Sadr`aj

ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011.

Godina Jul-Septembar Broj

LXIV 3
Year July-September No.

Strana
Sadr`aj Content
Page

Gojko B. Dotli}
UVODNA RE^ 196 INTRODUCTION WORD

Du{an S. Joksimovi},
Zoran N. ]iri}, \or|e M. Stoji},
Nemanja S. Miloj~i}, Du{an B. Arnautovi} i Dragan S. Petrovi}
PARAMETRI POBUDNIH SISTEMA 198 EXCITATION SYSTEM PARAMETERS

^edomir V. Pono}ko,
Milutin V. Jankovi}, Slobodan V. Kati} i Marko P. Markovi}
CELISHODNOST POPRAVKE INTERKONEKTIVNIH INTERCONNECTION AUTO-TRANSFORMER
AUTOTRANSFORMATORA SA STANOVI[TA 207 REPAIR FEASIBILITY FROM
EKSPLOATACIONOG VEKA THE OPERATION LIFE ASPECT

Ivan D. Mili}evi},
Marko P. Markovi} i Goran M. Raleti}
ISPITIVANJE METALOKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA TESTING OF METAL-OXIDE SURGE ARRESTERS
214
NA TERENU IN THE FIELD

Vesna S. Kugli Nikoli} i \or|e M. Gli{i}

KONSTRUKCIJA KABLA ZA PLITKO POLAGANJE 221 SHALLOW ROUTED CABLE STRUCTURE

Dragoslav A. Leli},
Ivan M. Milanov i Du{an M. Radoj~i}
PROMENA PRISTUPA U PROJEKTOVANJU NADZEMNIH THE CHANGE IN HV OVERHEAD LINE DESIGNING
VODOVA VISOKOG NAPONA U ZONAMA POVE]ANE APPROACH IN THE INCREASED SENSITIVITY ZONES
227
OSETLJIVOSTI USLED NOVOG PRAVILNIKA O GRANICAMA BASED ON THE NEW UN-IONISING RADIATION S
IZLAGANJA NEJONIZUJU]IM ZRA~ENJIMA OURCES EXPOSURE LIMITS RULES

Stanko P. Jankovi} i Dragutin D. Salamon

UTICAJ ZEMLJOVODNOG UZETA U PRORA^UNU STRUJE GROUND WIRE IMPACT IN THE PHASE-TO-CURRENT FAULT
JEDNOPOLNOG ZEMLJOSPOJA
235 CALCULATION

Slobodan N. Vukosavi} i @eljko V. Despotovi}

ISKUSTVA U EKSPLOATACIJI HIBRIDNOG NAPAJANJA EXPERIENCE WITH THE HYBRID ELECTROSTATIC
241
ELEKTROSTATI^KIH IZDVAJA^A NA TE MORAVA PRECIPITATOR POWER SUPPLY IN THE MORAVA TPP

Desimir B. Triji}
ANALIZA RADA DIFERENCIJALNE ZA[TITE TRANSFORMATORA EXPERIENCE WITH THE HYBRID ELECTROSTATIC
250
U POGONU KOJI NAPAJA ELEKTROLU^NE PE]I PRECIPITATOR POWER SUPPLY IN THE MORAVA TPP
 Impresum
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011.

@eljko R. \uri{i},
Branislav I. \uki}, Nenad N. [ijakovi},
Dragan T. Balkoski, Dejana J. Popovi} Milovanovi}
ANALIZA KARAKTERISTIKA VETRA ANALISYS OF WIND CHARACTERISTICS
U JU@NOM BANATU I IN THE SOUTH BANAT REGION AND
USLOVI INTEGRACIJE VETROELEKTRANA 256 CONDITIONS ASSOCIATED WITH WIND POWER
U ELEKTROENERGETSKOM SISTEMU SRBIJE INTEGRATION IN THE SERBIAN POWER SYSTEM

Goran S. Jakupovi},
Ninel V. ^ukalevski, Ljubi{a M. Mihailovi}, Zvezdan N. Kara},
Nemanja D. Samard`i}, Nikola M. Obradovi} i Mirela M. \ur|evi}
UVO\ENJE TERMOAGREGATA IZ TENT A U SISTEM NIKOLA TESLA A TPP INTRODUCTION OF TERMAL POWER
SEKUNDARNE REGULACIJE FREKVENCIJE I 271 PLANT NIKOLA TESLA A INTO THE AUTOMATIC
SNAGE RAZMENE (LFC) GENERATION CONTROL (AGC) SYSTEM

Mi}o V. Olja~a,
Sne`ana I. Ilja~a, Mirko M. Nedi}, Kosta B. Gligorevi},
Aleksandra A. ^anak Nedi}, Marjan M. Dolen{ek
RACIONALIZACIJA SAVREMENIH RE[ENJA RATIONALISATION OF MODERN BIOMASS
KORI[]ENJA BIOMASE U DOMA]INSTVIMA 279 USAGE SOLUTIONS IN HOUSEHOLDS
Zoran N. Stojanovi} i Zlatan M. Stojkovi}
PROCENA STANJA METALOKSIDNOG ODVODNIKA EVALUATION OF METAL-OXIDE SURGE ARRESTER
PRENAPONA PRIMENOM HARMONIJSKE ANALIZE 287 CONDITION USING THE HARMONIC ANALYSIS
STRUJE ODVO\ENJA PRI RADNOM NAPONU MRE@E OF LEAKAGE CURRENT

Vladimir M. Jankovi},
Milo{ B. Mladenovi} i Dejan S. Stoj~evski
PRAKTI^NI ASPEKTI PRACTICAL ASPECTS
SPAJANJA TR@I[TA ELEKTRI^NE ENERGIJE 296 OF ELECTRICITY MARKET COUPLING

Sa{a S. Mini},
Maja R. Markovi} i Milan V. Ivanovi}
SPECIFI^NOSTI ANALIZE MOGU]NOSTI SPECIFIC CHARACTERISTICS
PRIKLJU^ENJA VETROPARKOVA 303 OF WIND FARM CONNECTION POTENTIAL ANALYSIS
NA DISTRIBUTIVNU MRE@U TO THE DISTRIBUTION NETWORK

Radovan Lj. Radosavljevi},

Milo{ R. Zdravkovi}, Bojan B. Cavri}, Koviljka \. Stankovi} i Aleksandra I. Vasi}
POVI[ENJE NIVOA [UMA KOD SOLARNIH ]ELIJA USLED INCREASED NOISE LEVEL IN SOLAR CELLS CAUSED BY THE
POVI[ENJA TEMPERATURE I RADIJACIONIH O[TE]ENJA 311 INCREASED TEMPERATURE AND RADIATION DAMAGE

Bojan V. Milinkovi},
Jasmina S. Mandi} Luki} i Maja M. Stefanovi} Glu{ac
TELEKOMUNIKACIONE VEZE DRINSKO-LIMSKIH COMMUNICATION LINKS OF DRINSKO-LIMSKE
HIDROELEKTRANA
317 HYDROPOWER PLANTS

Milun J. Babi}
Prikaz monografije Book summary
ENERGETIKA SRBIJE 323 SERBIAN ENERGY SECTOR
JU^E, DANAS I SUTRA YESTERDAY, TODAY AND TOMORROW
Sadr`aj
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011.

IZDAVA^: PUBLISHER:
JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE SERBIA ELECTRIC POWER INDUSTRY
11 000 Beograd, Carice Milice 2 11 000 Beograd, Carice Milice 2
Telefon: 011/3952-380 Telefon: +381 11/3952-380
Telefaks: 011/3972-967 Telefaks: +381 11/3972-967
Elektronska prezentacija: www.eps.co.rs; www.eps.co.rs;
Elektronska po{ta: branislav.boskovic@eps.rs E-mail: branislav.boskovic@eps.rs
ZA IZDAVA^A: PUBLISHERS REPREZANTIVE:
GENERALNI DIREKTOR GENERAL MENADZER
DRAGOMIR S. MARKOVI], dipl. in`. ma{. DRAGOMIR M. MARKOVI], B. Mech. Ing.
GLAVNI UREDNIK CHIEF EDITOR
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el. Branislav A. Bo{kovi}, B. El. Ing.
IZDAVA^KI SAVET (PUBLISHING COUNCIL)
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el., predsednik (prezident),
Prof. dr Dragutin D. Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Dr Slobodan V. \eki}, dipl. in`. ma{., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Dr Slavoljub V. Luki}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Mr Gojko B. Dotli}, dipl. in`. el., Elektromre`a Srbije, ~lan (member),
Mr Vladan M. Radulovi}, dipl. in`. el., AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Vladimir S. Vujovi}, dipl. in`. el., Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Dragutin D. Martinovi}, dipl. in`. el., Regulatorna agencija za energetiku, ~lan (member).
REDAKCIONI ODBOR (EDITORIAL BOARD)
Prof. dr Dragutin D. Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik (president),
Mr Miroslav F. Markovi}, Elektroprivreda Crne Gore AD, zamenik predsednika (deputy resident),
Prof. dr Marko V. Iveti}, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Ne{o A. Miju{kovi}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan (member),
Prof. dr Vladimir I. Pavlovi}, Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Milan V. Petrovi}, Ma{inski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Jadranka S. Radovi}, Elektrotehni~ki fakultet Univerzitet Crne Gore, ~lan (member),
Prof. dr Vladimir C. Strezoski, Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ~lan (member),
Vanr. prof. dr Sa{a M. Stojkovi}, Tehni~ki fakultet ^a~ak Univerziteta u Kragujevcu, ~lan (member),
Dr Petar I. Vukelja, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, ~lan (member),
Dr Veselin N. Ili}, AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Dr Dragoslav M. Peri}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan (member),
Dr Du{ko Z. Tubi}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan (member),
Dr Ninel V. ^ukalevski, Institut Mihailo Pupin, ~lan (member),
Mr Bo{ko P. Bogeti}, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Mr Vladimir M. Jankovi}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan (member),
Mr Milanko R. Koruga, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Mr Predrag M. Mijajlovi}, AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Mr Aleksandra A. ^anak-Nedi}, dipl. in`., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Mr Velimir Lj. Strugar, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Milan M. Mirosavljevi}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Vojislav S. [kundri}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member).
LEKTOR (LINGUISTIC REVIEW)
Mr Branislava M. Markovi}, dipl. filolog.
PREVODILAC (TRANSLATION)
Sr|an M. Bugari} dipl. prof., JP Elektroprivreda Srbije
LIKOVNA PRIPREMA KORICA (COVER DESIGN)
Svetlana D. Petrovi}, dipl. dizajner grafike, JP Elektroprivreda Srbije

^asopis Elektroprivreda izlazi kvartalno.

The Elektroprivreda journal is issued quarterly.
Prelom teksta: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
Layout and design: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
[tampa: ^ugura print d.o.o., 11 070 Novi Beograd, Partizanske avijacije 3
Printed by: ^ugura print d.o.o., 11 070 Novi Beograd, Partizanske avijacije 3
Tira`: 800 primeraka
Circulation: 800 copies
196
Uvodna re~
Po{tovani ~itaoci,
Srpski nacionalni komitet Me|unarodnog save-
ta za velike elektri~ne mre`e CIGRE Srbija odr`ao
je svoje jubilarno, 30. savetovanje na Zlatiboru, u
periodu od 29. maja do 3. juna 2011. Ove godine,
CIGRE slave 90 godina postojanja, i 60 godina ra-
da u Jugoslaviji i Srbiji. CIGRE Srbija je tim povo-
dom izdala Antologiju tekstova iz priloga, monogra-
fija i dokumenata, koja pored istorije JUKO CIGRE
prikazuje i rad CIGRE Srbija do dana{njeg dana.
Jubilarno 30. savetovanje imalo je za cilj da
stru~noj javnosti predstavi najnovija tehni~ka znanja
i iskustva iz oblasti proizvodnje, distribucije i potro-
{nje elektri~ne energije.
Na jubilarnom 30. savetovanju okupilo se preko
1 000 stru~nih i nau~nih radnika i poslovnih ljudi iz
elektroprivrednih kompanija, elektroindustrije, in-
stituta, projektantskih, konsultantskih, nau~noistra-
`iva~kih organizacija i fakulteta iz Srbije, Republike
Srpske i zemalja iz okru`enja. Stru~ni izvestioci i
autori predstavili su oko 200 referata na preferenci-
jalne teme, koje je definisalo 16 studijskih komiteta.
U~esnici Savetovanja imali su mogu}nost da u
diskusijama vo|enim po plenarnim sednicama
16 studijskih komiteta daju svoj doprinos re{avanju
aktuelnih problema u elektroenergetskom sektoru.
Studijski komiteti su izabrali najzapa`enije referate
o kojima je vo|ena diskusija, na osnovu koje su for-
mirani zaklju~ci koji }e biti smernice za budu}i rad
na aktuelnim temama u elektroenergetskom sektoru.
Pored stru~nih sadr`aja, na 30. savetovanju je
bila organizovana i tehni~ka izlo`ba EXPO 2011,
koja je ilustrovala teme iz oblasti Savetovanja i pru-
`ila priliku proizvo|a~koj delatnosti i uslu`nim or-
ganizacijama da se sa najnovijim dostignu}ima
predstave {irokoj javnosti.
Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: gojko.dotlic@ems.rs
Dotli} B. Gojko: Uvodna re~
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 196197
Dear readers,
The Serbian National Committee of the Interna-
tional Council on Large Electric Systems - CIGRE
held its 30th Jubilee Conference on the Zlatibor Mo-
untain, between 29 May and 3 June 2011. This year,
CIGRE celebrates its 90 years of existence and 60
years in Yugoslavia and Serbia. CIGRE Serbia has
on this occasion issued an Anthology describing the
CIGRE Serbia activities to date, in addition to the
JUKO CIGRE history.
The 30th Jubilee Conference targeted the pre-
sentation of the latest technical know-how and
experience from the field of electricity generation,
distribution and consumption.
The 30th Jubilee Conference gathered over
1.000 experts, scientists and businessmen coming
from power utilities, power industry, institutes, de-
sign, consultancy, scientific-research originations
and faculties from Serbia, Republic of Srpska and
the neighbouring countries. Participants and authors
have presented some 200 papers on the preferential
topics defined by the 16 study committees.
The Conference participants were able to con-
tribute to the discussions led on the plenary sessions
of the 16 study committees, thus providing their in-
put to the resolution of the current power sector is-
sues. Study committees have selected the most
noteworthy papers used as the basis for the discussi-
ons. Conclusions stemming out of the discussions
will serve as guidelines for the future elaboration of
these topics within the power sector.
In addition to the technical programme, the 30th
Conference also involved a technical exhibition -
EXPO 2011. It illustrated the Conference topics and
offered the opportunity for the manufacturing and
Dotli} B. Gojko: Uvodna re~
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 196197
Gost 30. savetovanja bio je gospodin Franois
Meslier, generalni sekretar CIGRE Paris, koji je na
sve~anom otvaranju odr`ao predavanje.
Sa zadovoljstvom mo`emo da konstatujemo da
je jubilarno 30. savetovanje ispunilo o~ekivanja u
svakom pogledu, i uspelo da sa~uva kvalitet na koji
su na{i ~lanovi navikli, bez obzira na trenutnu eko-
nomsku situaciju.
Na samom kraju moram da iskoristim priliku i
jo{ jednom zahvalim svim sponzorima, kolektivnim
i individualnim ~lanovima i u~esnicima, koji su svo-
jim prisustvom i zalaganjem omogu}ili da se Save-
tovanje odr`i.
Predsednik CIGRE Srbija
mr Gojko Dotli}
197
service companies and organisations to present the-
ir latest achievements to a wider public.
Mr. Franois Meslier, CIGRE Paris general
secretary, was a guest of the 30th Conference. Mr.
Meslier gave a presentation at the official Conferen-
ce opening.
We are pleased to conclude that the 30th Jubilee
Conference has met all of the expectations and ma-
naged to preserve its usual quality, regardless of the
current economic situation.
Finally, I use this opportunity to thank all the
sponsors, collective and individual members and
participants for making this Conference possible
with their presence and immense efforts.
CIGRE Serbia president
Gojko Dotlic, M.Sc.
198 Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

Parametri pobudnih sistema

Du{an S. Joksimovi}1, Zoran N. ]iri}1, \or|e M. Stoji}1,
Nemanja S. Miloj~i}1, Du{an B. Arnautovi}1 i Dragan S. Petrovi}2
1
Elektrotehni~ki Institut Nikola Tesla, Univerzitet u Beogradu, Koste Glavini}a 8a, 11 000 Beograd, Srbija
2
Elektrotehni~ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.311.22; 62-533.7

Rezime
U radu su prikazani: osnovni koncept savremenih pobudnih sistema, pregled funkcija i parametara si-
stema pobude, metodi za odre|ivanje parametara regulatora, odzivi sistema regulacije pobude dobijeni eks-
perimentalno i odzivi sistema dobijeni kori{}enjem ra~unarske simulacije na primeru termoelektrane Ko-
stolac B.
Klju~ne re~i: sistem pobude, sinhroni generator, parametri, regulacija, simulacija

EXCITATION SYSTEM PARAMETERS

Abstract

his paper presents the following: the main modern excitation systems concept, review of excitation sys-
tem functions and parameters, methods for voltage regulator parameters determination, excitation system
responses obtained experimentally and system responses obtained by computer simulation on the Kostolac
B TPP example.
Key words: Excitation system, synchronous generator, parameters, regulation, simulation

1. UVOD hvata pored sistema pobude i generator i elektroe-

Osnovne funkcije sistema pobude sinhronih ge-
neratora su napajanje pobudnog namotaja generato-
ra i automatska regulacija statorskog napona genera-
tora. Ta regulacija ne uti~e samo na statorski napon
ve} i na struju statora, reaktivnu snagu i faktor sna-
ge na krajevima ma{ine. Stoga parametri sistema
pobude moraju biti odabrani tako da sistem pobude
omogu}i pouzdan i stabilan rad generatora i u staci-
onarnim re`imima rada generatora i tokom prela-
znih procesa. Na izbor parametara sistema pobude
presudan uticaj imaju generator i elektroenergetski
sistem na koji je generator povezan. Sistem regula-
cije pobude je pojam {iri od sistema pobude i obu-
nergetski sistem. Sistem pobude sastoji se od ener-
getskog i regulacionog dela. Energetski deo obuhvata
ure|aje preko kojih se napaja pobudni rotorski na-
motaj generatora. U okviru regulacionog dela reali-
zovana je automatska regulacija napona generatora,
ali i niz drugih regulacionih, za{titnih, stabilizacio-
nih, komandnih, mernih i signalizacionih funkcija.
Savremeni pobudni sistemi sa upravljanim tiristor-
skim pretvara~ima i digitalnim mikroprocesorskim
regulatorima uz dobro pode{ene parametre u potpu-
nosti zadovoljavaju sve zahteve koje postavljaju ge-
nerator i elektroenergetski sistem. Modelovanje ele-
menata sistema za regulaciju pobude i kori{}enje
ra~unarske simulacije olak{ava i ubrzava izbor para-

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: jdusan@ieent.org

Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema 199
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

metara sistema pobude i odre|ivanje dinami~kih
performansi sistema regulacije pobude.
2. OSNOVNI KONCEPT SAVREMENIH
POBUDNIH SISTEMA
Savremeni pobudni sistemi sinhronih generato-
ra su stati~kog samopobudnog tipa i napajaju pobud-
ni namotaj generatora preko kliznih prstenova. Bazi-
rani su na tiristorskim mostovima i digitalnim regu-
latorima i u zavisnosti od zahteva generatora i elek-
troenergetskog sistema pobude mogu imati sve ili
neke od navedenih funkcija:
napajanje pobudnog namotaja (namotaja rotora)
sinhronog generatora iz tiristorskih mostova po-
trebnom pobudnom strujom u svim dozvoljenim
stacionarnim i prelaznim re`imima rada generato-
ra u induktivnoj i kapacitivnoj oblasti;
automatsku regulaciju napona statora prema zada-
toj referentnoj vrednosti uz kompenzaciju po reak-
tivnom i aktivnom optere}enju;
rezervnu regulaciju struje pobude prema zadatoj
referentnoj vrednosti;
automatsko ograni~enje rada generatora u oblasti
dozvoljenih termi~kih naprezanja statora i rotora
prema pogonskoj karti realizovano preko limitera
pobude;
brz odziv na male poreme}aje u sistemu u cilju po-
bolja{anja dinami~ke stabilnosti;
forsiranje struje pobude sa zadatim koeficijentom
forsiranja pri sni`enju napona na sabirnicama ge-
neratora usled velikih poreme}aja u sistemu u ci-
lju pobolj{anja tranzijentne stabilnosti;
prigu{enje elektromehani~kih oscilacija u elektro-
energetskom sistemu.
Savremene pobudne sisteme odlikuje brz odziv,
visoko su pouzdani, imaju male gubitke, jednostav-
ni su za upravljanje i odr`avanje. Velika prednost
ovih sistema je i mogu}nost redundancije. Primena
digitalnih tehnologija i tiristorskih mostova omogu-
}ava da se redundancija realizuje i u upravlja~kom i
u energetskom delu sistema pobude. Na slici 1 pri-
kazana je blok-{ema jednog savremenog dvokanal-
nog stati~kog sistema pobude.
3. ENERGETSKI PARAMETRI
Energetski parametri sistema pobude uveliko
zavise od konstrukcije generatora. U energetske pa-
rametre spadaju: nominalna pobudna struja, nomi-

EES
prekida
prekida~
Mre`ni
ni

VR1
VR1 Paljenje
Paljenje
Mre

x6
x6
Regulator
Regulator 11 tiristora
tiristora
1. kanala
1. kanala
transformator
transformator
BlokBlok

VR2
VR2 Paljenje
Paljenje
Regulator
Regulator 22 x6
x6
tiristora
tiristora
2. kanala
2. kanala
Ug
Ug

lgIg
Pobudni
Pobudni
Generatorski
Generatorski

Usinh1

transformator
transformator
Usinh1
prekida~
prekida

If1
If1

Rastavlja~
Rastavlja Rastavlja~
Rastavlja
Q1.2
Q1.2 Tiristorski most
Tiristorski most Q1.1
Q1.1
TM1
TM1
G
3~
Brzo
razbuivanje
razbu|ivanje Poetna
Po~etna
Usinh2
Usinh2
If2

pobuda
If2

Generator pobuda
Generator

Prenaponska
Prenaponska Rastavlja~ Rastavlja~
Nezavisan
Nezavisan Rastavlja Rastavlja
za{tita
zatita izvor Q2.2 Tiristorski most Q2.1
izvor Q2.2 Tiristorski most Q2.1
TM2
TM2

Slika 1. Blok-{ema stati~kog sistema pobude sa samopobudom

200
nalni pobudni napon, pobudna struja praznog hoda,
pobudni napon praznog hoda, nominalna struja siste-
ma pobude, nominalni napon sistema pobude, pla-
fonski napon, plafonska struja i vreme odziva. Svi
navedeni parametri su definisani u [1]. Nominalna
pobudna struja, nominalni pobudni napon, pobudna
struja praznog hoda, pobudni napon praznog hoda,
nominalna struja sistema pobude i nominalni napon
sistema pobude parametri su koji se odnose na trajne
re`ime rada. Plafonski napon, plafonska struja i vre-
me odziva su parametri od kojih zavisi odziv sistema
pobude pri velikim poreme}ajima u elektroenerget-
skom sistemu i uti~u na tranzijentnu stabilnost gene-
ratora. Potrebne ovih vrednosti parametara koje tre-
ba da ima sistem pobude odre|uju se na osnovu ana-
lize tranzijentne stabilnosti sistema [2].
4. PARAMETRI REGULATORA POBUDE
4.1. Automatska regulacija
Osnovna funkcija automatske regulacije je odr-
`avanje statorskog napona generatora na referentnoj
vrednosti. Tako|e, pomo}ne funkcije sistema pobu-
de deluju preko automatske regulacije. Kod novijih
regulatora pobude sa tiristorskim mostovima auto-
matska regulacija je zasnovana na PI upravlja~kom
zakonu. Upravljanjem nelinearnim procesom pomo-
}u linearnih regulatora dobija se razli~it kvalitet re-
gulacije upravljanja u razli~itim radnim ta~kama.
Prilikom odre|ivanja parametara linearnog regula-
tora treba voditi ra~una kako parametri objekta upra-
vljanja zavise od radne ta~ke, koja radna ta~ka je
najkriti~nija i s obzirom na nju odrediti parametre
regulatora, ~ime se osigurava stabilnost u svim rad-
nim ta~kama. Najkriti~niji re`im rada sinhronog ge-
neratora je prazan hod. Budu}i da nema reakcije in-
VminL
V minL VVmaxL
maxL
Kpp
K
+ -
V
Vref
ref V
Verr
err K
Kii
+ +
- -
ss
VV/Hz
V/Hz
Regulator
Regulator
Slika 2. Blok-dijagram automatske regulacije u praznom hodu
Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206
dukta, u praznom hodu sinhroni generator ima najve-
}e vrednosti poja~anja i tranzijentne vremenske kon-
stante. Dinamika sinhronog generatora u praznom
hodu mo`e se opisati prenosnom funkcijom prvog
reda sa poja~anjem KG i tranzijentnom vremenskom
konstantom praznog hoda generatora Td0 [3]. Siste-
mi pobude sa stati~kim pretvara~em koji direktno
napaja pobudni namotaj generatora imaju zanemar-
ljivo vremensko ka{njenje, pa se energetski deo po-
budnog sistema mo`e predstaviti samo poja~anjem
KE. Kosinusna zavisnost izlaznog napona tiristor-
skog mosta od ugla paljenja tiristora mo`e se kom-
penzovati inverznom kosinusnom funkcijom izme-
|u izlaza regulatora i ugla paljenja [3]. Na taj na~in
je postignuto da poja~anje KE ne zavisi od ugla pa-
ljenja tiristora, odnosno tiristorski most postaje line-
aran element. Uobi~ajena struktura automatske re-
gulacije sa PI regulatorom i generatorom u praznom
hodu prikazana je na slici 2.
Na blok-dijagramu prikazani su parametri auto-
matskog regulatora. Za pode{avanje PI regulatora
mo`e se koristiti metod poni{tavanja polova. Metod
poni{tavanja polova koristi ~injenicu da se dinami~-
ki efekti pola poni{tavaju ako postoji nula u blizini
pola. PI regulator sadr`i jedan pol i jednu nulu. Za
primenu metoda poni{tavanja polova potrebno je
podesiti poja~anja PI regulatora tako da nula regula-
tora poni{ti dominantan pol generatora. Na osnovu
prenosne funkcije sistema sa otvorenom povratnom
spregom napisane u obliku:
K
K P (s + I )
KP
GOL ( s ) = K G K E (1)
1
Td' 0 s ( s + ' )
Td 0
mo`e se odrediti vrednost integralnog poja~anja re-
gulatora da bi se postiglo poni{tavanje pola:
VVRmax
Rmax
+ V
V
VRR VVff KGG Vgg
KKEE
(1+sTd0'
d0) )
VVRmin
Rmin
Tiristorski
Tiristorski Generator
Generator
PI
PI most
most
Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206
1 ra. Uobi~ajeno je da se kompenzuje 5080 % pada
KI = KP (2)
Td' 0
Da bi se odredilo poja~anje KI, potrebno je naj-
pre odrediti poja~anje Kp. Poja~anje Kp mo`e se od-
rediti na osnovu `eljenog vremena odziva tr:
TE ln 9
KP = (3)
tr KG K E
Ta~no poni{tavanje polova nije prakti~no jer se
tranzijentna vremenska konstanta generatora menja
u zavisnosti od radnog re`ima. Tokom rada genera-
tora na mre`i pol generatora }e biti pomeren ulevo u
odnosu na prazan hod, pa se iz tog razloga nula PI
regulatora postavlja s leve strane pola u praznom ho-
du. Donje i gornje ograni~enje izlaznog signala re-
gulatora VRmin i VRmax odre|eni su maksimalnim i
minimalnim uglom paljenja tiristora. Za rad tiristor-
skog mosta u ispravlja~kom i invertorskom re`imu
preporu~eni opseg ugla paljenja tiristora je 0 160 .
Za donje i gornje ograni~enje izlaznog signala regu-
latora uzimaju se slede}e vrednosti:
VR min = cos160 = 0,94 i VR max = cos 0 = 1 (4)
4.2. Kompenzacija optere}enja
Kada se u regulacionu petlju uvede kompenza-
cija optere}enja, koja simulira pad napona na nekoj
impedansi, regulator efektivno reguli{e napon u ta~-
ki koja je sa generatorom povezana tom impedan-
som tako {to se izmerenoj vrednosti napona genera-
tora doda pad napona na impedansi. Kompenzacija
optere}enja realizuje se u okviru povratne sprege au-
tomatske regulacije prema relaciji:
V gc = V g + ( Rc + jX c ) I g
Za pozitivne vrednosti Rc i Xc regulator reguli-
{e napon u ta~ki koja se nalazi unutar generatora.
Ovakva kompenzacija se koristi kada su sinhrone
ma{ine spojene u istu ta~ku bez ikakve impedanse
izme|u njih i koriste isti blok-transformator. Svrha
kompenzacije je da simulira imepedansu izme|u ge-
neratora kako bi raspodela reaktivne snage bila od-
govaraju}a. Bez kompenzacije generator ~iji je na-
pon ve}i proizvodio bi svu reaktivnu snagu, dok bi
reaktivna snaga drugog generatora bila negativna,
odnosno postojala bi struja cirkulacije izme|u gene-
ratora. Za negativne vrednosti Rc i Xc regulator re-
guli{e napon u ta~ki van generatora. U ovom slu~a-
ju cilj kompenzacije je da kompenzuje pad napona
na blok-transformatoru kada su dva generatora ili vi-
{e njih povezani preko posebnih blok-transformato-
201
napona kako bi rad generatora u paraleli bio zadovo-
ljavaju}i. Kompenzacija se mo`e vr{iti i samo na
osnovu reaktivne snage. Kako se uticaj Rc i aktivne
komponente struje Ip naj~e{}e mogu zanemariti,
mo`e se napisati slede}i izraz:
V gc Vg + X c I Q = V g + X c Q (r. j.) (6)
4.3. Limiter potpobude
Limiter potpobude deluje na pove}anje pobud-
ne struje i ima za cilj da spre~i ulazak generatora u
zabranjene potpobu|ene re`ime rada i da odr`i ge-
nerator u okviru dozvoljene oblasti pogonskog dija-
grama. Postoje dva ograni~avaju}a faktora u podbu-
|enim re`imima koji odre|uju levu granicu dozvo-
ljene oblasti pogonskog dijagrama generatora, a to
su stati~ka stabilnost generatora (sposobnost genera-
tora da odr`i sinhonizam) i pregrevanje ~eonih delo-
va statora. Tako|e, delovanje limitera potpobude
treba da spre~i odradu za{tite od gubitka pobude.
Ulazni signali limitera su aktivna snaga Pg i reaktiv-
na snaga Qg. Izlazni signal limitera potpobude delu-
je na regulator preko sumatora i u~estvuje u formi-
ranju signala gre{ke. Blok-dijagram limitera sa para-
metrima prikazan je na slici 3.
VVupup
Verrerr
V KKIU
IU
Qg
Q - K
KPU
PU ++
s
VVminL
minL
+
00
Pg
Qref
Q ref (Pg)
Qref
Q ref
(Pg)
(5)
Slika 3. Blok-dijagram limitera potpobude
Granica odrade limitera je odre|ena relacijom:
Qref ( Pg ) = kU Pg + Qref 0 (7)
KU i Qref0 se mogu odrediti na osnovu pogon-
skog dijagrama generatora pomo}u ta~aka (0, Q0) i
(Pnom, Q1) na granici potpobu|ene oblasti. Ako je
margina prorade limitera 20 %, mogu se napisati iz-
razi:
kU = 0,8 (Q1 Q0 ) / Pnom i Qref 0 = 0,8 Q0 (8)
Dinami~ke parametre limitera KPU i KIU treba
podesiti tako da se pri zatvorenoj povratnoj sprezi li-
202 Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

mitera dobije dobro prigu{en sistem. Stoga, nova
prese~na u~estanost c treba da je malo manja od
prese~ne u~estanosti sistema bez limitera. Da bi se
osigurala stabilnost u svim radnim re`imima, fre-
kventne karakteristike i prose~nu u~estanost sistema
bez limitera treba odrediti za najnepovoljniji radni
re`im, a to je re`im kada je aktivna snaga generato-
ra maksimalna i kada je elektroenergetski sistem naj-
ja~i (u radu su svi vodovi i generatori u sistemu) [4].
Poja~anje celog sistema zajedno s limiterom pri iza-
branoj prose~noj u~estanosti treba da bude 1, a fazni
stav -180 + PM, gde je PM `eljena fazna margina.
Na osnovu toga se mo`e napisati:
K IU
( K PU + ) M G e jG = 1 e j ( 180+ PM )
jc
gde su: MG i G poja~anje i fazni stav sistema bez li-
mitera. Navedena relacija mo`e se napisati i u obli-
ku:
K IU
( K PU + ) M G (cos G + j sin G ) =
jc
= cos(180 + PM ) + j sin( 180 + PM )
Izjedna~avanjem realnih i imaginarnih delova s
leve i desne strane dobijaju se poja~anja limitera:
cos( PM G ) sin( PM G )
K PU = i K IU = c (11)
MG MG
Dobar faktor prigu{enja je za vrednosti ve}e od
0,707, zbog ~ega je neophodno da fazna margina
PM bude 70 . Uobi~ajeno se za `eljenu marginu
usvaja malo ve}a vrednost 75 [4]. Izlaz iz limitera
je ograni~en na 0,2 p.u. parametrom Vup.
4.4. Limiter natpobude
Limiter natpobude deluje na smanjenje pobud-
ne struje i ima za cilj da spre~i pregrevanje usled
prevelike struje pobude dok istovremeno treba da
omogu}i struju forsiranja. Merna veli~ina limitera je
pobudna struja. Blok-dijagram limitera koji ima dve
vrednosti prorade i kombinovanu trenutnu i inverz-
nu vremensku karakteristiku sa parametrima prika-
zan je na slici 4.
Izlazni signal limitera potpobude deluje na re-
gulator preko sumatora i u~estvuje u formiranju sig-
nala gre{ke. Vremensko ka{njenje limitera (parame-
tri A, B i C) treba podesiti prema vremenskoj karak-
teristici dozvoljenog preoptere}enja rotora. Pobudni
(9) namotaj je naj~e{}e konstruisan tako da mo`e trajno
da radi pri struji pobude ~ija je vrednost 10 % ve}a
od nominalne, pa se prva vrednost prorade ImaxL1
pode{ava na 110 % nominalne struje, dok se druga
vrednost prorade ImaxL2 pode{ava na vrednost pla-
fonske pobudne struje. Kada pobudna struja pre|e
(10) vrednost ImaxL1, aktivira se vremenski broja~ limite-
ra po inverznoj karakteristici. Odrada limitera treba
da ima histerezisnu karakteristiku, odnosno kada se
vrednost struje smanji ispod ImaxL1H (ImaxL1H <
ImaxL1), broja~ limitera }e odbrojavati unazad. Kada
broja~ limitera dostigne vreme prorade, limiter sma-
njuje vrednost pobudne struje na ImaxL1 i struja osta-
je na toj vrednosti sve dok uslovi u sistemu ne dove-
du do smanjenja pobudne struje ispod ImaxL1H. Kada
pobudna struja pre|e vrednost ImaxL2, limiter trenut-
no smanjuje vrednost struje pobude na ImaxL2, a za-
tim kada broja~ limitera dostigne vreme prorade, li-
miter smanjuje vrednost struje pobude na ImaxL1. Di-
nami~ke parametre limitera natpobude KPO i KIO
treba podesiti na isti na~in kao i limiter potpobude
tako da prese~na u~estanost c sistema sa limiterom

IImaxL1
maxL1 IImaxL2
maxL2
V
Vup
11

- BB -
IIff I fIf-C
-C KK UO
+ + 1/s
1/s + KPO
K + UO
PO + s VmaxL
V maxL
A
A s maxL
00 - 11 +
IImaxL1H 00
maxL1H 00

+
-
00

Slika 4. Blok-dijagram limitera natpobude

Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema 203
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

natpobude bude malo manja od prose~ne u~estano- 5. VREMENSKI ODZIVI

sti sistema bez limitera za najnepovoljniji radni re-
`im. Za razliku od limitera potpobude, najnepovolj-
niji radni re`im limitera natpobude je re`im kada je
aktivna snaga generatora maksimalna i kada je elek-
troenergetski sistem najslabiji (nisu u radu svi vodo-
vi i generatori u sistemu) [4]. Izlaz iz limitera je
ograni~en na 0,2 p.u. parametrom Vup.
4.5. Visokofrekventni limiter
Visokofrekventni limiter (V/Hz) slu`i da za{titi
generator i blok-transformator od prekomernog
magnetnog fluksa pri niskoj frekvenciji ili preveli-
kom naponu. Prekomeran fluks izaziva pregrevanje,
{to mo`e o{tetiti gvozdeno jezgro blok-transforma-
tora i generatora. Odnos napona i frekvencije u rela-
tivnim jedinicama, nazna~en kao odnos V/Hz, pred-
stavlja veli~inu proporcionalnu magnetnom fluksu i
predstavlja ulazni signal V/Hz limitera. Ako su no-
minalni napon sekundara blok-transformatora i no-
minalni napon generatora isti, ograni~enja generato-
ra odre|uju pode{enje V/Hz limitera. Me|utim, no-
minalni napon sekundara blok-transformatora ~esto
je 5 % manji od nominalnog napona generatora, i u
tom slu~aju je pode{enje V/Hz limitera odre|eno
ograni~enjima transformatora. V/Hz limiter ograni-
~ava napon statora kada odnos V/Hz pre|e pode{e-
nu vrednost odrade limitera delovanjem na signal
gre{ke regulatora. Blok-dijagram V/Hz limitera sa
parametrima prikazan je na slici 5.
U nastavku su prikazani vremenski odzivi siste-
ma regulacije pobude na odsko~ne poreme}aje i od-
rada limitera potpobude i natpobude dobijeni ekspe-
rimentalno snimanjem na samom agregatu na pri-
meru TE Kostolac B [5]. Parametri regulatora po-
bude su pode{eni prema opisanim metodima. Sa
eksperimentalno dobijenim snimcima prikazani su i
snimci dobijeni ra~unarskom simulacijom. Simula-
cija je ura|ena pomo}u Matlab/Simulink program-
skog paketa. Bazirana je na numeri~kom re{avanju
sistema diferencijalnih jedna~ina i u njoj su modelo-
vani sistem pobude, sinhroni generatori i upro{}en
400 kV elektroenergetski sistem na koji je povezana
TE Kostolac B. Kao rezultat simulacije dobijaju
se vremenski odzivi na male i velike poreme}aje,
amplitudske i fazne frekventne karakteristike, geo-
metrijsko mesto korena i sopstvene vrednosti karak-
tersti~ne jedna~ine modela linearizovanog u prosto-
ru stanja. U ovom radu su prikazani samo vremenski
odzivi i upore|eni s odzivima dobijenim snimanjem
na samom agregatu. Uz odre|ene modifikacije i
unos odgovaraju}ih parametara elemenata ova si-
mulacija se mo`e primeniti i na druge elektrane ko-
je imaju stati~ki tiristorski samopobudni sistem.
Pobu|ivanje i razbu|ivanje

UgU(p.u.)
g (p.u.) VVZLM
ZLM
VVup
up

-
U
Ugg/f/f V
V err
err K
K IZ
f(p.u.)
f(p.u.) + K
K PZ + IZ
PZ +
V
VV/Hz
V/Hz
s
0
0

Snimak na agregatu: Tp = 1,36 s, Tr = 1,19 s

Slika 5. Blok-dijagram visokofrekventnog limitera

Dinami~ke parametre limitera KPZ i KIZ treba

podesiti na isti na~in kao i limitere potpobude i nat-
pobude tako da prose~na u~estanost c sistema sa
V/Hz limiterom bude malo manja od prose~ne u~e-
stanosti sistema bez limitera za najnepovoljniji rad-
ni re`im. Najnepovoljniji radni re`im V/Hz limitera
isti je kao i za limiter natpobude, a to je re`im kada
je aktivna snaga generatora maksimalna i kada je
elektroenergetski sistem najslabiji (nisu u radu svi
vodovi i generatori u sistemu) [4]. Izlaz iz limitera je
ograni~en na 0,2 p.u. parametrom Vup.
Simulacija: Tp = 1,33s, Tr = 1,16 s
204
Odziv na odsko~ni poreme}aj od 5 %
u praznom hodu generatora
Snimak na agregatu: Tu = 0,21s, Ts = 0,25 s
Simulacija: Tu = 0,19 s, Tr = 0,23 s
Odziv na odsko~ni poreme}aj od 5 %
pri radu generatora na mre`i
Snimak na agregatu: Tu = 2,11 s, Ts = 2,73 s,
Q1 = 0,13 p.u., Q2 = 0,79 p.u.
Simulacija: Tu = 1,94 s, Tr = 2,32,
Q1 = 0,13 p.u., Q2 = 0,82 p.u.
Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206
Odrada limitera potpobude
Snimak na agregatu
Simulacija
Odrada limitera natpobude sa zadr{kom
Snimak na agregatu: Tz = 3,1s
Simulacija: Tz = 3,3 s
Na svim dobijenim snimcima odziv regulatora
pobude je brz i stabilan bez preskoka, pa se mo`e za-
klju~iti da sistem regulacije pobude ima dobre dina-
mi~ke performanse i da su parametri regulatora po-
Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema 205
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

bude dobro pode{eni. Tako|e, mo`e se zaklju~iti da
su odzivi dobijeni simulacijom pribli`no jednaki
eksperimentalno dobijenim odzivima uz malo ve}a,
ali nevelika, odstupanja pri radu agregata na mre`i,
{to verifikuje modele primenjene u simulaciji. Stoga
se ra~unarska simulacija mo`e koristiti za izbor pa-
rametara regulatora i analizu dima~kih karakteristi-
ka sistema regulacije pobude.
6. ZAKLJU^AK
U radu je prikazana struktura savremenih sta-
ti~kih pobudnih sistema uz date blok-dijagrame
funkcija regulatora pobude. Navedeni su parametri
pobudnih sistema i opisani metodi za njihov izbor.
Na osnovu ispitivanja na samom agregatu mo`e se
zaklju~iti da se primenom ovih metoda dobijaju do-
bre dinami~ke performanse sistema regulacije pobu-
de. Pore|enjem odziva dobijenih ispitivanjima na
samom agregatu i odziva dobijenih ra~unarskom si-
mulacijom sistema regulacije pobude verifikovana je
ra~unarska simulacija na primeru TE Kostolac B.
7. LITERATURA
[1] IEEE Std 421.1-1986, IEEE STANDARD DEFINI-
TIONS FOR EXCITATION SYSTEMS FOR SYN-
CHRONOUS MACHINES
[2] IEEE Std 421.2-1990, IEEE GUIDE FOR IDENTI-
FICATION, TESTING, AND EVALUATION OF
THE DYNAMIC PERFORMANCE OF EXCITA-
TION CONTROL SYSTEMS
[3] K. Kim, M. J. Basler, A. Godhwani, DESIGN EX-
PERIENCE WITH PID CONTROLLERS FOR
VOLTAGE REGULATION OF SYNCHRONOUS
GENERATOR, IEEE Transactions on Energy Con-
version, 2004.
[4] X. M. Jia, S. S. Choi, A TECHNIQUES FOR TU-
NING EXCITATION LIMITERS, IEEE Transacti-
ons on Power Systems, Vol. 14, No. 4, November
1999.
[5] Zoran ]iri}, \or|e Stoji}, Du{an Joksimovi}, Ne-
manja Miloj~i}, SISTEM POBUDE AGREGATA
B1 U TE KOSTOLAC B PROJEKAT IZVE-
DENOG STANJA, 2008.
[6] Rosica R. Cveji}, Zoran N. ]iri}, \or|e M. Stoji},
Du{an S. Joksimovi}, Nemanja S. Miloj~i}: REVI-
TALIZACIJA SISTEMA REGULACIJE POBUDE
BLOKA 100 MW TE KOSTOLAC A, ~asopis
Elektroprivreda 22010, str. 142155.
[7] Ilija Stefanovi}, Du{an Arnautovi} i Zoran ]iri}:
KLASIFIKACIJA I PRIKAZ STANJA REGULA-
TORA POBUDE SINHRONIH GENERATORA U
ELEKTROPRIVREDI SRBIJE, ~asopis Elektro-
privreda 12008, str. 1829.

