Visoka kola za primenjene i pravne nauke

Prometej Banja Luka

SEMINARSKI RAD
BEZBEDNOST SAOBRACAJA
BEZBEDNOST DECE U SAOBRACAJU

Dijana Petrovic TI-206 Doc. dr Bojan Maric

Banja Luka 2016

 SADRZAJ

UVOD............................................................................................................................................................. 3
BEZBEDNOST DECE U SAOBRACAJU ............................................................................................................. 4
2.1 TEORIJSKI DEO ................................................................................................................................... 5
SAOBRACAJNO VASPITANJE I OBRAZOVANJE DECE ..................................................................................... 6
PRAVILA U SAOBRACAJU............................................................................................................................... 7
PERCEPCIJA DOLAZEEG SAOBRAAJA ......................................................................................................... 8
PROCENE ....................................................................................................................................................... 9
PROCES DONOSENJA ODLUKE .................................................................................................................... 10
ZAKLJUAK: ................................................................................................................................................. 11
LITERATURA: ............................................................................................................................................... 12
UVOD:

Zakoraciti u svet odraslih nije lako. Jedan od prvih koraka desava se u

saobracaju. Od zivotnog doba u odredjenoj meri zavise pre svega
psihofizicke sposobnosti za ucesce u saobracaju, pa samim tim i ponasanje u
njemu. Prerana samostalnost deteta u svetu saobracaja cesto je sudbonosna.
Statisticki podaci govore da je poslednjih godina broj dece, saobracajnih
zrtava, veliki i konstantan. Deca su zrtve u svakoj trecoj saobracajnoj
nezgodi. Najcesce stradaju kao pesaci (62,2%), uglavnom preko prelaska
ulice na neobezbedjenom mestu. Osim toga, ove kategorije ucesnika u
saobracaju specificne su po svojim svojstvima, sposobnostima i ponasanju, a
samim tim ove specificnosti uticu i na fenomenologiju nezgoda u kojima
stradaju.

3
BEZBEDNOST DECE U SAOBRACAJU

Broj i sadrzaj informacija koje dete dobije cesto nije dovoljan za procenu
opasnosti i bezbedno ponasanje deteta. Prilagiditi se tako slozenim uslovima nije
lako i svako zivo bice, ne samo covek je ugrozeno ukoliko nije sposobno da se
prilagodi uslovima svoje sredine. Postoje visoki zahtevi koje savremeni saobracaj
postavlja pred coveka, kako u pogledu psihofizickih sposobnosti tako i u pogledu
prilagodjavanja. Deca zbog nedovoljne psihofizicke zrelosti, nedovoljnog ivotnog
i saobraajnog iskustva esto nisu u mogunosti udovoljiti ovako visokim
zahtjevima, gdje i najmanji trenutak nepanje, nedoraslosti, nesnalaenja ili
neopreznosti za posledicu moe imati saobraajnu nezgodu sa tekim posledicama.

Kod manje dece su smanjene sposobnosti uvianja, shvatanja, predvianja,

odluivanja, upravljanja postupcima i uopste snalaenja u saobraaju, jer su
psihike funkcije potrebne za to nedovoljno konsolidovane. Pored toga, zbog
siromanog iskustva dijete nije sposobno da opaa, vri selekciju pojava i da
reaguje kao odrasla osoba. Starija deca odlikuju se razvijenim sposobnostima, ali
se ona odlikuju i specifinim promjenama u fiziolokom i psiholokom razvoju u
doba puberteta, te ove promjene imaju znaaja za njihovo snalaenje u saobraaju.

4
2.1 TEORIJSKI DEO

Obim informacija koji se nudi za odreenu saobraajnu situaciju moe biti

dovoljan za odraslog uesnika u saobraaju, ali to ne znaci da je uvijek dovoljan i
za dete.

Postoje razlike i u misljenju pa se dete u svojoj pokretljivosti teko kontrolie.

