobnije ukoliko jednostavnije i
konkretnije razume i samo" prikazuje bio-bitak-u-svetu polazei
iz njegove mogunosti.
Ako istorija, i sama izrastajui iz svojstvene povesnosti, pona-
vljajui razgre tubili tubitak u njegovoj mogunosti, onda je ona
takoe u onome jedanputnom ve uinila otvorenim i ono opte"
Pitanje, da li istorija ima za predmet samo nizanje jedanputnih,
individualnih" dogodovtina ili takode i zakone" promaeno je
ve u korenu. Njena tema nije ni ono samo jedanput dogoeno ni
neko iznad njega lebdee opte, nego faktiki egzistentno bila mo-
gunost. Ta mogunost ne biva kao takva ponovljena, a to znai

207 O konstituciji istorijskog razumljenia up. E. pranger [F. Spranger], Zur Thco-
rie dcs Verstehens und zur geistes\visscnschaftlichen Psvchologic, Festschrift fiir
Joh. Volkelt 1918, str. 357 i dalje.

452
 Vremenitost i povesnost

svojstveno istorijski razumljena, ako se ona preokrene u bledilo

nekog nadvremenitog uzora. Samo faktika svojstvena povesnost
moe kao odluna sudbina da otkljui tubilu povest tako da u pona-
vljanju sila" onoga mogunog prodre u faktiku egzistenciju, a to
znai da u njenoj budunosnosti budui-dode k njoj. Istorija stoga
- isto onako malo kao i povesnost neistorijskog tubitka - nikako
ne zapoinje u sadanjosti" i kod onoga samo danas zbiljskog",
da bi odatle pipala natrag ka neemu prolom, nego se takoe i isto-
rijsko otkljuenje vremenuje iz budunosti. Izbof onoga to za
istoriju treba da postane moguni predmet veje izvren u fakti-
kom, egzistencijelnom izboru povesnosti tubitka, iz kojeg pre svega
istorija proistie i u kojem jedino ijeste.
Istorijsko otkljuenje prolosti", koje se osniva u sudbinskom
ponavljanju, tako je malo subjektivno", da jedino ono jami objek-
tivnost" istorije. Jer objektivnost jedne znanosti primarno se upra-
vlja prema tome, da li ona tematsko bie koje joj pripada moe u
izvornosti njegovog bitka nepokriveno da dovede u susret razumlje-
nju. Optevaljanost" merila i zahtevi za optost", koje iziskuje
ono Se i njegova razumnost, nisu ni u jednoj znanosti manje mo-
guni kriteriji istine" nego u svojstvenoj istoriji.
Samo zato to je centralna tema istorije svagda mogunost tubi-
le egzistencije, a egzistencija faktiki uvek egzistira sveto-povesno,
ona moe od sebe da zahteva neumoljivu orijentaciju na injeni-
ce". Zbog toga se faktiko istraivanje mnogostruko grana i za svoj
predmet ini povest pribora, povest dela, povest kulture, povest
duha i povest ideja. Povest je istodobno po samoj sebi kao sebe-pre-
danjem-nasledujua svagda u nekoj izloenosti koja joj pripada,
koja i sama poseduje svoju vlastitu povest, tako da istorija ponaje-
e tek kroz povest nasleenog predanja prodire ka onome tubilom
samom. U tome lei to da konkretno istorijsko istraivanje moe
da se dri svagda u promenljivoj blizini sebi svojstvene teme.
Istoriar koji se unapred baca" na nazor na svet" nekog doba,
time jo nije dokazao da svoj predmet razume svojstveno pove-
sno, a ne samo estetski". A, sa druge strane, egzistencija nekog
istoriara koji edira samo" vrela, moe da bude odreena ne-
kom svojstvenom povesnou.

453
Hn.\K i YIU:\II:

Pa tako onda i gospodarenje nekog diferenciranog istorijskog

interesovanja, koje ide sve do najudaljenijih i najprimitivnijih kul-
tura, po sebi jos nije dokaz za svojstvenu povesnost nekog vreme-
na". Konano, nastajanje problema istorizma" najrazgovetniji je
pokazatelj za to da istorija tei da otudi tubitak od njegove vlastite
povesnosti. Toj povesnosnosti nije nuno potrebna istorija. Neisto-
rijska doba nisu kao takva ve i nepovesna.
Mogunost da istorija uopte moe da bude i!i od koristf' ili
tetna' za ivof', osniva se u tome to je ivot u korenu svog bitka
povestan, pa se prema tome on kao faktiki egzistirajui svagda
ve odluio za svojstvenu ili nesvojstvenu povesnost. Nie ie ono
sutinsko O koristi i fcti istorije za ivot saznao i jednoznano-
uverljivo kazao u svom drugom nesavremenom razmatranju
(1874). On razlikuje tri vrste istoriie: monumentalnu, antikvarnu i
kritiku, a da izriito ne pokazuje nunost tog trojstva ni osnov
njihovog jedinstva. Trostrukost istorije preskicirana je u pove-
snosti tubitka. Ta povesnost istodobno puta da se razume kako
svojstvena istorija mora da bude faktiki konkretno jedinstvo te
tri mogucnosti. Nieova podela nije sluajna. Poetak njegovih
Razmatmnja" doputa da se nasluti da je on vie razumeo nego
to je obelodanio.
Kao povestan, tubitak je moguan samo na osnovu vremenito-
sti. Ona se vremenuje u ekstatiki-horizontskom jedinstvu svojih
odmicanja. Tubitak egzistira kao budui tubitak svojstveno u od-
lunoni otkljuenju neke izabrane mogunosti. Odluno dolazei
natrag na samog sebe, on je ponavljajui otvoren za monumental-
ne" mogunosti ovekove egzistencije. Istorija koia proistie iz ta-
kve povesnosti je monumentalna 1 . Tubitak je kao bili tubitak izru-
en svojoj baenosti. U ponavljajuem usvajanju onoga mogunog
istodobno lei predskicirana mogunost potujuegouvanja tubi-
le egzistencije, na kojoj je zahvaena mogunost postala otvorena.
Kao monumentalna, svojstvena istorija zbog toga je antikvarna".
Tubitak se vremenuje u jedinstvu budunosti i bilosti kao sada-
njost. Sadanjost svojstveno otkljuuje, i to kao trenutak, ono Danas.
Ali, ukoliko je to Danas izloeno izbudui-ponavljajueg razumlje-
nja neke zahvaene mogunosti egzistencije, svojstvena istorija

454
 Vremenitost i povesnost

postaje odsadanjavanje toga Danas, a to znai da ona postaje

patee sabe-razreavanje od zapadajue javnosti toga Danas. Mo-
numentalno-antikvarna istorija jeste kao svojstvena istorija nu-
no kritika sadanjosti" Svojstvena povesnost je fundament
mogunogjedinstvata tri naina istorije. Meutim, osnov funda-
menta svojstvene istorije jeste vremenitost kao egzistencijalni
smisao bitka brige.
Konkretno prikazivanje egzistencijalno-povesnog izvora isto-
rije provodi se u analizi tematizovanja koje konstituie tu znanost.
Istorijsko tematizovanje poseduje svoj glavni deo u obrazovanju
hermeneutike situacije, koja se otvara odlukom povesno egzistira-
jueg tubitka na ponavljajue otkljuenje tubilog tubitka. Iz svoj-
stvene otkljuenosti (istine') povesne egzisteneije treba eksponirati
mogunost i strukturu istorijske istine. Medutim, poto su osnovni
pojmovi istorijskih znanosti - ticali se oni njihovih objekata ili
vrste njihove obrade - poimovi egzistencije, teorija duhovnih zna-
nosti ima za pretpostavku jednu tematski egzistencijalnu interpre-
taciju povesnosti tubitka. Ona je stalni cilj kojem tei da se priblii
Diltajev istraivaki rad i koji biva produbljenije osvetljen idejama
grofa Jorka fon Vartenburga.

77. Sklop povezanosti prethodne ekspozieije

problema povesnosti sa istraivanjima
V. Diltaja i idejama grofa forka

Sprovedeno razlaganje problema povesti izrasio je iz usvajanja

Dilatajevog rada. On je bio potvrden i istodobno uvren tezama
2(,s
grofa Jorka, koje se nalaze rasute u njegovim pismima Diltaju.
Danas jo nairoko rasprostranjena slika o Diltaju je sledea:
tankoutan" izlaga povesti duha, u posebnom povesti literature,
koji ulae napore takode" u razgraniavanje prirodnih i duhovnih
znanosti, a pri tome izvanrednu ulogu dodeljuje povesti tih znanosti,

208 Upoivditi liriefu'cchsei z\vischen \Yilhelm Diltiiev umi cm Grafen Paul Vorck
von \\\irtcnhin\ 1877-1897, Hallc a. d. S. 1923.

455
BlTAK I \KT\IT

a isto tako i psihologijf, pa puta da se celina rasplinJLije u nekoj

relativistikoj rilozofiji ivota". Za povrno razmatranje ovaj na-
crt je ispravan". Ali, njemu izmie supstanca". On vie pokriva
nego to razgre.
Shematski se Diltajev istraivaki rad moe podeliti na tri obla-
sti: studije o teoriji duhovnih znanosti i njihovog razgraniavanja
od prirodnih znanosti; istraivanja o povesti znanosti o oveku,
drutvu i dravi, nastojanja oko jedne psihologije u kojoj treba da
bude prikazana cela injenica ovek". Teorijsko-znanstvena, pove-
sno-znanstvena i hermeneutiko-psiholoka istraivanja stalno se
proimaju i presecaju. Tamo gde pretee jedan pravac posmatra-
nja, tu su takode i drugi ve motiv i sredstvo. Ono to se istie kao
podvojenost i nesigurno, sluajno isprobavanje" elementarna je
uznemirenost pred jednim ciljem: dovesti ivot" do tilozofskog
razumevanja i tom razumljenju iz samog ivota" osigurati herme-
neutiki tundament. Sve se koncentrie u psihologiji" koja ivot"
u njegovom povesnom sklopu povezanosti razvoja i dejstvovanja
treba da razume kao naiti na koji ovek jeste, kao moguan pred-
met duhovnih znanosti, a pre svega kao koren tih znanosti. Herme-
neutika je samorasvetliavanje tog razumljenja, a tek u izvedenoj
formi ona je metodologija istoriie.
Diltaj je, doduse, s obzirom na njemu savremena pretresanja,
koja su njegova vlastita istraivanja posveena polaganju osnove
duhovnih znanosti jednostrano potisnula u polje teorije znanosti,
svoje objavljene spise mnogostruko orijentisao u tom pravcu. Logi-
ka duhovnih znanosti za njega je isto onako malo centralna koliko
malo i njegova Psihologija tei samo" poboljsanju pozitivne zna-
nosti o onome psihikom.
Diltajevu najvlastitiju filozotsku tendencu u komunikaciju sa
niegovim prijateliem grofom Jorkom dovodi jedanput nedvosmisle-
no do izraza grof Jork kada upuLije na natna zajedniku zaifitereso-
vanost da raziunemo povesnost" (kurz. M. H.).-"1' Us\'ajanju Diltaje-
vih istraivanja, koja tek sada postaju pristupana u punom obimu,
potrebna je stalnost i konkrecija naelnog kritikog razmatranja.

209 Bnchvcchscl..., str. 1.x."

456
 Vremenitost i povesnost

Za opirno pretresanje problema koji su njega pokretali, i toga ka-

ko su ga oni pokretali, ovde nema mesta.21" Nasuprot tome, nekoli-
ko centralnih ideja grofa Jorka treba jednim izborom karakteristi-
nih mesta u pismima da dobije privremeno oznaavanje.
Jorkova tendenca, koja je iva u komunikaciji sa Diltajevim
postavljanjem pitanja i radom, pokazuje se upravo u zauzimanju
stava prema zadacima zasnivajue discipline, zadacima analitike
psihologije. O Diltajevoj akademskoj raspravi Ideen iiber eine
besehreibende und zergliedernde Psychologie (1894) on pie: Samo-
promiljajue priseanje kao primarno sredstvo saznanja i analiza
kao primarni postupak saznanja bivaju vrsto postavljeni. Polazei
odatle bivaju formulisani stavovi koje verifikuje vlastiti nalaz. Nije
se napredovalo ka nekom kritikom razreenju, nekom objanje-
nju, pa time i ka unutranjem pobijanju konstruktivne psihologije
i njenih prihvatanja." (Briefwechsef str. 177). ... neuzimanje u ob-
zir kritikog razreavanja = psiholokog pokazivanja provenijencije
u pojedinanom i u zahvatajuem izvoenju stoji, kako ja sma-
tram, u sklopu povezanosti sa pojmom i poloajem koje Vi dode-
ljujete teoriji saznanja" (str. 177). Objanjenje neprimenljivosti
- injenica je postavljena i uinjena razgovetnom - daje samo jednu
teoriju saznanja. Ona mora da poloi raun o adekvatnosti znan-
stvenih metoda, ona mora da utemelji i obrazloi uenje o metoda-
ma umesto to sada metode bivaju uzimane - moram da kaem na
srecu - iz pojedinanih podruja" (str. 179-180)?
U ovom Jorkovom zahtevu - to je u osnovi zahtev jedne logike
koja koraa ispred znanosti i vodi ih, kao to je to bila Platonova i
Aristotelova logika - lei ukljuen zadatak da se pozitivno i radikal-
no izradi razliita kategorijalna struktura bia koje jeste priroda i
bia koje jeste povest (tubitka). Jork nalazi da Diltajeva istraivanja
^suvie malo naglaavaju generiku diferencu izmedu onoga onti-
kog i onoga istorijskog" (str. 191; kurz. M. H.). Naroito se zahteva

210 Toga se mo/emo odrei utoliko viso to G. Miu [Georg Mischj zahvaliuiemo
jedan konkretan prika/ Diltaia, prikaz koii je uz to usmeren ka centralnim
tendeneama, te kojega se nee moi liiti ni jedno kritiko razmatranje Dilta-
ievog dela. Uporediti V. Diltaj, Ces. Schriften tom \' (1924), Vorhericht. str.
VII- GX\ II.

457
BliAKI YRi:\li:

postupak uporedivanja kao metoda duhovnih znanosti. Ovde se

ja odvajam od Vas ... Uporeivanje je uvek estetiko, uvek prija-
nja za oblik. Vindelband [Wilhelm Windelband] povesti dodelju-
je oblike. Va pojam tipa jedan je sasvim unutranji pojam. Tu se
radi o karakterima, ne o oblicima. Onome prvom je povest: jedan
niz slika, pojedinanih oblika, estetiki zahtev. Prirodnom znan-
stveniku ostaje upravo pored znanosti samo estetiki uitak kao
jedna vrsta ljudskog sredstva za umirenje. Va pojam povesti ipak
je pojam jednog koneksusa sila, pojam jedinica sile na koje bi ka-
tegorija: oblik trebalo da bude primenljiva samo u prenosnom
smislu" (str. 193).
Iz sigurnog instinkta za diferencu onoga ontikog i onoga
istorijskog" Jork saznaje koliko snano se tradicionalno istraiva-
nje povesti jo dri u isto okularnim odredbama" (str. 192), koje
ciljaju na ono telesno i oblikovno.
Ranke [Leopold Rankej je jedan veliki okular, kojem nita od
onoga to je nestalo ne moe da postane zbiljnosti... Iz itavog Ran-
keovog naina objanjava se i ograniavanje povesne tvari na ono
politiko. Samo to je ono dramatino" (str. 60). Modifikacije koje
je doneo tok vremena meni se pojavljuju nesutastvenim, i tu bih
doista rado drugaije i vrednovao. Jer, na primer takozvanu istorij-
sku kolu drim za puku sporednu struju unutar tog istog renog
korita, te drim da ona reprezentuje samo jedan lan jedne stare
suprotnosti koja se uspeno probija. Naziv poseduje neto obma-
njujue. Ta kola nopte nije bila nikakva istorijska kola (kurz.
M. H.), nego jedna antikvarna, estetiki konstruiua kola, dok
je veliki dominirajui pokret bio pokret mehanike konstrukcije.
Stoga, ono to je ona metodiki pridonela samo je za metodu ra-
cionalnosti oseanje ukupnosti" (str. 68-69).
Pravi filolog - onaj koji ima jedan pojam o istoriji kao o ne-
kom ormaru antikviteta. Tamo gde nema nikakve palpabilnosti
- kuda vodi samo iva psihika transpozicija, tu gospoda ne ocilaze.
Ona su upravo u onome najunutranjijem znanstvenici prirode i
postaju jo vie skeptiari zato to nedostaje eksperiment. Treba se
drati veoma daleko od sve te ropotarije, na primer: koliko esto je
Platon bio u Velikoj Grkoj ili u Sirakuzi. U tome nema vie nikakve

458
 Vretncnitost i povcsnost

ivotnosti. Takav spoljanji manir, koji sam sada kritiki prozreo,

na kraju dolazi do jednog velikog znaka pitanja, pa poinje da na-
nosi i sramotu veiikim realnostima Homera, Platona, Novog zave-
ta. Sve zbilja realno postaje shema, ako se posmatra kao 'stvar po
sebf, ako ne biva doivljeno" (str. 61). ,,'Znanstvenicf stoje na-
spram moci vremena poput najfinije obrazovanog francuskog
drutva naspram tadanjeg revolucionarnog pokreta. Ovde kao i
tamo formalizam, kult forme. Odnosna odreenja - poslednja re
mudrosti. Takav pravac miljenja ima, naravno, svoju - kako ja
mnim - jo nenapisanu povest. Nedostatak tla miljenja i verova-
nja u takvo miljenje - posmatrano teorijski-saznajno: jedno meta-
fiziko dranje - istorijski je produkt" (str. 39). Kretanja talasa
izazvana ekscentrinim principom koji je pre vie od etiri stotine
godina izneo na povrinu jedno novo vreme, ini mi se da su posta-
la krajnje iroka i ravna, da je saznanje napredovalo do ukidanja
samog sebe, da je ovek tako daleko od samog sebe odmakao da
sebe vie ne moe ni da ugleda. 'Moderni ovek', a to znai ovek
poev od renesanse, gotov je da bude pokopan" (str. 83). Nasuprot
tome: Sva istinski iva istorija, a ne istorija koja ivot samo opisuje,
jeste kritika" (str. 19). Ali, poznavanje povesti je u svom najbo-
ljem delu upoznatost sa prikrivenim vrelima" (str. 109). ,,Sa pove-
u je tako da ono to pravi spektakle i to je oigledno - nije glavna
stvar. Nervi su nevidljivi kao to je ono sutastveno uopte nevidljivo.
Pa, kao to se i kae: T)a ste bili tihi, bili biste jakf, tako je istinita i
ova varijanta: ako ste tihi, onda ete dokuiti - a to znai razumeti"
(str. 26). 1 tada ja uivam u tihom razgovoru sa samim sobom i
u saobraanju sa duhom povesti. Taj duh se nije pojavio Faustu u
njegovoj eliji, a ni maestru Geteu. Od njega ne biste preplaeno
umakli, ma koliko ta pojava bila ozbiljna i dirljiva. Zar nije ona
ipak bratska i srodna u drugom, dubljem smislu od stanovnika
grma i polja. To nastojanje ima slinosti sa borbom Jakova, za sa-
mog onog koji se bori siguran je dobitak. A do toga je i stalo na
prvom mestu" (str. 133).
Jasan uvid u osnovni karakter povesti kao virtualnosti" Jork
zadobija iz saznanja karaktera bitka samog ovekovog tubitka, dakle,
upravo ne teorijsko-saznajno na objektu povesnog razmatranja:

