Izvori za istoriju Rima

UVOD
O istoriji Rima svedoanstva ostavljaju pisci etiri naroda, Etrurci, Kartaginjani,
Grci i Rimljani.
-Etrurska istoriografija
Slubeni jezik Etruraca bio je etrurski i grki. Meutim, od etrurskih pisaca nita nije
sauvano. Rimski car Klaudije bio je poslednji Rimljanin koji je govorio etrurskim. Po
njegovoj smrti u prvom veku nove ere jezik je zaboravljen. Sauvani su fragmenti pisma
(zagrebaka mumija), ali iako se moe itati ne moe se razumeti.
-Kartaginska istoriografija
Zvanini jezik kartagine je grki. Usled intezivnih kontakata izvesno je da su pisali i o
Rimu. Sigurno je da se Polibije koristio kartaginskim izvorima. Kao ni etrurski nisu
sauvani.
-Grka istoriografija
Grka istoriografija o Rimu je bogata i snano je uticala na razvoj rimske knjievnosti.
Prve pomene o Rimu donosi jo Aristotel koji govori o galskom pljakanju Rima 39o.
godine BC.
Timej iz Tauromene, Sicilijanac, iveo polovinom IV veka. U Atini je sastavio
delo Istorija koja za temu ima istoriju Zapadne grke tj. grkih kolonija. Delo je sasta-
vljao pedeset godina. Bio je u slubi epirskog kralja Pira. Polibije ga ukoreva zbog
nepouzdanosti, ali mu savremeni istoriari daju poverenje posebno za hronologiju.
Polibije iz Megalopolisa, u Arkadiji. iveo je izmeu 2oo. i 12o. godine BC. Za
razliku od Timeja nije bio kabinetski istoriar ve dravnik, vojskovoa, akter dogaaja.
U svom zaviaju imao je visok oficirski in hiparha zapovednika konjice. Po zavretku
III makedonskog rata bio je primoran da napusti Grku i kao jedan od 1ooo talaca
Arhajskog saveza stie u Italiju. Tu je proveo punih 16 godina, gde je na sebe skrenuo
panju Scipiona Mlaeg, koji se istakao u zauzimanju Kartagine 146. godine. Pred kraj
ivota se vraa u Heladu gde je preminuo.
Po ugledu na Optu istoriju Grke, Efora iz Kime sastavio je delo Istorija sveta u XL knjiga.
Danas je sauvana 1/3 odnosno prvih pet i fragmenti ostalih. Loije su sauvane one
knjige koje je pisao na osnovu linog iskustva. Delo je obuhvatalo grku, rimsku i
svetsku istoriju od 264. (I punski), do oko 144. godine. Njegova istorija trebalo je da
opravda rimsko uzdizanje i zauzimanje Mediterana. Smatrao je da je sudbina da svet
potpadne pod rimsku vlast. Fenomen rimskog osvajanja tada poznatog sveta za 53
godine, Polibije objanjava izuzetnom rimskom vojskom i rimskim ustavom. Rimski
sistem je obuhvatao poneto iz svakog politikog sistema to je omoguavalo da nijedan
ne nadvisi drugi. Senat aristokratski, Skuptine demokratski, Konzuli monarhistiki.
Za falangu kae da je dobra, ali rimska vojska sa manipulama mnogo je pokretljivija (VI
knjiga). Polibije se koristi i dokumentarnim izvorima koristi kartaginske, kao i natpise,
pisanim izvorima Timej, Lucije Postumije Albin. Polibijev spis koristie i potonji
analisti i prozni pisci, a posebno ga potuje Ciceron.
Diodor sa Sicilije, iveo je prvom polovinom I veka BC. U periodu od 7o. do 36.
godine iveo je u Rimu. Pisac je opte istorije. Sastavio je delo Istorijska biblioteka u XL
knjiga od kojih je danas sauvano petnaest. U svome delu opisuje jaanje grada Rima od
48o. do 3o2. godine. Kao analistiki sistem tog perioda koristi imena konzula u Rimu,
arhonata u Atini i imena pobednika na olimpijskim igrama. Pisao je i o zemljama starog
istoka. U svom istraivanju nije samostalan. Koristi izvore iz druge ruke pri tom ih ne
navodei i ne polemiui o njima. U modernoj istoriografiji preovljauje miljenje da se
za odreeni period koristio samo jednim izvorom za koji je sam mislio da je
najverodostojniji.
Dionisije iz Halikarnasa, nakon bitke kod rta Akcijuma (31. BC), stie u Rim.
Dok je u Heladi imao reputaciju sjajnog retora, u Rimu se istakao kao pisac. Sastavio je
delo Rimske starine u kojem je opisao rimsku istoriju do I punskog rata. Na delu je radio
punih dvadeset godina i sastavio XX knjiga od kojih je sauvano prvih jedanaest. Kori-
stio je mnogobrojne izvore, a samo za prvi period ih citira preko pedeset. Zainteresovan
je za rimske institucije, zakone, drutvenu strukturu, a kritikuje rimske sukobe. Mana
njegovog dela su izmiljeni govori poznatih ljudi to je tada bilo u modi i to nema
jedinstvenu ideju koja bi povezivala sve knjige.

Rimska istoriografija

Tradicionalna podela rimske knjievnosti:

1. Prvo ili uvodno razdoblje: do 24o BC
2. Drugo ili arhajsko razdoblje: 24o 8o BC
3. Tree razdoblje ili zlatni vek: 8o 14 BC
a) Ciceronovo doba: 8o 3o BC
b) Avgustovo doba: 3o 14 BC
4. etvrto razdoblje ili srebrni vek: 14-117 AD
5. Peto razdoblje ili stolea propadanja: 117 476 (524) AD
Analistika

Anali su istorijski spisi gde se dogaaji iznose hronoloki redom, iz godine u

godinu. Analisti u Rimu poinju da se javljaju krajem III i poetkom II veka i oni nisu
prevashodno istoriari, ve knjievnici koji pokuavaju da prevaziu svoje prethodni-
ke1. Analisti su aristokrate, senatori dravnici i politiari. Teme su im dogaaji u ratu i
miru, na kopnu i moru tokom jedne godine.
Ranije se analistika delila na mlau i stariju dok je danas uspostavljena sledea
podela:
1. Starija analistika, kraj III i poetak II veka; predstavnici Fabije Piktor, Cincije
Aliment, Postumije Albin
2. Srednja amnalistika, oko 15o. godine; poetak pisanja na latinskom jeziku;
prestavnici Kasije Hemina (prvi na lat.), Kvint Maxim Servilijan, Lucije Kalpurnije
Pizon
3. Mlaa (pozna) analistika, oko 8o/75 godine; za pisanje se sluili fastima;
predstavnici Klaudije Kvardigarije, Valerije Ancije, Gaj Licinije Macer, Elije Tuberon

Stariji analisti
Prvi rimski istoriografi bili su Kvint Fabije Piktor i Cincije Aliment. Bili su savremenici
uesnici II punskog rata i borci protiv Ligura i Gala. Vrili su funkciju pretora.
Anali F. Piktora pokrivaju period od Enejinog dolaska u Italiju do II punskog rata.
Cincijevi su poinjali od osnivanja Rima do njemu savremenog doba. Dela starijih
analista sauvana su samo u fragmentima u delima Tita Livija, Cicerona. Od dela F.
Piktora sauvana su 32 fragmenta, P. Albina etiri dok od dela C. Alimenta nije ostalo
nita.
Sva dela starijih analista pisana su na grkom jeziku, najpre to latinski jezik nije bio
dovoljno razvijen (Grci su smatrali varvarskim), a potom, prisutan je bio i politiki
razlog. Rim se nakon II punskog rata okree istoku Helenima, pa je cilj bio da se Rim
predstavi kao sila i legitimie kroz istorijske veze sa Helenima (Eneja).
Izvori kojima se stariji analisti koriste bili su raznovrsni, ali ne uvek i pouzdani. Tu se
nalaze:
Spisak pontifika Grki izvori
Delo Enija Etrurski izvori
Lino iskustvo Arhivi aristokratskih porodica
Etimoloki motivi
Elogije2
Spiskovi regrutovanih vojnika
Spiskovi poginulih vojnika

1
Analisti ulepavaju istoriju veliajui rimske pobede i umanjujui poraze
2 Kratki spisi u ast slavnih predaka
Srednji analisti
Grupu srednjih analista ine pisci koji svoja dela poinju da piu na latinskom jeziku.
Na jeziku Latina prvi pie Kasije Hemina. Tu su Kvaint Maxim Servilijan i :
Lucije Kalpurnije Pizon, kao narodni tribun on je 146. BC u skuptini predloio zakon
LEX CALPURNIA DE REPETUNDIS Zakon protiv zloupotreba u provincijama.
Ovim zakonima ustanovljene su komisije koje su proveravale rad magistrata u
provincijama nakon isteka slube (Var Sicilija). Sastavio je i Anale za koje Cicerom
kae da su surovi i turi to fragmenti i potvruju.

Mlai (pozni) analisti

Mlai analisti predstavljaju pisce I veka. To je period novog poleta u razvoju rimske
istoriografije. Javlja se svest o znaaju dokumenata, elja za shvtanjem prolosti pisa-
njem politikih istorija. Trudei se da budu zanimljiviji od prethodnika svoje istorije
dramatizuju i idu u detalje. U starija vremena prenose savremene politike i socijalne te-
me. Predstavnici su:
Kvint Klaudije Kvardigarije, danas slabo poznat. Sastavio je jedno delo u XXIII knjige
koje poinje 39o. BC tj galskim zauzeem Rima.3
Gaj Licinije Macer, narodni tribun, vatreni pristalica Gaja Marija. Interesovao se za
politiku, ali i za rimske starine. Poseivao je arhive po hramovima i prouavao ih.4 Kori-
stili su ga i Tit Livije i Ciceron, ali nisu imali visoko miljenje o njemu.
Valerije Atijat, savremenik Macerov (8o.BC). Poticao iz ugledne familije, imao obiaj da
preuveliava znaaj svoje porodice. Nije pouzdan pri navoenju broja angaovanih i
poginulih vojnika uveavajui im broj.
Elije Tuberon, veliki prijatelj Dionisaja Halkarnaanina. Posvetio mu je jedan spis o
Tukididu koji se ouvao do danas. Samostalni istraiva, konsultovao dokumente.
Dela mlaih analista nisu sauvana osim kod poznijih pisaca u fragnentima.