Dora|en rad STK A107 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 27. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Du{an S. Joksimovi} ro|en je u Pri{tini 1982. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju pri-
rodno-matemati~kog smera zavr{io je u Pri{tini. Na Energetskom odseku Elektrotehni~kog
fakulteta u Beogradu diplomirao je 2005. godine. Nakon zavr{etka studija radio je u termo-
elektrani Nikola Tesla A na poslovima odr`avanja pobudnih i regulacionih sistema gene-
ratora. Od 2006. godine zaposlen je u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za
automatiku i regulaciju, gde se bavi: pobudnim sistemima generatora, elektri~nim za{titama
i sinhronizacijom generatora, sistemima akvizicije i merenjima.
Zoran N. ]iri} ro|en 1950. godine u Izvoru kod Pirota. Osnovnu {kolu i gimnaziju za-
vr{io je u Pirotu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Smer
elektroenergetski. Od 1976. do 1979. godine radio je prora~une, projektovanje i realizaciju
kompenzacije reaktivne energije u industriji gumenih proizvoda Tigar iz Pirota, a od 1979.
do 1989. radio je u HE \erdap. U periodu od 1979. do 1982. godine radio je u HE \er-
dap I u odr`avanju i eksploataciji elektrane, a od 1982. do 1989. godine bio je glavni in`e-
njer za elektroradove na izgradnji i pu{tanju u rad HE \erdap II. U Elektrotehni~kom in-
stitutu Nikola Tesla se zaposlio 1989. godine u Centru za automatiku i regulaciju, gde i sada radi kao
vi{i savetnik. Radio je na projektovanju, izradi i pu{tanju u rad pobudnih sitema malih, srednjih i velikih
sinhronih generatora i motora. U~estvovao je u automatizaciji malih hidroelektrana, kao i na ispitivanji-
ma i otklanjanju nedostataka na sistemima pobude u svim hidro i termoelektranama elektroprivrede Srbi-
je i mnogim industrijskim postrojenjima i u elektroprivredi Republike Srpske. U~estvovao je u ispitivanji-
ma i izradi studija za pove}anje snage generatora u EPS-u i na ve}em broju projekata Ministarstva nauke
Republike Srbije. Bio je rukovodilac elektroradova pri prvom pu{tanju i stavljanju u pogon ve}eg broja hi-
dro i turboagregata u Elektroprivredi Srbije.
206 Joksimovi} S. Du{an i ostali: Parametri pobudnih sistema
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

\or|e M. Stoji} ro|en je u Beogradu 1970. godine. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu

zavr{io je 1994. godine, gde je magistrirao 1996. i doktorirao 2004. godine. Sa zvanjem vo-
de}eg savetnika radi u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automatiku i
regulaciju. Radi na poslovima projektovanja sistema automatskog upravljanja.

Nemanja S. Miloj~i} ro|en je 1982. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu i gimnaziju za-
vr{io je u Mladenovcu i diplomirao na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta Uni-
verziteta u Beogradu 2005. godine. Po zavr{etku studija radi na poslovima razvoja i projek-
tovanja uljnih i suvih energetskih transformatora u kompaniji ABS Minel trafo u Mladenov-
cu. Od 2007. godine radi na Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automa-
tiku i regulaciju, gde se bavi problemima regulacije u elektroenergetskim sistemima, razvo-
jem, projektovanjem i ispitivanjem pobudnih sistema sinhronih ma{ina, ispitivanjem elektri~-
nih ma{ina, relejnom za{titom, elektri~nim merenjima i automatizacijom malih hidroelektrana.

Du{an B. Arnautovi} ro|en je 1950. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1973. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1978. godine na
Smeru elektroenergetski sistemi i doktorsku tezu odbranio 1988. godine, sve na Elektroteh-
ni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1975. do 1977. godine sta`irao na Elektrotehni~kom fakul-
tetu u Beogradu. Godine 1977. zaposlio se u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla, Cen-
tar za automatiku i regulaciju, gde i danas radi na mestu direktora. Godine 1995. sti~e nau~-
no zvanje vi{i nau~ni saradnik. U dosada{njem radu anga`ovan u oblastima: regulacija elek-
trana i elektroenergetskih sistema, modelovanju i simulaciji rada elektrana i elektroenergetskih sistema i
primeni moderne teorije upravljanja u elektroenergetskim sistemima. Kao autor ili koautor objavio je pre-
ko 95 me|unarodnih i doma}ih nau~nih i stru~nih radova. Rukovodio i sara|ivao na izradi preko 55 studi-
ja i istra`iva~kih projekata.

Dragan S. Petrovi} redovni profesor u penziji ro|en je 1942. god. u Kosanici kod Plje-
valja. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu je zavr{io 1964. godine, gde je i magistrirao 1968.
godine. Doktorirao je 1977. godine na ETF u Zagrebu sa temom iz ispitivanja sinhronih ma-
{ina. Ceo radni period proveo je na ETF u Beogradu, gde je pro{ao kroz sva nastavno-nau~-
na zvanja, od asistenta do redovnog profesora. U tom zvanju je penzionisan 2009. godine. Od
1991. do 2011. godine bio je predsednik STK A1 CIGRE Srbije.
Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka 207
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213

Celishodnost popravke interkonektivnih

autotransformatora sa stanovi{ta
eksploatacionog veka
^edomir N. Pono}ko, Milutin V. Jankovi}, Slobodan V. Kati} i Marko P. Markovi}
JP Elektromre`a Srbije, Kneza Milo{a 11, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.314.21

Rezime
U radu je analizirana opravdanosti popravke havarisanih energetskih autotransformatora prenosnih
odnosa 400/X kV/kV i 220/X kV/kV, instalisanih u prenosnoj mre`i Srbije. Nominalne snage primara i se-
kundara interkonektivnih autotransformatora su tipizirane. Autotransformatori poti~u od razli~itih proizvo-
|a~a i pojedini se zna~ajno razlikuju jedan od drugog, kako po osnovnoj kostrukciji, tako i po nominalnoj
snazi i nominalnom naponu tercijarnih namotaja. Razli~ite su starosti, uslova eksploatacije i preostalog `i-
votnog veka, te postoji potreba za jasno unapred definisanim kriterijumima kada ih nakon havarije treba
slati u fabriku na popravku, a kada popravku proglasiti necelishodnom i rashodovati ih. Autori su razmo-
trili tehni~ke, organizacione, eksploatacione i ekonomske ~injenice koje uti~u na ovu problematiku.
Klju~ne re~i: autotransformator, eksploatacija, {teta, popravka, tro{ak, vrednost, ostatak

INTERCONNECTION AUTO-TRANSFORMER REPAIR FEASIBILITY

FROM THE OPERATION LIFE ASPECT

Abstract

This paper analyses the damaged ponjer auto-transformers repair feasibility of 400/X kV and 220/X kV
transformation ratios installed in the Serbian transmission netnjork. Nominal ponjers of primary and
secondary njindings of interconnection auto-transformers are typified. The auto-transformers njere made
by different manufacturers and some units differ significantly from each other, both according to their ba-
sic design and according to the tertiary njinding nominal ponjer and nominal voltage. They differ also ac-
cording to the follonjing characteristics: age, operational conditions and remaining lifetime. Therefore, the-
re is a need to clearly establish pre-defined criteria providing support in decision-making njhether to repa-
ir or decommission autotransformers after hazards. Authors have considered technical, organisational,
operational and economical facts influencing this particular issue.
Key words: Auto-transformer, Operating life, Damage, Repair, Cost, Value, Remaining

1. UVOD ugro`ena havarijama i kvarovima nekoliko zna~ajnih

autotransformatora velikih i srednjih snaga. To se od-
Pogonska spremnost transformatorskih stanica i nosilo, pre svega, na TS 400/110/35 kV/kV/kV Pan-
razvodnih postrojenja u Javnom preduze}u Elektro- ~evo 2, gde je do{lo do havarije TR1 od 300 MVA,
mre`a Srbije (JP EMS), u toku 2010. godine, bila je koji je zamenjen rezervnim, na TS 400/110 kV/kV

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: cedomir.ponocko@ems.rs

208 Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka
Kragujevac 2, gde se u autotransformatoru TR1 od
300 MVA, generi{u gasovi kvara koji nastaju u ak-
tivnom delu autotransformatora izazivaju}i delova-
nje buholc-relea. Zatim je u TS 220/35 kV/kV Baji-
na Ba{ta do{lo do havarije transformatora 31,5 MVA.
U TS 220/110 kV/kV Beograd 3, na relativno no-
vom autotransformatoru, TR2-150 MVA,
220/110/10 kV/kV/kV, samo nakon ~etiri godine
eksploatacije, postoji visok nivo koncentracije poje-
dinih gasova kvara i on se u~estano ispituje i prati.
Pogonska spremnost odre|enog broja starih i
bombardovanih transformatorskih stanica je ugro`e-
na zbog delimi~nih o{te}enja, starosti i nedostatka
rezervnih delova, kako za transformatore, tako i za
visokonaponsku opremu u celini.
Pogonska spremnost ostalih transformatora i vi-
sokonaponske opreme bila je na relativno dobrom
nivou. Tome su doprineli kvalitetno preventivno i
korektivno odr`avanje visokonaponske opreme, re-
dovni pregledi, revizije i remonti visokonaponske
opreme, kao i rekonstrukcije nekih velikih transfor-
matorskih stanica.
Pogonska spremnost mo`e i dalje biti ugro`ena
zbog mnogo razloga, ali je najzna~ajniji onaj koji se
odnosi na starost opreme, posebno energetskih i
mernih transformatora, {to za posledicu ima degra-
daciju uljnopapirne izolacije, a samim tim i nizak ni-
vo otpornosti izolacije namotaja transformatora, vi-
sok nivo sa~inilaca dielektri~nih gubitaka transfor-
matora, lo{e fizi~ko-hemijske karakteristike ulja i
pove}ane nivoe koncentracije gasova kvara u ulju
koje su posledica termi~kih razaranja ulja.
Uzimaju}i u obzir relativno veliku starost na{ih
energetskih transformatora, mo`e se re}i da je rad
energetskih transformatora u 2010. godini bio dobar,
dok su sporadi~no nastajali samo karakteristi~ni
problemi vezani za curenje ulja i standardni proble-
mi vezani za prekida~ke delove i pogonske mehani-
zme teretnih regulatora napona, na najstarijim tran-
sformatorima. Posebna pa`nja je posve}ena energet-
skim transformatorima koji su blizu kraja svog `i-
votnog, eksploatacionog veka, odnosno onih sa pre-
ko 30 godina, za koje je potrebno predvideti deli-
mi~nu ili kompletnu revitalizaciju. Poznato je da ne-
ke od konstrukcija transformatora imaju konstrukci-
one slabosti. S obzirom na relativno veliku starost
transformatora, treba o~ekivati iz godine u godinu
njihovu sve manju pouzdanost. Predmet na{eg istra-
`ivanja je re{avanje dileme koju od interkonektivnih
jedinica popravljati, a ~ija popravka nije svrsishod-
na s tehni~kih i finansijskih aspekata. Posebna pa-
`nja posve}ena je autotransformatorima proizvede-
nim u periodu 19761986. na kojima su zabele`eni
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213
kvarovi u poslednjoj deceniji. Bilo ih je desetak. Ia-
ko se pojedina~nom defekta`om detaljno utvrdio
kvar svakog autotransformatora, njihove anamne-
ze se mogu grupisati po sli~nosti konstrukcije i
uzroku kvarova. Grubo i generalno mo`emo posma-
trati 3 grupe autotransformatora:
autotransformatori snage 300 MVA s nominalnim
prenosnim odnosom 400/115/X kV/kV/kV sa ter-
cijarnim namotajem nedovoljne snage,
autotransformatori snage 300 MVA s nominalnim
prenosnim odnosom 400/115/X kV/kV/kV, koji su
bili izlo`eni bliskom kratkom spoju na sekundar-
noj strani,
autotransformatori snaga 250 MVA i 150 MVA s
nominalnim prenosnim odnosom 220/115/10,5 sa
pove}anom koli~inom gasova rastvorenih u ulju
zbog nesavr{enosti magnetnog kola.
Autotransformator snage 400 MVA sa nominal-
nim prenosnim odnosom 400/231/31,5 kV/kV/kV
ne mo`e se tipizirati ni u jednu pomenutu grupu jer
je kvar na njemu prouzrokovan po`arom.
2. ^INIOCI KOJI UTI^U NA DONO[ENJE
ODLUKE O POPRAVCI U FABRICI
Kada se donosi odluka o popravci transformato-
ra u fabrici, potrebno je razmotriti slede}e.
1. Nije mogu}a popravka na terenu.
2. Proceniti opravdanost popravke na osnovu izme-
renih vrednosti na terenu.
3. Proceniti vrednost transporta.
4. Ozna~iti vreme potrebno da se transformator do-
vede u ispravno stanje.
5. Nazna~iti koji se kvalitet o~ekuje nakon poprav-
ke.
6. Kako je sredstvo osigurano i kakva mu je knjigo-
vodstvena vrednost.
7. Obratiti pa`nju na godinu proizvodnje, godinu
stavljanja u pogon i uslove ekspoloatacije.
8. Uporediti sa cenom, kvalitetom i rokom isporuke
novog transformatora.
Svaki od navedenih ~inilaca mo`e uticati na do-
no{enje odluke da se transformator ne popravlja, ve}
da se nabavi novi.
2.1. Popravka na terenu
Za transformator za koji postoji potvrda da je
neispravan, prvo se razmatra mogu}nost popravke
na licu mesta bez pomeranja sa temelja u transfor-
matorskoj stanici (TS). Ovakav na~in popravke se
sporovodi ukoliko se pregledima i merenjima usta-
Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213
novi da postoji mogu}nost da su namotaji ostali is-
pravni.
2.2. Procena nivoa kvara na osnovu
spoljnih merenja
Savremenim i klasi~nom metodima ispitivanja
transformatora mo`e se dosta pouzdano utvrditi o~e-
kivani obim kvara. To su slede}i metodi:
dijagnoza kvara ispitivanjem ulja gasnohromato-
grafijom. Ovim metodom se procenjuje na osnovu
koncetracije pojedinih gasova na kom delu uljno-
papirne izolacije je kvar;
merenje odnosa transformacije, merenje otporno-
sti namotaja, merenje me|usobne induktivnosti i
me|usobne kapacitivnosti namotaja. Ovim mere-
njima se procenjuju kvarovi koji podrazumevaju
skra}enja, prekide i me|asobno pomeranje namo-
taja;
merenje otpora izolovanosti i ugla gubitaka. Ovim
merenjima se ocenjuje promena izolacionog stanja
transformatora;
merenje struje praznog hoda pri naponu 3 x 380 V
i pore|enjem sa fabri~kim podacima;
dijagnosti~kim metodom frekventnog odziva
(SFRA). Ovim savremenim metodom mo`e se
prona}i kvar u transformatoru naro~ito ako posto-
ji zapis ispitivanja frekventnog odziva na tom
transformatoru pre nastanka kvara.
2.3. Transport
Transport interkonektivnih autotransformatora,
zbog transportne mase koja je uvek ve}a od 100 t,
spada u kategoriju specijalnih. Po iskustvu koje se
ima sa transporterima za ovu kategoriju tereta po-
trebna su skupa prevozna i utovarna sredstva. Tako-
|e su potrebne posebne dozvole za kori{}enje pute-
va i mostova, {to uti~e na ukupnu cenu. Iz dosada-
{nje prakse na na{em tr`i{tu evidentirano je da tran-
sportni tro{kovi prelaze 50 % tro{kova utvr|ivanja
kvara i minimalne popravke u fabrici.
2.4. Rokovi popravke
U zavisnosti od stepena o{te}enja, minimalni
rokovi popravke retko su manji od 6 meseci. Neret-
ko popravke traju du`e od 12 meseci. Tome treba
dodati i trajanje priprema i sprovo|enja javnih na-
bavki defekta`e i popravke autotransformatora.
2.5. Kvalitet
U pore|enju s novim transformatorom, nikada
nakon popravke se ne mo`e o~ekivati kvalitet istog
209
nivoa. Vrlo ~esto se popravljaju manje o{te}eni na-
motaji. Ozbiljnije o{te}eni namotaji se zamenjuju
novim. Nezamenjeni namotaji, odnosno delovi na-
motaja, koji nisu o{te}eni kvarom, ponekad imaju i
veoma staru papirnu izolaciju, pa im je preostao re-
lativno kratak vek. Obi~no se zadr`ava staro mag-
netno kolo, ali se ono preslo`i, {to podrazumeva za-
menu izolacije. Gubici u gvo`|u kod ovih transfor-
matora su oko 50 % ve}i nego kod novih konstruk-
cija s kvalitetnijim limovima, savremenom obradom
limova i step-lep na~inom slaganja. Garancije za
usluge popravke su obi~no 12 meseci, a za nove
transformatore i do 72 meseca. Garancija se nikada
ne daje za delove koji nisu menjani prilikom poprav-
ke. Dielektri~na visokonaponska ispitivanja popra-
vljenih transformatora sprovode se sa sni`enim is-
pitnim naponom, pa se ne mo`e imati dovoljan uvid
u stanje popravljenih transformatora. Neka od ovih
ispitivanja mogu biti i vrlo rizi~na jer ne postoje is-
pitni listovi sa nekada{njih prijemnih ispitivanja u
fabrici.
2.6. Osiguranje
Firma osigurava svoja osnovna sredstva u skla-
du sa Zakonom o javnim nabavkama. Osiguranje se
ugovara po kriterijumu najjeftinije ponude i osigura-
vaju}e ku}e naj~e{}e kao motiv imaju dobijanje po-
sla, bez detaljnog sagledavanja rizika koji }e imati
kao osigurava~i. Kada nastane {tetni doga|aj, posta-
vlja se pitanje visine nadoknade {tete. Naime, vred-
nost amortizacije transformatora starog 30 godina je
oko 70 %, {to zna~i da svi tro{kovi zamene, tran-
sporta i popravke ne smeju pre}i 30 % vrednosti no-
vog transformatora da bi se priznala delimi~na {teta.
Po pravilu, tro{kovi prevazilaze ostatak vrednosti
autotransformatora te osigurava~i ispla}uju ostatak
knjigovodstvene vrednosti umanjene za vrednost ot-
padnih materijala. Isplata osiguranja se svodi na oko
20 % vrednosti novog transformatora.
2.7. Eksploatacioni vek transformatora
Starost transformatora sveobuhvatno podrazu-
meva: godinu proizvodnje, godinu stavljanja u po-
gon, eksploatacine uslove vezane za nivo optere}e-
nja i broj stresova usled bliskih kratkih spojeva i do-
kumentovane intervencije na aktivnom delu nakon
prethodnih kvarova.
2.8. Novi transformatori
Cena i rokovi isporuke novih interkonektivnih
transformatora su od presudnog zna~aja za dono{e-
nje odluke o popravci starog havarisanog transfor-
210 Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213

matora. U 2010. i 2011. godini na svetskom tr`i{tu su (po EMS-ovom standardu, regulator, sistem za hla-
pojeftinili interkonektivni transformatori. Rokovi is- |enje, monitoring i upravljanje...).
poruke su od 6 do 12 meseci, {to je bilo nezamislivo
u ranijem periodu, kada su za ekonomski najpovolj- FAKTOR CENE = 100 (0,21Ccu/Ccuo + 0,202
nije nabavke rokovi isporuke bili i do 24 meseca. Cfe/Cfeo + 0,062 Coil/Coilo + 0,2 + 0,326) (1)
Grafikon na slici 1 prikazuje procentualnu vred-
nost promene cene autotransformatora 300 MVA, Grafikoni na slikama 2 i 3 prikazuju promene
400/110 kV, u odnosu na referentnu vrednost uzetu cena bakra i gvo`|a na Londonskoj berzi. Upore|u-
u novembru 2010. godine, ~ime se potvr|uje una- ju}i kretanje cena transformatora i cene bakra (slike
pred navedena konstatacija da je u periodu od 18 1 i 2), odnosno cene gvo`|a (slika 3), vidi se da one
meseci do{lo do pojeftinjenja od 20 %, {to zna~ajno nisu u ~vrstoj korelaciji. Imaju}i u vidu i iskustvene
mo`e da uti~e na odluku o popravci. U formuli (1) podatke, de{avalo se usled visokih cena bakra kada
prikazan je na~in formiranja relativne cene transfor- se kupuju transformatori, njihova cena bude vrlo ni-
matora u procentima u odnosu na referentnu vred- ska. Va`ilo je i obrnuto.
nost u nekom trenutku. ^lanovi u zagradi prikazuju 2 000
respektivno udele cena bakra, gvo`|a i ulja, a slo-
bodni ~lanovi udeo ulo`enog rada u procesu izrade i
cene standardne opreme ugra|ene na transformatoru
115
115 1 000
(%)
110
110

105
105 0
1. 1. 2008.

29. 6. 2008.

26. 12. 2008.

24. 6. 2009.

21. 12. 2009.

19. 6. 2010.

16. 12. 2010.

100
100

95
95
Slika 3. Promena cene gvo`|a na Londonskoj berzi
90
90 2.9. Primeri popravki havarisanih
? ? 08.

? ? ? 08.
? ?08.
?? 08.

? ? ? 08.

? ? ?09.

? ?09.
?? 09.

? ? ? 09.

? ? ?10.

? ?10.
?? 10.
? ? ? 10.
? ? ?08.
09.

? ? ?09.
10.

? ? ?10.
? 08

? 09

? 10
? 08

? 08

? 08

? 09
? 09

? 09

? 10
? 10
? 08

09

10

? 10
08

09

10

interkonektivnih autotransformatora
?? ?

?? ?
maj

maj

maj
mart

mart
januar

jul
septembar

januar

jul

mart
septembar

januar

jul
septembar
novembar

novembar

novembar

1. Autotransformatori 400/400/100 MVA/MVA/MVA,

400/220/30 kV/kV/kV Proizvo|a~ (I): AT (1.1),
AT (1.2)
Slika 1. Promena cene AT 300 MVA, 400/110 kV/kV Oba autotransformatora su imala probleme sa
u odnosu na referentnu vrednost uzetu u novembru grejnim mestima u magnetnom kolu, {to je za posle-
2010. godine dicu imalo generisanje gasova kvara koji su bili u
zna~ajnim koncentracijama rastvoreni u ulju i ukazi-
10 000
vali su na temperature iznad 700 C. Zbog izra`eni-
9 000 jih problema na autotransformatoru AT (1.2) on je
8 000 zamenjen drugim posle desetak godina eksploataci-
7 000 je. Autotransformator AT (1.1) ostao je u pogonu ia-
6 000 ko je tako|e imao problem grejnih mesta. Ovaj au-
5 000 totransformator je, nakon trideset godina eksploata-
4 000
cije, imao te{ku havariju namotaja, pa je odlu~eno
da je njegova popravka tehnoekonomski neopravda-
3 000
na i on je rashodovan.
2 000 Nakon kompleksnih ispitivanja drugog auto-
1. 1. 2008.

29. 6. 2008.

26. 12. 2008.

24. 6. 2009.

21. 12. 2009.

19. 6. 2010.

16. 12. 2010.

transformatora, zbog produbljivanja grejnog mesta

magnetnog kola i drasti~nog uve}anja broja metal-
nih ~estica u ulju, doneta je odluka da je popravka i
ovog autotransformatora tehnoekonomski neoprav-
Slika 2. Promena cene bakra na Londonskoj berzi
dana i on je rashodovan.
Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213
2. Autotransformator 300/300/30 MVA/MVA/MVA,
400/110/10 kV/kV/kV, Proizvo|a~ (II): AT (2.1),
AT (2.2), AT (2.3)
Sva tri navedena autotransformatora su, posle
desetak godina eksploatacije, imala havarije namo-
taja tercijara, pra}ene o{te}enjima i drugih namota-
ja, pre svega namotaja 110 kV i jarmova magnetnog
kola. Ponekad su bili o{te}eni i namotaji 400 kV.
O{te}enja aktivnog dela su bila takva da je poprav-
ka morala biti obavljena u fabrici. Autotransforma-
tor AT (2.3) imao je dve fabri~ke popravke.
Sama zamena autotransformatora drugim, i ka-
da je postojao onaj rezervni, i pod relativno povolj-
nim meteorolo{kim uslovima, trajala je oko dva me-
seca. Ova zamena je zahtevala projektnu dokumen-
taciju, odre|ene adaptacije i izmene. Tako|e je bio
neophodan transport i samog tela autotransformato-
ra i pripadaju}e opreme, za kojim ne bi bilo potrebe
da se nije dogodila havarija. Vrlo ~esto nov, odnosno
ispravan autotransformator je, pre ovakve hitne
ugradnje, bio odve`en na drugu lokaciju gde je pri-
preman da se ugradi na tom mestu, od ~ega se prisil-
no moralo odustajati.
Svaka fabri~ka popravka, ra~unaju}i i demonta-
`u, transport, defekta`u i monta`u, iznosila je oko
50 % nabavne cene novog autotransformatora. Ova
cena je, pri odre|enim tr`i{nim okolnostima, iznosila
manje, odnosno vi{e, od ovako uprose~ene vrednosti.
Kao posledica ovih havarija, naro~ito u uslovi-
ma sankcija, ratova i ekonomskih kriza, nastajale su
i nepremostive prepreke vezane za te{ko}e popravki,
nabavku rezervnih transformatora, rezervnih delova,
zatim smanjenje pouzdanosti i sigurnosti mre`e.
Od dana havarije do dana pu{tanja u pogon po-
pravljenog autotransformatora prolazilo je u prose-
ku oko dve godine, {to zna~i da je vreme neraspolo-
`ivosti ovih autotransformatora iznosilo oko 20 %
njegovog prethodnog vremena eksploatacije, odno-
sno 5 % njegovog veka ra~unatog na du`inu od ~e-
trdeset godina.
Po pravilu, dve fabri~ke popravke su prema{i-
vale cenu nabavke novog autotransformatora.
3. Autotransformator 300/300/100 MVA/MVA/MVA,
400/110/30 kV/kV/kV Proizvo|a~ (II): AT
(3.1), AT (3.2) i AT (3.3)
Sva tri autotransformatora su bila u eksploataci-
ji blizu trideset godina. Od navedena tri autotran-
sformatora dva su ve} na popravci AT (3.1) i AT
(3.2), sa o{te}enjima namotaja tercijara 30 kV i na-
motaja 110 kV, koji moraju biti zamenjeni. Tre}i au-
totransformator AT (3.3), istog tipa kompleksno je
ispitan i doneta je odluka da se on zameni novim, a
da je njegova popravka mogu}a samo u fabri~kim
uslovima.
211
Postavlja se pitanje svrsishodnosti njihove po-
pravke po{to se imaju u vidu godine starosti i cena
popravke, koja iznosi oko 50 % cene nabavke novih
transformatora sli~nih karakteristika.
4. Autotransformator 150/150/50 MVA/MVA/MVA,
400/110/30 kV/kV/kV Proizvo|a~ (I): AT (4.1),
AT (4.2)
Autotransformatori AT (4.1) i AT (4.2) od istog
proizvo|a~a su (I) kao i autotransformatori AT (1.1)
i AT (1.2). Jedan od ova dva autotransformatora AT
(4.2) popravljen je na licu mesta, uz u~e{}e pred-
stavnika proizvo|a~a ovog autotransformatora i ko-
operaciju sa doma}im proizvo|a~em transformato-
ra. Drugi autotransformator AT (4.1) transportovan
je u fabriku i odustalo se od njegove popravke, te je
on rashodovan, a umesto njega montiran je rezervni
autotransformator AT (2.3).
5. Autotransformator 150/150/50 MVA/MVA/MVA,
220/110/10 kV/kV/kV Proizvo|a~ (III): AT
(5.1), AT (5.2), AT (5.3), AT (5.4) i AT (5.5)
Svaki od navedenih autotransformatora iz nave-
dene grupe imao je po jednu fabri~ku popravku i u
proseku po dve popravke na terenu, koje su zahteva-
le svaki put po oko dva meseca neraspolo`ivosti i naj-
~e{}e stru~nu pomo} predstavnika proizvo|a~a. Naj-
~e{}i kvarovi su bili lokalna pregrevanja na vertikal-
nim zavrtnjima, parcijalna pra`njenja na {antovima
suda i {antovima vertikalnih zavrtnjeva, zatim lokal-
na pregrevanja usled slabih kontakata bira~a i predbi-
ra~a regulatora napona. Jedan od ovih autotransfor-
matora AT (5.1) imao je havariju posle koje je bilo ka-
kva popravka bila nesvrsishodna. Kod drugog auto-
transformatora zamenjeni su neki od namotaja i kom-
pletan teretni regulator napona AT (5.3). Autotran-
sformatori AT (5.2) i AT (5.4) relativno su u lo{em
stanju jer im je papirna izolacija vrlo degradirana (sa-
~inilac dielektri~nih gubitaka tg je visok i u stalnom
porastu, otpor izolacije nizak i u stalnom padu, sadr-
`aj vode u ulju je u stalnom porastu). Cela grupa od
navedenih pet autotransformatora je relativno nepou-
zdana i postavlja se pitanje njihovog preostalog eks-
ploatacionog veka. Bilo kakva havarija na njima, s
obzirom na njihovo sli~no op{te stanje i starost (oko
35 godina), zna~ila bi, verovatno, i dono{enje odluke
o odustajanju od popravke i njihovom rashodovanju.
6. Autotransformator 150/150/50 MVA/MVA/MVA,
220/110/10 kV/kV/kV Proizvo|a~ (II): AT
(6.1), AT (6.2) i AT (6.3)
Sva tri autotransformatora AT (6.1), AT (6.2) i
AT (6.3) imala su u proseku po dve dugotrajne po-
pravke na licu mesta. Glavni problemi su se sastoja-
li u elektri~nim preskocima na izvodima tercijera
212 Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka
10 kV, na vezama regulacionih namotaja i na {anto-
vima za smanjenje rasutog fluksa. Jedan autotran-
sformator (6.1) do`iveo je havariju i nalazi se na fa-
bri~koj popravci. Na`alost, njihove havarije su na-
stajale u zimskom periodu, kada su bili najpotrebni-
ji u prenosnom sistemu.
7. Autotransformator 250/250/50 MVA/MVA/MVA,
220/110/10 kV/kV/kV Proizvo|a~ (IV): AT
(7.1)
8. Autotransformator 150/150/50 MVA/MVA/MVA,
220/110/10 kV/kV/kV Proizvo|a~ (IV): AT
(7.2)
Autotransformator (7.1) imao je dve fabri~ke
popravke. Prva je usledila posle tridesetak godina
eksploatacije, a druga posle samo dve godine eks-
ploatacije posle popravke. Radilo se o havariji i za-
meni namotaja. Kod drugog autotransformatora ra-
dilo se o deformacijama namotaja i ispadanju pod-
meta~a za stezanje namotaja.
9. Autotransformator 150/150/50 MVA/MVA/MVA,
220/110/10 kV/kV/kV Proizvo|a~ (V): AT (8.1)
AT (8.2)
Prvi autotransformator (8.1) imao je dve hava-
rije. Prva havarija nastala je posle dvadesetak godi-
na eksploatacije. Izvr{ena je fabri~ka popravka pri
kojoj su zamenjeni kompletan aktivni deo i teretni
regulator napona. Pri drugoj havariji do{lo je do pro-
boja donjih kapacitivnih prstenova, neposredno po-
sle pu{tanja u pogon, nakon fabri~ke popravke. Dru-
gi autotransformator (8.2) posle samo ~etiri godine
eksploatacije ima visoke koncentracije gasova ras-
tvorenih u ulju, {to ukazuju na kvar u aktivnom delu.
U toku su zavr{na ispitivanja nakon kojih }e se do-
neti kona~na odluka o njegovom ostanku u pogonu.
3. ZAKLJU^AK
1. Svaki od interkonektivnih autotransformatora na-
paja elektri~nom energijom i kompletne regione,
odnosno gradove, te je njihova pouzdanost izuzet-
no va`na za `ivot i rad stanovnika ovih regiona i
gradova.
2. Neki od interkonektivnih autotransformatora
imaju nedopustivo nisku pouzdanost i zbog toga
nastaju {tete koje daleko prema{uju nabavnu ce-
nu novih interkonektivnih autotransformatora.
3. Pouzdanost interkonektivnih autotransformatora
drasti~no opada s njihovom staro{}u iznad oko
dvadeset pet godina.
Dora|en rad STK A2-09 30. savetovanje CIGRA Srbija je primljen u uredni{tvo 26. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213
4. Neke od fabri~kih popravki interkonektivnih auto-
transformatora starijih od dvadeset pet godina
pokazale su se kao vrlo skupe i tehnoekonomski
neopravdane.
5. Posle havarija interkonektivnih autotransforma-
tora, starijih od dvadeset pet godina, treba napra-
viti sveobuhvatnu tehnoekonomsku analizu, pre
eventualnog transporta u fabriku, ~iji bi glavni
cilj trebalo da bude utvr|ivanje svrsishodnosti
njihove popravke.
6. Osiguranik i osigurava~ trebalo bi da na|u zajed-
ni~ki interes u dono{enju odluka o neisplativosti
popravke nekih interkonektivnih autotransforma-
tora starijih od dvadeset pet godina. U toj situa-
ciji potrebno je pristupiti nabavci novih autotran-
sformatora s boljim tehni~kim karakteristikama i
ve}om pouzdano{}u.
4. LITERATURA
[1] GODI[NJI IZVE[TAJ O DELATNOSTI PRENO-
SA ELEKTRI^NE ENERGIJE 20052010. GODI-
NE, JP Elektromre`a Srbije
[2] ABB Group, TRANSFORMER HANDBOOK, Z-
rich SWITZERLAND, 2004.
[3] Martin J. Heathcote Ceng, A PRACTICAL
TEHNOLOGY OF THE POWER TRANSFOR-
MER, London 1998
[4] ^edomir Pono~ko, Aleksandar Jankovi}, Dragan
Stankovi}: PRA]ENJE DIJAGNOSTIKE TRAN-
SFORMATORA 220/110/10 kV/kV/kV starosti
preko 30 godina, ~asopis Elektroprivreda 41999,
str. 1117.
[5] Vladica Mijailovi}: ODR@AVANJE ENERGET-
SKIH TRANSFORMATORA, ~asopis Elektropri-
vreda 32003, str. 1824.
[6] Radovan Radosavljevi}, Aleksandar Bojkovi},
Aleksandar M. Popovi}, Milorad Damjanovi} i Pe-
tar Nikoli}: PROCENA STANJA IZOLACIJE I
PREOSTALOG RADNOG VEKA BLOK TRAN-
SFORMATORA HE \ERDAP 1 KAO FAKTO-
RA PRI PLANIRANJU REVITALIZACIJE I ZA-
MENA UZ NOVE TEHNI^KE KARAKTERISTI-
KE, ~asopis Elektroprivreda 42007, str. 1528.
[7] Jelena M. Luki}, Sla|ana S. Teslid, \or|e E. Jova-
novi}, Sr|an B. Milosavljevi}, Dragan S. Kova~e-
vi}: ANALIZA IZOLACIJONOG ULJA I PAPIRA
PRIMENJENE U DIJAGNOSTICI POGONSKIH
STANJA ENERGETSKIH TRANSFORMATORA,
~asopis Elektroprivreda 32008 str. 317.
Pono}ko N. ^edomir i ostali: Celishodnost popravke interkonektivnih autotransformatora sa stanovi{ta eksploatacionog veka 213
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 207213

^edomir N. Pono}ko ro|en je 1951. godine u Banatskom Vi{nji}evu. Elektrotehni~ki fa-

kultet je zavr{io 1977. a magistarske studije 1993. na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogra-
du. Prvo zaposlenje mu je bilo 1978. godine u Minel-Transformatorima, gde je radio kao
projektant transformatora. Od 1981. godine radi u Elektroistoku, Elektroprenosu i
EMS-u na poslovima odr`avanja transformatorskih stanica i dalekovoda, izradi tehni~kih
uslova za nabavke visokonaponske opreme, internim tehni~kim pregledima novih i rekonstri-
sanih transformatorskih stanica i njihovom pu{tanju u pogon. Bavi se i popravkama, ispiti-
vanjima i pu{tanjima transformatora u pogon. ^lan je doma}e CIGRE i pisac vi{e referata iz oblasti viso-
konaponske opreme, a posebno iz oblasti transformatora.

Milutin V. Jankovi} (milutin.jankovic@ems.rs) ro|en je 1956. u Velikoj Plani. Diplomi-

rao je 1981. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Do 1985. godine radio na po-
slovima odr`avanja elektroenergetskih postrojenja u Javnom preduze}u Elektro{umadija
Kragujevac. Do 2009. radio je u Minel-dinamu u Beogradu na popravkama distributivnih
i specijalnih transformatora. Trenutno je zaposlen u Javnom preduze}u Elektromre`a Srbi-
je na poziciji in`enjera koordinatora u Slu`bi za visokonaponska postrojenja, u Direkciji za
prenos elektri~ne energije.

Slobodan V. Kati} (slobodan.katic@ems.rs) ro|en je 1946. u Beogradu. Zavr{io je Sred-

nju elektrotehni~ku {kolu Nikola Tesla u Beogradu. Posle dvodecenijskog rada na poslo-
vima ispitiva~a u visokonaponskoj laboratoriji fabrike MINEL TRANSFORMATORI prelazi
u Slu`bu za visokonaponska postrojenja u Elektroistoku. Danas, kao zaposlen u Javnom
preduze}u Elektromre`a Srbije, spada u red najboljih stru~njaka za energetske transfor-
matore i vrhunski je poznavalac teretnih regulatora napona.

Marko P. Markovi} (marko.p.markovic@ems.rs) ro|en je 1977. u Para}inu. Diplomirao

je 2003. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Do 2006. godine radio je na po-
slovima odr`avanja elektroenergetskih postrojenja i elektrovu~nih podstanica u Javnom pre-
duze}u @eleznice Srbije. Trenutno je zaposlen u Javnom preduze}u Elektromre`a Srbije
na poziciji samostalnog in`enjera u Slu`bi za visokonaponska postrojenja, u Direkciji za pre-
nos elektri~ne energije. Objavio je vi{e stru~nih radova iz oblasti visokonaponske opreme i
energetskih transformatora.
214 Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220

Ispitivanje metaloksidnih odvodnika

prenapona na terenu
Ivan D. Mili}evi}1, Marko P. Markovi}2 i Goran M. Raleti}3
1
JP Elektromre`a Srbije pogon Kru{evac, @upski put bb, 37 000 Kru{evac, Srbija
2
JP Elektromre`a Srbije pogon tehnika, Kneza Milo{a 11, 11 000 Beograd, Srbija
3
JP Elektromre`a Srbije pogon Beograd, Rovinjska 14, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.316.933; 621.015.3; 537.52

Rezime
U radu su prikazane specifi~nosti metaloksidnih odvodnika prenapona u pogledu konstrukcije i karak-
teristike delovanja. Opisan je metod ispitivanja u eksploataciji merenjem struje odvo|enja i snimanjem ta-
lasnih oblika osnovnog i tre}eg harmonika, kao i mogu}nost primene termovizije radi otkrivanja potenci-
jalnih kvarova. Posebna pa`nja je posve}ena konkretnom primeru iz prakse.
Klju~ne re~i: odvodnik, struja odvo|enja, termovizija

TESTING OF METAL-OXIDE SURGE ARRESTERS IN THE FIELD

Abstract

This paper presents the specificities of metal-oxide surge arresters in terms of structure and characte-
ristics of activities. It describes the testing method in operation by measuring the leakage current and re-
cording of the basic waveforms and the third harmonic, as well as the possibility of using thermal imaging
to detect potential failures. Special emphasis was given to a concrete practical example.
Key words: surge arrester, leakage current, thermal imaging

1. UVOD 1.1. Silicijumkarbidni odvodnici

Za za{titu elektroenergetskih objekata, a poseb-
no transformatora, upotrebljavaju se odvodnici pre-
napona koji se u su{tini pona{aju kao nelinearni ot-
pori, ~ija se vrednost menja u zavisnosti od veli~ine
dovedenog napona. Na taj na~in se napon odvodni-
ka odr`ava gotovo konstantnim ~ak i pri velikim
vrednostima struja, pa se na mestu ugradnje odvod-
nika prenaponi ograni~avaju na vrednost preostalog
napona odvodnika, dok s porastom udaljenosti od
odvodnika raste i vrednost napona.
U praksi se jo{ naj~e{}e sre}u odvodnici s iskri-
{tem koji se sastoje od redne veze otpornika izra|e-
nih od silicijum-karbida (SiC) i iskri{ta.
Prilikom nailaska prenapona iskri{ta probijaju,
javlja se proradna struja vrlo velike strmine, koja
proti~e preko iskri{ta i nelinearnih otpora odvodnika
i stvara visok stepen jonizacije izme|u iskri{ta i u
nelinearnim otporima. Zbog toga nakon prolaska
prenapona preostaje propratna struja pogonske u~e-
stanosti, koja prolazi kroz kalem u kome se stvara
magnetsko polje i razvla~i elektri~ni luk. Istovreme-

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: ivan.milicevic@ems.rs

Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220
no raste otpor nelinearnih otpornika, tako da se pre-
kida propratna struja [1].
1.2 . Metaloksidni odvodnici
Noviju tehnologiju predstavljaju metaloksidni
odvodnici prenapona koji imaju izrazito nelinearnu
strujno-naponsku karakteristiku. Osnovu odvodnika
~ine otpornici-varistori koji se sastoje od zrnaca
cink-oksida (ZnO) i nekih aditiva (bizmut-oksid,
magnezijum-oksid i dr.). Najva`nija svojstva vari-
stora osim nelinearnosti su visoka sposobnost ap-
sorpcije energije i velika termi~ka provodnost.
Na~in rada odvodnika koji se sastoji od serijski
spojenih otpornika (bez iskri{ta) vrlo je jednostavan.
Prilikom nailaska prenapona, struja kroz odvodnik
se kontinualno pove}ava, tako da nema nagle pro-
mene napona. S prolaskom prenapona smanjuje se i
struja kroz odvodnik, tako da nema propratne struje
kao kod klasi~nih odvodnika. Po{to nema iskri{ta,
nema ni nagle promene napona, koja je kod SiC od-
vodnika uzrokovana proradom iskri{ta [1]. Pore|e-
nje rada SiC i metaloksidnih odvodnika (MO) prika-
zano je na slici 1.
Aktivni deo metaloksidnih odvodnika sastoji se
od cilindri~nih otpornika u obliku plo~ica. Broj plo-
~ica zavisi od nazivnog napona odvodnika. One se
nalaze u hermeti~ki zatvorenom porcelanskom ku}i-
{tu, koje mo`e biti i od silikona (novije izrade). Pro-
stor izme|u plo~ica i silikonskog ku}i{ta mo`e biti
ispunjen gasom ili se porcelansko ku}i{te direktno
nanosi na plo~ice. Pri pogonskom naponu plo~ice
U(t)
Z1
ZnO
U
Napon bez odvodnika
2U(t)
napon
struja
I I
a)
Slika 1. Pore|enje rada silicijum-karbidnih i metaloksidnih odvodnika
215
imaju kapacitivni karakter. Rasipni kapacitet plo~ica
prema uzemljenim delovima uzrokuje nelinearnu
raspodelu potencijala du` odvodnika kod pogon-
skog napona, sli~no kao kod izolatorskog lanca. Ne-
linearnost se pove}ava s du`inom odvodnika. Zato
se za odvodnike predvi|ene za mre`u vi{ih nazivnih
napona (iznad 220 kV) ugra|uju prstenovi za izjed-
na~enje potencijala, koji kompenzuju delovanje ra-
sipnih kapaciteta [1].
Poslednjih desetak godina u novim postrojenji-
ma se montiraju gotovo isklju~ivo MO odvodnici, i
to zbog ve}e efikasnost u pogonu, ni`eg preostalog
napona (pogotovo kod prenapona vrlo strmog ~ela),
kao i dobrog pona{anja prilikom zaga|enja.
2. METODI ISPITIVANJA
2.1. Princip merenja i merna oprema
U toku eksploatacije odvodnika nastaje potreba
za preventivnim ispitivanjem kako bi se otkrile even-
tualne nepravilnosti u radu i predupredile mogu}e po-
sledice, kao {to je eksplozija odvodnika. Najmero-
davnije bi bilo laboratorijsko ispitivanje odvodnika
prema zahtevima standarda IEC60099-4 [2] i
IEC60099-5 [3], ali postoje prakti~na ograni~enja ko-
ja se ti~u vremena neraspolo`ivosti transformatora u
toku ispitivanja ili pak neophodne rezerve odvodnika
svih naponskih nivoa (400 kV, 220 kV, 110 kV i nep-
tun spojeva 35 kV, 20 kV i 10 kV). Zbog toga se u
skladu s pomenutim standardima i poznatim isku-
stvima primenjuje metod kontrole odvodnika u po-
U(t)
Z1
R
U
2U(t)
napon
struja
b)
216 Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220

gonu merenjem i analizom struje odvo|enja. U sklo-
pu ispitivanja mere se temena i srednja vrednost stru-
je odvo|enja, kao i vrednost tre}eg harmonika struje
[4]. Preko temene i srednje vrednosti ukupne struje
odvo|enja izra`ava se kapacitivna komponenta, a
kao kontrola eventualnog izobli~enja ra~una se i nji-
hov odnos koji je vrlo blizak vrednosti za ~ist 2 si-
nusni signal. Tre}i harmonik struje odvo|enja koristi
se kao pokazatelj izobli~enja struje odvo|enja usled
relativnog pove}anja rezistivne komponente struje
odvo|enja [5]. Pove}anje rezistivne komponente
struje odvo|enja tipi~no dovodi do smanjenja odno-
sa temene i srednje vrednosti ukupne struje odvo|e-
nja. Za prvu ocenu stanja odvodnika prilikom ispiti-
vanja u postrojenju koristi se vizuelna analiza oblika
struje odvo|enja. Kao dodatni metod za utvr|ivanje
pogonskog stanja odvodnika, kao i bli`eg lociranja
eventualnog mesta neispravnosti, primenjuje se ter-
movizijsko snimanje odvodnika.
Za merenje struje odvo|enja koristi se merni in-
strument sa strujnim kle{tima ABLEITERDIAG
proizvo|a~a TRIDELTA sa ugra|enim niskopropu-
snim filtrom f 500 Hz. Za snimanje talasnog obli-
ka i vizuelnu analizu struje odvo|enja koristi se ~e-
tvorokanalni prenosni digitalni osciloskop METRIX
tip OH7204, 100 MHz. Za termovizijsku kontrolu
odvodnika upotrebljava se IC kamera InfraCAM
proizvo|a~a FLIR [6].
2.2. Rezultati merenja i tuma~enje
U konkretnom primeru izvr{ena su merenja u
objektu JP EMS Pogon Kru{evac, ta~nije na odvod-
nicima u TS 220/110 kV/kV Kraljevo-3. Ispitivanjem
su obuhva}eni odvodnici naponskog nivoa 220 kV,
110 kV, kao i neptun spojevi 10,5 kV u poljima tran-
sformatora T-1 i T-2. Na osnovu rezultata merenja
datih u tabelama 1 i 2 uo~eno je izvesno odstupanje,