459
BllAK 1 VRl-.MF

,,Da celokupna psiho-fizika datost nije (bitak = predrunobitak-

-prirode. Prim. M. H.) nego ivi - to je taka zametka povesnosti.
I neko samo-promiljajue-priseanje, koje je usmereno ne na neko
apstraktno Ja nego na punou mog sopstva, nai e mene istorijski
odredenog, kao to me fizika saznaje kosmiki odredenog. Upravo
onako kao to sam priroda, ja sam povest..." (str. 71). I Jork, koji je
prozreo sve neprave odnosne odredbe' i relativizam ,,bez tla", ne
okleva da povue poslednju konsekvencu iz uvida u povesnost
tubitka. ,,S druge strane, medutim, pri unutranjoj povesnosti sa-
mosvesti, metodoloki je neadekvatna neka od istorije odvojena
sistematika. Kao to fiziologija ne moe da apstrahuje od tizike,
tako tilozofija - upravo ako je kritika filozofija - ne moe da ap-
strahuje od povesnosti... Samodranje i povesnost su poput disanja
i vazdunog pritiska - i - neka to u izvesnoj meri zvui i paradok-
salno - ne-popoveenje filozofiranja se u metodikom pogledu
meni pojavljuje kao neki metafiziki ostatak" (str. 69). Poto filo-
zofirati jeste iveti, zbog toga - nemojte se zastraiti - po mom
mnjenju ima jedne filozofije povesti - ko bi nju mogao pisati! - Iz-
vesno, ne onako kako je ona do sada bila shvaena i pokuavana,
protiv ega ste se Vi neoborivo izjasnili. Dosadanje postavljanje
pitanja bilo je upravo lano, pa ak i nemoguno postavljanje pita-
nja, ali ono nije i jedino. Zato dalje i nema zbiljskog filozofiranja
koje ne bi bilo istorijsko. Razdvajanje izmedu sistematike filozofije
i istorijskog prikazivanja je po svojoj sutini neispravno" (str. 251).
Moi postati ono praktiko, pak, svakako je svojstveni pravni
osnov sve znanosti. Ali, matematika praksa nije jedina. Praktika
usmerenost naeg stanovita je pedagoka usmerenost u najirem
i najdubljem smislu rei. Ona je dua sve istinite filozofije i istina
Platona i Aristotela" (str. 42-43). ,,Vi znate ta ja drim o moguno-
sti etike kao znanosti. Uprkos tome, uvek se moe uiniti neto
bolje. Za koga su zapravo takve knjige? Registrature o registratura-
ma! Jedino to je vredno panje jeste nagon da se od fizike dode do
etike." (str. 73) Ako se filozofija poima kao manifestacija ivota,
a ne kao ekspektoracija nekog miljenja bez tla, koja se pojavlju-
je bez tla zato sto pogled biva skrenut sa tla svesti, onda je zada-
tak onoliko neznatan u rezultatu, koliko je zamren i mukotrpan

460
 \'rcmetiitost i povcst1ost

u njegovom dobijanju. Osloboenost od predrasuda je pretpo-

stavka, a teko je ve i nju dobiti" (str. 250).
Da je sam Jork sebe uputio da nasuprot onome ontikom (oku-
larnom) kategorijalno zahvati ono istorijsko, te da ivot" uzdigne
do primerenog znanstvenog razumevanja, postaje razgovetno iz
upuivanja na vrstu tekoe takvih istraivanja: estetsko-mehani-
stiki nain miljenja lake nalazi doslovan izraz, pri irokoj pro-
venijenciji rei objanjivih iz okularnosti, nego neka analiza koja
odlazi natrag iza zrenja ... Ono to, nasuprot tome, prodire u osnov
ivotnosti uskraeno je nekom egzoterikom prikazu, pa otuda on-
da i sva terminologija nije opterazumljiva, simbolika i neizbe-
na. Iz posebne vrste filozofskog miljenja sledi posebnost njenog
jezikog izraza" (str. 70-71). Medutim, Vi poznajete moju naklo-
nost prema onome paradoksnom, koju opravdavam time to je pa-
radoksija jedna oznaka istine da communis opinio izvesno nigde
nije u istini, kao neki elementaran talog uoptavajueg polurazu-
mljenja, u kojem su odnosi prema istini popui sumporne pare koju
munja ostavlja za sobom. Istina nikada nije elemenat. Dravno-pe-
dagoki zadatak bio bi da rastavi elementarno javno mnjenje i to
je moguno vie obrazLijui omogui individualnost videnja i po-
tovanja. Tada bi umesto takozvane javne savesti - tog radikalnog
ospoljavanja - ponovo postala mona pojedinana savest, a to i
znai savest" (str. 249-250).
Zainteresovanost da se razume povesnost, dovodi sebe pred
zadatak izrade generike diference izmedu onoga ontikog i ono-
ga istorijskog \ Time je utvrden fundamentalni cilj filozofije ivo-
ta\ Pa ipak, postavljanju pitanja potrebno je naelno radikalizova-
nje. Kako povesnost u svojoj razlici od onoga ontikog treba da
bude filozofski drugaije shvaena i kategorijalno" pojmljena ako
ne time da kako ono ontiko" tako i ono istorijsko" bude dovede-
no u jedno izvomije jedinstvo mogunog obzora uporedivanja i
mogunog razlikovanja? Ali, to je moguno samo ako izraste uvid:
1. pitanje o povesnosti jedno je ontoloko pitanje o ustrojenosti bit-
ka onoga povesno bivstvujuceg; 2. pitanje o onome ontikom onto-
loko je pitanje o ustrojenosti bitka onoga tubitku neprimerenog
bia, onoga predrunog u najirem smislu; 3. ono ontiko samo je

461
BlTAK I VRl.Ml:

jcdna oblast bia. Ideja bitka obuhvata ono ontiko" / ono istorijsko".
Ona je ono to mora dopustiti da bude generiki diferencirano".
Ne naziva sluajno Jork nepovesno bie onim naprosto onti-
kim. To je samo odsjaj neprekinutog gospodarenja tradicionalne
ontologije koja, po poreklu iz antikog post'&vljanja pitanja o bitku,
ontoloku problematiku vrsto dri u jednom naelnom suenju.
Problem diference izmeu onoga ontikog i onoga istorijskog mo-
e da bude izraden kao problem istraivanja samo ako je on funda-
mentalnoontolokim razjanjavanjem pitanja o smislu bitka uopte
sebi pre toga osigurao nit vodiljir[[. Tako postaje razgovetno, u ko-
jem smislu je pripremna egzistencijalno-vremenita analitika tubitka
odluna da neguje duh grofa Jorka da bi sluila Diltajevom delu.

21 1 Uporediti ^ 5 i 6, str. 3r i dalje.

462
 ESTO POGLAVLJE

Vremenitost i unutarvremenost kao izvor

vulgarnog pojma vremena

78. Nepotpunost prethodne vremenite analize tubitka

Kao dokaz za to da vremenitost konstituie bitak tubitka, i

za to kako ga konstituie, bilo je pokazano: povesnost kao ustro-
jenost bitka egzistencije ,,u osnovi" je vremenitost. Interpretacija
vremenitog karaktera povesti sprovodila se bez obaziranja na
injenicu" da svo dogadanje protie ,,u vremenu". Svakodnev-
nom razumevanju tubitka, koje faktiki svu povest poznaje samo
kao unutarvremeno dogadanje, u toku egzistencijalno-vreme-
nite analize povesnosti ostala je uskraena re. Ako egzistenci-
jalna analitika treba da uini tubitak ontoloki prozirnim upravo
u njegovoj taktinosti, onda takode taktikom ontiki-vreme-
nitom" izlaganju povesti mora izriito biti vraeno njegovo pravo.
Vreme ,,u kojem' 1 susree bie zasluuje jednu naeelnu analizu
utoliko nunije ukoliko su izvan povesti i prirodna deavanja
odredena vremenom". Pa ipak, elementarniji od okolnosti da
se u ztianostima o povesti i prirodi javlja faktor vremena" jeste
fakat da tubitak ve pre sveg tematskog istraivanja rauna s
vremenoirf i upravlja se prema njemu. I ovde ponovo ostaje od-
luujue to raunanje" tubitka ,,s vremenom", koje lei pre sve
upotrebe mernog pribora koji je skrojen za odredivanje vremena.

463
Bn.\K i viu-Mt:

O n o prvo prethodi ovome drugom i tek ini m o g u n i m neto

takvo poput upotrebe asovnika.
Faktiki egzistirajui, svagdanji tubitak ima" vremena ili ga
uopte nema". On uzima za sebe vreme" ili ne moe sebi dopu-
stiti nikakvo vreme". Zato tubitak uzima za sebe vreme" i zato ga
moe izgubitf? Odakle on uzima vreme? Kako se to vreme odnosi
prema vremenitosti tubitka?
Faktiki tubitak vodi rauna o vremenu, a da egzistencijalno
ne razume vremenitost. Elementarnom dranju raunanja s vreme-
nom potrebno je razjanjenje pre pitanja ta znai to: bie je u
vremenu". Sve dranje tubitka treba da bude interpretirano iz nje-
govog bitka, a to znai iz vremenitosti. Valja pokazati kako tubitak
kao vremenitost vremenuje dranje koje se prema vremenu odnosi
na taj nain to tubitak vodi rauna o vremenu. Dosadanje karak-
terisanje vremenitosti stoga je ne samo uopte nepotpuno utoliko
to nije bila obraena panja na sve dimenzije tog fenomena, nego
ono naelno sadri praznine zato to samoj vremenitosti pripada
neto takvo poput vremena-sveta u strogom smislu egzistencijal-
no-vremenitog pojma sveta. Kako je to moguno i zato je to
nuno - to treba da bude dovedeno do razumevanja. Time dobija
neko osvetljenje vulgarno poznato vreme" ,,u kojem" se javlja bie,
a ujedno s tim i unutarvremenost tog bia.
Svakodnevni tubitak, koji uzima za sebe vreme, najpre una-
pred nalazi vreme na onome unutarsvetski susretajuem priru-
nom i predrunom. Vreme o kojem se na taj nain steklo isku-
stvo" tubitak razume u horizontu najblieg razumevanja bitka, a to
znai i samo kao neko nekako predruno. Kako i zato dolazi do
obrazovanja vulgarnog pojma vremena, zahteva jedno razjanjenje
iz vremenito fundirane ustrojenosti bitka tubitka koji brine vreme.
Vulgarni pojam vremena zahvaljuje svoje poreklo jednoj nivelaciji
izvornog vremena. Dokaz tog izvora vulgarnog pojma vremena po-
staje opravdavanje ranije provedene interpretacije vremenitosti
kao izvornog vremena.
U obrazovanju vulgarnog pojma vremena pokazuje se jedno ud-
novato kolebanje: da li vremenu treba da bude pripisan subjetivni"

464
 Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

ili objektivni" karakter. Tamo gde se ono shvata kao bivstvujui

po sebi ono ipak biva pripisano prvenstveno dui". A tamo gde
ono poseduje svesti primeren" karakter ono ipak fungira objek-
tivno". U Hegelovoj interpretaciji vremena obe su mogunosti
dovedene do izvesnog ukidanja. Hegel pokuava da odredi sklop
povezanosti izmedu vremena" i duha", da bi odatle uinio razu-
mljivim zato duh kao povest pada u vreme". U rezultatu se ini
da se prethodna interpretacija vremenitosti tubitka i pripadnosti
vremena-sveta toj vremenitosti poklapaju sa Hegelovom. Medu-
tim, poto se analiza vremena koja je pred nama naelno razlikuje
od Hegelove ve u polaznoj postavci, a u svom cilju - a to znai u
fundamentalnoontolokoj nameri - orijentisana je upravo suprot-
no od njegove, jedno kratko prikazivanje Hegelovog shvatanja
odnoenja izmedu vremena i duha moe da poslui tome da eg-
zistencijalno-ontoloku interpretaciju vremenitosti tubitka, vre-
mena-sveta i izvora vulgarnog pojma vremena indirektno uini
razgovetnijom i da je privremeno zakljui.
Na pitanje: da li i kako vremenu pridolazi neki bitak", zato i
u kojem smislu ga mi nazivamo bivstvujuim", moe da se odgovo-
ri tek kada se pokae kako sama vremenitost u celini svog vremeno-
vanja ini mogunim neto takvo poput razumevanja bitka i oslo-
vljavanje bia. Kao ralanjivanje ovog poglavlja odaje se sledee:
vremenitost tubitka i brinjenje vremena ( 79); brinuto vreme i
unutarvremenost ( 80); unutarvremenost i geneza vulgarnog poj-
ma vremena ( 81); odvajanje egzistencijalno-ontolokog sklopa
povezanosti vremenitosti, tubitka i vremena-sveta spram Hegelo-
vog shvatanja odnoenja izmeu vremena i duha ( 82); egzistenci-
jalno-vremenita analitika tubitka i fundamentalnoontoloko pitanje
o smislu bitka uopte ( 83).

79. Vremenitost tubitka i brinjenje vremena

Tubitak egzistira kao jedno bie kojem se u njegovom bitku

radi o samom tom bitku. Sutinski ispred samog sebe, on je pre
sveg pukog i naknadnog razmatranja samog sebe projektovao sebe

465
BiTAKJ VRF.ME

na svoje moi-biti. U tom projektu on je razgrnut kao baeni tubi-

tak. Baeno preputen svetu' on brinui zapada u njega. Kao bri-
ga, a to znai egzistirajui u jedinstvu zapadajui baenog projekta,
to bie je otkijueno kao ono Tu. Sabivstvujui sa Drugima ono se
dri u prosenoj izloenosti koja je artikulisana u besedi i izgovore-
na u jeziku. Bitak-u-svetu je sebe uvek ve izgovorio, a kao bitak pri
unutarsvetski susretajuem biu on sebe stalno izgovara u osiovlja-
vanju onoga brinutog samog i u razgovaranju o njemu. Obazirno
razumno brinjenje osniva se u vremenitosti, i to u modusu oeku-
jui-zadravajueg osadanjavanja. Kao brinue proraunavanje,
planiranje, unapred-brinjenje i ouvanje ono uvek ve kae, glasov-
no dokuivo ili ne: onda" - to treba da se dogodi, pre toga" - to
treba da nae svoje izvrenje, sada" - treba da bude naknadno
provedeno ono to ntada" nije uspelo i umaklo je.
U onda" se brinjenje izgovara oekujui, zadravajui u ,,ta-
da" i osadanjavajui u sada" U onda" lei ponajee neizriito
ono sada jo ne", a to znai da je ono govoreno u oekujui-zadr-
avajuem odnosno oekujui-zaboravljajuem osadanjavanju.
Ono tada' krije u sebi ono sada vie ne'. Njime se zadravanje
izgovara kao oekujue osadanjavanje. Ono onda" i ono tada"
su sa-razumljeni u pogledu na neko sada', a to znai da osada-
njavanje poseduje neku osobitu teinu. Dodue, ono se uvek
vremenuje u jedinstvu sa oekivanjem i zadravanjem, bili oni
i modifikovani u neoekujue zaboravljanje, u kojem modusu
se vremenitost uplie u sadanjost koja osadanjavajui preteno
kazuje sada-sadal Ono to brinjenje oekuje kao ono najblie
biva oslovljeno u onome odmah", a ono to je najpre raspoloi-
vim uinjeno odnosno izgubljeno, u onome upravo". Horizont
onoga u tada" sebe izgovarajueg zadravanja je ono ranijc\
horizont za ona onda" je ono kasnije" (budue; dolazno"), ho-
rizont za ona sada" je ono Danas".
Medutim, svako onda'je kao takvo neko onda, kada [vvann]..."
svako tada" je neko tada, kada [als] ..." svako sada" je neko
sada, kada [da] ..." Ovu prividno samorazumljivu strukturu odnosa
tih sada", tada" i onda" nazivamo datirljivost. Pri tome mora jo
sasvim izvan panje da se ostavi, da li se datiranje faktiki provodi

466
 Vrenh'fiitost i unutarvrcmcnost kao izvor vulgamog pojma vrcmcna

s obzirom na neki kalendarski datum". I bez takvih data" ovi sada",

onda" i tada" su vie ili manje odredeno datirani. Ako izostane
odredenost datiranja, onda to ne kazuie da struktura datirljivosti
nedostaje ili da je sluajna.
Sta je to emu takva datirljivost sutinski pripada i u emu se
ona osniva7. Moe li, medutim, biti postavljeno neko suvinije pita-
nje od ovog? Ovim sada, kada ..." mi ipak mnimo, kao to je po-
znato", neku taku vremena". Ovo sada" je vreme. Neosporno je
da za ove sada - kada", onda - kada", tada - kada" mi takode na
izvestan nain razumemo da su povezani sa vremenom" Da neto
takvo mni samo vreme", kako je to moguno i ta znai vreme"
sve to ne biva pnrodnim" razumljenjem toga sada" itd. ve i
pojmljeno. Pa, da li je onda samorazumljivo to mi neto takvo po-
put sada" i onda" i tada" razumemo bez daljeg" i prirodnim
nainom" izgovaramo? Ta. odakle uzimamo to sada - kada ..."?
Da li smo nesto takvo nali meu unutarsvetskim biem, onim
predrunim? Oigledno nismo. Da li je ono uopte tek bilo nade-
no? Da li smo ikada bili spremni da to traimo i ustanovimo?
,,U svako vreme" mi raspolaemo time, a da nikada nismo to izrii-
to preduzeli, i stalno upotrebljavamo to, premda ne uvek u nekom
pozvuenju. Najtrivijalnija, svakodnevno izgovarana beseda, na
primer: hladno je", mni zajedno sa ostalim neko sada, kada ..."
Zato tubitak u oslovljavanju onoga brinutog, premda ponajee
bez pozvuenja, zajedno sa ostalim izgovara neko sada- kada ..."
onda, kada ..." tada, kada ..."? Zato to izlagajue oslovljavanje
onoga ... zajeclno sa ostalim izgovara sebe, a to znai obazirno razu-
mevajui bitak pri onome prirunom, koji otkrivajud puta to pri-
runo da susretne, i zato to se to sebe sa-izlagajue oslovljavanje i
razgovaranje osniva u jednom osadanjavanju i moguno je samo
i:
kao to osadanjavanje.-
Oekujui-zadravajue osadanjavanje izlae sebe. A to je
opet moguno samo zato to je ono - po samom sebi ekstatiki
otvoreno - za samog sebe svagda ve otkljueno i to ga je moguno
artikulisati u razumevajui-besedeem izlaganju. Poto vremenitost

212 Uporediti $ 33, str. 190 i dalie.

467
BlTAKIVRFMF

ekstatiko-horizontski konstituie rasvetljenost onoga Tu, zbog toga

je ona izvorno u tome Tu uvek ve izloiva pa time i poznata. Sebe
izlagajue osadanjavanje, a to znai ono izloeno koje je oslovlje-
no u sada", nazivamo vreme". U njemu se obelodanjuje samo to
da je vremenitost, prepoznatljiva kao ekstatiki otvorena, najpre i
ponajee poznata samo u ovoj brinuoj izloenosti. Neposred-
na" razumljivost i prepoznatljivost vremena ipak ne iskljuuju da
izvorna vremenitost kao takva, kao i u njoj sebe vremenujud izvor
izgovorenog vremena, ostaju nesaznati i nepojmljeni.
To da onome to je izloeno tim sada", onda" i tada" sutin-
ski pripada struktura datirljivosti, postaje najelementarniji dokaz
za poreklo tog izloenog iz sebe izlagajue vremenitosti. ,,Sada"-ka-
zujui mi takode uvek ve razumemo i neko - kada to i to ..." a da
to ne kazujemo zajedno sa ostalim. A zbog ega? Zato to to sada"
izlae neko osadanjavanje bia. U sada, kada ..." lei ekstatiki ka-
rakter sadanjosti. Datirljivost tih sada", onda" i tada" odsjaj je
ekstatike ustrojenosti vremenitosti, pa je zbog toga takode sutin-
ska za izgovoreno vreme samo. Struktura datirljivosti tih sada",
onda" i tada" potvrda je za to da oni, iz stabla vremenitosti, i sami
jesu vreme. Izlagajue izgovaranje tih sada", onda" i tada" naji-
zvornije je navodenje vremena. I poto je u ekstatikom jedinstvu
vremenitosti koja sa datirljivou biva razumljena netematski i kao
takva neprepoznatljiva, tubitak svagda ve otkljuen samom sebi
kao bitak-u-svetu, a ujedno s tim je otkrito i unutarsvetsko bie,
izloeno vreme svagda ve poseduje i neko datiranje iz bia koje
susree u otkljuenosti onoga Tu: sada, kada - vrata lupaju; sada,
kada - meni nedostaje knjiga, i tome slino.
Na osnovu tog istog izvora iz ekstatike vremenitosti, takode
tim sada", onda" i tada" pripadni horizonti poseduju karakter da-
tirljivosti kao Danas, kada ..." Kasnije, kada ..." i Ranije, kada ..."
Ako oekivanje, razumevajui sebe u onome onda", izlae se-
be i pri tome kao osadanjavanje ono to oekuje razume iz svog
sada", onda u navoenju" tog onda" ve lei ono ,,a sada jo ne".
Osadanjavajue oekivanje razume to do tada". Izlaganje artikuli-
e ovo do tada" - ono, naime, ,,ima svoje vreme", kao ono Izmedu,
koje isto tako ima odnos datirljivosti. Taj odnos dolazi do izraza u

