prvo poglavije MEDICINSKA PSIHOLOGIJA I PSIHOPATOLOGIJA Psihigki Zivot Soveka se i2 didakignih razloga raéélanjuje na njegove sastavne delove na tzy, psihi¢ke funkcije kojih ima deset: opazanje, paZnja, paméer miSiienje, intcligencija, emocije, nagoni, volja, moralnost i svest. U okviru medicin- ske psihologije (i psihopatologije) svaka psihi¢ka funkcija se izu¢ava posebno, pri emu stalno treba imati u vidu da je u praksi svakodnevnog Zivota psihi¢ki Zivot éoveka praktiéno nedeljiv i jedinstven ida sve psihi¢ke funkeije praktiéno istovre- meno i jedinstveno funkcioni’u, Podelu inimo samo radi lakSe obrade materije i didaktickog uvida u psihijatrijska oboljenja. U tom smislu drugt deo ove obrade, tzv, poremedaji psihickih funkcija (psihopacologija) igra najvazéniju ulogu u onome Sto se joS naziva i psihijatrijska propedevtika, Radi se, naime, o najenacajnijim psihijacrijskim znacima, simptomima i sindromima koji se pojavljuju u praksi i koji su u vezi sa odredenom psihi¢kom funkcijom, a koji istovremeno predstavljaju i bitna obelezja odgovarajucih psihijatrjskih oboljenja. Ne treba mnogo tositi reei da se pokaze da, ako se dobro savladaju psihike funkcije, a narogito poremeéaji psihidkih funkcija, da ée se neuporedivo lakSe razumeti sva sloZenost Winickog ispoljavanja psihijatrijskih bolesnika. OPAZANJE 7a razvoj psihi¢kog Zivota Coveka ncophodne su informacije koje dolaze iz spoljnog sveta, tj. sredine koja nas oknu*uje Cistina, postoje i informacije koje dolaze iz pojedinih delova naSeg tela), Mozak, sam po sehi, bez. informacije nije dovoljan da razvije psihitki Zivot, Informacije iz sredine koja okruzZuje mozak €ovek saznaje pomocu Cula, DraZ koju emituje informacija (elektromagnetni, tj, svetlosni talasi za éulo vida, akusti¢ki talasi za Culo sluha, rastvorljive materije za Culo ukusa, isparenja za ulo mirisa, itd. - svako Gulo prima specifiénu draZ) registruje speicificni prijem- nik (receptor) €ulnog organa (npr. za Culo vida to su Cepici i Stapici u mreZnjaci oka, svako gulo ima svoje specifiéne prijemnike). Prijemnik Culnog organa Cine nervni zavrseci koji imaju osobinu da se razdraze na specifitne drazi formirajuci nadrazaj. Nadra%aj, zatim, putuje od svakog Cula (oka, uva, mirisnog dela nosa, jezika itd) specifi¢nim sprovodnim putevima do odredenih delova u kori velikog mozga koji se nazivaju elementami (ili primarni) ulni centri. To su anatomski precizno lokalizovani delovi kore velikkog mozga, npr. va Culo vida u potiljaénom reZnju, za culo sluha u slepootnom delu itd. U elemen- tamom Culnom cent se visi transformacija nadrazaja u oseéaj. Dakle, drai je fizieki proces, nadra%aj fizioloski (polarizacija ¢elijske membrane), a osecaj je psihicki proces.Oseéaj je subjelcivno odrazavanje osobina informacje tj, objektivne realnosti, Svaka re€ u ovaj definiciji ima odredenu vaZnost. "Subjektivno" znati da svaki Covek na odredten, specifitan, neponovijiv i samo njemu svojstven nain registruje okolinu odnosno informaciju, Cula se razlikuju od goveka do Zoveka, pa, iako jedna ista draz, npr. zvuk simfonijskog orkestra, dolazi u nase uvo podjednako, osobe diferenciranijeg sluha ¢e u toj informaciji saznati mnogo vise nego neka asoba koja nema takav slub i koja neée, recimo, uoditi razliku zvuka prvih i drugih violina u orkestru, "OdraZavanje osobina informacije" znagi da se zahvaljujudi osobini nervnog sisitema Soveka vrsi odslikavanjc i registrovanjc kvaliteta okoline koja nas okruZuje. Osecaj je, dakle, subjektivni psihicki dozivijaj odra%avanja draki. U sloZenom procesu neposrednog (Culnog) saznanja oseéaj (senzacija) je prvi proces. Elektrofizioloski pratilac ovog fenomena je "izazvani odgovor" (evocirani potenci- jal), Sto dalje znaéi da su éula pretvaradi (biolo&ki transformatori) jednog oblika energije u drugi. To joS uvek nije opaZanje. Da bi se desilo opaZanje (percepcija) potrebnoje da se obavi jo jedan psihitki proces - spoj oseéaja i psihitkog iskustva. NaSe psihi¢ko iskustvo je magacionirano u celom mozgu u vidu tzv. engrama. Engrami su belanéevinaste tvorevine koje su osnova druge psihitke funkcije - paméenja, Oni predstavljaju upameéeni materijal tokom naSeg Zivota. Spoj oseéaja i iskustva (engrama) deSava se u sekundarnom éulnom centru koji je anatomski lociran oko primarnog Culnog centra. Taj deo kore velikog mozga se naziva psihogulni centar i za svako éulo nalazi se u strogo odredenom delu mozga (psihovizuelni centar u potiljatnom delu mozga, psihoakustitni centar u sle- pooénom delu, itd). Opazanje je psihidka funkcija kojom se postize prepoznavanje informacije, prepoznavanje predmeta kao celine, prepoznavanje njegove upotrebne vrednosti. Oseéaj je samo elapa u procesu opa%anja, Dok je oseéaj samo subjektivno odrazavanje osobina predmeta (npr. "Vidim okrugao predmet sa crno-belim kockama") - opazanje je prepoznavanje kompletnog predmeta ("To je fudbalska lopta"). Pr reko receptora i senzomih i senzitvnih nervnih puteva mi smo stalno ‘obaveSteni 0 pojedinacnim kvalitetima spoljasnjeg sveta (i nas samih - nadrazaji dolaze i iz na%eg tela! - npr. bol, toplota tela, telesni senzibilitet, kinestezije, seksualne senzacije). Medutim, da bismo mogli da prepoznamo informaciju neo- phodno je da raspolazemo iskustvom - predhodnim susretom i poznavanjem odredene informacije. Materijalizam kao filozofski pravac nas uéi da je saznanje objektivne realnosti moguce i da se ono odvija putem Eulnog i logitnog saznanja. Culno saznanje je zapravo opazanje, a logicno saznanje je misljenje (videti dalje: mi8ljenje). Logi¢no saznanje je vidi stepen saznanja, Uz pomoc inteligencije Covek shvata opazane informacije, pronalazi zakonitosti medu njima, aktivno menja okolinu. on logitno saznanje (opazanje i mi8ljenje) se razdvajaju samo iz teorijskih i didakuckih razloga, a u praksi je to jedinstven proces odraZavanja stvarnosti i stvaralatke aktivnosti logi¢kog misljenja. Ose¢aj je elementama psihi¢ka funkcija, rekosmo, jedna etapa u procesu opazanja. Opazanje je sloZen proces u kome pored ulnih organa uéestvuje ceo mozak kao sedi8te engrama, Osecaj i opaZanje su etape culnog saznanja i preduslov su logitkog midljenja (saznanja). Covek putem Gula i mozga odra¥ava objektivne 10prediete i pojave u svetu oko sebe. Zato se postavija pitanje - otkud subjektivnost u odrazavanju okoline? Prvi izvor subjektivnost je ljudsko iskustvo. Npr. mi smo stekll iskustvo da bez merenja odredimo pribliénu visinu Goveka u santimetrima, Kada se neka osoba udaljava od nas njegov lik se na naSoj mreznjadi u oku smanjuje, Medutim, mi cemo ga ina razliéitim daljinama opazati u njegovoj realnoj velidini. U opazanju slozenih a jo& va%niju ulogu Drugi izvor subjektivnosti u opazanju je postojanje litno obojeno emacional- nog stava pri opaZanju, Tipiéan primer je opazanje proticanja vremena, Navijaéi na fudbalskoj utakmici razlicito opazaju proticanje vremena, zavisno od toga da li njihov im vodi ili gubi - poslednje minute utakmice jedni opazaju kao da je "sat stao", a drugi kao da "vreme prosto leti" Opazanje objekata (predmeta) podrazumeva da oni imaju svoju formu, boju, veliginu (intenzitet) i polo%aj u prostoru. Opazanje ovih osobina nekog predmeta nije apsoluino taéno i zavisi od mnogo Cinilaca, narotita zavisi od okoline (geStalta"). Odavno je poznato da je celina vise Od obitnog zbira fragmenata (gestalt = oblik, forma - videti poglavije o gestalt psthoterapiji). Okolina igra iguzetno znaéajnu ulogu; najnizi koSarka’, koji je objektivno jos uvek visok ovek, nc izgleda tako medu ostalim koSarka’ima, koji su viSi od njega. Zanimljivo jc i opaZanje prostora u éemu uéestvuju: objckti, pokret (promena) i vreme. Vreme je izvedeno iz. pokreta i prostora. Da nije promene i pokreta ne bi se formirao ni pojam vremena (vreme je etvrta dimenzija prostora) POREMECAJI OPAZANJA Osnovni poremecaji opazanja su agnozije, iluzije i halucinacije. 1. Agnozije su nemogucnost prepoznavanja informacija pri ofuvanosti ele- mentamog ¢ulnog cenua, Javijaju se kod organskih (anatomskih) o8tecenja psihotulnog centra. Kod optitke agnozije osoba nije slepa, ona vidi osobine predmcta (ima seca), ali nije u stanju da ga prepozna, jer ne moze da izvr8i spoj oseéaja sa engramima (zbog prekida vezi u psihooptitkom centru), Agnozije se javljaju kod lokalizovanih tumora mozga, kod prostrelnih rana i krvarenja u mozgu itd Bolesnik koji ima opti¢ku agnoziju, fj. u predelu psihoeulnog centra (potiljaéni reZanj mozga), moZe drugim ¢ulima (npr. dodirom) da prepozna informaciju, jer nema oSteéenje psihotaktilnog centra. Ako mu predmet, koji nije prepoznao tulom vida, stavimo u ruku, on ce odmah taéno da kaze koji je to predmet. 2. Huzije su pogre’no prepoznavanje informacije. Kao i agnozije i iluzije se mogu javiti u oblasti svih €ula. Osoba sa iluzijama registruje realno postojecu informaciju, ali je pogresno prepoznaje, pa umesto ormana u sobi vidi "diviju zver", umesto Zbuna u parku prepoznaje Coveka, umesto zaglusne &kripe tramvaja Cuje divnu melodiju, umesto flase vina u ruci vidi revolver G ubija Coveka, slucaj iz nae sudske prakse). Thuzije se javljaju usled posebnih afektivnih stanja (npr. straha), ali iusled loih uslova za opazanie, kao Sto su nedovoljna osveiljenost, zamor, tiSina i usambenost, stanje Sekivanja i neizvesnosti itd. Naroeito se javljaju kod intoksi- kacija allkoholom i drogama (alkoholni delirijum i patolosko napito stanje), zatim u sumraénom epileptiénom stanju. dt3. Halucinacije su opazanje bez prisustva informacije. Osoba "realno" vidi predmet, iako on objektivno ne postoji i niko ga drugi ne vidi; ili ¢uje glasove ili recenice, a njih objektivno nema; ili ose¢a cudan ukus hrane Sto niko drugi ne primecuje, | to bolesno povezuje sa namerom drugih da ga otruju. Halucinacije su moguce u oblasti svakog Gula: optidke (vide se sitni ili krupni predmeti, midevi, bube, prave scenske radnje - vizije, €ovezuljci itd.), akustitke (Cuju se Sumovi ili reti i retenice), mirisne (ase¢aju se abitno neprijatni mirisi, gasovi kojima pacijenta pokuSavaju da uguée), cula dodira (neke bube hodaju po ledima), Gula ukusa (otrovana hrana koja izaziva éudne telesne simptome itd). Halucinacije su uvek znak duSevnog oboljenja u uzem smislu redi - psihoze, i na havi njih dolazi do otudenja bolesnika od realiteta (esto utiu na poremeéaj migljenja i donoSenje pogreSnih zakljuzaka u pravcu sumanutih ideja). Prave halucinacije treba da imaju "karakter telesnosti" (da su jasne u svim dimenzijama, da dolaze spolja, a ne iznutra) i da imaju "pozitivan sud realnosti" to znaéi da bolesnik veruje da halucinantni predmet ili informacija realno postoji u sferi njegovog opazanja). Halucinacije su retko permanente. Cesto se javljaju u odredenim periodima dana, npr. noéu, ili u specifi¢nim okolnostima (kod alkoholnog delirijum tremensa mehanicki pritisak na o¢ne jabutice izaziva opti¢ke halucinacije -Lipmanoy feno- men). Halucinacije mogu da se jave i kod zdravih osoba, odnosno bolesnika koji ne boluju od psihoza. To su tzv. pseudohalucinacije: osoba kojoj je amputirana noga ili ruka moe da halucinira da taj ud postoji, da ga svrbi ili da se krece. ‘fo se javija zbog nadra¥aja nervnih zavréctaka u okrajku ckstremiteta i taj fenomen se naziva "fantomski ud". To je pseudohalucinacija, jer postoji tv. negativan sud realnosti. Sligno se dogadja i kada posle voZnje Camcem potalasima sidjemo na kopno - Ijulja nam se pred o¢ima, ali mi znamo da nam sc to samo priginjava da smo jo’ uvek u camcu, da to nije realno. Ponekad mala deca, ali i neke odrasle sobe, predstave seCanja dovivijavaju intenzivo, a i prilikom maatanja sadrZaj maste im je tako plasti¢an da lidi na pravu halucinaciju (sli¢ni fenomeni se ponckad vidaju kod umetnika). U toku budenja ili usnivanja mogu da sc jave halucinacije kod zdravih osoba u trajanju od par sekundi (tzv. hipnagogne i hipnopompiéne ili fiziol8ke haluci- nacije), a u migrenskoj auri (predznak napada glavobolje) neki bolesnici dodivijavaju opazanje svetlecih ta¢kica (scotoma scintillans), U ovom poslednjem sluéaju nema pozitivnog suda realnosti, pa se i tu radi o pseudohalucinaciji Gzvor pseudohalucinacije se ne nalazi u spoljaSnjem, nego u unutraSnjem svetu). Buduéi da su halucinacije Cesto patognomoniéan znak psihoze pozabaviGemo se malo viSe pojedinim oblicima halucinatornih ispoljavanja: OPTICKE HALUCINACYE. Obigno se javijaju kod akutnih psihoza uzrok- ovanih intoksikacijama centralnog nervnog sistema (Cede sa poremecajima svesti), rede kod hronignih psihoza, Mogu da se jave kao: a) Fotomi - pojava svctlucanja pred oima, sitne svetlece tatkice i iskrice. b) Halucinacije dugih konaca, niti, pautine, mi§eva -tipi¢ne za alkoholni delirijum tremens. ©) Vizije - to su sloZene halucinacije; pred oSima se pojavijuju prave scenske radnje, ée3¢e prijatnog sadrzaja (kao na filmskom platnu). 12d) Ekstrakampine halucinacije - bolesnik opaza predmete izvan svog vidnog polja (npr. iza leda) @) Autoskopske halucinacije - bolesnik vidi delove svog tela izvan sebe. Ove halucinacije se vezuju 2a temporalnu epilepsiju i druga oranska oSteenja mozga. f) Negativne halucinacije - i nisu halucinacije u uZem smislu, jer kod njih bolesnik negira da vidi ono Sto se nalazi pred njim i u Sta trenutno gleda (javijaju se kod disocijativnih - histeriénih - sumraénih stanja). Jako vizuelne halucinacije ponekad pastoje i kod poremeéaja emocija, shizof- renije i disocijativnih stanja one zapravo uvek ukazuju na organicitet. Sadr?aj vizuelnih halucinacija nema veliki dijanostitki znavaj. AKUSTICKE HALUCINACYE. Ovde se radi o "glasavima" koje bolesnik "Cuje" iako objektivao d zvukovi ne postoje. Izvor zvuka je uvek U prostora izvan bolesnika. Za razliku od opti¢kih halucinacija akustitke se javljaju ée8ée kod hroniénih psihoza, Smatra se da preko 50% shizofrenih bolesnika ima akusti¢ke halucinacije, ali one mogu da se jave i kod toksiinfektivnih akutnih psihoza. Mogu da se jave u obliku: a) akoazmi - to su samo neki neodredeni Sumovi, pucketanje u usima, ili b) fonema - to su jasne reti, revenice koje "neko" saopstava bolesniku. Ponekad je moguée da se na jedno uvo nesio nareduje, a na drugo bolesnik dobija poruke zabrane - ta retka pojava se naziva maniheizam. Prema sadrZaju, akustiéne halucinacije mogu da budu prijatne, neprijatne, naredbodavne, pretete, pogrdne, savetadavne, itd. Ponekad glasovi anticipiraju Sta ée bolesnik misliti ne3to kasnije ili ponavijaju svaki njegovu misao, pa tu pojavu neki autori nazivaju "cho misli" (iako ima i drugih tuzmaéenja ovog fenomena). "Glasovi odtrece osobe" npr. "on je homoseksualac" -u vezi su sa shizofrenijom (ali isa retkom alkcholnom halucinozom). Takvi glasovi ponekad komentari8u pacijentove namere ("on Zcli da vodi Ijubav sa njom’) ili radnje ("on sada pere rake"). Glasovi koji anticipiraju, koje se cmituju ili ponavijaju pacijentove misli sugerigu shizofreniju. TAKTILNE HALUCINACIJE su tipiéne za allsoholni delirijum tremens; bolesnik ima utisak da mu mravi gamizu po koi, brani se, éeSc, skida ih. Javljaju se i kod kokainizma ("neSto gamize pod kozom"). OLFAKTIVNE HALUCINACIE se javijaju kao dozivljaj neprijatnih mirisa, cud- nih gasova koje bolesnik esto povezuje sa idejama proganjanja odnosno trovanja Cnamemo mu pu8taju gasove"). GUSTATIVNE HALUCINACYE su do%ivljaj da je hrana izmenila ukus, niko to ne primecuje jedino bolesnik odbija da jede, "jer ga o¢igledno neko truje i stavlja mu nesto uv hranu i piée..." Olfaktivne i gustativne halucinacije Gesto se pojavljuju zajedno. CENESTETICNE (SOMATSKE) HALUCINACIE - (halucinacije dubokog senzibilitcta) se javljaju u oblasti unutragnjih organa -bolesnik osea da mu se creva nadimaju do fantastiénih razmera, neko mu upa plucnu maramicu ili rasteze organe, seksualno stimulige ili maltretira elektriénom strujom (clektrizira testise) itd. One su este kod shizofrenih bolesnika. 