Greke kod dece ee nastaju usled nemogunosti opaanja i predvianja
opasnosti. U opasnoj situaciji ovek reaguje brzo i snano, dok deije ponaanje
karakterie neodlunost i kolebljivost te usled straha moze doci do koenja
motornih reakcija.

Pored toga to se razlikuje od ponaanja odrasle osobe, ponaanje deteta u

saobraaju se zbog psihofizikog razvoja stalno mijenja. U strukturi nastradale
dece vie je deaka nego devojica. Ovo je, izmeu ostalog, i posledica
psihofizikih osobina. Deaci su smeliji, nestaniji, manje obazrivi. Osim toga
priroda igara koje deaci u veoj meri upranjavaju, je takva da se vise igraju na
otvorenom prostoru nego u kui. U urbanoj sredini igraju se (loptom i druge igre)
na ulici ili drugoj povrini pored puta to je skopano sa rizikom.

Ne samo da su deca u veoj meri izloena opasnosti u saobraaju, nego i posledice

nezgode u veoj meri pogaaju decu. Tragedija je kada i osoba od 60 godina doivi
nezgodu sa teim posledicama i pored toga to samo dio ivota proivi kao invalid.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), poslednjih godina u

svetu godinje pogine oko 240.000 dece do 14 godina starosti. U razvijenim
zemljama deca uestvuju u oko 6 % saobraajnih nezgoda, dok za nerazvijene
zemlje ova vrednost dostie 15%.

5
SAOBRACAJNO VASPITANJE I OBRAZOVANJE DECE

Saobraajno obrazovanje i vaspitanje predstavlja bitan podsistem ukupnog

sistema prevencije bezbednosti saobraaja. Pojam vaspitanja i obrazovanja
uopte kao dva elementa jedne celine odredjuju i sva osnovna svojstva
vaspitnog i obrazovnog postupka sa uesnicima u drumskom saobraaju.
U saobraaju uestvuje populacija stanovnitva od rodjenja pa sve do
povlaenja iz aktivnog uea. S tim u vezi, vaspitno-obrazovni proces mora
da zapone od uzrasta kada se stiu prvi pojmovi o okolini, pa do duboke
starosti. Deca prve pojmove o drumskom saobraaju i ponaanju u njemu
stiu u porodici i u predkolskim ustanovama. Nosioci njihovog vaspitno-
obrazovnog rada iz ove oblasti su roditelji i vaspitai. Od njihovog nivoa
opte kulture, saobraajnog obrazovanja i zrelosti da obave tu sloenu
dunost zavisi kvalitet razvoja saobraajne kulture kod dece. Proces
obrazovanja i vaspitanja u ovoj fazi nema zakonsku uoblienost. Ne
sprovodi se na osnovu programsko-metodskih uputstava, niti jedinstveno.
U osnovnim kolama, mladji razredi stiu moe se rei minimum potrebnih
znanja iz oblasti bezbednosti saobraaja kroz izuavanje predmeta priroda i
drutvo, a u starijim razredima u okviru predmeta tehniko obrazovanje, to
je imajui u vidu razvoj saobraaja veoma oskudno. Do pre nekoliko godina
u osnovnim kolama vodjena je akcija "ta zna o saobraaju", kada su se
uenici pripremali posebno iz oblasti poznavanja saobraajnih propisa,
medjutim, sada se ni to ne radi, tako da su uenici ostali i bez tog
neophodnog znanja.