468
 Vrcmcnitost i unutarvrcmcnost kao izvor vulgarnog pojma vrcmcna

onome ,,dok to ..." Brinjenje moe to dok" i samo ponovo oekuju-

i da artikulie daljim navoenjem onoga onda". To do tada" biva
podeljeno jednim brojem onih od onda - do onda", koji su, meu-
tim, unapred obuhvaeni" u oekujuem projektu primarnog ,,on-
da". Oekujui-osadanjavajuim razumljenjem onoga ,,dok" [wa-
hrend] biva artikulisano ustrajavanje" [Wahren]. Ovo trajanje
[Dauern] je, opet, vreme koje je otvoreno u sebe izlaganju vremeni-
tosti, vreme koje tako svagdanji biva netematski u brinjenju ra-
zumljeno kao raspon". Oekujui-zadravajue osadanjavanje
,,iz"-lae neko rasponsko dok" samo zato to je ono pri tome sebi
otkljuenokaoekstatikapro^^wtosfpovesnevremenitosti,prem-
da nesaznata kao takva. Ali, pri tome se pokazuje naredna osobi-
tost navedenog" vremena. Ne samo da je ono dok" rasponsko,
nego svako sada", onda", tada", poseduje sa strukturom datirlji-
vosti svagda neku rasponskost promenljive irine raspona: sada":
u pauzi, pri jelu, uvee, uleto; onda": pri doruku, pri uspinjanju
i tome slino.
Oekujui-zadravajui-osadanjavajue brinjenje puta se-
bi" vreme ovako ili onako, i brinui navodi to vreme i bez svakog
specifino raunajueg odredenja vremena i pre njega. Pri tome se
vreme u svagdanjem modusu brinueg sebi-pustiti-vreme datira
iz onoga svagda upravo okolosvetski brinutog i u nahoenom razu-
mljenju otkljuenog, iz onoga to se ini preko dana". Ve prema
tome kako tubitak oekujui izrasta u onome brinutom i, ne oeku-
jui samog sebe, sebe zaboravlja, i njegovo vreme, koje on sebi
puta", ostajepokriveno ovim nainom putanja". Upravo u svako-
dnevno brinuem ivotarenju" tubitak nikada ne razume sebe
kao protiui du nekog kontinuirano trajueg sleda istih sada".
Vreme, koje tubitak sebi puta, na osnovu tog pokrivanja gotovo
da ima praznine. Mi esto vie i ne moemo zajedno da sastavimo
kraj sa krajem nekog dana", ako se vratimo natrag na upotrebljeno"
vreme. To ne-zajedno vremena sa prazninama ipak nije nikakva
raskomadanost nego jedan modus svagda ve otkljuene, ekstatiki
protegnute vremenitosti. Nain na koji puteno" vreme protie" i
nain na koji brinjenje to vreme sebi vie ili manje izriito navodi,
putaju da budu fenomenalno primereno eksplicirani samo ako se,

469
BlTAK 1 VIU-Ml-

s jedne strane, teorijsko predstavljanje" neke kontinuirane Sada-

reke dri udaljenim i, s druge strane, ako se pojmi da moguni na-
ini na koje tubitak sebi daje i puta vreme, treba primarno da se
odrede iz toga, kako on odgovarajui svagdanjoj egzistenciji Jma"
svoje vreme.
Ranije je svojstveno i nesvojstveno egzistiranje bilo okarakteri-
sano s obzirom na moduse njega fundirajueg vremenovanja vre-
menitosti. Prema tome se neodlunost nesvojstvene egzistencije
vremenuje u modusu nekog neoekujui-zaboravljajueg osada-
njavanja. Onaj neodluni razume sebe iz najbliih dogodovtina i
sluajeva - za-padanja koja u takvom osadanjavanju susreu i me-
njajui se sebe nameu. Mnogouposleno gubei sebe na onome bri-
nutom, onaj neodluni gubi na njemu svoje vreme. Stoga i za njega
karakteristina beseda: nemam vremena". Onako kako onaj ne-
svojstveno egzistirajui stalno gubi vreme i nikada ga nema" tako
izuzetnost vremenitosti svojstvene egzistencije ostaje to da ona u
odlunosti nikada ne gubi vreme i uvek ima vremena". Jer vreme-
nitost odlunosti ima u odnosu na svoju sadanjost karakter tre-
nutka. Njegovo svojstveno osadanjavanje situacije samo ne biva
vodeno nego je zaustavljeno u biloj budunosti. Trenutna egzi-
stencija vremenuje sebe kao sudbinski celu protegnutost u smislu
svojstvene, povesne stalnosti sopstva. Na taj nain vremenita egzi-
stencija stalno" ima svoje vreme za ono to situacija zahteva od
nje. Odlunost, meutim, otkljuuje ono Tu na taj nain samo
kao situaciju. Stoga za onoga odlunog nikada ne moe ono ot-
kljueno da susretne tako da bi on na tome mogao neodluno da
izgubi svoje vreme.
Faktiki baeni tubitak moze da uzme" vreme za sebe i da
ga izgubi, samo zato to je njemu kao ekstatiki protegnutoj vre-
menitosti sa u njoj osnivajuoj otkljuenosti onoga Tu dodeljeno
neko vreme".
Kao otkljuen, tubitak faktiki egzistira na nain sabitka sa
drugima. On se dri u nekoi javnoj, prosenoj razumljivosti. Oni
u svakodnevnom biti-jedan-sa-drugim izloeni i izgovoreni sa-
da, kada ..." onda, kada ..." bivaju naeino razumljeni, mada su
jednoznano datirani samo u izvesnim ^ranicama. U najbliem"

470
 Vremenitost i umitarvremenost kao izvor vulgamogpojma vremena

biti-jedan-sa-drugim moe vie njih zajedno" da kae sadd\ pri

emu svako od njih razliito datira kazano sada": sada kada se de-
ava ovo ili ono. Izgovoreno sada" je svako kazao u javnosti onoga
jedan-sa-drugim-biti-u-svetu. Izloeno, izgovoreno vreme svag-
danjeg tubitka stoga je kao takvo na osnovu svog ekstatikog bit-
ka-u-svetu svagda takode ve i objavljeno. No, ukoliko svakodnevno
brinjenje sebe razume polazei iz brinutog sveta", ono ne poznaje
vreme" koje ono uzima za sebe kao svoje vreme, nego brinui is/co-
riava vreme kojega ima" sa kojim se rauna. Javnost vremena
je, medutim, utoliko snanija ukoliko vie faktiki tubitak izriito
brine vreme time to svojstveno vodi rauna o njemu.

80. Brinuto vreme i unutarvremenost

Privremeno je valjalo samo razumeti kako tubitak, koji se

osniva u vremenitosti, egzistirajui brine vreme i kako se to vre-
me objavljuje u izlagajuem brinjenju za bitak-u-svetu. Pri tome
je ostalo jo potpuno neodredeno, u kojem smislu izgovoreno
javno vreme Jeste\ da li ono uopte moe da bude oslovljeno
kao bivstvujui. Pre svake odluke o tome da li je javno vreme
ipak samo subjektivno" ili je objektivno zbiljsko", ili ak nijed-
no od ta dva, mora pre svega da bude otrije odreen fenomenalni
karakter javnog vremena.
Objavljivanje vremena ne dogaa se samo naknadno i prigod-
no. Poto je pre tako da tubitak kao ekstatiko-vremenit svagda
ve otkljueno jeste i pripada izlaganju koje razume egzistenciju, u
brinjenju se ve objavilo i vreme. Prema njemu se i upravljamo,
tako da ono nekako mora da bude unapred nalaljivo za svakoga.
Iako brinjenje vremena moe da se sprovodi na okarakterisan
nain datiranja iz okolosvetskih dogodovtina, onda se to u osnovi
ipak dogada uvek ve u horizontu nekog brinjenja vremena, koje
poznajemo kao astronomsko i kalendarsko raunanje vremena.
Ono se ne javlja sluajno ve poseduje svoju egzistencijalno-onto-
loku nunost u osnovnoj ustrojenosti tubitka kao brige. Poto
tubitak primereno sutini zapadajui egzistira kao baeni tubitak,

471
BriAK l VRt.Ml-

on brinui izlae svoje vreme na nain nekog raunanja vremena.

Na taj nain se vremenuje svojstveno" objavljivanje vremena, ta-
ko da mora da bude kazano: baenost tubitka osnov je za to da on
javno daje" vreme - da vremena javno Jma. Da bismo osigurali
mogunu razumljivost pokazivanja izvora javnog vremena iz fak-
tike vremenitosti, morali smo pre toga da okarakteriemo vreme
uopte, koje je izloeno u vremenitosti brinjenja, ve i jedino zato
da bismo uinili razgovetnim da sutina brinjenja o vremenu ne
lei u primeni brojevima primerenih odreenja pri datiranju. Ono
egzistencijalno-ontoloki odluujue u raunanju vremena, stoga,
ne sme da se vidi u kvantifikovanju vremena, ve mora izvornije
da se pojmi iz vremenitosti tubitka koji rauna sa vremenom.
Javno vreme" pokazuje se kao ono vreme ,,u kojem" susree
ono unutarsvetski priruno i predruno. To zahteva da se to tu-
bitku neprimereno bie nazove unutarvremenim. Interpretacija
unutarvremenostipribavljajedan izvorniji pogledu sutinu ,,jav-
nog vremena" i istodobno omoguava da se granino obuhvati
njegov bitak".
Bitak tubitka je briga. To bie egzistira zapadajui kao ono
baeno. Preputen sa svojim faktikim Tu otkritom svetif i bri-
nui upuen na taj svet, tubitak oekuje svoje moi-biti-u-svetu
na taj nain to rauna" sa onim i na ono sa kojim radi tog mo-
i-biti ima neko na kraju izuzetno udovoljenje. Svakodnevnom
obazirnom bitku-u-svetu potrebna je mogunost vizira, a to znai
svetlina, da bi mogao brinui da se ophodi sa onim prirunim
unutar onoga predrunog. Sa faktikom otkljuenou svog sve-
ta za tubitak je otkrita priroda. U svojoj baenosti on je izruen
smeni dana i noi. Dan daje svojom svetlinom moguni vizir, a
no ga oduzima.
Obazirno brinui oekujui mogunost vizira, tubitak daje se-
bi, razumevajui sebe iz svog dnevnog poslovanja, svoje vreme
onim onda, kada se razdanjuje". Brinuto onda" biva datirano iz
onoga to stoji u najbliem okolosvetskom sklopu povezanosti udo-
voljenja sa osvetljavanjem: sa izlaskom Sunca. Onda, kada ono izla-
zi, vreme je za ... Time tubitak datira vreme koje mora da uzme za
sebe, iz onoga to u horizontu preputenosti svetu unutar tog sveta

472
 Vremenitost i unutarvrcmenost kao izvor vulgamog pojma vremena

susree kao neto sa ime on za obazirno moi-biti-u-svetu ima

neko izuzetno udovoljenje. Brinjenje upotrebljava prirunobitak"
Sunca koje daruje svetlost i toplotu. Sunce datira vreme izloeno u
brinjenju. Iz tog datiranja izrasta najprirodnija" mera vremena
- dan. A poto je vremenitost tubitka, koji mora da uzme svoje vre-
me, konana, i njegovi dani takoe su ve odbrojani. Ono ,,dok je
dan" daje brinuem oekivanju mogunost da unapred brinui od-
redi onda" onoga to treba brinuti, a to znai mogunost da pode-
li dan. Podela se opet sprovodi s obzirom na ono to datira vreme:
na putujue Sunce. Onako kao izlazak, i zalazak i podne su izuzet-
na mesta" koje zauzima ta zvezda. O njegovom prolaenju pred
nama, koje se pravilno ponovo vraa, vodi rauna u svet baeni
tubitak koji vremenujui daje sebi vreme. Dogaanje tog tubitka je
na osnovu datirajueg izlaganja vremena, koje je predskicirano iz
baenosti u ono Tu, svakodnevno dogadanje.
Ovo datiranje koje se sprovodi polazei od zvezde koja daruje
svetlost i toplotu, i od njenih istaknutih mesta" na nebu, jedno je
navodenje vremena koje se u izvesnim granicama najpre usaglae-
no sprovodi u onome biti-jedan-sa-drugim ,,pod istim nebom" za
svakoga" u svako vreme i na jednaki nain. Ono datirajue je oko-
losvetski raspoloivo, a ipak nije ogranieno na svagda brinuti svet
pribora. Pre je u tom svetu uvek ve sa-otkrita okolosvetska priro-
213
da i javni okolni svet. Na ovo javno datiranje, u kojem svako sebi
navodi svoje vreme, moe svako istodobno da rauna", ono upo-
trebljava jednu javno raspoloivu meru. To datiranje rauna s vre-
menom u smislu nekog merenja vremena, kojem je prema tome
potreban neki mera vremena, a to znai neki asovnik. U tome
lei: sa vremenitou baenog, svetu" preputenog tubitka koji sebi
daje vreme, takoeje ve otkrito i neto takvopoput asovnika\ a
to znai jedno priruno koje je postalo pristupano u svom pravil-
nom vraanju u oekujuem osadanjavanju. Baeni bitak pri ono-
me prirunom osniva se u vremenitosti. Ona je osnov asovnika.
Kao uslov mogunosti faktike nunosti asovnika, vremenitost
istodobno uslovljava i njegovu sposobnost da bude otkrit, jer samo
oekujui-zadravajue osadanjavanje kretanja Sunca, kretanja

213 Uporeciiti 15, str. 9/ i dalje.

473
BlTAK I VRI-.MF

koje susree sa otkritou unutarsvetskog bia kao sebe izlagajue

oekujui-zadravajue osadanjavanje, istodobno omoguava i
zahteva datiranje iz onoga javno okolosvetski prirunog.
Tek prirodni" asovnik, koji je svagda ve otkrit sa faktikom
baenou tubitka koji se osniva u vremenitosti, motivie i omogu-
ava istodobno uspostavljanje i upotrebu jo spretnijih asovnika,
i to tako da ti vetaki" asovnici moraju biti natelovani" prema
onim prirodnim", ako oni sa svoje strane treba da uine pristupa-
nim vreme koje je primarno otkrito na prirodnom asovniku.
Pre nego to oznaimo glavne crte obrazovanja raunanja vre-
mena i upotrebe asovnika u njihovom egzistencijalno-ontolo-
kom smislu, najpre treba da bude potpunije okarakterisano vreme
brinuto u merenju vremena. Ako tek merenje vremena svojstve-
no" objavljuje brinuto vreme, onda u sledu onoga kako se u takvom
raunajuem" datiranju pokazuje ono datirano, javno vreme mora
biti fenomenalno nezastrto pristupano.
Datiranje onoga u brinuem oekivanju sebe izlagajueg ,,on-
da", ukljuuje u sebi: onda, kada se razdanjuje jeste vreme za dnev-
ni posao. U brinjenju izloeno vreme je svagda ve razumljeno kao
vreme za ... Svagdanje sada kada to i to" kao takvo je svagdapo-
godno i nepogodno. To sada" - pa tako i svaki modus izloenog
vremena - jeste ne samo neko sada, kada ..." nego je kao ovo su-
tinski datirljivo istodobno sutinski odreeno strukturom pogod-
nosti odnosno nepogodnosti. Izloeno vreme poseduje samo od
sebe karakter vremena za ..." odnosno nevremena za ..." Oekuju-
i-zadravajue osadanjavanje brinjenja razume vreme u nekom
odnosu prema nekom Da-ta, emu, koje je sa svoje strane kona-
no utvrdeno u nekom Radi-ega onoga moi-biti tubitka. Objavlje-
no vreme otvara ovim Da-bi-odnosom onu strukturu kao koju
2 4
smo ranije ' upoznali znaenjskost. Ona konstituie svetovnost
sveta. Objavljeno vreme sutinski poseduje kao vreme-za ... karak-
ter sveta. Stoga mi u vremenovanju vremenitosti sebe objavljujue
vreme nazivamo vreme-sveta. I to ne, recimo, zato to je ono pred-
runo kao unutarsvetsko bie, to ono nikada ne moe biti, nego

214 Uporediti 18, str. 1 14 i dalje, i ^o 69 c, str. 419 i dalje.

474
 Vremcnitost i umitarvremenast kao izvor vulgarnog pojma vremena

zato to ono pripada svetu u egzistencijalno-ontoloki interpretira-

nom smislu. U onome to sledi mora da se pokae kako su suta-
stveni odnosi strukture sveta, na primer ono da-bi\ na osnovu
ekstatiko-horizontske ustrojenosti vremenitosti, zajedno poveza-
ni sa javnim vremenom, na primer onim onda-kada". U svakom
sluaju, tek sada se brinuto vreme moe strukturalno potpuno oka-
rakterisati: ono je datirljivo, rasponsko, javno i kao tako strukturi-
rano pripada samom svetu. Svako prirodno-svakodnevno izgovo-
reno sada" na primer poseduje ovu strukturu i kao takvo ono je,
iako netematski i pretpojmovno, razumljeno u brinuem pustiti-se-
bi-vreme tubitka.
U otkljuenosti prirodnog asovnika, koja pripada baeno-za-
padajui egzistirajuem tubitku, istodobno lei i jedno izuzetno,
od strane faktikog tubitka svagda ve sprovedeno objavljivanjebri-
nutog vremena, koje u usavravanju raunanja vremena i u profi-
njavanju upotreba asovnika jo napreduje i uvruje se. Povesni
razvoj raunanja vremena i upotrebe asovnika ovde ne treba da
bude prikazan istorijski u svojim mogunim varijacijama. Neka se
pre egzistencijalno-ontoloki pita: koji modus vremenovanja vre-
menitosti tubitka postaje otvoren u pravcu obrazovanja raunanja
vremena i upotrebe asovnika? Odgovaranjem na ovo pitanje mo-
ra da izraste jedno izvornije razumevanje toga da se merenje vreme-
na, a to istodobno znai i izriito objavljivanje brinutog vremena,
osniva u vremenitosti tubitka, i to u jednom sasvim odreenom
vremenovanju te vremenitosti.
Ako primitivni" tubitak, koji smo poloili u osnov analize
prirodnog" raunanja vremena, uporedimo sa napredovalim" tu-
bitkom, onda se pokazuje da za napredovali tubitak dan i prisut-
nost suneve svetlosti vie ne poseduju povlaenu funkciju, zato
to taj tubitak ima prednost" da moe i no da uini danom. Isto
tako, za ustanovljavanje vremena njemu vie nije potreban neki iz-
riiti, neposredan pogled na Sunce i njegov poloaj. Zgotovljavanje
i upotreba vlastitog mernog pribora doputa da se vreme direktno
otita na posebno za to uspostavljenom asovniku. Ono Koliko-sa-
ti je Koliko-vremena". lako to moe da ostane pokriveno za svag-
danje otitavanje vremena, i upotreba satnog pribora se osniva,

475
BlTAKI \ RTMT

poto asovnik mora biti regulisan u smislu omoguavanja nekog

javnog raunanja vremena prema prirodnom" asovniku, u vre-
menitosti tubitka koja otkljuenou tubitka ponajpre omoguava
datiranje brinutog vremena. Napredujuim otkrivanjem prirode se-
be obrazujue razumevanje prirodnog asovnika daje uputstvo za
nove mogunosti merenja vremena, koje su relativno nezavisne od
dana i svagdanjeg izriitog posmatranja neba.
Meutim, na izvestan nain ve i primitivan" tubitak ini se-
be nezavisnim od nekog direktnog otitavanja vremena na nebu
utoliko to on ne ustanovljuje poloaj Sunca na nebu nego meri
senku koju u svako vreme baca neko raspoloivo bie. To moe
najpre da se dogodi u najjednostavijoj formi seoskog asovnika".
U senci koja svakoga stalno prati, Sunce susree s obzirom na svo-
ju promenljivu prisutnost na razliitim mestima. Tokom dana
razliite duine senke mogu ,,u svako vreme" da budu izmerene
koracima. Mada su duine tela i stopala pojedinaca takode razli-
ite, ipak odnos ta dva ostaje konstantan u izvesnim granicama
tanosti. Javno odreivanje vremena brinueg dogovaranja, na
primer, onda dobija formu: Kada senka bude dugaka toliko sto-
pa, onda emo tamo da se sretnemo". Pri tome je u onome biti-je-
dan-sa-drugim u uim granicama nekog najblieg okolnog sveta
neizriito pretpostavljena jednakost geografske irine mesta" na
kojem se vri merenje senke koracima. Tubitku nije potrebno ak
ni da nosi sa sobom ovaj asovnik - on je sam na izvestan nain
taj asovnik.
Javnom sunanom satu, kod koga se crta senke na jednoj puta-
nji opremljenoj ciframa kree protivstavljeno toku kretanja Sunca,
nije potrebno dalje opisivanje. Ali, zato mi na mestu koje senka
zauzima na brojaniku, svagda nalazimo neto takvo poput vreme-
na? Niti je senka niti je podeljena putanja samo vreme, a isto toliko
malo je to i njihovo uzajamno prostorno odnoenje. Gde je onda
vreme koje na taj nain direktno otitavamo na sunanom satu",
ali i na svakom depnom asovniku?
ta znai otdtavanje vremena? Gledati na asovnik" ipak ne
moe da kazuje samo: priruni pribor posmatrati u njegovoj prome-
ni i slediti poloaje kazaljki. Ustanovljavajui u upotrebi lasovnika