Tabela 1.
Izmerene vrednosti struje odvo|enja na transformatoru T-1

Datum ispitivanja:
Naponi na sabirnicama (kV) U1 = 213 U2 = 111
1. 9. 2010. godine
TS Kraljevo 3 TR1
Temperatura
Struja odvo|enja
ambijenta 25 C
Naponski Imax Ieff Odnos I3 Odnos I3/Ieff
faza Proizvo|a~, tip
nivo (kV) (mApv) (mA) Imax/Ieff (%) (mApv) (%)
220 0 1,962 1,372 1,430 0,071 5,175
MINEL (ABB)
220 4 1,438 1,041 1,381 0,040 3,842
MWL-151
220 8 1,291 0,894 1,444 0,039 4,362
110 0 MINEL (ABB) 0,953 0,665 1,433 0,041 6,165
110 4 MWL-84 1,009 0,682 1,479 0,028 4,106
MINEL (SIEMENS)
110 8 0,549 0,379 1,449 0,014 3,694
3EP2-2-108
10,5 NEPTUN MINEL (ABB)MWL 0,530 0,390 0,261

Tabela 2.
Izmerene vrednosti struje odvo|enja na transformatoru T-2

Datum ispitivanja:
Naponi na sabirnicama (kV) U1 = 213 U2 = 111
1. 9. 2010. godine
TS Kraljevo 3 TR1
Temperatura
Struja odvo|enja
ambijenta 25 C
Naponski Imax Ieff Odnos I3 Odnos I3/Ieff
faza Proizvo|a~, tip
nivo (kV) (mApv) (mA) Imax/Ieff (%) (mApv) (%)
220 0 0,555 0,381 1,457 0,014 3,675
MINEL (SIEMENS)
220 4 0,686 0,473 1,450 0,016 3,383
3EP2-2-192
220 8 0,839 0,894 0,938 0,021 2,349
110 0 0,729 0,497 1,467 0,019 3,823
MINEL (SIEMENS)
110 4 0,697 0,479 1,455 0,017 3,549
3EP2-2-108
110 8 0,682 0,469 1,454 0,017 3,625
10,5 NEPTUN MINEL (ABB)MWL 0,114 0,067 0,002
Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu 217
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220

faza 0
faza 8

faza 4

Slika 2. Uporedni snimak talasnog oblika struje odvo|enja u sve tri faze na strani 220 kV transformatora T-1

odnosno pove}ane vrednosti struje odvo|enja na od-
vodniku 220 kV u fazi 0 transformatora T-1. Tako|e,
vidi se da je pove}ana vrednost struje tre}eg harmo-
nika, a smanjen odnos maksimalne i srednje vredno-
sti struje odvo|enja. Ovakvi rezultati ukazuju na mo-
gu}i proboj dela varistora ili na eventualni prodor
vlage u odvodnik. To bi zna~ilo da je trajni radni na-
pon (Uc) odvodnika sni`en, {to mo`e dovesti do ter-
mi~kog bega odvodnika i potencijalne eksplozije.
Imaju}i u vidu da je ta~nost merenja u pogonskim
uslovima znatno manja nego u laboratorijskim, i to
zbog uticaja okolnog postrojenja, kao i ~injenicu da
ne postoje jasno definisani kriterijumi za ocenu sta-
nja odvodnika na osnovu dobijenih vrednosti struje
odvo|enja, nije bilo jednostavno doneti zaklju~ak.
Osciloskopski snimak talasnog oblika struje od-
vo|enja u sve tri faze na strani 220 kV transforma-
tora T-1 (slika 2) potvrdio je postojanje anomalije na
odvodniku u fazi 0. Treba naglasiti da je ovo prvi
ovakav slu~aj zabele`en u praksi autora.
Radi sagledavanja problema sa {to vi{e aspeka-
ta i prikupljanja {to vi{e relevantnih podataka, kako
za konkretni odvodnik, tako i za sva budu}a ispitiva-
nja, primenjeno je termovizijsko snimanje IC kame-
rom. Da bi se izbegao uticaj refleksije, tj. da bismo
bili sigurni da emitovano zra~enje poti~e od posma-
tranog odvodnika, snimanje je obavljeno u ve~er-
njim satima. Dobijeni snimci prikazani su na slici 3.
Na slici 3. a) jasno se vidi da je povr{ina odvod-
nika u fazi 0 toplija od povr{ine druga dva odvodni-
ka (razlika je 7 C), dok se na slici 3. b) uo~ava da
donji deo odvodnika u fazi 0 emituje vi{e zra~enja
od gornjeg dela (razlika je 3 C). Osim toga, mo`e
se zapaziti da i du` samog donjeg dela postoji nerav-

a) b)

Slika 3. Termovizijski snimak: a) sva tri odvodnika na strani 220 kV transformatora T-1 i
b) odvodnika u fazi 0 na strani 220 kV transformatora T-1
218 Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220

nomerna raspodela temperature (toplija i hladnija
mesta). Kori{}ena kamera ima relativno malu rezo-
luciju (120 x 120 px), pa apsolutne vrednosti tempe-
rature valja uzeti s izvesnom rezervom i bazirati se
na slici i nadtemperaturama.
Na osnovu svih ispitivanja zaklju~eno je da pro-
blem izvesno postoji i da dalje zadr`avanje odvodni-
ka u pogonu nije bezbedno. Zbog toga je preporu~e-
na njegova zamena u {to je mogu}e kra}em roku.
3. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE
Uzimaju}i u obzir sve navedeno, nakon demon-
ta`e, odnosno zamene odvodnika, on je ispitan u la-
boratoriji proizvo|a~a. Ispitivanje je sprovedeno u
skladu sa zahtevima standarda IEC60099-4, {to zna-
~i da je vr{eno:
merenje struje odvo|enja pri trajnom radnom na-
ponu Uc,
merenje referentnog napona i
merenje parcijalnih pra`njenja.
Ispitivanja su obavljena na svakom delu odvod-
nika posebno.
Za ovaj tip odvodnika (MWL) struja odvo|enja
pri trajnom radnom naponu ima vrednost Ic 2,5 mA
(meri se vr{na vrednost struje), referentni napon pri
referentnoj struji treba da je Uref 1,25 Uc (meri se
efektivna vrednost napona), a parcijalna pra`njenja
pri 1,05Uc treba da budu pp < 10pC.
a) Gornji deo odvodnika
Uc = 78 kV, Iref = 5 mA
Pri Uc = 78 kV izmerena je struja odvo|enja
Ic = 1,46 mA

a) b)

Slika 4. Talasni oblik napona Uref i struje Iref: a) gornjeg i b) donjeg dela odvodnika

a) b)

Slika 5. Izgled: a) gornjeg i b) donjeg dela odvodnika nakon otvaranja

Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu 219
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220

Pri Iref = 5 mA izmeren je referentni napon
Uref = 101,46 kV
Pri naponu 1,05Uc izmerena su parcijalna pra`nje-
nja od 2 pC.
b) Donji deo odvodnika Uc = 73 kV, Iref = 5 mA
Prilikom podizanja napona ve} na 20 kV izmerena
je struja odvo|enja Ic = 8 mA, pa je merenje preki-
nuto da se ne bi o{tetili odvodnici i merna oprema.
Pri Iref = 5 mA izmeren je referentni napon
Uref = 24,8 kV.
Prilikom merenja parcijalnih pra`njenja ve} pri na-
ponu od 40 kV izmereno je 200 pC, a pri 60 kV ~ak
2000 pC, pa napon nije ni podizan na vrednost
1,05Uc.
Osciloskopski snimak napona (Uref) i struje
(Iref) prikazan je na slici 4.
Na osnovu dobijenih rezultata mo`e se zaklju~i-
ti da je gornji deo odvodnika ispravan, a da u do-
njem delu postoji o{te}enje aktivnog dela (varistora)
ili da je prodrla vlaga. Detaljnim pregledom donjeg
dela odvodnika uo~ena je deformacija ventila s gor-
nje strane, {to zna~i da je izba~ena plazma, odnosno
da je odvodnik po~eo pravilno da deluje, pa nije do-
{lo do razaranja ili eksplozije. Nakon svega je otvo-
ren odvodnik (i gornji i donji deo), te je utvr|eno da
je gornji deo bio hermeti~ki zatvoren, a na donjem
su prona|eni o~igledni tragovi prorade (tragovi ga-
re`i) tako da su sve pretpostavke potvr|ene (slika 5).
4. ZAKLJU^AK
Mo`e se zaklju~iti da je ispitivanje metaloksid-
nih odvodnika u eksploataciji neophodno kako bi se
na vreme uo~ile promene osnovnih parametara kao
{to je struja odvo|enja i omogu}ilo preventivno de-
lovanje radi spre~avanja ve}ih posledica koje mogu
nastati eventualnom eksplozijom odvodnika. Sam
metod merenja struje odvo|enja ima niz ograni~e-
nja koja uti~u na ta~nost rezultata, a naro~ito na is-
pravno zaklju~ivanje i dono~enje odluka. To su pr-
venstveno uticaj okolnog postrojenja i atmosferskih
uslova (struja odvo|enja ima izra`enu temperaturnu
zavisnost), kao i klasa ta~nosti mernih ure|aja u po-
gonskim uslovima. Osim toga, zna~ajan problem je i
nedostatak jasno definisanih kriterijuma za ocenu
stanja odvodnika na osnovu ovako izmerenih veli~i-
na. Zbog svega navedenog preporu~uje se da osnov
u tuma~enju rezultata bude pore|enje izmerenih
vrednosti na odvodnicima u sve tri faze, pri ~emu se
mogu porediti samo odvodnici istog proizvo|a~a i
tipa, {to se jasno vidi i iz tabela 1 i 2. Osim toga, do-
bar pokazatelj nepravilnosti u radu odvodnika je ta-
lasni oblik struje odvo|enja. Navedeni primer potvr-
dio je opravdanost primene termovizijskog snimanja
kao dodatnog metoda za potvrdu postojanja anoma-
lija, pa ~ak i za bli`e lociranje mesta kvara.
5. LITERATURA
[1] Prof. dr Ivo Ugle{i}, TEHNIKA VISOKOG NAPO-
NA, Fakultet elektrotehnike i ra~unarstva, Zagreb,
2002.
[2] IEC 60099-4: Surge arresters Part 4: Metal-oxid
surge arresters without gaps for a.c. Systems, 2009.
[3] IEC 60099-5: Surge arresters Part 5: SELEC-
TION AND APPLICATION RECOMMENDATI-
ONS, 1996.
[4] Zoran Stojanovi}, Zlatan Stojkovi}, PROCENA
STANJA METALOKSIDNOG ODVODNIKA
PRENAPONA PRIMENOM METODA ZASNO-
VANIH NA ANALIZI STRUJE ODVO\ENJA PRI
RADNOM NAPONU MRE@E, 29. Savetovanje
CIGRE Srbija, Zlatibor, 2009, referat C4-04
[5] Prof. dr Jovan Nahman, dr Vladica Mijailovi},
ODABRANA POGLAVLJA IZ VISOKONAPON-
SKIH POSTROJENJA, Elektrotehni~ki fakultet,
Akademska misao, Beograd, 2002.
[6] FLIR systems, Users manual for InfraCAM, 2007.

Dora|en rad STK A307 30. savetovanje GIGRE Srbije je primljen u uredni{tvo 14. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Ivan D. Mili}evi} ro|en je 1975. u Kru{evcu. Osnovnu i srednju elektrotehni~ku {kolu

zavr{io u Kru{evcu kao u~enik generacije. Diplomirao na Energetskom odseku Elektrotehni~-
kog fakulteta u Beogradu 2001. godine. Od 2002. godine zaposlen u JP Elektromre`a Srbije
Pogon Kru{evac (do 2005. Elektroistok), i to najpre u Slu`bi automatike, a zatim u Slu`bi
odr`avanja. Od formiranja Slu`be za tehni~u koordinaciju 2010. godine radi na mestu vode-
}eg diplomiranog in`enjera u ovoj slu`bi. Najve}i deo dosada{nje karijere posvetio proble-
mima odr`avanja visokonaponske opreme, sa posebnim akcentom na primenu dijagnosti~kih
ispitivanja u cilju prevencije otkaza opreme i spre~avanja havarija u postrojenjima.
220 Mili}evi} D. Ivan i ostali: Ispitivanje metaloksidnih odvodnika prenapona na terenu
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 214220

Marko P. Markovi} ro|en je 1977. godine u Para}inu. Diplomirao je 2003. godine na

Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Do 2006. godine radio na poslovima odr`avanja
elektroenergetskih postrojenja i elektrovu~nih podstanica u Javnom preduze}u @eleznice Sr-
bije. Trenutno je zaposlen u Javnom preduze}u Elektromre`a Srbije na poziciji samostal-
nog in`enjera u Slu`bi za visokonaponska postrojenja, u Direkciji za prenos elektri~ne ener-
gije. Objavio je vi{e stru~nih radova iz oblasti visokonaponske opreme i energetskih transfor-
matora.

Goran M. Raleti} ro|en je 1970. godine u Negotinu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Valjevu,
srednju elektrotehni~ku Nikola Tesla u Beogradu. Zavr{io je elektrotehni~ki fakultet Odsek
energetski.
Radno iskustvo: radio je u prosveti: M[ Radoje Daki} i ET[ Nikola Tesla Beograd
sve do 2006. godine, a od 2006. godine pa do danas u EMS pogon Beograd. U Pogonu
Beograd radi u slu`bi za odr`avanje VN opreme u postrojenju.
Nikoli} Kugli S. Vesna i Gli{i} M. \or|e: Konstrukcija kabla za plitko polaganje 221
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 221226

Konstrukcija kabla
za plitko polaganje
Vesna S. Kugli Nikoli}1 i \or|e M. Gli{i}2
1
Novkabel AD, Industrijska bb, 21 000 Novi Sad, Srbija
2
Elektrodistribucija Beograd, Masarikova 13, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.315

Rezime
U radu je data konstrukcija niskonaponskog energetskog kabela za priklju~enje pokretnog privreme-
nog objekta na javnoj povr{ini. Opisani su neki od ispitnih metoda potrebnih za proveru posebnih osobina
ovog tipa kabela. Navedeni su i neki od pogodnih na~ina za plitko polaganje.
Klju~ne re~i: kabel za plitko polaganje, pokretni privremeni objekat, otpornost na gnje~enje, otpornost na udar

SHALLOW ROUTED CABLE STRUCTURE

Abstract

The paper provides the LV energy cable structure used to connect the portable temporary facility in pu-
blic areas. It also describes some of the testing methods required to verify the special features of this type
of cable. In addition, it indicates some of the adequate shallow routing methods.
Key words: shallow routed cable, portable temporary facility, squeezing resistance, impact resistance

1. UVOD mora, drugi lako pokretni objekat za izlaganje i pro-

Pove}anje potro{nje elektri~ne energije u urba-
nim sredinama postavlja zahteve za pove}anjem ste-
pena bezbednosti i pouzdanosti snabdevanja. Posebno
se postavljaju strogi zahtevi za priklju~enje pokretnog
privremenog objekta sezonskog tipa na javnoj povr{i-
ni, kako u pogledu prostornog planiranja, ekologije i
za{tite `ivotne sredine, tako i u pogledu bezbednosti.
Javnu povr{inu ~ini gra|evinsko zemlji{te na-
menjeno za javno kori{}enje, i to: ulice, trgovi, slo-
bodni prostori izme|u zgrada namenjeni za javnu
upotrebu, autobuske i `elezni~ke stanice, parking
prostori, parkovi i druge javne zelene povr{ine.
Pokretni privremeni objekat kao {to je tezga,
aparat za sladoled, aparat za kokice, rashladna ko-
daju robe na malo, vr{enje zanatskih usluga, kao i
specijalizovano vozilo za {altersku prodaju robe pri-
klju~en je na niskonaponsku distributivnu mre`u.
Postavljanje privremenog pokretnog objekta na
javnoj povr{ini regulisano je propisima.
Privremeni pokretni objekat na javnoj povr{ini
postavlja se u odre|enom periodu u toku godine i
potrebno je da se svakog dana po isteku radnog vre-
mena ukloni sa javne povr{ine.
Priklju~ci ovakvih objekata na niskonaponsku
mre`u su uglavnom vidljivi po ulicama, drve}u, po-
mo}nim stubovima i konzolama, zgradama i pred-
stavljaju potencijalne izvore opasnosti u pogledu
ekologije i za{tite `ivotne sredine.

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: vesna.kugli.nikolic@novkabel.com

222
U ovom radu je predlo`ena konstrukcija nisko-
naponskog energetskog kabla za priklju~enje po-
kretnog privremenog objekta na javnoj povr{ini ko-
ji bi se plitko polagao.
2. PRIKLJU^AK POKRETNOG
PRIVREMENOG OBJEKTA
Priklju~ak pokretnog privremenog objekta na
javnoj povr{ini predstavlja skup kablova, opreme i
ure|aja koji preko merno-razvodnog ormana pove-
zuju elektri~ne instalacije pokretnog privremenog
objekta sa glavnim niskonaponskim kablom.
Priklju~ak privremenog pokretnog objekta na
javnoj povr{ini obuhvata:
mesto priklju~enja niskonaponskog kabla na po-
kretni privremeni objekat,
niskonaponski kabl pokretnog privremenog objek-
ta,
mesto priklju~enja kabla priklju~ka pokretnog pri-
vremenog objekta,
kabl priklju~ka pokretnog privremenog objekta,
merno-razvodni orman pokretnog privremenog
objekta.
Mesto priklju~enja niskonaponskog kabla po-
kretnog privremenog objekta je mesto na kome se
niskonaponski kabl pokretnog privremenog objekta
spaja sa glavnim niskonaponskim kablom. To mo`e
da bude TS 10/0,4 kV/kV, kablovska priklju~na ku-
tija ili stubno mesto.
Niskonaponski kabl pokretnog privremenog
objekta je skup kablova, opreme i ure|aja koji pove-
zuju mesto priklju~enja pokretnog privremenog
objekta sa glavnim niskonaponskim kablom. Nisko-
naponski kabl pokretnog privremenog objekta mora
biti podzemni kabl odgovaraju}eg preseka i kon-
strukcije.
Mesto priklju~enja kabla priklju~ka pokretnog
privremenog objekta je mesto na kome se spaja kabl
priklju~ka pokretnog privremenog objekta sa nisko-
Slika 1. Primer pokretnog i nepokretnog mesta priklju~enja voda priklju~ka pokretnog privremenog objekta
Nikoli} Kugli S. Vesna i Gli{i} M. \or|e: Konstrukcija kabla za plitko polaganje
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 221226
naponskim kablom i mo`e biti nepokretno, pokretno
ili nepokretno-pokretno (slika 1).
Kabl priklju~ka pokretnog privremenog objekta
je kabl koji povezuje elektri~ne instalacije pokret-
nog privremenog objekta sa niskonaponskim
kablom.
Merno-razvodni orman pokretnog privremenog
objekta mo`e biti na mestu priklju~enja niskonapon-
skog kabla pokretnog privremenog priklju~ka, na
mestu priklju~enja kabla priklju~ka ili na samom po-
kretnom privremenom objektu.
3. KONSTRUKCIJA KABLA
Niskonaponski kabl pokretnog privremenog
objekta za nazivni napon 1 kV i mora biti podzem-
ni kabl odgovaraju}eg preseka i konstrukcije. Odre-
|ivanje potrebnog preseka kabla zavisi od broja i
strujnog optere}enja pokretnih privremenih objeka-
ta koji se priklju~uju.
Podzemni niskonaponski kabl pokretnog pri-
vremenog objekta treba svojom konstrukcijom da
zadovolji slede}e uslove:
da bude lako savitljiv,
da mo`e izdr`avati poja~ana mehani~ka optere}e-
nja usled prolaska mehanizacije i ljudi,
da je slabo goriv,
da je otporan na vodu.
Kabl pored navedenih zahteva treba da se pola-
`e plitko. Kabl koji se plitko pola`e smanjuje tro-
{kove gra|evinskih radova kod polaganja i odr`ava-
nja kablova, kao i vreme trajanja radova.
Kabl pod nazivom NFK GLIK (G gradski,
L laki, I instalacioni, K kabl) kabl ispunjava
postavljene zahteve.
3.1. Provodnik
Bakarni provodnik kabla treba da je klase 5 ili 6
po zahtevima standarda za izradu provodnika IEC
Nikoli} Kugli S. Vesna i Gli{i} M. \or|e: Konstrukcija kabla za plitko polaganje 223
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 221226

Slika 2.

60228. Provodnici navedenih klasa su savitljivi, od-
nosno naro~ito savitljivi i omogu}avaju tra`enu sa-
vitljivost prilikom priklju~enja na mesto priklju~e-
nja kabla priklju~ka pokretnog privremenog objekta.
@ice u provodniku mogu biti sa metalnom prevla-
kom ili bez nje.
Koja klasa provodnika i da li su potrebne poje-
dina~ne `ice bez metalne prevlake ili sa njom mogu-
}e je odrediti u zavisnosti od konkretne primene
kabla.
Nazivni presek provodnika je najvi{e 25 mm2.
3.2. Izolacija i pla{t
U zavisnosti od primene i mesta polaganja, ovaj
kabl mo`e imati izolaciju i pla{t od gumenih ili PVC
me{avina.
Primenjeni materijal za izolaciju treba da zado-
voljava potrebnu radnu temperaturu na provodniku,
naponski nivo i obezbedi potrebno strujno optere}e-
nje.
Za pla{t su potrebni materijali koji imaju dobre
osobine, odnosno otporni su na vodu i mehani~ke
uticaje, a tako|e su i slabo gorivi. Upijanje vode kod
upotrebljenih materijala treba da je {to manje. Po-
trebno je da pla{t ima sposobnost brzog oporavka,
relaksacije nakon mehani~kog naprezanja, naj~e{}e
gnje~enja. Potrebno je da pla{t bude {to elasti~niji.
Slabo gorivi materijal, kao spolja{nji pla{t, obezbe-
|uje bolje pona{anje kabla u slu~aju zapaljenja.
Za pla{t su najpogodnije me{avine na bazi poli-
olefina ili PVC me{avine sa pobolj{anim karakteri-
stikama.
3.3. Mehani~ka za{tita
Najva`niji konstrukcioni elemenat ovog kabla
je mehani~ka za{tita. Ona je neophodna kod kabla
predvi|enog za plitko polaganje. Zbog zahteva da
kabl bude savitljiv nije mogu}e primeniti metalne
trake ili `ice kao konstrukcioni elemenat koji treba
da obezbedi dobru mehani~ku za{titu. Metalne trake
ili `ice ukru}uju kabl u koji su ugra|eni kao kon-
strukcioni deo.
Potrebno je da mehani~ka za{tita bude izvedena
u nemetalnoj varijanti. Nemetalna mehani~ka za{ti-
ta se postavlja ispod spolja{njeg pla{ta.
Da bi kabl bio mehani~ki za{ti}en, potrebno ga
je omotati slojevima aramidnih traka. One su sa~i-
njene od vrlo gusto tkanih aramidnih vlakana velike

Slika 3. Aramidna traka

224 Nikoli} Kugli S. Vesna i Gli{i} M. \or|e: Konstrukcija kabla za plitko polaganje
~vrsto}e i omotane su u dva sloja oko kabla. Trake
umanjuju ili zaustavljaju spolja{nje mehani~ke uti-
caje na elemente kabla koje {tite.
Aramidna vlakna su sinteti~ka, polimerna i prvi
put su proizvedena 1960-ih godina. Najpoznatija
aramidna vlakna su kevlar (poli-p-fenilentereftala-
mid PPTA) i tvaron. Aramidna vlakana imaju ma-
lu gustinu (1,44 g/cm3) i veliku zateznu ~vrsto}u
(4 480 N/mm2). Njihov modul elasti~nosti je 124,1 x
103 N/mm2. Otporna su na rezanje, po`ar, hemikali-
je i korozije. Aramidno vlakno je sinteti~ki organski
polimer (aromatic polyamid). Vlakna su zlatno`ute
boje i imaju veliku otpornost prema udaru, abraziji i
termi~koj degradaciji. Na slici 2 pokazana je traka
od aramidnih vlakana.
Aramidne tkane trake su predvi|ene da {tite
kablove od mehani~kih proboja, ekstremnih klimat-
skih promena ili da se pomo}u njih pobolj{a otpor-
nost i poja~a kabl koji se primenjuje u ekstremnim
uslovima, u koje se mo`e svrstati i plitko polaganje.
4. ISPITIVANJA KABLA
Pored uobi~ajenih ispitivanja za niskonaponski
energetski kabl kod ovog kabla je potrebno obaviti i
neka posebna tipska ispitivanja:
otpornost na gnje~enje i
otpornost na udar.
4.1. Otpornost na gnje~enje
Preko kabla za plitko polaganje mogu} je po-
vremeni saobra}aj kamiona za polivanje ulica, va-
trogasnog ili dostavnog vozila. Zbog toga je kod
ovog kabla veoma bitno da izdr`i silu kojom oni
mogu da deluju na njega. Prilikom delovanja nekom
silom mogu}e je da do|e do gnje~enja kabla.
Slika 4. Primer testiranja
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 221226
Cilj ovog ispitivanja je da se proveri sposobnost
kabla da izdr`i gnje~enje.
Razvijen je interni metod za ovo ispitivanje, pri
~emu se koristilo saznanja o sli~nom ispitivanju kod
opti~kih kablova.
U laboratorijskim uslovima otpornost na gnje-
~enje mogu}e je simulirati direktnim gnje~enjem
kabla. Ispitivanje je mogu}e obaviti na dovoljno
sna`noj kidalici.
Uzorak kabla treba da je dovoljne du`ine da se
mo`e obaviti ispitivanje. Uzorak se postavlja izme-
|u dve ~eli~ne plo~e. Jedna je osnovna, bazna, plo-
~a koja je nepokretna i na nju se postavlja uzorak.
Druga plo~a je pokretna i njom se uzorak ravnomer-
no gnje~i. Sila gnje~enja se primenjuje na 100 mm
du`ine uzorka. Uzorak izme|u plo~a treba da je ta-
ko postavljen da se spre~i bo~no pomeranje po
osnovnoj plo~i. Sila gnje~enja se postepeno pove}a-
va bez naglih promena vrednosti. Najve}a sila se dr-
`i 1 minut.
Ispitivanje je potrebno obaviti na 3 mesta na is-
pitnom uzorku, pri ~emu razmak izme|u ispitivanih
mesta ne treba da je ve}i od 500 mm, i to bez okre-
tanja kabla.
Kabl je zadovoljio ispitivanje na gnje~enje ako
ni na jednom konstrukcionom elementu kabla nije
uo~eno fizi~ko o{te}enje ili naprslina.
Na slici 3 prikazan je princip metoda kojim je
mogu}e obaviti ovo ispitivanje.
Primenjena sila
Pokretna plo~a
Uzorak
kabla
Osnovna plo~a
Slika 5. Metod za ispitivanje otpornosti na gnje~enje
4.2. Otpornost na udar
Na kabl za plitko polaganje mo`e delovati i
spolja{nji mehani~ki udar, naj~e{}e prilikom nekih
radova u blizini gde je kabl polo`en.
Nikoli} Kugli S. Vesna i Gli{i} M. \or|e: Konstrukcija kabla za plitko polaganje 225
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 221226

Cilj ovog ispitivanja je da se proveri otpornost 5.2. Polaganje kabla u asfalt

kabla na udar.
S kabla je potrebno ise}i 3 uzorka du`ine koja
je najmanje 5 puta ve}a od pre~nika kabla, ali ne
manja od 150 mm.
Za ispitivanje se koristi ure|aj prikazan na slici 4.
Mere na slici su date u milimetrima. Uzorak se po-
stavlja na ~eli~no postolje i pu{ta se ~eki} odre|ene
mase da sa visine od 300 mm pada na sredinu uzor-
ka. Broj udara i masa ~eki}a odre|uju se prema kon-
strukciji i preseku provodnika.
Smatra se da je uzorak izdr`ao ispitivanje ako
se ni na jednoj izolaciji ne mogu primetiti naprsline
golim okom.
Ure|aj za ispitivanje otpornosti na udar prika-
zan je na slici 6.
[irina {lica u asfaltu zavisi od pre~nika ener-
getskog kabla koji se pola`e. Kabl se postavlja na
sredinu {lica.
Posteljica kabla treba da je sitnozrnasta zemlja.
U sloj zemlje du` cele trase je potrebno postaviti
upozoravaju}u traku sa natpisom energetski kabl.
Na zemlju se postavljaju jedna na drugu dve gume-
ne jastuk trake, preko kojih se nanosi bitumen.
Na slici 8 prikazano je plitko polaganje kabla u
asfalt.

Dubina postavljanja kabla

^eki}
Upozoravaju}a
traka
100

Uzorak
kabla Prenosnik od Sloj {ljunka
udarca ~eki}a Dve gumene
jastuk trake
^eli~no
postolje 20 Posteljica
40

(sitnozrnasta
zemlja)
Kabl
Slika 6. Ure|aj za ispitivanje otpornosti na udar
Slika 7. Plitko polaganje kabla ispod betonskih ili
granitnih plo~a
5. POLAGANJE KABLA

Kabl za plitko polaganje pola`e se u kablovski

rov. Preporu~uje se pojedina~no postavljanje kabla.
Dubina postavljanja kabla

5.1. Polaganje kabla ispod betonskih ili

granitnih plo~a

[irina rova zavisi od pre~nika energetskog kabla

koji se pola`e. Kabl se postavlja na sredinu rova.
Posteljica kabla treba da je sitnozrnasta zemlja.
Na zemlju se podu`no postavljaju jedna na drugu
Bitumen
dve gumene jastuk trake, preko kojih ide sloj Dve gumene
{ljunka. U sloj {ljunka du` cele trase je potrebno po- jastuk trake
staviti upozoravaju}u traku sa natpisom energetski Upozoravaju}a traka
kabl. Preko {ljunka se postavljaju betonske ili gra- Posteljica (sitno-
nitne plo~e. zrnasta zemlja)
Kabl
Na slici 7 prikazano je plitko polaganje kabla
ispod betonskih ili granitnih plo~a. Slika 8. Plitko polaganje kabela u asfalt
226 Nikoli} Kugli S. Vesna i Gli{i} M. \or|e: Konstrukcija kabla za plitko polaganje
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 221226

6. ZAKLJU^AK 7. LITERATURA

Kod nas se jo{ ne koristi kabl za plitko polaga- [1]
nje kao kabl za priklju~enje pokretnog privremenog
objekta na javnoj povr{ini. Neophodno je izraditi
tehni~ku preporuku za primenu kabla za plitko pola-
ganje. Tako|e je potrebno uraditi ve}i broj posebnih [2]
ispitivanja kako bi se mogle utvrditi potrebne vred- [3]
nosti za otpornost na gnje~enje i udar. [4]
\. Gli{i}, A. Popovac-Damljanovi}, V. Kugli-Niko-
li}: TIP kablA ZA PRIKLJU^ENJE POKRETNOG
PRIVREMENOG OBJEKTA NA JAVNIM POVR-
[INAMA, RB1-03, Savetovanje CIGRE SRBIJA.
Standard IEC 60794-1-2-E3
Standard SRPS N.C0.056
Katalozi raznih proizvo|a~a

Dora|en rad STK B101 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 09. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Vesna Nikoli} Kugli ro|ena je u Novom Sadu 1959. godine. Na Fakultetu tehni~kih na-
uka u Novom Sadu diplomirala na Elektrothni~kom odseku, Smer energetika, elektronika i te-
lekomunikacije 1986. godine. U Novkabelu od 1986. radi na poslovima konstrukcije kablova
kao konstruktor ili samostalni konstruktor. Trenutno radi kao vode}i in`enjer razvoja.

\or|e Gli{i} ro|en je 1950. u Beogradu. Diplomirao je 1973. na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu. Radio je 19741979. u Elektronskoj industiji Fabrika signalnih ure|a-
ja u Beogradu, kao projektant automatskih ure|aja putnih prelaza za `eleznicu. Od 1979. go-
dine radi u Elektrodistribucija Beograd Sektor za razvoj, kao glavni in`enjer za distributiv-
ne nadzemne vodove.
Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti... 227
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

Promena pristupa u projektovanju nadzemnih

vodova visokog napona u zonama pove}ane
osetljivosti usled novog pravilnika o granicama
izlaganja nejonizuju}im zra~enjima
Dragoslav A. Leli}1, Ivan M. Milanov1 i Du{an M. Radoj~i}2,
1
Elektroistok In`enjering d.o.o., Rovinjska 12, 11 000 Beograd, Srbija
2
Elektroistok Projektni biro d.o.o., Rovinjska 14, 11 000 Beograd, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 621.315.1

Rezime
Stupanjem na snagu Pravilnika o granicama izlaganja izvorima nejonizuju}eg zra~enja znatno su sni-
`eni referentni grani~ni nivoi izlaganja stanovni{tva elektromagnetskim poljima u zonama pove}ane osetlji-
vosti. Usled toga mora do}i do promene u dosada{njem pristupu projektovanju nadzemnih vodova napon-
skog nivoa preko 35 kV u navedenim zonama. Ovo se pre svega odnosi na pove}anje sigurnosne visine pro-
vodnika od objekata i tla.
U ovom radu je pokazano koliko je potrebno pove}ati visine provodnika dalekovoda razli~itih napon-
skih nivoa u zonama pove}ane osetljivosti da bi se ispunili uslovi koje zahteva navedeni pravilnik i kako sve
to uti~e na pojedine elemente dalekovoda.
Klju~ne re~i: elektromagnetno polje, nadzemni vod, Pravilnik o granicama izlaganja izvorima nejonizuju}im
zra~enjima

THE CHANGE IN HV OVERHEAD LINE DESIGNING APPROACH IN THE INCREASED SENSITIVITY

ZONES BASED ON THE NEW UN-IONISING RADIATION SOURCES EXPOSURE LIMITS RULES

Abstract

The new Un-Ionising Radiation Sources Exposure Limits Rules significantly lowered the reference le-
vels of population exposure to electromagnetic fields in urban areas. As a result, the current approach to
the design of overhead lines with the voltage above 35 kV in these areas has to be changed. This refers
primarily to the increase in security height above facilities and ground.
This paper shows the level of increase in transmission line height of different voltage levels, in urban
areas in order to meet the conditions defined by the above-specified Rules and its impact on certain over-
head power lines elements.
Key words: electromagnetic field, overhead line, Un-Ionising Radiation Sources Exposure Limits Rules

1. UVOD strijske u~estanosti (niske u~estanosti). Ova polja

uti~u na objekte i `ive organizme u blizini elektro-
U blizini nadzemnih elektroenergetskih vodova energetskih objekata.
napon (naelektrisanje), odnosno struja provodnika Vi{e faktora uti~e na intenzitet elektri~nog i
vodova, stvaraju elektri~na i magnetna polja indu- magnetnog polja, u prvom redu napon i struja.

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: dragoslav.lelic@elektroistok.org

228 Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti...
Uticaj elektri~nog polja je stalan sve dok je da-
lekovod pod naponom i istog intenziteta po{to se
smatra da je nominalni napon stalan. Promene napo-
na u praksi nisu ve}e od 5 %. U tim granicama se
menja intenzitet elektri~nog polja.
Uticaj magnetnog polja je u direktnoj srazmeri
sa strujom optere}enja dalekovoda, tako da se vred-
nost magnetnog polja menja od nekoliko procenata
(struja praznog hoda) do maksimalne vrednosti (no-
minalna vrednost struje).
Uticaj elektri~nog i magnetnog polja na `ive or-
ganizme, a naro~ito na ljude, intenzivno se prou~a-
va du`e od trideset godina.
Radi za{tite `ivotne sredine, a u skladu s najno-
vijim propisima za ovu oblast, usavr{eni su metodi
za prora~un elektri~nog i magnetnog polja, kao i si-
stemi merenja vrednosti polja na terenu. Ja~ine (gra-
dijenti) ovih polja i indukovanih struja mogu se iz-
ra~unati i meriti s dovoljnom precizno{}u u svim
prakti~nim slu~ajevima.
U skladu sa svetskim i evropskim tendencijama
u ovoj oblasti, u Srbiji je 24. 12. 2009. stupio na sna-
gu Pravilnik o granicama izlaganja nejonizuju}im
zra~enjima, ~ije se odredbe odnose na zone pove}a-
ne osetljivosti. Pod zonama pove}ane osetljivosti
podrazumevaju se podru~ja stambenih zona u koji-
ma se osobe mogu zadr`avati i 24 sata dnevno; {ko-
le, domovi, pred{kolske ustanove, porodili{ta, bolni-
ce, turisti~ki objekti, te de~ja igrali{ta; povr{ine ne-
izgra|enih parcela namenjene, prema urbanisti~kom
planu, navedenim namenama.
Primena novog pravilnika je naro~ito izra`ena u
blizini gradova gde je, po pravilu, cela du`ina dale-
kovoda u zoni pove}ane osetljivosti. U toku godinu
i po dana, koliko se Pravilnik primenjuje, u mre`i
EMS ura|eni su projekti za DV 400 kV u du`ini od
18 km, 220 kV u du`ini od 6 km i DV 110 kV u du-
`ini od 8 km, i to celom du`inom u zoni pove}ane
osetljivosti.
Ovim pravilnikom propisani su referentni gra-
ni~ni nivoi izlaganja stanovni{tva elektri~nim, mag-
netnim i elektromagnetnim poljima razli~itih fre-
kvencija, koji za frekvenciju od 50 Hz, u zonama
pove}ane osetljivosti, iznose:
za ja~inu elektri~nog polja E = 2 kV/m,
za gustinu magnetnog fluksa B = 40 T.
Uz ovaj pravilnik stupio je na snagu i Pravilnik
o izvorima nejonizuju}ih zra~enja od posebnog inte-
resa, vrstama izvora, na~inu i periodu njihovog ispi-
tivanja. Prema ovom pravilniku, nadzemni vodovi
spadaju u stacionarne izvore elektromagnetnog zra-
~enja i smatraju se jedinstvenim izvorima elektro-
magnetnog polja celom svojom du`inom.
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234
2. PREGLED VREDNOSTI ELEKTRI^NOG I
MAGNETNOG POLJA ZA DOSADA[NJU
PRAKSU I ZA PRIMENU
NOVOG PRAVILNIKA
Do dono{enja Pravilnika o granicama izlaganja
nejonizuju}im zra~enjima kod nas su se kada su pro-
jektovani dalekovodi koristile preporuke Svetske
zdravstvene organizacije (WHO), odnosno preporu-
ke Saveta Evropske unije. Prema tim preporukama,
grani~ne vrednosti elektri~nog i magnetnog polja, za
frekvenciju od 50 Hz, iznose:
za ja~inu elektri~nog polja E = 5 kV/m,
za gustinu magnetnog fluksa B = 100 T.
Novim pravilnikom znatno su sni`eni referent-
ni grani~ni nivoi izlaganja stanovni{tva elektromag-
netnim poljima. Usled toga mora do}i do promene u
dosada{njem pristupu projektovanja nadzemnih vo-
dova naponskog nivoa preko 35 kV jer se moraju
preduzeti odre|ene mere da bi se snizila vrednost
elektromagnetnog polja u blizini dalekovoda.
Vrednost elektri~nog i magnetnog polja usled
dalekovoda mo`e se smanjiti na vi{e na~ina, i to:
a) smanjenjem strujnog optere}enja dalekovoda ({to
je neisplativo jer je onda neophodno pove}anje
naponskog nivoa da bi se prenela ista snaga);
b) kori{}enje izolovanih provodnika time se omo-
gu}uje manji sigurnosni razmak izme|u faza na
stubu i pove}anje naponskog nivoa voda, bez iz-
mene glave stuba, ali i poskupljuje sam daleko-
vod;
c) promenom redosleda faza ovo je primenljivo na
dvostrukim dalekovodima. Najpovoljniji je slu~aj
nesimetri~nog re`ima na bure stubu (048-840)
jer se dobijaju najmanje vrednosti elektri~nog i
magnetnog polja;
d) zamenom jednostrukog sistema dvostrukim;
e) odgovaraju}im rasporedom provodnika (izmena
konfiguracija glave stuba). U prilogu ovog rada
dati su dijagrami elektri~nog i magnetnog polja za
~etiri karakteristi~na slu~aja. Na njima se mo`e
videti kako raspored provodnika uti~e na vrednost
elektromagnetnog polja. Tako, na primer, za stub
tipa bure, uz povoljan redosled faza oba siste-
ma, polje ima manju vrednost nego {to je to slu-
~aj kod horizontalnog redosleda faza (stub tipa
portalni);
f) pove}anjem visine provodnika iznad tla.
U ovom radu bi}e prikazano za koliko je neop-
hodno pove}ati visinu provodnika iznad tla i objeka-
ta, za razli~ite naponske nivoe, da bi elektri~no i
magnetno polje bilo u granicama referentnih nivoa
propisanih Pravilnikom o granicama izlaganja nejo-
nizuju}im zra~enjima, u zonama pove}ane osetljivo-
sti.
Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti... 229
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

Vrednosti elektri~nog i magnetnog polja izra~u-
nate su i proverene pomo}u dva nezavisna softver-
ska paketa:
PLS-Cadd u svetu naj~e{}e kori{}en i priznat
program za projektovanje dalekovoda, koji ima i
mogu}nost detaljnog prora~una elektromagnetnog
polja (svi prora~uni u ovom programu bazirani su
na metodima iz knjige EPRI Red Book 2nd edi-
tion);
Program Polje, koji je izradio profesor Milan
Savi} sa Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u
Beogradu i koji se isklju~ivo koristi za prora~un
elektromagnetnog polja u zoni dalekovoda.
Pomenutim programima dobijaju se pribli`no
iste vrednosti elektri~nog i magnetnog polja.
U narednim tabelama date su vrednosti elektro-
magnetnog polja za minimalne visine provodnika
iznad tla.
Tabela 1 prema Pravilniku o tehni~kim normati-
vima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih
vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV. Pre
primene preporuka Svetske zdravstvene organiza-
cije, za sigurnosne visine primenjivao se samo
Pravilnik za izgradnju nadzemnih vodova, kojim
su definisane sigurnosne visine voda u gusto nase-
ljenim mestima (~lan 130), u zavisnosti od napon-
skog nivoa:
za 110 kV, 7,0 m;
za 220 kV, 7,75 m;
za 400 kV, 9,0 m.
Pravilnik za izgradnju nadzemnih elektroener-
getskih vodova nije uzimao u obzir elektri~no i mag-
netno polje, odnosno smatrano je da navedene sigur-
nosne visine zadovoljavaju i s aspekta elektromag-
netnog polja.
Tabela 2 prema preporukama Svetske zdravstve-
ne organizacije, usvojenim 1998. godine, pove}a-
ne su sigurnosne visine provodnika.
Tabela 3 prema novom Pravilniku o granicama
izlaganja nejonizuju}im zra~enjima (2009), dodat-
no su pove}ane sigurnosne visine u zonama pove-
}ane osetljivosti.
Svi prora~uni ura|eni su za referentnu ta~ku od
1,8 m iznad tla, za najkriti~nije slu~ajeve, odnosno
pri najve}em pogonskom naponu dalekovoda, mak-
simalnoj struji optere}enja voda (prema internom
standardu EMS-a IS 37) i uz najnepovoljniji redo-
sled faza, kako bi se dobile {to ve}e vrednosti elek-
tri~nog i magnetnog polja. Za stub tipa bure dat je
opseg vrednosti koji zavisi od redosleda faza oba si-
stema dvostrukog dalekovoda.