3
Po galskom zauzeu Rima svi dotadanji arhivi su uniteni pa nema podataka pre 390. BC
4 Dravni arhiv nalazio se u Saturnovom hramu
Apije Kludije Ceko (Slepi)
Pripada pionirima rimske knjievnosti. Prva je dobro poznata linost rimske
istorije. Bio je cenzor 312. BC, konzul 3o7. i 296. godine. U potomstvu najvie ostao
upamen kao graditelj puta Via Appia i prvog velikog rimskog akvedukta. Proslavio se
kao vvoa u ratu sa Samnianima i Etrurcima.
Kao i svi politiari rimske republike bio je besednik. Verovatno je sam objavio Govor
protiv sklapanja mira sa epirskim kraljem Pirom (28o.BC). Taj govor je prvi spomen rimskog
govornitava. Sastavio je i zbirku izreka od kojih su sauvani samo fragmenti. Apijeva je
izreka da je svako svoje sree kova.
Druga antika svedoanstva kazuje da se A. Klaudije bavio i pitanjem gramatike i pra-
vopisa. Pripisuje mu se i jedna pravna rasprava. Za razvoj pravne knj. od posebnog je
znaaja delo koje je na Apijev podsticaj sastavio Gnej Flavije, njegov osloboenik. U tom
delu popisana su pravila sudskog postupka zajedno sa sudskim kalendarom. Taj spis
postae LEX FLAVIA (3o4.BC). Zahvaljujui ovom zakonu, svetenika druina ponti-
fika nije mogla vie samovoljno odreivati kada su dozvoljene sudske rasprave u odre-
enom mesecu.

Lucije Livije Andronik, oko 28o oko 2o4

Osloboenik sa grkim imenom, ali se ne zna pouzdano da li je bio Grk. U
svakom sluaju doao u Rim i tu osloboen. Jo u rimsko doba smatran prvim rimskim
knjievnikom (Horacije).
Preveo je na latinski i adaptirao, bez skraivanja, grku Odiseju i objavio je pod latini-
zovanim imenom Odusija. Imena su takoe latinizovana, a upotrebljavao je i rimska
boanstva naspram grkih. Prevod je u saturnijskom stihu 5. Od ovog dela sauvano je
oko etrdesetak fragmenata. Njegova Odusija prvi je poznati prevod nekog grkog dela
na latinski.
Pisao je i drame. Godine 24o.BC edili su mu se obratili da sastavi jednu grku dramu za
rimske igre (ludi Romani). To je i uinio, ali nije poznato da li je to bila tragedija ili ko-
medija. Andronikove tragedije poznate su tek na osnovu nekoliko fragmenata i ugla-
vnom se odnose na teme trojanskog kruga. Meu njma su Ahil, Trojanski konj, Hermiona.

5
U saturnijskom stihu (versus Saturnius) pisana su zaklinjanja. U prvoj polovini ritam mu je uzlazni, a u
drugoj silazni, a akcenatski princip, ini se, pretee nad kvantitetskim. Nazvan je prema staroitalskom
seoskom boanstvu Saturnu, a bio je jedini rimski narodni metar u kojemu je graen deo narodnog
pesnitva (tako i Arvalska pesma). Iz knjievne upotrebe istisnue ga grki stih heksametar, koji je u II veku
BC uveo Enije.
Jo manje se zna o njegovim komedijama. Iz fragmenata se vidi da su to bile palijate 6.
Sauvan je samo jedan naslov Sabljice/Mali ma.
Stil i metrika koji koristi Andronik postae osnova za drame potonjh vekova. Vvatno je
on uveo pevanje u komediju, a predpostavlja se da je prvi primenio kontaminaciju
spajanje vie originala u novu celinu.
Za njegovo vreme osnovana je prva dvojezina kola koje e opstati takve do u IV vek
nove ere. Njegova Odusija e biti svojevrsni bukvar jo u Avgustovo doba, a koristio se i
za uenje grkog jezika.

Gnej Nevije, oko 27o oko 2o1

Rodom najvvatnije iz Kapue, plebejac, uesnik I punskog rata nakon kog se
posvetio knjievnom radu. Prvu svoju dramu napisao je 235.BC. Pisao je tragedije i
komedije i sastavio jedan veliki ep u saturnijskom stihu. Tema njegovih dela su napadi
na gatare, bogove, aristokrate, pre svega Metele i Scipione. Zbog toga je dospeo zatvora
te bio prognan u Utiku gde je preminuo.
Njegove drame su izgubljene. Sauvano je neto naslova i oko 2oo stihova. Pisao je
komedije palijate. Neke od njih nose grke nazive poput Proboden kopljem, Laskavac,
igosani rob, dok ih ima i sa rimskim imenom Gatar, Lav, Mornari. Sluio se i kontami-
nacijom. Neki ga smatraju zaetnikom rimske komedije togate (fabula togata) zato to
uzima rimske teme, a glumci nose rimsku togu (Gatar).
Nevijeve tragedije bile su popularne, ali nisu bile velikih umetnikih dometa. Kao i
njegov prethodnik, Livije Andronik najvie se zanimao za teme trojanskog kruga. Sasta-
vio je tragedije Trojanski konj, Ifigenija, Hesiona.
Znaajniji je bio kao tvorac drame sa temom iz rimske istorije i legende. Taj oblik drame
nazvan je pretexta7 po togi sa purpurnim obodom (toga praetexta) koju su nosili
glumci. Poznate su dve Nevijeve pretekste Klasticij (sveana rodoljubna igra) i Vuica
(dramatizacija legende o Romulu).
Najveu slavu Neviju, ipak, doneo je istorijski ep Punski rat. Napisan je u saturnijskom
stihu i imao je etiri do pet hiljada stihova. Oslanjao se na istorijske izvore i vlastito
iskustvo, a u estetskom pogledu na Homera i grko pesnitvo. Sauvano je vrlo malo
fragmenata, ali se smatra da je istoriju punskog rat zapoeo odmah, a da je legendu i
stariju istoriju dao u exkursu koji je obuhvatao dve i po knjige. Smatra se zaetnikom
rimskog epa.

6
Palijate prerade grkih komedija
7 Jedina sauvana Pseudo Senekina Oktavija iz I veka nove ere
Kvint Enije, 239-169
Roen je u Kalabriji gde je bila meavina raznih kolonista, Ilira, Oska, Latina,
Grka, to e u znatnoj meri uticati na njegov knjievni opus.
U Rim stie sa Sicilije odakle ga je doveo Katon Stariji koji je tamo vrio kvestorsku
slubu pod Scipionom Afrikancem koji e ubrzo postati Enijev patron. Nakon toga
postae i tienik Marka Fulvija Nobiliora koji e ga povesti u pohod u Etoliju da bi
opisao njegove poduhvate. Tako je nastala istorijska drama Ambrakija (184.BC) zbog
koje e mu M. Fulvije pomoi da stekne rimsko graansko pravo. Dobri odnosi sa
patricijskim porodicama uticae na to da ih velia u svojim delima.
Glavne zasluge, Enije je dobio radom na velikom epu i tragediji, ali njegova manja
dela, mahom prevodi ili prerade helenistikih uzora, mnogo su znaile za razvitak
rimske knjievnosti.
Enije, koliko je poznato, prvi je pisac rimske satire. Malo su poznate. Jasno je samo da je
sakupio vie pesama razliite sadrine i metrikog oblika i dao im zajedniki naziv
Satire. Teme su mu Ezopove basne, prizori parazitskog ivota i autobiografski podaci
koji postaju stalni motivi poznijih satiriara.
Sastavio je i nekoliko dela koja se dotiu tumaenja postanka boanstava. U tom smislu
revolucionaran za Rimljane, bio je spis Euhimer ili svetena povest koji sadri raciona-
listiko tumaenje postanka boanstava. On ujedno predstavlja najstariji sauvani spis
rimske proze. To je bio prevod ili prerada poznatog dela Sveteni spis, koji je poetkom
III veka sastavio Grk Euhimer iz Mesene. Enijev spis je dragocen i zbog toga to je
original izgubljen. Glavna teza je da su bogovi samo negdanji moni vladari ostrva
kojima su, u istonjkom duhu, nakon smrti ukazane boanske poasti, ukoliko nisu
samo personifikacija prirodnih sila o emu Enije govori u drugom spisu Epihram.
Sastavio je i pomalo aljive spise u vezi sa gastronomijom Poslastice i Sota u kojima
upoznaje jednostavne Rimljane sa gurmanskim pikanterijama istoka. Dela je pruzeo sa
grkih originala.
Sastavio je i delo Scipion u kome slavi svog zatitnika, zatim spis Epigrami koji su nastali
po uzoru na grke epitafe. Tu su jo i Pouke o kojima nita nije poznato kao i Protreitik
delo koje opominje na bavljenje filozofijom, ali o njemu nije nita detaljnije poznato.
Enije pie i komedije, ali mu one nisu jaa strana i nisu se dugo izvodile. Jedine dve
sauvane su Krmarica i Atleta pa i one nisu pouzdane.
Ono to je Eniju donelo slavu i novac jesu tragedije. Od njegovih tragedija imamo
sauvano nekoliko stotina fragmenata i dvadesetak naslova. Vei broj njih sastavljen je
prema Euripidovim tragedijama Alexandra, Zarobljena Andromaha, Ajant, Fenix. Najvie
je obraivao teme iz trojanskog kruga. Nekada se radilo samo o prevodima, a nekada
vri prepravke i adaptacije. Pisao je i pretxte. Poznata su dva naslova ve pomenuta
Ambrakija i Sabinjanke, dramska obrada stare rimske legende.
Najznaajnije delo Enijevo u kome je iskazana rimska originalnost i patriotizam jeste
istorijski spev Anali. U njemu je obuhvaena gotovo itava rimska istorija sve do rata sa
Antiohom Treim. U ovom delu prvi put u rimskoj knjievnosti Enije upotrebljava grki
hexametar, naputajui raniji saturnijski stih. Delo je pod jakim uticajem homerskog
epa. Slino Homeru stvara sloenice nepoznate rimskom jeziku i unosi sveane arha-
izme. Karakteristino je da se javlja retorski element. Ipak delo se odlikuje i prostim i
monumentalnim izrazom iako kod Enija grke bogove zamenjuju rimski konzuli i tribu-
ni. U njegovim izlaganjima esto su zdrueni rimska strogost, jednostavna sveanost
hronike i crte homerske epike. U Analima ima dosta oporog, suvog referisanja. Preteru-
je sa opisima pogibija. Sauvano je oko 5oo fragmenata.
Delo Enija znaajno je uticalo na Vergilija i Lukrecija i bilo je rado itano i u I i II veku
nove ere. Ipak, tokom klasiistike obnove pod Konstantinom i Teodosijem, njegovo
delo nije nailo na razumevanje pa je to najvvatnije razlog zato je delo zaboravljeno i
veim delom izgubljeno.