13REFLEKSNE (FUNKCIONALNE) HALUCINACIJE se javijaju kada spolja8ni, realni nadrazaj jednog Cula izaziva halucinaciju drugog Cula ili novi opazaj istog éula. Npr. na buku tramvaja podinju da mu se prividaju neke pojave pred ocima (ima optiéke halucinacije) ili na buku automobila poene da cuje glasove judi (zvuk automobila je realan nadrazaj, a glasovi su halucinacija). Potrebno je pomenuti i HALUCINACIJE SAGLASNE (ILI NESAGLASNE) SA RASPOLOZENJEM, narotito sa depresijom, npr, bolesnik éuje glasove koji mu govore da je los Covek, propao, kriv za neste itd, METAMORFOPSIJE su poseban poremeéaj opazanja koji podrazumeva promenu veli¢ine ili oblika percipiranih objekata ili prostora. Predmeti mogu da izgledaju smanjeni Gmikropsije), uveGani do ogromnih razmera (makropsije) ili su deformisani (dismegalopsije). Ovi poremeéaji mogu da budu i jasan znak organ- skog o8teéenja mozga. Kao uzrok halucinacija najéc3¢e se pominju dva etioloSka momenta: 1. Projekcija nesvesnih sadrZaja u spoljni svet. To je psihogeni ili funkcionalni mehanizam, jer se projektovani sadr%aj oruduje od liénosti i deluje kao neato strano. 2, Nadrazajne halucinacije nastaju kao posledica razdrazenja odredenih zona kore-velikog mozga (€ulni centri) raznim organskim uzrocima (zapaljenje, travanje, tumor), Neki autori (ameritka Skola) u poremeéaje opaZanja ukljucuju i poremedaje koji su udruzeni sa konverzivnim i disocijativnim fenomenima, npr. disocijativna anestezija (gubitak senzibiliteta kao pasledica emocionalnih konflikata). Isto autori tu ukljuguju i sindrom depersonalizacije (poremecaj percepcije samog sebe, boles- nik ima utisak da mu se telo promenilo) i derealizacije (poremedaj percepcije okoline, okolina je strana, Cucina, realnost je izmenjena), kao i fuge i multiplu li¢nost = no, mi ove sloZene fenomene opisujemo u okviru poremecaja svesti. ‘Ako opazanje definisemo kao proces transfera fizitkih dra¥i u psiholoske informacije, ali i kao mentalne procese koji znatajno uticu ina svest i kogniciju - onda u poremeéaje opazanja udruzene sa kognitivnim (saznajnim) poremeéajima mozemo da ubrojimo i poremedaje slike tela: anozognoziju (nesposobnost da se prepozna neuroloski deficit), somatognozija (nesposobnost da se prepozna deo tela, hemisomatognozija), astereognozija (nesposobnost da se prepoznaju pred- meti koji ga dotiéu), prozopagnozija (nesposobnost da se prepoznaju fizionomije), simultagnozija (nesposobnost da se prepozna viie od jednog elementa neke vizuelne scene), adiadohokineza (nesposobnost brzili uskladenih pokreta), aprak- sija, itd. PAZNJA Pagnja je psihi¢ka funkcija pomocu koje covek moze da usmeri i usredsredi syoju psihiéku energiju na ne3to odredeno tj, na neku informaciju, Radi se o sposobnosti fokusiranja matcrije koja se opaza i sposobnosti zadrZavanja tog fokusiranja. PaZnja se, dakle, sastoji iz usmerenosti i usredsredenosti. Usmerenost paknje (vigilnost paZnje) je sposobnost da se psihitka energija i opa%ajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju. Za voZnju automo- bilom.u gradu neophodna je dobra vigilnost, jer pa2nja mora da se brzo prenosi sa 14kolovoza na Salt-tablu, na retrovizor, na zvuk motora, na peSake na trotoaru, na vozilo ispred sebe, itd. Tom prilikorn akti virano je istovremeno vizuelno, auditivno, taktilno, cenesteti¢ko i drugo opazanje. Usredsredenost painje (tenacitet paznje) je sposobnost da se paZnja, tj. psihigka energija, zadr¥i onolike dugo na informaciji koliko to zadatak zahteva. Culni receptori, odnosnogovekov mozak, su svakog trenutka "bombardovani" najrazli¢itijim informacijama, tj. nadrazajima. Informacije nisu samo predmeti i pojave realnosti koja nas okruzuje nego su i nae misli ili predstave secanja. Zdrava soba je sposobna da viSed selekeiju informaicija €as aktivira vigilnost fas tenacitet. Usmerenost i usredsredenost paznje uvek su u obrnutoj srazmeri, kada se jedna pojacava, druga slabi. Pod pojmom voljne paznje podrazumeva se spascbnost éoveka da svesno, syojom yoljom izvrSi selekciju odredenih informacija; da iz obilja informacija izdvoji jednu i da je stavi u centar svog interesovanja. ‘fo se zove joS i aktivna paznja, jer se aktivira svesnom Zeljam, voljom. Svest globalno aktivile mozak, a paknja selektivno (identiéno kao Sto je pozornica u pozoristu osvetljena reflektorima - to je svest, a usmeren reflektor na jednog glumca je paZnja). Ovakva paznja se naziva i direktivna pa%nja, npr. kada profesor skrene pa%nju ugenicima da se nesto zapamti, jer je vaino, Dugotrajno aktiviranje pa%nje na odredenu informaciju izaziva zamor mozdanih éelija. Smatra se da je optimalno vreme kvalitetnog zadriavanja paZnje na konkretnom zadatku éetrdesetak minuta. Nakon toga potre- bna je vremenska pauza da se moZdane ¢elije oporave od zamora, Zato se Skolski cas programira na 45 minuta, pa se ubacuju pauze kako bi nastava mogla da se kvalitetna odvija. Pasivna ili nevoljna painja se aktivira informacijom koja se svojim karak- teristikama nametne sferi opaZanja i izazove paZnju. Npr. izuzetno intenzivna informacija (jaka draz) Ge svojom jacinom podstaci pasivnu paznju, zatim, draz koja se prekida (trepcuce svetlo, imigavci), Pasivnu paznju moze da izazove i nagli prestanak draii (ventilator koji zuji pa odjednom prestane), zatim, kontrast medu drazima, relativna jacina radi, ako je simulus vazan za li¢nost, itd, Pasivna paZnja je slabija Sto je tenacitet paZnje intenzivniji. Zanimljivo je pitanje tzv. "visefokalne paZnje" (podeljene paznje). To je pitanje da li €ovek moZe istovremeno da radi vi8e stvari (u isti mah), Izgleda da videfokalna paZnja ipak ne postoji, nego da se u takvim situacijama radi o izuzetnoj vigilnosti paénje, tj. brzom prebacivanju paZnje sa jednog zadatka na drugi. Pod obimom paznje podrazumeva se sposobnost da se u odredenam vre- menskom periodu (kratkom) zapazi odreden broj pojedinosti koje nisu medusobno. povezane (odrastao Covek moze u stotom delu sekunde da uoti 5-6 predmeta, deca manje). Produzena pa¥nja odnosise na proces u¢enja i zavisi od mnogo drugih Cinilaca (energije, volje, emocija). Brojne mo¥dane strukture igraju ulogu u medijaciji pa%nje: najpre, to je retiku- lami aktivirajudi sistem (ovo je razlog za’to neke psihijatrijske Skole paZnju uk- Jjucuju u svest, odnosno senzorijum, Sto bi bili sinonimi), zatim, sledeca vazna raskrsnica za filtiranje ulazecih impulsa je talamus, a odredenu ulogu igraju i hipotalamus, hipokampus, girus cinguli, amigdale, prefrontalni koneks i tem- 15poroparietalni i okcipitalni reZanj. Kada postoji sloZen zadatak vezan za znagajno angazovanje paznje (sadejstvo stimulusa) uogeno je da je pojatan protok krvi u girusu cinguli. U novije vreme, problemi u vezi sa paznjom se mnogo istrazuju kod shizofrenih bolesnika, koji su izgleda preplavijeni stimulusima i ne mogu da ih adekvatno obrade (imaju ofteéenu latentnu, odnosno retroaktivnu inhibiciju). POREMECAJI PAZNJE * Osnovni poremeéaj paznje se naziva rascjanost (aproseksija). Ona mo%e da bude dvojaka - po tipu pojatane vigilnosti, a oslablicnog tenaciteta - i po tipu pojadanog tenaciteta, a oslabljene vigilnosti 1. Pojagana vigilnost paZnje se javija kod manignih bolesnika. Njima paZnja "bedi" sa informacije na informaciju, oni nisu sposobni da pa2nju dugo zadrZe na jednoj informaciji ili zadatku, asocijacije su im vrlo Zive, pa svaka, ma i najmanja pojava skrece njihovu paZnju. Pojacana vigilnost je karakteristitna i za decu. Malo dete nije sposobno da duze zadrai (usredsredi) paznju na neki predmet ili zadatak. Hipervigilna paZnja se uoava i kod jako anksioznih bolesnika (osecanje nevidljive pretece opasnosti i neizvesnosti kao da tera bolesnika da pa&nju bro premesta s jedne na drugu pojavu). 2. Oslabljena vigilnost (hipovigilnost) se nalazi kod razlititih oStecenja mozdanog tkiva (traume, intoksikacije, cirkulatorni poremeCaji) i kod depresije. Bolesnici sa mozdanim organskim psihosindromom zbog opite inaktivnost { redukcije psihitke energije imaju hipovigilnu paznju, ali se kod njih iz istih razloga javija i hipovenacitet paznje. 3. Pojaéan tenacitet, a sledstveno tome i slaba vigilnost, javlja se kod sumanutih ideja gde su bolesnici neprekidno okupirani svojim sumanutim mislima i konstruk- cijama na koje se maksimalno, tj, pojaCano usredsreduju. Isti fenomen se javija i kod depresivnih bolesnika koji su optereéeni svojom tugom, pa su maksimalno "koncentrisani na tugu i svoje tuzne misli", te veoma sporo prenose psihi¢ku energiju fj. pa%nju na druge informacije. Medutim, kod depresivnih bolesnika Postoji i jedno globalno smanjenje patnje, jer je interesovanje za spoline dogadaje vrlo oskudno ili nikakvo, Neki autori u ovaj poremeéaj ukljucuju i stanja transa - fokusirana pa%nja sa o8teCenjem svesti - Sto se vida kod hipnoze, disocijativnih poremeéaja i ekstati¢nih religioznih iskustava. 4, Oslabljen tenacitet podrazumeva da osoba nije u stanju da se usredsredi na informaciju i odredenu delatnost "da se koncentrise", kako se to obi¢no kaze, To se javija kod zamora, odsustva emocionalne zaintercsovanosti, odsusiva volje, stanfa straha, neizvesnosti i itckivanja, ali se javija i kod niskog intelektualnog nivoa, Na smanjenu moé koncentracije esto se Zale neuroticni bolesnici kod koji to nastaje pretezno usled afektivnih razloga i obuzetosti svojim neurotitnim kon- fliktom. Rasejanost se jo8 ilustruje "rascjanoScu tipa nautnika" koji ima pojatan tenacitet, jer permanentno razreSava svoj naucnitki problem, pa kad npr. sedne za automobil i potne da vozi, Cesto napravi saobraCajni prekr&aj, jer mu je tada oslabljena vigilnost. "Rasejanost tipa slabog udenika’ je na bazi pojacane vigilnosti, gde paznja "Seta sa informacije na informaciju"; narotito se obraéa paZnja na 16beznacajne ili irelevantne stimuluse, Rasejan uéenik sedne da uéi, ali usled hipervigilne paZnje registruje sve oko sebe: i muziku u susednom stanu, i kripu tramvaja, i dovikivanje koméija ispod prozora, i lupu majke u ku im pos- lovima, i *muvu koja zuj!" - i razumijivo da tada nigta ne pamti, jer ima oslabljen tenacitet (kod slabog udenika nije o8teceno paméenje kao psihidka funkeija, na sta se on obiéno ali, nego tenacitet panje, koji je opet vadan za upaméivanie). PAMCENJE Mozak ima sposobnost da zadrZava otiske ranijih drazi. Trag ili otisak u mozgu se naziva engram iu njihovom stvaranju uéestvuju belanéevinasti lanci i nukleinske kiseline. Paméenje je psihitka funkcija koja se sastojl iz ti faze: upaméivanja (stvaranje engrama), paméenja u uzem smislu (zadrzavanje ili magacioniranje engrama u mozgu) i secanja (prepoznavanje engrama, pri ponovnom susretu sa informacijom - i reprodukcija upaméenog sadréaja, bez ponovnog opazanja informacije). Neki autori Koriste i izraz predstave secanja (predstava je kada smo u stanju da éitajuéi knjigu za tenutak pogledamo kroz prozor i zamislimo, tj. predstavimo sebi, kako izgleda centralni trg u gradu koga tog trenutka ne vidimo). Upaméivanje se odvija u nekoliko faza. Prva faza su ultrakratko i kratko paméenje. One se baziraju na elektrignim impulsima i kod njih jo3 nije doglo do stvaranja novih belanéevina, odnosno do stvaranja engrama. To se naziva jo’ i primarno (senzorno) pameéenjc. Smatra se da ona postoji za verbalne i vizuelne inforrnacije i da traje oko 20 selaindi (npr. kada okrecemo telfeonski bro| koji je zauzet i pamtimo ga samo dotle dok pozivamo vise puta taj broj). Ovo kratkorajno paméenje je reverzibilno - neuronske veze se brzo uspostavijaju, ali se brzo i gase, Buduéi da je ovo paméenje vazno za razne kratke profesionalne zadatke naziva sc jo8 i radno paméenje. Kada se neka informacija duze izlac nasim ¢ulima i ako se vi8i ponavijanje opazanja (npr. u procesu uéenja) formirace se engrami i informacija ée se za duze vreme zapamtiti. Tek kada se formira i deponuje ("magacionira") engram smatra se da je informacija trajno upamdena, lugleda da je neurofizioloska osnova paméenja vezana za temporalni rezanj i Majnertovo jedro, odnosno holinergiéni sistem i ribonukleinsku kiselinu - RNK ekovi koji stimuligu acetilholin pobolavaju paméenje). Radi se o sloZenom procesu sckvencioniranja molekula koji kodiraju informaciju na nivou sinteze protcina i RNK - molekularna konsolidacija paméenja u povezanim neuronima Ckonsolidovano paméenje"). Pored RNK u procesu paméenja odredenu ulogu igraju i neuropeptidi (peptidi koji se nalaze u nervnim Celijama - peptid = duzi ili kraci lanac aminokiselina). U novije vreme u tzv. biolo’ke pisaljke se ukljucuju i fermenti lipaza (menja veze izmedju molckula masti i bclanéevina) i proteaza (menja gradivne belanéevine, tj. protcine koji cine skelet Celije), kao i kalcijum (podstiée rad fermenata). Ltenje se povezuje sa amigdaloidnim jedrima i hipokam- pusom, a naroéito sa prefrontalnim reznjem, parijetalnim re3njem, pa i cerebelu- mom (ispitivanja pomoéu PET-a), Dugotrajno paméenje moze da se podeli na cpizodiéna (paméenje dogadaja) i semantiéko (paméenic regi, znanjc). 7Dakle, paméenje moze da bude wenutno (upaméivanje) i odnosi se na nek- oliko sekundi do minuta, kratkotrajno (nekoliko dana) i dugotrajno (meseci i jadine). ¥ Paméenje, odnesno upaméivanje moze da bude namero i nenamero. Kod namernog upaméivanja postoji odredeni cilj da se nesto upamti i pri tom se angazuje volja i paznja. Uéenje je primer voljnog, dakle aktivnog upameivanja. Motorno pamcenje podrazumeva da se pamte ne samo reéi i simboli, nego i pokreti, pa i cmocije. Jednom naucene motorme vestine kao Sto su plivanje, voZnja bicikla, skijanje, klizanje - veoma su trajne. Kod nenamernog upaméivanja ne postoji odredeni cilj ni namera da se ne8to upamti, U takvim situacijama opa%ena informacija syojim osobinama ostavija "neizbrisiv rag’ (najée&ce kao posledica snaZnog emocionalnog dodivljaja -tzv."uk- jesteni afeku"). Na upamedivanje, odnosno paméenje i njegovu efikasnost utitu mnogi faktori: ofuvana svest, neostecena paznja, ponavijanje opaZanja (ucenje), postojanje aso- cijacija (dva sadrZzaja.u evesti koja su bila dodivljena istovremeno ili jedan za drugim imaju i u reprodukciji tcZnju da se zajedno pojave), volje da se ne’to upamti, Na upaméivanje u pozitivnom ili negativnom smislu narodito yeliku ulogu igraju emocije (najbolje se pamte dogaclaji vezani za snaZne emocije, ali cba znati da afekti mogu ida paraliu upaméivanje). Za poznavanje psihologije svedoka ovo je yeoma znacajno, Naime, ako svedok nije direkino upleten, postoji mogucnost da usled nezaintercsovanosti minimalno upamti dogadaj. Na prolaznu zaboravnost pored nezainteresovanosti uticu jo8 i zamor i nesanica. § druge strane, ako su emocije prejake (jak strah, npr.) éesto se ne upamte detalji. Reprodukciju deformigu i razne svesne ili nesvesne, primarne ili sekundarne obrade, razne korekcije i doterivanja ("kozmetika seéanja"), narodito izazvana subjektivnim emocionalnim faktorima ("paméenje je najveci lazov"). Isto tako, falsifikatori secanja su pored emocija joS i predrasude i sugestibilnost (za ovo poslednje se kaze da je "ontoloski lazov"). Dokaz za predrasude, odnasno stercotipe, je sleded eksperiment-na projektoru je prikazana komplikovana scena, izmedu ostalog, u metrou stoje crnac i belac, belac ima noz u ruci, poste odredjenog vremena od ispitanika je taZeno da se sete te slike i viSe od polovine je reklo da je noi u ruci imao crnac!). Najzad, prilikom secanja na dogadaje treba uzeti u obzir i tzv. fiziolosko zaboravijanje koje je opste poznata cinjenica, jer se vremenom postepeno gube detalji i ostaju samo krupnije konture. Poscbna telesna i psihitka stanja degradiraju funkciju paméenja: alkoholi- sanost, drogiranost i druge intoksikacije, telesna iserplienost, moZdani organski psihosincromi, itd UCENJE Posebna forma paméenja naziva se uéenje i sastoji se u aktivnom, voljaom, ponavljanom upamcivanju sa ciljem da se informacija koja se uéi trajno zadréi, Sustina ucenja je u ponavijanju, odnosno u visestrukom opazanju iste informacije, Pritom se ponavija i hemijski proces sinteze belandevina i nukleinskih kiselina (pre svega ribonukleinske kiseline), pa se tako vrSi i "viSestruko utiskivanje" engrama (gré.; en-u; grafo-urezati znakove, pisati), Repetitio est mater studiorum - 18ponavijanje je majka uéenja - je latinska izreka koja ima svoje puno fiziolosko opravdanje. Za tv. produktivno uéenje ili efikasno ugenje potrebno je da se ispuni niz uslova (ovo syaki uéenik i student treba da ima stalno na umu!): 1. Postoji direktna srazmera izmedu stepena inteligencije i sposobnosti ucenja ~ inteligentniji Covek lakSe uci (jedna od definicija inteligencije poentira upravo udenje - "inteligencija je sposobnost brzog sticanja znanja u bilo kojoj oblasti*. 