476
 Vremenitost i umitarvremenast kao izvor vulgarnogpojma vremena

ono Koliko-sati, mi kaemo, izriito ili ne, sada je toliko i toliko,

sada je vreme za ..., odnosno, jo ima vremena ..., naime sada, pa
do ... To gledanje-na-asovnik osniva se u jednom uzimati-vre-
me-za-sebe i biva noeno njime. Ono to se pokazalo ve pri naj-
elementarnijem raunanju vremena, ovde postaje razgovetnije:
na asovnik gledajue sebe-usmeravanje prema vremenu sutin-
ski je jedno Sada-kazivanje. To je toliko samorazumljivo" da mi
na to uopte ne obraamo panju, a jo manje izriito znamo o
tome da je pri tome ono Sada svagda ve razumljeno i izloeno u
svom punom strukturalnom sastoju datirljivosti, rasponskosti,
javnosti i svetovnosti.
Sada-kazivanje je, meutim, besedea artikulacija nekog osa-
danjavanja, koje vremenuje sebe u jedinstvu sa nekim zadranim
oekivanjem. U upotrebi asovnika sebe provodee datiranje po-
kazuje se kao izuzetno osadanjavanje nekog predrunog. Datira-
nje se ne poziva jednostavno na neto predruno, nego i samo
pozivanje poseduje karakter merenja. Dodue, merni broj moe
biti neposredno otitan. U tome ipak lei: razumljeno biva jedno
biti-sadran merila u nekom rastojanju koje treba meriti, a to zna-
i da u tom rastojanju biva odredeno ono Kako-esto njegove pri-
sutnosti. Merenje konstituie sebe vremenito u osadanjavanju
prisustvujueg merila u prisustvujuem rastojanju. Nemenjanje
koje lei u ideji merila kazuje da ono mora za svakoga u svako vre-
me da bude predruno u svojoj postojanosti. Meree datiranje bri-
nutog vremena izlae to vreme u osadanjavajuem pogledu na
ono predruno koje kao merilo i kao ono mereno postaje pristu-
pano samo u jednom izuzetnom osadanjavanju. Poto u mere-
em datiranju osadanjavanje onoga prisustvujueg poseduje jed-
nu posebnu prednost, meree otitavanje vremena na asovniku
izgovara sebe takode u jednom naglaenom smisiu sa onim Sada.
U merenju vremena sprovodi se stoga jedno objavljivanje vreme-
na, primereno kojem vreme svagda i u svako vreme za svakoga
susree kao sada i sada i sada" Tako ovo opte" na asovnicima
pristupano vreme biva prethodno nadeno gotovo kao neka pred-
rucna mnogostrukost Sada-a, a da merenje vremena tematski nije
usmereno na vreme kao takvo.

477
BlTAK 1 \'R Li.Mi.

Poto vremenitost faktikog bitka-u-svetu izvorno omogua-

va otkljuenje prostora, a prostorni tubitak je iz nekog otkritog Ta-
mo uputio sebi neko tubitku primereno Ovde, u vremenitosti tubit-
ka brinuto vreme je s obzirom na svoju datirljivost svagda vezano
za jednu lokaciju tubitka. Ne biva vreme prikopano za neku loka-
eiju, nego je vremenitost uslov mogunosti za to da se datiranje
moe vezivati za ono prostorno-lokacijsko, i to tako da je to pro-
storno-lokacijsko kao mera obavezno za svakoga. Vreme ne biva
tek spojeno sa prostorom ve prostor , koga toboe treba spojiti,
susree samo na osnovu vremenitosti koja brine vreme. Primereno
tundiranju asovnika i raunanja vremena u vremenitosii tubitka,
koja konstituie to bie kao povesno, moe da se pokae kako je
upotreba asovnika ontoloki i sama povesna, te kako svaki asov-
nik kao takav ,,ima povesf. : i '

Vreme objavljeno u mereniu vremena nikako ne postaje pro-

stor datiranjem iz prostornih mernih odnosa. Isto tako malo i ono
egzistencijalno-ontoloki sutastveno u merenju vremena treba tra-
iti u tome to datirano vreme" biva brojano odredeno \z prostor-
nih rastojanja i promene mesta neke prostorne stvari. Pre je tako
da ono ontoloki odluujue lei u specifinom osadanjavanju
koje omoguava merenje. Datiranje iz onoga prostorno" predru-
nog tako je malo neko poprostorenje vremena, da to tobonje
poprostorenje ne znai nita drugo do osadanjavanje onoga u sva-
kom Sada za svakoga p r e d r u n o g bia u njegovoj prisutnosti.
U sutinski nuno sada-kazivajuem merenju vremena se povrh
dobijanja mere gotovo zaboravlja ono mereno kao takvo, tako da
ne moe da se nade nita osim rastojanja i broja.

to nianje tubitak koji brine vreme ima da izgubi vreme, utoli-

ko dragocenije' ono postaje, utoliko spretniji mora biti i asovnik.

2 i 5 Ovde ne trcba da ^e nla/.i u problem mcrcnja vrcmcna u teoriji relativnosti. Raz-

jasnjavanje ontoloskih lundanienata tog merenja \rec pretposta\ija neko poja-
njenje \remena-s\eta i unutar\remenosti i/ \remenitosti tubitka, a isto tako I
rasvctlja\"anje cg/isienciiaino-\'remenite konstituciie otkrivanja prirodc i \re-
menitog smisla mcrcnia uoptc. Aksiomatika fi/ikainc tehnike merenia poivti
na ovim istra/ivaniima i, sa svoje strane, nikada ne mo/e da ra/vije probiem
\'remena kao taka\'.

478
 Vrcmenitost i unutarvrcnienost kao izvor vulgarnogpojma vremena

Ne samo da vreme treba da moe biti tanije" navedeno, nego i samo

odredivanje vremena treba da iziskuje to je moguno manje vremena,
a ipak da bude usaglaeno sa navoenjima vremena Drugih.
Privremeno je valjalo samo da se pokae uopte sklop poveza-
nosti" upotrebe asovnika sa vremenitou koja za sebe uzima vre-
me. Onako kako konkretna analiza obrazovanog astronomskog ra-
unanja vremena spada u egzistencijalno-ontoloku interpretaciju
otkrivanja prirode, tako i fundament kalendarske istorijske hrono-
logije' puta da bude slobodno poloen samo unutar kruga zadataka
egzistencijalne analize istorijskog saznavanja.216
Merenje vremena izvrava jedno izrazito objavljivanje vreme-
na, tako da tek tim putem postaje poznato ono to obino naziva-
mo vreme". U brinjenju biva svakoj stvari prireeno njeno vre-
me'! Ona ga ,,ima", a kao svako unutarsvetsko bie i moe da ga
,,ima" samo zato to ona uopte jeste ,,u vremenu". Vreme ,,u ko-
jem" susree unutarsvetsko bie mi poznajemo kao vreme-sveta.
Ono ima na osnovu ekstatiki-horizontske ustrojenosti vremeni-
tosti, kojoj i pripada, istu onu transcendencu kao i svet. Sa otklju-
enou sveta objavljeno je vreme-sveta, tako da svaki vremenito
brinui bitak pri unutarsvctskom biu obazir.no razume to bie
kao ,,u vremenu" susretajue.

216 Kao prvi pokuaj interpretacije hronolokog vremena i povesnog broja" up.
frajburko habilitaciono predavanje autora (letnji semestar 1915.): Dcr Zeitbe-
grilfin der(ieschichtswissenschaft. Objavljeno u Zeitschritt fiir Philosophie und
philosophische Kritik, tom 161 (1916) str. 173 i dalje. Sklopovima pove/anosti
i/.medu povesnog broja, astronomski proraunatog vremena-sveta te vremeni-
tosti i povesnosti tubitka potrebno je istrazivanje koje ide i dalje. - Dalje, up.
G. Zimel: Das Problcm dcriiistorischcn Zcit. Philos. \'ortrage, objavljeno od strane
Kantgesellschaft 12, 1926 - Dva utemeljuiua dela o obrazovanju istorijske hro-
nologije su: Jozef Justus Skaliger [Josephus Justus Scaliger]: Dc emcndationc
tcmporuni 1583, i Dionisius Fetavius S. J. [Dionvsius Petavius]: Opus dc doctri-
na tcmporuni 1627. - O antikom raunanju vremena up. (J. Biltinger: Dic an-
iikcn Stundcnangiibefi 1888. Dcr biirgcrliclic lag. Lntersuchungen iiber den
Beginn des Kalendertages im klassischen Altertum und im christlichen Mittelal-
ter~1888. - H. Dils [Hermann Dielsh Antikc lcchnik. 2. izd. 1920, str. 155-232 i
dalje. Dic antikc Uhr. - Novijom hronologiiom bavi se l:r. Ril | I:r. Riihlj: Chro-
nologic des Mitteialtcrs und dcr Scuzcit 1897.

479
BlTAK I VRHMli

Vreme ,,u kojem" se ono predruno kree i miruje nije objek-

tivno", ako se time mni ono biti-po-sebi-predruan unutarsvetski
susretajueg bia. Vreme je, meutim, isto tako malo subjektivno",
ako pod time razumemo predruno-bitak i javljanje u nekom ,,su-
bjektu". Vreme-sveta je objektivnije" od svakog mogunog objekta,
zato to ono kao uslov mogunosti unutarsvetskog bia sa otkljue-
nou sveta svagda ve biva ekstatiko-horizontski objicirano".
Stoga vreme-sveta, nasuprot Kantovom mnjenju, biva i na onome
fizikom isto onako neposredno unapred naeno kao i na onome
psihikom, a ne na onome fizikom tek obilaznim putem preko
onoga psihikog. Vreme" se najpre pokazuje upravo na nebu, a
to znai tamo gde se ono u prirodnom sebe-usmeravanju prema
njemu prethodno nalazi, tako da vreme" biva ak i identifiko-
vano sa nebom.
Vreme-sveta je, medutim, takoe subjektivnije"od svakogmo-
gunog subjekta, zato to ono u dobro-razumljenom smislu brige
kao bitka faktiki egzistirajueg sopstva zajedno sa ostalim tek ini
mogunim taj bitak. Vreme" nije predruno ni u subjektu" ni u
objektu", ni unutra" ni spolja", i ono jeste" ranije" od svake su-
bjektivnosti i objektivnosti zato to ono ini uslov mogunosti ak
i za to ranije". Pa ima li onda ono uopte neki bitak"? I ako ga ne-
ma, da li je ono onda neki fantom, ili je bievitije" od svakog mo-
gunog bia? Istraivanje koje ide dalje u pravcu takvih pitanja,
naii e na istu onu granicu" koja se ispreila ve privremenom
pretresanju sklopa povezanosti istine i bitka.217 Ma kako da se odgo-
vori na ta pitanja u onome to sledi, odnosno ma kako da ona pre
svega budu izvorno postavljena, najpre valja razumeti da vremeni-
tost kao ekstatiki-horizontska vremenuje neto takvo poput vre-
mena-sveta, koje konstituie unutarvremenost onoga prirunog i
predrunog. Ali, to bie onda u strogom smislu nikada ne moe
biti nazvano vremenitim". Ono je poput svakog tubitku neprime-
renog bia nevremenito, pa makar se ono realno javljalo, nastajalo
ili prolazilo, ili idealno" opstojalo.
Ako, prema tome, vreme-sveta pripada vremenovanju vreme-
nitosti, onda ono ne moe da bude ni subjektivistiki" rasplinuto

217 Uporediti 44 c, str. 26/ i dalje.

480
 Vrcmenitost i unutarvrcmenost kao izvor vulgarnog pojma vrcmena

niti u nekom loem objektiviranju" postvareno". I jedno i drugo

se izbegava iz jasnog uvida, a ne samo na osnovu nekog nesigur-
nog kolebanja izmeu dve mogunosti, samo onda ako se moe
razumeti, kako svakodnevni tubitak iz svog najblieg razumevanja
vremena teorijski poima vreme" i kako mu taj pojam vremena i
njegovo gospodarenje zatvara mogunost da ono u njemu mneno
razume iz izvornog vremena, a to znai kao vremenitost. Svako-
dnevno brinjenje, koje sebi daje vreme, nalazi vreme" na unutar-
svetskom biu koje susree u vremenu". Stoga rasvetljavanje gene-
ze vulgarnog pojma vremena mora da uzme svoje polazite
kod unutarvremenosti.

81. Unutarvremenost i geneza

vulgarnog pojma vremena

Kako se za svakodnevno, obazirno brinjenje najpre pokazuje

neto takvo poput vremena"? U kojem brinuem ophodu koji upo-
trebljava pribor ono postaje izrieito pristupano? Ako je sa otklju-
enou sveta vreme objavljeno, a sa otkritou unutarsvetskog
bia, koje pripada otkljuenosti sveta, ono je takode uvek ve i bri-
nuto, ukoliko tubitak raunajui sa sobom proraunava vreme, on-
da u upotrebi asovnika lei ono dranje u kojem ,,se" izriito
usmerava prema vremenu. Egzistencijalno-vremeniti smisao upo-
trebe asovnika pokazuje se kao osadanjavanje putujue kazaljke.
Osadanjavajue sledenje poloaja kazaljke broji. Ovo osadanjava-
nje vremenuje sebe u ekstatikom jedinstvu nekog oekujueg
zadravanja. Osadanjavajui zadravati ono tada", znai: sada-ka-
zivajui biti otvoren za horizont onoga Ranije, a to znai onoga
Sada-vie-ne. Osadanjavajuei oekivati ono onda", kazuje: sada-
kazivajui biti otvoren za horizont onoga Kasnije, a to znai onoga
Sada-jo-ne. Ono to sebe pokazuje u takvom osadanjavanju jeste
vreme. Kako, prema tome, glasi definicija vremena otvorenog u ho-
rizontu obazirne, za sebe vreme uzimajue, brinue upotrebe a-
sovnika? Vreme je ono b roj a n o kojesepokazuje u osadanjavajuemy
brojeem sleenju lutajuee kazaljke, i to tako da osadanjavanje sebe

481
BlTAK 1 VRTMT

vremenuje u ekstatikom jedinstvu sa zadravanjem i oekivanjem,

koje je horizontski otvoreno prema onome Ranije i Kasnije. A to nije
nita drugo nego egzistencijalno-ontoloko izlaganje one definicije
koju Aristotel daje o vremenu: TOUTO ydp OTIV 6 ^povoc;, dpi0Lio<;
Ktvr|aea)(; KaTd TO TrpTepov Kai uaiTpov. To je, naime, vreme,
ono brojano na kretanju koje susree u horizontu onoga Ranije i
Kasnije."218 Ma koliko strano ova definicija mogla da izgleda na pr-
vi pogled, ona je tako samorazumljiva" i pravo crpena ako biva
granino obuhvaen onaj egzistencijalno-ontoloki horizont iz ko-
jega je Aristotel nju uzeo. Izvor tako otvorenog vremena za Aristo-
tela ne postaje problem. Njegova interpretacija vremena pre se kre-
e u pravcu prirodnog" razumevanja bitka. Pa ipak, poto samo
to razumevanje bitka i u njemu razumljeni bitak istraivanjem ko-
je je pred nama bivaju naelno uinjeni problemom, tek nakon raz-
reenja pitanja bitka moe tematski da bude interpretirana Aristo-
telova analiza vremena, i to tako da ona zadobija naelno znaenje
za pozitivno prisvajanje kritiki ogranienog postavljanja pitanja
antike ontologije uopte. 2 N
Svako pretresanje pojma vremena koje je usledilo nakon toga
naelno se dri Aristotelove definicije, a to znai da ono ini vreme
temom onako kako se ono pokazuje u obazirnom brinjenju. Vre-
me je ono brojano", a to je ono to je izgovoreno i, premda nete-
matski, mneno u osadanjavanju lutajuee kazaljke (odnosno sen-
ke). U osadanjavanju onoga pokretnog u njegovom kretanju biva
kazano: sada ovde, sada ovde itd" Ono brojano jesu ta Sada.
A ona se ,,u svakom Sada" pokazuju kao ,,odmah-vie-ne..." i upra-
vo-jo-ne-sada". Ovo na taj nain u upotrebi asovnika vizirano"
vreme-sveta mi nazivamo Sada-vreme.
to prirodnije" s vremenom rauna brinjenje koje sebi daj e
vreme, utoliko manje to brinjenje boravi pri izgovorenom vreme-
nu kao takvom, nego je izgubljeno na brinutom priboru koji svag-
da ima svoje vreme. to prirodnije", a to znai to manje tematski
na vreme kao takvo usmereno brinjenje odreduje i navodi vreme,
utoliko vie osadanjavajue-zapadajui bitak pri onome brinutom

218 Uporediti: Aristotel, Hzikn, A 11,219b 1 i dalje.

219 Uporediti $ 6, str. 40-47.

482
 Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

kazuje na brzu ruku, svejedno da li sa pozvuenjem ili bez njega:

sada, onda, tada. I tako se za vulgarno razumevanje vremena vre-
me pokazuje kao neki sled stalno predrunih" istodobno prolaze-
ih i nadolazeih Sada. Vreme biva razumljeno kao neko jedan-za-
drugim, kao reka" onih Sada, kao ,,tok vremena". ta lezi n ovom
izlaganju brinutog vremena-sveta7.
Odgovor dobijamo ako se vratimo natrag na potpunu struk-
turu sutine vremena-sveta i sa njom uporedimo ono to poznaje
vulgarno razumevanje vremena. Kao prvi momenat sutine bri-
nutog vremena bila je uspostavljena datirljivost. Ona se osniva u
ekstatikoj ustrojenosti vremenitosti. Ono Sada'je sutinski Sa-
da-kada ... O n o u brinjenju razumljeno, iako ne kao takvo shvae-
no, datirljivo Sada neko je pogodno odnosno nepogodno Sada.
Sada-strukturi pripada znaeenjskost. Zbog toga smo brinuto vre-
me nazvali vreme-sveta. U vulgarnom izlaganju vremena kao Sa-
da-sleda nedostaje kako datirljivost tako i znaenjskost. Karakte-
risanje vremena kao istog jedno-za-drugim ne puta nijednu od
te dve strukture ,,da dodu do javljanja". Vulgarno izlaganje vreme-
na ih pokriva. Ekstatiki-horizontska ustrojenost vremenitosti, u
kojoj se osnivaju datirljivost i znaeenjskost onoga Sada, biva tim
pokrivanjem nivelisana. Ta Sada su gotovo skresana za te odnose
i kao tako skresana ona se samo niu jedno na drugo da bi sainja-
vali ono jedno-za-drugim.