Marko Porcije Katon Stariji, 234-149

Bio je predstavnik onog dela rimskog drutva koje se otro suprotstavljalo no-
vom rimskom raskou i luxuzu koji se javlja nakon II punskog rata i osvajanja na istoku.
Takav konzervativan stav zauzee i u svojim delima, mada se i sam kolebao izmeu
otvorenog odbacivanja i umerenog prihvatanja helenizma, to e se provlaiti i kroz
njegova dela.
Knjievna delatnost Katonova bogata je i raznovrsna. Najpopularniji bio je kao
besednik. Sauvano je u fragmentima nekih osamdeset beseda, a Ciceron kae da ih je
sastavio preko stotinu pedeset. Sastavljene su od kratkih i nezgrapnih reenica mada se
u njima mogu nai i drugi delovi ukraeni grkim besednitvom (kolebanje). Glavna
snaga Katona besednika bila je potpuno slaganje ubeenja i rei. Govorio je mahom bez
uvijanja jasno i direktno. U njima nije nedostajalo izreka i duhovitosti. Objavljena je i
njegova zbirka pisama posveena sinu Marku puna pouka i saveta.
Sastavio je i zbirku Izreke. Sinu je posvetio i svoju zbirku Pravila o estitom ivotu. U ova
dva dela koja su fragmentalno sauvana u vidu maxima nalazimo pruku da su stari,
dobri obiaji predaka bili mera svega to valja. Nekadanja skromnost i marljivost
suprotstavljena je savremenom luxuzu i besposliaranju. Ovom, takorei, prosveti-
teljskom anru pripadala je i Katonova enciklopedija - prvo delo ove vrste u Rimu.
Poznata je pod imenom Pouke sinu Marku ili Knjige posveene sinu Marku koja upuuje na
znaaj domaeg vaspitanja za razliku od novog obiaja da decu koluju robovi i
osloboenici. Uprkos tome to u ovom delu napada rave obiaje Grka, njegovo odlino
poznavanje istih dovodi do zakljuka da ih je paljivo iitavao.
Jedino potpuno sauvano Katonovo delo jeste O zemljoradnji, u kome opisuje zemne
prilike u Lacijumu i Italiji i kako je najbolje starati se o zemlji. Grki uticaj vidljiv je i u
ovom delu. Prva dva odeljka u potpunosti se slau sa zemljoradnikim prirunikom
Grka Paladija iz IV veka.
Ovaj grki uticaj oituje se i u najveem delu Katonovom, istorijskom spisu Postanci.
Naziv dela ukazuje na omiljeno tivo helenistike istoriografije istorije mediteranskih
gradova. Glavni motiv za sastavljanje dela, na kome je Katon radio dvadeset godina, bio
je da i Rimljani na polju istoriografije imaju delo koje bi odgovaralo grkim. Katon je
tako sastavio prvo prozno delo na latinskom jeziku i napustio okvire analitikog
izlaganja. On je po uzoru na grka dela podelio svoje Postanke na glave kapute. Bilo
ih je ukupo VII.
Prva knjiga govori o kraljevima i poetku republike, od druge do etvrte opisuje
poetke italijanskih gradova koji su bili pod Rimom, i od pete do sedme bavi se rim-
skim osvajanjima do I makedonskog rata.
Od izvora koristio je F. Piktora, vvatno i delo Grka Polemona iz Iliona Osnivanje
italskih gradova. Kao i kod veine Katonovih dela i od ovog sauvani su samo frag-
menti. U Postancima postoji, pored beseda, istorijskih i vojnopolitikih podataka i niza
udnih detalja, i opisa neobinih pojava i prilian broj etnolokih podataka, heleni-
stikih legendi i lokalnih predanja. I u ovom delu suprotstavlja stari rimski nain ivota,
novom. U kapitalnom Katonovom delu ne pominju se imena veliki vvoa, predstavnika
rimske aristokratije zaslune za veliinu Rima. Umesto toga on prikazuje sve uspehe
rimske drave kao zajednije napore svih ljudi. Tu pravi glavnu razliku izmeu Rim-
ljana i Grka. Dok su postanak grkih dravica omoguavali veliki pojedinci linim
uspesima i herojstvom, za uspeh Rima zasluan je svaki pojedinac.
Postanci su ipak ostali izolovan spis, a po svedoanstvu savremenika nisu bili Katonovo
najbolje delo. Istoriografski, pak, glavna zasluga Katonovog dela je u tome to je
pokazao da se istorija moe i treba pisati na latinskom.
Marko Terencije Varon, 116-27
Sa Varonom poinje epoha klasine rimske knjievnosti, koju u skladu sa
politikim prilikama pozne republike oslikava individualizam.
Varon je najplodniji i najvei naunik starog Rima. Za svojih 9o godina sastavio je nekih
7o dela u preko 6oo knjiga. Iz delimino sauvanog spiska Hijeronimova poznato je
nekih 5o naslova od kojih je u celosti sauvan samo jedan u tri knjige Seoske ekonomije,
i est knjiga O latinskom jeziku.
Roen je u Reati po kojij je dobio nadimak Reaanin. Boravio je u Aristotelovoj
akademiji u Atini. Bio je pretor i 49. BC ratovao zajedno sa Pompejom. Ubrzo prelazi na
stranu Cezarovu nakon ije smrti biva proskribovan od Antonija, ali uspeva da se spase.
Kada se situacija smirila zapoinje da se bavi naunim i knjievnim radom.
Nije pisao anale, ve eseje o rimskim institucijama, politici, religiji, obiajima umetnosti.
Najznaajnije istorijsko i antikvarno delo Varonovo jesu Starine. U njima je sakupio
istoriske podatke o poecima rimske civilizacije, rimskog ureenja, obiaja, geografije.
Njegovo delo Nauke obuhvata sve ono to se Varonovo doba smatralo bitnim za
obrazovanje slobodnih ljudi: gramatika, dijalektika, retorika, geometrija, aritmetika,
astronomija, muzika, medicina i arhitektura. Izuzev medicine i arhitekture ostale nauke
preureene u delima Kasiodora, Kapele i Marcijana postae osnova srednjovekovne
uenosti. Varon donosi i kanonske godine 753. za osnivanje Rima, 5o9. postanak
republike, galske najezde 39o.