Tabela 1.
Vrednosti elektri~nog i magnetnog polja za visine vodova u naseljenim mestima propisane
Pravilnikom za izgradnju nadzemnih vodova
Nazivni napon (kV) 110 220 400
Tip stuba Jela Bure Portalni Jela Bure Y Portalni Y Portalni
Minimalna visina od tla (m) 7,0 7,0 7,0 7,75 7,75 7,75 7,75 9,0 9,0
E (kV/m) 1,8 1,62,6 2,2 3,9 3,25,2 4,5 4,4 8,2 8,8
B (T) 19,6 20,533,4 32,1 31,8 29,549,1 45,2 45,2 73,9 74,8

Tabela 2.
Potrebna minimalna visina provodnika nad tlom da bi se postigle grani~ne vrednosti
prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije
Nazivni napon (kV) 110 220 400
Tip stuba Jela Bure Portalni Jela Bure Y Portalni Y Portalni
Minimalna visina od tla (m) 4,2 4,14,8 4,5 6,8 6,48,0 7,2 7,2 12,7 12,8
E (kV/m) 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0
B (T) 53,0 56,262,9 64,5 38,9 42,345,5 49,9 49,9 59,5 64,1

Tabela 3.
Potrebna minimalna visina provodnika nad tlom da bi se postigle grani~ne vrednosti prema novom,
sada va`e}em Pravilniku o granicama izlaganja nejonizuju}im zra~enjima
Nazivni napon (kV) 110 220 400
Tip stuba Jela Bure Portalni Jela Bure Y Portalni Y Portalni
Minimalna visina od tla (m) 6,6 6,38,3 7,4 11,4 10,114,5 12,7 12,6 21,7 22,0
E (kV/m) 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0
B (T) 21,9 25,424,9 29,4 17,0 18,617,4 22,0 22,2 19,9 20,5
230 Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

Tabela 4.
Dodatno pove}anje visine provodnika, u odnosu na Pravilnik za izgradnju nadzemnih vodova,
da elektri~no polje ne bi pre{lo vrednost od E = 5 kV/m
Nazivni napon (kV) 110 220 400
Tip stuba Jela Bure Portalni Jela Bure Y Portalni Y Portalni
Pove}anje (m) 0,25 3,7 3,8

Tabela 5.
Dodatno pove}anje visine provodnika, u odnosu na Pravilnik za izgradnju nadzemnih vodova,
da elektri~no polje ne bi pre{lo vrednost od E = 2 kV/m
Nazivni napon (kV) 110 220 400
Tip stuba Jela Bure Portalni Jela Bure Y Portalni Y Portalni
Pove}anje (m) 1,3 0,4 3,65 6,75 4,95 4,85 12,7 13,0

Iz tabela se mo`e videti da je ograni~avaju}i

faktor za sve razmatrane vodove, u pogledu mini-
malne visine provodnika, vrednost elektri~nog polja.
U narednim tabelama prikazano je koliko je po-
trebno pove}ati visine provodnika u odnosu na Pra-
vilnik za izgradnju nadzemnih vodova, za E = 5 kV/m
(prema preporukama Svetske zdravstvene organiza-
cije), odnosno za E = 2 kV/m (prema Pravilniku o
granicama izlaganja nejonizuju}im zra~enjima).
Vrednosti iz tabela 4 i 5 prikazane su i na slede-
}im dijagramima:
Na narednom dijagramu mo`e se videti kolike
su potrebne visine provodnika prema Pravilniku za
izgradnju nadzemnih vodova, prema preporukama
Svetske zdravstvene organizacije (za grani~nu vred-
nost elektri~nog polja E = 5 kV/m), kao i prema no-
vom Pravilniku o granicama izlaganja nejonizuju-
}im zra~enjima (za grani~nu vrednost elektri~nog
polja E = 2 kV/m):
Pore|enjem podataka iz tabela i dijagrama mo-
`e se videti da sigurnosna visina definisana Pravilni-
kom za izgradnju nadzemnih vodova, s aspekta no-
vih grani~nih vrednosti elektromagnetnog polja,
pokriva samo stub tipa Jela i tipa Portal na-
ponskog nivoa 110 kV. Za sve ostale naponske nivoe
neophodno je pove}ati ovu sigurnosnu visinu prema
vrednostima datim u tabeli V.
U narednim tabelama procentualno je dato koli-
ko ovo pove}anje sigurnosne visine provodnika, u
zoni pove}ane osetljivosti, uti~e na parametre dale-
kovoda razli~itih naponskih nivoa jer da bi se pove-
}ala visina provodnika iznad objekata ili tla, neop-
hodno je pove}ati visinu stuba ili pove}ati broj stu-
bova. I jedno i drugo povla~i za sobom pove}anje
~eli~ne konstrukcije i pove}anje povr{ine zemlji{ta
za otkup stubnog mesta. Osim toga, ukoliko bi se
i{lo na pove}anje broja stubova, to bi zahtevalo i do-
datne elektromonta`ne radove i pove}anje koli~ine
spojne opreme.
U tabelama su vrednosti za visinu stuba utvr|e-
ne za prose~an raspon od 300 m, naprezanje provod-
Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti... 231
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

nika = 7,5 daN/mm2, dodatno optere}enje od leda 3. VREDNOSTI GRANI^NIH NIVOA

1,6 x O.D.O daN/m, kao i za temperaturu provodni- ELEKTROMAGNETNIH POLJA
ka +80 C. PROPISANE NACIONALNIM
REGULATIVAMA DRUGIH ZEMALJA
Tabela 6.
Promena parametara za DV 110 kV U narednoj tabeli dat je pregled vrednosti refe-
Naponski nivo 110 kV rentnih grani~nih nivoa elektromagnetnih polja in-
Tip stuba Bure dustrijske u~estanosti, za zone pove}ane osetljivosti
Parametri stuba Visina Te`ina
Povr{ina za (javna bezbednost), propisanih nacionalnim regula-
otkup tivama zemalja u okru`enju i u svetu.
Pove}anje 10 % 14 % 10 % U prvom redu tabele date su grani~ne vrednosti
Pove}anje visine stubova u zonama pove}ane izlaganja elektri~nim i magnetnim poljima, koje je
osetljivosti dovodi i do pove}anja ukupne cene iz- aprila 1998. godine usvojila Me|unarodna komisija
gradnje dalekovoda. Ovo pove}anje cene zavisi od za za{titu od nejonizuju}ih zra~enja pod nazivom In-
naponskog nivoa i pribli`no iznosi: ternacionalna komisija za za{titu od nejoniziraju}ih
za 110 kV: 7 do 10 % zra~enja (International Commission for Non-Ioni-
za 220 kV: 9 do 16 % zing Radiation Protection ICNIRP). One predsta-
za 400 kV: 20 do 25 % (Portalni stubovi se zbog vljaju stanovi{te struke za podru~je za{tite ljudi od
svojih dimenzija obi~no ne koriste u zonama pove- {tetnog delovanja elektromagnetskih polja i postale
}ane osetljivosti.) su referentni dokument na koji se oslanja {ira stru~-
Pove}anje cene izgradnje dalekovoda u zavi- na i politi~ka javnost.
snosti od naponoskog nivoa prikazano je i na slede- Na osnovu ovih direktiva Me|unarodne komisi-
}em dijagramu: je, Savet Evropske unije doneo je preporuke osnov-
nih ograni~enja i referentnih grani~nih nivoa izlaga-
nja elektromagnetnim poljima ekstremno niskih
u~estanosti (dokument br. 1999/519/ES 12. 07.
1999. godine). Ove vrednosti su navedene u drugom
redu tabele 9 i odnose se na podru~ja javne bezbed-
nosti i bazirana su na kratkotrajnim efektima nejoni-
zuju}ih zra~enja.
Ve}i broj evropskih zemalja, a i druge zemlje u
svetu, usvojio je preporuke Saveta Evropske unije.
Tu su pre svega Nema~ka, Francuska, Velika Brita-
nija, Finska, ^e{ka, Belgija, Malta, Irska, Portugal,
Ju`na Afrika, Ju`na Koreja, Australija. Dalje, u tabe-
li 9 navedene su samo zemlje ~ije se propisane vred-
nosti referentnih grani~nih nivoa elektromagnetnih
polja razlikuju od preporu~enih.
Tabela 7.
Promena parametara za DV 220 kV

Naponski nivo 220 kV

Tip stuba Jela Bure Y
Povr{ina Povr{ina Povr{ina
Parametri stuba Visina Te`ina Visina Te`ina Visina Te`ina
za otkup za otkup za otkup
Pove}anje 17 % 14 % 13 % 37 % 33 % 39 % 26 % 18 % 22 %

Tabela 8.
Promena parametara za DV 400 kV

Naponski nivo 400 kV

Tip stuba Y Portalni
Povr{ina Povr{ina
Parametri stuba Visina Te`ina Visina Te`ina
za otkup za otkup
Pove}anje 65 % 46 % 66 % 65 % 30 % 117 %
232 Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

Iz na{eg bli`eg okru`enja pomenute preporuke u vrha stuba 48,1 m. Podaci su dati za projektovani,
celosti su usvojile Austrija, Ma|arska, Italija, [vaj- jo{ neizgra|en DV 400 kV u okolini Beograda.
carska i Slovenija, s tom razlikom da za nove dale- Na taj na~in se znatno pove}avaju tro{kovi iz-
kovode, italijanski, {vajcarski i slovena~ki propisi gradnje dalekovoda, kao i zna~ajniji vizuelni uticaj
ograni~avaju srednju 24~asovnu vrednost magnetne DV u okru`enju zbog znatnog pove}anja visine stu-
indukcije (to su vrednosti date u zagradama). bova.
S obzirom na to da su DV 400 kV neophodni za
Tabela 9. napajanje ve}ih gradova, neophodno je da se blago-
Vrednosti referentnih grani~nih nivoa vremeno planiraju koridori DV 400 kV i da se u tim
elektromagnetnih polja propisane regulativama koridorima ne planiraju zone pove}ane osetljivosti.
raznih zemalja (izvor: internet sajt Potrebno je uskladiti zakonsku regulativu za iz-
Svetske zdravstvene organizacije) gradnju DV-a sa zakonima iz oblasti neojnizuju}ih
Redni E B zra~enja i utvrditi i referentne grani~ne nivoe izla-
Zemlja ganja stanovni{ta izvorima nejonizuju}eg zra~enja
broj (kV/m) (T)
1.
Me|unarodna institucija
5 100
za oblasti izvan zona pove}ane osteljivosti.
(ICNIRP)
2. Evropska unija 5 100 5. PRILOG
100 Dijagrami elektri~nog i magnentog polja za raz-
3. [vajcarska 5
(1)
100
li~ite tipove stubova, za visinu provodnika 7,0 m
4. Italija 5
(0,5) 2
5. Bugarska 25 1 200
10 100
6. Slovenija
(0,5) (10)
Elektri~no polje (kv/m)

7. Holandija 8 120
8. Gr~ka 4 80
9. Japan 3 /
10. Argentina 3 25
11. Hrvatska 2 40 1
12. SAD (zavisno od dr`ave) 1,69 1520
13. Rusija 1 50
14. Poljska 1 48

4. ZAKLJU^AK

Kod projektovanja nadzemnih vodova visokog

0
napona uo~ena je tendencija pove}anja visine pro- -20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20
vodnika iznad tla i objekata u odnosu na Pravilnik Prenos (m)
za izgradnju nadzemnih vodova iz 1988.
Pove}anje visine provodnika po~elo je sa uva`a- 20
vanjem starenja provodnika i dodavanjem rezerve od 19
18
oko 2 m na propisanu sigurnosnu visinu, bez obzira 17
Magnetno polje (uT)

na zonu kojom dalekovod prolazi. Slede}e pove}a- 16

nje, u zonama pove}ane osetljivosti, usledilo je uvo- 15
14
|enjem granica za elektri~no i magnetno polje, {to je 13
u~inila Svetska zdravstvena organizacija 1998. 12
Pravilnikom o granicama izlaganja izvorima 11
nejonizuju}eg zra~enja u zonama pove}ane osetlji- 10
9
vosti iz 2009. godine dodatno se pove}avaju sigur- 8
nosne visine na dalekovodima. 7
Kao {to se vidi iz prethodno prilo`enih tabela, 6
5
ovo pove}anje sigurnosnih visina, za DV 110 kV je 4
minimalno, dok za DV 220 kV i 400 kV ima znatnu 3
vrednost. 2
-20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20
Tako, na primer, da bi se zadovoljili svi uslovi iz Prenos (m)
novog pravilnika, visine nose}ih stubova (400 kV)
do provodnika iznose 40,0 m, do rigle 44,0 m, a do Dijagrami elektri~nog i magnetnog polja
za stub tipa Jela
Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti... 233
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

3 21
20
19
18
Elektri~no polje (kv/m)

Magnetno polje (uT)

17
16
15
2 14
13
12
11
10
9
1 8
7
6
5
4
3
2
0 1
-20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20 -20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20
Prenos (m) Prenos (m)

Dijagrami elektri~nog i magnetnog polja za stub

35 tipa Bure za povoljniji redosled faza (048-840)

30 3
Magnetno polje (uT)

25
Elektri~no polje (kv/m)

20
2
15

10
1
5

0
-20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20
Prenos (m)
0
-20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20
Dijagrami elektri~nog i magnetnog polja Prenos (m)
za stub tipa Portal
35

30
Magnetno polje (uT)

2
25
Elektri~no polje (kv/m)

20

15

1 10

0
-20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20
Prenos (m)
0
-20 -15 -10 -5 0 5 10 15 20 Dijagrami elektri~nog i magnetnog polja za stub Bure
Prenos (m) za najnepovoljniji redosled faza (048-804)
234 Leli} A. Dragoslav i drugi: Promena pristupa u projektovanju nadzemnih vodova visokog napona u zonama pove}ane osetljivosti...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 227234

Iz prilo`enih dijagrama mo`e se videti koliko se
vrednost elektromagnetnog polja, za istu visinu pro-
vodnika iznad tla (7 m) menja u zavisnosti od tipa
stuba (rasporeda provodnika u glavi stuba), kao i u
zavisnosti od redosleda faza na dvostrukom daleko-
vodu.
6. LITERATURA
[1] PRAVILNIK O GRANICAMA IZLAGANJA IZ-
VORIMA NEJONIZUJU]EG ZRA^ENJA (Sl.
glasnik RS, br. 104/2009)
[2] PRAVILNIK O IZVORIMA NEJONIZUJU]IH
ZRA^ENJA OD POSEBNOG INTERESA, VR-
STAMA IZVORA, NA^INU I PERIODU NJIHO-
VOG ISPITIVANJA (Sl. glasnik RS,
br. 104/2009)
[3] PRAVILNIK O TEHNI^KIM NORMATIVIMA
ZA IZGRADNJU NADZEMNIH ELEKTRO-
ENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPO-
NA OD 1 KV DO 400 KV (Sl. list SFRJ br. 65/88
i Sl. list SRJ, br. 18/92)
[4] IS 37 TRAJNO DOZVOLJENE STRUJE FAZNIH
PROVODNIKA NADZEMNIH VODOVA NA-
ZIVNIH NAPONA 400 kV, 220 kV I 110 kV,
JP Elektroprivreda Srbije, 2003, http://www.ems.rs
[5] STUDIJA UTICAJA NADZEMNIH VODOVA
110 kV-400 kV NA OKOLINU I MERE ZA[TITE
STUDIJA br. 310942, Elektrotehni~ki institut
Nikola Tesla
[6] GUIDELINES FOR LIMITING EXPOSURE TO
TIME-VARYING ELECTRIC, MAGNETIC, AND
ELECTROMAGNETIC FIELDS (up to 300 ghz)
ICNIRP Guidelines Health Physics Society 74 (4):
494522; 1998.
[7] GUIDELINES FOR LIMITING EXPOSURE TO
TIME-VARYING ELECTRIC AND MAGNETIC
FIELDS (1 HZ TO 100 KHZ) Health Physics
Society 99(6):818836; 2010.

Dora|en rad STK B214 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 15. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 17. 06. 2011. godine

Dragoslav A. Leli} ro|en je 1958. u Kopru. Osnovnu i srednju {kolu zavr{io je u Beo-
gradu. Diplomirao je 1982. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu na Energet-
skom odseku. Zaposlen je u firmi Elektroistok in`enjering iz Beograda. Predmet intereso-
vanja su projektovanje, izgradnja i eksploatacija visokonaponskih nadzemnih vodova.

Ivan M. Milanov ro|en je 1978. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju {kolu zavr{io je
u Smederevu. Diplomirao je 2005. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu na
Energetskom odseku. Zaposlen je u firmi Elektroistok in`enjering iz Beograda. Predmet in-
teresovanja je projektovanje nadzemnih vodova naponskog nivoa preko 1 kV, kao i stru~na
problematika u vezi sa projektovanjem viskonaponskih vodova.

Du{an M. Radoj~i} ro|en je1947. u Slavonskom Brodu. Osnovnu i srednju {kolu zavr-
{io je u Beogradu . Diplomirao je 1970. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu na
energetskom odseku. Zaposlen je u firmi Elektroistok, Projektni biro iz Beograda. Predmet
interesovanja su mu projektovanje i konsultantske usluge nadzemnih vodova naponskog ni-
voa preko 1 kV.
Jankovi} P. Stanko i Salamon D. Dragutin: Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja 235
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 235240

Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu

struje jednopolnog zemljospoja
Stanko P. Jankovi}1, Dragutin D. Salamon2
1
JP Elektromre`a Srbije", Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd, Srbija
2
Elektrotehni~ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 120 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.3.053; 621.316.99

Rezime
Prora~un struje jednopolnog zemljospoja jedan je od osnovnih prora~una prilikom projektovanja uze-
mljiva~kih sistema. Uobi~ajena praksa u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja je da se vodovi mode-
luju kao redne impedanse, pri ~emu se zanemaruje uticaj zemljovodnog u`eta. U radu je ura|ena kompa-
rativna analiza prora~una struje jednopolnog zemljospoja kada su vodovi modelovani na osnovu vrednosti
parametara usvojenih iz tehni~ke dokumentacije i kada su vodovi modelovani geometrijski. Svi prora~uni
su ura|eni u programskom paketu DIgSILENT PowerFactory.
Klju~ne re~i: jednopolni zemljospoj, model voda, zemljovodno u`e, struja kroz zvezdi{te transformatora

GROUND WIRE IMPACT IN THE PHASE-TO-CURRENT FAULT CALCULATION

Abstract

Phase-to-current fault calculation represents one of the essential calculations during the grounding
systems design. A common practice in the phase-to-current fault calculation involves line modelling as se-
rial impedance in mathematics models, while neglecting the ground wire impact. The paper includes the
comparative analysis between two methods of calculation when the lines are modelled based on parameter
values indicated in the technical documents and when they are modelled geometrically. All calculations ha-
ve been done in the DIgSILENT PowerFactory software package.
Key words: Phase-to-current fault, Overhead line model, Ground wire, Transformer neutral point current

1. UVOD prvi pristup se odnosi na klasi~an prora~un, sa pa-

Ovaj rad ima za cilj da analizira uticaj razli~itih
na~ina modelovanja nadzemnog voda u prora~uni-
ma struje jednopolnog zemljospoja u elektroenerget-
skom sistemu (EES). U radu je analizirano da li i u
kojoj meri zemljovodno u`e uti~e na vrednost struje
zemljospoja. U dosada{njoj praksi zemljovodno u`e
nije uzimano u obzir u prora~unima struja kroz ele-
mente EES usled jednopolnog zemljospoja. Da bi se
ispitao ovaj uticaj, u radu su kori{}ena dva pristupa:
rametrima nadzemnog voda dobijenim iz tehni~ke
dokumentacije voda;
drugi pristup je slo`eniji od prvog po{to se u nje-
mu kompletno prora~unavaju sve potrebne impe-
danse na osnovu podataka o geometriji voda i ras-
poreda provodnika u glavi stuba. Ovaj na~in mo-
delovanja voda naziva se geometrijsko modelova-
nje, {to podrazumeva modelovanje svakog faznog
i zemljovodnog u`eta zasebno. Pri tome se defini-
{e visina ve{anja svakog u`eta, kao i maksimalni

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: stanko.jankovic@ems.rs

236 Jankovi} P. Stanko i Salamon D. Dragutin: Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 235240

ugib fazne i zemljovodne u`adi elektromagnetno spektivno. Ako se uva`i skin efekat, unutra{nja im-
spregnute. pedansa provodnika postaje funkcija u zavisnosti od
Tema rada je obra|ena u okviru dva dela. U pr- frekvencije i izra~unava se pomo}u Besselovih
vom delu su data potrebna teorijska obja{njenja ve- funkcija:
zana za prora~un parametara nadzemnog voda, dok J0 j ( )
je u drugom delu izvr{ena uporedna analiza primene 1
(
Z Int = RDC j ) (4)
razli~itog na~ina modelovanja nadzemnog voda pri
prora~unima struje jednofaznog zemljospoja na pri- pri ~emu je:
2 J1 j ( )
meru jednog realnog voda. Radi postizanja {to ve}e
r 0
preciznosti, svi prora~uni su ura|eni primenom me- =r = r m (5)
toda superpozicije [1, 2]. U radu je ispitan i uticaj
na~ina modelovanja nadzemnog voda na struju kroz
( 1) x
k n+ 2k

zvezdi{te energetskog transformatora u slu~aju jed- J n (x ) = (6)
nopolnog zemljospoja. Vi{e informacija o na~inu k = 0 k ! (n + k )! 2
modelovanja voda i upotrebi programskog paketa
DIgSILENT PowerFactory mo`e se na}i u [36]. r 0
m=r (7)

2. PARAMETRI NADZEMNIH VODOVA Parametar m u (5) predstavlja odgovaraju}u re-
cipro~nu vrednost kompleksne dubine prodiranja
Impedansa nadzemnog voda se sastoji od tri struja u tlo po apsolutnoj vrednosti. Izraz (5) napi-
komponente [3]: san kao funkcija otpornosti RDC je oblika
unutra{nje impedanse Zint = Rint() + jLint(),
r 0
koja se ra~una na osnovu pada napona usled rezi- = (8)
stanse provodnika i magnetnog polja unutar pro- RDC
vodnika. Zbog skin efekta i reaktansa i rezistansa Relativna permabilnost r zavisi od geometrije
su frekvencijski zavisne; provodnika (r = 1 za pun provodnik i r 1 za ce-
geometrijske impedanse ZG, koja predstavlja im- vasti provodnik), za provodnik izra|en od magnet-
pedansu idealnog provodnika bez magnetnog po- nog materijala je r > 1.
lja unutar provodnika i zemlje sa idealnom pro- Geometrijska impedansa ra~una se pomo}u sle-
vodno{}u. Geometrijska impedansa je frekvencij- de}ih izraza:
ski nezavisna;
0
izraza za korekciju usled uticaja zemlje = j
Z Gii N ii (9)
ZE = Rt() + jLt(), frekvencijski zavisan izraz 2
koji razmatra kona~nu provodnost zemlje i efekte
0
blizine. Ovaj izraz zavisi od otpornosti zemlje i = j
Z Gik Nik (10)
geometrije voda (razli~iti koeficijenti za sopstve- 2
nu i me|usobnu impedansu). gde se frekvencijsko nezavisni koeficijent N ra~una
Zanemarenjem skin efekta unutra{nja impedan- pomo}u izraza:
sa se ra~una pomo}u slede}eg izraza 2hi
N ii = ln (11)
= RInt
Z Int + j LInt (1) ri
dik
N ik = ln (12)
= RDC
RInt (2) dik
gde su parametri hi, dik, dik i ri definisani na slici 1.
0
8
pun provo
pun provodnik Ako je provodnik izveden u snopu, vrednost po-
lupre~nika ri u (5) dobija se iz izraza:
LInt = (3)
0 q4 r
ln
3q 2 r 2 cilindri~an
rB = n n r R n 1 (13)
q 4 (r 2 q 2 ) provodnik
cilindria
2 (r 2 q 2 )2

gde je r polupre~nik individualnog provodnika u
U (2) je RDC podu`na otpornost provodnika pri snopu, n broj provodnika u snopu i R polupre~nik
jednosmernoj struji u /km, dok su r i q spolja{nji i snopa (izra~unat na osnovu rastojanja a u snopu, kao
unutra{nji polupre~nik cilindri~nog provodnika, re- {to je prikazano na slici 2).
86-8:Boskovic za 2.2010. (I-VI).qxd 5.9.2011 13:42 Page 237

Jankovi} P. Stanko i Salamon D. Dragutin: Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja 237
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 235240

Izraz za korekciju usled uticaja zemlje pomo}u

i ri koga se dobija imedansa petlje koja se zatvara kroz
rk zemlju ra~una se prema Carsonovim redovima da-
k tim pomo}u izraza:
hi
dik hk (15)

Izrazi P i Q su visokofrekvencijski zavisni i iz-

ra~unavaju se pomo}u slede}ih izraza:

k
i

a)

(16)
hmin hstub

b)

Slika1a)Prora~ungeometrijskihkoeficijenata
b)Rasponvodaizme|udvastuba

2r
(17)

U navedenim izrazima je:

R za sopstvenu impendansu (18)

a za me|usobnu impendansu (19)

(20)

(21)
Slika2.Simetri~nisnoppolupre~nikaRsanprovodnika,
provodnicisuname|usobnomrastojanjua
(22)
Visina hi predstavlja srednju visinu provodnika i
od zemlje. Ako je linija provodnika parabola, za ra-
spone manje od 500 m srednja visina iznad zemlje je:
(23)
(14)

gde je hmin visina provodnika na sredini raspona, a (24)

hstuba visina stuba kao {to je prikazano na slici 1.
238 Jankovi} P. Stanko i Salamon D. Dragutin: Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 235240

1 Ukupna du`ina voda:

Elektri~ni parametri:
k= + ln 2 C = 0.61593
, (25) 48 km
2 Ukupan broj stubova: Rd = 3,8
Direktna rezistansa
125
n 1
C = lim ln n = 0.577215
, (26) Du`ina izolatorskog
Direktna reaktansa Xd = 20,09
n
=1 lanca: 1,87 m
Nulta rezistansa R0 = 14,840
Nulta reaktansa X0 = 57,12
3. PRORA^UN STRUJE
JEDNOFAZNOG ZEMLJOSPOJA Direktna Bd = 123,33 S
susceptansa
Nulta susceptansa B0 = 94 S
3.1. Opis kori{}enog modela
Za prora~une u kojima je primenjeno geometrij-
Model slo`enog EES kori{}en za prora~une sa- sko modelovanje voda usvojena je pretpostavka da
stoji se od modela EES Srbije koji obuhvata preno- su svi stubovi i svi rasponi du` trase voda isti. Visi-
snu mre`u (vodovi 400, 220 i 110 kV, transformaci- na stuba je 20,5 m, dok su ostali podaci o stubu dati
je 400/220/x, 400/110/x i 220/110/x kV/kV/kV), ge- na slici 3.
neratorske jedinice povezane na mre`u preko svojih Za uporednu analizu ura|eni su prora~uni struje
blok-transformatora i potro{nje direktno vezane na jednopolnog zemljospoja kada je vod modelovan kao:
sabirnice 110 kV. Potro{nja je modelovana kao po- 1) ekvivalentna {ema ~iji elektri~ni parametri
tro{a~i konstantne snage. Usvojeni re`im za prora- redne i oto~ne grane odgovaraju vrednostima pa-
~une je re`im vr{nog optere}enja u zimu 2009. go- rametara R, X i B iz dokumentacije, tip voda Li-
dine. Za taj re`im usvojene su slede}e pretpostavke: ne Type (TypLne);
TE-TO u Novom Sadu, Beogradu i Zrenjaninu ni- 2) geometrijski modelovan vod kod koga su zane-
su u pogonu; marena oba zemljovodna u`eta, tip voda Tower
procenjeni konzum Kosova i Metohije je 11,7 % Geometry Type (TypGeo);
od ukupnog konzuma Srbije, tj. za vr{no optere}e- 3) geometrijski modelovan vod sa jednim zemljo-
nje od 6 965 MW iznosi oko 815 MW; vodnim u`etom, tip voda Tower Geometry Type
nivoi razmene EES Srbije sa susednim EES dati su (TypGeo);
u tabeli 1. 4) geometrijski modelovan vod sa dva zemljovodna
u`eta, tip voda Tower Geometry Type (TypGeo);
Tabela1. 5) geometrijski modelovan vod kod koga su zane-
O~ekivani nivoi razmene na granicama EES Srbije marena oba zemljovodna u`eta, tip voda Tower
sa susednim EES u normalnom radnom re`imu Type (TypTow);
Pravac Rumunija Bugarska Ma|arska Hrvatska
6) geometrijski modelovan vod sa jednim zemljovod-
nim u`etom, tip voda Tower Type (TypTow);
Razmena (MW) -300 -170 -500 140 7) geometrijski modelovan vod sa dva zemljovodna
Pravac BiH Albanija CG Makedonija
u`eta, tip voda Tower Type (TypTow).
U prora~unu 1) vod je modelovan rednom im-
Razmena (MW) 120 -150 -30 240 pedansom ~iji su parametri jednaki vrednostima R i
X u direktnom i nultom redosledu dobijeni iz doku-
Modelovani uvoz EES Srbije u ovom re`imu je, mentacije voda, dok su parametri oto~ne grane od-
ra~unaju}i sa HE Piva, pribli`no 400 MW. Svi govaraju}e susceptanse u direktnom i nultom redo-
prora~uni su obavljeni po metodu superpozicije, pri sledu. Ovakav na~in modelovanja dalekovoda se
~emu su vodovi modelovani sa skoncentrisanim pa- naj~e{}e koristi u analizama ustaljenih stanja.
rametrima. U prora~unima od 2) do 7) vod je modelovan ge-
Da bi se ispitao uticaj zemljovodnog u`eta na pro- ometrijski. Za geometrijsko modelovanje vodova pro-
ra~un struje jednopolnog zemljospoja, bilo je potrebno gramski paket DIgSILENT PowerFactory nudi dve
adekvatno modelovati vod koji pored tri fazna provod- mogu}nosti, Tower Geometry Type (TypGeo) i
nika sadr`i i zemljovodno u`e. Za uporednu analizu Tower Type (TypTow). Razlika izme|u ova dva tipa
izabran je vod 220 kV Kraljevo 3 Kru{evac 1. U je ta {to se u Tower Geometry Type (TypGeo) unose
okviru analize izvr{eni su prora~uni struje jednopol- podaci geometrijskog mesta svih modelovanih pro-
nog zemljospoja u fazi a du` dalekovoda u razmaci- vodnika u glavi stuba i direktno se unosi `eljeni tip
ma od po 20 % du`ine, kre}u}i se u pravcu od provodnika. Za razliku od ovog tipa, u Tower Type
TS Kraljevo 3 prema TS Kru{evac 1. Podaci o (TypTow) unose se jedino podaci geometrijskog me-
DV 220 kV Kraljevo 3 Kru{evac 1 su slede}i: sta modelovanih provodnika, dok se tip provodnika
Jankovi} P. Stanko i Salamon D. Dragutin: Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja 239
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 235240

defini{e kroz druge prozore u programu. U tipu pro- transformatorskih stanica za svaki simuliran kratki
vodnika unose se parametri vezani za karakteristike sa- spoj na vodu. Pri tome su date vrednosti struja kroz
mog provodnika nezavisni od polo`aja provodnika u zvezdi{ta energetskih transformatora iz susednih
odnosu na druge provodnike na stubu, zemlju ili druge transformatorskih stanica. Svi prora~uni su pono-
vodove. Prednost Tower Geometry Type (TypGeo) vljeni za razli~ite na~ine modelovanja nadzemnog
jeste mogu}nost uno{enja podatka o maksimalnom voda i razli~it broj modelovane zemljovodne u`adi.
ugibu provodnika, za razliku od slu~aja kada je vod Prvi na~in modelovanja je pomo}u tima TypLne,
modelovan pomo}u Tower Type (TypTow), gde nije tj. pomo}u parametara R, X i B dobijenih iz doku-
mogu}e uneti taj podatak. Za modelovan dalekovod ti- mentacije voda. Za ovakav na~in modelovanja nije
pa Tower Geometry Type (TypGeo) u analizama je mogu}e uva`iti uticaj zemljovodnog u`eta. Slede}e
usvojena pretpostavka da je maksimalni ugib faznog tri simulacije odnose se na slu~aj kada je vod mode-
provodnika i zemljovodnog u`eta 2/3 visine ve{anja. lovan pomo}u tipa TypGeo kada nije modelovana
Sa ovakvim modelom ne mogu se dobiti vrednosti Tabela 2.
struja kroz zemljovodnu u`ad. Da bi se dobile vredno- Suptranzijentna struja na mestu kvara i
sti struja kroz zemljovodnu u`ad, potrebno je definisa- kroz zvezdi{ta transformatora
ti dva provodnika, od kojih jedan predstavlja model fa-
Model Mesto Struja kroz zvezdi{te
zne u`adi, dok drugi provodnik predstavlja model ze- voda i kvara Struja kvara (kA)
transformatora (kA)
mljovodnog u`eta. Prilikom pokretanja funkcije za broj ze- od TS
mljo- Kralje- Na Iz TS Iz TS TS Kraljevo TS Kru{evac
elektromagnetno sprezanje ova dva provodnika po- mestu Kralje- Kru{e- 3 1
vodne vo 3
trebno je izabrati Tower Type (TypTow) kao tip mo- u`adi (%) kvara vo 3 vac 1 T1 T2 T1 T2
dela voda definisan kao dvosistemski vod. Jedan si- 0 7,093 5,062 2,050 1,149 0,964 0,339 0,334
stem ~ini fazna u`ad, dok drugi sistem predstavlja ze- 20 6,155 3,942 2,231 0,866 0,726 0,423 0,423
40 5,733 3,248 2,502 0,683 0,573 0,518 0,518
mljovodno u`e. Kod geometrijski modelovanog voda TypLne
60 5,654 2,782 2,887 0,553 0,464 0,634 0,634
koriste se podaci faznog provodnika tipa Al/^ 360/57 80 5,891 2,457 3,449 0,450 0,377 0,788 0,788
i zemljovodnog u`eta tipa ^ 50. 100 6,537 2,231 4,318 0,359 0,301 1,017 1,017
0 7,047 5,064 2,010 1,152 0,966 0,322 0,322
3.2. Rezultati prora~una 20 6,060 3,896 2,187 0,857 0,719 0,412 0,412
TypGeo 40 5,622 3,187 2,456 0,672 0,564 0,508 0,508
0 60 5,544 2,718 2,844 0,541 0,453 0,625 0,625
Rezultati prora~una prikazani su u tabelama 2 i 3. 80 5,797 2,394 3,417 0,437 0,367 0,782 0,782
U prora~unima je simuliran kratak spoj u fazi a na 100 6,483 2,175 4,319 0,346 0,290 1,020 1,020
220 kV vodu TS Kraljevo 3 TS Kru{evac 1, pri ~e- 0 7,174 5,070 2,129 1,120 0,939 0,381 0,381
20 6,378 4,056 2,344 0,876 0,734 0,461 0,461
mu je ispitivan uticaj kada se mesto kvara pomera za TypGeo 40 6,000 3,388 2,631 0,711 0,596 0,548 0,548
po 20 % du`ine voda od TS Kraljevo 3 prema 1 60 5,919 2,919 3,016 0,590 0,495 0,653 0,653
TS Kru{evac 1. U tabeli 2 date su vrednosti struja na 80 6,111 2,574 3,550 0,494 0,415 0,791 0,791
mestu kvara i struje uticaja koje dolaze iz susednih 100 6,635 2,316 4,328 0,412 0,345 0,985 0,985
0 7,248 5,073 2,200 1,101 0,923 0,416 0,416
20 6,537 4,131 2,428 0,882 0,740 0,488 0,488
TypGeo 40 6,189 3,488 2,719 0,730 0,612 0,568 0,568
2 60 6,107 3,023 3,100 0,617 0,517 0,666 0,666
80 6,272 2,672 3,612 0,527 0,442 0,792 0,792
100 6,725 2,400 4,334 0,451 0,378 0,964 0,964
0 7,129 5,128 2,025 1,084 0,909 0,306 0,306
20 6,094 3,923 2,193 0,802 0,673 0,400 0,400
TypTow 40 5,632 3,196 2,455 0,627 0,526 0,497 0,497
0 60 5,537 2,718 2,836 0,503 0,422 0,613 0,613
80 5,774 2,389 3,399 0,407 0,341 0,770 0,770
100 6,439 2,165 4,284 0,322 0,270 1,004 1,004
0 7,197 5,138 2,077 1,071 0,898 0,337 0,337
20 6,113 3,917 2,214 0,795 0,666 0,413 0,413
TypTow 40 5,638 3,199 2,458 0,626 0,525 0,498 0,498
1 60 5,548 2,738 2,828 0,512 0,429 0,606 0,606
80 5,808 2,436 3,389 0,426 0,357 0,756 0,756
100 6,528 2,252 4,292 0,356 0,298 0,986 0,986
0 7,199 5,141 2,073 1,073 0,900 0,337 0,337
20 6,115 3,919 2,213 0,796 0,667 0,413 0,413
TypTow 40 5,640 3,201 2,458 0,627 0,526 0,498 0,498
2 60 5,551 2,740 2,829 0,512 0,429 0,606 0,606
Slika 3 . Skica stuba sa potrebnim podacima o stubu, 80 5,812 2,439 3,391 0,427 0,358 0,757 0,757
dokumentacija 100 6,531 2,251 4,299 0,356 0,299 0,989 0,989
240 Jankovi} P. Stanko i Salamon D. Dragutin: Uticaj zemljovodnog uzeta u prora~unu struje jednopolnog zemljospoja
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 235240

zemljovodna u`ad, kada je modelovano jedno ze- zemljospoja. U radu su svi prora~uni obavljeni po me-
mljovodno u`e i kada su modelovana oba zemljo- todu superpozicije zato {to je ovaj metod precizniji od
vodna u`eta. Poslednje tri simulacije su ponovljene metoda po standardu IEC 60909. Gre{ka koja nastaje
kao prethodne tri samo {to je umesto tipa TypGeo ukoliko se ne uva`i uticaj zemljovodnog u`eta na stru-
kori{}en tip TypTow, pri ~emu su posmatrane i ju na mestu kvara mo`e dosti}i vrednost oko 2 %. Gre-
struje kroz jedno u`e ili oba zemnjovodna u`eta u {ka koja nastaje ukoliko se ne uva`i uticaj zemljovod-
zavisnosti od modelovanog broja. Vrednosti struja nog u`eta na struju koja prolazi kroz zvezdi{te tran-
kroz zemljovodnu u`ad date su u tabeli 3. sformatora mo`e dosti}i vrednost oko 25 %. U pro-
gramskom paketu DIgSILENT PowerFactory ukoliko
Tabela 3. je potrebno, mogu}e je dobiti struju i kroz zemljovod-
Vrednost suptranzijentne struje kroz zemljovodnu no u`e ali se pri tom prora~unu ne mo`e uzeti u raz-
u`ad matranje maksimalni ugib provodnika. Prilikom pro-
Mesto TypTow, TypTow, 2
ra~una struja jednopolnog zemljospoja za potrebe
kvara 1 zemljovodno u`e zemljovodna u`eta planiranja uzemljiva~kih sistema potrebno je uzeti u
od TS Struja kroz zemljovodno u`e Struja kroz zemljovodno u`e obzir uticaj zemljovodnog u`eta.
Kralje- (kA) (kA)
vo 3
(%) TS Kraljevo 3 TS Kru{evac 1 TS Kraljevo 3 TS Kru{evac 1 5. LITERATURA
0 0,450 0,451 0,271 0,272
20 0,207 0,208 0,125 0,125 [1] S. Jankovi}, D. Popovi} Milovanovi}, V. Mili},
40 0,031 0,0317 0,018 0,019 UTICAJ TERCIJERA U PRORA^UNU STRUJE
60 0,130 0,129 0,078 0,078 KRATKOG SPOJA U RA^UNARSKOM MODE-
80 0,303 0,302 0,182 0,182
LU, 29. savetovanje CIGRE Srbija, Zlatibor, maj-
100 0,528 0,527 0,321 0,320
jun 2009. godine
Iz tabele 2 mo`e se videti da gre{ka koja nastaje [2] DIgSILENT PowerFactory Version 14.0,
ukoliko se ne uva`i uticaj zemljovodnog u`eta na PowerFactory Users Manual, DIgSILENT GmbH
struju na mestu kvara mo`e dosti}i vrednost oko 2 %, Gomaringen, Germany 2008
dok gre{ka koja nastaje ukoliko se ne uva`i uticaj [3] Overhead Line Parameters, DIgSILENT Technical
zemljovodnog u`eta na struju koja prolazi kroz zve- Documentation, DIgSILENT GmbH, May 2009
zdi{te energetskog transformatora mo`e dosti}i [4] Overhead Line Models, DIgSILENT Technical Do-
vrednost oko 25 %. cumentation, DIgSILENT GmbH, May 2009
[5] Short-Circuit Calculations, Training Course Docu-
4. ZAKLJU^AK ments, DIgSILENT GmbH, June 2003
[6] PowerFactory Manual, DIgSILENT PowerFactory
U programskom paketu DIgSILENT Po- Version 13.2, DIgSILENT GmbH, 2007
werFactory mogu}e je uraditi uporednu analizu utica- [7] Electromagnetic Transients Analysis, DIgSILENT
ja zemljovodnog u`eta na prora~un jednopolne struje Workshop, Documentation, Gomaringen, May 2010

Dora|en rad STK B309 30. savetovanje CIGRE Srbija`1 je primljen u uredni{tvo 27. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Stanko P. Jankovi} (1980) diplomirao je 2006. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u

Beogradu, na Energetskom odseku. Trenutno je upisan na doktorske studije na istom fakulte-
tu, na izbornom podru~ju Elektroenergetske mre`e i sistemi. Od 2006. godine je zaposlen u
JP Elektromre`a Srbije", Beograd, u Slu`bi za razvoj prenosne mre`e. ^lan je organizacije
IEEE od 2009. godine i komiteta C1 organizacije CIGRE Srbija od 2010. godine. Autor je
nekoliko stru~nih radova.
Dragutin D. Salamon ro|en je u Vukovaru, Republika Hrvatska, 1949. godine. Na Elek-
trotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1973. godine, magistrirao
1978, a doktorirao 1992. godine. Na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu zaposlen je od
diplomiranja, trenutno u zvanju vanrednog profesora. Na osnovnim studijama predaje pred-
mete iz oblasti elektri~nih merenja na Energetskom odseku, na master studijama iz oblasti
elektromagnetne kompatibilnosti, a na doktorskim studijama iz oblasti mernih transformato-
ra i uzemljenja postrojenja. Bavi se problematikom merenja u elektroenergetici i projektova-
nja, eksploatacije i odr`avanja elektroenergetskih postrojenja i mre`a.
Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava 241
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

Iskustva u eksploataciji hibridnog

napajanja elektrostati~kih izdvaja~a
na TE Morava
Slobodan N. Vukosavi}1, @eljko V. Despotovi}2
1
Elektrotehni~ki fakultet, Bulevar kralja Aleksandra, 11 000 Beograd, Srbija,
2
Institut Mihajlo Pupin, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 697.942; 621.314.21

Rezime
U radu su prikazani topologija i na~in upravljanja i opisana implementacija hibridnog napajanja elek-
trostati~kih izdvaja~a. Zadr`ava se jedinica transformator/ispravlja~ klasi~nog tiristorski regulisanog 50
Hz-nog sistema, ali se umesto tiristorskog pretvara~a za regulaciju sekundarnog napona ugra|uje H-most
sa IGBT prekida~ima. IGBT pretvara~ se upravlja iz DSP kontrolera u kojem je implementiran namenski
algoritam koji omogu}uje da konvencionalna T/R jedinica ispravno i pouzdano funkcioni{e u sklopu sa
IGBT pretvara~em, koji radi sa komutacionim u~estanostima reda 10 kHz. Pored komutacione u~estanosti,
spektar napona i struja sadr`i i komponentu na ni`oj, takozvanoj osnovnoj u~estanosti. Osnovna u~estanost
struja i napona koji postoje na primaru T/R jedinice je u opsegu 10 Hz500 Hz, dok je prekida~ka u~esta-
nost IGBT prekida~a 5 kHz20 kHz. Kao krajnji efekat dobija se promena visokog napona bliska oblicima
koje daje VF napajanje, {to dovodi do zna~ajnog uve}anja efikasnosti ~i{}enja postoje}ih elektroda. Neli-
nearni zakon upravljanja primarnim naponima i strujama, kao i pasivni primarni filtar omogu}uju ispra-
van i pouzdan rad standardne T/R jedinice u spoju sa IGBT pretvara~em, bez o{te}enja ili ubrzanog stare-
nja 50 Hz transformatora. Hibridno re{enje mo`e biti zna~ajno u slu~aju retrofita ESP u kome se `ele za-
dr`ati T/R jedinice i istovremeno uve}ati efikasnost izdvajanja. Na kraju rada dati su eksperimentalni re-
zultati dobijeni tokom dvogodi{nje eksploatacije hibridnog napajanja na elektrofiltarskom postrojenju u TE
Morava u Svilajncu. Kra}a ekonomska analiza ukazuje da se smanjenje emisije mo`e ostvariti uz mini-
malnu investiciju.
Klju~ne re~i: elektrostati~ki izdvaja~, korona, preskok, hibridno napajanje, IGBT pretvara~, DSP kontroler

EXPERIENCE WITH THE HYBRID ELECTROSTATIC PRECIPITATOR POWER SUPPLY

IN THE MORAVA TPP

Abstract

This paper presents the topology, controls and implementation details of a hybrid ESP power supply,
comprising a 10 kHz IGBT converter and a conventional T/R set, normally used in conjunction with 50 Hz
thyristor controlled solution. This solution is convenient for retrofitting, wherein the user dESPres benefits
from high frequency ESP power supply, yet he also wants to minimize the cost and retain the conventional
50 Hz transformer with diode rectifier (T/R set). A dedicated control algorithm is developed and applied,
focused on tailoring the voltage and current waveform. This allows usage of T/R sets in conjunction with
10 kHz IGBT power converter. At the same time, the system has a custom LCLC network that help fulfilling
the abovementioned task. Finally, the obtained result boosts up the ESP performance up to the level

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: boban@etf.rs

242 Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

normally obtained with high frequency ESP power supply. Experimental verification was performed at the
Morava TPP in Svilajnac, where the hybrid solution ETF DBS-180 was tested. It has demonstrated that
emission is reduced by half compared to conventional T/R sets.
Key words: Electrostatic precipitator, Corona, Spark, Retrofit power, IGBT converter, DSP controller

