Trebamo razlikovati opsti sastav globalnih drustava I sastav posebnih drustvenih pojava.

Govorimo o
sastavu globalnih drustava kada trebamo odrediti velike, mozemo reci najvece sastavne delove globalnih
drustava. Po Marksovoj teoriji, ovi sastavni delovi prestavljaju ekonomsku bazu drustva, njena pravna
politicka nadgradnja I drustvena svest, odnosno drustveni oblici svesti. Sa drustvenim strukturama cesto
imamo posla najcesce kada nas interesuje sastavni delovi structure koji su manji od njenih velikih, opsti
sastavnih delova, ili kada utvrdjujemo structure pojedinacnih pojava koje postoje u globalnim drustvima.
Iz svega ovoga mozemo utvrditi I posebne sastave ( strukture globalnih sastava ). Posebni sastav nekog
globalnog drustva je npr, njegov klasni, starosni, politicki sastav I tome sl. Vec iz Marksovog I Engelsovog
dela nemacka ideologija moze se videti das u oba klasika racunala sa sledecim bitnim sastavnim
delovima globalnih drustava: sa materijalnim proizvodnim snagama I snagama I nacinima proizvodnje, s
odnosima proizvodnje koje ponekad nazivaju I drustvenim odnosima. Po ovome zakljucujemo da Marks
materijalne proizvodne snahge smatra posebnim sastavnim delom opsteg drustvenog sastava sto je I
logicno, jer su te snage strukturni sastavni deo t6ehnoloske priorpode. Proizvodne snage, odnosno
njihov istoriski raazvojni stepen I njima uslovljeni odnosi proizvodnje samo zajedno sacinjavaju nacin
proizvodnje kao faktor koji odredjuje socijalni, politicki zivot uopste.

Odnos izmedju pomenutih sastavnih delova globalnih drustava

Marks je vec pomenuo u predgovoru da se na ekonomskoj strukturi drustva, na njegovoj realnoj osnovi
uzdize praavna I politicka nadgradnja kojoj odgovaraju odredjeni drustveni oblici svesti. Ljudi koji
kritikuju Marksizam ili ne razumeju ili nece da razumeju dijalekticko, istorisko materijalisticko shvatanje
pitanja o odnosu izmedju ekonomske baze drustva I njene nadgradnje kako su ga utvrdili I u mnogim
svojim delima objasnjavali Marks i Engels. U ovom problemu otvaraju se dva pitanja: 1- Pitanje o
relativnoj samostalnoisti nadgradnje u odnosu na ekonomsku bazu, 2- Pitanje o reciprocnom dejstvu
baze I nadgradnje. Glediste o tim pitanjima objasnio je Engels jos u Anti-diringu, u kojem izmedju ostalog
pise da ekonomska struktura drustva uvek sacinjava realnu osnovu kojom se u krajnoj instance
objasnjava celokupna nadgradnja pravnih I politickih ustanova, kao I religioznih, filozofskih I drugih
predstava svakog istoriskog perioda.

Pitanje o odnosu izmedju glavnih elemenata opste strukture globalnih drustava time jos nije potpuno
objasnjeno. Ekonomsku bazu drustva sacinjavaju proizvodne snage I odnosi proizvodnje kao I njeni
sastavni delovi, pravnu-politicku nadgradnju sacinjavaju, drzava,pravo, razne pravno-politicke institucije
itd.

Iz toga vidimo da sastavni delovi opste strukture gloibalnih drustava vrse medjusobno dejstvo u
najrazlicitijim smerovima ( vertikalno I horizontalno ) I na najrazlicitijim nivoima. To medjusobno dejstvo
oznacujemo kao dijalkticko jedinstvo strukturnih sastavnih delova opste strukteru globalnih drustava,
koje se, nepokazuju samo u odnosu na izmedju baze I nadgradnje nego u svim velikim ili malim
drustvenim pojavama.

Mos je pisao Rec je bila o celinama, o jedinstvenim drustvenim sistemima, cije smo delovanje pokusali
da odredimo. Posmatrali smo razlicita drustva u dinamicnom ili fizioloskom stanju. Nismo ih proucavali
kao okostale, krute tvorevine, a jos manje smo ih rastavljali isecirali. Ova Mosova misao podseca o celini
drustva na Engelsovoa metodolosko upustvo o tome da treba voditi racuna o vezama, nastajanju I
prestajanju kretanja itd.

Kada govorimo o opstem sastavu globalnih drustava, razume se, ne tvrdimo da problem struktuiranosti
tih drustava ne postoji. Pravilno razumevanje opste strukture globalnih drustava I medjusobnog odnosa
njenih sastavnih delova je izvaredno znacajno, narocito za proucavanje I naucno objasnjenje istoriskih
kretanja kojima naucno objasnjavanje istoriskih kretanja kojima podlezu globalna drustva: za
proucavanje I objasnjavanje onih velikih , vekovnih kretanja u sirokim okvurima ekonomskih drustvenih
formacija . Opsta struktura globalnih drustava ne moze bioti jedino metodolosko I analiticko srestvo za
temeljitije proucavanje konkretnih drustsva ili pojedinih drustvenih pojava u njima.

Prema svema tome ne sme se zaboraviti da sve to nastaje, razvija se I menja u okviru opste strukture
nekog konkretnog, istoriski globalnog drustva, ciju prirodu I cije kretanje u kjanjoj instanciji odredjuje
njegova konktretna, istoriski data ekonomska baza.