Marko Tulije Ciceron, 1o6-43

Roen je u Arpinu na zemlji Volska. Prezime Tulije je po svoj prilici etrursko.
Otac se zajedno sa njim i bratom seli u Rim da bi im omoguio kvalitetno obrazovanje.
Pored uitelja robova i osloboenika otac ga uvodi u arstokratske kue. Ubrzo se o
Ciceronovom obrazovanju poeo starati Marko Kras, poznati politiar i pravnik.
Najznaajniji uitelj bio mu je Mucije Scevola, pravni strunjak. kolovao se i kod Elija
Stilona i drugih grkih retora u Atini, a posebno veliki uticaj na njega je imao retor
Apolonije Molona sa Rodosa.
Od Cicerona je sauvana opsena korespondencija. Blizu 9oo pisama, ukljuujui
i 9o njemu upuenih. Najranije pismo datira iz 68. BC a poslednje je napisano nekoliko
dana pred njegovu smrt 43. BC. Sauvane su zbirke Pisma prijateljima, Atiku, Bratu
Kvintu, Brutu (u odlomcima). Pisma je posthumno publikovao sekretar Ciceronov
Tiron uz pomo najboljeg prijatelja Ciceronovog, Tita Pomponija Atika. Sam Ciceron
nije imao nameru da ih publikuje.
Svoj knjievni rad zapoeo je u ranoj mladosti. Sastavljao je pesme i preveo
Aratove Nebeske pojave. Tada je preveo i Ksenofontov spis O ekonomiji. Zbog poetka
graanskog rata nije na vreme poeo da se bavi javnim poslom, ali mu je to omoguilo
da usavri svoja znanja. Kada se graanski rat okonao vratio se u Rim i otvorio advo-
katsku kancelariju. Prvi njegov govor Za Kvinktija iz 81.BC za mnoge istoriare knjie-
vnosti predstavlja poetak zlatnog veka rimske knjievnosti. Ubrzo postie i svoj prvi
veliki uspeh u javnosti govorom Za Sexta Roscija Amerina8(8o.BC) u kome indirektno
iznosi kritiku Sulinog reima. Zbog toga e morati da zatvori praksu 9. Ponovo odlazi na
istok odakle se vraa nakon Sulinog povlaenja i zaponje dravniku karijeru.
Uprkos tome to je politikom poeo da se bavi kasno, ceo cursus honorum proao
je suo anno to jest, na svaku funkciju je biran sa najmanjim brojem potrebnih godina.
Vrhunac u karijeri dostigao je 63. BC10 kada postaje konzul i kada je u krvi uguio
Katalininu zaveru. Za taj inzvaredan poduhvat, homo novus dobio je od senata titulu
oca otadbine. Nakon isteka konzularnog mandata sastavlja spev O svome konzulatu.
Politike prilike se ubrzo menjaju i zapoinje njegov lagani pad.
Kako se nije odlikovao nekim doslednim stavom ili politikim idealizmom,
mahom e birati pogrenu stranu. Zbog pribliavanja optimatima i rezervisanog stava
prema trijumvirima, morao je 58. BC otii u progonstvo, ali se ve naredne godine vraa
to smatra svojom velikom pobedom. Ponovo pokuava da se nametne na politikoj
sceni napadajuu Cezara, ali je mo trijumvira bila prevelika. Nakon nekoliko govora u
Cezarovu korist, povukao se iz politikog ivota.
Kako nije mogao javno delovati, Ciceron se posvetio knjievnom radu. U periodu
od pet godina (55 52) nastaju neka od njegovih najveih knjievnih dela. Retorski spis
O besedniku (III knjige) napisao je 55.BC. Smatra se kao knjievno najuspeniji po
stilskom karakterizovanju uesnika u razgovoru. U njemu iznosi novu koncepciju, po
kojoj se retorika i filozofija nakon perioda razdvojenosti ponovo moraju spojiti. eli da
prikae idealnog govornika koji je gorostasna figura velike moralne snage i odgo-
vornosti. Njegov ivot i njegove besede ne smeju da poznaju razdor jezika i srca, a rei
moraju da budu izraz pouzdanog enciklopedijskog znanja i dubokog linog ubeenja.
Zastupao je umereni stil izmeu atike i azijske kole.
Retorskim spisima iz ovog perioda pripadaju i Particiones Oratore, O najboljoj vrsti
govornika, u kojima napada mlae atikiste i koje je fragmentarno sauvano.
Sledee znamenito delo je filozofski spis O dravi. Napisano je u VI knjiga delimino
sauvanih. Ugledao se na istoimeno Platonovo delo, ali se slui i raznim Grkim
izvorima (Pajnatije? Posejdonije, Polibije). U ovom delu izlae politika shvatanja

8
Sauvano je 58 govora od kojih su najvaniji: Protiv Vera (7o.), O vrhovnom zapovednitvu Gneja Pompeja
(66.), Za Lucija Murenu (63.), Za pesnika Arhiju (62.), i stilski najdoteraniji Za Milona (52.)
9
Zvanino zbog zdravstvenih problema
10
Tada je sastavio etiri znamenita govora Protiv Kataline.
optimata sa kraja Republike. Idealnu dravu prikazuje kroz idealizovano staro rimsko
ureenje. Kao dodatak ovom spisu sastavio je Scipionov san, kojim je u duhu Platona,
Aristotela i drugih izloio najbolji oblik dravnog ureenja i dao najizvorniji prikaz
svoga misaonog sveta.
Tada je zapoeo i delo O zakonima koje je bilo dopuna spisu O dravi, ali ga nije dovrio
niti objavio.
U ovom periodu stvaralatva, bio je u dobrim odnosima sa Cezarom i Pompejem.
Dobio je, kao prokonzul, upravu nad maloazijskom provincijom Kilikijom. Tu ga je
zatekao graanski rat koji je izbio 5o.BC. Nakon izvesnog kolebanja, priklonie se
Pompeju. Kada je Cezar odneo pobedu ekao je milost koja je i usledila. Pored nekoliko
govora odranih pred Cezarom nije se pojavljivao u javnosti. Vie vremena provodi sa
Varom i Brutom. Nastaje novi period knjievnog stvaranja od 47. do 45. koje e obeleiti
line nesree koje e u znatnoj meri uticati na njegov rad.
Godine 46. sastavio je retorski spis Brut ili o slavnim govornicima u kome donosi
istoriju svog poziva. Delo je znaajno zato to donosi mnoga obavetenja o besednicima
i njihovim delima koja su danas izgubljena. Istovremeno vodi borbu sa atikistima za
ritmovanu prozu koju Ciceron koristi. Kako je atika kola odnela prevagu, ak i njegov
prijatelj Brut je prihvata, Ciceron je reio da sastavi posebno delo u kome brani ritmova-
nu prozu Govornik.
Iste godine sastavio je filozofsko delo Paradoxi istoriara politiko filozofski spis. Zaokret
u dotadanjem filozofskom radu Ciceronovom u kome se uglavnom bavi politikim
pitanjima, nastaje nakon smrti njegove jedinice Tulije 45. BC. Tada poinje da pie dela
o etici.
Godine kada mu je preminula erka objavljuje izgubljeni spis O utesi. Koristio se grkim
uzorima, pre svih Krantorovim O tuzi. Iz iste godine je i fragmentarno sauvani spis
Hortenzije u kome Ciceron slavi vrednost filozofije u stilu Aristotelovog Protreptika.
Pitanjima praktine etike bave se i Rasprave u Tuskulu iz 45/44. Spis je sastavljen u vidu
pet dijaloga (knjiga) koji su navodno voeni u Ciceronovoj vili u Tuskulu. U njemu se
popularno govori o onome to je potrebno za srean ivot smrt treba prezirati, bolove
podnositi, bolest se moe ublaiti, kao i ostali duevni nemiri, a sve pokazuje da sama
vrlina donosi sreu.
Uporedo sa ovim delom napisane su, u tri knjige, O prirodi bogova u kojme su izloena
teoloka uenja. Kao neka vrsta dopune ovom delu zamiljena su i O gatanju i knjiga O
sudbini. Krajem 45. poetkom 44.BC, Ciceron je sastavio spis Katon Stariji, na koji mu je
odgovorio Cezar delom Anti Katon.
Nakon Cezarove pogibije Ciceron se ponovo pojavljuje na politikoj sceni. Cice-
ron je stao na elo senatorske stranke, s nadom da e obnoviti preanje dravno uree-
nje. U XIV strastvenih Filipika, (44 43), meu kojima su najslavnije II i XIV, neskriveno
napada Antonija, podupirui Cezarovog posinka Oktavijana, jer veruje da je manja opa-
snost po republiku. No, to je i poslednje veliko delo rimskog govornitva i labui pev
Ciceronov. Kad se Oktavijan s Antonijem i Lepidom udruio u drugi trijumvirat (43),
Ciceron je meu prvima proskribovan i ubijen 7. XII 43. godine.

Kornelije Nepot, oko 99 oko 24

Poreklom iz Cisalpinske Galije. Savremenik Varonov, Ciceronov, Cezarov i
Salustijev. Istoriografijom se bavio na veoma uproen nain optom istorijom i
biografijom. Nesamostalan je i po istoriografskoj metodi. Slab stilista.
Od njegovog spisa O slavnim ljudima koje je imalo XVI knjiga, sauvan je samo odeljak O
sjajnim voama stranih naroda. Sauvame su i biografije Katona Starijeg i Atika iz odeljka O
rimskim istoriarima. Pored svih mana, znaajan je po tome to u rimsku istoriografiju
unosi hronike. U Nepotovom delu sauvana su i pisma koja se pripisuju brai Grah.

Lucije Kornelije Sisena, oko 12o oko 67

Aristokrata. Pristalica Sulin. Sastavio je delo Istorija koje opisuje vreme od 9o.
BC do Suline smrt 68. godine. Nastavlja se na delo Sempronija Aseliona koji pokriva
razdoblje 133 91 godine. Delo je stilski dobro ureeno i bogato arhaizmima. Cilj dela je
opravdanje Suline politike.
Preveo je sa grkog Miletske igre lake prie, erotine i esto opcesne. Bile su toliko po-
znate da se izraz Milesine koristio kao opti naziv za ovakvu vrstu pria.

Gaj Julije Cezar, 1o1 64

Roeni Rimljanin. Pripadao je staroj patricijskoj porodici to mu omoguava da
zavri najbolje kole. Nakon brze politike karijere 58.BC odlazi u Galiju kao prokonzul.
U Galiji e voditi uspean rat protiv lokalnih plemena koji je trajao devet godina.
Sukobljava se sa kolegom trijumvirom Pompejem i ubrzo izbija graanski rat iz koga e
Cezar 45. BC izai kao samodrac. Nezadovoljni republikanci ubie ga 44. godine na
martovske ide.
Glavna Cezarova dela su dva memoarska dela tzv. Komentari. Prvi je O galskom
ratu u VIII kniga u kom Cezar obavetava o prvih sedam godina rata od 57. do 52. godi-
ne. Poslednje dve godine napisae njegov oficir Aul Hircije (51/50 ,osma knjiga). Delo je
najverovatnije nastalo u zimu 51/50 nakon slamanja Vercingetorixovog ustanka kada je
Cezar verovao da je rat okonan. Ovim delom eli da opravda sebe jer mu je spoita-
vano da rat u Galiji vodi zbog sebe radi sticanja bogatstva kojim bi otplatio svoje dugo-
ve. Da bi prikazao nepristrasan pristup pie u treem licu, bezlino kao hroniar. Dikcija
je jednostavna i ne upotrebljava grke rei to je bilo u skladu sa njegovim favori-
zovajem atikizma.
Drugi spis O graanskom ratu izvetava o dogaajima iz 48. i 49. godine. Stil
pisanja je isti, bezlian, hroniarski. Kao i u prethodnom delu motiv je opravdanje za
izazivanje graanskog rata i drugih nesrea za koje optuuje drugu stranu. Delo nije
dovreno u emu ga je najvvatnije spreila smrt.
U oba ova dela Cezar pokuava da sebe predstavi kao iskrenog i potenog rodoljuba
koji pod pritiskom okolnosti vodi rat za ouvanje republike.
Cezar je bio i vet govornik. Njegove besede nisu sauvane ali o njima svedoi
Ciceron . Pominje se i zbirka izreka koja takoe nije sauvana. Tu je i politiki spis Anti
11

Katon kao odgovor na Ciceronovog Katona. Znamo i za tragediju Edip, i dva speva
Pohvala Herkula i Put. Iza Cezara su ostala i mnogobrojna pisama koja imaju knjievnu
vrednost.
Veina dela je izgubljena, izgleda, zbog toga to je Avgust zabranio njihovo objavlji-
vanje nakon Cezarove pogibije.