2. Motivacija je neobiéno va¥na za produktivno uéenje. Ako je osoba sustinski motivisana da neito trajno zapamti (c&ckujuci, izmedu ostalog, neku satisfakciju) onda é i uspeh u udenju biti veci. Osnovne motivacije za uéenje su; Zelja da se zna ono Sto znaju i drugi (naroéito tzv, znadajne liénosti), Zelja de se kroz takmigenje bude bolji od drugog, 2elja za profesionalnom afirmacijom i uspchom u drustvu, Zelja 2a nagradom (zaradom) - poscbno nagradom znatajnih osoba (roditelja, emocionalni partner), Zelja za afirmacijom kod suprotnog pola, kompenzacija nekog nedostatka, zadovoljavanje radoznalosti itd, 3. Vremenski raspored utenja. U podetku svakog ugenja potrchno je najpre sagledadi informaciju u celini, pa tck onda uéiti dco po deo. Strategija paméenia, Yj. uéenja, podrazumeva da se najop&tiji momenat smesti na vrh piramide, pa se onda sistematiéno razdvaja deo po deo (tako izgledaju i didakticki dobro napisani udzbenici). Pre ugenja novog poglavija uvek treba ponoviti ono 3to je uéeno predhodnog dana i predhodnih dana, Produltivnije se pamti i duze zadrZavaju informacije ako se uci vise dana manji broj sati, nego ako se uti vedi broj sati u toku jednog dana. Npr. ako je za paméenje jednog teksta potrebno 10 sati uéenja, duze ese pamtiti ako se udi 5 dana po 2 sata, nego ako se udi 2 dana po 5 sati. 4, Svesno postavijanje cilja utenja. Ako se sebi postavi kao cilj da materiju koja se udi treba zapamtiti za ceo Zivot ("Non scholae sed vitae discimus" - Ne uéimo 7a 8kolu, nego za Zivot) - onda jei utenje mnogo cfikasnije. Eksperimenti koji su radeni to jasno dokazuju: _dvema grupama indentiénih ispitanika zadat je indentigan zadatak (za ograniteno vreme) sa uputstyom da ée prva grupa ispitanika biti ispitivana sutradan, a druga grupa tekza 7 dana. Medutim, obe grupe su obmanute, pa je Ispitivanje obavijeno posle 14 dana. Xezultat je bio statisticki znaéajno bolji kod druge grupe ispitanika, koja je bila izgleda programirana u procesu paméenja tako da udi i pamti sto dude, jer ée i kasnije biti pitana. 5, Slaganje metoda u¢enja sa psihofizioloSkom dispozicijom za uéenje. Postoje auditivni, vizuelni, vizuomotomi i motorni tipovi. Auditivni tip najlakse pamti verbalno saop8tavanje (treba da uéi pretezno sluSajuci drugog dok éita ili govori, da ide na predavanja, da koristi snimljen materijal na kasetofonu); vizuelni tipovi lakSe pamte Seme, tabele, podvlacenje bojama znatajnih, bitnih informacifa; vizuo- motorni tipovi imaju potrebu da anga%uju motoriku, da vade beleske, sami prave Seme, skracenice, sistematizuju na sebi svojstven nadin. Pravljenje izvoda i za- beleski je korisna navika pri u¢enju, jer utiée na razvijanjc sposobnosti za generali- zaciju i sintezu, na osmidljavanjc nauéenog itd. 6, Retroaktivna inhibicija. Akose posle uéenja neke materije udi sli¢an materijal, procenat zaboravijanja ce biti znatno vedi, nego ako se ue potpuno razlidite informacije od predhodnih. Zato dobar dnevni raspored éasova u 3kolama nikada nema u istom danu fiziku, hemiju, matematiku. 7, Presliavanje. Ono je znacajno iz tri razloga: prvo, Sto je presliSavanje osnov svakogucenja; drugo, to glasno presli&avanje (iliu sebi) razbija monotoniju uéenja, 19i trece, Sto presliSavanje razbija zabludu da je nesto nauceno, a zapravo nije, Kada imamo upaméivanje na nivou prepoznavanja onda imamo utisak da smo nesto nautili, a zapravo stvarno nauéena materija je kada je naudena na nivou reproduk- cije (priseanje bez podseéanja, podpitanja, bez. prisustva informacije - engram stabilan). 8, Mi8i¢ni tonus, Izracunato je da misicni tonus u iznosu od jedne osmine maksimalnog tonusa predstavija optimalan uslov za mentalnu efikasnost. To ‘odgovara pribliZno sedenju na stolici bez naslona, Ako je cove opusten u fotelji ili krevetu uéenje je slabije. Ako uéi nesto Sto ga manje priviaéi potrebna je veca mii¢na napetost. Povremeno je dobro da se proseta, éime se paboljSava cirkulacija kervi i razbija “mamurluk’, Poznato je da je jo8 Aristotel praktikovao utenje u Setnji kroz park - "peripateti¢arske anti¢ke Skole", POREMECAJI PAMCENJA Poremeéaji paméenja se dele na kvantitativne i kvalitativne. A. KVANTITATIVNI POREMECAJI PAMCENJA su: 1, Amnezije. To je nesecanje za odredeni vremenski period. Moze da bude potpuna, totalna (niega se ne se¢a u odredenom vremenskom periodu) i delimiéna (se€a se nekih fragmenata). Prema uzroku nastanka amnezije se dele na organske i funkcionalne (psiho- gene), ‘Organske amnezije se javijaju kod organskog, fizitkog o8teCenja tkiva mozga. NajécScc sc javljaju kod traume glave (potres i kontuzija mozga), kod krvarenja u morgu, akutnih i hronignih intoksikacija raznim otrovima, kod alkoholigara (am- nezija 0 pijanom stanju, tv. "prekid filma"), kod davijenja, udara gromom, udara elekiri¢nom strujom, kod epileptiénih napada, poste aplikacije elektrokonvulzivne jje itd, U svim ovim stanjima neophodno je da dode do o8tecenja svesti (npr. irijuma i sumraénih stanja). U odnosu na vremenski period poremedaja svesti organske amnezije se dele na retrogradne, kongradne i anterogradne. Retrogradna amnezija je nesecanje za period neposredno pre povrede glave Jj, pre oftecenja svesti, kongradna amnezija je nesecanje za period oStecenja svesti, a anlerogradna amnezija je neseéanje za period neposredno posle normalizovanja stanja svesti, odnosno posle dolaska svesti. Naime, neposredno poste dolaska svesti deSava se da neke osobe budu jo’ izvesno vreme u sianju suzene svesti, za koje vreme i imaju amneziju, ali i rade odredene nemotivisane aktivnost ili automatske pokrete sa moguéim kriminogenim posledicama (ubistva u tudi posle komocije mozga). “Punkedemsine amnezije nastaju kao posledica alektivnog suzenja svesti i sloZenog odbrambenog mehanizma potiskivanja u nesvesno (npr. kad histeriéne amnezije - potiskivanje konflikta u nesvesno, pri emu treba znati da su sadrZaji iz nesvesnog aktivni i da stalno Zele da predu u svesno). Funkcionalne amnezije se javijaju u poscbnim afektivnim stanjima (bes, strah) i kod disocijativnog oblika histeriéne neuroze. Psihogena amnezija nije gubitak sccanja za odredeni period, veé je neseéanje za odredene dogadaje u jednom periadu. 20Retrogtadna amnezija nastaje zhog toga Sto je gubitak svesti (potres ili povreda mozga) prekinuo proces stvaranja engrama. Poseban vid amnezije javlja se kod sindroma Alchajmerove demencije. Za tu vrstu gubitka engrama tipiéno je zaboravljanje svezijih dogadaja, dok jc paméenje za starije dogadaje ostalo relativno najduze otuvano. Zato se i dogada da stara soba sa znacima pocetne demencije zna da detaljno ispriéa neki manje va%an dogadaj iz daleke prosiosti, a ne zna kako joj se zove najmladi unuk. Etioloska osnova ove amnezije je atrofija mozga, odnasno propadanje acetilholinesteraze, Koji nedostatak, izgleda, igra znatajnu ulogu u genezi Alchajmerove demencije. 2, Amnezija fiksacije je nesposobnost upaméivanja, Javija se kao kompli- kacija alkoholizma (kod tzv. Korsakovljeve psihoze) i u stanjima demencije (kod demencije kao posledica atrofije mozga i propadanja neurocita dolazi i do gubitka engrama). Izraz hipomnezija koristi se da ozna¢i smanjenu (oslabljenju) moguénast secanja za doZivljaje i sadrZaje iz odredenog perioda Zivota i ima iste uzroke kao i amnezija, 3, Hipermnezija oznagava pojacanu sposobnost seCania odredenih dogadaja ili sadréaja iz pojedinih perioda Zivota. Javlja se u delirantnim stanjima, usumracnim epilepticnim stanjima, u toku epileptiéne aure, u stresnim situacijama - iu osnovi i nije poremecaj u uzem smislu. Tzv. zgusnuto secanje se opisuje u stanjima koja nepsredno vitalno ugroZavaju pojedinca (npr, utoplienje). Posebna obdarenost za paméenje (npr. brojeva, stihova i sl,) koje ne moraju biti povezane sa visim intelektualnim nivoom, tj, stepenom inteligencije, takode se ubrajaju u hipermnez- ije. 3. KVALITATIVNI POREMECAJI PAMCENJA se nazivaju i obmane seéanja. NajteSci poreme¢aji ovog tipa su: 1, Alomnezija ili naknadno izvrnuto seéanje. Osaba se seca dogadaja, ali u novom, netaénom, falsifikovanom znaéenju. Javlja se kod zdravili osoba pod sugestijom drugih (svedoéenje), usled umora, nepaznje, a kao psihopatolo8ki fenomen javlja se kod depresivnih i sumanutih bolesnika, kad se pod uticajem aktwelne bolesti pogre3no seéa dogadaja iz proslosti, npr. depresivni bolesnik niz zbivanja iz pro8losti prepritava u skladu sa aktuelnom tugom ili bolesnik od sumanute Ijubomore "seca" se neverstva supruge jos iz vremena zabavljanja. 2, Kriptomnezija. Ovajfenomen sc naziva jo3 i nesvesni plagijat. Tu se realno radi o citiranju necijeg dela, a onaj koji citira je ubeden da pomenuto delo nije éitao, odnosno ne seéa se da je ikada video to delo, Slitan fenomen su i pseudomnezije ~ halucinacije seéanja. Osoba se seca neveya Sto se nije desilo, 80 nikada nije percipitano ni dodivljeno. Moze da se javi pod uticajem sumanutih ideja, kod maniénih bolesnika, itd. 3. PatoloSka la%ljivost (pseudologija fantastika, mitomanija, sindrom Min. hauzena) je bolesna sklonost laganju i izmisljanju dogadaja, To je takwva pojava da cosoba prita izmisijene dogadaje i vremenom potinjc stvarno da veruje da je sve to taéno (otuda tu ima i clemenata poremecaja misljenja kao psihi¢ke funkcije). Sopstveno maStarenje i sopstvene Zelje pacijent nesvesno dozivijava kao realnost. U laksim sluajevima pacijent moze da povuce granicu izmedu maite (laganja) i realnosti. 214, Konfabulacije su kombinacija delimigne amnezije i mitomanije. Praznine useéanju osoba popunjava izmidljenim secanjima. Javljaju se kod moZdanih organ- skih psihosindroma, kod parafrenije (sumanute psihoze), kod alkoholigara (Kor- zakovljeva psihoza) itd. Kod konfabulacija se Cesto radi o nesvesnoj Zelji da se dogadaj reprodukuje kao celina (i ovo je znacajno u procesu svedo¢enja na sudu). 5. Paramnezije - veé videno, nikad videno, fausse reconnaissance (fos rckonesans), deja pensee (deZa panse). Fenomeni ve¢ videno i nikad videno se nazivaju i "deza ame vi" (prema franc, deja-vu, jamais-vu), Radi se 0 poremecaju pameenja vremenskog toka dogadaja, Ovi fenomeni su zapravo sin- drom, jer u njima ima clemenata i poremecaja opazanja. "Veé videno" se odnosi na pojavu da bolesnik nepoznate informacije dozivljava kao da mu je veé poznato, a kod fenomena "nikad videno" bolesnik poznate informacije, poznate ljude, kuce i sl. doZivljava kao da ih prvi put opaza. Smatra se da se radi o fenomenima karakteristiénim za psihomotomu epilepsiju, ali su ove pojave opisane i kod izmene stanja svesti, odnosno Izmene nivoa psihitke tenzije. Opisani su i kod zdravih osoba u trenutku budenja iz sna, kad se naglo menja psihigka tenzija Fos rekonesans podrazumeva pogreSno prepoznavanje, neku vrstu retrospek- tivnog falsifikovanja seanja pod uticajem nesvesnih cmocionalnih éinilaca, a sli¢an fenomen je i deZa panse - "vec razmisljano" - iluzija da su nove misli prepoznate kao neke ranije, Neki autori u paramnezije ukljuéuju i konfabulacije i hipermnezije, ali i "ejdet- ske slike” (vizuelno pamécnje na nivou halucinacija), potiskivanje i letologiju (prolazna nesposobnost da se seti imena ili taénog naziva) MISLJENJE Mi8ljenje podrazumeya "cilju usmeren tok ideja i asocijacija Giji rezultat je realno orijentisan zakljuéak", Mi8ljenje je psihi¢ka funkcija pomocu koje éovek, koristeci misaone operacije, saglecava realne odnase izmedu predmeta i pojava i na osnovu toga donosi odgovarajuée zakljucke (tzv. logi¢ko saznanje, za razliku od Culnog saznanja, 80 je opisano kao opazanje), Ako proizilazi logiéan zakljuéak - mi8ljenje je normalno. ‘Misaone operacije su: analiza, sinteza, komparacija, apstrakcija, konkretizacij generalizacija, indukcija, dedukclja, selekcija asocijacija, stvaranje hipoteza, formi- ranje sudova, donogenje zakljucaka. "Analiza je misaono razlaganje celine na sastavne delove i razmiijanje osvakom delu posebno, a sinteza je misaono sjedinjavanje delova u jednu celinu. Kom- paracija je poredenje usobina jednog predmeta sa osobinama drugog dobro pozna- tog predmeta (ili pofave, ili informacje). Konkretizacija je izdvajanje jednog dela iz sloZene celine i razmisljanje samo 0 tom delu, a generalizacifa CuopStavanje) je razmisljanjc 0 sloZeno} pojavi ili predmetu kao celini. Apstrakcija je zanemarivanje minimalnih razlika izmedju predmeta i pojava (nikada nema 100 % identiénih pojava ili predmeta). Indukcija je donoSenje opsteg zakljucka na osnovu pojed- inaénih podataka, a dedukcija je dono8enje posebnog zakljuéka na osnovu opste poznatog, utvrdenog stava. Stvaranje hipoteze i donosenje zakljuéaka je takav nacin zakljugivanja gde se najpre postave odredene predpostavke (hipoteze) koje se 22potvrduju ili odbacuju, pa se na osnovu njih donosi valjan zakljueak. Veza (odnos) izmedju dva pojma naziva se sud, proces uspostavljanja sudova nazivamo obigno rasudjivanje. Zakljuéak se obrazuje od sudova - kada iz konstatovanih odnosa koji sadrée dva suda (ili vise) izvedemo novi odnos, onda je to zakljuéak, a sam proces zovemo zakljutivanje. Zakljugivanje se izvodi obitno indukcijom, dedukcijom, po analogiji (ovo poslednje podrazumeva da ako su dva pojma sliéna po jednoj osobini moida su slitna i po drugoj - medjutm, to moze da odvede iu gresku u zak- Ijucivanjul). Intuitivno zakljucivanje se sastoji obiéno samo ad jedne premise koja je istovremeno i sud i zalkljuéale (intuicija je neposredno znanje). U sudskoj psihijatriji i praksi se esto koristi izraz rasudivanje (praktitno kao sinonim logi¢nom misienju). Rusudivanje je zapravo ona forma misljenja koja osigurava logi¢nu povezanost ideja. Rasudivanje znadi prihvatiti odreden zakljuéak zbog njegovih logickih povezanosti sa drugim sudovima (kao premisama). MiSljenje se moze podeliti na formu i sadrZaj miSljenja, Forma mi&Wenja je nacin formiranja i izlaganja misli, logi¢nost i povezanost misli (pojmova) u izla- ganju, tok i braina misaonog procesa. SadrZaj miSijenja se odnosi na temu koja se izlaze, odnosi se na samu sustinu €injenica i verovanja, na kauzalitet pojava kao i na zakljuéke koje jedinka donosi fa osnovu misaonih operacija. Midlienje sc odvija pomodu pojmova. Pojam je odraz opitih i bitnih svojstava predmeta i pojava. Npr. kada ka%emo "knjiga", to je jedan pojam koji odslikava odredene osobine predmeta, pojarn "udZbenik" oznacava neke druge bitne osobine tog predmeta, pojam '"bukvar” takode negto treée, itd. Bogatsvo pojmova i pravilna upotreba pojmova olaksava sporazumevanje medu ljudima. Postoje dva osnovna tipa misljenja: apstraktno i konkretno. Konkretno misienje (primitivno, mayijsko, arhaitno) je misljenje u kome jedinka brka uzrok i postedicu, u kome formira sudove na osnovu predstava, a ne na osnovu predhodnih analiza, sinteza, razmidljanja; miSijenje kod koga jedinka nema jasnu predstavu o principu kauzaliteta (magijsko miSljcnje podrazumeva da se uzrok traZi u mistici bez prethodnog proveravania), U ovom modelu miljenja ne pravi se razlika izmedju objekta i njegovog simbola. Simbol