III-b grupa (grupa skandijuma)

Simbol Ime Elektr. Atom. r Tt Tk I-energ. Eo d

konfig. nm oC oC jon.-eV V g/cm3

Sc skandijum (18Ar) 3d14s2 0,162 1539 2370 6,58 -2,08 3,0

Y itrijum (36Kr) 4d1 5s2 0,180 1509 2927 6,4o -2,37 4,47

La lantan (54Xe) 5d16s2 0,187 920 3470 5,61 -2,52 6,17

Ac aktijum (86Rn) 6d17s2 - 1050 - - - -

Rasprostranjenost (%) : Sc- 510-4, Y- 310-4, La- 210-3, Ac- 610-14

srebrnasto-bjeli metali koji:
- na vazduhu se prevlae zatitnim slojem oksida,
- sa kiseonika grade okside tipa M2O3,
- pokazuju najveu slinost elementima glavnih grupa,
- bazinost oksida raste u grupi
- tri elektrona uestvuje u hemij.vezi ok. br. je +3
- Tt(Ac) > Tt (La)uticaj lantanoida (lantan. kontr.)
 veoma su rijetki u prirodi i nalaze se vezani.
- Sc-javlja se u lantanoidnim mineralima, nije koncentrisan
(monaciti, goldilinitu)
- Y- javlja se u gadolinitu i ksenotimu kao YPO4
- La ima ga u monacitu (u zemlji ga ima vie nego Pb)
Poslije lantana dolazi grupa od 14 elemenata - lantanoidi.
Dobijaju se elektrolizom rastopa svojih hlorida, ali uvjek sadre
primjese lanova lantanoida.
Reaguju sa halogenima, S, N i H a naroito pri zagrijavanju.
Sa vodom lagano reaguju gradei odgovarajuu bazu M(OH)3:
2M(s) + 6H2O 2M(OH)3 (s) + 3H2 (g)
- Baznost hidroksida raste od Sc La.
- Rastvvorljivost hidroksida raste od Sc La
(Ks Sc(OH)3=1.10-27 a La(OH)3 je 1.10-19 )
 Skandijum je:
- jedan od najrjeih elemenata
- elementarni Sc reaguje intenzivno sa vodom
- daje kompleksna jedinje. sa F- :[ScF4]- , [ScF5]2- i [ScF6]3-
- Sc2O3 je neto bazinoiji od Al2O3
- nerastvorljivi su : fluoridi, karbonati, oksalati i fosfat

Itrijum:
- hidroksid i oksid imaju jaa bazna svojstva od Sc
- sulfat Y je tri puta manje rastvorljiv od sulfata Sc

Lantan:
- mekan metal, sive boje
- rijedak element
- burno reaguje na vazduhu
2La(s) + 3/2O2 La2O3(s), manje bazian od CaO
 IV-b grupa (grupa titana)
Simb. Ime Elektr. Atom. r Tt Tk I-energ. Eo d
konfig. nm oC oC jon.-eV V g/cm3

Ti titan (18Ar) 3d24s2 0,147 1668 3260 6,9 -0,95 4,51

Zr cirkonijum (36Kr) 4d2 5s2 0,160 1852 3580 6,9 -1,53 6,49

Hf hafnijum (54Xe) 5d26s2 0,158 2222 5400 7,01 -1,68 13,1

Rf radefordijum (86Rn) 6d27s2 - - - - - -

Rasprostranjenost (%) : Ti 0,6 Zr 0,025 Hf 410-4

Osnovna oksidac.. stanja u jedinjenjima su +2 i +4 (najvan.- Ti i Zr).
Na sobnoj temperaturi su postojani.
Na visokim temperat. lako se jedine sa kiseonikom, halogenim el. itd.
Oksidi MO2 : -titana- amfoteran, slabo rastvoran u K i B
-Zr i Hf imaju izraena bazna svojstva (rastvo. samo u HF)
Hidroksidi nisu iziolovani, uglavnom su to hidratisani oksidi
Soli zbog hidrolize i slabo izraenih baznih osbina slabo poznate
 Titan