Gaj Salustije Krisp, 86 oko 34

Popular i pristalica Cezarov. Predstavnik bogate plebejske porodice. Roen je u
Amiternu odakle stie u Rim. Zauzima visoke poloaje u Rimu i ulazi u senat. Iz senata
je izbaen 5o.BC zbog nemorala, ali ga Cezar ubrzo vraa. Komandovao je i jednom
Cezarovom legijom. Nakon pogibije svog voe povlai se iz politikog ivota i ozbiljno
posveuje knjievnom radu.
Sastavio je monografiju O Katalininoj zaveri. Napisana je najvvatnije 43. BC i predstavlja
nastavak neaktuelne propagande Cezaru. Stil je jasan, podrava atiku kolu, koristi se
arhaizmima. Slab u hronologiji. Slika moralni pad rimskog drutva i propast vrline,
pesimistii gledajui na budunost.
Ovi motivi provlae se i kroz drugu monografiju Jugurtin rat objavljenu 41.BC. Opisuje
rat sa numidskim kraljem 111 1o6.godine. Prikazuje sebe kao zagrienog Marijevca
mada se ne libi i da mu uputi kritiku. Delo je u potpunosti sauvano.
Veliko delo Salustijevo je Istorija u V knjiga. Nastavlja se na Istoriju Siseninu (9o 67) i
pokriva period 78 67. Od ovog velikog dela sauvana su etiri govora, tri pisma, neto
fragmenata i citata.
Manja dela su Invektiva protiv Cicerona, kojim direktno napada Cicerona, a inderektno
optimate i njihovu politiku. Poslanice Cezaru velikom uzoru koje predstavljaju
propagandni spis u korist Cezarove autokratije koja treba da spase rimski narod.

11
U delu O apologiji, posveeno Ciceronu, Cezar brani svoj jeziki purizam. Izgubljeno.
Prvi je rimski istoriar koji je rimsku istoriju gledao kao jedinstven proces.

Publije Vergilije Maron, 7o 19

Prvosvetenik rimske poezije i Avgustove restauracije, roen je u selu Andes
blizu Mantue (Mantova). Latinitet Vergilijevog imena nije sasvim pouzdan, te je mogu-
e da je poreklom etrursko. Poticao je iz skromne porodice, ali mu je prueno svestrano
obrazovanje. Rane godine kolovanja proveo je u Kremoni i Mediolanumu, a zatim
odlazi u Rim gde je studirao retoriku, medicinu i filozofiju prvenstveno epikuristiku
kod uitelja Sirona. Srameljivi Vergilije se nije istakao kao retor, ali je od najranije
mladosti poeo da sastavlja pesme.
U Rimu se sprijateljio sa Kornelijem Gajom, Asinijem Polionom i Alfenom Varom.
Svima njima posvetio je neke od svojih Pastirskih pesama. Uskoro postaje prijatelj
uglednog i bogatog Mecene (Majkenat), preko koga e se upoznati i sa Horacijem.
Vergilija rano upoznaje i Oktavijan koji ga postepeno vezuje uz sebe i svoju kulturnu
propagandu. Tako e Vergilije svojim spevovima Pesme o poljoprivredi i Eneida postati
glavni predstavnik Avgustovog pesnitva. Ovo e mu omoguiti miran i povuen ivot.
Poslednjih deset godina Vergilije je proveo u vili u blizini Napulja, a ponekad i na
Siciliji. Umro je u Brundiziju, prilikom povratka iz Grke, 19.BC.
etvrta ekloga
etvrta ekloga, od ukupno deset koliko ih je sastavio Vergilije, veoma je znaajna. Za
razliku od ostalih devet u kojima se mogu pronai tragovi mnogih uzora etvrta, osim
u manje vanim elementima, potpuno je originalna i ne moe se sresti nigde u antikom
pesnitvu.
U tu predstavu spada zlatni vek koji tek postepeno nastaje, sa mnogim usponima i
padovima. Zatim boanski deak koji zajedno raste sa tim zlatnim vekom, koji e trajati
hiljadu ili deset hiljada godina. I na kraju motiv o kosmosu koji se po roenju ovog
udnog deteta zaljulja od radosti i novog veka.
Sve ovo obiluje simbolikom i zasienou znaenja. Iako se u pojedinim elementima
mogu prepoznati tui uticaji, ova ekloga je posve aludira na rimske prilike. Vergilijevi
sunarodnici siti su graanskih ratova i nesigurnosti. eljani su mira i svega onoga to je
bilo u prethodnom zlatnom veku. U ovome se moe prepoznati uticaj Avgustove
restauratorske politike.
Eneida
Pesmu o Eneji u XII knjiga Vergilije je pisao deset godina i nije uspeo da je dovri. Uzori
i izvori za ovo delo bili su brojni. Na prvom mestu je Homerov ep. Eneida je skrojena
prema Ilijadi i Odiseji i to tako to prvih est knjiga predstavlja opis Enejinih lutanja
posle pada Troje (Odiseja), dok drugih est knjiga donosi opis borbe Trojanaca na Ital-
skom poluostrvu (Ilijada).
Vergilije je dao ime svom herojskom epu prema Dardancu Eneji, ije veze sa Rimom do-
nosi jo pesnik Nevije oslanjajui se na staro predanje i grku knjievnu tradiciju. Mito-
loki element u Eneidi ne vodi poreklo samo iz italske i rimske tradicije i homerskih
epova ve i iz grkih ciklinih epopeja o razaranju Troje i povratku grkih junaka. Nema
sumnje da se Vergilije koristio grkim delima o mitologiji i istoriji, kao i delima Katona
Starijeg i Varona. Pored rimskih analista poznavao je u izvesnoj meri istoriju Tita Livija.
Neki od izvora su Lukrecije i Enije, Pakuvije i Lukilije, a koristio je i grkog pisca
Apolonija Roanina.
Ipak sve pozajmice u Eneidi nisu puko plagiranje drugih pisaca. Ove pozajmice slue
Vergilijevo delo dobije mnogostruka znaenja simbolinost, koja su sr njegove
umetnosti.
Iz skraenog pregleda Eneide12 na prvi pogled primetni su elementi homerskog epa:
bura, brodolom, boanstvo devojka koja pokazuje put za grad, gozba i pria o lutanji-
ma nakon pada Troje, ljubav u peini, sveane igre u ast mrtvih, razgovor sa senima
pokojnika, prekinuto primirje itd. Ali sve te scene u Vergilijevom delu drugaije su upo-
trebljene i dobijaju drugi smisao. Eneidu odlikuje izuzetna muzikalnost jezika i stiha
kojom je Vergilije u ovom delu potpuno ovladao. Njegov latinski hexametar doveden je
do savrenstva. Samostalno je izgradio helenistiku tehniku odnosa unutar dela i
svemu dao dublji, ozbiljniji, simboliniji smisao.
U delu Vergilijevom simbolini su mnogi detalji i poreenja. Simbolini su u Vergilijevi
junaci i boanstva. U uvodu svog dela simbolino suprotstavlja boanstva kao
protivnike i zatitnike Eneje, a to znai Trojanaca pa u krajnjoj liniji Rimljana sa jedne, a
Kartaginjana sa druge strane. Sve to pesnik stvara ima neko svoje osnovno znaenje, ali
to opet stoji naspram nekog drugog znaenja, istovremeno aludirajui na neto tree,
etvrto.
Glavni lik dela Eneja, graen je prema stoikom ablonu, stoiki izvravajui dunosti
koje mu je sudbina namenila. Tu nema one line ambicije i osetljivosti induvidu-
alizma, koja se moe sresti kod Homerovih junaka. Eneja, kao i veina Vergilijevih
linosti samo je deo, sudbinski predodreene rimske istorije. Enejina sudbina nije lina i
u tome se moe videti neto od Avgustovog stava da je on samo orue istorijske nuno-
sti. Ipak, Eneja nije tek simbol bez linog ivota.13Uprkos tome on nastavlja put koji mu
je sudbina odredila da postavi temelje buduoj rimskoj dravi. Tek posle silaska u
Podzemni svet u estoj knjizi, Eneja e u potpunosti odbaciti svake line elje i posvetiti

12 M.Budimir i M.Flaar, Pregled rimske knjievnosti, Beograd 1978. str 317-318

13 Eneja se bori za spas Troje; Enejina i Didonina ljubav
se sudbinskom zadatku bez oklevanja i omoguiti da pobedi kralja Rutula i osvoji
njegovu zemlju.
Ustvari, miroljubivom Vergiliju nije bilo lako zastupati i braniti osvajaku politiku
rimskog naroda. Izlaz je naao u stoikim postavkama o predodreenosti i nunosti, te
konanim ciljem, koji je prema Vergilijevom miljenju bio Rimski mir (Pax Romana),
koji treba da usrei ne samo rimski narod ve i celokupno oveanstvo. Nosioci tog
principa su Jupiter i glavni heroji Eneja i Avgust, prvi vidljiv na sceni drugi iza nje, ali
sveprisutan.