1. UVOD pajanju, elektrodni sistem ESP koristi se svega 23 ms

Izvori kontrolisanog jednosmernog napona reda
100 kV i snage od 100 kW200 kW klju~na su kom-
ponenta u tehnologijama i sistemima za otpra{ivanje
dimnog gasa u termoelektranama i industrijskim po-
strojenjima.
Konvencionalno re{enje se oslanja na T-I jedini-
ce sa tiristorskom regulacijom [14]. Tiristorski regu-
lator kontroli{e napajanje elektrostati~kih izdvaja~a
(ESP) posredstvom 50 Hz-nog visokonaponskog tran-
sformatora (VNT) i odgovaraju}eg visokonaponskog
ispravlja~a (VNI). Proteklih godina ova topologija se
pokazala veoma efikasnom, ali je ostvarila relativno
mali progres u ESP sistemima. I pored toga {to je po-
menuta tiristorska topologija veoma robusna, jedno-
stavna i fleksibilna, ona ima dosta ozbiljnih mana, od
kojih su najzna~ajnije: lo{ kvalitet ulazne struje, nizak
faktor snage, spor odziv, niska efikasnost, zna~ajne di-
menzije i te`ina VN opreme. Konvencionalna re{enja
tako|e dovode do vrlo brzog otkaza sistema usled ero-
zije elektroda i niske efikasnosti izdvajanja ~estica.
Budu}i da se ~estice izdvajaju zahvaljuju}i naelektri-
sanjima stvorenim efektom korone, efikasnost ~i{}e-
nja zavisi od njenog intenziteta. Korona se javlja pri
naponima koji dosti`u 95 % probojnog napona emisi-
onih elektroda. Usled toga, pri konvencionalnom na-
u svakoj poluperiodi koja traje 10 ms. Stoga gradnja
ovakvog izdvaja~a zahteva vrlo velike povr{ine elek-
troda i samim tim veliku te`inu anga`ovanog ~elika.
U novije vreme se na tehnolo{kom tr`i{tu ESP
sve vi{e radi na razvoju visokofrekventnih (VF) pre-
kida~kih izvora napajanja. Oni se postepeno uvode u
sisteme napajanja ESP po prihvatljivoj ceni i posta-
ju veoma konkurentni u odnosu na setove transfor-
mator/ispravlja~ (T/R) i tiristorsku kontrolu koja se
ve} dugo godina koristi u industriji. Novi VF preki-
da~ki izvori obezbe|uju vrlo razli~ite performanse i
fizi~ke karakteristike ESP od tiristorskih izvora na-
pajanja, koji }e u najskorije vreme biti potisnuti iz
upotrebe. Primenjeni u ovim aplikacijama, novi VF
prekida~ki pretvara~i zna~ajno uti~u na izdvaja~ke
sisteme, i to s aspekata konstrukcije, rada i odr`ava-
nja [56]. Najkriti~nija i najzahtevnija komponenta
u ovim sistemima je visokonaponski VF transforma-
tor ~iji dizajn i realizacija zahtevaju re{avanje broj-
nih problema, koji su detaljno nazna~eni i obra|eni
u [78]. Primena VFVN napajanja je najbolje re{e-
nje kada se grade nova filterska postrojenja ili se ra-
di remont postoje}ih ESP u okviru koga se planira i
uklanjanje postoje}ih T/R jedinica.
U nekim aplikacijama su veoma popularna hi-
bridna re{enja pretvara~a koja kombinuju dobre

VN transformator -HV
HV-
0,4 kV/60 kV, 50 Hz
IDC
3x380 V, 50 Hz IGBT H most T1
Pasivni
Q1 Q2 filtar R1 = 100 M
L1 L0
UESI I = 1 mA
L2 VDC ESI
U = 100 kV
L3 C0
IDC Q4 Q3

IESI 10 k V(UESI)
2X 2X HV+
Rsh
Vn ispravlja~
IDC UDC Uq1 Uq2 Uq3 Uq4 U I
IMref (A)
IMref2
V(IESI)
IMref1 IESI
t
DSP kontroler
fref (Hz)
t VESI

0200 Hz

Slika 1. Blok-{ema realizovanog hibridnog napajanja elektrostati~kog izdvaja~a

Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249
osobine VF izvora i postoje}ih 50/60 Hz-nih tran-
sformatora. U ovim slu~ajevima se primarni namo-
taji VNT napajaju strujom relativno niske u~estano-
sti [910]. Motivacija za razvojem hibridnog napa-
janja nastala je zato {to ve}ina ESP postrojenja na
TE u okviru EPS-a ima grupe transformator/ispra-
vlja~ za 50 Hz, tako da je na elektrodama ESP mo-
gu}e posti}i brzo upravljiv napon male talasnosti, sa
svim pozitivnim efektima koje ovo prouzrokuje.
Realizovanim hibridnim re{enjem postignuto je
nekoliko zna~ajnih pobolj{anja u odnosu na konven-
cionalni tiristorski 50 Hz-ni sistem. Prvo, dobijena
je mnogo br`a i preciznija kontrola radnih parame-
tara ESP. Dalje, mogu}e je ostvariti brz porast napo-
na i vrlo brz odziv na promene optere}enja, kao i
modulaciju izlaznog napona u sinhronizmu sa faza-
ma otresanja. Upravljanje naponom omogu}ava po-
bolj{anje punjenja ~estica pra{ine/gasa naelektrisa-
njem i njihovo efikasnije sakupljanje.
2. OPIS HIBRIDNOG NAPAJANJA
ELEKTROSTATI^KIH IZDVAJA^A
Principijelna {ema predlo`enog hibridnog napa-
janja ESP data je na slici 1. IGBT pretvara~ koristi
se za napajanje primara 50 Hz-nog VNT. Napajanje
IGBT pretvara~a se ostvaruje iz mre`e 3 x 380 V,
50 Hz preko trofaznog diodnog ispravlja~a i LC fil-
tra u DC me|ukolu. Osnovni upravlja~ki blok je ba-
ziran na DSP kontroleru sa implementiranom kon-
trolom izlaznog napona i broja preskoka u minutu na
elektrodama ESP. Pobudni signali za upravlja~ka
kola IGBT prekida~a u H-mostu dobijaju se iz DSP
strujnog kontrolera.
Ovi pobudni signali su galvanski odvojeni od
samog IGBT mosta optokaplerima. Pobuda prekida-
~a u H-mostu je ostvarena preko inteligentnih po-
budnih kola integrisanih u samom IGBT modulu,
kao {to je pokazano na slici 2. U drajverskom kolu
su integrisana prekostrujna i nadtemperaturna za{ti-
ta modula.
V1
Rref
VCC
Rfo TEMP
FO FO
OUT1 AMP
Rg
SR SR OUT2
SENS
O IN
Ci SINK
GND
VC
Slika 2. Interna arhitektura kori{}enih IGBT modula
243
U~estanost struje kojom se napaja primar T/R
jedinice je u opsegu 10 Hz500 Hz, dok je prekida~-
ka PWM u~estanost IGBT prekida~a 5kHz-20 kHz.
Kriterijumi za izbor u~estanosti napajanja primara
10 Hz500 Hz bazirani su na kompromisu izme|u
postizanja {to manje valovitosti napona na DC stra-
ni i {to manjeg optere}enja 50 Hz-nog transformato-
ra koji radi u strujnom re`imu razli~itom od 50 Hz i
koji karakteri{u izra`eni vi{i harmonici struja. Sam
DSP algoritam koji odre|uje spektralni sastav je u
fazi patentne za{tite i o~ekuje se uskoro publikova-
nje patenta. Ne-50 Hz napajanje ima propratne efek-
te i negativno se odra`ava na rad transformatora.
Rad 50 Hz-nog transformatora u nESPnusoidalnom
re`imu je dobro pokriven literaturom i efekti su po-
znati. Svrha primenjenog DSP algoritma je da se oni
umanje koliko god je to mogu}e. Kriterijumi za iz-
bor prekida~ke PWM u~estanosti bazirani su na
kompromisu izme|u postizanja {to manjeg napon-
skog stresa izolacije sa takozvanim dV/dt, s jedne
strane, i {to br`e reakcije samog izvora, s druge.
Sam algoritam koji re{ava ove probleme je tako|e u
fazi patentne za{tite.
Namenski dizajniran pasivan filtar koji je u fazi
patentiranja postavlja se izme|u izlaza IGBT pretva-
ra~a i primara VNT. Njegova osnovna funkcija je
prilago|enje 50 Hz-nog VNT radu sa VF pretvara-
~em. On tako|e potiskuje potencijalno {tetne oblike
napona i struje koji mogu ugroziti T/R jedinicu, po-
gotovu kada su u njoj integrisane spore diode.
Za potrebe strujne regulacije koriste se povrat-
ne sprege po signalima koji su na slici 1 ozna~eni cr-
venom bojom: struja primara pasivnog filtra, kao i
struja i napon jednosmernog DC me|ukola. Pored
ovih signala za potrebu regulacije izlaznog napona i
broja preskoka koriste se povratne sprege po naponu
i struji ESP.
U okviru DSP kontrolne jedinice je implemen-
tiran namenski algoritam upravljanja, koji je tako|e
u fazi patentiranja, a kojim se obezbe|uje optimalno
kori{}enje pasivnog filtra, kao i samog VNT. Zada-
vanje svih kontrolnih parametra se ostvaruje preko
C operatorskog panela koji je preko serijske komuni-
kacije RS-485 vezan sa DSP kontrolnom jedinicom.
3. PODE[AVANJE NAPONA
NA ELEKTRODAMA
ELEKTROSTATI^KOG IZDVAJA^A
Visokofrekventni rad IGBT prekida~a implicira
VF talasne oblike struja i napona VNT. Osnovna
E
ideja hibridnog napajanja je u{teda novca uz zadr`a-
vanje T/R jedinice. VF izlazni napon pretvara~a u
spektru pored 50 Hz komponente ima i VF kompo-
nente. Ovakav rad mo`e dovesti do dodatnih napre-
244 Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

Iout
Ip
Ip model Is N
Namenski VNT
pasivni filtar
L 1:N Iout
Ip N Rp
Cp
t Uout
L
50 Hz
f Rd Cd
50 Hz
VNI

model ESI

Slika 3. Model hibridnog napajanja elektrodnog sistema elektrostati~kog izdvaja~a

zanja VNT u T/R jedinici, kao i do naprezanja dioda
u VNI, koje su predvi|ene za rad na relativno niskim
u~estanostima. Stoga je za analizu rada sistema for-
mirano ekvivalentno kolo koje ~ini osnovu modela
sistema.
Budu}i da je sam ESP prete`no kapacitivno op-
tere}enje, napajanjem njegovog elektrodnog sistema
konstantnom strujom mogu}e je posti}i pode{avanje
izlaznog jednosmernog napona. Principijelno kolo
strujno napajanog elektrodnog sistema ESP prikaza-
no je na slici 3.
Po{to je kolo sa slike 3 predvi|eno za VF rad,
model VN transformatora je predstavljen induktiv-
no{}u rasipanja induktivno{}u magne}enja i ideal-
nim transformatorom podiza~em napona, prenosnog
odnosa. U ovom razmatranju su zenemareni aktivni
gubici u magnetnom jezgru transformatora i njego-
ve parazitne kapacitivnnosti. U realnom slu~aju je
L >> L. Aktivni gubici u namotaju su modelirani
otporno{}u RT. U realnom slu~aju je ova otpornost
veoma mala ( 20 mW). Model ESP dat je ekviva-
lentnim elektri~nim kolom koje je predlo`io
Oglesby [11]. Dinami~ka otpornost korona pra`nje-
nja je ozna~ena sa RP, dok je kapacitivnost izdvaja-
~a ozna~ena sa CP.
Otpornost je nelinearna i odre|uje se teorijski iz
strujno-naponske karakteristike ESP [12], dok se ka-
pacitet odre|uje iz op{tepoznate formule [11], i za-
visi od geometrije elektroda ESP i dielektri~ne per-
mitivnosti prostora unutar njega. Pored ovog na~ina
ove parametre je mogu}e identifikovati i odrediti
merenjem struje i napona ESP kori{}enjem mirnog
re`ima rada [1314]. Dinami~ka impedansa sloja
praha predstavljena je parametrima Rd i Cd.

20 ms (50 Hz) Uout2 > Uout1

Ip1 Iout1
IMref1 t
Uout1
t
t

Ip2
Iout2
IMref2
t
fsw = 10 kHz t Uout2

Uout2 > Uout1

TSW t

Slika 4. Karakteristi~ni talasni oblici za dve referentne vrednosti struje

Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava 245
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

Kao rezultat iskustva u eksploataciji i primeni sagleda okolnost da su klju~ni svetski proizvo|a~i
sofisticiranih mernih metoda, ovde }e biti date neke opreme za elektrofiltre povla~ili svoje proizvode sa
tipi~ne vrednosti parametara koji figuri{u u modelu tr`i{ta usled otkaza u IGBT pretvara~kom stepenu.
predstavljenom na slici 3. Tako je, na primer, dina- U ovom poglavlju su predstavljeni eksperimen-
mi~ka otpornost korona pra`njenja mnogo ve}a od talni rezultati dobijeni tokom eksploatacionih ispiti-
dimani~ke otpornosti sloja praha Rd. U toku eksplo- vanja i pode{avanja hibridnog napajanja u TE Mo-
atacionih istra`ivanja dobijene su vrednosti otporno- rava, Svilajnac.
sti Rp = 50 k. Tako|e je kapacitet elektrodnog si- Na slici 5 prikazani su osciloskopski snimci ta-
stema ESP mnogo ve}i od dinami~ke kapacitivnosti lasnih oblika struje i napona primara VNT pri punoj
sloja praha Cd. Ina~e je utvr|eno da je opseg prome- snazi, pri ~emu je amplituda referentne vrednosti
ne kapacitivnosti od 20 nF do 40 nF. struje iznosila 150 A, a njena u~estanost 20 Hz. Ko-
Na slici 4 dati su karakteristi~ni talasni oblici ri{}eni senzor struje je u ovom slu~aju bio LEM mo-
struje primara VNT i struje i napona ESP, za dve re- dul LT300 . Na slici 6 prikazani su isti talasni obli-
ferentne vrednosti amplitude struje primara VNT. ci, ali pri u~estanosti reference od 50 Hz. U ovom
Ovim vrednostima odgovaraju struje punjenja ekvi- slu~aju za merenje struje je kori{}ena strujna sonda
valantne kapacitivnosti ESP, odnosno trenutne vred- FLUKE za opsege 60 A/300 A.
nosti izlaznog napona na elektrodama ESP.
Sa ovih dijagrama se uo~ava kona~an porast
struje pri promeni reference sa negativne na pozitiv-
nu vrednost i obrnuto. Ovaj efekat je posledica ra-
sipnih induktivnosti samog VNT ali i induktivnosti
namenski dizajniranog pasivnog filtra. Kao posledi-
ca ovoga struja na visokonaponskoj DC strani ima
veoma uzane propade do nulte vrednosti, {to bit-
nije ne uti~e na talasnost izlaznog napona, koji u
ovom slu~aju kvalitativno veoma podse}a na napon-
ske talasne oblike koji se imaju pri rezonanatnim i
multirezonanatnim VF napajanjima.
U nastavku rada bi}e prezentirani eksperimen-
talni rezultati dobijeni u okviru eksploatacionih ispi-
tivanja hibridnog (retrofit) napajanja u sklopu VF
postrojenja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Mora-
va Svilajnac.
Slika 5. Talasni oblici struje i napona primara VNT za
slu~aj u~estanosti referentnog signala struje od
4. EKSPERIMENTALNI REZULTATI 20 Hz; CH1 napon (1 V/mV), CH2 struja (50 A/V)

Razvijeno hibridno napajanje je primenjeno na

elektrofiltarskom postrojenju na TE Morava i in-
tegralni je deo VN ispravlja~a koji se koristi za po-
budu talo`nih elektroda ESP radi odvajanja ~estica
dima i ~a|i.
Pretvara~ sa IGBT tranzistora ima vr{nu snagu od
300 kW i dozvoljenu snagu trajnog rada od 120 kW. U
potpunosti je razvijen i projektovan na Elektroteh-
ni~kom fakultetu (ETF) u Beogradu, u Laboratoriji
za digitalno upravljanje energetskim pretvara~ima i
pogonima. Tehnologija IGBT pretvara~a koju je raz-
vio ETF u Beogradu prihva}ena je i koristila se {i-
rom EU tokom prethodne dve decenije, prvenstveno
u primenama elektroprivrede i kod industrijskih ro-
bota u automobilskoj industriji. Pouzdanost IGBT
pretvara~a sa ETF tehnologijom je u praksi dokaza-
na i daje MTBF (srednje o~ekivano vreme izme|u Slika 6. Talasni oblici struje i napona primara VNT za
dva kvara) od 18 godina. Zna~aj pouzdanosti IGBT slu~aj u~estanosti referentnog signala struje od 50 Hz;
pretvara~a u oblasti elektrofiltara je jasniji ukoliko se CH1 napon (1 V/mV), CH2 struja (1 A/mV)
246 Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

Na slici 7 dati su osciloskopski snimci struje i
napona VNT pri delovanju integralne za{tite od pre-
Slika 7. Talasni oblici struje i napona primara VNT pri
delovanju za{tite od preoptere}enja; CH1 napon (1
V/mV), CH2 struja (30 A/V)
2 000
Emisija (mg/m3)
optere}enja. Uo~ava se da je struja pri kojoj je delo-
vala za{tita oko 250 A i da je nakon 20 s do{lo do
potpunog isklju~enja IGBT prekida~a u mostu.
Na slici 8 prikazana je emisija ~estica za inter-
val vremena od 8 h u toku koga su logovani podaci
u recirkulacionom vodu postrojenja ESP na TE
Morava. U ovom intervalu je blok radio sa pribli-
`no konstantnom snagom od oko 90 MW i sa pribli-
`no istim kvalitetom uglja. Merenja su obavljena za
tri karakteristi~na slu~aja napajanja desne grane fil-
tarskog postrojenja na TE Morava ( leva grana je
napajana sa 2 x 50 Hz napajanje): 50 Hz + retrofit,
isklju~eno napajanje, 2 x 50 Hz. Uo~ava se da je u
prvom slu~aju (50 Hz + retrofit) izlazna koncentra-
cija 300 mg/m3, dok je u slu~aju napajanja 2 x 50 Hz
oko 500 mg/ m3. Pri isklju~enom napajanju dostig-
nut je limit mernog sistema (2 000 mg/m3).
Treba napomenuti da je rezultat dobijen na slici
8 daleko izvan zakonskog limita o grani~nim vred-
nostima emisija od 50 mg/m3. Uzrok ovakvog rezul-
tata prvo je postoje}i elektrodni sistem na ESP po-
strojenju na TE Morava, projektovan 1970. godi-
ne i za nominalnu vrednost ~i{}enja od 150 mg/m3.
Opisanim hibridnim sistemom je postignut napon na

1 500 ESP od 40-45 kV, {to predstavlja za dato rastojanje

elektroda od 300 mm u samom izdvaja~u, apsolutno
1 000 maksimalnu vrednost. Pri ovome su dobijene vred-
nosti struja ESP od oko 1 000 mA. Ve}i napon i pre-
500 ma tome efikasnije izdvajanje mogli bi biti postig-
nuti uz primenu adekvatnog VNT, razmicanjem
0
14:00 16:00 18:00 20:00 22:00 elektrodnog sistema, {to bi predstavljao krupan za-
Vreme (h) hvat i rekonstrukciju u mehani~kom delu sistema.
Slika 8. Pore|enje emisije dimnog gasa u recirkulacio- No i pored ovoga zna~ajan efekat izdvajanja je po-
nom vodu elektrofiltarskog postrojenja na TE Mora- stignut uskla|ivanjem izdvajanja ~estica i njihovog
va. (a) hibridno napajanje , (b) 50 Hz-no napajanje
otresanja sa talo`nih i sa emisionih elektroda.
Na slici 9 dato je pore|enje
800
emisija dimnog gasa u toku vremen-
skog intervala od 1 h i 30 min. U de-
snoj grani ESP postrojenja je u pr-
600
Emisija (mg/m3)

vih 40 minuta bilo aktivno retrofit

napajanje i VF rezonantno napaja-
80 mg/m3 nje, ali sa uskla|enim otresanjem.
400
Postignuta koncentracija u recirku-
400 mg/m 3 laciji je iznosila 80 mg/m3, {to pred-
200 stavlja zna~ajno manju vrednost od
one dobijene upotrebom 2 x 50 Hz
jedinicama u istoj grani ES postro-
0 jenja (400 mg/m3). Dobijeni rezultat
17:20 17:30 17:40 17:50 18:00 18:10 18:20 18:30 18:40 18:50 je veoma optimisti~ki i predstavlja
Vreme (h) najmanju vrednost koncentracije
dobijene na ovom postrojenju ESP.
Slika 9. Pore|enje emisije dimnog gasa u recirkulacionom vodu Treba napomenuti da je i ova vred-
elektrofiltarskog postrojenja na TE Morava; Pore|ena napajanja
postavljena u jednoj grani ESP postrojenja;. (a) hibridno +VF napajanje, nost iznad zakonskog limita. Ovaj
(b)50 Hz-no napajanje rezultat je predstavljen da bi se po-
Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249
kazao relativni uticaj hibridnog napajanja na efekat
izdvajanja u odnosu na klasi~ni 50 Hz-ni sistem.
Izgled i mesto ugradnje hibridnog napajanja u
realnom okru`enju VF postrojenja na TE Morava
prikazani su na slici 9.
1 VF Rezonantni pretvara~i 3 x 0,4kV, 50 Hz/70 kVDC/1 A ,
proizvodnje NWL (2 kom)
2 VF rezonantni pretvara~ AR70/1000, 3 x 0,4kV,
50 Hz/70 kV DC/1 A, proizvodnje ETF-Beograd (1 kom.)
3 VNVF transformator podiza~ napona 0,4 kV/70 kV u
sklopu napajanja AR70/1000,
4 Hibridno napajanje ETF DBS 180/340, 3 x 0,4 kV,
50 Hz/70 kV DC, prilago|eno postoje}em VN
transformatoru 50 Hz.
5 Postoje}i VN transformator u~estanosti 50 Hz, 0,4/55 kV,
prividne snage 55 kVA.
Slika 9. Izgled hibridnog napajanja u VF postrojenju
ESP na TE Morava
5. TEHNOEKONOMSKA ANALIZA
Kada se hibridno re{enje primenjuje tako da se
zadr`i 50 Hz T/R jedinica, jedina investicija je na-
bavka i ugradnja IGBT tranzistorskog pretvara~a sa
kontrolerom, koji se ugra|uje na mesto tiristorskog
regulatora, a ovaj je naj~e{}e u zatvorenoj prostoriji
pred 6 kV transformatora za napajanje elektrofiltra.
Nema nikakvih izmena na krovu postrojenja, gde se
naj~e{}e nalaze T/R jedinice, jer se mogu koristiti
svi postoje}i kablovi i nije potrebno ugra|ivati nove.
radi tehnoekonomske analize, prou~en je slu~aj TE
Morava.
Ukupna snaga ESP u TE Morava je 300 kW (ov-
de se misli na ostvarivu snagu nakon ugradnje no-
vog re{enja).
Neto nabavna cena IGBT pretvara~a sa ESP kon-
trolerom za ove snage je oko 80 EUR/kW.
Novac koji je potrebno ulo`iti u nabavku opreme
se procenjuje na 300 x 80 = 24 000 EUR.
Dnevno umanjenje emisije pepela se na osnovu
raspolo`ivih merenja procenjuje na 3 t.
247
Uzimaju}i pun iznos takse za emisiju lete}eg pe-
pela koji iznosi 533 EUR/t (~lan 27, Sl. glasnik
RS, 113/05, od 6/07), dnevna u{teda u TE Mo-
rava iznosi 2 132 EUR.
Period povratka investicije mo`e se proceniti na
24 000/2 132 dana.
U radu je prikazano hibridno re{enje za napaja-
nje ESP, kojim se zadr`ava jedinica transforma-
tor/ispravlja~ (T/R) klasi~nog tiristorski regulisanog
sistema. Umesto tiristorskog pretvara~a za regulaci-
ju sekundarnog napona VNT ugra|uje se H-most sa
IGBT prekida~ima koji na svom izlazu ima namen-
ski dizajniran pasivni filtar. Osnovu upravlja~kog si-
stema ~ini implementirani algoritam prilago|enja 50
Hz-nog VNT 10 kHz-nom radu IGBT pretvara~a.
Kao rezultat primenjenog hardvera i upravlja~kog
algoritma dobijaju se talasni oblici visokog napona,
koji daje ~isto VF napajanje, {to tako|e dovodi do
uve}anja efikasnosti ESP. Razvijeni algoritam je
fleksibilan po{to daje korisniku mogu}nost za sva-
kakvu modifikaciju i unapre|enje rada ESP. Tehni~-
ko re{enje hibridnog napajanja ESP pod komercijal-
nim nazivom ETF_DBS_180 u fazi je patentiranja.
Procenjeni period povratka investicije u hibridno re-
{enje je oko 2 meseca.
6. ZAKLJU^AK
U radu je prikazano hibridno re{enje za napa-
janje ESP kojim se zadr`ava jedinica transforma-
tor/ispravlja~ (T/R) klasi~nog tiristorski regulisanog
sistema. Umesto tiristorskog pretvara~a za regulaci-
ju sekundarnog napona VNT ugra|uje se H-most sa
IGBT prekida~ima koji na svom izlazu ima namenski
dizajniran pasivni filtar. Osnovu upravlja~kog siste-
ma ~ini implementirani algoritam prilago|enja 50
Hz-nog VNT 10 kHz-nom radu IGBT pretvara~a.
Kao rezultat primenjenog hardvera i upravlja~kog
algoritma dobijaju se talasni oblici visokog napona,
koji daje ~isto VF napajanje, {to tako|e uve}ava efi-
kasnost ESP. Razvijeni algoritam je fleksibilan po{to
daje korisniku mogu}nost za svakakvu modifikaciju
i unapre|enje rada ESP. Tehni~ko re{enje hibridnog
napajanja ESP pod komercijalnim nazivom
ETF_DBS_180 u fazi je patentiranja.
7. LITERATURA
[1] K. Parker, ELECTRICAL OPERATION OF ELEC-
TROSTATIC PRECIPITATORS, The Institution of
Electrical Engineers, London, 2003.
[2] N. V. P. R Durga Prasad, T. Lakshminaray, J. R. K
Narasimham, T. M. Verman and C. S. R Kirshnam
Raju, AUTOMATIC CONTROL AND MANAGE-
MENT OF ELECTROSTATIC PRECIPITATOR,
248 Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

IEEE Trans. on Industry Applications, Vol. 35, No.
3, May/June 1999, pp.561-567.
[3] P. Boyle, G. Paradiso, P. Thelen, PERFORMANCE
IMPROVEMENTS FROM USE OF LOW RIPPLE
THREE PHASES POWER SUPPLY FOR ELEC-
TROSTATIC PRECIPITATOR, Proceedings of
American Power Conference-Vol.61-1, Illinois In-
stitute of Technologies, Feb.1999, Chicago , USA.
[4] I. Stevanovi}, R. Prole, D. Jevti}, M. Ostoji}, D. Ar-
nautovi}, ANALIZA RADA TROFAZNOG TIRI-
STORSKOG NAPAJANJA ELEKTROSTATI^-
KIH FILTERA, ELEKTROPRIVREDA,Vol. 62, br.
3, str. 59-66, 2009.
[5] R. Reyes, B. Wallgren, A. Wramdemark, A Novel:
AND VERSATILE SWITCHED MODE POWER
SUPPLY FOR ESPS, Proceedings of the Internatio-
nal Conference-Electrostatic Precipitators, 1998,
Kyongju, Korea.
[6] @. Despotovi}, S. Vukosavi}, D. Arnautovi}, I. Steva-
novi}: VISOKOFREKVENTNO NAPAJANJE I NJE-
GOV UTICAJ NA KVALITET RADA ESP, ELEK-
TROPRIVREDA,Vol. 4, str. 132-143, Dec. 2008.
[7] John C. Fothergill, Philip W. Devine, and Paul W.
Lefley, A Novel: PROTOTYPE DESPGN FOR A
TRANSFORMER FOR HIGHVOLTAGE, HIGH
FREQUENCY, HIGH POWER Use in: IEEE Trans.
on Power Delivery, vol. 16, no. 1, January 2001, pp.
89-98.
[8] @. Despotovi}, S. Vukosavi}: RAZVOJ PROTOTI-
PA VISOKONAPONSKOG VISOKOFRE-
KVENTNOG TRANSFORMATORA ZA NAPA-
JANJE ELEKTROSTATI~KIH IZDVAJA^A,
ELEKTROPRIVREDA, Godina: LXIII Vol. 2, str.
107-116, Septembar 2010.
[9] Norbert Grass, Werner Hartmann, Michael Kloc-
kner: APPLICATION OF DIFFERENT TYPES OF
HIGH-VOLTAGE SUPPLIES FOR ELECTRO-
STATIC PRECIPITATORS, IEEE Transactions on
Industry Applications, Vol. 40, No 6, 2004.
[10] Norbert Grass: 150/300 kV HIGH VOLTAGE
SUPPLY WITH IGBT INVERTER FOR LARGE
INDUSTRIAL ELECTROSTATIC PRECIPITA-
TORS, Industry Applications Conference, 2007,
42nd IAS Annual Meeting, Conference Record of
the 2007 IEEE, 23/10/2007; DOI:
10.1109/IAS.2007.127, New Orleans, LA, Septem-
ber 2007.
[11] V. Dimi}, B. Buha, M. Ili}, IMPULSNO NAPAJA-
NJE I NJEGOVA PRIMENA NA POSTOJE]IM I
NOVOINSTALIRANIM ELEKTROSTATI^KIM
IZDVAJA^IMA, Studija br. 21-92-01 Elektroteh-
ni~ki institut Nikola Tesla, Beograd, 1990.
[12] C. Buccella: QUASI-STATIC AND DYNAMICAL
COMPUTATION OF V-I CHARACTERISTICS
OF A DUST LOADED PULSE-ENERGIZED
ELECTROSTATIC PRECIPITATOR, IEEE Trans.
on Industry Applications, Vol.35, No. 2,
March/April 1999, pp. 366-372.
[13] J. Macan, EKSPLOATACIONA ISPITIVANJA RE-
GULISANIH ISPRAVLJA^A ZA NAPAJANJE
ELEKTROSTATI^KIH OTPRA[IVA^A, VI sim-
pozijum Energetska elektronika Ee 86, Subotica
(YU), jun 1986, pp.382-392.
[14] Z. Stojiljkovi}, @. Despotovi}: REGULISANI IS-
PRAVLJA^ ZA NAPAJANJE ELEKTROSTATI^-
KIH FILTARA, XII SIMPOZIJUM ENERGET-
SKA ELEKTRONIKA EE03, N. Sad, 5-7. nov.
2003, Vol. T1-2.1, pp.1-5.

ZAHVALNICA

Eksperimetalna potvrda predlo`enog na~ina upravljanja i merenje efikasnosti ~i{}enja ostvareni su

merenjima na realnom pilot postrojenju ESP na TE Morava. Realizaciju ovog projekta finansirao je
PD TENT Obrenovac, kao i Ministarstvo za nauku Republike Srbije u okviru Projekta tehnolo{kog raz-
voja ZS-21007: Razvoj i primena visokonaponske visokofrekventne ekolo{ke opreme za otklanjanje ae-
rozaga|enja u industriji i elektroprivredi. Zaposleni u PD TENT i TE Morava u~estvovali su u svim
fazama projekta i pru`ili stru~nu i tehni~ku pomo} bez koje projekat ne bi bio realizovan. Zahvaljujemo
i kompanijama Vickers-Electric i MOOG, korisnicima na{ih projektantskih usluga, koje su obezbedile
polufabrikate i razmenjiva~e toplote ~ija bi proizvodnja u Srbiji bila vrlo skupa.

Dora|e rad STK B404 30. davetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 18. 07. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Slobodan N. Vukosavi}, diplomirani in`enjer elektrotehnike, redovni je profesor Elek-

trotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i {ef Odseka za energetiku ETF, ~lan je save-
ta Univerziteta, saveta ETF, komisije IEC TC9 i drugih me|unarodnih i nacionalnih stru~nih
tela. Autor je tehni~kih re{enja i pronalazaka za{ti}enih me|unarodnim patentima.
Rukovodio je istra`iva~korazvojnim timovima korporacija Emerson, Vikers i MOOG i di-
zajnirao hardver i softver sistema za upravljanje kretanjem robota za proizvodnju automobi-
Vukosavi} N. Slobodan i Despotovi} V. @eljko: Iskustva u eksploataciji hibridnog napajanja elektrostati~kih izdvaja~a na TE Morava 249
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 241249

la, koji se i danas koriste u fabrikama evropskih proizvo|a~a. Za tehni~ka re{enja i publikacije dobija Te-
slinu nagradu, Diplomu Privredne komore Beograda i druge.
Na ETF dr`i nastavu iz predmeta Elektri~ne ma{ine, Elektri~na vozila i Digitalno upravljanje pretva-
ra~ima i pogonima. Na postdiplomskim studijama predaje tri specijalisti~ka kursa. Seminare i predavanja
odr`ava na fakultetima univerziteta u Banjaluci, Liverpulu, Torinu, Novom Sadu i \enovi, kao i na Univer-
zitetu North-Eastern u Bostonu, gde je 2003. izabran za pridru`enog profesora. Govori engleski, italijanski
i ruski jezik.
Autor je velikog broja nau~nih radova, me|unarodnih patenata, ud`benika i monografija. Osnovao je La-
boratoriju za mikroprocesorsko upravljanje pri ETF, koja se bavi primenom DSP tehnologija u elektroener-
getici. Rukovodio je timom studenata saradnika Laboratorije koji je odneo prvu nagradu na svetskom takmi-
~enju studenata elektrotehnike, odr`anom u ^ikagu 2005. Za sobom ima 21 me|unarodni projekat i 23 pro-
jekta nacionalnog zna~aja, me|u kojima i projekat upravljanja elektrofiltrima u termoelektranama u Srbiji.

@eljko V. Despotovi} ro|en je 13. 12. 1964. godine u Prijepolju. Osnovnu i srednju {ko-
lu zavr{io je u Novoj Varo{i. Elektrotehni~ki fakultet Energetski odsek u Beogradu upisao je
1984. godine. Diplomirao je aprila 1990. godine na Energetskom odseku iz oblasti energet-
skih pretvara~a. Magistrirao je novembra 2004, a doktorirao novembra 2007. godine na
Elektrotehni~kom fakultetu Smer energetski pretvara~i i pogoni, Univerziteta u Beogradu.
Po diplomiranju, zaposlio se u Institutu Mihajlo Pupin, gde i sada radi na poziciji sa is-
tra`iva~kim zvanjem nau~ni saradnik.
U toku svog stru~nog, istra`iva~kog i nau~nog rada rukovodio i bio anga`ovan kao u~esnik na vi{e zna-
~ajnih nau~nih projekata od interesa za elektroprivredu, procesnu industriju, vodoprivredu i vojnu industri-
ju. Bavio se istra`ivanjem iz oblasti upravljanja hidrauli~kih i hidrodinami~kih sistemima, kontrolom vibra-
cija, razvojem industrijskih kontrolera, upravljanjem energetskih pretvara~a i elektromotornih pogona. U`a
specijalnost su mu energetska elektronika, industrijska elektronika i mehatronika.
Na osnovu pomenutih istra`ivanja objavio je kao autor ili koautor preko 50 nau~nih radova. Autor ili
koautor je vi{e od 50 tehni~kih re{enja koja su dobila potvrdu u konkretnim prakti~nim primenama. Radio
je i kao projektant i odgovorni projektant na vi{e investicionih projekta vezanih za elektroprivredu i proce-
snu industriju. Poseduje licence In`enjerske komore Srbije: odgovorni projektant elektroenergetskih insta-
lacija niskog i srednjeg napona i odgovorni projektant upravljanja elektromotornim pogonima automati-
ka, merenje i regulacija.
^lan je vi{e doma}ih nau~nih i stru~nih udru`enja. ^lan je me|unarodnih in`enjerskih udru`enja:
IEEE Industrial Electronics Society, IEEE Industry Applications Society, IEEE Power Electronics Society i
IEEE ASME-Mechatronics Society.
Stru~ni recenzent je u presti`nom me|unarodnom ~asopisu IEEE Transactions on Industrial Electro-
nics.
Trenutno radi na razvoju visokonaponskih visokofrekventnih pretvara~a i ekolo{ke opreme, koji se pri-
menjuju u postrojenjima elektrostati~kih izdvaja~a na termoelektranama i toplanama.
Profesor je na Visokoj {koli elektrotehnike i ra~unarstva strukovnih studija VISER, u Beogradu, na
predmetima Elektri~ni pretvara~i snage, Elektri~na vu~a i Relejna za{tita.
250 Triji} B. Desimir: Analiza rada diferencijalne za{tite transformatora u pogonu koji napaja elektrolu~ne pe}i
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 250255

Analiza rada diferencijalne za{tite

transformatora u pogonu
koji napaja elektrolu~ne pe}i
Desimir B. Triji}
JP Elektromre`a Srbije, Rovinjska 14, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 669.187; 621.314

Rezime
Elektrolu~ni pogon se sastoji od pe}i i specijalnog transformatora koji se napaja od strane mre`nog
transformatora. Energija za topljenje posledica je elektri~nog luka ime|u grafitnih elektroda i {ar`e. Sa sta-
novi{ta elektri~nog napajanja, tehnologija rada elektrolu~ne pe}i podrazumeva mno{tvo uzastopnih kratkih
spojeva, koji s nelinearno{}u elektri~nog luka prouzrokuju velika strujna izobli~enja, koja se prenose i na
mre`ni transformator. Tokom eksploatacije dolazilo je do vi{e neselektivnih prorada diferencijalne za{tite
mre`nog transformatora, koje su posledica rada elektrolu~nog pogona.
U radu su analizirani uzroci nepravilnog rada za{tite, kao i mere i postupci za otklanjanje uo~enih
problema.
Kljucne reci: diferencijalna za{tita, TDIFF, IED, EAF, LF, strujno zasi}enje, struje magnetizacije

Abstract

ANALYSIS OF DIFFERENTIAL PROTECTION OPERATION OF TRANSFORMERS SUPPLYING

THE ELECTRIC ARC FURNACE

Electric arc facility comprises a furnace and a special transformer powered by a power transformer.
Melting energy occurs as a result of an electrical arc between the graphite electrodes and the batch. From
the power supply viewpoint, electric arc furnace operation technology involves consecutive short circuits,
which together with the nonlinear arc produce large current distortions transmitted to the power transformer.
Throughout the operation, a few non-selective activations of the power transformer differential protection
have occurred, being the effects of the electrical arc furnace operation.
This paper analyses the irregular operation causes, together with the measures and procedures used to
eliminate the perceived problem.
Key words: differential protection, IED, EAF, LF, current saturation, inrush current

1. UVOD sve mre`ne (prenosne) i distributivne transformato-

1.1. Opis postrojenja
Diferencijalna za{tita transformatora je osnovna
za{tita energetskih transformatora. Primenjuje se za
re iznad 8 MVA. Analiziramo rad diferencijalne za-
{tite tronamotajnog transformatora koji slu`i za na-
pajanje fabrike s elektrolu~nim pogonom. Pogon se
sastoji od dva postrojenja: EAF za topljenje metal-
nog otpada i LF postrojenja u kome se nastavlja ob-

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: desimir.trijic@ems.rs

Triji} B. Desimir: Analiza rada diferencijalne za{tite transformatora u pogonu koji napaja elektrolu~ne pe}i 251
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 250255

rada istopljenog metala. Principijelna jednopolna {e- mljena zvezdi{ta ni na 110 kV i 20 kV strani. Tan-
ma data je na slici 1. sformator T1 napaja LF postrojenje na 20 kV strani
deklarisane snage 7 MVA, i sopstevenu potro{nju
preko 6 kV strane, deklarisane snage 3 MVA. Tran-
Pe} (LF) sformator T2 napaja EAF postrojenje na 20 kV de-
Ubrizgavanje Grafitne klarisane snage 21 MVA. Na iste sabirnice je priklju-
praha elektrode
~ena kondenzatorska baterija od 27 Mvar, koja slu`i
kao filter vi{ih harmonika. Postrojenje EAF sastoji
Dodatak Ekstrakcija dima se od specijalnog transformatora Y-D/d (open), opse-
Hoper ga snage 43 00019 190 kVA, induktivnog reaktora i
elektrolu~ne pe}i. Postrojenje LF sastoji se od speci-
jalnog transformatroa D /d (open), opsega snage
33 00011 730 kVA i elektrolu~ne pe}i. Snage pe}i
prevazilaze nominalnu snagu transformatora. Kori-
snik je svestan ove ~injenice i deklarisanu snagu re-
guli{e preko regulacione preklopke pe}nih transfor-
matora tako {to ograni~ava napon praznog hoda na
sekundaru. Sa stanovi{ta mre`e, elektrolu~ni pogon
je nelinearni potro{a~ koji prouzrokuje amplitudne
nesimetrije, harmoni~ka izobli~enja, lo{ faktor snage
i sli~no (slika 3.) Nelinearnost proisti~e iz same pri-
rode elektri~nog luka koji se razvija izme|u elektro-
Argon
da i {ar`e. Elektri~ni luk mo`e da se sasvim ugasi,
{to prestavlja prekid toka elektri~ne struje, dok u
drugom momentu otpornost mo`e postati toliko ma-
Slika 1. LF pe}
la da zapravo predstavlja kratki spoj. U~estanost pro-
mena amplitude struje je takva da se u svakoj polu-
periodi amplituda zna~ajno razlikuje od prethodne.
Tokom probnog rada ovog postrojenja dolazilo
E1 je do vi{e prorada diferencijalne za{tite transforma-
tora E2 (T1). Svi ispadi su se de{avali kod transfor-
matora koji napaja LF postrojenje i sopstvenu potro-
{nju fabrike. Pregledom je ustanovljeno da nije bilo
E2 E3 kvarova unutar zone za{tite, odnosno ispadi su bili
neselektivni. Ve}i problem je predstavljao ispad
sopstvene potro{nje jer se time prekidao i zapo~eti
6 kV tehnolo{ki proces u livnici, {to je prouzrokovalo za-
20 kV 20 kV stoj proizvodnje i pove}avalo tro{kove.
W1 CT IL2/A

L3
J2 J5

L2
J3 J4 J6
TV1 TV2 Slika 3. Prikaz talasnog oblika struje faze L2
Mv_Aux
LF EAF CAP tokom rada pogona

Slika 2. Principijelna jednopona {ema postrojenja 1.2. Analiza ispada

E1 je polje dalekovoda DV1231. E2 i E3 su Kao za{titni ure|aji za mre`ne transformatore

110 kV polja energetskog transformatora T1 i T2, E2 i E3 koriste se savremeni multifunkcionalni ure-
slede}ih karakteristika Yy0d11, 126/23,5/6,2 kV |aji RET670. Ovaj tip ure|aja spada u grupu Intii-
30/25/10 MVA sa regulacijom napona u opsegu gent Electronic Device IED. Osnovna za{tita tran-
111,8 kV do 140,4 kV. Transformatori nemaju uze- sformatora je tronamotajna diferencijalna za{tita ko-
252 Triji} B. Desimir: Analiza rada diferencijalne za{tite transformatora u pogonu koji napaja elektrolu~ne pe}i
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 250255

ju predstavljaju za{titna funkcija T3WDIFF i ~itav

W2 CT IL2/kA W2 CT IL1/kA
set prekostrujnih i kratkospojnih funkcija za svaki
naponski nivo. Za analizu ispada kori{}eni su com-
trade snimci ispada iz samog IED ure|aja.
Analizirani su ispadi u vremenskom periodu od
6. 11. 2010. do 18. 11. 2010. U comtrade snimku
snimaju se analogne vrednosti diferenicijalne i sta-
bilizacine struje, ~ije su vrednosti u momentu ispada
date u tabeli I.

Tabela 1.

W2 CT IL3/kA
Vrednosti Id i Ibias u momentu ispada
Id Ibias
datum vreme isklju~enje faza
(A) (A)
18/11/2010 13:29:58 DIFF TRIP L2 75 240
18/11/2010 12:20:06 DIFF TRIP L2 112 352 DIFF TRIP
18/11/2010 9:05:39 DIFF TRIP L3 54 215 DIFF TRIP RES
18/11/2010 7:41:21 DIFF TRIP L3 51 200 DIFF TRP UNRES
TRIP NS UNRES
16/11/2010 9:24:44 DIFF TRIP L2 62 237
TRIP NS SENS
8/11/2010 10:26:48 DIFF TRIP L2, L3 59 201 DIFF STL1
6/11/2010 3:56:51 DIFF TRIP L2 48,6 208 DIFF STL2
DIFF STL3
Analizom snimaka ispada uo~eno je da je prili- DIF I2BLCK L1
kom svih ispada veliko izobli~enje strujnih signala, DIF I2BLCK L2
DIF I2BLCK L3
sa dominantnom jednosmernom komponentom i vi-
{im harmonicima, odnosno kvar izvan zone za{tite
Slika 6. Prikaz strujnih i binarnih signala
pra}en je velikim strujnim zasi}enjem.
U radu je prezentovana detaljna analiza kvara I za druge ispade sli~na su zapa`anja, osim {to
od 18. 11. 2010. u 12:20:06 jer ima najve}e struje je kvar bio u drugoj fazi a i vrednosti struja bile su
kvara. Grafi~ki prikaz harmonijskog spektra faze druga~ije.
IL2 na primaru i sekundaru u momentu ispada dat je Ostaje pitanje {ta je uzrok pojave strujnog izob-
na slikama 4 i 5. li~enja. Da li je zasi}enje strujnih mernih transfor-
matora izazvanih proticanjem velike struje ili je to
W1 CT IL2/A

struja magnetizacije transformatora LF?