je konkretan onoliko koliko je konkretan i predmet, zato se i naziva konkretno misljenje ("ubija senku! mislegi da time ubija Coveka). To miSljenie se javlja kod male dece, kod shizofrenih bolesnika, kod primitivnih, esto nedovolino obrazovanih osoba. Apstraktno misfjenje se odvija pomocu pojmova; ono je na neki natin suprotna Konkretnom misljenju i naziva se jo8 i pojmovnim misljenjem. U njemu se postuje princip kauzaliteta, koriste se brojne misaone operacije, narotito apstrak- Gija, i formiraju se adekvatni i realni zakljueci. Ono se mo%e nazvati i kritigkim mi8ljenjem (jer se po8tuje kauzalni princip, trazi se uzrok, vrSe se proveravanja). GOVOR. Miiljenje registrujemo putem govora neke osobe, Zato se posebno izutava govor kao specifiéna karakteristika homo sapiensa (mada i papagajiidelfini imaju razvijenu neku komunikaciju tog tipa). Centri za govor se prevalentno nalaze u levoj hemisferi kod deSnjaka (Brokina zona), a levoruki imaju centre u obe hemisfere, iako novija istrazivanja pomocu PET-a avo davode u sumnju sugerisuci da su obe hemisfere aktivne. Vernikeova area je aucitivni asocijativni korteks koji kodira informacije koje su prezentirane na auditivan nadin So omoguéava njihovo razumevanfe ili imer- 23pretaciju. Auditivni korteks "Zuje" glasove, ali razumevanje ide preko Vernikeave zone. Tako je i sa razumevanjem "pisanog govora’: obrada informacija iz okcipital- nog reZnja se vraca u angulamni girus, koji omoguéuje razumevanje jezika u pisanoj formi. Poremecaji citanja i pisanja su vezani za lezije girusa angularisa. i govora se odnose na poremecaje brzine gavora (ubrzan i usporen), zatim na siromaStvo govora i sadrZaja govora, dezorganizovan govor (tipican za shizofreniju), te razne poremecaje tpa afazije (motorna, senzorna, "targon", sintakticka, anomija, globalna) i dizartrije. Ovi poremeéaji se detaljnije imuavaju u neurologiji mada u poslednjc vreme analiza govora shizofrenih boles- nika daje nave spoznaje u praveu sinteze govornih sposobnosti Coveka. Prozodija je poremecaj koji podrazumeva odsustvo fine melodike i modu- lacije govora (gubitak vokalne oscilacije). POREMECAJI MISLJENJA Poremeéaji mi8ijenja se dele na poremeéaje misljenja po formi i po sadrzaju. A. POREMECAII MISLJENJA PO FORMI se odnose na poremeéen tok i natin formiranja i izlaganja misli. NajveS€i poremeéaji su: 1. Bolesna opéirnost se manifestuje gubitkom ciljne predstave. Prilikom izlaganja neke naSc ideje mi uvek imamo tzy. predstavu ka cilju, tj. osnovnu ideju vodilju (’determini8ucu tendenciju") koja nas vodi u pravcu zavrsetka nageg izla- ganja. Kod bolesne opiirnosti svaka nova asocijacija postaje cilina predstava. Bolesna opsimost se javlja kod intelektualnog deficita (demencije, oligofrenije), jer tu nema razlikovanja bitnog od nebitnog u izlaganju, pa se osoba izgubi u nebitnim detaljima. Poseban oblik bolesne opsimnosti se javlja kod epilepti¢nih bolesnika koji pokazuju tzv. "lepljivost" - potnu da govore 0 jednoj temi, "zalepe" se za nju i nikako da je zavr8e (izgube ciljnu predstavu). 2. Usporen misaoni tok pracen obiéno usporenim govorom, nastaje zbog smanjenog broja misli i izgovorenih redi u jedinici vremena, Uotijivo je produzena latenca odgovora, pa se ima utisak kao da pacijent nije ¢uo pitanje. Javlja se kod depresije i moZdanih organskih psihosindroma. Kad se misljenje sasvim zaustavi to se naziva misaoni blok. Kad depresije se zaustavija misaoni tok postepeno, kao kad se reka uliva u more, a kod shizofrenije naglo (kao brana na reci). Kada sc normalnoj osobi prekine tok misli na podseanje poslednje rei ona ce moti da nastavi svoje izlaganje; medutim kod shizofrenih bolesnika misaoni blok je takav prekid da nastavak nije mogué. Mutizam ozna¢ava potpuno gasenje impulsa za govor. Bolesnik naprasto nista ne gavori, ni spontano ni na postavljena pitanja (vida se kod stupora). 3, Gubitak asocijacija podrazumeva da se ideje gube od jednog predmeta ka drugom i kada su, u tezim oblicima, kompletno nepovezane mogu da prerastu u inkoherentno midijenje. 4. Alogija (nema misli) - siromaan govor - podrazumeva oskudnost iskazivanja misli (pa se moZe smatrati i poremecajem misljenja po sadrZaju, jer se istovremeno radi i o siromascvu sadréaja mi8ljenja - ponekad je govor bogat recima, 24ali siromaSan sadrZajem). Ono su uoéava indirektno pomocu govora, jerse ne moze direktno posmatrati, Javija se kod shizofrenije (negativni oblici) i depresi 5. Ubrzan misaoni tok je suprotna pojava od usporenog miljenja, Misli naviru jedna za drugom (unutraSnji pritisak da izgovara reti, npr. ido 150 re¢i u minut), govor je takode ubrzan Clogorea=pojacan impuls za ovorom). Ovaj poremeéa{ se javlja kod maniénih bolesnika, gde se nekad vida i prava "bujica ideja" - bolesnik ne stize da izgovorl svaku misao koja mu dolazi, nego svaku drugu, pa sc javlja specificni utisak tzy, "salate od reci* (shizoafazija), zapravo prave govome zbrke. Sli¢an fenomen je i begstvo misli (fuga idearum). 6. Rasulo misli je nepovezano misijenje i raspad pojmova. Naziva se jo8 i ideacijskom disocijacijom, jer dolazi do pogresnog povezivanja asocijacija, Moze se nazvati i nelogi¢nim miéljenjem, jer zakljuéci ne proizilaze iz prethodnih regenica. Asocijacije su skokovite i ncmaju vezc jedna sa drugom. Bolesnik po- jmovima pridaje drugo znaécnje pa éesto od dve reti pravi nave kovanice (neolo- gizme), Ret je i o fenomenu kondenzacije - fu7iji dva znatenja. Ovaj poremecaj je tipiéan za shizofreni nagin misljenja. Neologizme treba jasno razlikovati od Satrovatkog govora koji je pomodnog karaktera, Sligan fenomen je i tangeneijalno i cirkumskriptno mi8ljenje - bolesnik se viti u krug oko neke ideje odnosno ispoljava nesposobnost ciljnih asocijacija. 7.Inkoherentno midijenje je takode nepovezano misljenje samo za razliku od rasuila misli avde dolazi do poremecaja svesti (dezorijentacija, najéesée). Javlja se kod delirijuma, sumragnih stanja, demencije. Mnogi kao sinonim inkoherentnom migljenju upotrebljavaju izraz MENTALNA. KONFUZIJA ili tzv, AMENTNI SINDROM. Tu se zapravo radi o nemoguénosti shvatanja celine zbivanja i opa%anja. To je neka vrsta rascepa izmedu éulnog i logi¢kog saznanja. Bolesnik normalno prepoznaje predmete oko sebe (opazanje o&uvano). Medutim, on ne moze da shvati predmete oko sebe u celini, da shvati njhovu povezanost. Npr. bolesnik prepoznaje tablu, katedru, klupe, ali ne moZe da shvati da je to udionica, Amentni sindrom je poseban tip oStecenja misljenja koje se javlja kod toksiinfektivnih psihoza. 8. Perseveracija je nepotrebno i neadekvatno ponavijanje istih misli, odnosno odredenog misaonog toka. Javlja se nevoljna tendencija (ovo je i poremeéaj volje!) da se odredene reti ili regenice ponavljaju u mislima ili izgovaraju, ili se ponavija odgovor, iako je stimuls promenjen. Npr. alkoholisane osobe ¢esto ponavliaju jednu istu misao zbog toga Sto im je ofteceno upaméivanje sopstveno izgovorenih reti, ili bolesniku se malozi da preema kvadrat, { on to uéini, zatim da precrta krug, a on opet crta kvadrat. U sluéaju embolije u mozgu to moze da bude poslednja ret izgovorena u trenutku apopleksije ("embolusna ree). Verbigeracija (ukljuguje se u poremecaje volje, ba’ kao i perseveracija) je besmisleno ponavlfanje neke reat ili retenice, a eholalija (koju, neki autori, takode ukljuduju iu poremedaje volje, ali i misljenja) predstavija patolosko ponavijanje reci ili regenica neke druge osobe. B. POREMECAJI MISLIENIA PO SADRZAJU se dele na precenjene ideje, prisilne ideje i sumanute ideje. 1. Precenjene ideje predstavljaju davanje vece emocionalne vaznosti nelom sadréaju, npr, forsiranje vegetanijanstva, yerovanjc da je prljavstina uzrok svih 25bolesti, itd. One se u narodu nazivaju jos i "fiks ideje" ili fiksirane idejc i javljaju se kao karaktema osobina zdravih osoba (esto dominiraju Zivotom pacijenta u nekom ogrniéenom vremenskom periodu) i nekih bolesnika iz kategorije poremecaja li¢nosti, Precenjena ideja se formira zbog subjcktivnog, écsto nck- rititnog stava litnosti prema sadrZini neke svoje ideje i smatra se da je pasledica potreba koje su u iracionalnom delu liénosti (Cesto nesvesne potrebe koje izviru kao odbrana od inferiomosti). Ima autora koji smatraju da su precenjene ideje prodrom sumanutih ideja. 2, Prisilne ideje. To su ideje koje se namecu protiv volje pacijenta (ree je 0 kombinaciji poremeéaja volje i misljenja). Prisilne misli (nazivaju se jo8 i opsesivne misli - od lat. obssesiv=obuzctost) su neprijatne za pacijenta, on se protiy njih bori, aline moze da ih odagna (oite¢enje volje, takode). Opsesije mogu da se razvrstaju na opsesivne misli i ruminacije (0 velikim filozofskim i svetskim temama), opsesivne sumnje (da li je iskljuéio Sporet ili zakljutao vrata), opsesivne impulse (da uradi neku agresivou radnju), opsesivnu usporenost. Prema sadrZaju mogu da budu agresivne, religiozne, seksualne, u vezi sa nekim oboljenjem, u vezi sa prijavitinom i zarazeno8éu, u vezi urednosti i pedantnosti itd. Prisilni podsticaji ili prisilne radnje (kompulzije) su neabuzdani ponavljani impulsi da se uradi neka radnja, npr. da sabira brojeve registracije automobila, da broji bandere, da proverava da li je iskljuéio elektriéni Stednjak, da Gesto pere ruke itd. Neizvr8enje podsticaja izaziva anksioznost, unutra’nju emo- cionalnu napetost. Prisilne ideje i prisilni podsticaji se javijaju kod opsesivno-kom- pulzivnog poreme¢aja (prisilnc ncuroze) i kao propratni fenomen kod shizofrenije a mogu da se jave i kod poremecaja litnosti (1zv. opsesivno-kompulzivna ili anankastiéna linost), 3. Sumanute ideje. Sumanute ideje su: a) verovanja koja nisu zasnovana na realnim dinjenicama; b) koja su nastala na bolesnoj osnovi lignosti, ¢) koja su nepodlozna korekciji. Svaki deo ove definicije je neophodan da bi se razlikovale sumanute ideje od neke zablude mentalno zdravog éoveka, Naime, zabluda je takode pogresno verovanie, ali se ona ubedivanjem i dokazivanjem mode izmeniti, Sto naravno nije slu¢aj sa sumanutim idejama. Sadrzaji sumanutih ideja su za okolinu éesto nelogiéni, apsurdni, neprihvatljivi, ali za pacijenta oni su realni, istiniti. Medutim, nekad mogu da budu teSko odvojivi od uobi¢ajenih verovanja, pa je onaj deo u definiciji "bolesna osnova liénosti* veoma vazan u dijagnosti¢kom procenjivanju. Osnovno sto nedostaje u sumanuto- stima je valjana provera "otkrivenog", tj. kriti¢ko rasudjivanje. ‘Sumanute ideje se mogu klasifikovati prema strukturi, sadréaju i mehanizmu nastanka, a) Prema strukturi sumanute ideje mogu da budu paranoidne i paranoitne. Paranvitne ideje su visoko sisitematizovane, sloZene u jedan koherentan, naizgled logiéan sistem, a paranoidne ideje su nesisitematizovane, promenijive, difuzne i lakSc podloZne terapijskoj korekciji i distanciranju od strane pacijenta. b) Prema sadréaju sumanute ideje mogu da budu: - sumanute ideje proganjanja (persekucije) - bolesnik veruje da ga neko (ili organizovana grupa ljudi) proganja, prati, ugroZava; 26- sumanute ideje neverstva, odnosno Ijubomore - osoba veruje da ga bracni partner vara sa desetinu Ijubavnika ili sa Glanovima porodice, ili sa sopstvenom decom, ili sa drugim apsurdnim i nelogi¢nim partnerom: - erotomanske sumanute ideje (Kleramboov sindrom) - bolesnik veruje da su u njega zaljubljenc znaéajne liGnosti, pa Cini sve da realizuje kontakt; ~ ekspanzivne sumanute ideje - ideje velidine (megalomanske ideje), ideje pronalazastva, visokog porekla, mesijanske sumanute ideje (postali su "novi Marks", "novi Isus* itd.); - depresivne sumanute ideje - verovanje da je pacijent kriv za mnoge dogadaje u svojoj porodici, ideje samooptuZivanja, ideje bezvrednosti Zivora, ideje prestanka rada pojedinilt organa, sumanutost krivice | bezvrednost, nihilisi¢ne sumanure ideje (Cotard-ov sindrom, prema francuskom psihijatru iz 1882 god), itd - religiozne sumanute ideje - verovanje da komunicira sa Isusom, andelima, davolom, Bogom, sate i sate provodi u molitvama i razgovara sa religioznim idolima (ovde nije lako uvek razgranititi sumanutu ideju od uobigajene religioznosti kao nommalne pojave); ~ sumanuto verovanje da mu se &itaju misli, da mu se emituju ili kradu misli, begstvo misli (misli nisu vise u mozgu), sumanute ideje uticaja, odnosno sumanutost kontrole (neko spolja utiée na bolesnika i on se ponasa pod njegovim uticajem, a i njegove misli su pod spoljnim uticajima i kontrolom), zatim, sumanute ideje odnosa (sve Sto sc dogada u spolinom svetu odnosi se na bolesnika - u autobusu se neko naka3ljao, to je poruka drugom u vezi bolesnika), hipohondrigne sumanute ideje (tvrde da imaju Zestoke bolove u cclom telu, stalno se podvigavaju pregledinta, veruju da boluju od teSke bolesti, raze plasuiéne operacije da isprave nos, uSi ili moSnice kao posledica somatskilt talucinacija) itd. Capgras sindrom podrazumeva pogresnu interpretaciju - bolesnik gleda u alana porodice i veruje da je to podmernuti varalica (ne radi se, dakle, o *duplim iluzijama" nego o paranoidnom fenomenu), a Fregoli sindrom se odnosi na sumanuto paméenje - ako bolesnik aktuelno veruje da je otrovan, onda je "ono povracanje od pre 3 godine od toga’. ©) Prema mehanizmu nastanka sumanute ideje mogu da budu: halucinatornog, intuitivnog, interpretativnog | fabulativnog mehanizma nastanka. - Halucinatorni mehanizam nastanka sumanutosti podrazumeva da s¢ na bazi halucinacija (dalle poremecaja opazanja) formiraju sumanute ideje (moguea je i obruta evolucija). - Kod intuitivnog mehanizma nastanka bolesnik ima predose¢aj da se neSto dogada u vezi sa njim, nema jasne dokaze, ali oseca da je sve to tako kako misli i veruje. 