Srebrnasto-bjeli metal, male gustine, -tvrd kao elik ali je mnogo laki
Osnovne rude:
- ilmenit FeTiO3 (koristi se za leguru fero-titan)
- rutil TiO2
Dobija se iz TiCl4
- redukcijom sa Mg na t= 800oC u struji argona
TiCl4(g ) + 2Mg(l) Ti(s) + 2MgCl2(l)
- u reakciji mora biti viak Mg radi sljedeih reakcija:
3 TiCl4(g ) + Ti(s) 4TiCl3(g )
2 TiCl3(g ) + Ti(s) 3TiCl2(g )
Upotrebljava se u metalurgiji za dobijanje legura sa gvoem
- ak 0,1% Ti znatno poveava tvrdou elika i njegovu otpornost
na koroziju,
- ove legure se koriste u avioindustriji, za izradu raketa,
turbina, brodova itd.
 Uz zagrijavnje na vazduhu prelazi u
- titan(IV)-oksid (TiO2),
- sa halogenima u TiX4,
- sa N2 u TiN, a
- sa C u TiC
TiO2 amfoteran, javlja se u kristalnim formama:
- anatas,
- brukit i
- rutil.

TiO2- se upotrebljava :
- kao bijela boja (dobro pokrivanje),
- u kozmetici,
-keramici,
- kao nakit ...
 Sa NaOH gradi natrijum-titanat (U smei sa barijum-
sulfatom se koristi kao bela boja (titansko belo).
TiCl4 (titan(IV)-hlorid) je tenost koja se dobija prevoenjem hlora
preko usijanog koksa i TiO2. Sa H2O hidrolizuje do TiO2
.
BaTiO3- piezoelektrina svojs.(elektrinu ener. u mehaniku)

tetragonalna
krista. modifi.
 Cirkonijum
Rude :cirkon- ZrSiO4(ortosilikat), badeleit- ZrO2 (cirkonova zemlja)
Meki je od Ti, veoma slian Hf, lako reaguje sa C, O i N,
Zr- ne apsorbuje neutrone ( koristi se za nuklearne centrale)
Zr se upotrebljava i za izradu aviona i podmornica.
Jedinjenja slina Ti, ZrO2- vatrostalne opeke i metal. lonce (tt =
2700oC).

Hafnijum
Usljed lantano. kontrakcije atomski i jonski r- Zr i Hf su jednaki.
Hemijske osobine su im veoma sline pa su u prirodi nerazdvojni.
Grade uglavnom jedinjenja sa oks.br. +4 i kompleksna jedinjenja.
Oksid HfO2 pokazuje jae bazne osobine od ZrO2.
Hfkoristi se u nuklear. reaktorima kao kontrolne ipke, za legure...
 V-b grupa (grupa vanadijuma)
Simb. Ime Elektr. Atom. r Tt Tk I-energ. Eo d
konfig. nm oC oC jon.-eV V g/cm3

V vandijum (18Ar) 3d34s2 0,131 1900 3450 6,74 -1,2 6,1

Nb niobijum (36Kr) 4d45s1 0,142 2415 3300 6,96 -0,65 8,4

Ta tantal (54Xe) 5d36s2 0,143 2996 5452 7,98 -0,81 16,6

Db dubnijum (86Rn) 6d37s2 - - - - - -

Rasprostranjenost (%) : V 0.01 , Nb 1,810-3 Ta 1,710-6

Svi elementi su metali, otporni na koroziju
Javljaju se u prirodi u obliku jedinjenja.
Na sobnoj T jedino ih rastv. HF (V i HClO4, Nb i Ta ne rastv. ni zlatotop.)
Metali tek taljenjem sa bazama daju vanadate, niobijate i tantalate
 Jedinjenja
Grade jedinjenja sa oksidacionim brojem: +2, +3, +4 i +5.

Ok.br. +2 i +3 su uglavnom vezani za V (oksidi, halogenidi)

Oksidi sa manjim ok.br. su bazni a sa veim kiseli.

Ok.br. +4:
V- halogenidi (F, Cl i Br), VO2-struk. rutila, komleksna jed.,
Nb, Ta oksidi, halogenidi (MI4)

Ok.br. +5:
Najvanija su jedinjenja elem. V-grupe sa ovim ok.br.
- sa halogenima grade: V-samo sa F ,ostali sa svim X (V i Nb jo i
oksi-halogene MOX3 , X-F, Cl i Br)
- oksidi tipa :M2O5 (oksidi Nb i Ta imaju preteno kiseo karakter )
 Vanadijum
Vanadijum je metal siv kao elik, teko rastvoran,
Rude - slfidne (V2S3 i V2S5),
- karnotit: kalijum-uranil-vanadat (KUO2 VO4H2O)
Vanadijum je:
- slian Ti,
- reaktivan je na niskoj T (jedini se sa C, O2, N2)

Dobija se redukcijom VO2 sa Al ili V2O5 sa Ca.