6
PRAVILA U SAOBRACAJU

Pored toga to ih uimo da se ulica prelazi na obeleenom peakom prelazu

tako to se prvo pogleda levo, pa onda desno, pre nego to se zakorai na
kolovoz, a ako postoji semafor, onda uvek na zeleno svetlo za peake, decu
bi trebalo uputiti da se u urbanim sredinama kreu samo trotoarom ili stazom
za peake, a ako je nema, onda levom stranom ulice kako bi bili vidljivi za
vozae koji im idu u susret. Kad izlaze iz autobusa da uvek saekaju da
autobus krene, pa tek onda da preu ulicu, bez istravanja na kolovoz iza
njega.
U uzrastu kad se osamostaljuju kao peaci, vozai rolera, bicikala, mopeda,
bez pratnje odraslih, deca predstavljaju najugroenije uesnike saobraaja.
Sistematian rad na njihovom saobraajnom vaspitavanju, uz uee
roditelja, kole, lokalnih vlasti, kao i nacionalnih kampanja usmerenih na
njihovu bezbednost, od vitalnog su znaaja u smanjenju broja saobraajnih
nezgoda u kojima su oni akteri.
Strunjaci su ustanovili da pri brzini od samo 60 km/h prilikom udara u
prepreku dete pod dejstvom inercije kree napred kao da je teko 400 kg i
teko ga je zaustaviti.Kako su deca-peaci kategorija visokog rizika, posebno
u naseljenim mestima, brzina kretanja vozila ograniena je na 50 km/h, a na
saobraajnicama pored kola na 30 km/h, u sprezi s leeim policajcima. I
jedno i drugo je tu i zbog nedostatka koncentracije dece kao uesnika u
saobraaju i zbog obesnih vozaa. Statistika pokazuje da od ukupnog broja
nastradalih peaka procentualno najvie stradaju deaci-peaci u saobraaju
55 %.Svi koji su do sada decu mlau od 12 godina vozili biciklima,
mopedima, motorciklima ili triciklima, jo uvek su iznenaeni injenicom da
je novim zakonom to izriito zabranjeno. Iskustveno je utvreno da se deca
tog uzrasta ne mogu bezbedno drati na takvom prevoznom sredstvu u toku
vonje. Takoe, deci ovog uzrasta je zabranjeno da voze bicikl na javnim
putevima.

7
PERCEPCIJA DOLAZEEG SAOBRAAJA

Istraivanja su pokazala da tek deca starija od 8 godina za detekciju

saobraaja koriste i sluh.
- Kod male dece vizuelna percepcija se pre svega karakterie ogranienim
vidnim poljem zbog niskog nivoa oiju ( sa 2 godine - 80 cm, sa 6 godina
- 110cm, sa 8 godina - 125cm).
- Proces pretrage vidnog polja je potpuno usmeren ka upadljivim
elementima, i kod dece do uzrasta 5 godina gotovo da ne postoji kontrola
panje.
- Deca uzrasta do 6 godina ne pretrauju sistematski vidno polje, ve im
panju privlae i atraktivniji objekti u okolini.
- Deca uzrasta do 6 godina imaju problema pri lokalizovanju zvuka koji
dolazi sa leve ili desne strane bez okretanja glave.
- Sa uzrastom 6 - 7 godina deca ue da razlikuju prilike za igranje i
radoznalost od prilika kada je potrebno usmeriti panju.
- Stvarno fokusiranje panje na relevantne informacije i ignorisanje
nebitnih informacija se javlja tek posle uzrasta 11 godina.

8
PROCENE

Najvanija procena vezana je za kretanje saobraaja.

Samo 60% dece 4 - 7 godina poseduje u adekvatnoj meri znanja koje se

brzine mogu oekivati od kojeg vozila.
Deca uzrasta od 5 godina su u stanju da procene brzinu nadolazeih
vozila, sa moguom grekom, obino procenjivanje ( naroito devojice i
kada su u pitanju mali i buni automobili, za razliku od velikih i tiih)
Deca uzrasta 6 - 13 godina pokazuju znake nepouzdane procene daljine,
naroito kada je u pitanju vea udaljenost.
Deca uzrasta od 8 godina prilino tano opaeju kretanje, dok kod mlae
dece opaanje pravca kretanja predstavlja problem.

