Moguca pitanja za test + odgovori

1. Zvanicni zahtev za izradu zavrsnog rada razmatra?

- Predsednik veca odseka.

2. Sta podrazumeva sistematicnost zavrsnog rada?

- Sistematicnost podrazumeva da rad treba da pocne sa opstepoznatim cinjenicama i
pojmovima, te da postepeno uvodi one pojmove koji su manje poznati ili nepoznati, a
treba da budu sastavni deo rada.

3. Sta se pise u uvodu u zavrsnom radu?

- U njemu se iznosi sustina problema (osnovni sadrzaj rala, istorijat I razvoj problema,
motiv izrade, cilje, namena rada, metode rada, tehnike, instrumenti, izvori podataka,
problem rada.) Uvod se moze pisati pre svakog poglavlja.

4. Sta su osnovne odlike stila pisanja?

- Jasnoca koja je usmerena prema citaocu,
- Jednostavnost- prirodnost,
- Odmerenost (ne koriscennje previse jakih ili slabih izraza),
- Konciznost (racionalnost I koncentracija misli)

5. Sta je koherentnost pasusa u tekstu zavrsnog rada?

- Pasus je vizuelna i misaona celina, koja treba da ima koherentnost, tj. da predstavlja
cvrstu hronolosko uzrocno- posledicnu vezu.

6. Kako se oznacavaju slike u zavrsnom radu?

- Slika I dijagram moraju biti sastavni deo teksta. Tekst ispod slike se oznacava sa Sl.1
Naziv slike (bez objasnjenja). Potrebno je da se slike, dijagrami i tablice obelezavaju
redom od broja 1, 2, 3 pa nadalje.

7. Fusnote?
- Predstavljaju dodatna objasnjenja prilikom iznosenja nekih cinjenica u radu. Dele se na
dokumentarne, eksplikativne i uputne.

8. Dokumentarne fusnote?
- Kod dokumentarniih fusnota dodatna objasnjenja obuhvataju blize odrednice
dokumentacije koja se koristi u radu.
9. Eksplikativne fusnote?
- Kod njih se vrsi neko opste objasnjenje, razjasnjenje ili tumacenje stavova iz rada. To
moze biti dato kroz opsirniji ili detaljniji prikaz stave iz rada.

10. Uputne fusnote?

- Daju prikaz srodne literature ili ukazuju na smer koji omogucava prosirivanja znanja iz
stava koji se nasao u radu. U ovakvim fusnotama se mogu naci i bibliografski podaci.

11. Ko rukovodi javnom odbranom?

- Predsednik komisije.

12. Kome se podnosi zahtev za odobrenje izrade zavrsnog rada?

- Podnosi se studentskoj sluzbi.

13. Celoviti rad?

- Predstavlja prikaz siroke strucne oblasti, bez udubljivanja u detalje. Ovakav rad ima
karakteristike preglednog rada i ukazuje na to da autor ima siroko znanje koje je moguce
sistematizovati kroz obradu siroke teme. Da bi se student opredelio za ovakav tip
zavrsnog rada, potrebno je da dobro poznaje izabranu oblast, da moze da ocekuje
pomoc mentora prilikom procesa analize i sinteze materije koju obradjuje i da ima
obimnu literature.

14. Parcijalni zavrsni rad?

- Obradjuje samo deo nekog problema. Kod takvog rada je potrebno udubljivanje u
problematiku rada bez prosirivanja na srodne elemente. Od kandidata se ocekuje da ima
visok nivo znanja iz oblasti koju je odabrao. Predpostavlja se da ce student koristiti
znanja koja je stekao na praksi u preduzecu, gde ce sakupiti potrebne podatke o
tehnikama i tehnologijama koje se koriste na radnim mestima na koje je student
rasporedjen.

15. Opisni radovi?

- Oni objasnjavaju neku pojavu ili aktivnost. Podaci za ovakav rad mogu se sakupiti na
praksi, a rad bi prikazivao poslovanje ili procedure na radnim mestima ili u celoj radnoj
organizacjii. Za sakupljanje podataka student treba da ima odgovarajuca znanja, kako bi
mogao da izabere relevantne cinjenice i da ih uklopi u sistem koji opisuje.
16. Strucni zavrsni radovi?
- Obradjuju poznatu i istrazenu problematiku. Za studente su najpre neki projekti iz
strucnih predmeta, gde bi tema rada mogla da bude npr Plakat za neku likovnu
manifestaciju. Za takav rad student treba da ima visoko znanje iz strucnih predmeta sa
ovog usmerenja I pristup podacima za isradu projekata na praksi.

17. Kakve treba da budu osnovne karakteristike zavrsnog rada?

- Sistematicnost
- Metodicnost
- Argumentovanost

18. Kada se podaci u zavrsnom radu argumentuju?

- Podaci koji se pojave u zavrsnom radu treba da budu argumentovani i oni ce se u radu
pojaviti kroz fusnote, citate, literature, priloge i razna objasnjenja. Neke od cinjenica
treba shvatiti kao opstepoznate i za njih ne treba argumentacija, dok je kljucne i manje
poznate potrebno potvrditi argumentima.