Upotrebljljva se za:
-proizvodnju legura (elicima poboljava:
- elastinost,
- ilavaost
-otpornost na udar,
- dadoje se legurama za magnete)
 Gradi okside: VO, V2O3-bazni, VO2 i V2O5-kiseli
V2O5 je :
- najvanije jedinjenje V
- od njega se dobijaju ostala jed.,
- upotrebljava se i kao katalizator.
- amfoternog je karaktera
Zagrijavnjem V2O5 sa bazama dobijaju se vanadati- VO43-
Sa halogenima daje halogenide i oksi-halogenide
Od soli vana je rastvorljiv so vanadil-sulfat VOSO4

Niobijum i tantal
u prirodi se javlja zajedno
- odvajaju se jedan od drugoga frakcionom kristalizacijom
- radi se o metalima svjetlo-sive boje
- veoma su postojani i ne rastvaraju se u carskoj vodi
 Oba metala se primenjuju u industriji elika
- Nb se koristi za antikorozivne elike
- Ta-elici se koriste za instrumente velike tvrdoe i otpr.
na koroziju (hemij. indust., hirurki instrum.),
- Ta se koristi kao ispravlj struje
Nb- gradi stab. jed. sa ok. br. +5 (halogenidi,Nb2O5- rastv.
u bazama)
Ta se upotrebljava umesto platine (Pt)
Ta -se dobija iz kalijum-heptafluorotantalata (K2TaF7)
redukcijom sa Na ili elektrolizom
- prvi pokuaji bili su teki (pa su i ovi popokuaji po
elementu nazvani Tantalove muke)
 VI-b grupa (grupa hroma)
Simb. Ime Elektr. Atom. r Tt Tk I-energ. Eo d
konfig. nm oC oC jon.-eV V g/cm3

Cr hrom (18Ar) 3d54s1 0,127 1920 2665 6,76 -0,71 7,1

Mo molibden (36Kr) 4d55s1 0,139 2610 5560 7,10 -0,20 10,4
W volfram (54Xe) 5d46s2 0,139 3410 5930 7,98 -0,12 19,3
Sb siborgijum (86Rn) 6d47s2 - - - - - -

Rasprostranjenost (%) : Cr 0.03 , Mo 0,001 , W = 610-3

Hemijsko ponaanje Mo i W je prilino slino.
Grade jedinjenja sa razliitim oks. brojevima od +2 do +6.
Elementi u svojim periodama imaju najvee tt
- (W-je metal sa najveom tt-3410)
Posjeduju pasivna svojstva, iako na osnovu Eo to ne bi oekivali
 Hrom
Hrom je srebrensto-bjeli i veoma tvrdi metal.
Minerali: hromit- FeCr2O4 (struktura sli.spinelu FeO Cr2O3)
Rastvara se u razblaenoj HCl i H2SO4, a koncentrovane kiseline ga
pasiviziraju.

Kao metal otporan je prema koroziji pa se koristi za presvlaenje

metala (hromiranje).

Dobija se redukcijom Cr2O3 sa Al ili elektrolizom CrCl2.

U metalurgiji je veoma vana legura sa Fe : fero hrom (40-60 % Cr).

- elici sa < od 1% Cr imaju veliku tvrdou i vrstou
- elici do 30% Cr su nerajui elici
- Cr-Ni elici su takoe nerajui
 Vana su mu jedinjenja sa ok.br. +2, +3 i +4,
- Cr+2 hromo i Cr+3 hromi
- sa halogenim el. gradi halogenide (gradi i hidratis. CrCl36H2O)
- sa kiseonikom gradi: okside, hidrokside, kiseline i soli
- kompleksna jedinjenja sa H2O, Cl-, CN-, itd
Oksidi:
- CrO- crne boje, ima bazna svojstva

- Cr2O3 zelen, ima strukturu korunda

- nerastvoran u vodi, K i B,
- ima katalitike osobine,
- koristi se kao mineralna boja,

- CrO3- crven, dobro rastvoran u vodi, anhidrid hromne k.