To nivelisue pokrivanje vremena-sveta, koje izvrsava vulgar-

no razumevanje vremena, nije sluajno. Nego upravo zato to se
svakodnevno izlaganje vremena dri jedino u pravcu pogleda bri-
nue razumnosti i razume samo ono to se pokazuje" u njenom
horizontu, te strukture moraju da mu izmiu. Ono u brinuem me-
renju vremena brojano, ono Sada, biva u brinjenju onoga priru-
nog i predrunog razumljeno zajedno sa ostalim. No, ukoliko se
ovo brinjenje vremena vrati natrag na zajedno sa ostalim razumlje-
no vreme samo i razmatra" ga, ono vidi ona Sada koja takode ne-
kako ,,tif jesu, postoje, u horizontu onog razumevanja bitka kojim
220
samo to brinjenje biva stalno vodeno. Ova Sada su stoga takode

220 Uporediti 21. pos, str. 132-133.

483
BlTAK I VRliME

na izvestan nain sa-predruna, a to znai da bie susree - a tako-

de i ono Sada. Premda ne biva izriito kazano da su ta Sada pred-
runa poput stvari, ona ipakbivaju ontoloki viena" u horizontu
ideje o predrunosti. Ta Sada prolaze i prola Sada sainjavaju pro-
lost. Ta Sada nadolaze, i nadolazea Sada granino obuhvataju ,,bu-
dunost". Vulgarna interpretacija vremena-sveta kao Sada-vremena
uopte ne raspolae horizontom da bi mogla da uini sebi pristu-
panim neto takvo poput sveta, znaenjskosti, datirljivosti.
Te strukture nuno ostaju pokrivene, utoliko vie ukoliko vulgar-
no izlaganje vremena jo uvruje to pokrivanje nainom na koji
ono pojmovno obrazuje svoje karakterisanje vremena.
Sada-sled biva shvaen kao neko bilo kako predruno, jer on
se sam pomie ,,u vreme". Mi kaemo: u svakom Sada jeste Sada, u
svakom Sada ono takode ve i iezava. U svakom Sada je Sada Sa-
da, time stalno prisustvujui kao ono Isto, pa makar i u svakome
Sada svagda neko drugo nadolazei izezava. Kao ovo menjajue,
ono ipak istodobno pokazuje stalnu prisutnost samog sebe, pa je
stoga ve Platon pri ovom pravcu pogleda na vreme kao nastajue-
prolazei Sada-sled morao vreme da nazove odslikom venosti:
eiKcb 5' 7Tvoi Kivqtov TTva aicbvoc; TiOTf|aat, Kai SiaKoajicov &|ia
oupavov rcoii (ivovToc; aicovoc; v vi KaT' &pi6|idv iouaav aitbviov
lKOVa, TOTJTOV OV 8\] ^pOVOV d)VO|idKa|iV 221 .

Sada-sled je neprekinut i bez praznina. Ma koliko daleko"

prodirali u deljenju" tog Sada, ono je jo uvek Sada. Stalnost vre-
mena se vidi u horizontu nekog nerazreivog predrunog. U onto-
lokoj orijentisanosti na neko stalno predruno trai se problem
kontinuiteta vremena, odnosno aporija se ostavlja nedodirnutom.
Pri tome speciflna struktura vremena-sveta, poto je ona razapeta
ujedno sa ekstatiki fundiranom datirljivou, mora da ostane po-
krivena. Rasponskost vremena ne biva razumljena iz horizontske
protegnutosti ekstatikog jedinstva vremenitosti, koja je objavlje-
na u brinjenju vremena. Da u svakom, ma koliko momentalnom
Sada svagda ve jeste Sada - to mora da bude pojmljeno iz onoga jo
Ranijeg" iz kojeg potie svako Sada: iz ekstatike protegnutosti

221 Uporediti: Platon, Timaj 3/ d 5-

484
 Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnogpojma vremena

vremenitosti koja je strana svakom kontinuitetu nekog predru-

nog, a sa svoje strane sainjava uslov mogunosti pristupa ka
nekom predrunom stalnom.
Glavna teza vulgarne interpretacije vremena, da je vreme ,,bes-
konano", najuverljivije otvara u takvom izlaganju sadrano niveli-
sanje i pokrivanje vremena-sveta pa time i vremenitosti uopte.
Vreme daje sebe najpre kao neprekinuti sled onih Sada. Svako Sa-
da je takode ve i neko Upravo odnosno Smesta. Ako se karakteri-
sanje vremena primarno i iskljuivo dri tog sleda, onda se u nje-
mu kao takvom naelno ne moe nai nikakav poetak i nikakav
kraj. Svako poslednje Sada je kao Sada svagda uvek ve neko sme-
sta-vie-ne, dakle, vreme u smislu onoga vie-ne-sada, prolosti;
svako prvo Sada je svagda neko upravo-jo-ne, pa time vreme u
smisiu onoga jo-ne-sada, budunosti". Vreme je stoga ,,po obe-
ma stranama" beskrajno. Ova teza o vremenu postaje moguna sa-
mo na osnovu orijentisanosti na neko slobodno lebdee Po-sebi nekog
predrunog Sada-toka, pri emu je potpuni Sada-fenomen s obzi-
rom na datirljivost, svetovnost, rasponskost i tubitku primerenu
javnost pokriven i potonuo u neki neprepoznatljiv fragmenat. Ako
,,se mislf Sada-sled, u pravcu pogleda na predruno-bitak i ne-
predruno-bitak, ,,do kraja" onda se nikada ne moe nai neki
kraj. Iz toga da ovo miljenje vremena do kraja svagda jo uvek mora
da misli vreme, zakljuuje se da vreme jeste beskrajno.
Ali, u emu se osniva ovo nivelisanje vremena-sveta i pokriva-
nje vremenitosti? U bitku samog tubitka, koji smo mi pripremno
interpretirali kao brigu. Baeno-zapadajui, tubitak je najpre i
221

ponajee izgubljen na onome brinutom. Medutim, u toj izgublje-

nosti obelodanjuje se pokrivajue bekstvo tubitka pred svojom
svojstvenom egzistencijom koja je bila oznaena kao predvodea
odlunost. U brinutom bekstvu lei bekstvo pred smru, a to znai
neko odvraanje pogleda od kraja bitka-u-svetu.~ To odvraanje
pogleda od ... po samom sebi jeste jedan modus ekstatiki budueg
bitka ka kraju. Nesvojstvena vremenitost zapadajui-svakodnev-
nog tubitka mora, kao takvo odvraanje pogleda od konanosti,

222 Uporediti 41, str. 230 i dalje.

223 Uporediti 51, str. 298 i dalje.

485
BlTAKl VRIiMli

da ne prepoznaje svojstvenu budunosnost, pa time ni vremeni-

tost uopte. Pa ak ako vulgarno razumevanje tubitka i biva vode-
no onim Se, onda moe da se uvrsti pre svega samozaboravljena
predstava" o beskonanosti" javnog vremena. Ono Se nikada ne
umire zato to ono ne moe da umre utoliko to je smrt svagda mo-
ja i svojstveno biva egzistencijelno razumljena samo u predvode-
oj odlunosti. Ono Se, koje nikada ne umire i pogreno razume
bitak ka kraju, ipak daje bekstvu pred smru jedno karakteristino
izlaganje. Sve do kraja ono jo uvek ima vremena". Ovde se obelo-
danjuje jedno imati-vremena u smislu onoga mod-izgubiti: tek
sada jo ovo, onda ovo, i samo jo ovo i onda ..." Ovde ne biva razu-
mljena recimo konanost vremena, ve obrnuto, brinjenje izlazi na
to da od vremena, koje jo dolazi te ide dalje", ugrabi to je mogu-
no vie. Vreme je javno, neto to svako uzima i moe da uzme za
sebe. Nivelisani Sada-sled ostaje potpuno neprepoznatljiv u odnosu
na svoje poreldo iz vremenitosti pojedinanog tubitka u svakodnev-
nom jedan-sa-drugim. Kako to treba takoe da dodiruje i vreme"
barem u njegovom toku, ako vie ne egzistira neki u vremenu" pred-
runi ovek? Vreme ide dalje onako kako ono ipak ve bee" i onda
kada je neki ovek stupio u ivot" Poznaje se samo javno vreme
koje, nivelisano, pripada svakome, a to znai da ne pripada nikome.
Jedino, onako kako i u uzmicanju pred sniru smrt sledi onoga
koji bei, a taj koji bei u sebe-odvraanju ipak mora upravo da vidi
smrt, tako se i samo protiui, bezazleni, beskonani sled onih Sada
u nekoj udnovatoj zagonetnosti ipak nie nad" tubitkom. Zato mi
kaemo: vreme prolazi, a ne kaemo isto tako naglaeno: ono nastaje?
U pogledu na isti Sada-sled ipak moe da bude kazano s jednakim
pravom i jedno i drugo. U besedi o prolaenju vremena tubitak razu-
me na kraju o vremenu vie nego to bi on eleo da prizna, a to znai
da vremenitost, u kojoj vreme-sveta sebe vremenuje, uprkos svem po-
krivanju nije potpuno zabravljena. Beseda o prolaenju vremena daje
izraz iskustvu": vreme se ne da zaustaviti. Ovo iskustvo" je, opet,
moguno samo na osnovu nekog hteti-zaustaviti vreme. Ovde lei
jedno nesvojstveno oekivanje trenutaka", koje takode ve i zaboravlja
trenutke koji otklizavaju. Osadanjavaiui-zaboravljajue oekivanje
nesvojstvene egzistencije uslov je mogunosti vulgarnog iskustva

486
 Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

nekog prolaenja vremena. Poto je tubitak u onome ispred-sebe bu-

dui, on mora oekujui da razume Sada-sled kao neki isklizavajue-
prolazei Sada-sled. Tubitakpoznaje beee vreme iz beeeg" znanja
o svojoj smrti. U naglaenoj besedi o prolaenju vremena lei javni
odsjaj konane budunosnosti vremenitosti tubitka. A poto smrt mo-
e da ostane pokrivena ak i u besedi o prolaenju vremena, vreme se
pokazuje kao neko prolaenje ,,po sebi".
Meutim, ak se i na ovom po sebi prolazeem, istom Sada-sle-
du, kroz svo nivelisanje i pokrivanje otvara izvorno vreme. Vulgarno
izlaganje odreduje reku vremena kao neko jedno-za-drugim koje ne
moe da se preokrene. Zato vreme ne doputa da se preokrene?
Po sebi se, i upravo u iskljuivom pogledu na Sada-reku, ne moe
uvideti zato se sled tih Sada uopte ne moe opet smestiti u obrnuti
pravac. Nemogunost preokretanja ima svoj osnov u poreklu javnog
vremena iz vremenitosti, ije vremenovanje, primarno budue,
ekstatiki ide" ka svom kraju, i to tako da ono ve jeste" ka kraju.
Vulgarno karakterisanje vremena kao beskrajnog, prolazeeg
Sada-sleda koji ne moe da se preokrene, proistie iz vremenitosti
zapadajueg tubitka. Vulgarna predstava vremenaposeduje svojepri-
rodno pravo. Ona pripada svakodnevnoj vrsti bitka tubitka i najpre
gospodaraem razumevanju bitka. Stoga povest biva i najpre i ponaj-
eejavno razumljena kao unutarvremeno dogadanje. Ovo izlaga-
nje vremena gubi svoje iskljuivo i prevashodno pravo samo ako
zahteva da ono isposreduje istiniti" pojam vremena, te da interpre-
taciji vremena moe da predskicira jedino moguan horizont. Pre
se odaje: samo iz vremenitosti tubitka i njenog vremenovanja posta-
je razumljivo zato i kako vreme-sveta pripada njoj. Tek interpretaci-
ja potpune strukture vremena-sveta, strukture koja je crpena iz vre-
menitosti, daje nit vodilju da se uopte vidi" pokrivanje koje lei u
vulgarnom pojmu vremena, te da se proceni nivelisanje ekstatiki-
horizontske ustrojenosti vremenitosti. Orijentisanost na vremeni-
tost tubitka, medutim, istodobno omoguava da se pokae poreklo
i faktika nunost tog niveliueg pokrivanja i da se vulgarne teze o
vremenu provere na njihovom pravnom osnovu.
Nasuprot tome, u horizontu vulgarnog razumevanja vremena
vremenitost ostaje, obmuto, nepristupana. Ali, poto Sada-vreme

487
BlI'AK I VlUiML

ne samo to u poretku m o g u n o g izlaganja mora da bude primar-

no orijentisano na vremenitost, nego i to vremenuje samog sebe
tek u nesvojstvenoj vremenitosti tubitka, opravdava se to da - s ob-
zirom na poreklo Sada-vremena iz vremenitosti - ta vremenitost
biva oslovljavana kao izvorno vreme.
Ekstatiki-horizontska vremenitost vremenuje sebe prhnarno
iz buunosti. Vulgarno razumevanje vremena, naprotiv, vidi
osnovni fenomen vremena u onome Sada, i to u onome u njegovoj
potpunoj strukturi skresanom, istom Sada koje se naziva sada-
njost". Odatle se moe uzeti da mora ostati naelno bezizgledno da
se iz togSada razjanjava ili ak izvodi ekstatiko-horizontski feno-
men trenutka, fenomen koji pripada svojstvenoj vremenitosti. Od-
govarajui tome ne poklapaju se ekstatiki razumljena budunost,
datirljivo, znaenjsko Onda" i vulgarni pojam budunosti" u smi-
slu jo nenadolog i tek nadolazeeg istog Sada. Isto se tako malo
poklapaju i ekstatika bilost, datirljivo, znaenjsko Tada" i pojam
prolosti u smislu prolih istih Sada. To Sada ne ide bremenito
onim jo-ne-sada, ve sadanjost proistie iz budunosti u izvor-
nom ekstatikom jedinstvu vremenovanja vremenitosti. 2 2 1
Premda vulgarno iskustvo vremena najpre i ponajee poznaje
samo vreme-sveta", ono mu ipak uvek istodobno daje i jedan izuze-
tati odnos prema dui" i duhu". I to takode tamo gde je jo veoma
daleko od neke izridte i primarne orijentisanosti filozofskog ispitiva-
nja na subjekat". Dve karakteristine potvrde za to mogu da budu
dovoljne: Aristotel kae: a 5k \ir\bkv d \ \ o TricpuKev dpiOudv f\ v[/l}X]l
KQI\|/uxnc; vouc;, dfiuvaiov eivai j(p6vov \|/uxnv; uf] ouan,c;...-" A Avgu-
stin pie: inde mihi visum est, nihil esse aliud tempus quam distenti-
onem; sed cuius rei nescio; et mirum si non ipsius animi : 2 '\ Tako
onda ni interpretacija tubitka kao vremenitosti naelno ne lei izvan

224 l)a je tradicionalni pojam vcnosti u znaeniu stajaeg Sada" (nunc stans) crpen
iz vulgarnog razumevanja vremena i granino obuhvaen u orijentisanosti na
ideju stalnt" predrunosti - tome nije potrebno opirnije pretresanje. Kada bi se
botija venost dala tilo/ofski konstruisati", onda bi ona mogla da bude razumlje-
na samo kao i/.vornija i beskonana" vremenitost. Neka ostane po strani: da li bi
jedan moguni put ka tome mogla da ponudi via negationis et eminentiae.
225 Aristotel, Fizika A 14, 223 a 25; up. 1. c. 11,218 b 29-219 a 1, 219 a 4-6.
226 Avgustin, Confessiones lib. XI, cap. 26.

488
 Vremenitost i unutarvrcmenost kao izvor vulgarnogpojma vremena

horizonta vulgarnog pojma vremena. I Hegel je ve uinio izriiti

pokuaj da ispostavi sklop povezanosti vulgarno razumljenog vreme-
na sa duhom, dok je kod Kanta vreme dodue subjektivno", ali nepo-
vezano stoji pored" onoga ,,ja mislim" 227 . Hegelovo izriito obrazlo-
enje i zasnivanje sklopa povezanosti izmeu vremena i duha pogodno
je da indirektno uini razgovetnom ovu interpretaciju tubitka kao
vremenitosti i pokazivanje izvora vremena-sveta iz nje.

$ 82. Odvajanje egzistencijalno-ontolokog sklopa

povezanosti vremenitostU tubitka i vremena-sveta spram Hegelovog
shvatanja odnoenja izmeu vremena i duha

Povest, koja je sutinski povest duha, protie ,,u vremenu". Da-

kle, razvoj povesti pada u vreme" 2 2 s . Ali, Hegel se ne zadovoljava
time da unutarvremenost duha postavi kao jedan fakat ve tei da
razume mogunost toga da duh pada u vreme, koje je ,,ono sasvim
apstraktno, ulno"~ } . Gotovo da vreme mora moi da primi duh.
A duh opet mora biti srodan vremenu i njegovoj sutini. Stoga va-
lja pretresti dve stvari: 1. Kako Hegel granino obuhvata sutinu
vremena? 2. ta pripada sutini duha to mu omoguava ,,da pada
u vreme"? Odgovaranje na ta dva pitanja slui samo tome da odva-
jajui uini razgovetnom prethodnu interpretaciju tubitka kao vre-
menitosti. Ono ne zahteva nikakvo, makar i samo relativno potpuno
obraivanje problema koji se upravo kod Hegela nuno provlae
zajedno sa ostalim. I to utoliko manje to tom odgovaranju ne pa-
da na pamet da kritikuje" Hegela. Odvajanje eksponirane ideje
vremenitosti spram Hegelovog pojma vremena namee se pre sve-
ga zato to Hegelov pojam vremena sainjava najradikalnije poj-
movno formiranje vulgarnog razumevanja vremena, pojmovno
formiranje na koje se suvie malo obraala panja.

227 Kako se kod Kanta, s druge strane, ipak probija jedno radikalnije razAimevanje
vremena nego kod Hegela, pokazuje prvi odsek drugog dela ove rasprave.
228 Hegel, Die \ernunft in der Geschiclitc. I-inleitung in die Philosophie der \Velt-
gesehichte. Hrsg. v.. G. Lasson, 1917, str. 133.
229 1.. c.

489
BlTAK i VRI:MI:

a) Hegelov pojam vremena

Sistematsko mesto" na kojem biva sprovoena jedna filozof-

ska interpretacija vremena moe da vai kao kriterij za pri tome
vodee osnovno shvatanje vremena. Prvo predanjem nasledeno,
tematski opirno izlaganje vulgarnog razumevanja vremena nalazi
se u Aristotelovoj Eizic'u a to znai u sklopu povezanosti jedne on-
tologije prirode. Vreme" stoji zajedno sa mestom" i kretanjem".
Hegelova analiza vremena ima, verno nasleenom predanju, svoje
mesto u drugom delu njegove Enciklopedije filozofskih znanosti
\Enzyk\opddie der philosophischen Wissenschaften)y koji nosi na-
slov: Filozofija prirode". Prvi odeljak obrauje mehaniku. Njegov
prvi odsek je posveen pretresanju prostora i vremena". Oni su
ono apstrakto jedno-izvan-drugoga"-'0.
Premda Hegel prostor i vreme stavlja zajedno, to se ipak ne doga-
a samo u nekom spoljanjem nizanju jednoga za drugim: prostor
,,i takode vreme". Protiv ovoga 'takoe bori sefilozofija."Prelaz od
prostora na vreme ne znai nadovezivanje-jednoga-na-drugi paragrafa
koji ih obraduju, ve ,,sam prostor prelazi". Prostor jeste" vreme, a to
znai da je vreme istina" prostora231. Ako prostor biva dijalektiki
miljen u onome ta onjeste, onda se taj bitak prostora prema Hegelu
razgre kao vreme. Kako mora da bude miljen prostor?
Prostor je posredovanja liena ravnodunost bitka-izvan-sebe
2
prirode ^. To hoe da kae: prostor je apstraktno mnotvo taaka
koje se u njemu mogu razlikovati. Tim takama prostor ne biva
prekinut, ali on ni ne nastaje njima, a pogotovu ne na nain nekog
spajanja. Prostor - razlikovan takama koje se mogu razlikovati, a
koje su i same prostor - ostaje sa svoje strane lien razlike. I same
razlike poseduju karakter onoga to one i razlikuju. Medutim, ta-
ka je ipak, ukoliko ona uopte neto razlikuje u prostoru, negacija
prostora, a ipak tako da ona kao ta negacija (ta, taka jeste prostor)
sama ostaje u prostoru. Taka se ne izdie iz prostora kao neto

230 Uporediti: Hegel, lincyklopiidic dcr philosophischcn Wisscnschaftcn 'un Grun-

drisst\ Hrsg. v. Ci. Bolland, Leiden 1906, 254 i dalje. Ovo izdanje donosi i
Dodatke" s Hegelovih predavanja.
231 O. c. 257, Dodatak.
232 O. c. 254.