Tit Livje, 59BC 17AD

Jedini danas poznati rimski istoriar koji je posebnu panju posvetio najstarijoj
istoriji Rima. O njegovom ivotu se malo zna. Iza sebe nije ostavio nikakvih svedoan-
stava, a nae poznavanje zasniva se na oskudnim podacima koje prua Hijeronim iz
Stridona u svojoj Hronici. Prema njemu, Livije je roen 59.BC a preminuo 17.AD.
Hijeronim mu daje nadimak Patavinus, a i u Livijevom delu se mogu nai podrobno
opisani prostor oko Patavije, pa se smatra da je roen u ovom gradu. Tu se i kolovao i
u svojoj tridesetoj godini stie u Rim gde mu zatitu prua Principes.
Danas se esto postavlja pitanje o odnosu Livija i Avgusta uzimajui u obzir
otvoreno ispoljavanje simpatija prema republikanstvu. Jedno miljenje govori da je
Livije nepristrasan, dok drugo govri o pohvali Avgustu.14 Ipak iako republikanskih
shvatanja, Livije ceni Avgusta zbog njegove obnove starih obiaja i uspostavljanja mira.
Sa druge strane, Avgust, uprkos tome to je znao za ovakva Livijeva shvatanja (ak ga je
zvao svojim Pompejevcem), poklanja mu poverenje jer njegov rad odgovara Avgusto-
voj politici moralne obnove. Koliko mu je verovao govori i to to ga je odredio za
vaspitaa svog unuka i budueg cara Klaudija.
Livijevo ivotno delo nosi naziv AB URBE CONDITA Od osnivanja grada u
kome dogaaje iznosi hronoloki. Spis je imao CXLII knjige od kojih je sauvano XXXV.
Sauvana je prva dekada za period 753 293, trea, etvrta i pola pete dekade odnosno
knjige XXI XLV za period 219 167. Sadraj znamo na osnovu izvoda odnosno
perioha (epitome) ije sastavljanje se datira u IV vek. Nisu sauvane samo za 136. i 137.
knjigu. Spis je poinjao mitom o Eneji, a zavravao se smru Druzovom 9.BC. Delo je
vvatno eleo da nastavi, ali ga je u tome preduhitrila smrt. Poeo je da pie 29.BC, a
izdaje 2o.BC.

14U Livijevom delu Avgust se pominje u vie navrata. Jednom ga je ak uporedio sa Numom Pompilijem
kao obnavljaem starih kultova i hramova. Poto su knjige koje govore o Avgustovom dobu izgubljene,
ne moe se sa sigurnou utvrditi stav Livijev prema Principesu.
 U predgovoru samog dela Livije pie o cilju svog stvaranja. Kae da eli da
napie istoriju Rima od osnivanja i predoi kako su iveli stari, kao i obiaje ljudi koji su
stvorili rimsku dravu. Sa alou posmatra gramzivost i preterani luxuz i zato pie da
bi istakao svetle primere iz prolosti.
Livije je bio kabinetski istoriar. Izvori za njegovo delo nisu bili arhivi i nije se
bavio njihovim prouavanjem. Kako nije uestvovao ni u politikom ivotu, on se u
potpunosti oslonio na ranija dela istoriara. Sakupio je postojee izvore i od njih sasta-
vio svoje delo. Za najstarije doba, po sopstvenom kazivanju koristi usmena predanja.
Koristio se i grkim izvorima, pre svih Polibijem za opisivanje ratova sa Kartaginom i
Makedonijom. ak ga i prevodi, ali poprilino loe zbog loeg poznavanja grkog. Naj-
vie koristi analiste, vie mlae nego starije, Katona Starijeg.
Livijev jezik i stil daju prikaz dobro obrazovanog oveka, ali s vremena na
vreme ubaci i neku, lokalnu, patavsku re. Izvore koje koristi verno prenosi retko retko
vrei intervencije, osim na mestima gde smatra da izvesni postupci pojedinaca ne
prilie rimskoj vrlini15. Kao retor filozof Livije esto svojim junacima pripisuje duge
govore koji odgovaraju savremenim politikim i sociolokim zbivanjima.

Marko Anej Lukan, 39 65

Roen je u Kordovi u provinciji Betici. Poticao je iz ugledne porodice Aneja. Bio
je sinovac Seneke Filozofa. Odrastao je i kolovao se u Rimu odakle odlazi u Atinu na
dalje usavravanje. Iz Atine se vraa na Neronov poziv koji ga prima u svoj ui krug.
Poverio mu je dunost kvestora i augura. Na prvim sveanostima u Neronovu ast
6o.AD dobija priznanje. Pae u nemilost kod Nerona kada bude objavljen njegov spev
u kome velia republikansko ureenje i republikance Katona, Bruta i Pompeja. Godine
65. biva primoran da izvri samoubisto zbog optubi da je uestvovao u zaveri protiv
cara.
Lukan je sastavio brojna dela, ali su ona izgubljena. Poznata su samo po naslo-
vu zahvaljujui nepoznatom biografu njegovom Vaku. Neka od njih su spev Pesma o
Ilionu, Orfej, Medeja, O poaru Rima.
Jedino sauvano, ali nedovreno delo Lukanovo jeste Graanski rat u X knjiga. Delo je
jo poznato i pod nazivom Farsalija. U ovom delu pokazao se kao originalan pisac.
umesto ovetale mitoloke prie i homerskih boanstava, dolazi do realistinog opisa u
retorskom duhu. Sluio se delima poznatih istoriara pre svih Livija. Manu dela
predstavlja nepostojanje glavnog junaka. Preveliku panju pridaje ulozi sudbine. Moe
se nai i velika doza patetike. Povremeno naputa objektivnost i prelazi na opis u pr-
vom licu slavei republikanstvo.

15
Pria K. Kvadrigarija o Manliju Torkvatu koji fikari glavu mrtvom Galu da bi mu skinuo ogrlicu
Kornelije Tacit, oko 55 oko 115/116
O ivotu Tacitovom malo se zna. Najvanije podatke daje sam pisac, ali su oni
oskudni zbog gubitka njegovih spisa u kojima je zasigurno govorio vie o sebi. Ime mu
je vvatno bilo Publije ili Gaj. Poticao je iz vitekog stalea i izvesno je da je pohaao
retorsku kolu kao i svi Rimljani iz aristokratskih porodica. Visoke dravne poloaje
zauzimao je pod Vespazijanom, Titom, Domicijem, Nervom i Trajanom. Konzul je
postao 93.AD, a prokonzulsku slubu je vrio u provinciji Aziji 112.AD. obavljanje ovih
funkcija omoguile su mu uvid u dravne poslove to je njegovim delima dalo dodatni
kvalitet. Literarnom delatnou poeo se baviti u zrelom dobu oko svoje 4o. godine.
Radove je publikovaao tek nakon Domicijanove smrti 96.AD.
Kao najstarije delo Tacitovo spominje se spis Dijalog o besednicima objavljeno
98.AD. Donosi podatke o stanju savremenog besednitva. U njemu Tacit raspravlja o
uzrocima koji su doveli do propadanja oratorske vetine, uzgred dajui nesistematski
pregled retorske vetine od Ciceronovog vremena. Ne daje direktne odgovore ve priu
daje u dijalokom obliku.
Iste godine objavio je spis O ivotu i karakteru Agrikole. Predstavlja neku vrstu panegirika
u slavu njegovog tasta Agrikole, uvenog vvoe Flavijevaca i osvajaa Britanije,
usputno dajui i geografski opis Britanije.
Sledee Tacitovo delo je monografija o starim Germanima takoe publikovana 98.AD.
poznata je pod naslovom Germanija ili O poreklu i postojbini Germana. Pripoveda o njiho-
vom poreklu i prostorima koji su naseljavali. Tacit se najvie sluio pisanim izvorima.
Plinijem (Ratovi u Germaniji), Cezarom i svedoanstvima putnika. Spis ima za cilj da
ukae na sve vei uticaj zapadnoevopskih naroda na dalju sudbinu rimske drave. Iz
mnogih reenica izbija misao o starosti rimskog naroda i neminovnom padu koji sledi
nakon njegovog zenita. Romantiarski opisuje superiornost primitivnih plemena i njiho-
vog prirodnog naina ivota.
Dva najznaajnija Tacitova dela jesu Istorija i Anali. U nima je prikazana istorija
carskog Rima od smrti Avgustove 14.AD do smrti Domicijana 96.AD. obuhvata ukupno
XXX knjiga.
Istorija je nastala izmeu 1oo. i 11o. godine. U njoj su opisani dogaaji od 69. do 96.
godine i ustvari pokrivaju vreme u kom ivi sam Tacit. Od ukupno XIV knjiga sauvane
su samo etiri prve i polovina pete sa opisom dogaaja za 69. i 7o. godinu.16
Anali predstavljaju konvencionalan naziv za delo koje je Tacit objavio, pred kraj svog
ivota, pod imenom Od smrti boanskog Avgusta. Sastojalo se od XVI knjiga od kojih su
danas sauvane knjige od prve do etvrte, poetak pete na estu i knjige od jedanaeste