Procena brzine vozila je osnova za procenu vremena koje je vozilu potrebno

da doe do deteta.
Deca uzrasta do 5 godina ( kao i neka starija deca) koja nemaju izgraen
pojam stvarnog vremena, smatraju da je vreme direktno povezano sa
udaljenou. Procene vremenskih intervala su naroito dobre za krae
vremenske intervale ( do 5 sekundi), dok za due vremenske intervale ( od 5
- 20 sekundi) nisu tako dobre. pretpostavlja se da je lakomogue obuiti
decu u proceni vremenskih intervala.

Zavrna procena vri se po pitanju rizika prelaska kolovoza.

Deca uzrasta 3,5 - 8 godina daju prilino ispravnu ocenu opasnosti.
Deca uzrasta do 6 godina u izvesnoj meri shvataju rizik.

9
PROCES DONOSENJA ODLUKE

Na odluku o prelasku ulice utie nekoliko procesa: memorisanje opaajnog

saobraaja, procene, predvianja moguih akcija ostalih uesnika u
saobraaju, uzimanje u obzir vremena potrebnog da se odluka donese. Uticaj
instrukcija na proces odluivanja zavisi od naina na koji su instrukcije
kodirane u dugoronoj memoriji kao i od obima do kojeg ih deca mogu
razumeti. Ignorisanje informacija se vri u skladu sa kratkoronom
memorijom I procenama.
Vremenom se poboljava integrisanje informacija. Vremenski intrval
izmeu dve informacije izgubi na uticaju, to se deava na uzrastu od 6
godina.
to se tie samog integrisanja informacija princip je da je integracija tea
to su informacije sloenije. Zato kod uzrasta dece od 7 godina ne treba
okivati da integriu informacije kao to su brzina i udaljenost.
Prema nekim studijama deca uzrasta 6 - 8 godina su relativno dobro
predviala pravac kretanja ostalih uesnika u saobraaju, kao i efekat koji
to moe da ima.
Mlaa deca ne shvataju korist prikazivanja svojih namera ostalim
uesnicima u saobraaju, niti pak dobro shvataju upuene im znake.

Problem impulsivnosti je vezan za istravanje dece na ulicu u zanosu igrom

ili drugovima. Iako se ini moguim decu obuavati manje impulsivnom
nainu reagovanja, nije dovoljno samo ih obuavati da reaguju sa zadrkom
( odloeno), ve im treba objasniti ta da rade sa vikom svog vremena.

10
ZAKLJUAK:

Programi ovakve vrste, namenjeni prevenciji, zahtevaju odreeni period

implementacije, da bi pokazali odreene efekte na osnovu kojih bi se mogli
izvesti odreeni zakljuci. Ono to se odmah moe zakljuiti je da je na
ovakav nain mogue:
prikupljanje podataka i analizu postojeeg stanja (saobraajno okruenje,
karakteristike kretanja dece dr.),
uoavanje kritinih taaka, analiza osnovnih karakteristika ugroenosti
dece u zoni kole, identifikacija opasnih mesta, definisanje tipinih
situacija,
predlog mera radi poboljanja postojeeg stanja (izbor najznaajnijih
mera koje se mogu primenjivati),
kontrolu i praenje efekata primenjenih mera.

Istraivanja i analize, uraeni u saradnji izmeu roditelja i kole, sa

predogom konkretnih mera imaju dva pravca delovanja: prilagoavanje
dece ueu u saobraaju, ali I prilagoavanje saobraajnog okruenja
deci. Sve aktivnosti usmerene su prema jednom osnovnom cilju, a to je
bezbednije dete u saobraaju.
 11

LITERATURA:

[1] Vodi I - IX, Program RWCT, Centar za interaktivnu pedagogiju,

Beograd, 2002/03.
[2] Miloevi, V.: Dete u saobraaju, Model 5, Beograd
[3] Statistiki pokazatelji i analize Uprave saobraajne policije Ministarstva
unutranjih poslova i Auto-moto saveza Srbije.
12