1 ink cSiatli scieilae, Wteana des BARON. dp DSlSCR TNS crea dogadaja oko sebe, - Fabulativni (narativni, imaginativni) mehanizam nastanka sumanutih ideja se odnosi na fantazije, fantastiéne konstrukcije i ideje (npr. kod parafrenije). Sumanute ideje se jo8 razvrstavaju kao primarne (potnu naglo i bez nekog dogadaja koji podstice u pravcu takvogzakljudivanja) isekundarne (derivat nekog prethodnog bolesnog iskustva, npr. halucinacija, raspolozenja, ugozenosti), a mogu da se razvrstaju i kao "saglasne sa raspolozenjem" i "nisu u skladu sa raspolozenjem'. U poremecaje miiljenja po sadrZaju neki autori jo8 ukljueuju: pseudologiju fantastiku (opisanu kod poremedaja paméenja), egomaniju (preokupiranost samim sobom), monomaniju (preakupacija sa jednim pojedinaénim objektom), 27koprolaliju (sadrzajem dominiraju obscene misli i reci), pa ¢ak i fobije (iako se tu radi i o zna¢ajnom poremecaju emocija, taénije, strahu i anksioznosti) itd. Neki poremecaji su otigledno posledica psihopatolo8kog ispoljavanja vise psihiékih funkeija, pa se samo iz didakti¢kih razloga klasifikuju u jednu ili drugu "dijagnostiéku fioku". INTELIGENCIJA Inteligencija je sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog; sposobnost shvatanja i razumevanja redosteda, a narotito kauzalitcta zbivanja; sposobnost shvatanja problema i pronalazenja reSenja, narotito novih reSenja, odnosno snalaZenja u novim situacijama. To praktitno znaéi da je inteligencija opSta duSevna sposobnost da se miljenje upotebi za nove zahteve ( zato se i kaze da je inteligencija kvalitet mi8ljenja, “oStrica mi8ljenja"), Pomocu inteligencije jedinka brz0 uoéava koji su bitni odnosi i time ih odvaja od nebitnih, Sto je osnova produktivnog udenja (a to je u sustini sposobnost prilagodavanja sredstava konk- retnom zadatku ili cilju, odnosno vrednovanje podataka sa nckog zadanog stanoviSta). Inteligencija predstavija i opStu sposobnost (G-faktor) koja ne kvali- fikuje jedinkau za neke posebne radnje, ali joj omoguéuje brzo sticanje znanja ("lako ucenje") u bilo kojoj oblasti i ovladavanje njome. Prema ovoj tezi, specificni faktori inteligencije (S-faktori) odnosili bi se na poscbne sklonosti ili talente (posebna obdarenost za odredene oblasti. U osobine inteligenicije neki autori jo3 ubrajaju: sposobnost apstraktnog mi8jjenja (sposobnost stvaranja i upotrebe pojmova), samokriti¢nost (sposobnost prihvatanja tudih stavova), praktiénost (sposabnost da se stefeno znanje najjed- nostavnije primeni u praksi). ‘U mozgu nema poscbnih centara inteligencije. Izgleda da nije u pozitivnoj korelaciji ni sa veli¢inom mozga, niti sa njegovom teZinom (mada su takva misljenja uoibi¢ajena), ali se smaura da zavisi od broja meduneuronskih spojnica (sinapsa). Inteligencija je vise urodena nego ste¢ena osobina. Nasleduje se predisporicija za odreden razvoj inteligencije, a sredina moze delimi¢no da modelira taj razvoj. Inteligencija se razvija postepeno, njen razvoj 2avisi od uzrasta i smatra se da se razvoj inteligencije zavr3ava sa 18-20 godina Zivota (kasnije se samo obogacuje inventar znanja, iako ima autora koji smatraju da razvoj inteligencije traje do 241e godine Zivora). Inteligencija moze da se precizno izmeri testovima inteligencije, Najpoznatiji je modifikovani Vekslerov test (W-B skala, preciznije - WAIS) na kome proscéna inteli- gencija ima skor od 90-110 poena, Preko tog broja pena (ilitzv- koliénika inteligencije) je visoka inteligencija, a rezultat na W-B skali ispod 90 poena obelezava o8tecenja inteligencije. U vezi sa ovim moze se pomenuti jedna duhovita definicija inteligencije koja ka¥e da je inteligencija "ono Sto mere testovi inteligencije*. Multifaktorska teorija inteligencije ne priznaje postojanje opste inteligencije, nego smatra da je inteligencija zbir razlititih sposobnosti (faktora) koji se ne moraju razviti ravnomemo. Na tom osnovu su prete2no i pravijeni testovi inteligencije (ideja je da se obubvati sto vise faktora, odnosno aktivnosti i sposobnosti). Drugi pristup multifaktorskoj tcoriji ukljueuje napred pomenuti G i § faktor, Sto se i U praksi potvreluje, narotito u vezi sa S-faktorom. Neke osobe su tzy. antitalenti za odredene oblasti ($-faktor), dok drugi imaju nizak op3ti nivo inteligencije (npr. na 28nivou debila), a mogu da budu obdareni za posebne oblasti (npr. Sah, matematika, paméenje i dr.). Prema ovoj tezi G-faktor bi bio opsta sposobnost snalazenja u konkretnim situacijama, ono Sto je u osnovi i definicija i su8tina inteligencije Cuvidanje strukture zadatka, problema i iznalazenje najadekvatnijih odgovora za nove konkretne zadatke). Interesantan pristup ovoj problematici je i podela inteligencije na vise vrsta: verbalna, manucina, socijalna, praktigna, emocionalna itd. Rutinska procena inteligencije se obavlja analizom naéina Zivota konkretne osobe, analizom uspe&nosti skolovanja, uspeha na poslu, u porodiénoj ekonomici itd. (to takode treba imati u vidu prilikom teorijskih razmatranja sustine inteligen- cije), Psihijatrijskim intervjuom moguée je takode utyrditi proseénu i o8tccenu inteligenciju (tev. malim kliniékim testom inteligencije). POREMECAJI INTELIGENCIJE Poremeéaji inteligencije se nazivaju jo8 i intelektualni deficiti i mogu da se podele na primarnu isekundarnu maloumnost (slaboumlje), Primarna maloumnost su oligofhenije (mentalna retardacija) 1 kod njih se radi 0 urodenom ili rano stetenom zaostaiku U razvoju inteligencije (0 mentalnim retardacijama ili oligot- renijama videti detaljnije u poglavlju - Intelektualni deficit). DEMENCIJA je steéeno oStecenje inteligencije, Naziva se jo8 i sckundarna maloumnost, sckundarmo slaboumlje. Za demenciju je karakterisi@an pad opstih intelektualnih spasobnosti, oSteceno upaméivanje i secanje (ovo je naroéito kara teristitno xa tzv. Alchajmerovu demenciju kod koje je tipiéno o8teceno seéanje za novije dogadaje), Demencije karakterise i smanjenje kritidke moéi rasudivanja, osteéenje sposobnosti razlikovania bitnog od nebitnog, poremecaj orijentacije u prostoru, yremenu, prema li¢nostima, (i ovo se javlja kad sindrama Alchajmerove diemencije), zatim emocionalna lahilnost, povecana sugestibilnost. Q posebnim oblicima demencije: shizofrena, alkoholna, vaskularna (arteriosklerotiéna), Alcha- jmerova - videti u odgovarajuéim delovima udabenika). PSEUDODEMENCIJA. Ovo stanje se naziva jo’ i sindrom pribliznih odgovora. Uovim stanjima nema organskog obtecenja mozga. Javlja se kod reaktivnih stanja (u sklopu regresivnih fenomena) pri cemu je obiéno u pitanju neka neprijatna situacija (sudsko ispitivanje, odgovornost, zatvor, izbegavanje vojne obaveze). 10 ovom fenomenu je detaljnije saop%teno u poglaviju sudska psihijatrija, Potrebno je naglasiti da dementne osobe zadrZavaju izvesno bogatsvo retnika i operisanje pojmovima na osnovu Cega moze da se diferencira oligofrenija od demencije (#0 nije uvek lako u praksi), Duhovito se kaze da je oligofrena osoba ona koja je uvek zivela u siromastvu, a dementna osoba je ona koja je bila bogata8, ali je osiromaaila. EMOCYE Oseéanja ili emocije su psihi¢ke funkcije koje oznatavaju specifitan odnos (dozivljaj) Coveka prema informacijama, prema konkretnim predmetima i po- javama sveta koji nas okruzuje. Drugim recima, emocija je subjektivan, litni odnos ili stav prema svakom sadréaju saznanja. Radi se o specifitnom uzbudenom stanju 29organizma koje se manifestuje na 4 natina; 1, Emocionalnim dodivijajem - in- trospekcijom (npr. osoha oseca hes, radost); 2. Emocionalnom ponasanju, odnosno ponasanju pod uticajem emocija, npr. osoba grdii, napada svog mutitelja (emocion- alna ekspresija, pokazivanje emocija), 3. Kognitivnom (saznajnom) kompanentom - sposobnost da registrujcmo sopstvenu emociju i sve 3to se dogadja u vezi sa njom (aleksitimija je poremedaj koji podrazumeva neprepoznavanje sopstvenih emocija, nepismenost za sopstvene emocije, nesposobnost opisivanja svojih emocija), i 4. FizioloSkim promenama u telu - emocionalno uzbudienje, razdrazenje (telesne manifestacije emocija kao $0 su ubrzan puls, vazodilatacija itd). Jaka emocija je uvek i stres za organizam. Emocionalni dozivijaji mogu da se razlikuju prema: a) intenzitetu (radast moze da varira od blagog zadovolistva do potpune ekstaze, oduSevljenja); b) prema nivou tenzije odnosno impulsa ka aktivnosti ("aktivne" emocije koje podsticu na aktivnost su bes, strah, a "pasivne" emocije su tuga, samosa‘aljenje); ic) prema prijatnosti, ‘odnasno hedonistitkom tonu (oseéanje tuge, sramote, straha - su neprijatne, a oseéanje radosti, zadovoljstva sobom - su prijatne emocije). ‘Danas se smatra da je za formiranje emocija odgovoran limbicki sistem mozga (preko neurotransmiterskih sistema). To su odredene strukture i jezgra u mozgu koje su medusobno povezane i koje primaju impulse iz svih éula. Naime, svaka informacija koju registroju naga éula pomocu primarnog i sekundarnog ¢ulnog centra u mozgu, Salje impulse i u limbidki sistem koji, na nama joS uvek relativno nepoznat natin, "obraduje” te impulse "proizvodeci" emocije. Zahvaljujud toj &injenici mi na svaku informaciju reagujemo i nadim limbi¢kim sistemom §j. naSim emocijama. A tih emocija ili emotivnih reakcija ima yeoma mnogo: radost, Zalost, otajanje, ravnodusnost (apatija), strah, bes, srdZba, gnev, strepnja (anksioznost), zavist, mrénja, zloba, ljubav, zadovoljstvo, Ijubomora, stid, osecanje krivice (grifa savesti), saoseéanje, zabrinutost, razdrazijivost, panika, ponizenje, nostalgija, ponos, dosada, simpatija, briga, ushicenje, o&ekivanje, religiozne emocije itd. U ovom nabrajanju emocija neke se mogu grupisati u prijatne (radost, zado- voljstvo, ljubav), druge u neprijatne (Zalost, oseéanje krivice, strah); neke u stenitke (stimuliu naSu Zivotnu aktivnost i energiju), druge u astenicke (snizavaju nau zivotnu energiju i delatnost). Neki autori ih dele u nagonske (strah, bes, strepnja, zabrinutost) i socijalne emocije (ljubav, zavist, Ijubomora, mrZnja, stid). Ovo namerno nabrajanje velikog broja emocija i pokuSaj grupisanja ukazuje na jo8 jedan problem u vezi sa emocijama: verbalni opis emocija i adekvatnost izabrane reci u odnosu na karakteristike emocinalnog stanja (mnogo je sinonima, ali i diskretnih tazlika, u finesama), Vecina emocija su slozene, tj. predstavijaju sklop razlicitih osecanja i retko kada su iste, npr. samo bes, Zalost. Upravo zbog toga nije ih uvek lako opisati, pa se nadelno smatra da bogatstve i suptilnast emocionalnog dozivijaja prkose raspolozivom recniku. Najprihvatljivija podela emocija je sledeca: 1. Primame emocije (radost, Zalost, strah, gnev). 2. Emocije koje se odnose na Culnu stimulaciju, npr. bol, uzas, odvratnost, udivanje. 3, Emocije koje se odnose na samoocenu, npr. sram, ponos, osecanje krivice 4. Pracije koje sc odnose na druge Ijude (Ijubav, mrZnja, sazaljenje). 5. Emocije koje se adnose na procenjivanje (humor, lepota, éudenje). 30i Opisagemo posebno primarne emocije: radost, Zalost, strah i gnev (poslednje su opisane i kao afekti - videti dalje). RADOST je cmocija u kojoj vaZnu ulogu igra tenja jedinke ka nekom cilju. Intenzitet radosti zavisi od nivoa tenzije koja se nagomilava u Zelji da se cilj ostvari. ‘Ako je cilj manje vaZan, emocija koja prati realizaciju moze da se okarakteri’e kao blago zadovoljstvo, a ako je cilj izvanredno vazan rezutat moze da bude ushicena radost, emocionalna ekstaza, oduSevijenje. Emocija radosti istovremeno dovodi i do smanjenja tenzije. Patoloska radost se oznaéava kao euforija, a nemogucnos. do#ivijavanja radosti kao anhedonija. ZALOST je emocija koja je povezana sa gubitkom netega (za razlikcu od radosti koja je teZnja ka cilju). Jaéina tuge zavisi od vrednosti objekta i moze da skalira od intenzivne, tajne tuge do osecanja Zaljenja | razotarenja. Patoloska Zalost se oznatava kav depresija. ‘Svaka emocija je pracena neverbalnim znacima: mimikom, gestovima, reakci- jama vegetativnog nervnog sistema kao Sto su ubrzan rad srca, bledilo ili crvenilo Tica, suBenje usta, promena boje glasa i otvora zenica, promena elekticiteta koze ij, viaznost kozc, promena dinamike inspirijuma i ekspirijuma, tremor, ubrzana peristaltika creva itd. Ove telesne manifestacije emocija nisu uvek spolja vidljive, ali se zato mogu meriti posebnim instrumentima (tzy. detektor lai ili poligraf) koji mere rad srca, odnos udisaja ili izdisaja, elektriéna provodljivost koZe, oscilacija krvnog pritiska, i dr. "Detektor lazi" koristi princip diferentne { indiferenine drazi, npr. neko ubistvo se desilo na Slavij; ispitivanoj osumnji¢enoj osobi se prikopeajs instrumenti za merenje emocionalnih telesnih reakcija i onda se redaju indiferentne drazi - Terazije, Vozdovac, Doréol, pa Slavija. Na pominjanje Slavije kao diferentne drazi trebalo bi da se registruju fine, diskretne promene na poligrafu kao znak emocionalne reakcije. UzdrZavanje od pokazivanja emoeija je voljni i svestan proces, za razliku od potiskivanja emocija u nesvesno Sto je nesvesni proces. AFEKTI I RASPOLOZENJA Posebna stanja emocija su afckti i raspolozenja, Afekat Cuzbudenost) je kratkotrajna intenzivna reakcija (stanje) emocija pragena spolja vidljivim tclesnim manifestacijama. Radi se o posmatranom frraZavanju emocija. Tako, u strahu se naje2i koZa, Sire se zenice, telo podrhtava itd, Afekti obi¢no nastaju kao reakcija na ugrozavanje Zivora, Casti, socijalnog statusa i sl. Sa forenzi¢kog aspekta narotivo su interesantna dva afekta: afekt straha i gneva (besa). a) Strah je intenzivno i kratkotrajno stanje velike napetosti koju: izazivaju oseéanja postojedih ili predstojecih opasnosti po integnitet litnosti. Telesne mani- festacije su veoma uothive: ukoen pogled, pod:htavanje, bledo lice, nepravilan govor i dr. U pogetnaj fazi osoba je obi¢no ukotena, a kasnije prelazi u napad ili Dbegstvo. b) Gney (bes, Ijutnja) izaziva osecanje nanesenog la ili predstojecih nepri- jatnosti po lignost. U pogetku dolazi do razdrazenja ili uzbudenja, zatim sledi 31kratkotrajni interval smirivanja (kumulacija razdra%enja) da bi na kraju usledilo eksplozivno praZnjenje (Sesto uz kriminogeno pona8anje). Poznavanje raznih karakteristika afekta je ncophodno da bi se razumeli postupei i ponaXanja Ijudi u raznim kofliktnim situacijama. 1. Vaina karakteristika afekta je da remeti ostale psihi¢ke funkcije. Pre svega, afekti mogu da dovedu do suzavania svesti, pa éak i do onesve8éivanja ("Na vest o smrti sina, majka je pala kao pokoSena"). Narotito je vazno znati da afekti zna¢ajno remete logitko mifljenje (rasudivanje). Sna%na povezanost jednog ubedenja i afekta naziva se katatimija. Katatimija se vida kod precenjenih ideja, u tzv. "kom- pleksima" i u "ideo-afektivnom bloku", Kada afekti preplave razum teSko je trez~ ‘veno razmisijati i donositi ispravne zakljucke. Afekti zna¢ajno utiu i na opaZanje, paméenje i paZnju, a modeliraju i voljnu aktivnost (usled slabosti emocionalne zainteresovanosti dolazi do slabljenja volje i obrnuto). 2. Projekcija afekta je pojava da ¢ovek svoj afekat neopravdano lokalizuje u drugu osobu, Kada u autobusu sluéajno nagazimo na nekoga, a pre toga smo bili zbog drugih razloga u afektu Ijutnje, potinjemo da se Ijutimo na saputnika Sto se nespretno postavio pored nas. 3. Abreagovanje je naziv za motomo praZnjenje afektivnog naboja. Kada se izvi€emo na nekoga, ili se uz plaé izjadamo nekome, ili nesto tresnemo o zemlju - smanji se afektivni napon, Ako se u ovome ne pretera, abreagovanje bi moglo da ima pozitivan i preventivan znacaj za neke osobe. 4, Potiskivanje afekta je potiskivanje negativnih emocija { sadréaja u nesvesni deo lignosti. Medutim, potisnuti afekat nije zaboravijen, on ostaje u nama i esto ima tendenciju da ‘ispliva na povisinu" (ukljeSteni afekat*-uspomene iz. detinjstva koje stalno ostaju u nama). 5, Kumulacija afckta je pojava nagomilavanja odredenog afektivnog stanja (pre svega negativnog afekta) u duzem vremenskom periodu. Iako se naéelno smatra (Stoje iispravno) da afekat sa protcanjem vremena gubiu svom intenzitetu ('vreme legi sve rane"), moguéa je i obrnuta pojava - pojacanje afekca, pri Cemu su potrebni i stalni podsticaji. Npr. neko je nekoga mrzco, jer mu se ovaj podsmevao, vredao ga, poniZayao ili ugroZavao. PoniZavani dugo vremena nije reagovao ili jc rclativno slabo reagovao, a onda na neadekvaran povod "plane" i dode do Zestokog afek- tivnog motornog praznjenja koje moZe da dovede i do ubistva. 6. Slitna je i afektivna preosetljivost (senzibilizacija, razdrazljivost). To je pojava koja se javlja u situacijama ponavijanja jednog afekta ili jedne afektivno obojene situacije, pri emu osoba svaki put afektivno reaguje. Vremenom i na sam nagove8taj te situacije osoba postajc toliko preosetljiva (senzibilisana) da reaguje burno. 7, Intelektualna obrada afekta je racionalna analiza nastale situacije koja je dovela do afcktivne reakcije. Analiziraju se svi razlozi "za i protiv", nalaze objainjenja i opravdanja za aktere, procenjuje natin reagovanja i odgovor na nastalu situaciju. To je zapravo jedini zdrav mehanizam kojim se kontrolise ponaganje pod uticajem emocija. RASPOLOZENIA su viSc-manje trajna stanja emocija koja predstavijaju rezul- tantu izmedu osnovnog emocionalnog biotonusa i stalno pridolazecih cmocija. "Osnovni emocionalni biotonus" po nekima se jo$ naziva i temperament. To je preteZno urodena karakteristika Coveka i oznagava razli¢ite nacine emocionalnih 32reagovanja u zavisnosti od biohemijskih karakteristika limbitkog sistema i central- nog nervnog sistema, "Stalno pridolazece emocije" oznaéava da tokom odredenog vremenskog perioda (npr. dana ili nedelje) primamo uvek nove informacije i na njih stalno emocionalno reagujemo. POREMECAJI EMOCIJA Uobitajeno je da se poremeéaji emocija dele na kvantitativne i kvalitativne, A. KVANTITATIVNI POREMECAJI EMOCIJA su: 1. Enforija. To je stanje izrazene veselosti bez adgovarajuceg povoda, a koje traje veoma dugo. Euforiéni bolesnik je vedar, razdragan, pun optimizma. Ovo stanje se javija u manignoj fazi bipolarnog, poremeéaja raspolo%enja (manigno depresivne psihoze). 