1.3. Re{avanje problema

Svi kvarovi sa stanovi{ta diferencijalne za{tite

Slika 4. Harmonijski spektar IL2 faze na primaru (W1) (funkcije) bili su izvan zone za{tite, odnosno bili su
prolazni. Za takve kvarove diferencijalna za{tita treba
W1 CT IL2/A

da je stabilna. Op{te je poznato da velike struje prola-

Slika 5. Harmonijski spektar IL2 faze na sekundaru (W2)
Na slici 6 dat je prikaz analognih i binarnih sig-
nala iz comtrade zapisa za posmatrani ispad.
Diferencijalna za{tita se prora|uje kada ampli-
tuda strujnih signala po~inje da se smanjuje, odno-
sno kada prestane harmoni~ka blokada drugim har-
monikom. Signal DIFF STL2 predstavlja start dife-
rencijalne za{tite, {to zna~i da je radna ta~ka u zoni
prorade na karakteristici delovanja (slika 6). Signal
DIFF TRIP predstavlja odradu diferencijalne za{tite.
znih kvarova mogu da dovedu do pojave strujnog za-
si}enja mernih transformatora. Zasi}enja dovode do
la`ne pojave diferencijalne struje jer je velika gre-
{ka u amplitudi i fazi sekundarne struje u odnosu na
primarnu struju. Algoritam diferencijalne funkcije na
osnovu tvrdnje proizvo|a~a ima ~itav niz dodatnih
funkcija koji treba da prepoznaju stanja strujnog izob-
li~enja (zasi}enja) i da pravilno odrede mesto kvara.
Me|utim, ispadi su se de{avali, i to u svim fazama
tehnolo{kog procesa, tako da se nije mogla prona}i
uzro~nost zbog koje odre|ena faza tehnolo{kog pro-
cesa izaziva porast struje a samim tim ispad.
Na osnovu sprovedene analize pristupilo se re-
{avnju problema kroz slede}e korake:
Triji} B. Desimir: Analiza rada diferencijalne za{tite transformatora u pogonu koji napaja elektrolu~ne pe}i
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 250255
1. Provera pode{enja diferencijalne funkcije
Provera radnih parametra koji defini{u zonu pro-
rade diferencijalne funkcije
Obavljena je provera stabilizacije diferencijalne
funkcije kroz proveru strujnih mernih transformato-
ra i pripadaju}ih sekundarnih kola (prenosnog odno-
sa, polariteta, uzemljenih krajeva). Tako|e je prove-
ren ogled kratkog spoja sa sni`enim naponom, koji
je pokazao ispravna pode{enja. Ure|ajem za ispiti-
vanje snimljena je karakteristika delovanja koja od-
govara pode{enju. Zatim su tokom rada pogona o~i-
tane trenutne vrednosti diferencijalne struje sa HMI
IED ure|aja, koji su pokazali malu diferencijalnu
struju u odnosu na stabilizacionu. Na osnovu ovih
provera zaklju~eno je da su pode{enja koji defini{u
rad i stabilizaciju diferencijalne funkcije ispravna.
Nova diferencijalna karakteristika delovanja
Proradne ta~ke iz tabele 1 prikazane su na gra-
fiku diferencijalne karakteristike delovanja Id = f(Ib)
(slika 7). Donja linija DIFF predstavlja diferencijal-
nu karakteristiku delovanja koja je definisala ranije,
odnosno postoje}e pode{enje tokom ispada.
Tabela 2.
Pode{enja diferencijalne karakteristike
postoje}e preporu~eno
DIFF Diff new
pode{enje pode{enje
Operate-Restrain Operate-Restrain
Characteristic Characteristic
Idmin 0,3 Idmin 0,5
EndSection1 1,25 EndSection1 0,9
EndSection2 3 EndSection2 1,3
SlopeSection2 40 SlopeSection2 50
SlopeSection3 80 SlopeSection3 100
IdUnre 10 IdUnre 10
Oblast iznad linije predstavlja zonu prorade di-
ferencijalne funkcije, a oblast ispod zonu blokade.
Vidi se da su svi ispadi grupisani u oblasti tik iznad
prvog kolena krakteristike, {to je nametnulo ideju da
se defini{e nova karakteristika, ~ime bi se zagrubi-
la postoje}a pode{enja.
Snimci ispada prosle|eni su proizvo|a~u IED
ure|aja radi analize. U svom odgovoru proizvo|a~
je tako|e sugerisao da se promeni, odnosno zagru-
bi karakteristika. Pode{enja koja defini{u karakteri-
stiku delovanja za nova pode{enja gornja linija i
ranija pode{nja donja linija navedena su u tabeli 2.
Ranija pode{enja su uzeta na osnovu dosada{nje
prakse, iskustava i preporuka. Parametri koji defini-
{u sekcije karateristike sa nagibom uzeti su po defa-
ultu, odnosno preporu~io ih je proizvo|a~. Parame-
253
88
77
66
55
44
33
22
11
00 0
0 11 22 33 44 55 66 77 88
Slika 7. Karakteristike delovanja diferencijalne funkcije
tar Idmin = 0,3 (prorada prvog segmenta karakteristi-
ke) pode{an je na osnovu postoje}ih preporuka za
proradu diferencijalne za{tite kod regulacionog tran-
sformatora, koja iznosi 30 % nominalne struje.
Proizvo|a~ je preporu~io da se podigne prag
delovanja diferencijalne funkcije prvog segmeta i da
se podesi maksimalni nagib (slope) za drugi i tre}i
segment, pri }emu je promenio granice segmeta.
Drugi segment je od 0,9 do 1,3 Ib. a tre}i od 1,3 pa
nadalje.
II harmonik
Diferencijalna za{tita ima algoritme za detekci-
ju vi{ih harmonika, posebno II i V. Kada se u mer-
nom signalu detektuje harmonijska komponenta iz-
nad pode{ene granice, dolazi do privremene blokade
diferencijalne funkcije, pod uslovom da postoji start
(pobuda) diferencijalne za{tite. Blokada je fazno se-
lektivna. Osnovna namena ove blokade je da spre~i
neselektivna isklju~enja prilikom energizacije tran-
sformatora, {to prouzrokuje struja magnetizacije (in-
rush current). Blokada je aktivna i tokom pogona.
Na slici 6 vidi se da se u jednom momentu blo-
kada drugim harmonikom otpusti, {to dalje prouzro-
kuje nalog za isklju~enje. Po{to se kvar ne mo`e eli-
minisati dok se prekida~i ne isklju~e, na snimku se
dalje vidi da blokada postaje vi{e puta aktivna, pa
potom neaktivna. Ovo ukazuje da je trenutna vred-
nost II harmonika oko granice pode{ene vrednosti.
Pode{ena vrednost je bila 20 % od vrednosti osnov-
nog harmonika. Kada se pogleda harmonijski spek-
tar za primarnu i sekundarnu struju u momentu ispa-
da (slike 4 i 5), vidi se da II harmonik u primarnoj
struju IL2 iznosi 16,2 % osnovnog harmonika a u
sekundarnoj struji 23,4 % od osnovnog harmonika,
{to je iznad pode{enog praga pa se mo`e o~ekivati
da diferencijalna funkcija bude blokirana. Me|utim,
ova merenja treba uzeti s izvesnom rezervom jer je
254 Triji} B. Desimir: Analiza rada diferencijalne za{tite transformatora u pogonu koji napaja elektrolu~ne pe}i
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 250255

za analizu harmonijskog spektra kori{}en program- I uslov

ski paket Sigra, na osnovu comtrade snimka ispada.
[ta je zapravo merila diferencijalna funkcija i kako
je definisala blokadu zavisi od samog IED ure|aja,
odnosno od algoritma koji nije dostupan korisnici-
ma. Proizvo|a~ ure|aja je preporu~io da se blokada
drugog harmonika podesi na 10 %.
Vremensko zatezanje isklju~enja
Uobi~ajena je praksa da se vreme isklju~enja od
diferencijalne za{tite vremenski ne zate`e, odnosno
da se isklju~uje sa sopstvenim vremenom delovanja.
Tipi~na vremena isklju~enja savremenih IED ure|aja
merena na izlaznom kontaku su od 20 ms do 30 ms.
Na slici 6 vidi se da postoji vi{e kratkih impulsa
DIFF_TRIP, prvi svega 4 ms, ali on je dovoljan za is-
klju~enje jer se generi{e iz takozvanog TRIP bloka,
koji svaku proradu za{tite minimalno produ`ava na
150 ms. Vi{e kratkotrajnih impulsa DIFF_TRIP na-
metnulo je ideju da se vreme odrade ipak vremenski
zategne. Sam funkcionalni blok T3WDIFF nema mo-
gu}nost vremenskog zatezanja, pa je za tu namenu is-
kori{}en softverski eksterni tajmer u konfiguraciji
IED ure|aja. Izabrano vremensko zatezanje je 50 ms.
2. PROVERA ZAHTEVA
STRUJNIH MERNIH TRANSFORMATORA
Zbog izra`enog zasi}enja u strujnim signalima
pristupilo se proveri izbora strujnih mernih transfor-
matora (SMT). Proizvo|a~ IED ure|aja u svojim
uputstvima za svaku tipsku za{titnu aplikaciju daje
zahteve za izbor SMT [1]. U konkretnom slu~aju ovi
zahtevi su dati slede}im izrazima.
Provera ispunjenosti zahteva za SMT
Isn Sr
Eal Ealreq = 30 Int Rct + Rl + 2
Ipn Ir
II uslov
Isn Sr
Eal Ealreq 2 = 2 Itf Rct + Rl + 2
Ipn Ir
gde je:
Eal nazivna sekundarna grani~na ekvivalentna elek-
tromotorna sila u saglasnosti sa standardom
IEC60044-6 [2]; Int nominalna struja energetskog
transformatora; Itf maksimalna prolazna struja krat-
kog spoja koja proti~e kroz oba SMT; Ipn nazivna
primarna struja SMT; Isn nazivna sekundarna struja
SMT; Ir nazivna struja IED ure|aja; Rct sekundar-
na otpornost jezgra SMT; Rl otpornost sekundarnih
veza; Sr potro{nja analognih ulaza IED ure|aja.
Na osnovu sprovedenog prora~una pri struji
kratkog spoja 12,83 kA na 6 kV strani jezgro tipa
5P15 15 VA koje se koristi za diferencijalnu funkci-
ju ne ispunjava zahteve. Ako bi se umesto tog jezgra
koristilo drugo jezgro istog SMT karakteristika
kl.0,5&5P30; 30 VA (koje je fabri~ki iskori{}eno za
prekostrujnu za{titu same dovodne }elije), dobijaju
se slede}i podaci:
Eal = 151 V > Ealreg = 95,34 V,
odnosno:
Eal = 151 V > Ealreq2 = 87,25 V (ispunjava zahteve).
Prilikom analize comtrade zapisa maksimumi
struja na 6 kV strani su u nivou nominalne struje
(oko 1 kA u fazi L3). Talasni oblik ovih struja tako-
|e ima velika izobli~enja jer se tercijer koji je spre-
gunut u trougao pona{a kao kompezacioni namotaj.
Tabela 3.

Bazni napon 110 kV

ZESS S,Mitrovica 7,35 ohm
Zvoda 2,24 ohm
110 kV 23,5 kV 6,2 kV
Impedanse kratkog spoja Z12T1 = 62,53 ohm Z13T1 = 91,09 ohm
bazni napon 130 kV Z12T1 = 62,73 ohm Z13T1 = 91,26 ohm
I3pks svedeno na W1 6,63 kA 0,881 kA 0,631 kA
I3pks na W2 4,73 kA
I3pks na W3 12,83 kA
Nominalna struja ET 137,5 A 615 A 932 A
Strujni merni transformator 2x200/1/1/1/1 A 2500/5/5/5 A 1200/5/5/5 A
I: kl,0,5; Fs10; 5 VA I: kl,5; Fs5; 10 VA I: kl,5; Fs5; 10 VA
II:5P20; 30 VA II: kl,0,5&5P10; 15 VA II: kl,0,5&5P30; 30 VA
III: 5P20: 30 VA II: 5P15; 15 VA III: 5P15; 15 VA
Uslov: ISPUNJAVA ISPUNJAVA NE ISPUNJAVA
Eal Ealreq 640 V>59,18 V 105 V>44,69 V 75,75 V<95,34 V
Eal Ealreq2 640 V>25,31 V 105 V>22,93 V 75,5 V<87,25 V
Triji} B. Desimir: Analiza rada diferencijalne za{tite transformatora u pogonu koji napaja elektrolu~ne pe}i 255
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 250255

Mo`e se uo~iti da prilikom ispada vrednosti 4. ZAKLJU^AK

struje na 6 kV strani nisu imale toliku vrednost da bi
izazvale zasi}enje SMT. Me|utim, treba uva`iti ~i-
njenicu da prora~un zahteva za SMT na 6 kV za po-
stoje}e izvedeno stanje ne zadovoljava, odnosno da
se razmotri mogu}nost da se drugo jezgro iskoristi
za diferencijalnu za{titnu funkciju.
Provera izbora SMT ra|ena je za ra~unske vred-
nosti kratkih spojeva na izvodima transformatora, od-
nosno nije uzeta impedansa LF specijalnog transfor-
matora D d (open) koja iznosi 1,396, kao i impedansa
kablova. U realnom slu~aju struja kvara iza LF tran-
sformatra je manja od vrednosti navedenih u tabeli 3,
{to zna~i da SMT na 110 kV i 20 kV strani imaju do-
voljnu rezervu u pogledu zahteva za rad diferencijal-
ne funkcije. Ostaje druga mogu}nost, tj. da je struja
izobli~enja zapravo posledica uklju~enja specijalnog
transformatora LF, odnosno njegova struja magnetiza-
cije (inrush). U prilog tome ide i ~injenica (slika 6) da
struja u sve tri faze ima vrednost nula pre naglog sko-
ka amplitude, {to se mo`e objasniti time da LF tran-
sformator nije bio optere}en ili ~ak nije bio energizo-
van. Tako|e, talasni oblik struja na 20 kV strani sli~an
je tipi~nom talasnom obliku struja uklju~enja transfor-
matora jer se sastoji od dela gde je aplituda velika i
dela gde je amplituda konstantna i relativno mala za
sve tri faze. Drugim re~ima, najverovatnije se LF tran-
sformator preko svog prekida~a uklju~ivao u rad dok
su mu elektrode bile u istopljenom metalu.
3. VERIFIKACIJA NOVIH PODE[ENJA
REPRODUKCIJOM COMTRADE
ZAPISA ISPADA
Diferencijalna funkcija je prepode{ena prema
razmatranjima navedenim u ta~ki 1. Potom se pri-
stupilo proveri rada reprodukcijom comtrade zapisa.
Za reprodukciju zapisa kori{}eni su Omicron
CMC256 ure|aji i Advanced transplay softverski
paket. Jedan ure|aj ima maksimum 6 strujnih kana-
la, tako da su kori{}ena dva ure|aja: jedan sa 6 ka-
nala a drugi sa 3 kanala. Da bi se sihronizovali ure-
|aji, kori{}en je GPS modul ta~nosti 1 s. Vi{e puta
su reprodukovani razli~iti snimci ispada i pri svakoj
proveri nije bilo delovanja diferencijalne funkcije.
Pogon s elektrolu~nim pe}ima sa stanovi{ta po-
de{enja ure|aja relejne za{tite veoma je specifi~an,
tako da ustaljenu praksu i preporuke za pode{enje
treba uzimati s rezervom. Kao re{enje za uo~ene
probleme izabrano je zagrubljivanje karakteri-
stike diferencijalne za{tite. Tim re{enjem su smanje-
ne osetljivost i zona za{tite jer eventualni kvar koji
je blizu zvezdi{ta transformatora mo`e da ima ma-
nju struju od minimalne struje odrade Idmin, koja iz-
nosi oko 70 A. Da bi se pove}ala ukupna osetljivost
za{titnog sistema, potrebno je razmotriti i mogu}-
nost uvo|enja ograni~ene zemljospojne za{tite, koja
zahteva direktno uzemljenje zvezdi{ta transformato-
ra ili pak uvo|enje ku}i{ne za{tite, koja zahteva izo-
lovanje suda transformatora. Tako|e treba izvr{iti
analizu mo`e li se umesto postoje}eg tipa diferenci-
jalne za{tite iskoristiti visoko impedantni tip koji je
manje osetljiv na strujna izobli~enja.
Korisniku pogona postavlja se pitanje da li mo-
`e bolje da se reguli{e proces rada same pe}i u smi-
slu da se ograni~e ili smanje radne struje. Elektro-
lu~ni pogon je izvor prljanja napojne mre`e vi{im
harmonicima, tako da ostaje pitanje ugradnje odgo-
varaju}ih filtera.
Projektant bi trebalo da tokom izrade projekta
posebnu pa`nju posveti izboru strujnih mernih
transformatora, i to tako {to }e da uva`i rezultate
sprovedenih prora~una i, kao {to je u konkretnom
slu~aju, iskoristi jezgro koje ima bolje karakteristike
za diferencijalnu za{titu. Po{to se tokom energizaci-
je pe}nih transformatora javljaju velike jednosmer-
ne struje, potrebno je i tu ~injenicu uzeti u obzir pri-
likom izbora strujnih mernih transformatora.
5. LITERATURA
[1] Application manual Transformer protection IED
RET670, Document No: 1MRK 504 051-UEN Is-
sued: January 2006., Revision: A
[2] IEC 60044-6, 1992.
[3] Network Protection & Automation Guide, Alstom,
2002.

Dora|en rad STK B518 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 14. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Desimir Triji} (1975), diplomirao je 2000. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beo-

gradu. Od 2002. godine zaposlen je u JP Elektromre`a (raniji naziv Elektroistok). Trenutno
radi na mestu rukovodioca Slu`be relejne za{tite u Sektoru za sisteme relejne za{tite i upra-
vljanje objektima prenosne mre`e. Bavi se poslovima izrade planova pode{enja, konfigurisa-
nja, ispitivanja i analize rada za{titnih sistema u EES Srbije.
256 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

Analiza karakteristika vetra

u Ju`nom Banatu i uslovi integracije
vetroelektrana u EES Srbije
@eljko R. \uri{i}1, Branislav I. \uki}2, Nenad N. [ijakovi}2,
Dragan T. Balkoski2, Dejana J. Popovi} Milovanovi}2
1
Elektrotehni~ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 000 Beograd, Srbija,
2
JP Elektromre`a Srbije, Vojvode Stepe 412, 11 040 Beograd, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 621.854.4; 551.553; 62854

Rezime
U radu su analizirani tipi~ni profili proizvodnje perspektivnih vetroelektrana u ju`nom Banatu dobije-
ni na osnovu vi{egodi{njih namenskih merenja brzine vetra u ciljnom regionu i realnih karakteristika sna-
ge vetroagregata. Analiziran je stepen korelisanosti izme|u prose~nih dnevnih dijagrama potro{nje u elek-
troprivredi Srbije i dijagrama proizvodnje vetroelektrana. Posebno su analizirani uslovi balansiranja ener-
gije u sistemu pri naglim promenama brzine vetra u ciljnom regionu. Tako|e su, kroz statisti~ku analizu
mernih podataka o brzini vetra, analizirane verovatno}e pojave ispada vetroelektrana u ciljnom regionu
zbog prejakog vetra. Sprovedene analize }e omogu}iti sagledavanje klju~nih tehni~kih problema integraci-
je vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu Srbije i pomo}i u proceni realnih kapaciteta vetroelektrana
koje sistem mo`e prihvatiti.
Klju~ne re~i: Ju`ni Banat, vetroelektrane, tokovi snaga, balansiranje snage

ANALISYS OF WIND CHARACTERISTICS IN THE SOUTH BANAT REGION AND CONDITIONS

ASSOCIATED WITH WIND POWER INTEGRATION IN THE SERBIAN POWER SYSTEM

Abstract

The paper analyses typical generation profiles of the perspective wind plants in the South Banat Re-
gion obtained on the basis of multiannual dedicated wind speed measurements in the target region and re-
alistic wind generator capacity characteristics. In addition to this, it analyses the correlation level between
the average EPS daily load diagrams and the wind plant generation diagrams. It also considers the energy
balancing conditions within the system under abrupt wind speed changes in the target region. On the basis
of the statistic analysis of the wind speed data, it examines the wind plant outage probability within the tar-
get region due to strong wind. Executed analyses will provide for the consideration of the technical issues
occurring during wind plant integration into the Serbian power system and aid the assessment of realistic
wind plant capacities acceptable by the system.
Key words: South Banat Region, wind plants, power flows, power balancing

1. UVOD projekata vetroelektrana u ovom regionu ~ija je zbir-

na instalisana snaga preko 1 000 MW. Idejno re{enje
Vetroelektrane su zna~ajan perspektivan izvor jedne od tih elektrana opisano je u literaturi [2].
elektri~ne energije u Srbiji [1]. U toku je razvoj vi{e Evakuacija proizvedene elektri~ne energije ovih ve-

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: djurisic@etf.rs

\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270
troelektrana zna~ila bi injektiranje 0 1 000 MW
snage u jednom ~vori{tu u elektroenergetskom siste-
mu (TS Pan~evo 2, slika 1), pri ~emu je ta snaga di-
rektno uslovljena karakteristikama vetra u ovom re-
gionu. S obzirom na topografske karakteristike regi-
ona, mikrolokacije perspektivnih vetroelektrana u
ju`nom Banatu karakteri{e vrlo sli~na klimatologija
u pogledu vetra, {to je i potvr|eno namenskim me-
renjima brzine vetra koja se sprovode u ovom regi-
onu.
S obzirom na sli~ne karakteristike vetra i prak-
ti~no jedinstvenu ta~ku priklju~enja ne prenosnu
mre`u, s aspekta uticaja na elektroenergetski sistem
(EES) vetroelektrane u ju`nom Banatu mogu}e je
agregirati i posmatrati kao jedinstvenu vetroelektra-
nu. Priklju~enje ove vetroelektrane zna~i injektira-
nje snage u jednom ~vori{tu koje direktno zavisi od
karakteristika vetra. U ovakvim uslovima menjaju
se tokovi snaga u prenosnoj mre`i, pa se menja i ni-
vo gubitaka, kao i prenosni kapaciteti na interko-
nektivnim dalekovodima. U ovakvim uslovima ge-
nerisanja potrebno je na nivou sistema organizovati
termohidrovetar koordinaciju koja }e obezbediti
optimalno balansiranje snage vetroelektrana u ju-
`nom Banatu i minimizovati gubitke snage u siste-
mu. Radi odr`avanja stabilnosti sistema potrebno je
obezbediti dodatne regulacione kapacitete u sistemu
i postaviti ograni~enja u pogledu gradijenta prira-
{taja proizvodnje vetroelektrana.
Slika 1. Vetroelektrane u analiziranom ciljnom regionu sa nazna~enom ta~kom priklju~enja na prenosnu mre`u
i potencijalom energije vetra na visini od 105 m
257
2. GODI[NJI I DNEVNI PROFIL
PROIZVODNJE VETROELEKTRANA U
JU@NOM BANATU
2.1. Model i metodologija
U ovoj analizi pretpostavljeno je da je ukupna
instalisana snaga vetroelektrana u ju`nom Banatu
800 MW i da su priklju~ene na prenosnu mre`u u
TS Pan~evo 2. Pretpostavljeno je da su vetroelektra-
ne realizovane sa vetroturbinama Vestas V90, 2 MW
koje su postavljene na stubove na visini od 105 m.
Prora~un proizvodnje elektri~ne energije vetro-
eletkrane procenjivan je na osnovu krive snage ve-
troturbine i brzine vetra. Kriva snage se obi~no za-
daje za fiksnu gusitnu vazduha (standardno je to
0 = 1,225 kg/m3). Da bi se odredila snaga proizvod-
nje vetroturbine za proizvoljan desetominutni inter-
val, potrebno je poznavati aktuelnu gustinu vazduha
i brzinu vetra na visini postavljanja vetroturbine
(105 m). U ovoj analizi pretpostavljeno je da merni
podaci sa mernog stuba u Bavani{tu mogu biti repre-
zentativni za proizvodnju agregirane vetroelektrane.
Za svaki desetominutni interval vr{en je prora~un
odgovaraju}e brzine vetra Vi na visini stuba H vetro-
turbine prema relaciji:
i
H
Vi = V0i (1)
H0
258 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

gde je V0i brzina vetra u i-tom destominutnom inter-
valu na referentnoj visini H0 koja odgovara najvi{oj
ta~ki merenja (za analizirani merni stub u Bavani{tu
je H0 = 60 m). Koeficijent smicanja vetra (i) ra~u-
nat je za svaki desetominutni interval primenom me-
toda minimuma sume kvadrata na jedna~inu (1). Za-
tim je izvr{en prora~un odgovaraju}e efektivne brzi-
ne vetra prema slede}oj relaciji:
1 brzine vetra. Ipak, iskustva vode}ih instituta (RISO)
3 pokazuju da se izme|u profila proizvodnje vetro-
Veff i = (1 ) Vi i
0
gde je i aktuelna gustina vazduha na visini osovine
vetroturbine koja je ra~unata na osnovu merenja pri-
tiska i temperature, a je relativno smanjenje brzi-
ne vetra zbog efekta zavetrine (wake), koje je u ovoj
analizi pretpostavljeno kao: = 0,04. Estimacija
elektri~ne snage proizvodnje vetroagregata (Pi) za
svaki desetominutni interval vr{ena je prema slede-
}oj relaciji:
Pi = Ppower curve (Veffi )
gde je Ppowercurve(Peffi) standardna kriva snage vetro-
turbine za fiksnu gusitnu vazduha 0 = 1,225 kg/m3.
Kriva snage za odabrani test vetroagregat data je na
slici 2.
3.2. Godi{nji profil proizvodnje vetroelektrana
u ju`nom Banatu
Za procenu godi{njeg profila proizvodnje vetro-
elektrane kori{}eni su i podaci iz hidrometeorolo{ke
stanice Vr{ac za period od 1978. do 2010, mereni na
visini od 10 m i 60 m mernog stuba na lokaciji Ba-
vani{tansko polje. Ustanovljena je dobra korelacija
izme|u ove dve merne stanice. Zbog nelinearne za-
visnosti snage vetra od brzine, kao i nelinearne ka-
rakteristike snage vetroagregata, ne mo`e se egzakt-
no prora~unati godi{nji profil proizvodnje vetro-
elektrane na osnovu poznavanja godi{njeg profila
(2)
elektrane i profila brzine vetra mo`e uspostaviti is-
kustvena relacija [3]:
P V
= f , f 2 (4)
P V
gde je:
P odstupanje snage proizvodnje od srednje sna-
ge P na analiziranom vremenskom horizontu,
V odstupanje brzine vetra od srednje vrednosti V
na analiziranom vremenskom horizontu.
Na osnovu prora~unate o~ekivane godi{nje pro-
(3) izvodnje vetroelektrane i prora~unatih srednjih me-
se~nih brzina vetra koriste}i relaciju (10) izvr{en je
prora~un proizvodnje vetroelektrane po mesecima.
Prose~na neto snaga injektiranja agregirane vetro-
elektrane u ta~ki priklju~enja (Pan~evo 2) prikazana
je na slici 3.
Uporednom analizom godi{njeg dijagrama po-
tro{nje elektri~ne energije u EES Srbije i godi{njeg
dijagrama proizvodnje elektri~ne energije vetroelek-
trana u ju`nom Banatu mo`e se zaklju~iti da su oni
u dobroj meri u korelaciji.

2 000

1 800

1 600

1 400
Elektri~na snaga (kW)

1 200

1 000

800

600

400

200
brzina vetra (m/s)
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Slika 2. Karekteristika snage vetroagregata Vestas V90, 2 MW za standardnu gustinu vazduha

\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije 259
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

350

300

250
Prose~na snaga (MW)

200

150

100

50

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Meseci

Slika 3. Prose~na neto snaga proizvodnje elektri~ne energije vetroelektrana u ju`nom Banatu
(ukupne instalisane snage 800 MW) u ta~ki priklju~enja po mesecima

2.3. Dnevni profil proizvodnje vetroelektrana U pogledu proizvodnje vetroelektrane razlikuju

u ju`nom Banatu
Na osnovu prora~unatih desetominutnih snaga
proizvodnje izvr{en je prora~un srednjih satnih sna-
ga proizvodnje vetroelektrana u ju`nom Banatu. Od-
govaraju}i prose~ni dnevni dijagram snage agregira-
ne vetroelektrane na godi{njem nivou prikazan je na
slici 4.
300
se dva godi{nja periodu: ko{avski (oktobar april) i
vanko{avski (maj septembar). Odgovaraju}i dnevni
dijagrami proizvodnje prikazani su na slikama 5 i 6.
Analizom dnevnih dijagrama proizvodnje ve-
troelektrana u ju`nom Banatu mogu se dati slede}i
zaklju~ci.
Snaga proizvodnje je zna~ajno ve}a u toku ko{av-
skog perioda (oktobar april), nego u toku vanko-

250
Snaga na pragu elektrane (MW)

200

150

100

50

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (h)

Slika 4. Dnevni dijagram proizvodnje vetroelektrana u ju`nom Banatu (ukupne instalisane snage 800 MW)
za prose~an dan u godini
260 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

300

250
Snaga na pragu elektrane (MW)

200

150

100

50

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (h)

Slika 5. Dnevni dijagram proizvodnje vetroelektrana u ju`nom Banatu (ukupne instalisane snage 800 MW)
za prose~an dan u ko{avskom periodu godine (oktobar april)

{avskog perioda (maj septembar). Prose~na sna- Bantu (koli~nik minimalne i maksimalne srednje
ga u ta~ki priklju~enja agregirane vetroelektrane satne snage proizvodnje) za ko{avski period je
(ukupne instalisane snage 800 MW) u ko{avskom 0,72, a za ne ko{avski 0,52. Ovakav dnevni profil
periodu je 279 MW, a u vanko{avskom 185 MW. proizvodnje je posledica dnevnih promena stabil-
Snaga proizvodnje je zna~ajno ve}a u toku no}nih nosti atmosfere. U toku dana atmosfera je obi~no
sati nego danju. Prose~ni faktor neravnomernosti nestabilna i nju karakteri{e slab prira{taj brzine
dijagrama proizvodnje vetroelektrana u ju`nom vetra sa visinom. U toku no}nih sati atmosfera je
300

250
Snaga na pragu elektrane (MW)

200

150

100

50

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (h)

Slika 6. Dnevni dijagram proizvodnjevetroelektrana u ju`nom Banatu (ukupne instalisane snage 800 MW)
za prose~an dan u neko{avskom periodu godine (maj septembar)
\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije 261
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

po pravilu stabilna i nju karakteri{e jak prira{taj
brzine vetra sa visinom. Nestabilnost atmosfere je
naro~ito izra`ena u toku letnjih dana, pa je i nerav-
nomernost dijagrama proizvodnje izra`ena u let-
njim mesecima.
3. UTICAJ VETROELEKTRANA U
JU@NOM BANATU NA TOKOVE SNAGA I
GUBITKE U PRENOSNOJ MRE@I SRBIJE
Priklju~enjem vetroelektrana na prenosni si-
stem menjaju se tokovi snaga kroz elemente preno-
snog sistema. U ovakvim uslovima tokovi snaga za-
vise od snage proizvodnje vetroelektrana, odnosno
od brzine vetra. U ovom radu je bilo zna~ajno pro-
ceniti uticaj vetroelektrana na promenu gubitaka
snage na prenosnim vodovima i transformatorima u
odnosu na stanje pre priklju~enja.
3.1. Model i metodologija
Uticaj proizvodnje planiranih vetroelektrana u
oblasti TS 400 kV Pan~evo 2 analiziran je kvantita-
tivno pore|enjem rezultata tokova snaga u slu~aju
~etiri razli~ita scenarija.
Scenario 0: Model u osnovnom stanju, bez vetro-
elektrana.
Scenario 1: Model sa injektiranjem vetroelektrana u
TS 400 kV Pan~evo 2. Proizvodnja ak-
tivne snage u EES Srbije usled ulaska
vetroelektrana je 100 % balansirana po-
ve}anjem izvoza iz prenosnog sistema
Srbije. Regionalni model Jugoisto~ne
Evrope nakon promene izbalansiran li-
nearnom promenom forsiranih tokova
snaga po x-~vorovima.
Scenario 2: Model sa injektiranjem vetroelektrana u
TS 400 kV Pan~evo 2. Proizvodnja ak-
tivne snage u EES Srbije usled ulaska
vetroelektrana je 50 % balansirana po-
ve}anjem izvoza iz prenosnog sistema
Srbije i 50 % balansirana linearnim
smanjenjem proizvodnje u ostalim elek-
tranama EES Srbije. Regionalni model
Jugoisto~ne Evrope nakon promene iz-
balansiran linearnom promenom forsi-
ranih tokova snaga po x-~vorovima.
Scenario 3: Model sa injektiranjem vetroelektrana u
TS 400 kV Pan~evo 2. Proizvodnja ak-
tivne snage u EES Srbije usled ulaska
vetroelektrana je 100 % balansirana li-
nearnim smanjenjem proizvodnje u
ostalim elektranama EES Srbije.
S obzirom na nelinearnu zavisnost gubitaka
snage i tokova snaga za procenu srednjih gubitaka
snage na godi{njem nivou odabrani su reprezenta-
tivni dani. Metodologija i rezultati odabira reprezen-
tativnih dana za procenu sistemskih gubitaka dati su
u literaturi [4]. Reprezentativni dani u pogledu pro-
izvodnje vetroelektrana u ju`nom Banatu prikazani
su u literaturi [5]. U tabeli 3.1 dat je prikaz karakte-
risti~nih dana i odgovaraju}ih podataka za analizira-
ne scenarije za odabrani vremenski interval.
U prora~unima su kori{}eni modeli mre`e Jugo-
isto~ne Evrope, i to za period maj septembar model
za sredu (tre}a sreda u mesecu) 15. 7. 2009. u 10:30
(CET), a za period oktobar april model za sredu
(tre}a sreda u mesecu) 21. 1. 2009. u 10:30 (CET).
3.2. Rezultati i analiza
U narednoj tabeli prikazani su sumarni podaci
snaga generisanja, potro{nje, razmene i sistemskih
gubitaka u EES Srbije za bazno stanje i sva tri sce-
narija balansiranja snage vetroelektrana za odabrane
reprezentativne dane.
Rezultati simulacionih anlaliza pokazuju da }e
se priklju~enjem vetroelektrana gubici u prenosnom
sistemu neznatno pove}ati. Treba napomenuti da bi
se optimalnim anga`ovanjem agregata u sitemu u

Tabela 1.
Prikaz podataka o snagama generisanja i razmene za analizirane scenarije
za odabrane karakteristi~ne vremenske intervale
Srednja satna proizvodnja vetro- Pove}anje Linearno
Datum Vreme Scenario elektrana izvoza smanjenje proizvodnje
(MW) (MW) (MW)
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 0 0,00 0,00 0,00
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 1 284,00 284,00 0,00
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 2 284,00 142,00 142,00
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 3 284,00 0,00 284,00
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 0 0,00 0,00 0,00
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 1 230,00 230,00 0,00
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 2 230,00 115,00 115,00
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 3 230,00 0,00 230,00
262 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

Tabela 2.
Sumarni podaci snaga generisanja, potro{nje, razmene i sistemskih gubitaka
u elektroenergetskom sistemu Srbije za bazno stanje i sva tri scenarija za odabrane reprezentativne dane

Proizvodnja Potro{nja Gubici Izvoz/uvoz Tranzit

Datum Vreme Scenaria aktivne snage aktivne snage aktivne snage aktivne snage aktivne snage
(MW) (MW) (MW) (MW) (MW)
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 0 5 803,60 5 976,10 187,90 -360,40 960 00
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 1 6 087,70 5 976,10 190,41 -79,00 1 050,40
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 2 5 945,80 5 976,10 189,16 -219,50 1 010 00
21. 1. 2009. 10:30 (CET) Scenario 3 5 803,60 5 976,10 188,12 -360,60 968,30
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 0 4 046,70 4 004,90 112,88 -71,10 859,70
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 1 4 276,80 4 004,90 116,18 155,60 775,60
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 2 4 151,70 4 004,90 114,41 32,50 856,90
15. 7. 2009. 10:30 (CET) Scenario 3 4 048,30 4 004,90 113,05 -69,60 858,90

uslovima vetrogenrisanja gubici mogli i smanjiti u
odnosu na stanje bez vetrogenerisanja jer se per-
spektivne vetroelektrane nalaze u blizini relativno
velikih potro{a~kih centara.
U pogledu promene tokova snaga po vodovima
prenosne mre`e glavni uticaj priklju~enja vetroelek-
trana je na smanjenje tokova snaga na vodu RP Mla-
dost TS Beograd 8, koje za karakteristi~an zimski
dan (10:30) iznosi 130 do 150 MW u zavisnosti od
scenarija balansiranja. Pored ovog pozitivnog efekta,
priklju~enjem vetroelektrana pove}avaju se tokovi
snaga na dalekovodu TS Pan~evo 2 TS Beograd 8,
koje za karakteristi~an zimski dan (10:30) iznosi
150 do 170 MW u zavisnosti od scenarija balansira-
nja snaga vetroelektrana. U pogledu uticaja vetro-
elektrana na tokove snaga po interkonektivnim dale-
kovodima mo`e se dati generalna ocena da vetro-
elektrane u ju`nom Banatu pozitivno uti~u na tran-
sfer elektri~ne energije prema isto~nim susedima i
neznatno pove}avaju tokove snaga prema zapadnim
susedima.
vrednost brzine uklju~enja kod trokrakih vetrotur-
bina je Vmin = (2,5 4) m/s;
nominalna radna brzina vetra vn (nominal wind
speed) je minimalna brzina vetra pri kojoj vetro-
agregat dosti`e svoju nominalnu snagu. Nominal-
na brzina kod vetroagregata za manje vetrovite lo-
kacije je Vn = (10 13) m/s, a za vetrovite lokaci-
je je Vn = (14 17) m/s;
maksimalna radna brzina vetra Vmax (cut-out wind
speed) je brzina vetra pri kojoj se vetroturbina zau-
stavlja. Brzina isklju~enja je obi~no Vmax = 25 m/s
mada postoje vetroagregati sa Vmax > 30 m/s. Ve-
troturbina je mehani~ki projektovana da u zako~e-
nom stanju izdr`i i ekstremno velike brzine vetra
(survival wind speed) od (60 70) m/s.
S obzirom na to da se vetar kao primarni ener-
gent ne mo`e akumulirati, kao kod klasi~nih izvora
(akumulacionih hidroelektrana i termoelektrana), ra-
di odr`avanja balansa snaga proizvodnje i potro{nje
neophodno je vr{iti balansiranje snage proizvodnje
vetroelektrana.