490
 Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnog pojma vremena

Drugo nego sam taj prostor. Prostor je razlike lieno jedno-izvan-dru-

goga mnogostrukosti taaka. Ali, prostor nije recimo taka [Punkt]
ve, kako Hegel kae, punktualnost"233. Na tome se osniva stav u ko-
jem Hegel misli prostor u njegovoj istini, a to znai kao vreme:
Negativnost, koja se kao taka odnosi na prostor i u njemu
razvija svoja odreenja kao liniju i povrinu, medutim, isto onoli-
ko je u sferi bitka-izvan-sebe za sebe i svoja odreenja u tome, koli-
ko je, meutim, istodobno stavljajui u sferi bitka-izvan-sebe, a pri
tome se i pojavijaje kao ravnoduna spram mirnog jedan-pored-
drugog. Tako stavljena za sebe, ona je vreme".234
Ako prostor biva predstavljen, a to znai neposredno zren u
ravnodunom opstajanju njegovih razlika, onda su negacije gotovo
naprosto date. Ovo predstavljanje, medutim, jo ne shvata prostor
u njegovom bitku. To je moguno samo u miljenju kao sintezi ko-
ja je prola kroz tezu i antitezu i ukida ih. Prostor biva miljen, pa
time u svom bitku shvaeen, tek onda kada negacije ne ostaju da
opstoje jednostavno u svojoj ravnodunosti ve bivaju ukinute, a
to znai i same negirane. U negaciji negacije (a to znai u punktual-
nosti) taka stavlja sebe za sebe i time istupa iz ravnodunosti op-
stojanja. Kao za sebe stavljena taka, ona se razlikuje od ove i one,
ona vie nije ova i jo nije ona taka. Tim sebe-stavljanjem za samu
sebe ona stavlja ono jedno-za-drugim u kojem ona stoji, sferu bit-
ka-izvan-sebe koja je sada sfera negirane negacije. Ukidanje punk-
tualnosti kao ravnodunosti znai jedno vie-ne-ostaviti-da-lei u
paralizovanom miru" prostora. Ta taka se rairila" naspram
svih ostalih taaka. Ova negacija negacije kao punktualnosti pre-
ma Hegelu je vreme. Ako ovo pretresanje uopte treba da ima neki
smisao koji se moe legitimisati, onda ne moe da bude mneno
nita drugo nego: sebe-za-sebe-stavljanje svake take je neko Sa-
da-ovde, Sada-ovde i tako dalje. Svaka taka jeste" za sebe stavlje-
na Sada-taka. ,,U vremenu, dakle, taka poseduje zbiljnost". Ono
eime taka svagda kao ova tu taka moe da stavi sebe za sebe, svag-
da je neko Sada. Uslov mogunosti sebe-za-sebe-stavljanja take je-
ste ono Sada. Ovaj uslov mogunosti sainjava bitak take, a bitak

233 O. c. * 234, Dodatak.

234 Uporediti: Hegel, Hncychpiidic, kritiko izdanje Horimeistera 1949, 237.

491
BlTAKI VRF.MF.

je istodobno miljenost. Poto, prema tome, isto miljenje punktual-

nosti, a to znai prostora, svagda misli" ono Sada i bitak-izvan-sebe
tog Sada, prostor jeste" vreme. Kako biva odreeno samo vreme?
Vreme kao negativno jedinstvo bitka-izvan-sebe isto tako je
neto naprosto apstraktno, ideelno. - Ono je bitak koji time to on
jeste nije, a time to on nije jeste: zreno postajanje, a to znai da su,
dodue, naprosto momentalne, neposredno sebe ukidajue razlike
odreene kao spoljanje, a ipak samima sebi spoljanje razlike."23'
Vreme se za ovo izlaganje razgre kao zreno postajanje". Ovo pre-
ma Hegelu znai prelaenje od bitka ka Nita odnosno od Nita ka
bitku23'1. Postajanje je kako nastajanje tako i prolaenje. Bitak, odno-
sno nebitak, prelazi". ta to kazuje s obzirom na vreme? Bitak vre-
mena je ono Sada; ali ukoliko svako Sada sada" takoe ve vie-m/e,
odnosno svagda sada pre toga jo-m'/e, ono moe da bude shvae-
no i kao nebitak. Vreme je zreno" postajanje, a to znai prelaz koji
ne biva miljen nego naprosto nudi sebe u Sada-sledu. Ako sutina
vremena biva odredena kao zreno postajanje" onda se time otvara:
vreme biva razumljeno primarno iz onoga Sada, i to onako kako je
ono unapred nalaljivo za isto zrenje.
Nije potrebno nikakvo pipkavo pretresanje da bi se uinilo raz-
govetnim da se Hegel svojom interpretacijom vremena potpuno
kree u pravcu vulgarnog razumevanja vremena. Hegelovo karak-
terisanje vremena iz onoga Sada pretpostavlja da to Sada u svojoj
punoj strukturi ostaje pokriveno i nivelisano, da bi moglo da bude
zreno kao neko, premda idealno" predruno.
Da Hegel interpretaciju vremena sprovodi iz primarne orijentaci-
je na nivelisano Sada potvrduju sledei stavovi: To Sada ima ogrom-
c
no pravo, - ono je nita kao pojedinano Sada, ali to iskljuujue je u
2
svom irenju razreeno, razliveno, raspreno, ako ga ja izgovaram" \
Uostalom, u prirodi, gde je vreme Sada, ne dolazi do 'opstojee razlike
onih dimenzija" (prolosti i budunosti)23s. U pozitivnom smislu

233 (). c.$258.

236 Uporediti: Hegel, \Yissctiscluift dcr Logik, I knjiga, 1. odsek. I. pogl. (ed. G. Las-
son 1923), str. 66 i dalje.
237 Uporediti: Hegel, liucvklopiiciie, o. c. 258, Dodatak.
238 O. c. 259.

492
 Vrcmcnitost i unutarvremcnost kao izvor vulgarnogpojnui vrcmcna

vremena stoga se moe kazati: samo sadanjost jeste, ono Pre i Posle
nije; ali konkretna sadanjost rezultat je prolosti i bremenita je budu-
nou. Istinska sadanjost time je venost."23y
Ako Hegel vreme naziva zreno postajanje" onda u njemu pred-
nost nema ni nastajanje ni prolaenje. Pa ipak, on prigodno karakte-
rie vreme kao apstrakciju razjedanja" i tako dovodi vulgarno isku-
stvo vremena i izlaganja vremena do najradikalnije formulacije210.
S druge strane, Hegel je dovoljno konsekventan da u svojstvenoj defi-
niciji vremena nikakvu prednost ne priznaje razjedanju i prolaenju,
kao to se ona u svakodnevnom iskustvu vremena ipak s pravom
odrava, jer Hegel bi tu prednost mogao dijalektiki da obrazloi,
utemelji, onoliko malo koliko i njime kao samorazumljivo uvedenu
okolnost" da se ono Sada javlja upravo pri sebe-za-sebe-stavljanju
take. Pa tako Hegel i u karakterisanju vremena kao postajanja raz-
ume to postajanje u jednom apstraktnom" smislu, koji lei jo izvan
i iznad predstave o reci" vremena. Najprimereniji izraz Hegelovog
shvatanja vremena stoga lei u odreenju vremena kao negacije ne-
gacije (a to znai punktualnosti). Tu je Sada-sled u najekstremnijem
smislu formalizovan i nenadmaivo nivelisan241. Jedino polazei od

239 O. c. 259, Dodatak.

240 O. c. 258, Dodatak.
241 Iz prednosti nivclisanog Sada postaje razgovetno da i Hegelovo odredivanje pojma
vremena sledi tok vuigarnog razumevanja vremena, a to istodobno znai da sledi i
tradkionalni pojam vremena. Moe se pokazati da je Hegelov pojam vremena ak
dircktno crpen iz Aristotelove I:izikc. U Jcncnscr Logik (up. izdanje G. Lasson-a
1923), koja je bila projektovana u vreme Hegelove habilitacije, analiza vremena iz
pjizvklopadic je u svim sutinskim delovima ve obrazovana. Odsek o vremenu
(str. 202 i dalje) razgre se ve i najsirovijem ispitivanju kao parafraza Aristotelove
rasprave o vremenu. Ve u jcncnser Logik Hegel razvija svoje shvatanje vremena u
okviru filozohje prirode (str. 186), iji je prvi deo naslovljen nazivom Sistem Sun-
ca" (str. 195). Nadovezujui se na pojmovno odredenje etera i kretanja, Hegel pre-
tresa pojam vremena. Analiza prostora ovde je po poretku jo uvek naknadna. Iako
se dijalektika ve probija, ona jo nema kasniju krutu, shematsku tormu, ve jo
omoguava oputenije razumljenje fenomena. Na putu od Kanta ka Hegelovom
obrazovanom sistemu jo jedanput se sprovodi jedan odluan proboj Aristotelove
ontologije i logike. To je kao takat odavno po/.nato. Ali put, vrsta i granice dejstva
do sada su isto tako tamni. Jcdna konkrctna uporedujua filozofska interpretacija
Hegelove Jcncnscr Logik i Aristotelovih Fizikc i Mctafizike unece novu svetlost.
Za gornje razmatranje moe biti dovoljno nekoliko siro\ih uputstava.

493
BlTAK I VRTMT

tog formalno-dijalektikog pojma vremena Hegel moe da uspo-

stavi jedan sklop povezanosti izmeu vremena i duha.

b) Hegelova interpretacija sklopa povezanosti

izmedu vremena i duha

Kako je razumljen sam duh kada moe biti kazano da mu je

primereno da sa svojim ozbiljenjem pada u vreme odreeno kao
negacija negacije? Sutina duha je pojam. Pod tim Hegel ne razu-
me ono zreno opte nekog roda kao formu neega miljenog, ve
formu sebe misleeg miljenja samog: ono sebe - kao shvatanje
onoga Ne-Ja - poimanje. Ukoliko shvatanje tog Ne-Ja ini neko
razlikovanje, onda u istom pojmu kao shvatanju tog razlikovanja

Aristotel vidi sutinu vremena u vOv, Hegel u Sada. A. shvata vOv kao opoc,, H. uzi-
ma to Sada kao graniaf. A. ra/.ume ono vOv kao aTiyui], M. interpretira to Sada
kao taku. A. oznaava to vOv kao root' TI, M. naziva to Sada apsolutno Ovo".
A. dovodi primereno nasledenom predanju ^povoc, u sklop povezanosti sa acpalpa,
H. naglaava kruzni tok" vremena. Naravno, Megelu izmie centraina tendenca
Aristotelove analize vremena, da se otkrije tundirajui sklop povezanosti
(dKo\ouOtiv) izmedu onoga vOv, opoc,, orrvur], T66C TI. - Sa Hegelovoni tezom: pro-
stor jeste" vreme, u rezultatu se, pri svoj razliitosti obrazlagania i ulemeljenja, slae
Bergsonovo shvatanje. Bergson samo obrnuto ka/.e: Vreme (temps) je prostor. Tako-
de je i Bergsonovo shvatanje vremenaoigledno izraslo i/ jedne interpretacije Aristo-
telove rasprave o vremenu. Nije samo jedan spoljasnji literarni sklop povezanosti to
sto se istodobno sa Bergsonovim T.ssai sur lcs ilonncs immdiiitcs dc la conscicncc,
gde se eksponira problem temps i duree, pojavila i jedna Bergsonova raspra\ra s na-
$\o\\mvAluidAristo!clcsdclocosc}iscritSo\r/An)m\vaAtish){do
na kao dpiOuoc, Kiviiatcoc, Bergson pre analize \remena stavlja jednu analizu brojci.
\reme kao prostor (up. Essai str. 69) jeste kvantitativna sukcesija. Trajanje se iz su-
protne orijentisanosti na ovaj pojam vremena opisuje kao kvalitativna sukcesija. Ov-
de nije mesto za kritiko razmatranje Bergsonovog pojma vremena i preostalih sa-
vremenih shvatanja vremcna. Onoliko koliko se u danasnjim analizama vremena
uopte zadobilo nesto sustinsko izvan i preko Aristotela i Kanta, to se vise tie sh\ a-
tanja \'remena i svesti o vremenif Upucivanje na direktan sklop povezanosti izme-
du Hegelovog pojma \remena i Aristotelove analize vremena ne treba da pripie
Hegelu neku ,,za\'isnost" ve da pobudi panju za naclni ontoloki domct tc fHijacijc
za Hcgelovu logiku. - O Aristotelu i Hegekf up. tako nazvani ianak Nikolaja Hart-
mana u Hcitriigc zur Philosopiuc dc$ dcutschcn Idcalivnus, tom 3 (1923) str. 1 -36.

494
 Vremenitost i unutarvremenost kao izvor vulgarnogpojma vremena

lei neko razlikovanje razlike. Stoga Hegel moe formalno-apofan-

tiki da odredi sutinu duha kao negaciju negacije. Ova apsolutna
negativnost" daje logiki formalizovanu interpretaciju Dekartovog
cogito me cogitare rem, u emu on vidi sutinu od conscientia.
Pojam je prema tome sebe poimajua pojmljenost sopstva,
kao kakva sopstvo svojstveno jeste onako kako ono moe biti, a to
znai slobodno. Ja je sam isti pojam, koji je kao pojam doao do
postojanja [Dasein]." 2 1 2 ,Ja je, medutim, ovo prvo isto jedinstvo
koje se odnosi prema sebi, i to ne neposredno nego time to ono
apstrahuje od sve odreenosti i sveg sadraja, te se vraa natrag u
slobodu bezgranine jednakosti sa samim sobom." 2 1 3 Tako je Ja
optost", ali isto tako neposredno i pojedinanost".
Ovo negiranje negacije ujedno je i ono apsolutno nemirno"
duha i njegovo samootkrivanje koje pripada njegovoj sutini. ,,Na-
predovanje" duha, koji sebe ozbiljuje u povesti, nosi u sebi jedan
princip isldjuivanja" 211 . Pa ipak, to iskljuivanje ne postaje neko
razreavanje od onoga iskljuenog ve njegovo prevazilaenje. Pre-
vazilazee i istodobno podnosee sebe-injenje-slobodnim karak-
terie slobodu duha. Napredak" stoga nikada ne znai neko samo
kvantitativno Vie, ve je sutastveno kvalitativno, i to po kvalitetu
duha. Napredovanje" je znano i u svom cilju sebe znajue napre-
dovanje. U svakom koraku svog napretka" duh ima ,,da prevazide
21
samog sebe kao istinsku neprijateljsku prepreku svojoj svrsi" \
Cilj razvoja duha jeste ,,da dosegne svoj vlastiti pojam" 24(1 . Sam raz-
voj je jedna tvrda, beskonana borba protiv samog sebe" 21 .
Poto je nemir razvoja duha, koji dovodi sebe do svog pojma,
negacija negacije, to njemu ostaje da ozbiljujui sebe, primereno
tome, pada ,,u vreme" kao neposrednu negaciju negacije. Jer, vre-
me je sam pojam koji jeste tu, postoji, i kao prazan zor predstavlja

242 L'poredi: Hegel, Kissenschaft der Logik, II tom (ed. I.asson 1923), 2. dco, str. 220.
243 L c.
244 Lporedi: Hcgel, Die Vernunft in der (ieschichte. Hinleitung in die Philosophie
der VVeltgeschichte. Hrsg. \\m G. I.asson 1917, str. 130.
243 O.c.str.132.
246 L. c.
247 L. c.

495
BlTAKI VRtiMli

sebe svesti; zbog toga se duh nuno pojavljuje u vremenu, a on se

pojavljuje u vremenu onoliko dugo dok ne shvati svoj isti pojam,
a to znai dok ne uniti vreme. Vreme je spoljanje zreno, sopstvom
neshvaeno isto sopstvo, ono je samo zreni pojam"24s. Tako se duh
po svojoj sutini nuno pojavljuje u vremenu. Povest sveta je, da-
kle, uopte izlaganje duha u vremenu, kao to se u prostoru izlae
ideja prirode" 219 Kretanju razvoja pripadno iskljuivanje" krije u
sebi neko odnoenje prema nebitku. To je vreme, razumljeno iz
sebe ireeg Sada.
Vreme je apstraktna" negativnost. Kao zreno postajanje"
ono je razlikovano sebe-razlikovanje koje je neposredno prethod-
no nalaljivo, postojei [daseiende]", a to znai predruni pojam.
Kao ono predruno pa time i ono spoljanje duha, vreme nema
nikakvu mo nad pojmom, ve je pojam pre mo vremena"21(l.
Hegel pokazuje mogunost povesnog ozbiljenja duha u vre-
menu" u povratku na istost formalne strukture duha i vremena kao
negaeije negacije. Najpraznija, formalno-ontoloka i formalno-apo-
fantika apstrakcija u koju duh i vreme bivaju ospoljeni, omoguava
uspostavljanje neke srodnosti izmedu njih dvoje. Meutim, poto
ipak vreme istodobno biva pojmljeno u smislu naprosto nivelisa-
nog vremena-sveta, pa tako njegovo poreklo ostaje sasvim pokrive-
no, ono jednostavno stoji kao jedno predruno naspram duha.
Zbog toga duh mora da pada pre svega ,,u vreme". A ta uopte on-
toloki znai to padanje" i ozbiljenje" duha koji ima mo nad
vremenom, a svojstveno bivstvuje" izvan njega, ostaje tamno.
Koliko malo Hegel rasvetljava izvor nivelisanog vremena, toliko
on ostavlja u potpunosti neispitanim pitanje, da li je ustrojenost
sutine duha kao negiranja negacije uopte moguna i drugaije
osim na osnovu izvorne vremenitosti.
Da li Hegelova interpretacija vremena i duha i njihovog sklopa
povezanosti opstoji s pravom, te da li uopte poiva na ontoloki
izvornim fundamentima, sada jo uvek ne moe da bude pretresano.

248 Uporedi: Hegel, Phdnomcnologic dcs Gcistcs. \VW. II, str. 604 (Glockner,
str. 612).
249 Uporedi: Hegel, Dic Vcrnunft in dcr Gcschichtc. O. c. str. 134.
250 Uporedi: Hegel, Encyklopddic, 258.

496
 Vremcnitost i umitarvremetiost kao izvor vulgartiog pojma vremena

Pa ipak, da je uopte moguno odvaiti se na formalno-dijalekti-

ku konstrukciju ,> sklopa povezanosti duha i vremena, to otvara
jednu njihovu izvornu srodnost. Hegelova konstrukcija' ima svoj
poticaj iz naprezanja i borbe oko nekog poimanja konkretizacije'
duha. To obelodanjuje sleded stav iz zakljunog poglavlja njegove
Fenonienologije duha [Phanomenologie des Geistes}: Vreme se sto-
ga pojavljuje kao sudbina i nunost duha koji nije dokrajen u sebi,
- nunost da se obogati udeo koji samosvest ima u svesti, da se sta-
vi u kretanje ncposreduost onoga Po-sebi, - torma u kojoj supstanca
jeste u svesti, - ili obrnuto, da se ono Po-sebi, uzeto kao ono unu-
tranje, ono to jeste tek unutranje, realizuje i otvori, - tj. da se
ono vindicira izvesnosti njega samog , ? : '.
Egzistencijalna analitika tubitka koja lei pred nama, naprotiv,
zapoinje u konkrecijf taktiki baene egzistencije same da bi raz-
grnula vremenitost kao njeno izvorno omoguavanje. Duh" ne
pada tek u vreme nego egzistira kao izvorno vrenienovanje vreme-
nitosti. Ta vremenitost vremenuje vreme-sveta, u ijem horizontu
povest" moe da se pojavljuje" kao unutarvremeno dogadanje.
Duh" ne pada *./ vreme nego: faktika egzistencija pada' kao zapa-
dajua iz izvorne, svojstvene vremenitosti. Ovo padanje', medutim,
i samo ima svoju egzistencijalnu mogunost u jednom vremenitosti
pripadajuem modusu njenog vremenovanja.

83. Egzisteficijahio-vremeiuta analitika tubitka

i jundanientalnoontoloko pitanje o snuslu bitka uopte

Zadatak dosadasnjih razmatranja bio je da se izvorna cclina

faktikog tubitka s obzirom na mogunosti svojstvenog i nesvoj-
stvenog egzistiranja egzistencijalno-ontoloki interpretira iz njego-
vog osnova. Kao taj osnov, pa time i kao smisao bitka brige, otvorila
se vrenicnitost. Stoga je ono to \e pripremna egzistencijalna analitika
tubitka pripremila i postavilapre slobodnog polaganja vremenito-
sti, sada uzeto natrag u izvornu strukturu celovitosti bitka tubitka
- u vremenitost. Iz analiziranih mogunosti vremeno\ranja izvornog

2M Uporedi: I iegel Pluuiomcnohgic dcs Cicistct, o. c. str. (S(b [str. 613].