2. Depresija, To je stanje bezrazloZne tuge, koje takode dugo traje. Bolesnik je zabrinut, umormog i tuZnog izraza lica, Cesto place. Depresija se javija kao zasebno oboljenje, a moze da bude i simptom mnogih drugih dusevnih oboljenja i poremeéaja, 3. Apatija. To je nivelacija i gaSenje emocija. Osoba nije sposobna za uobigajene oscilacije emocija i emocionalno reagovanje na okolinu. Javija se kod shizofrenije. 4, Emocionalna razdraZijivost. Osoba ne moze da zadr2i ili odlozi svoje emocionalno reagovanje. Na male pavode brzo reaguje i relativno burno (naziva se jO8 i stanje povisene emocionalne uzbudjenosti), ali ne kao kod patoloskog afekta. Emocionalna razdrazenost ili povisena emocionalna uzbudjenost bi bili "emocije na kvadrat’, a patoloski afekat bi bio "emocije na kub’. 5. Patolodki afekat. To je uodijiv nesklad izmedu stimulusa i reakcije. Na najmanji poved osoba reaguje burno, neadekvatno, neuobigajeno, sa velikim mo- tomim praznjenjem. Reaguje najée8ce odmah posle stimulusa, bez latentnog, perioda (tz. reakcija kratkog spoja). Patoloski afekat je cest kod epileptigne promene li¢nosti, ali i kod odredenih poremedaja lignosti. On ima veoma veliki znataj u forenzitko} psihijauriji, jer Sesto dovodi do suZavanja svesti (sa delimi¢nom amnezijomn). Sinonimi za patoloski afekat (Koji se srecu u forenzi¢koj praksi) bi bili: razjarenost, prepast, jaka razdrazenost. (Medutim, pojam "razdrazenost" bez atributa "jaka" je isto Sto i poviSena emocionalna uzbudenost, emocionalna radzrazljivost i predstavlja prvi, niZi nivo emocionalnog reagovanja. 6, Emocionalna labilnost. To je lako i bro menjanje raspoloZenja, brzo prelazenje iz jednog stanja raspolodenja u suprotno, npr. iz tuge u veselost. Javija se kod male dece, starih osoba (mozdana arterioskleroza), zatim, kod konverzivnih stanja. B. KVALITATIVNI POREMEGAJI EMOCIJA su paratimija, paramimija i defekt emocionalnog odnosa (emocionalne rezonance). Radi se zapravo o neadekvatnim emocijama, o dezintegraciji (disocijaciji) saznajnog i emocion- alnog dela lignosti. 1, Paratimija je ideo-afektivna disocijacija - nesklad izmedu emocija i misli, Bolesnik misli na neSto tuzno, a ima cmociju vesclosti, 332. ja jc afektivno-mimiéka disocijacija - nesklad izmedu emocija i mimike. Bolesnik ima cmociju tuge, a potne da se smeje. 3. Defekt emocionalnog odnosa (emocit krutost je nesposobnost bolesnika da svojim emocijama prati emocij kao Sto ni emocije bolesnika ne deluju zarazno na okolinu Qavija se tzv. pseudo- depresija i pseudoeuforija), Paratimija, paramimija i defekt emocionalnog odnosa su simptomi shizofrenije (iz- raz"rascep due’ tj, shizein-rascep, phrenos=dua" - upravo se i odnosi na rascep emoci- ._ jaimisli, to je jedan od bitnih znakova shizofrenije, mo&da Cak i sutina ovog oboljenja). Kadda je ree o poremecajima emocija treba joS pomenuti i neka druga znatajna emotivna stanja: - disforiéno raspolozenje - neugodno, za okolinu neprijatno raspolozenje sa elementima ljutnje i nadobudnosti; - anhedonija - gubitak interesovanja i poviagenje od aktivnosti koje cine zadovolstvo; ~ aleksitimija - nesposobnost i teSkoéa i opisivaniu ili svesnosti sopstvenih “emocija: - emocionalna napetost (tenzija) - povisena motorna i psiholo3ka aktivnost koja je u osnovi neugodna; anksioznost - anticipacija opasnosti koja mo%e da dode spolja ili iznutra; "slobodno lebdeéa", nejasna napetost, nevezana za neku konkretnu ideju; ~ panika (panini napad) - akutni, epizoditni napadi anksioznosti i straha (strah je ranije opisan); - agitacija- teSka anksioznost udruzena sa motornim nemirom (psihomotorni nemir); - stid - nezadovoljstvo prilikom samoocene u nekim specificnim situacijama; - oseéanje krivice (griza savesti) - sekundarna emocija sa dodivljajem da je neSto pogre$no udinjeno. NAGONI Nagoni su nasledeni, sloZeni, nenauceni obrasci ponaSanja specifitni za codredenn Zivotinjsku vrstu, tzv. memorija vrste, Nagonska energija ili aktivnost pruistide iz fiziolo&kih potreba kao 3to su glad, Zed, seks itd. na osnovu Sega i potice stav da su nagoni - urodene pouebe organizma. Nagoni sc jo3 nazivaju i motivima Ijudske delatnosti, a u odredenom smislu se i pojam instinkt koristi kao sinonim za nagone (lat. instinctus=podsticanje). U ovom smislu nagon moze da se opie kao dodivljeni instinkt, instinkt obogacen afektivnom i kognitivnom reakcijom. Nagon je, dakle, urodjena Zelja za odredjenim oblikom ponasanja ji je cil zadovoljavanje neke od osnovnih vitalnih potreba organizma. A potreba je svako stanje manjka u organizmu (ili vi8ka), odnosno teZnja We harnesses, trodocsa nal nagone potrebe Cine potencijalnu energiju. Motiv je potreba koja se usmerila ka taéno odredjenom cilju kojim se moZe postici njeno (njegovo) zadovolienje. Cilj je uyek neka draZ, spoljna ili unutrasnja, Bioloki motiv je fiziolo8ka potreba, 2 socijalni motivi su izvedeni motivi iz Zivota Coveka u zajednici, Snaga motiva se procenjuje prema jagini i upornosti pona’anja ka odredjenom cilju. Prema nekim shvatanjima instinkt bi oznaéavao évrsto povezan obrazac ponakanja gde iskustvonema uticaja. On je takodje urodjen, a ostvarujese uz uéesée 34celog organizma. To je telesni nivo ekscitacije, koji se ma telesnom planu pokazuje kao potreba, a na psihickom kao Zelja, Naime, moze se smatrati da je Zelja takodje urodjeno data, a nagin za njeno zadovoljenje mora da se uéi (3t0 se nalazi kod nagona). Instinkt je bioloski automat, a nagoni imaju svest ka cilju (prema autorima koji prave distinkciju izmedju nagona i instinkata). Deo naSeg bioloskog nasleda je ono Zivotinjsko u nama Sto izvire iz fiziologije naSeg organizma, a kognitivni udeo u realizaciji potreba se razvio kroz Zivot u humanoj zajednici (homo sapiens je iavrSio kognitivnu transformaciju primarnih nagona u "zadovoljstvo sebe radi", prilikcom seksualne alstivnosti zadovoljstvo kao takvo je primarnicilj, a reprodukcija yrste je "zaboravljena"). Nagoni se dele na vitalne i socijalne. ‘A. VITALNI NAGONI. U vitalne nagone se ubrajaju nagon za samoodrZanjem inagon za odrZavanjem viste. Nagon za samoodrZanjem se dalje deli na nagon za Zivljenjem i nagon za ishranom, a nagon za produzenjem visie se deli na seksualni i roditeljski nagon. 1, Nagon za ishranom. Ovaj nagon podrazumeva ne samo uzimanje hrane i vode (gladi Zed), nego iaktivnosti vezane za traZenje, spremanje i magacioniranje hra- ne, Nagon Zed e najsnazniji nagon koji se moze vremenski samo za kratko odgoxditi (sa mo par dana) Sto nije sluéaj sa ostalim nagonima, koji se mogu odgoditi i na duze vreme. 2. Nagon za Zivijenjem. Ovaj nagon podrazumeva postojanie Zelje za 2ivijen- jem, ali i alstivnosti koje odréavaju Zivot jedinke. Tu spada borba za svoju biolosku egzistenciju, ali i odbrana od agresije i izbegavanjc raznih opasnosti (npr. hladnoce, izbegavanie radnji koje otecuju zdravije kao Sto je alkoholizam, puSenje itd.) Odbrana od agresije uperene protiv li¢nasti moze da bude u obliku sakrivanja (destruktivna agresija) nije nagonske prirode; toje karaktermo obelezje odredenih judi, DbioloSkije Stetna i tipitna je samnoza vistu homo sapiens (vida se npr. kod antisocijalnog poremecaja litnost | u vezi je sa poremeéajem moralnosti). 3. Seksualni nagon podrazumeva postojanje energije 7a seksualnim zado- volistvom koja se jo8 naziva i libidinozna energija (libido), Seksualni nagon geo praksi ispoljava u obliku aktivnosti vezanih za trazenje partnera, udvaranje, ljubaynu igru, kao i genitalnu realizaciju samog nagona ili obljubu (koitus). Nor- malna usmerenost seksualnog nagona je prema heteroseksualnoj osobi odgovarajueg uzrasta (uzrast je vazan da bi se iskljutila anomalija kao Sto je pedofilija), a uobiajena realizacija seksualnog nagona je genitalni kontakt (kontakt polnim organima ili tzv. "imissio penis in vaginam" - ulaZenje muskog polnog organa u vaginalnu Supliinu Zenskog polnog organa). Videti opsimije iu poglaviju: scksualni poremeéaj liénosti. 4, Roditeljski nagon se manifestuje u Zelji i pouebi za formiranjem porodice iodgovarajucom brigom za potomstvom (nega dece isl). Maze se diskutovati da li jenagon za odrzavanjem vrste mo2da neka vrsta nagona za samoodrézanjem, jer se u motivima za roditeljstvom nalaze sledeci faktori: "emocionalna investicija za starost’, zapravo ncka vista zadovoljenja esencijalne éovekove potrebe za trajnom Tjubavi, pri éemu se moze ra: i da je ljubav na relaciji mu3ko -Zensko prolazna, a da je trajna ljubav na rela - deca; zatim "pravijenjem" dece realizuje se 35potreba doveka za besmrtno8éu (stare osobe éesto kazu svojoj deci, "venéaj se da imam unuke, pa da mogu na miru da umrem"), Postoje i drugi ¢inioci zadovol} "imati decu’, odnosno Cinioci roditeljskog nagona: stvoriti novi Zivot (ovo osecanje "stvoritelja novog Zivota’ je izgleda izraZenije kod Zena); imati nesto tako znatajno zajednitko sa voljenom osobom kao sto je dete ("amalgamisanje ljubavi"); zado- voljstvo u podizanju i formiranju novog ljudskog bica, itd. Neurofizioloski pristup bioloSkim nagonima naglasava va%nost limbi¢kog sistema mozga (poscbno hipotalamusa) gde se nalaze i funkcionalni cent nekih nagona (npr. ishrane). B. SOCIJALNI NAGONI. Socijalni nagoni su izvedeni nagoni i oni proizilaze iz Zivola Coveka u drustvu. Kod ovog pojma eke se koristi naziv - socijalni motivi. Tu spadaju: 1, Nagon Zopora - afilijativni nagon (affiliatio=savez) ili gregarni motiv, koji se ogleda u potrebi Coveka da Zivi u zajednici sa drugim Ijudima. Kaze se da je éovek sacijalno bie, da ima nagonsku potrebu da Zivi sa drugima, Sto dalje znaci da je usamljenost kao psihopatoloski fenomen poreme¢aj upravo ovog nagona 2. Nagon za igrom, razonodom. 3, Nagon za takmitenjem, konkurencijom, sticanjem polozaja u druitvu, moti rada i samopotvrdivanja (autoafirmacije). 4, Altruistigki nagon - motiv da se pomogne drugom bez obavezne re- ciprognosti (ima mialjenja da iza ovog nagona stoji zapravo egoistitna pobuda - "meni priginjava zadovolistvo da u ogima drugih izgledam plemenit"). 5, Motiv radoznalosti i saznanja. Zadovoljenje nagonskih potreba izaziva kod doveka oseéanje prijatnosti, zado- yoljstva, smirenje (satijacija~zasiéenje nagona). Nezadovoljenje nagonskih potreba izaziva napetost, nemir, nezadovoljstvo. Za razliku od Zivotinja koje nemaju sposobnost da odloze nagonske potrebe éovek jc tokom evolucije stavio svoje nagonsko ponaSanje pod kontrolu svesti, To znaéi da je u stanju da modifikuje nagonske obrasce ponaSanja i da je spasoban da odlozi zadovoljenje nagona. Radi se © sposobnosti da se nagonske potrebe prilagode zahtevima socijalne sredine (qv. socijalizacija nagonskog ponaganja) Sto nije sluéaj kod Zivotinja, koje uvek na isti nagin zadovoljavaju svoju nagonsku potrebu. Covek je dalje sposoban da savladava barijere (prepreke) u_procesu zadovijavanja svojih potreba. Ako su potrebe osujecene govorimo o frustraciji (konilikt j¢ neSto drugo, to je sukob potreba ili zahteva). Elementi frustracije su: tenzija, oseCanje strepnje ili straha, subjektivno dozivijavanje nelagodnosti, bes ili agresija. POREMECAJI NAGONA. Po svojoj jacini nagoni mogu da budu proseéni, oslabljeni, ugaseni ili pojaéani (to su wv. kvantitativni poremecaji), a po pravcu usmerenja i naginu realizacije mogu da budu usmereni ka prirodnom ili uobigajenom cilju, odnosno neprirodnoj ili neuobigajenoj realizaciji (tzv. kvalitativni poremedaji nagona). 1,POREMECAJ NAGONA ZA ISHRANOM Kvantitativni poremeéaji ovog nagona podrazumevaju pojatanje nagona za ishrancm koji se naziva "bolesna proZdi\jivost" (bulimija). Javija se kod duSevno 36zaostalih osoba, nekih epilepti¢ara, kod tumora mozga, demeneije. Pojaéana potreba za hranom moée da bude i izraz ncurotiéne potrebe za zadovoljstvam (obigno kao zamena za odsustvo ostalih zadovoljstava). Tada mo%emo da go- vorimo i 0 abuzusu hrane (loupatreba), 8to vidama kod gojaznih asoba i Sto je analogno ostalim bolestima zavisnosti (toksikomanija hranom). Izraz. "vugja glad" i "vuéja Zed" sluze za opis fenomena koji se javijaju kod temporalne epilepsije - kriza gladi i Zedi naglo potinje, kratko traje i naglo prestaje. Oslabljen i ugaSen nagon za ishranom je zapravo gubitak apetita (anoreksija) i javlja se kod mnogih telesnih oboljenja, a u psihijatriji se javija narocito kod depresije, a nekad i kod shizofrenije. Neki sumanuti bolesnici sa idejom trovanja cesto izbegavaju odredenu hranu, a gladovanje kao oblik protesta javija se u vidu tay, Strajka gladu (esto u zatvorskim uslovima), Anorcksija nervoza i bulimija, kao poscbno oboljenje, opisani su na drugom mestu. Kvalitativni poremeéaji nagona za ishranom podrazumevaju posebne pro- hteve u ishrani, Pika je naziv za unoSenje nenutritivnih materija u organizam (npr. malter, opuSci cigareta isl.) ijavlja se kod teSkih dezintegrativnih oblika shizofrenije iduSevno zaostalih lica. Koprofagija je poweba da se jede izmet, urin; antropofagija je naziv za jecenje ljudskog mesa, a nekrofagija - jedenje mesa sa leseva. 2,.POREMECAJ NAGONA ZA ZIVLJENJEM Ovaj poremecaj se ispoljava u obliku Zelje za samounigtenjem, odnosno Zelje za samoubistvom, Samoubistvo je namerno i nasilno unistenje sopstvenog Zivot. sem retkih oblika tzv. altruisti¢kog samoubistva svaka samoubilacka Zelja je znak bolesti i treba je ozbiljno shvatiti. SniZenje nagona za Zivijenjem u obliku samoubistva najéeSée se javija kod depresije, ali nisu retka realizovana samoubistva i kod shizofrenih bolesnika, te kod mozdanih organskih psihosindroma (apr. imperativne halucinacije u delirijumu). Uovoj grupi suicidanata psihopatolo8ki fenomeni nadja¢avaju mouv za Zivljenjem. Drugi oblik samoubistva bi mogao da se oznadi kao racionalno samoubistvo. Tu spada bilansno samoubistvo kod neizlecivih somatskih bolesnika (ali ne i bilansiranje depresivnih bolcsnika, mada sc tc dye pojave écsto prepligu), zatim, retka altruistitka samoubistva u vanrcdnim situacijama (ove situacije su veoma retke i najée&¢e trenutne). Treéa grupa suicidanata je najbrojnija. Kod njih su mnogo ée8ci pokusaji samoubistva nego realizovana samoubistva, PokuSaj samoubistva je tzv. apel-feno- men - apel za pomoé od okoline u nemoci pacijenta da razre8i narasle socijalne konflikte. U ovoj grupisu i samoubistva zbog "nesreéne ljubavi", "ozbiljnih Zivotnih poraza", zatim razna "teatralna samoubistva" sa idejom da se skrene paZnja na sopstveni problem i postigne odredeni cilj (npr. u zatvorskim uslovima). Forenzitki znaéaj mogu da imaju i tzv. latentne suicidalne Zelje. Takve osobe, nesvesno mativisane, desto ulaze u opasne situacije, vratolomije automobilom, i sl.Gedan broj automobilskih skretanja sa druma spac 'u te sludajeve, a neki autori i bolesti zavisnosti - alkoholizam, pusenje - ukljuéuju u latentna samoubistva, odnosno mehanizam postepenog samounistenja), Smatra se da postoje opasni sportovi koji su latentno suicidalni: automobilizam, padobranstvo, sportsko ronjenj¢ i alpinizam. Pod indukovanim samoubistvom sc podrazumeva navodtenje sugestibilne asobe od stranc induktora, Obiéno je u pitanju ideja kolektivnog tj, zajedni¢kog samoubistva, 37ali nekada induktor ubije indukovanu osobu po dogovoru, a zatim sam ne moze da realizuje samoubistvo ili ostane Ziv, pa postane predmet krivitnog gonjenja. Kod pasivnog samoubistva bolesnik namerno dolazi u situaciju da radi nedoz- voljene radaje izlazudi sebe riziku da ga drugi ubiju (o samoubistvu, vie u odgovarajuéem poglavliu). 3. POREMECAJI RODITELJSKOG NAGONA Poremecaji roditeljskog nagona mogu da se jave u formi oslabljenog nagona Gavija se kod depresije) i u obliku pojaganog nagona (tzv. majmunska ljubav kao neurotitnt simptom i ponekad etnitko obelezje). 4, POREMEGAJI SEKSUALNOG NAGONA Poremeéaji seksualnog nagona su detaljnije opisani u poglaviju seksualno poremecena litnast (seksualne devijacije). 