16
Sukob Otona, Galbe i Vitelija i poetak vladavine Vespazijana
do esnaeste. Tacit je Analima obuhvatio period od Avgustove smrti do poetka gra-
anskog rata 69.AD.
Anali poinju opisom Avgustovog dolaska na vlast, jer kako Tacit kae, raniji pisci su
svedoili lano ili iz straha dok su prvi principesi bili ivi ili iz mrnje kada su ve bili
mrtvi. Ovo je i glavni zadatak dela.
Hronologija. Dogaaje izlae iz godine u godinu koristei tzv. analistiki princip. U
Analima svaku godinu deli na dve manje celine. Jednu posveuje caru i carskim
provincijama, a jednu senatu i senatorskim provincijama. Ponekad naputa ovakav na-
in izlaganja, pa na jednom mestu govori o dogaima raznih godina. Godinu oznaava
imenima dvojice konzula. Ponekad godinu zavrava pominjanjem onih uglednih graa-
na koji su te godine preminuli.
O izvorima koje je koristio Tacit postoje razmimoilaenja. Sam Tacit o svojim izvorima
pie oskudno i neodreeno. Znamo da se koristio narativnim dokumentima (govori,
pisma, senatorske odluke), kazivanjem i linim iskustvom. Pominje da je za opis
Germanikovih vojnih pohoda u Germaniju koristio Gaja Plinija. Za Nerona Kulvija
Rufa, Fabija Rustika, Plinija Mlaeg. Memoarsku knj. Agripine Mlae, majke Neronove.
Domicija Korbulona, Klaudijevog vvou.
Bez Tacita, poznavanje perioda nakon Avgustove vlade bilo bi daleko skromnije.
Zahvaljujui njemu upoznajemo se sa nekim izvorima koji su u meuvremenu
izgubljeni.
Kada govorimo o objektivnosti Tacita na umu moramo imati tri stvari: vremensku
udaljenost od dogaaja o kojima pie, zadatak koji je sam sebi postavio i politiku
opredeljenost. Tacit pie o vrlini ljudi i to odreenog kruga ljudi. U nameri da razotkr-
ije dublje uzroke istorijskih zbivanja, Tacit je nastojao da ukae na presudnu mo ljud-
skih strasti i time je doprineo da se u istorijskim delima javi ozbiljna psiholoka analiza
postupaka glavnih aktera dogaaja. Meutim njegov sud o vodeim ljudima nije uvek
objektivan, jer je prema nekim linostima pun srdbe. Mada pripoveda o provincijama,
rimskom plebsu, institucijama, tome ne posveuje posebnu panju. Dalje, Tacit je
poreklom iz senatorske aristokratije. Principat smatra najgorim oblikom vladavine. ta
vie, principat naziva monarhijom, a znamo da je sama pomisao na kraljevinu u Rimlja-
nima izazivala muninu. Mada je teio istini, u delu provejava ubeenje koje se koreni u
njegovom aristokratskom poreklu.
Kritiari rimske knjievnosti Tacita hvale kao izuzetnog dramaturga i tragiara, kao i
njegov pesniki jezik.
Gaj Svetonije Trankvil, 7o 14o
Svetonije stvara na poetku poklasinog perioda. Poklasini period e obeleiti
sve vee izolovanje od stvarnog ivota u koji se, pod uvrenom carskom vlau, nije
valjalo meati. Tako dolazi i do dekadencije knievnosti, artizam daje sve manje rezul-
tata, a jedino osveenje dolazi iz provincija. U pesnitvu ovog perioda nema krupnijih
imena, dok u prozi usamljeno stoji ime Afrikanca Apuleja. Pored njega biograf Svetonije
moe da se pojavi samo po znaaju i zanimljivosti svoga dela, raenog na osnovu
arhivske grae, ali ne i po umetnijim kvalitetima.
Svetonije je bio tienik Plinija Mlaeg i bavio se advokatskim poslom za vreme
Trajanove vladavine. Hadrijan ga je uzeo za linog sekretara, ali ga je ubrzo otpustio
zajedno sa prefektom pretorijanske garde Septimijem Klarom kome je posvetio svoje
delo O ivotu dvanaest careva17. Kao lini sekretar Hadrijanov, imao je pristup arhivama i
on je obilato koristi. Njegova pasija je arhivski rad, a i sam kazuje da svoja obavetenja
crpi iz arhiva.
Pisanje biografija nije novo u Rimu. Jo za vreme Cezara, Kornelije Nepot uvodi ovu
knjievnu vrstu u Rim, ali ona nije bila esto upotrebljavana pa se Svetonije moe sma-
trati novatorom.
U spisu O ivotu dvanaest careva, biografije su poreane hronolokim redom, ali u svakoj
biografiji materijal je dat prema nekoj emi, ali ne prema vremenskom redu ve po
vrstama i to posle pregleda ivota.
Kao sredite panje Svetonije uzima cara i carev dvor, ali to ne znai da samo velia
slavne linosti. U njegovim biografijama nema moralistike tendencije, umetnikih
pretenzija ni filozofije. Ne eli da dublje objanjava dogaaje. On je pre svega
kancelarijski istoriar. Stil je jasan i precizan bez ukrasa i oslikava nain rada beleenje
podataka. Svetonije nema ni dara da u svojim podacima zapazi bitno i ostalo podredi
tome. Tu lei njegova najvea slabost.
Iste osobine kao imale su i ostale biografije slavnih ljudi koje je Svetonije nazvao O slav-
nim ljudima. Spis je nastao izmeu 1o3. i 113.AD. Od ovog dela sauvane su samo
biografije iz odeljka Ogramatiarima i besednicima i zasebno nekoliko ivotopisa rimskih
knjievnika koji su sauvani u skraenom, preraenom izdanju.
Svetonije je bio plodan pisac i iz sauvanih imena njegovih dela18 se vidi da pored
istorijskih i antikvarnih dela pisao i o gramatici i prirodnim naukama. Bio je i sastavlja
enciklopedije pod imenom Livada, u kome je objedino razne teme o oveku, prirodnim
naukama, medicini itd.

17 Od Cezara i Avgusta do Domicijana

18 Sauvani su u Palisadu, grkom lexikonu iz X veka.
Kvint Tertulijan, oko 16o oko 22o
Roen je u Kartagini. Bio je kolovan retor i pravnik. Priao je hrianstvu,
posatao svetenik da bi kasnije, voen svojim verskim fanatizmom, priao montanisti-
koj jeresi, koja nije trpela praktino prilagoavanje dogmi i svetovnu politiku crkve.
Pored odbrane hrianstva i napada na pagane, Tertulijan posebnu panju poklanja
praktinom moralu i pitanjima ivota hrianskih zajednica.
Glavni Tertulijanovi spisi protiv pagana i u odbranu hrianstva su dela Paganima i
Odbrana.19
Praktinim pitanjima hrianskog ivota bave se spisi O krtenju, O molitvi, O postu, O
jednoenstvu itd.
Njego delo je i O prigovoru jereticima u kom daje uputstvo da se hriani ne raspravljaju
sa jereticima, jer jeretici ne mogu da se pozovu na apostolaska uanja. U korpusu dela
protiv jeretika su i Protiv Valentijanaca20, Protiv Markiona itd.
Iako osuuje pagansku filozofiju, Tertulijan pokuava i sam da filozofie, ali mu to ne
polazi za rukom. Govorio je grki i latinski. Tertulijanov latinski jezik i stil odiu
grkom konstrukcijom i sintaxom, ali njegov stil nema mere ni ari helenskih uzora.
Njegovi spisi punu su arhaizama, neologizama, narodnih izraza, izvetaene frazeolo-
gije.
Pored svih nedostataka Tertulijanova snaga i originalnost obezbedila su mu mesto u
hrianskoj knjievnosti.

Hrianska proza IV veka

Slino hrianskom pesnitvu i hrianska proza donekle uestvuje u klasiisti-
koj knjievnoj obnovi IV veka jer sve veu panju poklanja umetnikom obliku pritom
se ugledajui na rimske pisce klasinog perioda pre svih Cicerona.
Hilarije, poreklom Gal, bio je episkop u Poatjeu. Glavni predmet njegovih napada su
arijanska uenja. To je tema njegovog opsenog dela O trojstvu, ali i drugih dela poput
Istorijskih fragmenata.
Komentarisao je novozavetne i starozavetne spise, sastavljao himne za crkvene potrebe.
Pie u jasnoj, ali prilino bezlinoj prozi, graenoj po ugledu na Cicerona.
Ambrozije, episkop Milana, koji se e zbog svoje funkcije veu panju posvetiti
pitanjima crkvene organizacije. Sastavljao je i himne, komentarisao biblijske spise,
raspravljao o dogmatskim i moralnim problemima, sastavljao besede i pisao pisma. Kao
i veina pisaca ovog perioda oponaa Ciceronov stil. Stoga e i jedan od njegovih
traktata poneti naziv O moralnim obavezama svetenika. Hrianski moralizam i stoika
etika spojeni su na originalan nain i u prepoznatljivom Ciceronovom ruhu. Ali u
Ambrozijevim delima taj stil je rasplinut, optereen citatima iz Biblije i antikih pisaca.