 Kiseline: hromatna H2CrO4 , dihromatna- H2Cr2O7
- jaka su oksidacona sredstva ( opadaju od CrW)
- smjea 1:1 zasienog vod. rast. CrO3 i konc. H2SO4 naziva
se hrom sumporna kiselina (veoma jako oks. sreds.)
- soli ovih kiselina su hromati i dihromati

Hidroksidi- Cr(OH)2 ute boje, vrst, brzo se oksiduje do troval.

- Cr(OH)3- zelenkasto-siv, vrst, amfoteran

Soli hroma: nitrati, halogenidi, perhlorati, sulfati, acetati....

U kompleksnim jedinjenjima:
K6Cr(CN)6 i W(CO)6 oks. stanje Cr i W je 0.
 Hrom(III) jedinjenja

Cr2O3 - amfoteran oksid

Cr2O3 + 3 K2S2O7 Cr2(SO4)3 + 3 K2SO4 kiseo katakter

Cr2O3 + 2 NaOH 2 NaCrO2 + H2O bazan karakter

- ponaanje u prisustvu oksidacionog sredstva:
Cr2O3 + 3 KNO3 + 4 NaOH 2 Na2CrO4 + 3 KNO2 + 2 H2O

Hrom(III)-hidroksid, Cr(OH)3
Cr 3+ + 3OH Cr(OH)3 zelenkasto-sive boje
Hrom(III)-sulfat-Cr2(SO4)3 ; Hromna stipsa-KCr(SO4)212H2O
2 Cr(OH)3 + 3 H2SO4 Cr2(SO4)3 + 6 H2O
CrCl3
CrCl36H2O [Cr(H2O)6]Cl3 - sivoljubiast
(hidratna izomerija): [Cr(H2O)5Cl]Cl2H2O - svjetlozelen
[Cr(H2O)4Cl2]Cl2H2O - tamnozelen
 Hrom(VI)-jedinjenja
CrO3 ; CrO42- ; Cr2O72-

Hrom(VI)-oksid, CrO3 crvene boje,

K2Cr2O7 + 2 H2SO4 conc. 2 CrO3 + 2 KHSO4 + H2O

- dobro se rastvara u vodi: CrO3 + H2O H2CrO4 (K2CrO4)

H2CrO4; H2Cr2O7 jake kiseline
CrO42- - hromati uta boja
Cr2O72- - dihromati naranasta [CrnO3n+1]2-
Cr3O102- - trihromati crvena polihromatni jon
Cr4O132- - tetrahromati jarko crvena
 2 CrO42- + 2 H+ 2 HCrO4 Cr2O72- + H2O
uta boja naranasta boja

CrO42- - slabo oksidaciono sredstvo u baznoj sredini

Cr2O72- - jalo oksidaciono sredstvo u kiseloj sredini
Dodatkom jake kiseline rastvoru koji sadri CrO42-/ Cr2O72- jone
favorizuje se reakcija nastajanja dihromat-jona, Cr2O72-.
Dodatkom baze favorizuje se reakcija u lijevo, i raste
koncentracija hromat-jona, CrO42-

Ag+, Pb2+, Ba2+; Cr2O72- + 2 Ba2+ + H2O 2 BaCrO4 + 2 H+

 Molibden
U prirodi se nalazi kao minaral molibdenit- MoS
Molibden je:
- Slian je W,
- neto manje otporan od Cr
- otporn prema kiselinama i rastvaraju se u:
HNO3 ,
vruoj konc. H2SO4 i
rastopu KNO3.
Molibden se dobija:
- prenjem MoS2 iz koga nastaje MoO3
- iz nastalog MoO3 redukc. sa H2 dobij se prah Mo
- iz praha presovanjem i topljenjem dobija se metalni oblik

Koristi se za dobijanje specijalnih vrsta elika (tvrdi- rezni alati) .