5. POREMEGAJI SOCIJALNIH NAGONA a) Poremeéaj nagona éopora se manifestuje u vidu izolacije od drustva Cusam- Ijivanje), a javija se kod depresije, shizofrenije, poremeéaja litnosti (shizoidni, introvertovani), a i kao neurotiéni fenomen. b) Gagenje motiva i borbe za polozajem u dru8tvu, motiva rada i samopotvrdiivanja takode je prisutno kod depresije i shizofrenije, ali i kao posledica snizenja volje (zavisni, astenicki, izbegavajuci poremecaj litnosti - bezvoljni psiho- pati, starih autora). c) USAMIJENOST je zanimljiv psihopataloski fenomen koji nije jo8 dovoljno prisutan u psthijauijskoj claboraciji. Radi se o fenomenu koji je sve veci problem u savremenoj civilizaciji, koju inate odlikuje degradacija patrijarhalnog modela Zivjenja, raspad porodice sa odvajanjem cece, sve vige razvoda, egoistiéni ko- moditct nagina Zivijenja po tipu 'singl-pipl". Biti sam i biti usamljen nije isto, ali je samoéa predvorje usamiljenosti (osoba move da se oseéa usamljenom i u braku - usamljenost u dvoje je najtragiéniji oblik usamljenosti). Usamljenast podrazumeva dozivljaj sopstvene izolovanosti i praznine na soci- jalnom, kognitivnom i emocionalnom planu. Usamljenost na socijalnom planu podrazumeva gaSenje znaéajnih interpersonalnih veza | kontakata, nemogucnost uklapanja u grupe, socijalno otudjenje od drugog ljudskog bica, Usamljenost na kognitivnom planu odnosi se na izolovanost kroz sistem vrednosti kao i kreativnu prazninu, odsustvo stvaraladkih ideja i smisla Zivijenja (egzistencijalni vakuum", odsustvo "volje za znatenjem'), a usamljenost na emotivnom planu se odnosi na odsustvo (ili gubitak) objekta ljubavi. Ovi modalitcti usamljenosti se wzajamno preplicu i jedni drage mogu da kompenzuju. Ako je Covek ostao sam (bez ijubavnog partnera ili prijatelja) ne mora da se oseca usamljenim ako je stvaralacki aktivan Cumetniéka ili nauéniéka kreativnost Cesto i traZi samocu). VOIJA Volja je sposobnost Zoveka da mobiliSe i upotrebi svoju psihigiu energiju u realizaciju nekog svesno postavijenog cilja, ali i sposobnost da se koée, odlazu ili odbacuju neprihvacene Zelje. 38Pod uticajem vitalnih i socijalnih nagona javija se potreba da se nesto odredeno uradi i tada obiéno govorimoo Zelji. Sledeéa etapa je namera - nakon analize razloga "za" i “protiv", odnosno nakon borbe motiva donosi se odluka da se Zelja realizuje. ‘Tek kada predemo na sam proces realizacije Zelje moZemo govoriti o volji, Npr. kacla u glavi imamo cilj da poloZimo neki ispit govorimo 0 Zelji, a kada pocnemo da utimo i kada za dudi vremenski period mobiliSemo svoje psihitke sposobnosti u"realizaciju tog svog postavijenog cilja", j. udenja - govorimo o volji, Valja je dakle proces za iju procenu je potrebno posmatrati ponaSanje jedinke u neSio duzem vremenskom periodu. U tom smislu analizira se uspeSnost u izvrSavanju konkretmih zadataka, ali i moguénost osobe u pogledu izbora motiva, planiranja i donosenja codluke, te realizacija iste. Sira definicija volje podrazumeva i sposubnost caveka da vrsi izbor izmedu raznih objektivnih moguénosti delanja, da_vr8i odabiranje, ali isto tako i ko¢enje unutra%njih podsticaja, narodito onih nagonske i afektivne prirode, koji su socijalno imoralno neprihvatljivi. Realizacija Zelje, s jedne strane, i priguSivanje, odlaganjc, koéenje i odbacivanje nagonskih pulzija (impulsa), s druge strane - je zapravo uktivnast svesti, §t0 znadi da je volja kao psihitka funkcija u istorijsko evolucionom smislu i nastala kaa cosobina svesti, kao jedna od funkeija svesti (u praksi se izrazi voljno i svesno Eesto indenuifikuju). Zato se 0 yolji u Siem smislu moze govoriti samo kod vrste homo sapiens. Ovome u prilog govori i definicija valje kao energije koja kontroliic nagone, &to, kao Sto znamo, ne poseduju Zivotinje - "volja je napor koji Covek ulaze da sc neki aktuelni nagon kao motiy ostvari ili suzbije”. Sa energetskog aspekta volja se moze definisati i kao energija svesnog Ja koja se ulaZeu realizaciju svesne Zelje i kao cnergija kojom svest koti, odlaze ili odbacuje neprihvacene Zelje. Prema jacini te energije i prema doslednosti kojom se ona usmerava ka cilju normalni ljudi mogu da se klasifikuju na one sa jaom ili slabijom voljom. Postaje voljne i nevoljne radnje. Nevoljne radnje se odvijaju nezavisno od svesne volje. Tu spadaju: a) Refleksna radnja - to je urodeni model ponaganja koji predstavlja odgovor efektora na razdra%enje receptora, a anatomo-fiziolosku osnovu mu éini prost refleksni luk, npr. refleks zenica na svetlost, refleks kvadricepsa na udarac po tetivi itd. b) Naueni automatizmi - radnje koje se nauée i zatim stalno ponavijaju, pa se mogu obavljati i bez uéeSéa avesti, npr. hodanje, voznja automobila. Ove radaje tovek zapotinje svesnom odlukom, a zatim moze da svesno-voljno poéne neku drugu radnju (npr. prilikom hodanja potne da Cita knjigu), a predhodnu nastavlja da obavija automatski. Voljaim kretanjem upravija motorni centar u kori velikog mozga, a automatskim radnjama centar u subkortikalnim ganglijama, Posebna vrsta automatizma su prateci automatizmi (sinkinezije - mahanjc rukama prilikom kre tanja). ¢) Nevoljni mimigki pokreti su odraz emocionalnog stanja d) Nagonske radnje - skok ili begstvo u naglo nastaloj opasnosti je neka vista atavizma, Za voljnu racinju je neaphodno postojanie Zelje, potrebe da se nesto uradi. Zelja je rezultat vitalnih i socijalnih nagona (poveranost sa motivima), a odluka da se radnja realizuje je rezultat Covekove svesti. Konflikti izmedu motiva ili na nivou 39%elje su osnova mnogih poremeéaja voljne aktivnosti (borba motiva, odbacivanje ili prihvatanje Zelje, odlaganje Zelje). Zato se i kae da voljni proces ima svoj tok, svoje 3 faze kroz koje prolazi: javijanje pobude (pojava motivacije, borba motiva, razmiSljanje, odmeravanje i formiranje odluke), zatim, donoSenje odluke (selekcija i izbor cilja) i planiranje njenog izvréenja i, konatno, izvrsenje donete odluke. Bez izvrSenja nema manifestacije volje (to bi bila samo Zclja), dakle konaéno merilo o volji je ponaSanje (nema volje bez. radnje, akcije). POREMECAJI VOLJE I VOLJNIH RADNJT 1. Slabost volje. Slabost volje (hipobulija) i potpuno gaSenje volje (abulija) se manifestuju gubitkom energije i nesposobnoS¢u za rad. Javija se kod nekih nepsi- hoti¢nih poremecaja (neurastenija) gde lignost tro3i mnogo energije u neuspesno razreSenje i potiskivanje nesvesnih konflikata, pa nema dovoljno energije za volinu aktivnost. Slabost volje se javija i kod tzv. asteniénog poremeéaja liénosti, "bezvoljni psthopata" (starih autora), a narovitoje izrazena kod depresije i shizofrenijc (aprag- matizam shizofrenih bolesnika - odsustvo energije i volje za obiéne svakodnevne radnje kao so su oblatenje, umivanje, €eSljanje i druge praktitne aktivnosti). Prolazna slabost vole se javlja kod zamora, pospanosti, telesne bolesti, alkoholi- sanosti itd. Slabost volje moze da nastane i u sukobima motiva u toksikomanskoj vavisnosti i to moze da sc oznadi kao "gubitak slobodne volje". Alkoholigar odluci da popije samo jednu éa¥icu, ali poste prve éadice njegova slobodna volja se gubi, jer vige nije u stanju da se odupre negativnoj motivaciji koja proizilazi iz zavisnosti organizma prema alkoholu. Gubitak slobodne volje je termin koji se rado koristi u forenzitkoj psihijatriji. Javlja se kod o8teéenja svesti (svest je uslov svake voljne radnje), zatim, ako je osoba pod snaznim uticajem psihopatoloskih fenomena. I tesko telesno bolestan Covek moze da pokaze slabost slobodne volje, jer je zavisan od okoline i kao takav podloZan sugestijama i nagovaranjima onih od kojih zavisi. 2, Sugestibilnost. Sugestibilnost je nekriti¢ko prihvatanje tudih stavova. Javlja se kod dece (na bazi jake emocionalne veze sa objektima identifikacije kao Sto su uditelji, junaci stripova, filmova itd.), zatim, kod histerije i o8tecenja inteligencije (dementne osobe, tzv. docilni - poslu&ni debili), a i kod retkih oblika hebefreno- katatone forme shizofrenije, gde se javlja tzv. automatska posluSnost (docilnost). 3, Kolebljivost volje (ambivalencija i ambitendencija) nastaje kod sukoba suprotnih motiva pri emu osoba ostaje neodluéna, ne moZe da donese odluku. Javlja se kod shizofrenije, a ikod nekih oblika anksioznih poremeéaja i poremecaja liénosti. Cest je fenomen kod bolesti zavisnosti. 4, Katatoni poremeéaji. Katatoni poremeéaji se javljaju kod hebefreno-kata- tone forme shizofrenije i manifestuju se na sledede nagine: a) Katatoni stupor. Bolesnik je potpuno liSen voljne aktivnosti, le2i kao lutka ili ukogeno staji, ne govori, ne jede, ne reaguje na spoljne drazi, On je, medutim, svestan, sve apa‘a i pamti. UI tom stanju mode da ostane nekad nedeljama, a nekad iznenada mote da skoti, viée, udara, lomi, ubija (stanje katatone pomame). Stupor moie da se javi ikod depresije (tada nema mi8iéne uko€enosti) i kod disocijativnog 40poremeéaja (naglo nastaje posle psihitke traume). Javlja se i kod epilepsije inekih organskih bolesnika. b) Ehopatija, ‘'o je pojava da bolesnik ponavija radnje koje vidi. Eholalija - bez kontrole volje ponavija tude reci, ehopraksija - ponavlja tude pokrete, ehomimija - ponavlja mimiku sagovornika. ¢) Katalepsija. To je narogita ukoCenost misi¢a kod bolesnika od katatone shizofrenije, koja je interesantna, jer ne izaziva zamorljivost, Sto im omoguéuje da satima zauzimaju isti polozaj tela (npr. da leZcci saviju glavu napred kao da imaju jastuk ispod glave - fenomen tzv. "psihi¢kog jastuka"). d) Negativizam. Pasivni negativizam je opiranje da se izvr$i neki nalog, a aktivni negativizam je kada bolesnik vrSi suprotnu radnju od zahtevane, (moze se uotiti i izyan psihopatologije - npr, inat). ¢) Stercotipija. To je besmisleno ponavijanje jedne radnje, pokreta, reéi. Sterectipija govora se naziva verbigeracija - besmileno ponavijanje jedne iste reti ili regenice, pa se ukljucuje i u poremedaje miSljenja po formi. f)Manirovanost. To je poseban naéin mimike, govora, gestova - koji je upadijiv, neuobiéajen i u skladu sa karakteristikama liénosti (u narodu se to naziva prene- maganje, afektacija). Javija se i kod nekih homoseksualaca, transvestita. g) Bizarnost. To je veoma éudno i upadljivo ponaSanje koje i najvedeg laika pobuduje na zakljuéak da je u pitanju duSevno obolela osoba (npr. kada prilikom pozdrava umesto Sake pruZi nogu ili nemotivisano plazi jezik). Iz napred pomenutih opisa katatonih fenomena moée se zakljuditi da su u pitanju prete%no simptomi i znaci iz sfere motorike. Otuda neki autori posebno notiraju POVISENU MOTORNU AKTIVNOST u koju bi spadali, pored opisanih fenomena, jo8 i: - psihomotorna agitacija (kao odgovor na unutraSnju napetost), ~ hiperkinetski pokret - tikovi (opisani detaljnije na drugom mestu), - agresija (verbalna, fizitka, odnosno motorna prema predmetima ili ljudima), - "acting-out" (opisan i kao mehanizam odbrane - abreagovanje; motomo praZnjenje naraslog konflikta i sledstvene frustracije). 5. Impulsivne radnje. To je poscban poremeéaj volje gde osoba izvodi neke radnje bez ikakve kontrole volje i procesa misljenja. Osoba pokazuje nesposobnost da ukoéi takav impuls i u slede¢oj fazi mora da ga zadovolji. Tu se ukljuguju: kleptomanija (impuls za kradom), piromanija (impuls za izazivanjem pozara), poriomanija (impuls za besciljnim lutanjem), dipsomanija (impulsivna, neodoljiva potreba za unaSenjem prekomerme koligine alkohola), patolosko kockanje. Kada se pojavi bolesni impuls dolazi do karakteristi¢nog narastanja unutra8nje napetosti koja zahteva realizaciju impulsa posle Gega osoba doZivljava osecanje olakSanja, Brutalna samoubistva i ubistva shizofrenih bolesnika, epilepti¢ara i poremeéaja lignosti primer su impulsivnih radnji koje uvek odlikuje naglost i brzina izvodenja. 6. Prisilne radnje (kompulzije). Opisuju se i kao poremecaji midljenja. Sliéne su impulzivnim radnjama (neki autori ne prave razliku izmedu te dve kategorije), medutim, ovde je reé znagajnom uticaju poremeéenog miiljenja po sadrZaju - prisilna radnja je zapravo realizovana prisilna misao, Javija se kod opsesivno-kompulzivnog poreme¢aja (prisilnih neuroza) i kod nekih shizofrenih 41bolesnika. Socijalno i moralno nedozvoljenu radnju nepsihotiéni bolesnik moze da otkloni, ali shizofreni bolesnik éesto ée realizovati takav prisilni podsticaj. 7. Automatska posluSnost. Ovaj poreme¢aj se vida kod shizofrenih boles- nika, a karakteri$e ga potpuna (apsolutna) poslu8nost u izvrSavanju tudih naloga. MORALNOST Moralnost kao psihi¢ka funkcija je sposobnost éoveka da sam sebi izriée norme kojih se i pridrZava ida sam sebe kaZnjava za nepridréavanje tih normi. Instanca u Zovekovaj li¢nasti nadleZna za realizaciju moralnosti je Superego (Nad-Ja, savest). Oruzje Superega je griza savesti (asccanje krivicc) kojom jedinka zabranjuje i ka%njava odredeno ponaSanje (unutra8nji progonitelj i kaznilac, "kriticki roditelj' u nama), Medutim, Superego ima i funkciju da pohvaljuje i nagraduje pozitivno i prihvatljivo ponaSanje ("negujudi roditelj u nama"). Isto tako, njegova uloga je i formiranje vrlina, jer on daje uputstva "kako valja neSto Giniti". Za realizaciju ovog poslednjeg odgovoran je deo Superega koji se naziva Idealno-Ja i koje predstavija skup pozitivnih osobina kojima liénost teZi (ono Sto Gemo kasnije nazvatl sadréaj moralnosti). Moralnost se sastoji iz moralnog rasudiivanja (miSljenja) i moralnog ponaSanja (delanja), Moralno rasudivanje se dalje moze podeliti na formu i sadrZaj moralnog rasudivanja. ‘A. MORALNO RASUDIVANIE (sinonimi: moralno mi8ljenje, moralno sudenje) podrazumeva misaoni proces pomotu koga se donose odredeni moralni sudovi, moralne odluke ili moralni zakljuéci. Da bi neki sud odluka ili zakljuéak bili moralni moraju da se odnose na morainu situaciju ili moralnu dilemu, a ova je u vezi sa socijalnim odnosima i tite se ocene dobro ili rdavo, odnosno ispravno ili neis- pravno. Moralia situacija uvek ukljuéuje meduljudske odnose i implikuje odrecdeno moralno misaono opredeljenje. U moralnoj situaciji ili dilemi zahteva se primena odgovarajuce moralne norme, a osoba (wzv. moralni subjekt) treba da je svesna tog, zahteva. Iz svega se, dakle, zakljuditi da je osnova moralnog rasudivanja odnos sa drugom osobom, odnosno drugtvom kao celinom, So dalje znaci da stepen podru&tvenosti jedinke (socijalizovanost, integracija u drustvo) postaje jedan od kriterijuna za moralnast. To takode podrazumeya da u moralnom mi8ljenju vainu ulogu igraju moralni principi kao Sto su: paStovanje potreba drugog ("Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe"), pravda, jednakost i jednakopravnost, uzvratnost, Covek- oljublje itd. Reéeno je ve¢ da se moralno rasudivanje moZe da podeli na formu i sadréaj: medutim, u realizaciji, u praksi, oni se pojavijuju gotovo uvek istovremeno. 1. Forma moralnog rasudivanja (misljenja) podrazumeva nacin na koji se donosi neki moralni sud, motive koje jedinka ukljuguje prilikom analize odredene moralne situacije i pomocu kojih se opredeljuje za odredeni moralni sud (stav). Forma moralnog rasudivanja, tj, putevi u razmi8ljanju koji usmeravaju jedinku wu pravcu odredenog moralnog suda su univerzalni, jer su funkcija (proizvod) Eovek- ‘ovog mozga i tipiéni su za ljudsku vrstu (homo sapiens). Oni su dati svakom éoveku u vidu dispozicije za moralnost, a da li Ge se razviti do zrele moralnosti zavisi od 42mnogo éinilaca, ba’ kao Sto i razvoj urodene dispozicije za inteligenciju do proseéne inteligencije zavisi od mnogo faktora. Moje se smatrati da uglavnom postoje dva oblika zrelog (razvijenog) moralnog, rasudivanja, tj. dve zrele orijentacije u procesu moralnog rasuctivanja koje us- meravaju jedinku u pravcu donoenja neke moralne odluke. To su: rasudivanje vodeno emocijama i kognitivna orijentacija vodena internalizovanim principima. a) Rasudivanje vodeno emocijama. Ovaj model rasudivanja podrazumeva da jedinka ima: 1. razvijenu skalu emocija koje su od zna¢aja za moralnost: saosecanje, praStanje, empatski potencijal, altruisti¢ki potencijal, solidarnost. Pokazuje da se osaba opredeljuje vise "srcem", a narodito ukazuje na: 2. posedovanje sposabnosti za unutrasnju sankciju u vidu' grizZe savesti, odnosno osecanje krivice (bez koje nema zrele moralnosti). b) Kognitivna orijentacija vocena internalizovanim principima. Ovo je procen- jivanje vodeno pre svega uvaZavanjem i prihvatanjem opstih moralnih principa. Vrednosti, principi (nacela) i ideje imaju direktniji uticaj nego emocije ili socijalne sile; oni su postali deo liénosti (deluju iznutra, internalizovani su). Ovaj tip rasudivanja je odreden prema liénom oseéanju duznosti i dostojanstva i pokazuje nezavisnost od psihosocijalnih sila i uticaja @autonomija). On ukazuje ina razvijene i zrele kognitivne modele i racionalizacije (intelektualno sazrevanje, sintetitko rasudivanje, uvazavanje potreba drugih, jednakopravnost, tolerancija). 