19 Odbrana je u stvari druga i konana obrada spisa Paganima

20 Arijanaca
Hijeronim, (331 42o); roen je u Ilirskom Stridonu, ali od ranog detinjstva je kolo-
van u Rimu i bio uenik slavnog filologa Elija Donata. Neprestano je uio i obiao mno-
ge krajeve carstva. Pored klasinih jezika nauio je i hebrejski, pa je i prvi nauni prevod
Biblije Vulgata, delo Hijeronimovo.
Kao veliki ljubitelj rimskih pisaca klasike, ali i ranijeg perioda aktivno je uestvovao u
njihovoj asimilaciji u hrianstvo. Hijeronim ak i poruuje hrianskom svetu izuava-
nje paganske knjievnosti i govori o njnom znaaju za obrazovanje.
Satavio je i niz istorijskih dela. Glavno je Hronika koja ustvari predstavlja prevod sa gr-
kog. Ipak Hijeronim je u latinsku obradu uneo dopunske podatke o rimskoj istoriji i
dodao hroniku za godine od 325. do 378.AD.
Istorijsko delo je i njegov spis O slavnim ljudima, sastavljen po ugledu na Svetonijevo
knievno delo. U spisu se nalazi veliki broj biografija hrianskih pisaca. Glavni cilj
dela je da prikae paganima da i hriani imaju mnoge pisce, besednike, filozofe,
naunike koji se mogu meriti sa paganskim. Napisao je i niz itija hrianskih svetaca,
ali ova dela imaju malu istorijsku vrednost.
Aurelije Avgustin (354 43o); roen u Tegasti u severnoj Africi. Retorsku kolu je
zavrio u Kartagini gde je jedno vreme i predavao. Retorsku vetinu potom je predavao
i u rodnom mestu odakle odlazi za Rim i dalje za Milano. U Milanu se upoznao sa
Ambrozijem koji e ga privesti hrianstvu. Odatle se vraa u severnu Afriku gde posta-
je episkop Hipona 396.AD gde je ostao sve do svoje smrti.
Avgustin je sastavio preko devedeset dela filozofske rasprave, dogmatske i teoloke
spise, pedagoke i enciklopedijske.
U vremenu izmeu obraenja i krtenja povukao se u jednu vilu u blizini Milana 21 i tu
sastavio brojna dela. Pored retorskih dela po ugledu na Cicerona O srenom ivotu,
Protiv akademiara, O poretku, sastavlja i dijaloki spis pod naslovom Razgovori sa samim
sobom. To je razgovor Avgustina i njegovog razuma (Ratio) o metafizikim problemima
i dat je u savreno istom dijalokom obliku. Uzor mu je bilo delo Marka Aurelija Samo-
me sebi. Krupno delo Avgustinovo su i Ispovesti sastavljene ciceronskim stilom. Raeno
kao autobiografija, ovo delo ima i sasvim praktini karakter moralne pouke vernika na
sopstvenom primeru i iskustvu. Delo je pre svega propagandnog karaktera.
Delo koje je proslavilo Avgustina i zacementiralo njegov polaaj hrianskog teologa je
DE CIVITAS DEI O dravi bojoj. Za glavnu temu dela uzima aktuelno pitanje: zato su
Rimsko carstvo zadesile takve nevolje ba otkako se pojavilo hrianstvo? Ali Avgu-
stinovo delo je preraslo okvire odgovora. Ono predstavlja neku vrstu celokupne istorije
ljudskog roda koje se zasniva na reima Biblije, manihejskog uenja dobra i zla kao i
uenjima platoniara o idealnoj dravi koja se moe traiti na nebu.
Glavna teza njegovog dela je da postoje dve drave. Nebeska idealna, i zemaljska koja je
optereena grehom. Dve drave e se dugo boriti sve dok ne prevlada ona prava,
nebeska. A pobeda e se desiti nakon kraja estog perioda koji poinje sa Isusom. Iz
ovakvog Avgustinovog tumaenja Biblije, pre svega starog zaveta, on izvlai odgovor
na postavljeno pitanje. Po njemu nevolje koje su snale Carstvo deo su paganskih sagre-

21 Cassiacum
enja, a hriani su samo prolaznici u ovom svetu zla, i ne moraju o grenim paganima
voditi rauna.
Avgustinovo delo nije zasnovano na istorijskim injenicama, ali ono i nije istorijsko, ve
apologetsko i polemiko.

Zapisi, hronike, zakoni XII tablica

Primitivne basme i liturgijske pesmeprvobitno su bile u obliku carmina tj nekom
obliku blago ritmovane proze, a ritmovani su bili, moda, i razni zapisi svetenikih
kolegija.
Lapis niger crni kamen. Pronaen je 1899.AD na forumu u Rimu, blizu luka
Septimija Severa. Predstavlja stub od crnog kamena koji na sebi sadri fragmente
ritualnog zakona. U sebi sadri i re REX kralj. Datuje se na kraj VI ili prvu polovinu V
veka. Jedan je od najstarijih sauvanih latinskih natpisa. Pisan je bustrofedonom.22
Zakoni XII tablica, predstavljaju osnovu rimskog prava. Nastali su kao deo borbe
izmeu patricija i plebejaca. Prema Liviju, narodni tribun Gaj Terencije traio je jo
462.BC zapisivanje zakona kako bi se ograniila samovolja magistrata. Tako je, prema
tradiciji upueno poslanstvo u Atinu da se upozna sa Solonovim zakonodavstvom.
Ovo, meutim, teko da je istina poto bi se rimski poslanici u Atini susreli sa
Periklovim ureenjem. Ipak, nema sumnje da je na Zakon uticala grka tradicija 23, ali
vvatniji put rimskih poslanika bi bila Velika Grka.
Godine 451.BC, prema tradiciji, bee osnovana komisija od deset ljudi prvi decimvi-
rat, sa zadatkom da zakone zapie.24 Na elu komisije bio je Apije Klaudije. Livije kae
da su svi lanovi bili patriciji, ali on ini greku , sluajnu ili namernu. Tit Genucije bio
je plebejac25. Za vreme ove komisije zapisano je X tablica koje su bile izvor privatnog i
javnog prava. Kako posao nije bio gotov, a mandat decimvira se bliio kraju, formirana
je jo jedna komisja od deset ljudi drugi decimvirat, da dovri posao.
Na elo drugog decimvirata ponovo je stao Apije Klaudije. Ovog puta u komisiji je
posvedoeno prisustvo plebejaca. Ovaj decimvirat doneo je jo II tablice ime je zako-
nik upotpunjen. Meutim komisija se izvitoperila. Istie se samovolja i slinost sa
kraljevskom vlau. Ukinuto je pravo apela i tribunska vlast (ili barem nisu bili birani)
zbog ega se bune plebejci i dolazi do druge secesije. Traena je obnova apela, obnova
tribunske vlasti i predaja decimvira.
Uz posredovanje Valerija i Horacija sklopljen je Sveani mir 449.BC, a mirotvorci su
izabrani za konzule. Sazvana je plebejska skuptina na kojoj su doneta tri zakona. Prvi,
da odluke plebejske skuptine vae za ceo narod. Drugi, da je obnovljeno pravo apela.
Trei, da se uspostavlja nepovredivost tribuna (postojala i ranije, ali sada potvrena
zakonom.

22 Jedan red se pie s desna na levo, drugi sleva na desno

23 Npr bekstvom u hram poinilac bi postao nedodirljiv
24 Te godine nisu birani redovni magistrati
25 Neki ovo pokuavaju da objasne namernim prelaskom patricija u plebejske redove (transitio et plebum)

da bi mogli biti birani za narodne tribune

Dakle, ishod delovanja decimvira su Zakoni XII tablica koje je potvrdila centurijska
skuptina. Zapisane su na dvanaest bakarnih ploa i postavljene na forumu.26ovim
zakonom plebs je dobio pravo na apelaciju izlaskom pred komiciju. Ipak, njime je
uspostavljena samo zakonska, ali ne i politika jednakost.
Tablice su odigrale i znaajnu ulogu u kolstvu kao bukvar iz kojeg su uilo itanje dugi
niz godina. Za nas je znaajan izvor jer govori o gentilnom rimskom drutvu.
ta se jo moe doznati iz Zakona:
- Odredba o proterivanju na onu stranu Tibra svedoi o tome da je desna obala
reke bila etrurska.
- CONFERATIO meupatricijski brak. Tek 445.BC ova odredba uklonjena

FASTI; predstavljaju jedan od najstarijih izvora za rimsku istoriju. To su spiskovi

najviih rimskih zvaninih lica sastavljeni po godinama. Razvili su se iz kalendara. U
najranijim vremenima sastavljao ih je kralj, a od Republike pontifex maximus.27
Postojali su:
1. FASTI CONSULARES, spiskovi konzula koji su imali poseban znaaj jer su po
njima u Rimu raunali godine. Sauvani su u vidu natpisa. Najpoznatiji su FASTI
CAPITOLINI28 sastavljeni za vreme Avgusta (18-17BC). Uklesani su na Avgusto-
vom slavoluku na forumu. Sa izvesnim prazninama, oni sadre imena konzula
od 483.BC do 13.AD.
2. FASTI TRIUMPHALES, spiskovi trijumfatora. Takoe sauvani na Avgustovom
slavoluku (fasti capitolini). Sadre imena trijumfatora od 733.BC do 19.AD
3. FASTI SACERDOTALES, spiskovi svetenika (spiskovi arvalske brae)
4. FASTI FERIARUM LATINARUM, spisak latinskih sveanosti posveenih bogu
Zevsu
5. DIES FASTI, spisak dana u kojima se smeju vriti javni poslovi
6. DIES NEFASTI, spisak dana u kojima je nije dozvoljeno vriti javne poslove
Pronaeni su fasti i udrugom delovima Italije:
1. FASTI OSTIENSES, ostijski fasti, za vreme od 49.BC do 154.AD
2. FASTI ANCIATIS, pronaeni u Akcijumu. Odnose se na period od 164 84BC.
Pored imena konzula, sadre i imena cenzora.

Anali pontifika, ili Veliki anali (tabulae pontificum).

Naziv nose po vrhovnim svetenicima zaduenim za njihovo voenje. Zapisivali bi ime
konzula i znaajne dogaaje za tu godinu. Smatra se da su voeni od 4oo.BC. Ciceron u
svojoj Republici navodi da se zapisivanje ovih anala poelo u godini pomraenja
sunca, koje se zbilo 35o. godine od osnivanja Rima. Na osnovu Enejinih anala ono pada
4oo. godine.

26 Filolokom analizom je utvreno da tablice potiu iz sredine V veka

27 Usled galske najezde 39o.BC ne postoje fasti pre ovog dogaaja. Imena donose pozniji pisci
28 Jer se ostaci uvaju u muzeju na rimskom Kapitolu
Dok je vrio funkciju vrhovnog svetenika, Publije Mucije Scevola je prikupio sve
tabulae pontifecum i objavio ih u LXXX knjiga. Ovi anali nisu sauvani.