 Najvanij su mu jedinjenja sa ok. br. +6 i to MO3
- MO3kao hidrat je ut, nerastvoran u vodi, amfoteran ,
- rastv. u bazama i nastaju molibdati MoO42-,
- slui za dobijanje drugih jedinjenja Mo
-MO3 -je anhidrid molibdenove k. (H2MoO4)

- gradi jo i :MoO2 (mrk) i Mo2O5 (ljubiast)

- znaajna so :(NH4)6Mo7O24 4H2O amonijum-heptamolibdat-

tetrahidrat

Volfram
Slian Mo, lako se rastvara u smjesi rastopa NaOH i NaNO3
Prisutan je u rudama - elitu (CaWO4) ,
- volframitu (Fe, Mn)WO4
-ferberit (FeWO4)
 Dobija se redukcijom sa H2 iz WO3, dobijeni prah se prevodu u ice:
1- mehanikim zbijanjem u ipke uz povrem. zagrijav. na visokim T
2- mjeanjem praha W sa ThO2 i lijepkom, pod visok. P izvlae niti
koje se sinteruju na T=2200-2400 oC
Koristi se za izradi niti i za sijalice, specijalnih elika za rezne alate.
Oksidi: WO2 ,WO3 (svetlo-ut) anhidrid volframove k. H2WO4
:

Sva tri elementa grade dihalogenide (Mo i W- negrade fluoride).

Mo-gradi i MoX3 ,
-tetrahalologenide grade samo sa Cl2,
-heksahalogenidi su MoF6 i WF6 i WBr6.

W-bronze :jedinjenja sastava MxWO3 (M-Li, Na ili K ; X<1 )

- imaju metalni izgled, razliitih boja (x=0,9 zlatnouta, 0,6-crvena, o,3-ljubi.)
- dobari su provodnici struje
- nastaju u reakciji alkalnih volframata i W uz zagrijavanje
 Bioloka aktivnost hroma i molibdena

Cr -biogeni mikroelement, ima ga biljnim i ivotinjskim elijama

- Cr - ulazi u sastav nekih fermenata i bitan je kao faktor insulina
- Nedostatak Cr kod ivotinja dovodi do:
- smanjenja rasta i
- kraeg ivota.
Mo -jedini esencijalni element iz II i III- serije prelaznih elemen.

- ulazi u sastav enzima koji kod biljaka uestvuju u procesima

asimilacije azota iz neorganskih izvora
- enzimi koji sadre molibden imaju uloga katalitike
oksidacije aldehida u kiseline, uestvuju u procesu stvaranja
nekih proteina...
 VII - b grupa (grupa mangana)
Simb. Ime Elektr. Atom. r Tt Tk I- Eo d
konfig. nm oC oC energ. V g/cm3
jon.-eV
Mn mangan (18Ar) 3d54s2 0,126 1260 1900 7,43 -1,05 7,4
Tc tehnecijum (36Kr) 4d65s1 0,136 2150 - 7,28 +0,27 11,5
Re renijum (54Xe) 5d56s2 0,137 3170 5900 7,87 +0,25 20,5
Bh borijum (86Rn) 6d57s2 - - - - - -

Rasprostranjenost (%) : Mn o,o9 , Tc 510-16, Re 110-7

Sva elementi spadaju u neplemenite metale

Mn jedino reaguje sa razblaenim kiselinama
Ok.brojevi u jedinjenjima:
Mn: +2; +3; +4; +6; +7 (Mn 2+-jon)
Tc: +4 ; +7,
Re: +3; +4; +5; +6; +7
 Grade okside :
-bazne- tipa MO i M2O3 (samo Mn)
- amfoterne okside- tipa MO2 (Mn, Tc, Re)
- okside tipa MO3 (samo Re); MnO42- ; ReO42-
- kisele okside tipa M2O7 (Mn, Tc, Re)

Kiseline: permanganova HMO4 MO4 / HMnO4, HTcO4, HReO4/;

HMnO4, HReO4 - jake kiseline (tipa perhloratne)
Cl2O7 HClO4 => Mn2O7 HMnO4 ; Re2O7 HReO4