2, SadrZaj moralnog rasudivanja (vrednosni sistem) oznaGava da se jedinka opredeljuje za jednu ili drugu moralnu vrednost u odredenoj moralnoj situaciji, To je zapravo acena da je neSto ispravno sa aspekta moralnosti za dotiénu osobu, tj. u skladu je sa njenim moralnim shvatanjima i njenim vrednosnim sistemam, odnosne ocena da je negto neispravno za odredeni moralni subjekt (wv. subjektivni sud vrednosti). Samim tim jasno je da je sadrZinski deo moralnog miijenja wv. vrednosni sistem - relativan, jer je odreden kulturom, drustvenim uredenjem, vrednosnim sistemom sredine, uticajem religije, diferenciranim individualnim raz vojem (svaka jedinka formira sopstveni vrednosni sistem) itd, SadrZaj moralnog suda je uvek neka vrednost ili vrednosti kojima éovek tei, au konatnom izvodenju to je "vrhovno dobro" kojem ovek te¥i i zbog kojeg i postavlja pravila kojih se tako évrsto dri (tzv. cilj Zivijenja). Moralne vrednosti kao Sto su ljudska pravda, zajedni¢ka dobrobit, sloboda, jednakost, dobrodinstvo, tolerancija - najée8ée se pominju u filozofskim sistemima tzv. normativne etike (nauka o moralnim vrednostima). Forma i sadrzaj moralnog rasudivanja se stalno preplicu u svakodnevnom: ¥ivon iukonkretnim situacijama, jer sadrZaj odreduje da li je jedna situacija uopste moralna ili nije, da li dilema u kojoj se subjekt nalazi predstavija zaista moralnu dilemu ili neku drugu dilema, npr. tehniéku (da li kupiti ovaj ili onaj automobil). Moralnost situacije se, dakle, odreduje prema moralnim vrednostima, a ove se uvek ti¢u meduljudskih odnosa i odnosa jedinke prema drustvu (moral, odnosno moralni fenomen se i definise kao sistem normi, pravila ponasanja koji regulisu meduljud- ske odnose, kao i odnose jedinke prema druatvu, a blize je odreden pojmovima moralno dobro, velina, cilj Zivljenja). B. MORALNO PONASANJE (sinonimi: moralna radnja, moralni akt, moralno delanje) je svaka akcija jedinke koja je regulisana moralnim normama, Pritom je znaéajno da je to "slobodna, samostalna, samobitna, samoprocenjivana i samou- pravijana aktivnost volje koja moralnu procenu (dobra ilizla) realizuje u spoljasnjim 43radnjama". Ima Zivotnih situacija u kojima se od jedinke zahteva da trenutno donosi odluke i da kreée u akciju, pa otuda i miSljenje da je jedna od imanentnih karakteristika moralnosti - trenutnost. Moralno rasudivanje i moralno ponaSanje su u pozitivnoj korelaciji, Na podlozi odredenih moralnih ubedenia realizuje se moralno delanje jedne osobe. Moralnost je jedna od najinuojektovanijih (najpounutrasnjenijih) psihitkih funkeija. Retko se deSavaju unutraSnje moralne revolucije, Sto znadi da se sadréaj razvijene i zrele moralnosti, jednom formiran i usvojen, spore (iretko!) menja. Kod. vecine Ijudi postoji jaka inercija moralnih ubedenja, koja su obiéno postojana i koja se lako ne menjaju. Reéeno je vec da se svaki Covck rada sa odgovarajuéom dispozicijom za moralnost koja tek treba da se razvije do zrele moralnosti (sliéno kao i neke druge psihitke funkcije). Mozak sam po sehi, bez interakcije sa spoljnom sredinom, nije dovoljan da razvije moralnost. Savest ne moze da se formira bez interakcije sa druStvom, a drustvo u ovom formativnom smislu su porodica, pre svega (narodito u detinjstvu), zatim vrSnjaci (u mladosti), a kasnije Sira druStvena zajednica. Drustvo veé ima jedan razuden sistem vrednosti Koji deluje na mladu jedinku u smislu prihvatanja (introjekcije) ili odbacivanja moralnih principa, ("Superego je ambasa- dor drugtva u Egu"). Razvoj (sazrevanje) moralnog jezgra li¢nosti zavisi od razvoja drugih psihi¢kih funkcija - cmocija i kognitivnih faktora (razuma), pre svega, ali i od volje, svesti. Pomenute psihiéke funkcije su preduslovi za razvoj moralnosti, one se ugraduju u moralnost, iz njih izvire moralnost i bez njihovog skladnog razvoja nema ni razvoja arele moralnosti. POREMECAJI MORALNOSTI (SOCIJALNO - PATOLOSKE POJAVE) Poremeéaji moralnosti mogu da se podele na poremecaje moralnog rasudivanfa (ovi se dele na poremeéaje forme i sadrZaja moralnog rasudivanja) ina poremeéaje moralnog ponaSanja (delanja). A. POREMECAJI MORALNOG RASUDIVANJA Poremed¢aji moralnog rasudivanja se odnose na neispravne, nezrele, asocijalne moralne odluke, odnosno moralne misaone konstrukcije. Dele se na poremeéaje forme moralnog rasudivanja i na poremecaje sadréaja moralnog rasudivanja (midljenja). I. POREMEGAJI FORME MORALNOG RASUDIVANJA su nezrelo moralno rasudivanje i bezosecajno moralno rasudivanje. 1, Nezrelo moralno rasudivanje podrazumeva da dominiraju manje zreli motivi u procesu donosenja moralnih odluka kao 8to su egoistiéno-hedonisticka orijentacija, intuitivno-iracionalno donosenje odluka i socijalno-adaptirana orijen- tacija. ”D Egoisti¢no-hedonistitka orijentacija u moralnom rasudivanju. Ova orijen- tacija daje prednost sopstvenim potrebama. Ne postoji spremnost 2rtvovanja, izbegava sc bilo kakva neugodnost zbog drugog (zatvor i sl.). Korist za sebe stavlja 44se na prvo mesto i nalaze se racionalizacije za hedonisti¢ke pozicije (pragmati¢no, utilitamo rezonovanje), Hedonisti¢ko naéelo organizacije prema samom sebi (ego- centrizam i egoizam) je osnovna ideja vodilja u ovoj orijentaciji, odnosno motivaciji. Ovaj oblik rasudivanja se javija kod dece, kod histeriénih osoba, a naroéito se uoéava kod narcistiéne i antisocijalne li¢nosti b) Intuitivno-iracionalno donoSenje odluka, Ova orijentacija se bazira na shvatanju da se moralni principi znaju direkino, trenutno, da nema interventnog procesa izmedu moralnog principa i znanja jedinke o njemu. Morlane odluke se donose na bazi intuicije, gotovo trenutno. Zastuplieno je kod nekih shizofrenih bolesnika, kod epilepsije, a i kod bolesnika iz dijagnosticke kategorije poremecaja lignosti. ¢)Socijalno-adaptirana orijentacija u moralnom rasudivanju, Ovo je orijentacija usmeravana socijalnim normama i oznatava privrZenost dru’tvenom poretku i redu. Prisutno je uva¥avanje straha od kazne odnosno postovanje socijalnih auto- riteta. Moralna norma je spolja nametuta, od strane auroriteta (heteronomno), a ne dolazi iznutra, iz licnosti (autonomno). Moze se smatrati i prelaznim oblikom ka zrelom moralnom rasudivanju, jer jedinka prihvata socijalne metode odrzavanja reda i poretka, odnosno spreéavanjc socijalnog haosa. Nezrela je utoliko vide ukoliko jedinka obraéa paznju iskljudivo na spoljni pritisak, a ne na "glas sopstvene savesti". Ova orijentacija je izra%ena u detinjstvu, Sesto je prisutna u adolescenciji, a nalazi se i kod nekih poremedaja lignosti (npr. opsesivna lignost). 2, Bezose¢ajno moralno rasudivanje podrazumeva da nije doslo do razvofa skale emocija vaZnih za razvoj moralnosti: prastanja, saosecanja, cmpatije, al- truizma, a narodito nije doSlo do razvoja oscéanja krivice (grize savesti). Razvoj emocija ili tzv. moralnog osecanja je narotito bitan za zrelu maralnost (ormiranje naéela "Ijubi bliZnjeg svog kao samog sebe"), Posebnu vaznost ima nerazvijeno ("zakriljalo") oseCanje grize savesti. Sastavni delovi grize savesti su stid, gnev na samog sebe, strepnja i strah. U grizi savesti ima i elemenata povredenih drugtvenih (socijalnih) nagona, a i tendencije ka samomucenju i samokaZnjavanju. Stvaranjem grize savesti (osccanja krivice) unutar same li¢nosti druStvo podize branu agrcsivnim impulsima unutar lifnosti. Tom pojavom li¢nost je najefikasnije onemogucena da manifestuje agresivne nagone, jer se od spoljnog autoriteta moze pobeci, ali od svog Superega, tj. od osecanja krivice ne moze. Vainost Superega u ovakvim zabranama najbolje ilustruje sledeéa duhovita misao: "Kada u nama ne bi postojao jedan zakonski kodeks kao Sto je savest ili Superego, onda bi drustveni poredak mogao da se odrai jedino na taj nadin Sto bi se svakom gradaninu dodelio po jedan policajac" (toliko jc agresijc u nama da je dobro sto postoji kotnica te agresije u formi Superega). Superego se razvija narofita u detinjstvu usvajanjem roditeljskih zabrana i slozenim procesom identifikacije sa njima, odnosno sa roditeljskim Superegom. Naroéito je va%no da se zabrane "provuku kroz emocije", jer se tako stvara osecanje krivice. Kako je majka izgleda viSe zaduZena za formiranje skale emocija, to je i uloga majke u formiranju osecanja krivice veoma zna¢ajna. Bezose¢ajno moralno rasudivanje se vida u tzv. poremeéaju ponaSanja u detinjstvu iadolescenciji, kod nekih shizofrenih bolesnika (sa nivelacijom emocija), a naratito se nalazi kod poremeéaja li¢nosti (antisocijalni oblik). Pojam "moral insanity" (moralna idiotija, moralno slepilo) se upravo odnosi na poseban tip antisocijalne lignosti kod koje je doslo do defektnog razvoja emocija. 45,Kod njih nije uop&te doslo do razvoja saoseCanja i osecanja krivice, odnosno tzv. moralnog ose¢anja. ‘Takve osobe nisu sposobne za uklapanje u druStvene grupe i zajednicki organizovan na¢in Zivljenja, ne prihvataju socijalne norme vec ih ig- norigu u korist svog nagonsko-emacionalnog komfora, pa se moze reci da odreden broj recidivantnih prestupnika upravo pripada avoj kategoriji. Il, POREMEGAJI SADRZAJA MORALNOG RASUDIVANJA. Ovde se radi o poremecenom vrednosnom sistemu. U moralnim situacijama jedinka donosi moralne odluke koje nisu u skladu sa humanim moralnim principima. Zapostavijaju se pozitivni moralni principi kao Sto su jednakopravnost, pravda, tolerancija, razumevanje potreba drugog, itd., a moralnim rasudivanjem dominiraju negativna vrednosna opredeljenja kao Sto su: koristaljublje, egoizam, egocentrizam, negiranje drustvenih potreba, la%i prevard u sluZbi sopstvenog komfora i koristi, itd. B, POREMECAJI MORALNOG DELANJA (PONASANJA) Na bazi poremeenog moralnog rasudivanja (kako forme, tako i sadréaja) nastaje realizacija "negativne moralnosti" u moralno neprihvatljive radnjc. To su dela protiv imovine drugog (razni oblici krade, dZeparenja i sl.), protiv drustvene imovine (prevare, pljacke, falsifikovanje), dela protiv tela i Zivota fizi¢kih lica (fizicki napadi, tue, ubistva), zatim specifi¢ni poremeéaji moralnog ponaSanja kao Sto su: silovanje, prostitucija, kockanje itd. Zajedni¢ke moralno-psiholo&ke karaktcristike ovih poremecaja moralnog ponaSanja su: ~ sniZenje ili odsustvo grize savesti; - pogreSno razvijen odnosno nezreo Superego; - prevalencija negativnih emocija kao 810 su antipatija, zloba, zavist, jubomora, meinja; - nerazvijenast socijalnih nagona, ~ dominacija koristoljublja i egoizma u moralnom rasudivanju i moralnom ponaganju. Razni oblici poremedaja moralnog delanja mogu da se uoce narocito kod antisocijalnog poremeéaja licnosti (stari naziv ovog specifi¢nog poremecaja liénosti je bio "karakter neuroza" sa idejom da se pojmom karakter oznace etitke dimanzije lignosti). SVEST Svest je najviSa psihi¢ka funkcija Covekovog mozga. Ona obezbeduje jedinstvo i istovremeno funkcionisanje ostalih psihi¢kih funkcija, a registruje i odvijanje Covekove psihe u celini, To je tv. integrativna funkcija svesti koja omogucuje harmoniéno funkcionisanje svih ostalih psihi¢kih funkcija, pre svega emocionalno- nagonskog, saznajnog (kognitivnog) i motornog dela litnosti (poremecaj ove uloge svesti je dezintegracija litnosti, disocijacija li¢nosti). Covekoy mozak je sposoban da misli i ose¢a, ali pomocu svesti je i "svestan Cinjenice da misli i oseca", I elektronskimozak moée da misli, Zivotinje takode misle i oseaju, ali je samo fovek zahwaljujudi svesti svestan svoje aktivnosti i svog postojanja. Pomocu svesti svesni smo svoga Ja, svoga psihitkog integriteta i svoje jedinstvenosti kao suprotnosti drugim Ijudima. "Ja sam jedinstven i drugacijih od ostalih, svestan svoga Ja i svoje 46specifi¢nosti. Izmedu moga Ja i ostalog sveta postoji nevidljiva barijera koja omogucuje da niko ne moze da prodre u moju psihu i sazna Sta ja mislim i osecam, niti ja mogu da saznam sta drugi misle i osecaju’. Pomocu svesti svesni smo i vremenskog kontinuiteta svoga postojanja. "Ja sam isti onaj koji sam bio i pre pet godina i pre ti meseca" (naravno uz objektivne promene vezane za proces starenja). Kod poremedaja svesti pacijenti imaju dozivljaj da su se pretvorili u drugu osobu. Svest je i najvi8a saznajna funkcija Coveka: pomodu nje saznajemo ko smo, gde smo i Sta nas realno okruzuje. Kao najviia psihiéka funkcija koja jedino postoji kod homo sapiensa svest upravija i ponaSanjem Coveka pomacu svesne valje. Postoji i uza, psihijatrijska definicija svesti koja se koristi i u sudskoj psihijatriji a glasi: svest je sposobnost davanja taénih podataka o sebi, o drugim ljudima oko nas, O viemenu, prostoru i sredini koja nas okruZuje, 1, Orijentacija prema samom sebi (autopsihi¢ka orijentacija) je sposobnost jedne osobe da daje ispravne podatke u vezi svoje litnosti kao 3to su ime i prezime, zanimanje, skolska sprema, poloZaj u druStvu i drugo (svesnost svoga Ja) 2. Orijentacija prema drugim lignostima (alopsihieka orijentacija podrazumeva sposobnost raspoznavanja lica i predmeta iz okoline koja nas okruzuje (ovo se naregito Cesio ispituje u forenzitkoj psihijatriji). 3. Orijentacija u vremenu (temporalna orijentacija) je sposobnost davanja taénih podaraka u vezi sa vremenom i njegovim kontinuitetom. To znaéi da je osoba sposobna da oznaéi datum, doba dana, dan u nedelji, mesec, godi8nje doba itd., a u forenzickoj psihijatriji, izmedu ostalog, da oznaci vremenski period kada se odigrao predmetni dogadaj. 4, Orijentacija u prostoru (spacijalna orijentacija) podrazumeva davanje tatnih podataka o mesiu gde se ne&to ili neko nalazi, ili gde se odigrao neki dogadtaj, U forenzi¢koj psihijatriji od znaéaja je odredivanje ne samo sopstvene prostorne lokacije nego i mesto gde su se nalazile druge li¢nosti ili predmeti u odredenoj situaciji ili dogadaju. Sira medicinska definicija svesti podrazumeva sposobnost odrZavanja budnog stanja (otuda se svest joS naziva i senzorijum). U ovom smisha, pojam. svesti podrazumeva i pojam budnog stanja (avo se narodito koristi u tzv. somatskoj medicini). Spavanje je specifigna inhibicija budnog stanja. Centar budnog stanja se nalazi u moZdanom stablu. Njegovim o&teéenjem dolazi do gubitka svesti u smislu onesved¢ivanja koje prati i gubitak tonusa misica (o8tecenje svesti u Sirem, medicin- skom smislu). Za integrativnu funkciju svesti koja obezbeduje funkcionisanje linosti kao celine (svest u Sirem, psihijatrijskom smislu) odgovoran je cco mozak, narocito kora velikog mozga. Ako ispitivana osoba ima ofuvanu auto i alopsihi¢ku orijentaciju, te spacio- temporalnu orijentaciju govorimo 0 oguvanoj ili pribranoj svesti. U suprotnom sluaju ret je o izmenjenoj, poremeéenoj ili pomucengj svesti. POREMECAJI SVESTI Poreme¢aji svesti se dele na kvalitativne i kvantitativne poremeéaje svesti. A. KVALITATIVNI POREMECAJI SVESTI su somnolencija, sopor i kama. Kod ovih poremecaja dolazi do o8tecenja centra za budno stanje u mo%danom stabhu Kada se u somatskoj medicini notira "svestan" obigno se misli na postojanje budnog 47