4. USLOVI BALANSIRANJA SNAGE 4.1. Uslovi balansiranja snage vetroelektrana

VETROELEKTRANA
U JU@NOM BANATU
Snaga proizvodnje vetroagregata je direktno
uslovljena brzinom vetra i krivom snage vetroagre-
gata. Promena brzine vetra uslovljava promenu sna-
ge generisanja vetroagregata, tako da proizvodnja
vetroelektrana direktno zavisi od brzine vetra.
Vetroagregat normalno radi u odre|enom opse-
gu brzine vetra. Taj opseg je definisan sa tri karakte-
risti~ne brzine vetra (koje se defini{u kao srednje de-
setominutne vrednosti) za svaki vetroagregat:
minimalna radna brzina vetra Vmin (cut-in wind
speed) je brzina vetra pri kojoj vetroagregat po~i-
nje proizvodnju elektri~ne energije. Za brzine ve-
tra V < Vmin vetroturbina je zako~ena. Tipi~na
pri stabilnim uslovima vetra
U normalnim uslovima vetar je kvazistaciona-
ran, tako da je proizvodnja elektri~ne energije vetro-
elektrana tako|e kvazistacionarna. Predikcija proiz-
vodnje vetroelektrana u stabilnim uslovima vetra
klju~ni je parametar za odre|ivanje balansnih kapa-
citeta u sistemu. Iz tog razloga potrebno je razviti od-
govaraju}e sisteme (softvere) za kratkoro~nu i dugo-
ro~nu predikciju proizvodnje vetroelektrana u ju-
`nom Banatu. Ovi sistemi treba da obezbede kratko-
ro~nu predikciju proizvodnje vetroelektrana sa pet-
naestominutnom rezolucijom (do pet sati unapred),
predikciju proizvodnje za 24 sata unapred sa satnom
rezolucijom, kao i predikciju proizvodnje na nedelj-
nom horizontu. Ovakav sistem predikcije obezbedio
\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270
bi optimalno dimenzionisanje i alokaciju balansnih
kapaciteta u sistemu i optimalnu hidro?termo?vetar
koordinaciju. Gre{ka u proceni proizvodnje defini{e
potrebnu snagu balansiranja, odnosno balansnu re-
zervu snage u sistemu. Iz tog razloga ta~nost sistema
za predikciju proizvodnje je od klju~ne va`nosti za
organizovanje sistema balansiranja snage vetroelek-
trane i optimalno anga`ovanje agregata u sistemu.
Zahtevi koji se odnose na predikciju proizvod-
nje elektri~ne energije razlikuju se od dr`ave do dr-
`ave i ne zavise toliko od tehni~kih mogu}nosti i
ograni~enja pojedinih sistema koliko od specifi~no-
sti tr`i{ta elektri~ne energije, kao i prostorne raspo-
dele vetroelektrana u pojedinim dr`avama.
U Francuskoj je tr`i{te elektri~ne energije tako
koncipirano da se zahteva predikcija proizvodnje
elektri~ne energije za dan-unapred, kao i za nedelju
dana unapred, dok se u Velikoj Britaniji proizvodnja
prognozira za dva sata unapred. U Danskoj i Ne-
ma~koj tr`i{te diktira poznavanje generisane elek-
tri~ne energije samo za dan-unapred.
[to se ti~e uticaja prostorne raspodele vetroelek-
trana, u Danskoj i Nema~koj vetroagregati su raspro-
stranjeni gotovo po celoj teritoriji, pa se zbog toga
proizvodnja elektri~ne energije prognozira za velike
oblasti pojedina~no. U Americi i [paniji vetroagre-
gati su skoncentrisani u okviru nekoliko ve}ih vetro-
elektrana, usled ~ega se generisanje elektri~ne ener-
gije prognozira posebno za svaku vetroelektranu.
Meteorolo{ki instituti ve}eg broja zemalja raz-
vili su brojne metode za kratkoro~nu predikciju sna-
ge vetra. Riso nacionalna laboratorija za odr`ivu
energiju (Ris Nationallaboratoritet for Bredygtig
Energi) i Tehni~ki univerzitet Danske (Danmarks
Tekniske Universitet) prvi su po~eli rad na razvoju
ovih metoda. Koristili su detaljne trodimenzionalne
modele terena i numeri~ke modele za prognozu vre-
menskih prilika kao {to su HiRLAM (High Resolu-
tion Limited Area Model), UK MESO (UK Meteoro-
logical Office Meso-scale model) i LM (Lokal-Mo-
dell Nema~ke meteorolo{ke slu`be).
Metodi za predikciju proizvodnje elektri~ne
energije iz vetroelektrana funkcioni{u sli~no kao me-
todi za prognozu vremena, osim {to kao izlazne in-
formacije daju brzinu i smer duvanja vetra za sve ve-
troelektrane u odre|enoj oblasti. Na osnovu tih infor-
macija, kori{}enjem programa kao {to je WAsP
(Wind Atlas Analysis and Application Program) re{a-
vaju se fizi~ke jedna~ine koje kao re{enje daju izla-
znu snagu pojedinih vetroelktrana. Ovakvim metodi-
ma mogu}e je vr{iti predikciju proizvodnje i do 48
sati unapred. Metodi za predikciju koriste prvenstve-
no energetske kompanije koje u vlasni{tvu imaju
zna~ajne kapacitete vetroelektrana. Sli~ni metodi za
263
prognozu generisanja elektri~ne energije razvijeni su
u Norve{koj, Americi, Nema~koj, Japanu i Irskoj.
Neki metodi za predikciju ne zasnivaju se na re-
{avanju fizi~kih jedna~ina ve} na statistici, neural-
nim mre`ama ili fuzzy logici. Njihova prednost u
odnosu na standardne metode za predikciju je ta {to
mogu da u~e iz iskustva. Mana im je ta {to zahte-
vaju uve`bavanje obradom velikog broja podata-
ka pre po~etka njihove primene u praksi.
U Danskoj, metod (program) Wind Power Pre-
diction Tool (WPPT) koji je razvio Univerzitet Ko-
penhagen koristi operator prenosnog sistema na za-
padu Danske Eltra, dok operator prenosnog siste-
ma na istoku Danske Elkraft koristi sli~an metod
koji je sam razvio.
U Nema~koj energetske kompanije E.ON,
RWE Net i VET koriste alat Advanced Wind Power
Prediction Tool (AWPT), koji je razvio institut ISET
i pomo}u kojeg se prognozira proizvodnje 95 % ne-
ma~kih vetroelektrana.
Dosada{nja iskustva zemalja koje imaju zna~aj-
ne instalisane kapacitete u vetroelektranama ([pani-
ja) pokazuju da je srednja relativna gre{ka u predik-
ciji satne proizvodnje na nivou 24 h unapred reda
20 %, dok je srednja normalizovana kvadratna gre-
{ka oko 5 %.
Nivo gre{ke proizvodnje elektri~ne energije iz
vetroelektrana na nivou sistema uveliko zavisi od
prostorne disperzije vetroelektrana. Ukoliko vetro-
elektrane pripadaju razli~itim klimatskim podru~ji-
ma, onda se gre{ke u proizvodnji mogu delom kom-
penzovati, tako da se gre{ka na sistemskom nivou
smanjuje. U ju`nom Banatu vetroelektrane pripadaju
istoj klimatologiji u pogledu vetra, tako da se gre{ke
u proceni proizvodnje pojedina~nih vetroelektrana
prakti~no algebarski sabiraju. Na slikama 7 i 8 prika-
zani su uporedo vremenski dijagrami promene sred-
njih desetominutnih brzina vetra na visini od 60 m
(slika 7) i smera vetra (slika 8) za dva merna stuba na
lokacijama u blizini Kovina i Zrenjanina za period od
nedelju dana (20. 12. do 26. 12. 2009). Merne lokaci-
je su udaljene 60 km u smeru jugoistokseverozapad.
Na osnovu datih dijagrama mo`e se zaklju~iti
da vetroelektrane u ju`nom Banatu pripadaju istoj
klimatologiji vetra za oba dominantna smera vetra
(jugoisto~ni i severozapadni) i da se o~ekuje velika
sli~nost u vremenskom dijagramu proizvodnje elek-
trana, tako da je opravdana pretpostavka da se sve
elektrane u ju`nom Banatu mogu posmatrati kao je-
dinstvena (agregirana) elektrana s aspekta profila
proizvodnje. Gre{ka u predikciji proizvodnje vetro-
elektrana u ju`nom Banatu bi}e kumulativna, tako
da se mo`e o~ekivati da bude ve}a od uobi~ajene
vrednosti u zemaljama kod kojih postoji disperzova-
nost vetroelektrana. Tako|e je potrebno ispitati ko-
 264 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

18

16 Zrenjanin
Kovin
14

12
Brzina vetra (m/s)

10

0
0 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60 66 72 78 84 90 96 102 108 114 120 126 132 138 144 150 156 162168
Vreme (20. 1226. 12. 2009)

Slika 7. Vremenski dijagrami promene srednjih desetominutnih brzina vetra na visini od 60 m

za dva merna stuba na lokacijama u blizini Kovina i Zrenjanina za period od nedelju dana

relaciju gre{ke u predikciji proizvodnje vetroelek- 4.2. Uslovi balansiranja snage

trana i gre{ke u predikciji potro{nje konzuma u
EES-u Srbije jer je vetar ulazni parametar za predik-
ciju potro{nje. Budu}i da se zna~ajan konzum,
uklju~uju}i i Beograd, nalazi u ko{avskom podru~-
ju, uticaj vetra na gre{ku potro{nje mo`e biti zna~a-
jan. Gre{ka potro{nje i gre{ka proizvodnje su su-
protnog znaka, tako da je ovo pozitivan efekat u po-
gledu zahtevane balansne snage.
pri jakim vetrovima
Pri jakim vetrovima (Vn < V < Vmax) vetroelek-
trana }e generisati nominalnu snagu, tako da gre{ka
u predikciji brzine vetra u ovoj oblasti ne}e dovesti
do gre{ke u predikciji proizvodnje. Me|utim, kada
su vetrovi vrlo jaki (V > Vmax), vetroagregat se is-
klju~uje iz siguronosnih razloga tako da se snaga ve-

400
Zrenjanin
350 Kovin

300

250
Smer vetra ()

200

150

100

50

0 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60 66 72 78 84 90 96 102 108 114 120 126 132 138 144 150 156 162168

Vreme (20. 1226. 12. 2009)

Slika 8. Vremenski dijagrami promene srednjih desetominutnih smerova vetra na visini od 60 m za dva merna stuba
na lokacijama u blizini Kovina i Zrenjanina za period od nedelju dana
\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270
troelektrane naglo smanjuje. Isklju~enje agregata ni-
je trenutno, ali je gradijent gubitka snage u sistemu
vrlo veliki, pa se ovakav scenario mo`e tretirati kao
ispad elektrane iz sistema {to, s obzirom na pretpo-
stavljenu snagu agregirane vetroelektrane, mo`e
predstavljati ozbiljan poreme}aj u EES-u, koji mo`e
ugroziti dinami~ku stabilnost sistema.
Potrebno je detaljnije analizirati uslove isklju-
~enja vetroagregata usled prejakog vetra, odnosno
objasniti pojam prejakog vetra. [to se ti~e sistema
za kontrolu isklju~enja vetroturbina usled prejakog
vetra, postoje tri refernetne brzine vetra prema IEC
standardu:
cut out brzina vetra se kod svih vetroturbina odno-
si na srednju desteominutnu brzinu vetra na visini
osovine vetroturbine (tipi~no je 25 m/s),
srednja 1 minutna brzina vetra na visini osovine
vetroturbine (tipi~no je 28 m/s) i
srednja 3 s brzina vetra na visini osovine vetrotur-
bine (tipi~no je 30 m/s).
Na slici 9 prikazan je dijagram brzina vetra dobi-
jen na osnovu srednjih desetominutnih mernih poda-
taka merenih na razli~itim visinama na mernom stu-
bu u Bavani{tanskom polju za najvetrovitiji dan (dan
u kojem je izmerena najve}a srednja desetominutna
vrednost brzine vetra) u dvogodi{njem periodu mere-
nja vetra. Na osnovu datog dijagrama mo`e se zaklju-
~iti da ni u jednom destominutnom intervalu u toku
dvogodi{njeg perioda merenja brzina vetra na pretpo-
stavljenoj visini osovine vetroturbine (105 m) nije
pre{la vrednost od 25 m/s. To zna~i da je po ovom
26
24
22
Srednja desetominutna brzina vetra (m/s)
20
18
16
14
12
10
8 60 m (mereno)
6 10 m (mereno)
4
2
0
0 1
za dan sa najve}om izmerenom brzinom vetra u analiziranom dvogodi{njem periodu merenja
265
kriterijumu verovatno}a isklju~enje vetroturbina, od-
nosno gubitaka snage proizvodnje veoma mala.
Na slici 10 prikazan je dijagram brzina vetra
dobijen na osnovu srednjih dvosekundnih mernih
podataka merenih na razli~itim visinama na mernom
stubu u Bavani{tanskom polju za dan sa najja~im
udarem vetra u dvogodi{njem periodu merenja ve-
tra. Na osnovu datog dijagrama mo`e se zaklju~iti
da je u analiziranom kriti~nom danu u pogledu uda-
ra vetra srednja dvosekundna brzina vetra na visini
od 105 m bila oko 33 m/s. Srednja trosekundna br-
zina vetra, merodavna za isklju~enje vetroturbine
usled udara vetra, mo`e se proceniti na oko 30 m/s.
To zna~i da je i po ovom kriterijumu verovatno}a is-
klju~enje vetroturbina, odnosno gubitaka snage pro-
izvodnje veoma mala.
Generalni zaklju~ak ovih analiza je da ekstrem-
ni vetrovi u ju`nom Banatu ne}e izazivati velike is-
pade snaga perspektivnih vetroelektrana. Na osnovu
slike 7 mo`e se zaklju~iti da u ciljnom regionu oko
15 % vremena na godi{njem nivou duvaju jaki ve-
trovi (V >10 m/s na visini 60 m). To zna~i da }e oko
1 300 sati godi{nje vetroelektrane raditi sa nominal-
nom snagom (800 MW).
4.3. Uslovi balansiranja snage vetroelektrana
pri naglim promenama brzine vetra
Vremenski dijagram promene brzine vetra je
uveliko stohasti~an, tako da se nagle promene brzi-
ne vetra uglavnom ne mogu predvideti, ~ak ni u
105 m (ekstrapolirano)
40 m (mereno)
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (10. 3. 2010)
Slika 9. Dijagram srednjih desetominutnih brzina vetra na razli~itim visinama
266 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

34
32
30
28
Srednja dvosekundna brzina vetra (m/s)

26
24
22
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
00 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (22. 5. 2009)

Slika 10. Dijagram maksimalnih dvosekundnih brzina vetra na razli~itim visinama

za dan sa najve}im izmerenim udarom vetra u analiziranom dvogodi{njem periodu merenja

kratkoro~nim prognozama. Zbog relativno male Na slici 11 prikazane su promene srednjih dese-
inertnosti sistema vetroagregata promene brzine ve- tominutnih brzina vetra na visini od 60 m za dve
tra se mogu relativno brzo odraziti na promenu izla- udaljene merne lokacije u ju`nom Banatu za karak-
zne snage. Ove promene su nepredvidive i potrebno teristi~an vremenski period od dva dana. Na osnovu
je da sistem ima mehanizme balansiranja ili ograni- ovog dijagrama mo`e se potvrditi da i pri nestabil-
~enja naglih promena snage vetroelektrane. nim vetrovima postoji velika sli~nost u profilu brzi-
16
15
Zrenjanin
14 Kovin
13
12
11
10
Brzina vetra (m/s)

9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 2021 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 4344 45 46 47 48

Vreme (2930. 8. 2010)

Slika 11. Promene srednjih desetominutnih brzina vetra na visini od 60 m za dve udaljene merne lokacije
u ju`nom Banatu za karakteristi~an vremenski period (dva dana) sa velikim gradijentom porasta i pada brzine vetra
\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije 267
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

18
Zrenjanin
16 Kovin
Srednja desetominutna brzina vetra (m/s)

14

12

10

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (31. 3. 2010)

Slika 12. Promene srednjih desetominutnih brzina vetra na visini od 60 m za dve udaljene merne lokacije
u ju`nom Banatu za karakteristi~an dan sa kratkotrajnim udarnim talasom vetra

ne vetra u ciljnom regionu. Za analizirani karakteri- ~voru TS Pan~evo 2 bila bi oko P = 800 MW, sa
sti~an dan u vetroelektrane bi u preiodu izme|u 16 i gradijentom od oko 30 MW/minuti. Vetroelektrana
18 h radila sa minimalnom snagom jer je brzina ve- bi radila sa nominalnom snagom oko 5 sati, a zatim
tra VVcut in = 3 m/s, u periodu od nekoliko desetina bi se naglo smanjila snaga na oko 200 MW sa gradi-
minuta nakon 18 h vetroelektrana bi dostigla nomi- jentom od oko -30 MW/minuti.
nalnu snagu jer je brzina vetra naglo porasla na no- Na slici 12 prikazan je karakteristi~an dan u ko-
minalnu vrednost. Promena snage injektiranja u jem bi vetroelektrana iz re`ima minimalne snage
800
a=0,1 p.j./min
a=0,07 p.j./min
Snaga na pragu agregirane vetroelektrane (MW)

700 a=0,05 p.j./min

600

500

400

300

200

100

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (31. 3. 2010)

Slika 12. Promene srednjih desetominutnih brzina vetra na visini od 60 m za dve udaljene merne lokacije
u ju`nom Banatu za karakteristi~an dan sa kratkotrajnim udarnim talasom vetra
268 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

800
a=0,1 p.j./min
a=0,07 p.j./min
Snaga na pragu agregirane vetroelektrane (MW)

700 a=0,05 p.j./min

600

500

400

300

200

100

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Vreme (31. 3. 2010)

Slika 13. Promene snage vetroelektrane za karakteristi~ni dan,

P
prikazan na slici 11, za razli~ite vrednosti a =
T max
pre{la u re`im nominalne snage za period od nekoli- glo pala snaga na minimalnu vrednost sa gradijen-
ko minuta. Gradijent promene snage bio bi u ovom tom od oko -40 MW/minut.
slu~aju > 80 MW/minut. Vetroelektrana bi radila sa Ovakve promene snage te{ko su predvidljive i
nominalnom snagom oko 20 minuta, a zatim bi na- zahtevaju velike rezerve balansnih snaga u sistemu
100

90

80
efikasnost vetroelektrane (%)

70

60

50

40

30

20

10

0
0 0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06 0,07 0,08 0,09 0,1
a (r.j./minut)

Slika 14. Procene smanjenja efikasnosti proizvodnje vetroelektrana u ju`nom Banatu

P
na godi{njem nivou za razli~ite vrednosti faktora a =
T max
\uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270
koje moraju biti vrlo fleksibilne (hidroelektrane).
Kompenzacija nepredvidivih promena (porasta)
snage vetroelektrana je naro~ito nezgodna u jutar-
njim satima kada elektrane rade na tehni~kom mini-
mumu i dalje potiskivanje snage elektrana prakti~no
nije mogu}e. Iz tog razloga potrebno je definisati
grani~ne vrednosti gradijenta porasta snage vetro-
elektrana koje su prihvatljive za EES. Ograni~enje
promene snage zadaje se svakoj vetroelektrani sa
fiksnom vredno{}u maksimalnog gradijenta porasta
P periodu je 279 MW, a u vanko{avskom 185 MW.
snage a = . Snaga proizvodnje je zna~ajno ve}a u toku no}nih
T max
Na slici 13 prikazane su promene snage vetro-
lektrane za karakteristi~ni dan prikazan na slici 12
P satne snage proizvodnje) za ko{avski period je
za razli~ite vrednosti a = . 0,72, a za neko{avski 0,52.
T max
Limitiranjem gradijenta porasta snage proiz-
vodnje vetroelektrane posti`e se pozitivan efekat u
smislu smanjenja udara snage proizvodnje. Negati-
van efekat smanjuje efikasnosti vetroelektrane, od-
nosno godi{nju proizvodnju. Na slici 14 prikazane
su procene smanjenja efikasnosti proizvodnje vetro-
elektrana u ju`nom Banatu na godi{njem nivou za
P ograd 8, koje za karakteristi~an zimski dan (10:30)
razli~ite vrednosti faktora a = .
T max
Na osnovu sprovedene analize mo`e se zaklju-
~iti da se uvo|enjem limitiranja gradijenta prira{taja
proizvodnje vetroelektrane smanjuje njena efika-
snost. Smanjenje efikasnosti je manje od 5 % za fak-
tore limitiranja a > 0,04 p. j./minuti.
Radi optimizacije rada vetroelektrane mogu}e
je uvesti promenljivo limitiranje u zavisnosti od ras-
polo`ivih uslova balansiranja snage. Mogu}e je u ra-
nim jutarnjim satima uvesti stro`i zahtev za balansi-
ranjem, a kada je mogu}e potiskivanje hidroelektra-
na u sistemu, pove}ati grani~ni faktor a. Tako|e, u
uslovima limitiranog faktora a, vetroelektrana mo`e
posedovati izvesnu rezervu u proizvodnji, tako da je
mogu}e tu rezervu uklju~iti u primarnu regulacionu
rezervu u sistemu.
5. ZAKLJU^AK
S obzirom na topografske karakteristike regio-
na, mikrolokacije perspektivnih vetroelektrana u ju-
`nom Banatu karakteri{e vrlo sli~na klimatologija u
pogledu vetra, {to je i potvr|eno namenskim mere-
njima brzine vetra koja se sprovode u ovom regionu.
S aspekta uticaja na elektroenergetski sistem, vetro-
elektrane u ju`nom Banatu je mogu}e agregirati i
posmatrati kao jedinstvenu vetroelektranu. Priklju-
~enje ove vetroelektrane zna~i injektiranje snage u
269
jednom ~vori{tu, koja direktno zavisi od karakteri-
stika vetra.
Analizom dnevnih dijagrama proizvodnje vetro-
elektrana u ju`nom Banatu mogu se dati slede}i za-
klju~ci.
Snaga proizvodnje je zna~ajno ve}a u toku ko{av-
skog perioda (oktobar april), nego u toku vanko-
{avskog perioda (maj septembar). Prose~na sna-
ga u ta~ki priklju~enja agregirane vetroelektrane
(ukupne instalisane snage 800 MW) u ko{avskom
sati nego danju. Prose~an faktor neravnomernosti
dijagrama proizvodnje vetroelektrana u ju`nom
Banatu (koli~nik minimalne i maksimalne srednje
U pogledu promene tokova snaga po vodovima
prenosne mre`e glavni uticaj priklju~enja vetroelek-
trana je na smanjenje tokova snaga na vodu
RP Mladost TS Beograd 8, koje za karakteristi~an
zimski dan (10:30) iznosi 130 do 150 MW u zavisno-
sti od scenarija balansiranja. Pored ovog pozitivnog
efekta, priklju~enjem vetroelektrana pove}avaju se
tokovi snaga na dalekovodu TS Pan~evo 2 TS Be-
iznosi 150 do 170 MW u zavisnosti od scenarija ba-
lansiranja snaga vetroelektrana. U pogledu uticaja
vetroelektrana na tokove snaga po interkonektivnim
dalekovodima mo`e se dati generalna ocena da ve-
troelektrane u ju`nom Banatu pozitivno uti~u na
transfer elektri~ne energije prema isto~nim i neznat-
no pove}avaju tokove snaga prema zapadnim suse-
dima.
U radu su analizirani uslovi balansiranja snage
perspektivnih vetroelektrana u ju`nom Banatu u
normalnim uslovima vetra, jakih vetrova i u uslovi-
ma nestabilnog vetra. Zaklju~eno je da je neophod-
no razvijati softvere za kratkoro~nu i dugoro~nu
predikciju proizvodnje vetroelektrana i da je nepo-
voljan element {to }e gre{ka u proizvodnji vetroelek-
trana u ju`nom Banatu biti kumulativna. Merenja
vetra pokazuju da ekstremni vetrovi u ju`nom Bana-
tu ne}e izazivati velike ispade snaga perspektivnih
vetroelektrana.
U radu je analiziran efekat limitiranja brzine po-
rasta snage vetroelektrana na uslove balansiranja
snaga. Zaklju~eno je da se uvo|enjem limitiranja gra-
dijenta prira{taja proizvodnje vetroelektrane smanju-
je njena efikasnost. Smanjenje efikasnosti je manje od
5 % za fakotore limitiranja a > 0,04 p. j./minuti. Radi
optimizacije rada vetroelektrane mogu}e je uvesti
promenljivo limitiranje u zavisnosti od raspolo`ivih
uslova balansiranja snage.
270 \uri{i} R. @eljko i ostali: Analiza karakteristika vetra u Ju`nom Banatu i uslovi integracije vetroelektrana u EES Srbije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 256270

6. LITERATURA WASP, Vindkraftnet meeting 14th Jan 2009, Su-

[1] D. Miki~i}, @. \uri{i}, B. Radi~evi}: VETROGE-
NERATORI PERSPEKTIVNI IZVORI ELEK-
TRI^NE ENERGIJE, pregledan rad, Elektroprivre-
da, br. 4, 2002. str. 517.
[2] \uri{i} @, Obradovi} M., Arsenijevi} N.: USLOVI
RAZVOJA PROJEKTA VETROPARKA BAVA-
NI[TANSKO POLJE SNAGE 188 MW, Saveto-
vanje CIGRE, Zlatibor, 2009.
[3] Rathmann O, Mortensen NG, UNCERTAINTIES
WHEN PRODUCTION ESTIMATING WITH
zlon, Arhus.
[4] Trifunovic J., Mikulovic J., Djurisic Z., Djuric M., Ko-
stic M.,: REDUCTIONS IN ELECTRICITY CON-
SUMPTION AND POWER DEMAND IN CASE OF
THE MASS USE OF COMPACT FLUORESCENT
LAMPS, Energy 34 (2009), Pages 13551363.
[5] Stojanovi} M., [ijakovi} N., Mikulovi} J., Djurisic
Z., IMPACT OF LARGE SCALE WIND FARM
INTEGRATION TO ACTIVE POWER LOSSES
IN TRANSMISSION NETWORK OF SERBIA,
Proc. of European Wind Energy Conference
(EWEC 2010), Warsaw, Poland, April, 2010.

Dora|en rad STK C104 30. savetovanje CIGRE Srbije je primljen u uredni{tvo 27. 07. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

@eljko R. \uri{i} (djurisic@etf.rs) ro|en je 1972. godine u selu Babino, Berane. Diplo-
mirao je i magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu (1999. i 2006). Radi kao
asistent na Katedri za elektroenergetske sisteme Elektrotehni~kog fakulteteta u Beogradu,
gde dr`i ra~unske ve`be iz predmeta: Mehanika, Elementi elektroenergetskih sistema, Elek-
trane, Razvodna postrojenja, Obnovljivi izvori energije, Kvalitet elektri~ne energije i Digital-
ne relejne za{tite. Radi i kao honorarni predava~ na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta
u Isto~nom Sarajevu, gde predaje Kvalitet elektri~ne energije. Koautor je dve knjige i preko
100 stru~nih i nau~nih radova iz oblasti elektroenergetike. U`e specijalnosti su mu: vetroelektrane, fotona-
ponske elektrane, elektri~ne ma{ine i nadzemni vodovi.

Branislav I. \uki} (branislav.djukic@ems.rs) ro|en je 1971. godine u [apcu. Diplomi-

rao je 2000. godine na Elektrotehni~kom fakultetu. Radi kao direktor Direkcije za upravlja-
nje prenosnim sistemom u JP Elektromre`a Srbije. Autor je nekoliko stru~nih radova iz obla-
sti elektroenergetike. U`e specijalnosti su mu: upravljanje elektroenergetskim sistemom, me-
hanizmi za upravljanje zagu{enjima i obra~un kompenzacija me|unarodnih tranzita elektri~-
ne energije, planiranje rada i razvoja prenosnog sistema.
Dragan T. Balkoski (dragan.balkoski@ems.rs) ro|en je 1953. godine u Beogradu. Di-
plomirao je i magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu (1976. i 2001). Radi kao
koordinator za poslove priklju~enja u JP Elektromre`i Srbije. Autor je ve}eg broja stru~nih i
nau~nih radova iz oblasti elektroenergetike. U`e specijalnosti su mu: planiranje rada i raz-
voja prenosnog sistema i distributivnog sistema, razvoj aplikativnih softvera u oblasti plani-
ranja razvoja prenosnog sistema.

Nenad N. [ijakovi} (nenad.sijakovic@ems.rs) ro|en je 1980. godine u Beogradu. Diplo-

mirao je i magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu (2004. i 2011). Radi kao ru-
kovodilac slu`be za planiranje razvoja prenosnog sistema u Elektromre`i Srbije. Autor je ve-
}eg broja stru~nih i nau~nih radova iz oblasti elektroenergetike. U`e specijalnosti su mu: pla-
niranje rada i razvoja prenosnog sistema, upravljanje zagu{enjima, mehanizam obra~una i
kompenzacije me|unarodnih tranzita elektri~ne energije, razvoj aplikativnih softvera u obla-
sti planiranja rada i razvoja prenosnog sistema.

Dejana J. Popovi} Milovanovi} (dejana.popovic@ems.rs) ro|ena je 1972. godine u Be-

ogradu. Diplomirala je 1997. godine na Elektrotehni~kom fakultetu. Radi kao glavni in`enjer
za planiranje razvoja prenosne mre`e u Direkciji za upravljanje prenosnim sistemom u
JP Elektromre`a Srbije. Autor je nekoliko stru~nih radova iz oblasti elektroenergetike. U`e
specijalnosti su joj: analiza rada i planiranje razvoja prenosnog sistema.
Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC) 271
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 198206

Uvo|enje termoagregata iz TENT A

u sistem sekundarne regulacije frekvencije i
snage razmene (LFC)
Goran S. Jakupovi}1, Ninel V. ^ukalevski1, Ljubi{a M. Mihailovi}2,
Zvezdan N. Kara}2, Nemanja D. Samard`i}2, Nikola M. Obradovi}3 i Mirela M. \ur|evi}3
1
Institut Mihajlo Pupin, Univerzitet u Beogradu, Volgina 15, 11 000 Beograd, Srbija,
2
JP EPS, Privredno dru{tvo Termoelektrane Nikola Tesla, Bogoljuba Uro{evi}a Crnog b.b.,
11 500 Obrenovac, Srbija, 3EMS Elektromre`a Srbije, Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 621.3.018.2

Rezime
Za potrebe sekundarne (AGC/LFC) regulacije frekvencije i snage razmene Elektroprivreda Srbije je de-
cenijama uspe{no koristila isklju~ivo hidroelektrane (HE \erdap 1, HE Bistrica, HE Bajina Ba{ta i RHE
Bajina Ba{ta). Kako je odziv hidroelektrana na regulacione zahteve sistema tipi~no zna~ajno br`i od onog
koji obezbe|uju termoelektrane a njihovo uvo|enje u sekundarnu regulaciju zna~ajno jednostavnije, nije se
doskora javljala potreba za uvo|enjem termolektrana u sistem sekundarne regulacije Elektroenergetskog
sistema Srbije.
Me|utim, tokom godina se pokazalo da postoje eksploatacione situacije u kojima regulacija, isklju~i-
vo sa hidrojedinicama, nije dovoljna. Primer za to je stanje visokog dotoka kada hidroelektrane rade na
maksimumu da bi izbegle prelivanje, {to za posledicu ima nedostatak regulacione rezerve i nemogu}nost vr-
{enja sekundarne regulacije. Kao logi~na posledica navedenog pojavio se i zahtev za uvo|enjem neke od
termoelektrana u regulaciju. Kako je u TENT A prethodnih godina izvr{ena modernizacija lokalnih upra-
vlja~kih (SCADA/DCS) sistema na svim blokovima, ~ime je obezbe|ena potrebna lokalna hardverska i soft-
verska podr{ka, moglo se pristupiti realizaciji navedenog sistema, u cilju zadovoljenja postavljenog zahte-
va. Sam proces uvo|enja termoblokova TENT A u sekundarnu regulaciju aktivne snage (LFC) i pri tome
dobijeni rezultati tema su ovog rada.
Klju~ne re~i: AGC, LFC, SCADA, DCS

NIKOLA TESLA A TPP INTRODUCTION OF TERMAL POWER PLANT NIKOLA TESLA A

INTO THE AUTOMATIC GENERATION CONTROL (AGC) SYSTEM

Abstract

For the purpose of secondary (AGC/LFC) load frequency control Electric Power Industry of Serbia
(EPS) for decades successfully used only the hydropower plants (\erdap 1 HPP \erdap 1, HPP Bistrica
HPP, HPP Bajina Ba{ta HPP and RHPP Bajina Ba{ta PSHPP). Since dynamical response of hydro power
plants to control inputs is significatlysignificantly faster than those od of thermal power plants (TPP), and
since their introduction in the secondary control of hydro power plants (HPP) is significantly easier, there
were was no need for introductionto introduce of thermal power plants in secondary control was observed.
But However, over the years it was observed that there are situations in which regulation with only hydro
power units only is not enoughsufficient. An example of one of these situations is a state of high water when
the hydroelectric hydropowerpower plants operate at maximum to avoid the overflow which may lead to
lack of regulatory reserves and inability to perform secondary control. A logical solution to this problem is

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: goran.jakupovic@pupin.rs

272 Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC)
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278

introduction ofto introduce some of the thermal power plants (TPP) in regulation. Since modernization of
local (SCADA/DCS) control systems in the TPP Nikola Tesla AA TPP was recently performed, providing
necessary local hardware and software support for the introduction of this plant in secondary control, the
Nikola Tesla A TPP Nikola Tesla A became an obvious candidate for secondary control role. This paper
deals with the Nikola Tesla A TPP introduction process.Process of introducing TPP Nikola Tesla A is the
topic of this paper.
Key words: AGC, LFC, SCADA, DCS

1. UVOD Standardni AGC/LFC algoritmi vr{e minimiza-

Automatsko upravljanje proizvodnjom (AGC
Automatic Generation Control), a posebno njegova
komponenta automatskog upravljanja frekvencijom
i snagom razmene (LFC Load Frequency Con-
trol), ima vrlo va`nu ulogu u obezbe|enju kontinu-
alnog i pouzdanog rada povezanih elektroenerget-
skih sistema. Stoga je AGC esencijalna komponenta
EMS (Energy Management System) sistema u dispe-
~erskim centrima elektroprivreda, odnosno operate-
ra prenosne mre`e (TSO). Kontinualni rad elektroe-
nergetskog sistema zahteva od operatera sistema da,
u realnom vremenu, obezbedi stalni balans proiz-
vodnje elektri~ne energije i zahteva potro{nje. Pro-
mene, odnosno odstupanja proizvodnje od potro{nje
mogu se pratiti merenjem frekvencije sistema i toko-
va snaga na interkonektivnim dalekovodima. U izo-
lovanom sistemu pove}ana potro{nja }e uticati na
pad frekvencije, a smanjena na porast. Kod poveza-
nih sistema deo pada (pove}anja) frekvencije }e biti
kompenzovan (ne`eljenom) promenom tokova sna-
ga na interkonektivnim dalekovodima. Obaveza je
operatera prenosne mre`e da balansira sistem odr-
`avaju}i frekvenciju sistema i neto tokove snaga
razmene {to je bli`e mogu}e zadatim vrednostima.
Ovaj proces je poznat kao sekundarna regulacija fre-
kvencije i snage razmene (LFC). LFC odr`ava ba-
lans izme|u proizvodnje i potro{nje unutar pojedi-
na~nih regulacionih oblasti. Vi{e regulacionih obla-
sti je me|usobno povezano interkonektivnim dale-
kovodima, pri ~emu je svaka oblast zadu`ena za
odr`avanje frekvencije sistema i snaga razmene sa
susednim oblastima. Sekundarna regulacija frekven-
cije i snage razmene vr{i se promenom proizvodnje
aktivne snage elektrana koje u~estvuju u sekundar-
noj regulaciji (regulacione elektrane).
ciju tzv. regulacione gre{ke oblasti (ACE). Unutar
svake regulacione oblasti neophodno je da se regu-
laciona gre{ka kontinualno svodi na nultu vrednost.
Standardni izrazi za regulacionu gre{ku oblasti i vr-
ste regulacije dati su izrazima (1):
2. SEKUNDARNA REGULACIJA
FREKVENCIJE I AKTIVNE SNAGE
U SRBIJI
Sekundarna regulacija u Elektroprivredi Srbije
ima dugu istoriju. Sa uvo|enjem sistema sekundar-
ne regulacije je zapo~eto je 70-ih godina pro{log ve-
ka u sklopu priprema za povezivanje elektroenerget-
skog sistema (EES) SFRJ sa UCPTE interkonekci-
jom. Sistem sekundarne regulacije bio je hijerarhij-
ski organizovan sa centralnim regulatorom za celu
Jugoslaviju i po jednim regulatorom za svaku repu-
bliku. Prvi sistem sekundarne regulacije u Srbiji za-
snivao na analognom ra~unarskom sistemu koji je
proizvela firma Leeds & Northrop. Od samih po~e-
taka teret sekundarne regulacije bio je na hidrojedi-
nicama.
Tokom 2009. godine zapo~eo je proces revitali-
zacije HE \erdap 1 i HE Bajina Ba{ta skoro istovre-
meno. Po{to ove dve elektrane obezbe|uju tehni~ku
osnovu sekundarne regulacije u Srbiji, a broj jedini-
ca dostupnih za sekundarnu regulaciju je tokom pro-
cesa revitalizacije smanjen, problemi sa obezbe|e-
njem regulacione rezerve su vrlo verovatni tokom
perioda visoke vode. Logi~no re{enje za navedeni
problem je uvo|enje u sekundarnu regulaciju neke
od termojedinica.
U Srbiji je za sekundarnu regulaciju zadu`en
operater prenosne mre`e, odnosno JP Elektromre`e
Srbije (u daljem tekstu EMS). Srpski elektoroener-

(P0 P1 ) + BF ( f1 f 0 ) regulacija
regulacija frekvencije
frekvencijei isnage
snagerazmene
razmene
(1)
(P0 P1 ) regulacija
regulacija snage
snagerazmene
razmene
ACE = BF ( f1 f 0 ) regulacija
regulacija frekvencije
frekvencije (1)
regulaciona grekadobijena
regulaciona gre{ka dobijenaiziznadre|enog
nadre enog
centra (koordinatora
ACE POOL regulacionog bloka)
centra (koordinatora regulaci onog bloka)
Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC)
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278
getski sistem je deo UCTE/ENTSO-E SMM (Ser-
bia, Macedonia, Montenegro) regulacionog bloka,
~iji je koordinator EMS. To zna~u da je EMS nadle-
`an za dva hijerarhijska nivoa sekundarne regulaci-
je, nivo regulacionog bloka i lokalnu sekundarnu re-
gulaciju elektroenergetskog sistema Srbije. Na ni-
vou regulaciong SMM bloka prora~unava se regula-
ciona gre{ka bloka i svih ~lanica bloka, kao i prora-
~uni vezani za penalizacije i pla}anja vezana za re-
gulaciju. Na nivou bloka se ne vr{i direktno upra-
vljanje regulacionim elektranama ve} se regulacione
gre{ke i drugi podaci u realnom vremenu prosle|uju
podre|enim nacionalnim dispe~erskim centrima ~la-
nica bloka, ~iji sekundarni regulatori upravljaju svo-
jim regulacionim jedinicama na bazi regulacionih
gre{aka dobijenih od regulatora bloka.
U nacionalnom dispe~erskom centru (NDC)
EMS-a, pored sistema za koordinaciju sekundarne
regulacije SMM bloka, instalirana su dva sistema
sekundarne (AGC) regulacije namenjena upravlja-
nju EES Srbije. Glavni AGC sistem je eterra-gene-
ration (poznat i kao RTGEN), instaliran u sklopu
AREVA e-terra SCADA/EMS sistema, koji je u
upotrebi od 2007. godine. Rezervni sistem je IMP
AGC 5.0 sistem koji radi u sprezi sa VIEW 6000
SCADA sistemom (u sklopu ovog sistema radi i se-
Slika 1. Upro{}eni prikaz strukture lokalnog upravlja~kog sistema TE Nikola Tesla A
273
kundarni AGC regulator SMM bloka). Ovaj sistem
je, u razli~itim, postepeno unapre|ivanim verzijama,
u upotrebi od 1996. godine.
Oba pomenuta sistema su osposobljena za rad
sa termojedinicama u regulaciji, mada ta dva AGC
sistema koriste algoritme koji se razlikuju po pristu-
pu regulaciji sa termojedinicama. IMP AGC 5.0 re-
gulator ~injenicu da su termojedinice tipi~no sporije
od hidro jedinica uzima u obzir tako {to za termoje-
dinice koristi du`i regulacioni ciklus (tipi~no 30 s)
nego za hidrojedinice (tipi~no 4 s). Regulaciona gre-
{ka ACE deli se na dva dela, od kojih se jedan deo
dodeljuje termo, a drugi hidrojedinicama na bazi po-
desivih koeficijenata participacije. U Areva e-terra-
generation sistemu nema separacije regulacije na hi-
dro i termojedinice, ve} se dinamika jedinica uzima
u obzir modelovanjem odziva u sklopu regulacionog
algoritma. Za modelovanje odziva je zadu`en tzv.
regulator elektrane (plant controller), ~iji se parame-
tri eksperimentalno pode{avaju za svaku regulacio-
nu jedinicu. U cilju optimalnog pode{avanja rada
regulatora elektrane bilo je potrebno izvr{iti kali-
braciju impulsa i pode{avanja, {to je opisano u
odeljku 4. ovog rada.
Va`no je napomenuti da, mada su oba AGC si-
stema i regulacione elektrane u stanju da vr{e regu-
274 Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC)
laciju na bazi poslatih postavnih vrednosti, upravlja-
nje se zasniva na primeni regulacionih impulsa vi-
{e/ni`e fiksne du`ine.
3. LOKALNI UPRAVLJA^KI SISTEM
(SCADA/DCS) U TE NIKOLA TESLA A
Globalna struktura lokalnog upravlja~kog siste-
ma u TE Nikola Tesla A prikazana je na slici 1.
Kao {to se mo`e videti na slici, sva komunikacija sa
NDC EMS ostvaruje se preko jednog RTU (RTU
AT32). Upravlja~ki zahtevi poslati iz NDC distribi-
uiraju se SCADA/DCS sistemima odgovaraju}ih je-
dinica, gde se impulsi vi{e/ni`e konvertuju u odgo-
varaju}e inkremente/dekremente referenci aktivnih
snaga agregata. Regulacioni zahtev zatim izvr{avaju
lokalni koordinisani regulatori koji uzimaju u obzir
sve relevantne procesne varijable (pritisak pare, `e-
ljenu i stvarnu aktivnu snagu itd.).
4. TESTIRANJE ODZIVA JEDINICA I KALI-
BRACIJA REGULACIONIH IMPULSA
Pode{avanje AGC regulatora vr{i se posmatra-
njem odziva jedinica i sistema na AGC komande i
modifikovanjem parametara radi optimizacije per-
formasi. U sklopu Areva e-terra-generation AGC si-
Slika 2. Excel worksheet koji se koristi za kalibraciju regulacionih impulsa
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278
stema procedura pode{avanja se sastoji od slede}a
~etiri koraka ili faze:
1. verifikacije merenja i upravlja~kih signala,
2. testiranja odziva jedinica,
3. pode{avanja parametara regulatora elektrane
(plant controller) i
4. pode{avanje globalnih paramatera AGC-a na ni-
vou regulacione oblasti.
Verifikacija merenja i upravlja~kih signala
izvr{ena je pomo}u direktne telefonske veze sa oso-
bljem na elektrani. Merenja prikazana na SCADA
displejima u NDC EMS upore|ena su sa odgovara-
ju}im vrednostima zabele`enim u lokalu na elektra-
ni. Relevantna merenja i statusi koji se akviziraju na
elektrani uklju~uju slede}e:
merenja aktivne snage generatora u MW,
merenja aktivne snage na visokonaponskoj (VN)
strani blok-transformatora u MW,
indikaciju da je jedinica uklju~ena u sekundarnu
regulaciju,
vrednost maksimalnog gradijenta aktivne snage
jedinice u MW/minutu
lokalno izra~unatu postavnu vrednost jedinice
(setpoint) u MW.
Upravljanja (regulacioni impulsi vi{e/ni`e) ru~-
no su zadavana iz NDC EMS-a, a rezultuju}e akcije
na daljinskim stanicama (RTU) elektrane su saop-
{tavane od strane osoblja elektrane. Na ovaj na~in je
Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC)
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278
provereno da li sti`e ispravan broj impulsa, da li su
pravog smera i trajanja.
Testiranje odziva jedinice se sprovodi u otvo-
renoj sprezi, ru~nim slanjem upravlja~kih signala i
zatim bele`enjem odziva jedinice. Za jedinice koje
se upravljaju impulsima vi{e/ni`e u ovoj fazi se
standardno odre|uju slede}i parametri:
kalibracija impulsa koristi se za utvr|ivanje ko-
ja inkrementalna promena aktivne snage odgovara
poslatom impulsu;
maksimalna i minimalna du`ina impulsa u slu~a-
ju TE Nikola Tesla A koriste se impulsi fiksnog
trajanja od 500 ms, pa su ove vrednosti bile una-
pred zadate;
ka{njenje odziva ovaj parametar defini{e o~eki-
vano ka{njenje u odzivu jedinice posle izdatog im-
pulsa.
Ovaj test je sproveden slanjem nekoliko serija
impulsa vi{e/ni`e (svi impulsi u nizu moraju biti
istog smera) i posmatranjem odziva jedinice na
Slika 3. Parametri regulatora elektrane
275
SCADA displejima. Excel spreadsheet (videti sli-
ku 2. za primer sa rezultatima snimljenim tokom te-
stiranja TENT A4) kori{}en je za bele`enje podata-
ka za svaki test (niz poslatih impulsa). Na bazi po-
slatih impulsa, zabele`ene po~etne snage, po~etnog
vremena, kona~ne snage, trenutka kada je jedinica
dostigla kona~nu snagu, kao i trenutka kada je jedi-
nica dostigla priblizno 0,63 kona~ne vrednosti snage
odre|eni su navedeni parametri. U trenutku pisanja
ovog rada testiranja su zavr{ena samo za blok 4 TE
Nikola Tesla A i dobijeni su slede}i rezultati: efek-
tivna promena snage (merenja na visokonaponskoj
strani blok-transformatora) iznosi 0,91 MW po 500
ms impulsu, a procenjeno ka{njenje odziva je 352 s.
Pode{avanja parametara regulatora elek-
trane (plant controller) sprovodi se u zatvorenoj
sprezi ru~nim zadavanjem `eljene snage regulacione
jedinice, na koju je automatski navodi regulator
elektrane i posmatranjem odgovaraju}eg odziva.
Eksperiment se ponavlja vi{e puta i pri tome se po-
276 Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC)
Slika 4. Primer odziva regulacione jedinice na niz regulacionih impulsa
de{avaju razli~iti parametri. Cilj ovih pode{avanja je
dobijanje {to je mogu}e br`eg odziva jedinice, bez
zna~ajnijih preskoka ili oscilatornog odziva. Parame-
tri su uspe{no pode{eni, uz konstataciju da je zbog
dosta konzervativnog pode{enja maksimalnog gradi-
jenta promene aktivne snage na lokalnom regulatoru
bloka, dobijen sporiji odziv. Na slici 3 prikazan je
ekran regulatora elektrane (plant controller) sa pa-
rametrima kako su pode{eni na kraju testa.
Generalno zabele`eni odziv jedinice je bio za-
dovoljavaju}i. Lokalna regulacija bloka A4 (koordi-
nisano upravljanje) radila je dobro i blok je uvek do-
veden do `eljene vrednosti aktivne snage. Primer
odziva jedinice A4 na niz impulsa prikazan je na sli-
ci 4. Glavni problem se pojavio tokom testiranja je
nedostupnost jedinice u situacijama kada je raspolo-
`ivi ugalj lo{eg kvaliteta i kada je jedinica posledi~-
no radila ispod donjeg limita za upotrebu u sekun-
darnoj regulaciji. Takve situacije su mogu}e u sva-
kodnevnom radu i treba ih uzeti u obzir kod planira-
nja regulacione rezerve.
Cilj pode{avanja globalnih parametara
AGC-a je analiza ukupnih upravlja~kih akcija koje
je izvr{io AGC sistem u razli~itima uslovima, radi
utvr|ivanja da li su sveukupne upravlja~ke akcije
adekvatne u svim uslovima. Ovo pode{avanje je ori-
ginalno izvr{eno tokom instalacije i prijema Areva
SCADA/EMS sistema, ali samo sa hidrojedinicama
koje su tada jedine bile dostupne za potrebe sekun-
darne regulacije. Ova pode{avanja }e biti ponovlje-
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278
na kada se zavr{e ostala pode{avanja za sve 4 jedi-
nice (A3 A6) TE Nikola Tesla A predvi|ene za
uvo|enje u sistem sekundarne regulacije, i kada te
jedinice budu uvedene u sistem upravljanja u zatvo-
renoj povratnoj sprezi.
5 ZAKLJU^AK
Prvi testovi sa blokom A4 TE Nikola Tesla A
radi uvo|enja u sekundarnu regulaciju aktivne sna-
ge dali su zadovoljavaju}e rezultate. Mada su testo-
vi pokazali da je ta termojedinica o~ekivano zna~aj-
no sporija u odzivu od hidrojedinica koje se trenutno
koriste u sekundarnoj regulaciji, pokazalo se da je
A4 svejedno potpuno sposobna za rad u sekundarnoj
(AGC) regulaciji. Naredni koraci su testiranje i po-
de{avanje preostalih jedinica TE Nikola Tesla A
predvi|enih za rad u sekundarnoj regulaciji (A3, A5
i A6), kao i njihovo testiranje u zajedni~kom radu.
Tako|e, u trenutnku pisanja ovog rada, predsto-
ji uklju~enje bloka A4 u probni rad u sekundarnoj
regulaciji zajedno sa hidrojedinicama. Tokom prob-
nog rada pra}ene performanse jedinice i biti izvr{e-
na ponovna pode{avanja parametara ako se za tim
uka`e potreba. O~ekuje se da ako sve 4 jedinice bu-
du kori{}ene istovremeno u regulaciji, da }e sveu-
kupne performanse, odnosno brzina odziva, elektra-
ne biti pribli`nije onima kod hidrojedinica. Br`i od-
ziv se mo`e dobiti i manje konzervativnim pode{ava-
njem gradijenta aktivne snage u lokalnom regulato-
Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC) 277
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278

ru bloka. Ovaj parametar je trenutno pode{en dosta
konzervativno, na stranu sigurnosti.
6. LITERATURA
[1] Jakupovi} Goran, ^ukalevski Ninel, Obradovi} Ni-
kola, \ur|evi} Mirela, IMPLEMENTATION AND
TESTING OF AUTOMATIC GENERATION
CONTROL SOFTWARE PACKAGE FOR SER-
BIAN ELECTRIC POWER SYSTEM, CIGRE
Black-Sea El-Net Regional Meeting, Suceava, Ro-
mania, 1014 June, 2001.
[2] UCTE OPERATION HANDBOOK POLICY 1:
LOAD-FREQUENCY CONTROL AND PERFOR-
MANCE, UCTE Operation Handbook, rev. 2.2 le-
vel E, July 2004
[3] UCTE OPERATION HANDBOOK APPENDIX
1 LOAD-FREQUENCY CONTROL AND PER-
FORMANCE, UCTE Operation Handbook, rev. 1.9
level E, June 2004.
[4] E-TERRAGENERATION PROGRAMMER/ANA-
LYST GUIDE, AREVA T&D Energy Automation &
Information Corporation, September 2004
[5] Goran Jakupovi}, Ninel ^ukalevski, Nikola
Obradovi} i Ismar Sinanovi}: RAZVOJ, IMPLE-
MENTACIJA I ISKUSTVA IZ UPOTREBE AGC
REGULATORA SMM BLOKA, ~asopis Elektro-
privreda 42008, str. 616.
[6] Sa{a Mini}, Tijana Janji}, Miloje M. Kosti}, Milan
Ivanovi}, Branislav ^upi} i Maja Markovi}: NA-
PONSKO-REAKTIVNE PRILIKE, U PRENOS-
NOJ MRE@I SRBIJE I EFEKTI MERA ZA NJI-
HOVO POBOLJ[ANJE, ~asopis Elektroprivreda
32007, str. 1425.