19. Kakav naslov zavrsnog rada treba da bude?

- Treba da bude kratak, jasan, precizan i da usmerava na predmet pisanja. Treba da ima
do 12 reci, a da se ne ponavlja neka rec.

20. Zavrsna bibliografija?

- Predstavlja spisak koriscene literature. U zavrsnom radu bibliografija treba da se nadje
iza zakljucaka, a pre priloga. Literatura koja treba da se nadje tu je svaka knjiga, rad,
zakon, podzakonski akt, resenje, koji su korisceni da bi se napisao zavrsni rad. Ako je
knjiga na stranom jeziku, ne prevodi se.

21. Sta predstavlja zakljucak?

- Predstavlja sintezu uradjenog i resenje problema. U zakljucku takodje treba naglasiti
mogucnosti nastavka daljeg resavanja problema koji je obradjen u zavrsnom radu.

22. Prilozi?
- Iza spiska literature se u rad mogu smestiti razne: tabele, ilustrovani materijali,
formulary, seme, ankete, koji nisu sastavni deo rada, zauzimaju mnogo prostora, a imaju
indirektnu ali znacajnu vezu sa zavrsnim radom.
23. Citati?
- Koriste se za tekstove koji su preuzeti od nekog drugog autora. U radu imaju funkciju da
argumentuju neka polazista ili da pokrenu neka razmatranja. Najcesce se citiraju
definicije nekih pojmova koji su kljucni za zavrsni rad. Citat treba da bude pod znacima
navoda, a iza citata se postavlja brojcana oznaka.Ona predstavlja broj citata u radu.
Oznaka se pise kao eksponent sa istom velicinom slova kao tekst u kojem je citat
napisan.

24. Kvalitet teme zavrsnog rada?

- Znacajnost,
- Podesnost za obradu teme (a. da rad bude zavrsen u vremenski prihvatljivom roku,
b.tema da bude podrzana u materijalnom smislu)
- Prihvatljiva sirina teme
- Savremenost teme
- Zanimljivost teme

25. Uloga mentora u zavrsnom radu?

- Kada se student opredelio za oblast iz koje ce raditi zavrsni rad, kada je stupio u kontakt
sa mentorom pocinju mentorove aktivnosti sve do zavrsetka odbrane zavrsnog rada,a to
su: odredjivanje teme, odredjivanje plana i strukture zavrsnog rada, odredjivanje
zadataka, odredjivanje rokova za odredjivanje zadataka, pomoc student, pregled prve
verzije rada I sugestije, ponovni pregled rada i odobravanje koricenja, prijava rada na
nastavnom vecu i ucesce u izboru komisije, priprema studenta za odbranu, ucesce u
komisiju na odbrani, administrativni i formalin poslovi vezani za period od prijave rada
do dodele diplome.

26. Pronalazenje izvora informacija?

- Kao izvori informacija za izradu zavrsnog rada, mogu da se pojave: praksa, eksperimenti,
ankete, knjige enciklopedije i clanci, internet kao izvor informacija, konsultacije sa
mentorom.

27. Konsultacjie sa mentorom?

- Student moze da se konsultuje sa mentorom oko izbora teme, oko literature, izrade
skica, obrade teme, kada napise prvu verziju pa donosi na pregled, kada mentor
odobrava koricenje, priprema oko odbrane. Konsultacije su ili objavljene na oglasnoj
table ili se student posebno dogovori sa mentorom. Kada student dolazi na kosultacije
treba da ima pripremljena pitanja, da ima obavljene zadatke ukoliko mu je mentor vec
nesto prethodno zadao,
28. Pisanje jednacina i formula u zavrsnom radu
- Ako se koriste jednacine i formule, potrebno je pridrzavati se sledecih pravila: svaka
jednacina treba da bude u posebnom redu, tekst koji objasnjava jednacinu pocinje od
pocetka reda, u redu sa jednacinom se ne koriste znaci interpunkcije, ako se pise
jednacina u vise redova treba je nastaviti:
.+
+,
Kod pisanja vrednosti oznake se pisu spojeno, hemijska formula se pise samo u jednom
redu, hemijska jednacina se moze pisati u dva reda ali se strelica pise samo na kraju
prvog reda.

29. Pisanje jedinica?

- Za pisanje jedinica potrebno je poznavanje pravila: skracivanja, imena jedinica, nacin
pisanja jedinica u tekstu, promene jedinica, mnozenje, deljenje, matematicko
oznacavanje, razmak izmedju brojeva, procenat, zastareli izrazi, tezina naspram mase.

30. Koja su dva nacina kojim se mogu prikazati brojcani podaci?

- Dijagramski ili tabelarno

31. Tipovi dijagrama?

32. SI jedinice (mogu da daju po dve- tri jedinice)