497
BlTAK I \RT.\U:

vremena su ranije tek samo pokazane" strukture dobile svoje

obrazloenje, utemeljenje". Ispostavljanje ustrojenosti bitka tubit-
ka, meutim, ipak ostaje samojedan put. Cilj je izrada pitanja bitka
uopte. Tematskoj analitici egzistencije je, sa njene strane, tek po-
trebna svetlost iz pre toga razjanjene ideje bitka uopte. To vai
nadasve onda ako se kao merila svagdanjeg filozofskog istraiva-
nja vrsto drimo stava izgovorenog u Uvodu: Filozofija je univer-
zalna fenomenoloka ontologija, polazei od hermeneutike tubit-
ka, koja je kao analitika egzisteticije kraj niti vodilje sveg filozofskog
ispitivanja vrsto postavila tamo odakle ono proistie i kamo se
ono vraa natrag2'2. Naravno, ni ova teza ne sme da vai kao dog-
ma nego kao formulacija jo zastrtog" naelnog problema: da li se
ontologija moe ontoloki obrazloiti, utemeljiti, ili je njoj i za to
potreban neki ontiki fundament, i koje bie mora da preuzme
funkciju fundiranja?
Ono to se tako uverljivo pojavljuje poput razlike bitka egzi-
stirajueg tubitka naspram bitka tubitku neprimerenog bia
(predrunosti, na primer), ipak je samo polazite ontoloke pro-
blematike, ali nije nita kod ega filozortja moe da se umiri.
Da antika ontologija radi sa pojmovima stvari", te da postoji opa-
snost da postvari svest", odavno se zna. Jedino, ta znai postva-
renje? Iz ega ono proistie? Zato bitak biva pojmljen" upravo
najpre" iz onoga predrunog, a nc iz onoga prirunog, koje ipak
jo blie lei? Zato to postvarenje uvek iznova dolazi do gospoda-
renja? Kako je bitak svestf pozitivno strukturiran, tako da mu
postvarenje ostaje neprimereno? Da li je za neko izvorno odvija-
nje ontoloke problematike uopte dovoljna razlika" svesti" i
stvari"? Da li odgovori na ta pitanja lee na putu? I da li se odgo-
vor da makar i samo traiti, sve dok pitanje o smislu bitka uopte
ostaje nepostavljeno i nerazjanjeno?
O izvoru i mogunosti ideje" bitka uopte nikada se ne moe
istraivati sredstvima formalno-logike apstrakcije", a to znai
bez sigurnog horizonta pitanja i odgovora. Valjalo bi da se potrai
jedan put ka rasvetljavanju ontolokog fundamentalnog pitanja i
da se njime ide. Da li je on jedini ili uopte pravi put, o tome moe

232 Uporedi. 7, str. 39-60.

498
 Vrcmcnitost i unntarvrcnicnost' kao izvor vulgarnog pojnnt vrcnicna

da se odlui tek nakog lioda po njemu. Spor u vezi sa interpretaci-

jom bitka ne moe da se izgladi zato to se onjo nije ni rasplamsao.
I na kraju, on se ne moe ,,kao od ale reiti, nego je rasplamsava-
nju spora ve potrebno neko pripremno opremanje. Istraivanje
koje je pred nama jedino je ka tome na putu. Gde ono stoji?
Neto takvo poput bitka" otkljueno je u razumevanju bitka,
koje kao razumljenje pripada egzistirajuem tubitku. Prethodna,
premda nepojmovna otkljuenost bitka omoguava da tubitak kao
egzistirajui bitak-u-svetu moe da se odnosi prema bieu - kako
prema onome unutarsvetski susretajuem biu tako i prema sa-
mom sebi kao egzistirajuem biu. Kako je tubitku primereno
uopte moguno otkljueujuee razuniljenje bitka7. Moe li to pitanje
da dobije svoj odgovor u povratku na izvornu ustrojenost bitka tu-
bitka koji razume bitak? Rgzistencijalno-ontoloka ustrojenost ce-
lovitosti tubitka osniva se u vremenitosti. Prema tome, jedan izvo-
ran nain vremenovanja ekstatike vremenitosti same mora da
omoguava ekstatiki projekat bitka uopte. Kako da.se interpreti-
ra taj modus vremenovanja vremenitosti? Da li neki put vodi od
izvornog vremcna ka smislu bitka7 Da li se samo vreme otvara kao
horizont bitka7

499
 Dodatak

RUBNE NAPOMENEIZ AUTOROVOG

RUNOG PRIMERKA

Rubne napomene su preuzete iz izdanja Bitka i vreniena u

okviru Izdanja celokupnih dela (Gcsamtansgabe' - Vittorio Klo-
stermann, Erankfurt am Main, 1977). Za njihov izvor se, prema
uputstvima Martina Hajdegera, pobrinuo Eridrih-Vilhelm ion Her-
man [Eriedrich-VVilhelm von Hermann].
Objavljivanje rubnih napomena iz runih primeraka Martina
Hajdegera prema njegovoj elji zadrano je za tomove Izdanja celo-
kupnih dela. Jedan izuzetak od tog pravila usledio je samo za poje-
dinano izdanje glavnog dela Bitak i vrerue.
Malim siovima oznaene rubne napomene odnose se svagda na
istaknutu re koja stoji desno pored broja stranice. Na tu re se u tek-
stu upuuje malim slovima koja se nalaze pored dotinih redova.
Stranica
22 bitak" a ono Bivstvujui, bicevitost.
23 bica a ne! nego: o bitku sc ne moe odluiti uz pomoc
takve pojmovnosti.
26 tubitku a jo uvek uobiajeni pojam i jo uvek nijedan
drugi.
bitka b l)va razliita pitanja o\de nanizana jedan za
drugim; nerazumijno, pre svega u odnosu na
ulouu tubitka.

301
Bl l.\K 1 YRi:\U;

eg/.emplarno c Nerazumljivo. Hgzemplaran je tubitak, /ato to

on pri-mer i Bei-spiei],koji uopie u svojoj suti-
ni kao tu-bitak (uvajui istinu bitka) bitak kao
takav do-igrava [zu-spielt] i pri-igrava [bei-spi-
elt] - dovodi u igru odieka.
27 bitka a Tu-bitak: kao unesenost u Nita od bitka, zadr-
ana kao odnos.
bitak b Ali na tom bicu ne biva otitan smisao bitka.
kraju c tj. od poetka.
28 prethodno dato a Ponovo kao stranica 26 gore, iedno sutinsko
pojednosta\ljenje, a ipak miljeno o n o pra\'o.
Tubitak niie iedan sluai bia za predstavljajuu
apstrakciju bitka, ali doista jeste mesto razume-
vanja bitka.
31 tubitka a bitak, ali ovde ne samo kao bitak oveka (egzi-
stencija). 'lb postaje jasno iz onoga to sledi. Bi-
tak-u-svetu ukljuuje // scbi odnos egzsitencije
prema bitku u celini: razumevanie bitka.
-> ) bitak a ovaj bitak
kojem b kao svom vlastimom
konstituie c Dakle, ne lilozoiija egzistencije.
36 sveta" a tj. ovde iz onoga p r e d m n o g .
37 postavljeno a Ka06\ou, KaB' a u t o .
30 Je a u ovoni sluaju.
56 sainjava a istina bitka.
59 uopte a bitak - nikakav rod, ne bitak za bice u optem;
ono uopte< - KaBb\ou - u celini od: bltak tog
bia; smisao diterence.
napmtto b transcendens naravno ne - uprkos svem metali-
/ikom odieku - sholastiki i grko-platoniki
KOI\'(')V, nego transcendenca kao ono ekstatiko
- \remenitost - temporalnost; ali >horizont-!
Bitak ie bie >promislio<, >nad-mislio< [uberdacht].
'! ranscendenca, ali polazei od istine bitka: zbice.
cozisicucij c >egzistencija< iundamentalnoontoloki, tj. u od-
nosu prema istini samog bitka, i samo tako!
60 da bude a ti. ne transcendentalno-rilozotski pra\'ac kriti-
kog Kantovog idealizma.
tubitak b zapravo: sprovodenje ustainosti j fnstandii^keit!
u o n o m e Tu.

502
 Rubne napomenc iz autorovog runog primerka

61 bitak Transcendentska diferenca.

Prevazilaenje borizonta kao takvog.
Preokret porekla.
Prisustvo iz tog porekla.
63 vremenitosti Samo o\'o u ovom objavljenom delu.
bitku Up. o tome marbursko predavanje, letnji seme-
star 1927 {Dic Crundproblcmc iicr Phiinomcno-
logic).
69 mi a svagda >ia<
bitku b Ali ovai ic povcsni bitak-u-svetu.
Bitak c Koji? Da jest o n o Tu i u njemu da opstoji bitak
uoptc.
da-jest b da o n o >ima< da jest [zu sevn ]; odredenje!
70 bitak bitak >onoga< Tu, >onoga<: genitivus objecti\'us.
,,ti icsi'" b tj. svagdamojost mni posvojstvenost.
71 bitka bolie: njegovog razumevanja bitka.
7 > istrazivanja a Ona uopte i mkako nisu ciljala na tubitak.
74 tubitka a nc!
ncdostatak b Nc samo to, nego pitanje istine sasvim i suta-
stveno nedovoljno.
Prim. 13: saopstio a Ali sve u ciljn i rczultatu drugacijc od onoga ta
sc ovde htelo i doseglo.
80 uznemirava a Uoptc ne! }cr pojam sveta uopste nije poim-
ljen.
83 bitak a bitak je takode intinitiv toga >jest<: bic jest
tubitka b A ne bitka Liopte, a pogotovai bitka samog - na-
prosto.
86 brinjenjc a oveko-bitak i tu-bitak ovde stavljeni jedna-
kim.
87 upotrebljava a I.)a li je tLi uopte s pra\om bescda o >svetu<? Sa-
m o okolina! O v o m e Dajenv odgo\'ara >Imam<.
Tu-bitak nikada >nema< svet.
lzlozen Svakako! Ta, on uopte nijc p r i m e r c n o bitku!
susrecc jedno povratno upuivanje
89 svetom Svakako ne! Tako malo, da jc vec zaiednikim
stavlianjem fatalno i o n o odbiiajue.
90 moimcno Od\'racanicm-pogleda-od ne postaic ve gieda-
nje-tamo - ovo poslcdnje poseduje vlastiti i/vor
i za nunu posledicu ima ono prvo odvraanjc-
poglcda; posmatranje poscdujc svoiu vlastitu iz-
vornost. Poglcd na ti(Soc zahteva neto dru^o.

503
Bll.AK 1 \R l:\ll:

95 svetopripadnim a tu-bitak je upra\ r o sluajuci-pripadan-svctu

\\vclthorig}.
prirode b >priroda< ovde kantovski m n e n a u smislu novo-
vekovne ivzike.
96 uini a nego o b r n u t o !
99 puke s t v a r f a Zato? dooc, - uopcpi'] - vh]\ ipak od Tt^vn, da-
kle, u i m e t n i k o izlaganie! ako uopcpn, ne kao
;
EICSOC,, i6T a!
102 karakter shvatanja a Ali ipak samo karakter susreta.
108 odnoenje a Famdamentalno z.a dokaz mogucnosti zahteva
logistike.
114 otkrit a rasvetljen
116 pustiti a O n o pustiti-da-jeste. Up. Votn \Vcscn dcr Wahr-
//c/7, gde ono pustiti-da-jeste naelno i sasvim
iroko za svagdanjc bice!
pustiti b Dakle, u njegovoi istini pustiti da bituje [\ve-
sen].
pcrjckt c U istom pasusu je beseda o prethodnom slo-
b o d n o m davanju" - naime (uopteno govore
no) bitka za m o g u n u otvorljivost bica. >Pret
hodno< u ovom ontolokom smislu znai lat.
a priori, grki TTpoitpov ii] cpuati, Aristotel, Hzi-
ka, A 1; jo razgovetnije: Mctafizika, h 1025
b 29 TO TI i]v d v a i >ono to ve bee - biti<, >ono
svagda ve unapred bitujue, o n o Bio, pertekat.
Cirki glagol d v a i ne noznaje nikakvu perfekat-
sku tormu; ta lorma ovde biva imenovana u ono-
me fjv d v a i . Ne neko ontiki prolo, nego ono
svagda Raniie na koje bivamo upueni tiatrag
pri pitanju o biu kao takvom; umesto apriorni
perlekat moglo bi da glasi takode: ontoloki ili
transcendentalm perlekat (up. Kantovo uenje
o shematizmu).
119 tubitak a Tu-bitak, u emu bituje ovek.
sebe b Ali ne kao jastvena deloradnja nekog subjekta,
nego pre: tubitak i bitak.
tundiraiu c Neistinito. jezik nije uvecan nego jcstc izvorna
sutina istine kao onoga Tu.
svetovnost d Bolje: vladanie sveta.
121 ouota a Pa takode i upravo o n o 6v; TO 6v: 1. o n o Bivstvu-
iuci (biebitak), 2. bice.

504
 Rubne napomene iz autorovog runog primcrka

lzr> umvoce) a U jednom optem znaenju.

126 drao a i pri jednoj razumljivosti umirio se.
predikat" b >realno< pripadno stvarstvu, onome ta, koje je-
dino nas moe da se tie ovako ili onako.
realiter c ta-sadrinski
127 problemom bitka a ontoloka diferenca.
128 odreduje a nego usmeravanje ka onome matematikom
kao takvom, uctBnua i 6v.
131 prirode a Kritika Huserlove izgradnje >ontologija<! kao i
uopte sva kritika Dekarta koja je sa tim dovde
postavljena u toj nameri!
132 razumljivosti sic! pri emu, naravno, >razumljivost< prema raz-
umevanju kao projektu, a projekat kao ekstati-
ka vremenitost.
134 stoji a Svet, dakle, takode prostorno.
137 razlomljen a Ne, upravo jedno osobito i nerazlomljeno jedin-
stvo mesta!
138 daljina a Odakle daljina, koja biva raz-daljena?
blizinu b sutastvena je blizina i prisutnost, a ne veliina
odstojanja.
razdaljini c raz-daljenje otrije od pribliavanja.
blizini d Ukoliko i zato? Bitak qua postojana prisutnost
ima prednost, osadanjavanje.
142 sveta a Iz poznate sluajue-pripadnosti [Gehorigkeit],
koju drim pred sobom i prema tome variram.
150 samoizgubljenost a 11 i upravo takode prava sopstvost naspram bed-
ne jastvenosti.
167 rasvetljeno a AAq0aa - otvorenost - rasveta, svetlost, svetliti.
jeste b ali ne produkuje.
168 jestc a tubitak egzistira, i samo on; time egzistencija iz-
stajanje i izvan-stajanje u otvorenost onoga Tu:
ek-sistencija.
169 teret a >teret<: ono to treba da se nosi; ovek je tubitku
izruen, posvojen. Nositi: preuzeti iz pripadno-
sti bitku samom.
178 egzistencijal a lundamentalnoontoloki, tj. iz odnosa istine bitka.
181 jesi!" a Ali, ko si >ti<? Onaj kao koga ti sebe baca - kao
koji ti baca.
sam b Ali ne qua subjekat i individua ili qua osoba.
183 misljenje" a Ovo razumeti kao >razum<, 6tdvoia, a ne >razu-
mljenje< iz razuma.

505
BlTAK l VRI-Ml-

uopte Kako ona >lei< u tome i ta tu znai bitak?

razumljen Ali ne znai: bitak, po tome, >ieste< milou pro-
jekta.
189 samom Ovo >njegovbitak sam< ie, meutim, u sebi odre-
deno razumevanjem bitka, tj. u-stajaniem u ra-
sveti pristitnosti, pri emu ni rasveta kao takva
ni prisutnost kao takva ne postaju tema nekog
predstavljanja.
194 izlaganja a Na koji nain moe da bude proveden iskaz pro-
menom izlaganja?
196 dva a Huserl
197 bitka-u-svetu a Za jezik je baenost sutastvena.
198 napolju-bitak a ono Tu; iz-stavljenost kao otvoreno mesto.
201 kae a i ono to treba da se kae? (bitak).
Xov b ovek kao >zbira<, zbiranje na bitak - bitujui
u otvorenosti bia (ali ovo u pozadini).
222 razumlienju Ali, ovo razumljenje kao slusanie. A to nikada
ne znai: >bitak< je samo >subjektivan<, nego bi-
tak (qua bitak bia) qua diferenca >u< tubitku
kao baenom onoga (bacaja).
razumevanja b dakle: bitak i tubitak
226 Neto" a Dakle, ovcle upravo nije nita sa >nihilizmom<.
b
r
hitak-u-svetu kao onoga odredujueg od bitka kao tak\ og;
ono naprosto nenadano i neiznosivo - ono ud-
novato.
229 Ne-koil-kue a (od-zbie [Knteignis|)
230 moj a Ne egoistiki, nego baeno kao ono to treba
preuzeti.
240 bia a Ovde treba razdvajati: (puoic,, i6ta, ouaia, sub
stantia, res, objektivnost, predrunost.
241 realnosti a >realnost< kao >zbiljnost< i realitas kao >stvar-
stvo<; sredinji poloaj Kantovog pojma 'objek-
tivne realnosti<.
247 pojma svesti a uskok u tu-bitak.
protivstavljen b naime, egzistencijalno-ontolokom iskustvu.
pripada e ali tubitak sutini bitka kao takvog.
248 objasnjiv a ontoloka dilerenca
249 realnost a Ne realnost kao stvarstvo.
251 predajom nasledeno a dananje
253 stavljala zajedno a (puatc, u sebi vec ciArjOt'ia, zato to KpunitaOai
cpiAtl.

506
 Rubne napomene iz autorovog runog primerku

2:>4 krug a ne samo, nego u sredinu.

polaznu postavku b Ovde ie svojstveno mesto zapoinjueg uskoka
u tu-bitak.
263 tubitka a Tu-bitka te stoga ustainosti.
264 postanu a 1b oni nikada ne postaju tako.
268 nego a nego sutina istine nas stavlja u o n o unapred
onoga pristalog!
270 treba a Ontoloka diferenca.
275 osnovnog pitanja a koiim, m e d u t i m , >onto-logiia< istodobno biva
preobraena (up. Kunt und das Probleni der \\e-
taphysik, odsek IV).
277 sakonstituisana a istodobno: o n o \ tv-hiti.
278 biti-na-kraju a >biti<-ka-kraju.
primerena tubitku b miliena primerena sutini tubitka.
smrti c bitak nebitka.
279 provoditi a pri-sutnost (nadolazak i zbice)
280 Frim. 111: a i to t u n d a m e n t a l n o o n t o i o s k a , tj. ciljajua na
egzistencijalna pitanje bitka kao takvo uopste.
286 smrt a tubitkovski o d n o s prema smrti; smrt sama
- njen nadolazak - nastup, umiranje.
291 nego a smrt kao Limiranje.
292 interpretacije a tj. tundamentalnoontoloki.
293 ivota a ako je m n e n ovekov ivot, inae ne - >svet<.
298 brizi a Ali briga bituje iz istine bitka.
313 strepnja a tj. ali ne samo strepnja i pogotovu ne: strepnja
kao puka emocija.
a 1) ono posvedoavajue kao takvo
2) o n o u njemu p o s v e d o e n o
316 moi-biti a dogadaj bitka - hlozohja, sloboda.
istrazivanja b Ovo sada radikainije iz sutine hlozoiirania.
318 fiuuiiinienti a horizont.
Analiza b Ovde se n u n o mea vie toga:
1. zvanje onoga sto mi nazivamo savest
2. biti-pozvan
3. sticanje iskust\'a tog bitka
4. uobiaieno predanjem nasledeno tumaenje
3. vrsta obraunavania s tim.
z.na c On mni da zna nesto tome siicno.
319 slua a Odakle to sluanje i o n o moi-slusati? (Ailno
slusanie u h o m kao iedan baeni nain pri-hva-
tanja.