Oksidaciona sposobnost opada u nizu: MnO4 > TcO4 > ReO4

MnO4 + 8 H+ + 5e- Mn2+ + 4 H2O

TcO4 + 4 H+ + 3 e- TcO2 + 2 H2O
ReO4 + 4 H+ + 3 e- ReO2 + 2 H2O
 Mangan
To je sivo-bjeli metal, tvrd, teko rastvorlj. veoma krt (vie od Fe) .
Rastvara se u razbla. HCl i HNO3, postojan na vazduhu (pasivizira se)
Ne reaguje sa gasovitim H2 i O2, na povienoj T reaguje sa S, N, X...
Nalazi se u rudama:
- piroluzit-MnO2 - hausmanit-Mn3O4
-braunit-Mn2O3 - manganit-Mn2O3 H2O
- rodohrozit-MnCO3
Dobija se elektrolizom rastvora MnSO4 ili redukcijom MnO2 sa Al
Biogeni je element.
Koristi se u metalurgiji za dobijanje specijalnih elika:
- male koli. Mn uklanjaju iz rastaljenog elika O i S
- ovi elici se koriste za izradu: mlinova, kugli, valjaka, drobilice
- feromangan je legura dobijena taljenjem koksa sa rudama Mn i
Fe2O3 (>80% je Mn, a ako je % Mn od 5-20% ogledalasto gvo.)
 Jedinjenja:
- jedinjenja s niim stepenima oksidacije - bazan i jonski karakter
- jedinjenja s viim stepenima oksidacije - kiseli i kovalentni karakter
- oksid stepena oksidacije +4 ima amfoteran karakter
- stabilnost oksidacionih stanja Mn opada od +2 do +3 i to:
+2; +4; +7; +6; +3

Uslovi dobijanja jedinjenja :

- mangan(II)- i mangan(VII): dobijaju se u kiseloj sredini
- mangan(IV)-jedinjenja u neutralnoj ili slabo baznoj sredini
- mangan(VI)-jedinjenja samo u jako baznoj sredini
Oksidi
- MnO (mangan(II)-oksid) :
zelene boje, nerastvoran u vodi, upotrebljava se kao mineralna boja;
- Mn2O3 (mangan(III)-oksid) :
smee boje; ima slabo bazna svojstva
- Mn3O4(MnO Mn2O3) - oksid:
crvenomrki najstabilniji oksid mangana, dobija se jaim
zagrijavanjem Mn2O3
- MnO2 (mangan(IV) - oksid:
rude piroluzit crne boje, anhidrid manganaste kiseline,
ima primjenu u industriji stakla, za baterija itd
- Mn2O7 (mangan(VII) - oksid)
uljasta tenost, crveno-mrke boje i anhidrid je permanganatne k.
- MnO3 (mangan(VI)-oksid):
anhidrid manganove kiseline, oksid i kiselina nisu poznati
u slobodnom stanju - vrlo su nepostojani.
 Kiseline
- H2MnO3 manganasta kiselina (nestabilna), soli manganiti (CaMnO3);

- H2MnO4 manganova kiselina, soli manganati (K2MnO4-zeleni);

- HMnO4 permanganova kiselina, soli permanganati (KMnO4-ljubiast)

Kalijum-permanganat(KMnO4)
- je najvanije oksidaciono sredstvo
- svi oksidi mangana su vana oksidaciona sredstva
- KMnO4 se u medicini primenjuje i kao dezinfekciono sredstvo.
- u kiseloj sredini Mn se redukuje do +2, a u baznoj sredini do +4

Mangan gradi jedinjenja i sa Cl, S, H2SO4

 Tehnecijum i Renijum
Ova dva elementa imaju:
- slino hemijsko ponaanje
- grade slina jedinjenja
Re i Te se koriste i kao katalizatori pri sintezama :
- u organskoj hemiji
-bezolovnog benzina
Repripada najmanje rasprostranjenim elementima u Zemljinoj kori
- pratilac je ruda Mo
- ima visoku tt i tk
- otporan prema koroziji
Re se dobija redukcijom KReO4 (kalijum-perrenat)
Tc- slui kao izvor radfioaktivnog -zraenja
Te se dobija iz fisionih produkata uranovog reaktora.
 Bioloki znaaj mangana
Mangan - mikroelement, neophodan za biljni i ivi svijet

Bioloki znaaj imaju Mn(II) i Mn(III)- jedinjenja

Mn - ulaz ui sastav enzima ( imaju vanu ulogu u redoks-procesima -
superoksid-dismutaze, peroksidaze, katalaze...)
- utie na rast kostiju, regulie nivo glukoze u krvi, deluje protiv masne
degeneracije jetre, smanjuje nivo ukupnih lipida
- sadre ga svi organi, a najvie jetra i kosti
- male koliine Mn nalaze se u meso i mlijeku; vee koliine prisutne su
u liu povra, a naroto je aj bogat manganom
Nedostatak Mn u ljudskom organizmu dovodi do: poremeaja u formiranju
skeleta, nervnog rastrojstva, nekih konih oboljenja...

Poveane konc. Mn u organizmu izazivaju poremeaje psihike prirode, halucinacije..

Mangan je veoma vaan u procesima fotosinteze jer uestvuje u proces. razmjene O2