507
BlTAK 1 VRTMF

zatie b koje mi ne >sluamo< ulno.

prodrmavanja c ali takode ono zaustavljajue.
hoe d ko se razdaljio od vlastitog sopstva.
320 savesti a naime, svog iz-vora u samo-bitku; ali, zar nije to
do sada tek samo tvrdnja?
355 bia a razdvajati znanstveno istraivanje i misaono po-
stupanje.
363 uskratio a Krivo! Kao da bi iz prave ontike mogla da bude
otitana ontologija. Ta, ta je prava ontika ako
ne ispravno iz pred-ontolokog projekta - ako
ve celina treba da ostane u tom razlikovanju.
365 samovoljna a To doista ne; ali, >nesamovoljno< jo ne znai:
nuno i obavezujue.
368 egzistencijalnost a egzistencija: 1. za celinu bitka tubitka; 2. samo
za >razumljenje<.
369 svagda a sam tubitak jeste to bie.
izgubljen b >)a< kao u izvesnom smislu >najblie<, prednje-
plansko i tako prividno sopstvo.
370 samog a otrije razjasniti: Ja-kazivanje i samobitak.
371 ]a a i namerenost na ontiko-natulne stavove (me-
taphvsica specialis)
predstava b Nikakvo pred-stavljeno, nego ono predstavljaju-
e kao ono pred-sebe-stavljajue u predstavlja-
nju - ali samo u njemu, a ono Ja >jeste< samo kao
to Pre-sebe, samo kao to sebstveno.
372 realnost a >prisutnost<; stalno >praenje<.
373 sopstva a tj. vremenitost.
375 strepnju a tj. rasveta bitka kao bitka.
377 odlunost a Vieznano: egzistencijelni projekat i egzistenci-
jalno projektujue sebe-premetanje u njega ov-
de idu zajedno.
425 tubitka a Nikakva suprotnost; oba spadaju zajedno.
433 konstrukcije a projekat
436 ono prolo a proli put ono to je prethodilo, a sada ono zao-
stajue
468 najizvornije a najblie
498 vraa natrag a Dakle, ne filozofija egzistencije.
jedan b ne >onaj< jedini

508
 RENIK
ankommen - nadolaziti, doi, stii
anreden - besedom osloviti
Anruf - poziv
Anschauung - zor
Ansicht - nazor
ansprechen - oslovljavati
anwesen - prisustvovati
Amvesen - prisustvo
Amvesendes - ono prisustvujue
Amvesenheit - prisutnost
auf-sich-zu - prema-i-ka-sebi
aufhalten - obitavati, boraviti
aufreden - besedom nametnuti
Aufruf- proziv
Auf-sich-zukommen - budui-
doi-k-sebi
Ausgelegtheit - izloenost
Ausgesetztheit - iz-stavljenost
auslegen - izlagati
Auslegung - izlaganje
VANIJIH TERMINA
Ausrufen - uzvikivanje, izvikivanje
Ausweisung - legitimisanje
be-deuten - poznaavati
bedeutsam - znaenjsko
Bedeutsamkeit - znaenjskost
Beendigung - okonavanje
befindlich - nahoden
Befindlichkeit - nahodenje
Befragtes - ono ispitivano
begegnen - susretati, susresti
Begegnen - susretanje
Begegnenlassen - pustiti-da-
susretne
Begegnis - susret, sretanje
begriinden - zasnovati, obrazloiti
beisamen-vorhanden-sein -
zajedno-
predruno-bitak
benommen - obuzet
509
BlTAK 1 VRTMi:
bereden - besedom raspravljati
besagen - kazivati
Besinnung - promiljajue
priseanje
besorgen - brinuti
Besorgen - brinjenje
besorgend - brinui
Besorgtes - ono brinuto
besprechen - razgovarati
Bestand - sastoj, opstojanje
Bevorstand - predstoj
bevorstehen - predstojati
Bevorstehen - predstojanje
bewahren - ouvati
bewahren - obistiniti, ispuniti
Bewandtnis - udovoljenje
Bevvenden - udovoljenost
Bevvendenlassen - pustiti-da-
udovolji
Bezeugung - osvedoenje
:
bE dahin - do tada
Bodenlosigkeit - lienost tla
Bodenstandigkeit - sraslost s tlom
da-gewesen - tu-bio
damals - tada
dann - onda
daraufhin - tamo-na-tome, tamo-
na-to
dasein - biti tu, postojati
Dasein - tubitak
daseinshaft - tubitkovski
Dafi - Da
DaBsein - dabitak
Da-zu - Da-to, Za-to
Ding - stvar
dinglich - stvarovito
Dinglichkeit - stvarovitost
Dorthin - Onamo
durchsichtig - prozirno
Figenschaft - svojstvo
Eigenschaftlichkeit - svojstvovnost
eigentlich - svojstveno
Eigentlichkeit - svojstvenost
Ende - kraj
Enden - skonavanie
endlich - konaan
Endlichkeit - konanost
endlos - beskrajan
entdecken - otkriti
Entdecktheit - otkritost
Hnteignis - od-zbie
entfernen - razdaljiti
Entfernen - razdaljina
Ejit-fernung - raz-daljenje
Entfernheit - razdalienost
Entgegenwartigung -
odsadanjavanje
enthiillen - razgrtati, razgrnuti
Entschiedenheit - odresitost
Entschlossenheit - odlunost
EntschluE - odluka
Entvveltlichung - odsvetovlienje
entwerfen - proiektovati
Entworfenheit - projektovanost
Entwurf - projekat
Erei&nis - zbice
510
 Renik vanijih termi

Erfragtes - ono propitano Geschehen - dogadanje

Erscheinung - pojava Geschichte - povest
erschlieften - otkljuiti Geschick - usud
ErschlieEen - otkljuenje gesichtet - viziran
erschlossen - otkljueno gestimmt - ugoden
Erschlossenheit - otkljuenost Gestimmtheit - ugodenost
erwarten - iekivati Gestimmtsein - ugodenobitak
Existenz - egzsitencija Gewahr - jamstvo
existenzial - egzistencijalno gewahren - jamiti
Existenzialien - egzistencijalije Gewartigen - oekivanje
Existenzialitat - egzistencijalnost Gewesen - bio
existenziell - egzistencijelno gewesend - bilui
Gewesenes - ono Bilo
Faktizitat - faktinost Gewesenheit - bilost
freilegen - slobodno poloiti Gewesensein - ono biti-bio
Ereisein - slobod/n/o-bitak Geworfenes - ono baeno
Fi'irsorge - skrb Geworfenheit - baenost
Gezahltes - ono brojano
ganz - celo Grund - osnov
Ganze - celina grundsatzlich - naelno
Ganzheit - celovitost
geeignet - pogodno, podobno, Hierher - Ovamo
podesno Hierhin - Ovamo
Gefragtes - ono pitano Hinhoren - sluanje-tamo
Gegend - predeo Hinsicht - obzor
gegendhaft - predelsko Horchen - osiukivanje
Gegenwart - sadanjost Horen - sluanje
Gegemvartigen - osadanjavanje horig - posluan, sluno-pripadan
Gehorigkeit - sluajua-pripadnost
Gekonntes - ono smognuto Ich - ja
Gelichtetheit - rasvetljenost ichhaft - jastven
Gerede - naklapanje Ichheit - jastvo
Geredetes - ono Besedeno Ichlichkeit - jastvenost

511
BlTAK I VRliAII-:

Inheit - u-stvo Person - osoba

In-der-\Velt-sein - bitak-u-svetu Personalitat - personalnost
Innestehen - u-stajanje Personlichkeit - linost
Innerzeitigkeit - unutarvremenost Personsein - bitak osobe, to biti-
In-sein - u-bitak osoba
Instandigkeit - ustajnost
Rede - beseda, pria
Jemeinigkeit - svagdamojost reden - besediti, priati
jelzt - sada Riickruf - zov-natra^
[etzt-Zeit - Sada-vreme Riicksicht - obzir
Ruf - zov
Kunft - dolaz rufen - zvati
kiinitig - dolazno
Sache - stvar
lichten - rasvetljavati Sachgebiet - podruje stvari
Lichtung - rasveta Sachgehalt - stvarstvena sadrz.ina
sachhaltig - stvarstveno
man - se Sachhaltigkeit - stvarstvenost
Man - Se Sachheit - stvarstvo
Man-selbst - Sc-sopstvo sachlich - stvarsko
Meldendes - ono javljajue Sachlichkeit - stvarskost
Menschending - oveko-stvar Sachlogik - logika stvari
mitruten - sa-zvati Sachverhalt - stanje stvari
Mitsein - sabitak sagen - kazati
Mitvorhandensein - Schein - privid, sjaj
sapredrunobitak scheinbar - prividno
Moglichsein - moguno-bitak scheinen - izgledati, prividati (se),
sijati
Nebeneinander - iedno-pored- Schicksal - sudbina
drugog Schon-sein-in - \re-biti-u
Nicht - Ne Schuld - krivica
nichtig - nitavno schulden - dugovati
Nichtigkeit - nistavnost Schulden - dugovi
Nichtheit - nitetnost schuldi" - kriv

512
 Renik vanijih termina

sehenlassen - pustiti-da-se-vidi Sosein - takobitak

Sehenlasen - putanje-da-se-vidi, sprechen - govoriti
to pustiti-da- Sprache - jezik
se-vidi Stimmung - timung
seiend - bivstvujui
Seiendes - bie, ono bivstvujue Tathandlung - deloradnja
sein - biti, -bitak
Sein - bitak Ubereignetheit - posvojstvenost
Seinkonnen - moi-biti iiberholen - pretei
Selbigkeit - istost Uberlegung - razmiljanje
selbst - samo unuberholbar - nepreteciv
Selbst - sopstvo iiberhoren - preuti
Selbstheit - sopstvost Ubersicht - pregled
Selbstsein - samobitak, to biti-
Umgang - ophod
sopstvo
umhatt - okolsko
Sevn - bitak
Umherum - okolo-naokolo
Sevn-lassen - pustiti-da-jeste
Umsicht - obazir
Sich-vor\veg-sein - biti-ispred-
Um-zu - Da-bi
sebe
Umwelt - okolni svet
Sichlisches - sebstveno
Umweltlichkeit - okolosvetovnost
Sichmelden - sebe-javljanje
Umwillen - Radi
Sicht - vizir, vid
Uneigentlichkeit - nesvojstvenost
sichtbar - vidljivo
unendlich - beskonaan
sichtig - vidno, vizirno
unsinnig - nesmisaon
Sichtung - viziranje
Unverborgenheit - neprikrivenost
Sichtweite - vidokrug
Sinn - smisao
sinnhaft - smislen Verauiserlichung - ospoljavanje

sinnlos - besmislen verbergen - prikriti

sinnvoll - smisaon verborgen - prikriveno

soeben - upravo Verborgenheit - prikrivenost

sotort - smesta verdecken - pokriti

sogleich - odmah verdinglichen - post\ariti

Sorge - briga Verdinglichung - postvarenje

513
BlTAKl VRliMT
Verenen - dokonavanje
verfallen - zapadati
Verfallenheit - zapalost
Verfassung - ustrojenost
Vergegemvartigung - predoavanje
Verhalten - dranje
Verhaltnis - odnos
Verhangnis - kob
verhoren - ne uti
verhullen - zastrti
vernehmen - dokuiti
Verraumlichung - poprostorenje
verschlieien - zabraviti, zakljuati
Verschuldung - skrivljenje
Verschwiegenheit - utljivost
Verstandenes - ono razumljeno
verstiindig - razuman
Verstandigen - oni Razumni
Verstiindigkeit - razumnost
verstandlich - razumljivo
Verstandlichkeit - razumljivost
Verstandnis - razumevanje
verstehen - razumeti
Verstehen - razumljenje
vertraut (mit) - prisan (sa)
vertrautes - ono prisno
Vertrautheit - prisnost
vervveilen - prebivati
Vervveisung - upuivanje
Venveltlichung - posvetovljenje
Vorgriff- prethvat
Vorhabe - predimanje
vorhanden - predruno,
predruno prisutno
Vorhandenheit - predrunost
Vorhandensein - predrunobitak,
ono biti-
predruan, ono biti-predruno-
prisutan
vorlaufen - predvoditi
Vorlaufen - predvodenje
vorrufen - zvati napred
Vorsicht - predvid, pozornost
Vorsorgen - unapred brinjenje
wahrend dessen - dok to
warten (auf) - ekati (na)
Welt - svet
Weltgeschichte - sveto-povest,
povest sveta
VVeltlichkeit - svetovnost
Weltmaf>igkeit - svetomernost
weltlos - besvetovno
VVeltraum - svemir, sveto-prostor
W7eltzeit - vreme-sveta
wenn-so - ako-tada
Werkwelt - svet dela
Werkzeug - pribor za rad, orude
Wesen - sutina, bit
wesen - bitovati
Wesendes - ono bitujue
W r iderruf- opoziv
Widerschein - odsjaj
widersinnig - protivsmislen
Wo - Gde
Wobei - Pri-emu
^b-fur - Za-ta
Wbher - Otkuda
514
 Renik vanijih termina

VVohin - Kamo, Kuda Zeitlichkeit - vremenitost

VVbmit - Sa-im zeitlos - bezvremen
vvorauthin - tamo-na-ta, tamo- Zeitrechnung - raunanje vremena
na-emu Zeug - pribor
Worin - U-emu Zeughaftigkeit - priborskost
VVorum - Za-ta Zeugnis - svedoanstvo
Worum-\villen - Radi-ega zugeeignet - prikladno
VVbvor - Pred-im zugleich - istodobno
VVo-zu - Da-ta, Za-ta, Cemu Zuhandenheit- prirunost
Wozu - emu, Da-ta, Za-ta zuhoren - sasluati
VVurf - bacaj Zukunff - buducnost
zukunftig - budue, dolazno,
Zeit - vreme budue-dolazno
zeithaft - vremensko Zukiinftigkeit - budunosnost
Zeithaftigkeit - vremenskost zunachst und zumeist - najpre i
zeitig - vremeno ponajee
zeitigen (sich) - \Temenovati (se/be/) zuriickrufen - zvati natrag
Zeitigung - vremenovanje zurufen - dozivati
zeitlich - vremenito zu-sein - da-jest

515
 INDEKS IMENA

Aristotel [ApiaTOTe\r)c;] - 21, 22, Bilfinger, G. [Bilfinger, G.] - 479*

22% 30, 33, 33*, 38, 46, 47, 47*, Boland, G. [Bolland, G.] - 490*
53, 53*, 54, 60, 61, 125, 173, Bolcano, Bernard [Bolzano,
173*, 174, 175*, 195,207,238*, Bernhard] - 259f
248, 253, 253*, 255, 255*, 260,
Brentano, Franc [Brentano, Franz]
266, 290*, 395, 395*, 457, 460,
-255
482, 482% 488, 488*, 490,
493-494*, 504 Burdah, K. [Burdach, K] - 237,
237*, 292*
Avgustin, Aurelije [Augustinus,
Aurelius] - 7 1 , 7 1 * , 174, 174*,
Gvingli, Ulrih [Zwingli, Ulrich]
208, 229*, 488, 488*
-77*
Avicena [Avicenna; Abu-Ali ibn
Sina] - 255
Dekart, Rene [Descartes, Rene]
-42,44,45,61,73,97, 121,
Beker, Oskar [Becker, Oskar]
123, 125-133, 125*, 243, 244,
- 1451
245*, 251,372*, 495, 505
Ber, Karl Ernst fon [Baer, Karl
Dils, Herman [Diels, Hermann]
Ernst von] - 87
- 2 5 3 * , 260*, 479*
Bergson, Anri [Bergson, Henri]
Diltaj, Vilhelm [Dilthev, VVilhelm]
- 38, 47, 74, 386, 493-494* - 74, 75*, 245*, 249, 250, 250*,
Bernt, A. [Bernt, A.] - 292* 295*, 435, 442*, 455, 455*, 456,
Biheler, F. [Bucheler, F.j - 237* 457, 457*

Zvczdicc (*) porcd broja stranicc oznaavaju da sc imc dotinog autora nalazi u fusnoti.

517
BITAK i VIU-:MI:
Folkelt, Joh. [Volkelt, Joh.] - 452"
Gete, Johan Volfgang [Goethe,
Johann Woltgang] - 237*, 459
Glokner, Herman [Blockner,
Hermann] - 496*
Gotl, F. [Gottl, R] - 446*
Grim, Jakob [Grimm, Jakob] - 83*
Hajmzet, Hajnc [Heimsoeth,
Heinz] - 372*
Hartman, Nikolaj [Hartmann,
Nicolai] - 248-249*, 493-494*
Hegel, Georg Vilhelm Fridrih
[Hegel, Georg Wilhelm
Friedrich] - 2 1 , 2 2 , 4 2 , 2 0 8 ,
280*, 320% 372*, 465, 489-497,
489-497*
Heraklit ['HpidaToc] - 260, 260*
Herbig, G. [Herbig, G.] - 404*
Herder, Johan Gotfrid [Herder,
Johann Gotfried] - 238*
Flerman, Fridrig Vilhelm fon
[Herman, Friedrich Wilhelm
von] - 5 0 1
Higinus [Hvginus] - 237*
Hofmajster, Johanes [Hoftmeister,
Johannes] - 4 9 1 *
Homer ["OurjpocJ - 459
Humbolt, Vilhelm fon [Humboldt,
VVilhelm von] - 153,202
HuserL Fdmund [Husserl,
Fdmund] - 7, 60, 60*, 75, 75*,
78*, 79*, 108*, 202*, 259*, 290*,
418*, 505, 506
518
Izraeli, Isak [Israelis, Isaak] - 255
Jakov - 459
Jaspers, Karl [Jaspers, Karl] - 295*
3 5 r , 392*
Jork, Paul [Yorck, Paul von
Wartenburg] - 435, 455, 455*,
457, 458, 460
Kalvin, an [Galvin, Jean] - 77*,
295*
Kant, Imanuel [Kant, Immanuel]
- 2 4 , 30,44, 44*, 45, 47, 47*,
51,52,61,79*, 126, 133, 142,
142*, 143, 180,243,244,248,
250,256, 265, 320*, 342,
370-373, 370*, 372*, 373*,
413*, 423, 489, 489*, 493-494*,
502, 504, 506, 507
Kasirer, Frnst [Gassirer, Frnst]
- 79*
Keler, M [Kahler, M ] -320*
Kjerkegor, Seren [Kierkegaard,
Soren] - 229*, 280*, 392*
Klajst, Hajnrih fon [Kleist, Heinrih
von] - 295*
Korelt, F. [Korschelt, F.] - 293*
Fask, Fmil [Fask, Fmil] - 2 5 9 *
Fason, Georg [Fasson, Georgj
-489*, 492*, 493*, 495*
Foce, Herman [Fotze, Hermann]
- 132, 192
Luter, Martin [Luther, Martin]
- 29, 229*
 Indeks imcna

Mi, Georg [Misch, Georg] - 457" Suarez, Franciskus [Suarez,

Franciscus] - 42
Natorp, Paul [Natorp, Paul]
- 248-249" eler, Maks [Scheler, Max] - 75,
Nie, Fridrih [Nietzsche, 150", 174, 248", 250, 250",
Friedrich] - 311, 320*, 454 320", 341", 373*
openhauer, Artur [Schopenhauer,
Novalis [Novalis] - 295" Arthur] - 320*
pranger, Fd. [Spranger, Ed.]
Njutn, Isak [Nevvton, Isaac] - 267 - 452*
toker, H . G . [Stoker, H. G.]
Parmenid [napueviSec,] - 34, 46, - 320"

208, 253, 263, 263"

Paskal, Blez [Pascal, Blaise] - 23", 174 Tolstoj, Lav Nikolajevi [To/icrori,

PavleiriauAoc] - 2 9 5 " JleBb HuKO/iaeBnn] - 300*

Petavius, Dionizije [Petavious, Toma Akvinski [Thomas Aquinas]

Dionvsius] - 479" - 22*, 34, 34*, 255, 255*

Platon [nXdTcov] - 17", 21, 22, Toma de Vio Kajetano [Toma de

25", 30, 46, 53,60, 195,290", VioCaietano] - 125'
457-460, 484, 484* Tukidid [0ouKu6t6qc,] - 60
Rajnhard, Karl [Reinhardt, Karl]
- 263* Unger, Rudolf [Unger, Rudolf]
Ranke, Leopold [Ranke, Leopold] - 295*
-458
Ril, A. [Ritschl, A.] -320* Vakernagel, Jak. [VVackernagel,
Rikert, Hajnrih [Rickert, Heinrich] Jak.] -404*
- 433 Vindelband, Vilhelm [VVindelband.
Ril, Fr. [Riihl, Fr.] -479* VVilhelm] - 4 5 8
Volf, Kristijan [VVolff, Christian]
Seneka, Lucije Anej [Seneca, -49
Lucius Annaeus] - 238
Skaliger, Jozef Justus [Scaliger, Zimel, Georg [Simmel, Georg]
Josephus Justus] - 479* -295*, 433, 479*.

B v\ S A h ,, :> A
OflEJbEKbA ? A : v/
HHB. 6p.
519
^:<y;nETA
CIP - KaTa/iorn3aiiMJa y nvO/iiiKaunjn
Hapo/iHa 6n6/inoreKa CpOnje, Beorpa/j

14 Xaj/terep M.

XAI;U-:rHP, MaprnH
Bitak i vreme / Martin Hajdeger ; s nemakog
preveo Milo Todorovi. - Beograd : Slubeni glasnik,
2007 (Beograd : Glasnik). - 519 str. ; 21 cm. - (Hlozotska
biblioteka / [Slubeni glasnik, Beograd])

Prevod dela: Sein und Zeit / Martin Heidegger. - Tira

1.000. - Renik vanijih termina: str. 509-515. Registar.

ISBN 978-86-7549-61 1-3

COBISS.SR-ID 143392268

r/lACHHK
LLITAMnAPUJA