Dora|en rad STK C209 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 19. 07. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Goran S. Jakupovi} ro|en je u Beogradu 1971. godine. Diplomirao je i magistrirao na

Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku Smer upravljanje sistemima, Elektro-
tehni~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oblasti njegovog profesionalnog interesovanja
uklju~uju: projektovanje sistema automatskog upravljanja, upravljanje elektroenergetskim si-
stemima, SCADA/EMS tehnologije, sisteme za upravljanje u realnom vremenu i primenu u fa-
zi logike i inteligentnih sistema u automatskom upravljanju. Zaposlen je u Institutu Mihaj-
lo Pupin od 1995. godine, prvo u odeljenju za inteligentne sisteme laboratorije za automa-
tiku, a od 1996. godine radi u odeljenju za upravljanje EES. ^lan je studijskog komiteta C2 srpskog naci-
onalnog komiteta CIGRE.

Ninel V. ^ukalevski ro|en je 1949. godine u Beogradu, gde je i diplomirao 1972, magi-
strirao 1983. i doktorirao 1990. godine na Elektrotehni~kom fakultetu. Od 1977. godine ne-
prekidno je zaposlen u Institutu Mihajlo Pupin, gde je 1986. godine formirao odeljenje za
upravljanje EES. Do sada je radio na brojnim problemima primene informacionih tehnolo-
gija u elektroenergetici, kao i na problemima analize, planiranja i upravljanja savremenim
elektroenergetskim sistemima. Kao autor ili koautor objavio je ukupno preko 130 radova u
zemlji i inostranstvu (42) i realizovao brojna (20) tehni~ka re{enja (pre svega u domenu in-
formacionih sistema, baza podataka i aplikativnih programskih paketa i upravljanja EES). Pored toga, u~e-
stvovao je u realizaciji zna~ajnog broja studija i projekata (vi{e od 60). Tokom 1984. godine bio je na vi-
{emese~nom studijskom usavr{avanju na Washington University, SAD. Godine 1998. izabran je za profe-
sora za predmet Klijent-server sistemi na Smeru za Nove ra~unarske tehnologije Vi{e elektrotehni~ke {ko-
le u Beogradu (sa nepunim radnim vremenom,) na kojoj je dr`ao nastavu do 2010. godine. Od 2010. godi-
ne je anga`ovan na doktorskim studijama na ETF u Beogradu kao profesor za predmet Primena IT u elek-
troenergetici. U zvanje nau~nog savetnika je izabran 2003. godine. ^lan je me|unarodne organizacije IE-
EE Power Engineering Society od 1986. godine, IEEE Computer Society od 2000. godine, kao i ~lan SC
C2 (Operation and Control) CIGRE, Pariz. U okviru me|unarodne organizacije CIGRE Pariz, od juna
2009. rukovodi radom WG C2.33 i ~lan je radne grupe C4.112. ^lan je Nacionalnog komiteta CIGRE Sr-
bija i udru`enja ETRAN-a. Od 2011. godine predsednik je STK C2 Cigre Srbija. Dobitnik je ugledne na-
grade Technical Committee Award me|unarodne organizacije CIGRE Pariz za 2007. godinu.
278 Jakupovi} S. Goran i ostali: Uvo|enje termoagregata iz TENT A u sistem sekundarne regulacije frekvencije i snage razmene (LFC)
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 271278

Zvezdan N. Kara} ro|en je u Zenici, 1964. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakulte-

tu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je u TE Nikola Tesla Obrenovac od 1996. godine.
Trenutno je na poziciji vode}eg in`enjera odeljenja za procesni IT i odr`avanje. Glavne obla-
sti profesionalnog interesovanja su mu sistemi upravljanja, merna instrumentacija, organiza-
cija rada i projekt-menad`ment.

Ljubi{a M. Mihailovi} ro|en je 1951. godine u Murga{u. Zavr{io je osnovnu {kolu i kla-
si~nu gimnaziju u Obrenovcu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u
Beogradu 1978. godine na Odseku za elektroenergetiku. Zaposlen je u TENT od 1980. godi-
ne, prvo kao pripravnik, a zatim kao mla|i in`enjer u odseku za proizvodnju. Od 1984. godi-
ne radi u Odseku za tehni~ko upravljanje kao tehnolog za upravljanje i za{tite, a zatim radi
na istim poslovima u Odseku za odr`avanje TENT A. Posle toga je radio kao koordinator za
upravljanje i za{titu sistema za proizvodnju u odeljenju investicija. Trenutno je zamenik di-
rektora za proizvodnju TENT.

Nemanja D. Samard`i} ro|en je u Beogradu, 1979. godine. Diplomirao je na Elektro-

tehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odsek energetika. Zaposlen je u Termoelektra-
ni Nikola Tesla A u Obrenovcu od 2006. godine. Trenutno radi u Slu`bi odr`avanja na me-
stu in`enjera za regulaciju i upravljanje turbinom i njenim pomo}nim sistemima.

Nikola M. Obradovi} ro|en je u Beogradu 1963. godine. Diplomirao je i magistrirao na

Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se upravljanjem i modelovanjem
elektroenergetskih sistema, a posebno automatskom regulacijom u~estanosti i aktivne snage.
Radio je u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede (JUGEL), JP Elektroprivredi Srbije (JP
EPS), a sada je zaposlen u JP Elektromre`a Srbije (JP EMS).

Mirela M. \ur|evi} ro|ena je u Boru, 1970. godine. Diplomirala je na Elektrotehni~-

kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila je u HE \erdap, Elektroprivredi Srbije, a
trenutno radi u JP Elektromre`a Srbije. Bavi se odr`avanjem i implementacijom SCADA/EMS
sistema od 1998. godine.
Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima 279
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

Racionalizacija savremenih re{enja

kori{}enja biomase u doma}instvima
Mi}o V. Olja~a1, Sne`ana I. Ilja~a1, Mirko M. Nedi}1, Kosta B. Gligorevi}1,
Aleksandra A. ^anak Nedi}2, Marjan M. Dolen{ek3
1
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Nemanjina 6, 11 080 Zemun, Srbija,
2
Elektroprivreda Srbije, sektor za za{titu `ivotne sredine, Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd, Srbija,
3
Poljoprivredno-{umarski zavod, si-8000 Novo Mesto, Slovenija

Stru~ni rad
UDK: 662.6; 6266

Rezime
Analiza potencijalne mogu}nosti pribavljanja drvne biomase koja se mo`e koristiti za proizvodnji to-
plotne energije u doma}instvima treba da uzme u obzir drvnu biomasu iz {uma, biomasu sa poljoprivrednih
povr{ina i povr{ina u po{umljavanju, kao i otpatke iz drvne industrije. Za vlasnika ili korisnika toplotne
energije od klju~ne va`nosti je realna procena koli~ina drvne biomase i na~in pripreme. Potencijali ne za-
vise samo od prirodnih uslova (nadmorska visina, reljef) i od strukture poseda (povr{ina {ume, poljopri-
vredne povr{ine, pilane) nego i od izabrane tehnologije pripreme i upotrebe drvne biomase (razni tipovi pe-
leta ili klasi~no pripremljena drva za ogrev). Savremene tehnologije pripreme, a zatim i sagorevanja drvne
biomase imaju visoku efikasnost, minimalne emisije CO2 i veliku komfornost upotrebe za grejanje. Prepre-
ke za uvo|enje ovakvog na~ina kori{}enja su visoki tro{kovi investicija, pa su neophodne intervencije iz jav-
nih finansijskih sredstava dr`ave Srbije.
Klju~ne re~i: drvna biomasa, ma{ine, tehnologija pripreme, upotrebe drvne biomase

RATIONALISATION OF MODERN BIOMASS USAGE SOLUTIONS IN HOUSEHOLDS

Abstract

Wood biomass potential analysis could include wood biomass from forests, wood biomass from agri-
cultural areas and areas undergoing forestation and waste wood from the wood processing industry. A re-
alistic assessment of permanently available biomass is of vital importance for heat owners or consumers.
The available potential does not exclusively depend from the natural conditions (altitude, terrain, etc.)
and structure (such as forest and agricultural areas, sawmill, etc.), but also from the wood biomass prepa-
ration and usage technology (different types of wood pellets or classic firewood). Modern burning and pre-
paration technologies enable highly efficient energy usage, minimum emissions of harmful substances and
comfortable heating in houses. Their introduction is hindered by high investment costs, thus requiring the
Serbian government subsidies.
Key words: Wood Biomass, Machines, wood biomass preparation and usage technologies

1. UVOD proizvodnji toplote na seoskim imanjima i kod vla-

snika {uma u Srbiji, a njegovo mesto su zauzela fo-
Prema mnogobrojnim istra`ivanjima [5], [6] dr- silna goriva. Uzrok je u neekonomi~nosti upotrebe
vo je u proteklom razdoblju izgubilo svoje mesto u drveta u pore|enju s drugim izvorima energije. Po-

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: omiko@agrif.bg.ac.rs

280 Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

red cene fosilnih goriva (koja se promenila nekoliko
puta u poslednjih nekoliko godina), va`an uzrok su i
zastarele tehnologije pripreme i sagorevanja bioma-
se (velika potro{nja vremena, manuelan ru~ni rad).
Danas na tr`i{tu postoje savremene tehnologije za
pripremu i energetsko kori{}enje drvne biomase u
doma}instvima.
Prvi izvor biomase je drvo {uma. Drvo za ener-
getsku upotrebu mo`e se ubrojiti u sporedne proiz-
vode {ume. Zna~ajan potencijal su ostaci primarne,
sekundarne i tercijarne prerade drveta. Ostaci sekun-
darne i tercijarne prerade drveta mogu se koristiti sa-
mo ako nisu kontaminirani bojama, sredstvima za
impregnaciju i lepkom.
Drugi zna~ajan izvor su poljoprivredne i urba-
nizovane povr{ine (drvo i `bunje gradskih parkova,
u okolini vodenih povr{ina i vodotokova, saobra}aj-
nica, kao i ostaci rezidbe u vo}njacima i sli~no.). Dr-
vo je obnovljiv energetski izvor (uz po{tovanje prin-
cipa pravilnog gospodarenja {umama). Sagorevanje
drveta ne pove}ava emisija CO2, zbog zatvorenog
kruga drvosagorevanjedrvo. Isto tako je va`an
kao dostupan lokalni izvor energije. Njegova upo-
treba ja~a lokalnu ekonomiju.
Neki od naj~e{}ih izvora biomase su:
arborikulturalna biomasa (iz javnih parkova i {u-
ma),
biomasa dobijena prilikom razre|ivanja {uma,
otpaci drveta iz industrije (iz pilana),
ostaci iz ba{ta i vo}njaka,
poljoprivredni i `ivotinjski ostaci,
vegetacija koja se uzgaja za potrebe dobijanja
energije (energetski usevi: vrbe, topole, konoplje i
miscanthus),
mulj (kanalizacioni mulj od komunalnog ili indu-
strijskog ~i{}enja vode, papirni mulj), i
otpaci od prerade hrane.
2. METODI
2.1. Potencijal i vrednost drvne biomase
Metodi [2] i postupci za merenje i procenu po-
tencijala (i kalorijske mo}i) drvne biomase omogu-
}uju pojedinim posedima ili farmama (korisnicima
toplotne energije) i pore|enje s drugim vrstama
energenata (tabela 1).
Preporu~eni metodi i postupci su deo saveta
vlasnicima {uma za efikasnu energetsku upotrebu i
pripremu drvne biomase. Za odre|ivanje potencijala
iz {uma koriste se podaci o planiranoj i realizovanoj
se~i drvne mase, podaci o planiranim i realizovanim
postupcima nege {uma (npr. prore|ivanje stabala,
sanitarna se~a stabala) i drugi podaci (zalihe drveta,
prirast drvne mase) iz planova {umarske javne slu-
`be [1]. Iz tih podataka se mo`e proceniti letnji po-
tencijal za energetsku upotrebu drvne biomase (ko-
li~ina biomase).
2.2. Tehnologije savremene energetske (toplotne)
upotrebe drvne biomase
Na osnovu doma}ih i stranih podataka [1], [2],
[3] i prakti~nog iskustva u pro{lim godinama, kod
uvo|enja savremenih tehnologija pripreme i upotre-
be drvne biomase u energetske svrhe (proizvodnja
toplote u doma}instvima), pripremljen je pregled tih
tehnologija i upore|ena njihova ekonomi~nost sa fo-
silnim gorivima.

Tabela 1.
Uporedni pokazatelji i karakteristike upotrebe razli~itih energenata, [8]

Toplotna Koeficijent Cena energije

Redni Jedinica Neto toplot- Cena energije
Vrsta goriva mo} iskori{}enja dinara/jedinica Indeks cena
broj mere na mo} (MJ) dinara/100MJ
(MJ) energije mere

1. Prirodni gas m3 33,34 0,92 30,67 12,00 39,13 112

2.1 Kolubara kg 8,00 0,75 6,00 2,10 35,00 99
2.2 Ugalj Pljevlja kg 15,00 0,75 11,25 5,50 48,89 140
2.3 Banovi}i kg 18,00 0,75 13,50 5,50 40,74 116
Zelena zona
3.1 kWh 3,60 0,98 3,53 2,77 78,47 224
350 kWh
Elektri~na
3.2 Plava zona kWh 3,60 0,98 3,53 4,15 117,56 336
energija
Crvena zona
3.3 kWh 3,60 0,98 3,53 9,83 278,47 795
>1 601 kWh
4. Drvo kg 15,70 0,60 9,42 3,57 37,89 108
5. Biobriketbeleti kg 17,14 0,75 12,85 4,5 35,02 100
Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima 281
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

3. TEHNI^KO-TEHNOLO[KA RE[ENJA Potrebno je napomenuti da na procenu mogu}ih

PRIKUPLJANJA BIOMASE DRVETA izvora drvne biomase uti~e i tehnologija upotrebe-
na~in lo`enja drveta (klasi~ni oblik ili peleti) i mini-
3.1. Potencijali drvne biomase malna debljina drveta.

Potencijali drvne biomase [3] iz svih mogu}ih 3.2. Tehnologije savremene energetske upotrebe
izvora prikazani su na slici 1. Ovi potencijali se mo- drvne biomase proizvodnja toplote
gu sumirano prikazati kao:
5 Upotreba drvne biomase za proizvodnju toplote
P = F + A + C + I mo`e biti realizovana na vi{e na~ina:
1
daljinski sistemi (toplane nazivne snage iznad
gde je: 1 MW),
F1 od redovne godi{nje se~e grupni (za nekoliko ku}a, selo, nazivne snage do
F2 od neplanirane godi{nje se~e 1 MW),
F3 iz nege {ume (npr. prore|ivanje) individualni (pojedina~ne, ku}e sa povezanim
F4 od odr`avanja saobra}ajne infrastrukture u {u- objektima, nazivne snage od 100 do 200 kW).
mi Savremeni kotlovi na drvnu biomasu imaju ko-
F5 sa povr{ina u po{umljavanju risnost iznad 90 %, a emisije {tetnih materija u dimu
A sa poljoprivrednih povr{ina su na nivou lo`-ulja ili gasa ili ~ak manje, prema po-
C drvni otpaci (npr. stari name{taj) dacima sa grafika (slika 3), koji prikazuje pad emi-
I ostaci prerade drveta u industriji (npr. strugotina) sije CO kod testiranih kotlova u periodu od 20 godi-
na.
25 000
25000

F 20 000
20000

A
CO (mg/Nm3)

15 000
CO (mg/Nm 3)

15000

C
I 10 000
10000

5 000
5000

00
1980. 1982. 1984. 1986. 1988. 1990. 1992. 1994. 1996. 1998. 2000.
Slika 1. Potencijali drvne mase Godina

Slika 3. Smanjenje emisija CO

kod testiranih kotlova na drvo [3]
uma
[uma

Savremeni kotlovi su podeljeni prema obliku

drveta za lo`enje, na:
Pou
ostaci

A) kotlove (slika 4) koji koriste isitnjene komade

Po{umljene
otpaci i iostaci

(sitno seckano drvo sekanci), sa automatskim

mljene povr{ine

transportom drvne mase u kotao,

B) kotlove (slika 5) koji koriste klasi~no pripremlje-
Drvniotpaci

Izvori lesne
Izvori lesne
biomase
no drvo (oblice),
povrine

biomase C) kotlove koji koriste pelete (presovani drvni osta-

Drvni

ci razli~itih oblika i veli~ina).

Sve tri vrste kotlova mogu se primeniti za indi-
vidualne sisteme u doma}instvima. Za daljinske i
grupne sisteme koriste se samo kotlovi na sekance.
U seoskim doma}instvima Slovenije (koji imaju {u-
Poljoprivredne pov rine
Poljoprivredne povr{ine me), na primer, koriste se kotlovi na sekance ili na
klasi~no drvo. Kotlovi koji koriste kao gorivo pele-
te alternativa su fosilnim gorivima u urbanim sredi-
Slika 2. Potencijali i mogu}i izvori drvne biomase
nama (kupovina peleta), [1].
282 Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

Za pripremu sekanca koristi se ma{ina sa sitnje-

nje drveta, koja ima zadatak da drvo sitni na koma-
di}e odre|ene dimenzije, tako da ih pu`ni transporter
mo`e transportovati u kotao. Dimenzije sekanca za-
vise od mogu}nosti transportnog sistema, a ve}ina
komadi}a drveta ima dimenzije u proseku do 20 mm.
Ma{ine za sitnjenje drveta (slika 7) razli~itih su
Slika 4. Princip rada savremenog individualnog kotla veli~ina i kapaciteta, od malih, koje u prijemni ko{
na sekance primaju oblice do 150 mm, do onih koje mogu da
prime oblice od 700 mm i vi{e. Pogon ovih ma{ina
mo`e biti izveden preko priklju~nog vratila traktora
ili mogu imati zaseban motorni pogon. Za seckanje
drveta potro{i se ekvivalent energije u iznosu do 5 %
energije koju sadr`i ise~eno drvo.

Slika 7. Ma{ine za sitnjenje prikupljene biomase drveta

[4] , [13]

Cena seckanja drveta [1], [2], po nasutom kub-

nom metru drvne mase (nm3) smanjuje se sa pove}a-
njem kapaciteta ma{ine. To je grafi~ki prikazano na
slici 8, gde su u prora~unu cene sumirani tro{kovi
ma{ine za sitnjenje, traktora, odnosno pogonskog
motora i radnika.
Slika 5. Princip rada savremenog individualnog kotla 8
8
na oblice drveta
7
7
6
6
3.3. Tehnologije savremene energetske upotrebe
drvne biomase 5
5
/nm 3
evra/nm
3

4
4

Za spremanje drvne mase iz {ume, individualni 3

3
2
2
vlasnici naj~e{}e koriste motornu testeru, vitla za
1
1
vu~u i obi~ne traktorske prikolice za prevoz. Savre-
0
meniji sistem je prikolica sa utovariva~em (hidrau- 8 9 10 11 12 13 14 15 30 40 50
li~na ruka sa dvodelnom re{etkastom ka{ikom), ko- nm /h3

jim se obavi najte`i deo rada, a to je podizanje deba-

la na prikolicu (slika 6). Slika 8. Kretanja cena seckanja drveta
u zavisnosti od kapaciteta ma{ine, [1]

Drva za lo`enje (oblice) pripremaju se na vi{e

na~ina. Tradicionalni na~in je cepanje komada drve-
ta du`ine 1 m, {to se mo`e izvesti ru~no ili ma{inski
(ma{inama sa vertikalnim radnim organima za ma-
nje kapacitete ili horizontalnim za ve}e kapacitete,
slika 9), zatim su{enje i posle toga rezanje motor-
nom testerom ili kru`nim cirkularom testerom na
Slika 6. Izvla~enje drveta vitlom, i transport prikolicom
odre|enu du`inu od 330 mm.
Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima 283
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

i pneumatskim transporterima direktno ubacuju u

skladi{ta doma}instava i koriste u procesu sagoreva-
nja u kotlovima (slika 13).

Slika 13. Postupak transporta, skladi{tenja i upotrebe

peleta u doma}instvima [4]
Slika. 9. Vertikalna i horizontalna ma{ina za
cepanje drva du`ine do 100 cm [1]
3.4. Ekonomika i subvencije za investicije kori-
Drugi sistem pripreme drvne mase je rezanje i {}enja biomase kao energije
cepanje stabla drveta (slika 10) na kona~nu du`inu
sa kombinovanim alatom koji se~e i cepa drvenu ob- Investicija u savremeni kotao na drvnu biomasu
licu u vi{e komada, koji se posle ove operacije su{e (npr. sekance) i do pet puta je ve}a od investicije u
na vazduhu. kotao na lo`-ulje (tabela 2), prema [1]. Zbog toga
sve ostale prednosti (upotreba vlastitog energetskog
izvora, automatizovano lo`enje, mehanizovana pri-
prema sekanaca) nisu dovoljne da bi se investitori
~e{}e odlu~ivali za ovakve sisteme.
Iskustva iz pojedinih dr`ava (Austrija, Finska,
[vedska, Danska) [1], [3], [5] govore da su subvenci-
je u visini 30 do 40 % investicije nu`ne da bi investi-
tori po~eli da ugra|uju sisteme za lo`enje na drvnu
Slika 10. Ma{ina za rezanje i cepanje drva biomasu (u Sloveniji trenutno do 15 % investicije).
do pre~nika od 35 cm [1]
Tabela 2.
Peleti (briketi) predstavljaju presovane valjka- Tro{kovi goriva i investicije razli~itih sistema pro-
ste komade drveta ili sli~nih materijala du`ine do izvodnje toplote, primer: 15 kW: nazivna snaga ko-
20 mm i pre~nika do 6 mm. Izrada peleta [4], danas tla (porodi~na ku}a 200 m2, savremena gradnja sa
je industrijski postupak (slika 11). Glavni deo za iz- termoizolacijom) cene novembar 2008 [1]
radu peleta je kru`na presa, koja pelete istiskuje pod
Vrsta gori- Gori- Investici-
visokom pritiskom kroz matricu. Peleti (briketi) mo- va/energije
Koli~ina Cena
vo/godina ja
gu se izraditi i od ostataka industrije name{taja (drv-
Oblice 13 pm 3
60 /m3 800 9 000
ni prah, piljevina, granje i sli~no).
Sekanci 30 nm3 15 /m3 450 15 000
Peleti briketi 6 000 kg 0,22 /kg 1 400 11 000
Lo` ulje 3 000 l 0,849 /l 2 130 3 000

4. ZAKLJU^AK

Slika 11. Razli~ite prese za izradu peleta ili briketa
od drveta i sli~nih materijala [4]
Slika 12. Oblici peleta ili briketa [4]
Peleti ili briketi se na kraju ciklusa pripreme bi-
omase transportuju kamionskim cisternama [1], [4],
Upotreba drvne mase kao obnovljivog energet-
skog izvora toplote ima svoju budu}nost. Tu su obave-
ze smanjenja emisije CO2, planovi EU, ve}i udeo sop-
stvenih izvora energije, zadr`avanje stanovnika mar-
ginalnih ruralnih podru~ja, spre~avanje po{umljava-
nja poljoprivrednih povr{ina, iskori{}avanje ostataka
prerade drva i ve}i obim iskori{tavanja {uma.
Savremene tehnologije kori{}enja drvne bioma-
se imaju veliku efikasnost, male emisije {tetnih ma-
terija u dimu i potpuno su automatizovani. Tro{kovi
investicija u ovakve kotlove su ve}i od investicija u
kotlove na fosilna goriva, pa su zbog toga nu`ne
subvencije.
284 Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

Biomasa (drvo) mo`e se smatrati strategijskim UPORABNIKIH, str. 2029, http://www.au-

potencijalom ne samo zbog toga {to je obnovljiv iz-
vor energije ve} i zbog toga {to je {iroko rasprostra-
njena i sveprisutna i mo`e da obezbedi proizvode od
`ivotnog zna~aja za sektore privrede koji zna~ajno
zavise od uvoza (gorivo za saobra}aj, elektri~nu
energiju, hemijske proizvode i sli~no).
Osim toga, doprinosi za{titi `ivotne sredine i
socijalnoekonomskom razvoju, posebno u seoskim
podru~jima (Slovenija, Srbija, Austrija), stvaranjem
uslova za novu proizvodnju i privredni razvoj uz
istovremeno o~uvanje kvaliteta `ivotne sredine.
U ruralnim podru~jima, zbog poznatih energet-
skih te{ko}a, kako zbog udaljenosti od gradskih cen-
tara, i neizgra|enih puteva i saobra}ajnica, stabilne
elektromre`e i sli~no, proizvodnju toplotne energije
na opisani na~in treba posebno stimulisati dodatnim
finansijskim sredstvima u okviru razvoja seoskog tu-
rizma i farmi sa organskom proizvodnjom, gde se to-
plotna energija uspe{no proizvodi i koristi na opisa-
nim principima.
Svetska kretanja u oblasti kori{}enja obnovlji-
vih izvora energije pokazuju da se sve razvijene ze-
mlje ubrzano orijenti{u na intenzivno kori{}enje
svih raspolo`ivih obnovljivih izvora energije. Evrop-
ska unija je izmenila u ovoj oblasti svoje planove,
propisuju}i da do 2010 . godine udeo biomase u pro-
izvodnji komercijalne energije poraste od planira-
nih 6 % na 12 %.
Novi Zakon o energetici u Srbiji podr`ava kori-
{}enje obnovljivih izvora energije i predvi|a povla-
stice za proizvo|a~e energije koji koriste ove izvore.
Me|utim, u Srbiji se i dalje ozbiljno ne razmatra
prelazak na alternativne izvore energije. Zbog viso-
kih po~etnih ulaganja ceo proces se smatra neispla-
tivim.
Na`alost, u Srbiji ne postoji nijedna elektrana ili
toplana koja koristi bilo koji od postupaka opisanih
u ovom radu. Ali treba o~ekivati da }e uskoro ovaj
vid proizvodnje energije biti realizovan i u Srbiji.
5. LITERATURA
re.gov.si/eknjiznica/prirocnik_izob_svet_LB.pdf,
2004.
[2] Poga~nik N.: OCENJEVANJE POTENCIALOV
LESNE BIOMASE IZ GOZDOV IZKORISTLJI-
VE V ENERGETSKE NAMENE. EGES 3/99,
str. 7780, 1999.
[3] Lasselsberger L.: STAND DER TECHNIK. PRE-
ZENTACIJA, 39. str. 2001.
[4] Olja~a V. M.: PRIMENA SAVREMENIH MA[I-
NA I TEHNOLOGIJA U ODR@AVANJU I EKS-
PLOATACIJI REKULTIVISANIH POVR[INA
KOPOVA RB KOLUBARA, Predavanje po pozivu,
Prezentacija, Lazarevac, 2007.
[5] Olja~a Sne`ana, Olja~a M., Kova~evi} D., Glamo~-
lija \.: EKOLO[KE POSLEDICE UPOTREBE
BILJAKA ZA DOBIJANJE ENERGIJE, Poljopri-
vredna tehnika, No 4, str. 9197, Beograd, 2007.
[6] D`eletovi} @., Dra`i} Gordana, Glamo~lija \., Mi-
hailovi} Nevena: PERSPEKTIVE UPOTREBE BI-
LJAKA KAO BIOENERGETSKIH USEVA, Poljo-
privredna tehnika, No 3, str. 5967, Beograd, 2007.
[7] Jacquelyn A. Ottman: GREEN MARKETING, OP-
PORTUNITZ FOR INNOVATION, NTC-McGraw-
Hill, 1998.
[8] Jovanovi} M., Ki{ F., POLJOPRIVREDA KAO
PROIZVO\A^ ENERGIJE, SPT (2004), No 1,
str.171181.
[9] Stability Pact Watch Group: ARRESTED DEVE-
LOPMENT, ENERGY EFFICIENCY AND RENE-
WABLE ENERGY IN THE BALCANS, 2005.
[10] Inforse, SUSTAINABLE ENERGY NEWS, de-
cember 2004.
[11] Branislav \or|evi}: PRILOG OBJEKTIVNIJEM
VREDOVANJU OBNOVLJIVIH ENERGIJA (I),
~asopis Elektroprivreda 42001, str. 315.
[12] Branislav Dordevic: PRILOG OBJEKTIVNIJEM
VREDOVANJU OBNOVLJIVIH ENERGIJA (II),
~asopis Elektroprivreda 12002, str. 313.
[13] www.vermer.co
[14] www.biopolitics.gr
[15] www.endemit.org.yu

[1] Dolen{ek M.: PRIDOBIVANJA, PREDELAVE IN

RABE LESNE BIOMASE PRI INDIVIDUALNIH

Dora|en rad STK C306 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 14. 07. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Mi}o V. Olja~a, doktor biotehni~kih nauka Univerziteta u Beogradu, redovni profesor

Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Nau~na oblast istra`ivanja: kori{}enje i za{tita resur-
sa zemlji{ta i voda u poljoprivrednoj proizvodnji, radne i specijalne ma{ine za ure|enje, odr-
`avanje i kori{}enje terena i zemlji{ta posebnih namena, tehni~ki sistemi u irigaciji zemlji{ta,
uzroci i posledice nesre}a u poljoprivredi, za{tita i mere kontrole zdravlja ljudi u kori{}enju
poljoprivredne tehnike, tehnologije obnovljivih izvora energije. Objavio 220 nau~nih radova
Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima 285
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

ili publikacija, i u~estvovao u 12 nau~nih projekta Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj, i drugih mi-
nistarstva Republike Srbije. Napisao 3 monografije i jedan univerzitetski ud`benik. Mentor je
2 doktorske disertacije, a u~estvovao kao ~lan komisije u odbrani 2 doktorske disertacije i 4 magistarska
rada. Ima 3 registrovana patenta (Zavod za patente, Beograd, RS) iz oblasti unapre|enja konstrukcije ala-
ta meliorativnih ma{ina. Jedan od dobitnika Grand Prix nagrade za pronalaske na me|unarodnoj izlo-
`bi Pronalaza{tvoBeograd 2007, kao i nagrade Privredne komore Beograda za 2007. godinu. Od 2002.
godine je predava~ za Obrazovni program za srpske farmere Budi bolji; za Projekat obuke za poljopri-
vredne proizvo|a~e Uvo|enje integralne i organske biljne proizvodnje i dobre poljoprivredne prakse,
oblast Mikroirigacione tehnike, u okviru kursa Organske poljoprivrede i organskog ratarstva; Projekat
obuke za poljoprivredne proizvo|a~e: Spre~avanje doga|anja nesretnih slu~ajeva u poljoprivredi Srbije,
gde je organizator Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Sne`ana I. Ilja~a, doktor biotehni~kih nauka Univerziteta u Beogradu, redovni profesor

Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Nau~na oblast istra`ivanja: agroekologija, za{tita `i-
votne sredine u poljoprivredi, ekologija, agroekosistemi, organska poljoprivreda. Objavila
162 nau~na rada ili publikacija, i u~estvovala u 10 nau~nih projekta Ministarstva za nauku i
tehnolo{ki razvoj, i drugih ministarstva Republike Srbije. Bila je rukovodilac ~etiri nau~na
projekta. U~estvovala je kao ekspert na 5 projekata koje je finansirala Evropska agencija za
rekonstrukciju i Svetska banka.
Kao gostuju}i profesor odr`ala je kurs Organic Farming, from Production to Marketing na master
studijama pod nazivom Sustainable development of Agricultural and Rural areas of the Adriatic-Ionian
Basin na Univerzitetu u Bolonji, Italija (2006). Napisala jednu monografiju, praktikum i ud`benik, men-
tor je dve doktorske disertacije i u~estvovala, kao ~lan komisije, u odbrani jedne doktorske disertacije i dva
magistarska rada.
Dobitnik je bronzane medalje FAO za doprinos bezbednosti hrane povodom Svetskog dana hrane 2009.
^lan je Upravnog odbora Nacionalnog udru`enja za organsku poljoprivredu Serbia Organica u Beo-
gradu.

Mirko M. Nedi} ro|en je 1958. godine u Zemunu. Maturirao je u Parizu u Academie de

Paris 1978. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu 1984. godine. Magistrirao je na
istom fakultetu 1991, a doktorirao 2007. godine.
Od 1988. do 1992. godine radio je na problemima navodnjavanja zemlji{ta u Institutu
Agroekonomik Beograd.
Tokom 1990. godine bio je na specijalizaciji u Francuskoj, u INRA, u Centre de Recher-
ches des Toulouse, gde je radio na problemima primerne radiometrije i termografije u poljo-
privredi. Od 1992. godine zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu, gde predaje predmete Konzervacija
zemlji{ta i voda i Ure|enje poljoprivrednog zemlji{ta.

Gligorevi} B. Kosta, diplomirani in`injer poljoprivrede odr`avanja i eksploatacije me-

hanizacije, asistent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Nau~na oblast istra`ivanja: me-
hanizacija biljne proizvodnje, tehni~ki sistemi u irigaciji zemlji{ta, uzroci i posledice nesre}a
u poljoprivredi. U~estvovao u realizaciji 4 projekta koje je finansiralo Ministarstvo za nauku
i tehnolo{ki razvoj RS, a tako|e permanentno u~estvuje u istra`iva~kim aktivnostima nastav-
nika i saradnika Instituta za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Jedan je od dobitnika Grand Prix nagrade za pronalaske na me|unarodnoj izlo`bi
Pronalaza{tvo Beograd 2007, kao i nagrade Privredne komore Beograda za 2007. godinu za pronala-
zak Linija ma{ina za ure|enje zemlji{ta po povr{ini i dubini . Kao autor i koautor objavio je 50 nau~nih
radova, jednu monografiju. Ima registrovan jedan patent (Zavod za patente, Beograd, RS) iz oblasti una-
pre|enja konstrukcije alata meliorativnih ma{ina.
286 Olja~a V. Mi}o i drugi: Racionalizacija savremenih re{enja kori{}enja biomase u doma}instvima
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 279286

Aleksandra A. ^anak Nedi}, ro|ena je 1961. godine. Gimnaziju je zavr{ila 1980. u Be-
ogradu. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu 1984, a magistrirala na istom fakulte-
tu 2009. U periodu 19851988. bila je zaposlena u INEP-u, gde je radila na problematici re-
kultivacije, konzervaciji deponija pepela i jalovine i za{titi `ivotne sredine; 1988-1993. godi-
ne bila je zaposlena u INI Agroekonomik, gde se bavila problemima za{tite `ivotne sredi-
ne i rekultivacije.
Od 1993. godine zaposlena je u Javnom preduze}u Elektroprivreda Srbije, u Sektoru za
za{titu `ivotne sredine.
Na mestu sekretara novoformiranog komiteta STK C3: Perfomanse za{tite `ivotne sredine JUKO
CIGRE bila je 20042007. godine, a od 2007. godine i predsednik komiteta CIGRE SRBIJA.

Marjan M. Dolen{ek, poljoprivredni in`injer i magistar biotehni~kih nauka Univerzite-

ta u Beogradu. Savetodavac za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredno-{umarskog zavoda,
Novo Mesto, Slovenija. Stru~ne oblasti rada: tehnika i tehnologija mehanizacije poljopri-
vredne proizvodnje, ekonomika upotrebe poljoprivredne i {umarske mehanizacije, spre~ava-
nje udesa i sigurnost kod rada u poljoprivredi i {umarstvu, obnovljivi izvori energije. Obja-
vio je vi{e od 700 stru~nih radova iz razli~itih oblasti rada u stru~nim ~asopisima i oko 20
nau~nih radova. Najvi{e nau~nih radova objavio u Sloveniji, Srbiji, a po nekoliko radova u
Austriji, Hrvatskoj, [vajcarskoj i Nema~koj. Spoljni je saradnik [umarskog instituta Slovenije u razli~itim
projektima energetskog kori{tenja drvne biomase u okviru EU programa: Intelligent energy Europe. ^lan
je austrijskog udru`enja za poljoprivrednu tehniku (Osterreichische Kuratorium fur Landtechnik). Kao
predstavnik Slovenije ~lan je savetodavnog odbora sekcije za poljoprivredu kod me|unarodnog udru`enja
za socijalnu sigurnost (ISSA International Social Security Association). Predstavnik je Slovenije za po-
ljoprivredu kod evropske agencije za sigurnost i zdravlje u radu (European Agency for Safety and Health
at Work) i predstavnik je Slovenije u evropskom udru`enju ma{inskih krugova (EMR Association of the
European National MR-Federations). Stru~ni je saradnik, konsultant Ministarstva poljoprivrede, saobra-
}aja, finansija i socijalne slu`be Slovenije kod pripremanja propisa iz oblasti saobra}aja, poreza i sigur-
nosti rada.
Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje... 287
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295

Procena stanja
metaloksidnog odvodnika prenapona
primenom harmonijske analize struje
odvo|enja pri radnom naponu mre`e
Zoran N. Stojanovi}, Zlatan M. Stojkovi}
Elektrotehni~ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 120 Beograd, Srbija
Stru~ni rad
UDK: 621.316.933; 621.3.015.3; 537.52

Rezime
U radu je razmatrana procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom metoda zasnova-
nog na harmonijskoj analizi struje odvo|enja pri radnom naponu mre`e. Upore|ene su slede}e varijante ovog
metoda: 1) metod harmonijske analize ukupne struje odvo|enja; 2) metod na bazi tre}eg harmonika rezistiv-
ne komponente struje odvo|enja; 3) metod gubitaka aktivne snage; 4) metod kompenzacije kapacitivne kom-
ponente struje odvo|enja; 5) metod direktnog odre|ivanja maksimalne vrednosti rezistivne komponente stru-
je odvo|enja. Za navedene metode uvedeni su odgovaraju}i indikatori za procenu stanja metaloksidnog od-
vodnika prenapona ~ija je mogu}nost primene analizirana u zavisnosti od prisustva vi{ih harmonika radnog
napona metaloksidnog odvodnika prenapona. Prora~uni su sprovedeni primenom programa MATLAB na
upro{}enoj ekvivalentnoj {emi metaloksidnog odvodnika prenapona sa nelinearnim elementom modelovanim
stepenom funkcijom. Na osnovu rezultata prora~una izvr{ena je gradacija primenljivosti pojedinih indikatora
za procenu stanja metaloksidnog odvodnika prenapona, koja ukazuje na posebnu prednost primene osnovnog
harmonika rezistivne komponente struje odvo|enja i osnovnog harmonika snage aktivnih gubitaka.
Klju~ne re~i: metaloksidni odvodnik prenapona, struja odvo|enja, monitoring, dijagnostika, harmonici

EVALUATION OF METAL-OXIDE SURGE ARRESTER CONDITION USING THE HARMONIC

ANALYSIS OF LEAKAGE CURRENT

Abstract

This paper presents the evaluation of metal-oxide surge arrester condition using the method based on
the harmonic analysis of leakage current. A comparison is made between the following variants of this met-
hod: 1) The method based on harmonic analysis of the total leakage current; 2) The method based on third
order harmonic of the resistive leakage current; 3) The method of power loss; 4) The capacitive current com-
pensation method; 5) The method based on direct measurement of the amplitude of the resistive leakage cur-
rent. For these methods the appropriate indicators are introduced for the evaluation of the MOSA condition.
The application of these methods is analyzed depending on the presence of higher harmonics of the metal-
oxide surge arrester operating voltage. Calculations were conducted using the program MATLAB on a sim-
plified equivalent circuit of a metal-oxide surge arrester with a non-linear element modeled using the degree
function. Based on the calculation results, a gradation was made for the applicability of individual indica-
tors for the evaluation of the metal-oxide surge arrester condition which indicates a special advantage for
using the basic harmonic of the resistive component of leakage current and the basic harmonic of power loss.
Key words: Metal-oxide surge arrester, leakage current, monitoring, diagnostics, harmonics

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: stojanovic@etf.rs

288 Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje...
1. UVOD
Pouzdano i kvalitetno snabdevanje elektri~nom
energijom predstavlja osnovni zahtev koji pred elek-
troenergetski sistem (EES) postavljaju potro{a~i
elektri~ne energije. Ovaj zahtev EES mora ispuniti
po svim funkcionalnim nivoima proizvodnje, preno-
sa i distribucije elektri~ne energije. Na pouzdanost
rada EES-a u znatnoj meri uti~e stanje metaloksid-
nog odvodnika prenapona (MOP), koji danas pred-
stavljaju osnovne ure|aje za za{titu od prenapona na
svim naponskim nivoima. Karakteristike MOP-a to-
kom eksploatacije nepovratno se menjaju usled vi{e
faktora, od kojih su najva`niji: nepravilan izbor, sta-
renje usled radnog napona, ubrzano starenje usled
strujnog naprezanja, prodor vlage u ku}i{te, kao i
uticaj atmosferskih prilika i hemijskih reakcija.
Stanje MOP-a generalno se mo`e proceniti na
osnovu metoda koji zahtevaju prekid pogona (off-li-
ne metodi) i metoda koji ne zahtevaju prekid pogona
(on-line metodi). Off-line metodi omogu}avaju bolji
uvid u stanje MOP-a, ali njihova primena uzrokuje
visoke tro{kove demonta`e, transporta i laboratorij-
skih ispitivanja. Ekonomski najprihvatljiviji metodi
za procenu stanja MOP-a su on-line metodi. Iako
manje pouzdani, njihova primena mo`e dati prelimi-
narnu sliku o stanju MOP-a na osnovu koje se pred-
uzimaju dalji koraci, odnosno sprovode terenska i/ili
laboratorijska ispitivanja. Metodi na bazi struje od-
vo|enja pri radnom naponu mre`e (u daljem tekstu:
struja odvo|enja) [14], metodi na bazi temperature
MOP-a [5, 6] i metodi na bazi elektromagnetskog
polja oko MOP-a [7, 8] predstavljaju on-line metode
za procenu njegovog stanja. Najstariji i ujedno najra-
sprostranjeniji metodi za procenu stanja MOP-a za-
snovani su na analizi struje odvo|enja. Uticaj kole-
banja radnog napona MOP-a na primenljivost poje-
dinih metoda detaljno je razmotren na upro{}enom
modelu MOP-a sa nelinearnim elementom modelo-
vanim stepenom funkcijom [9, 10, 11].
U radu je prikazan postupak procene stanja
MOP-a, zasnovan na harmonijskoj analizi struje od-
vo|enja. Za navedene varijante metoda uvedeni su
slede}i indikatori za procenu stanja MOP-a: efektiv-
na vrednost tre}eg harmonika ukupne struje odvo|e-
nja (It3), efektivna vrednost tre}eg harmonika rezi-
stivne komponente struje odvo|enja (Ir3), efektivna
vrednost rezistivne komponente struje odvo|enja
(Ir), amplituda rezistivne komponente struje odvo-
|enja (Imr) i ukupna snaga aktivnih gubitaka (P). Po-
red pomenutih indikatora, koji proisti~u iz metoda
baziranih na struji odvo|enja, uvedeni su i novi in-
dikatori koje pomenuti metodi dosad nisu tretirali:
efektivna vrednost osnovnog harmonika rezistivne
komponente struje odvo|enja (Ir1) i osnovni harmo-
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295
nik snage aktivnih gubitaka (P1). Posebno je razmo-
tren uticaj tre}eg, petog i sedmog harmonika napona
na struju odvo|enja, a potom i njihovo zajedni~ko
dejstvo. Analiza je ura|ena za dozvoljene vrednosti
vi{ih harmonika napona u zavisnosti od naponskog
nivoa prema relevantnim standardima [12, 13], od-
nosno normi [14]. Svi prora~uni sprovedeni su pri-
menom programskog alata MATLAB [15]. Na osno-
vu rezultata prora~una izvedeni su odgovaraju}i za-
klju~ci u vezi s primenljivo{}u pojedinih indikatora
za procenu stanja MOP-a. Posebnu pa`nju potrebno
je posvetiti osnovnom harmoniku rezistivne kompo-
nente struje odvo|enja i osnovnom harmoniku sna-
ge aktivnih gubitaka kao najboljim indikatorima za
procenu stanja MOP-a.
2. UTICAJ VI[IH HARMONIKA
RADNOG NAPONA
Dozvoljene vrednosti vi{ih harmonika napona u
zavisnosti od naponskog nivoa definisane su u rele-
vantnim standardima [12, 13], odnosno normi [14].
U analizi je kori{}en upro{}en model MOP-a, zna-
~aja, za metode bazirane na struji odvo|enja [9]. Pri-
tom je nelinearna karakteristika varistora MOP-a
predstavljena izrazom:
I mr U m
= (1)
I ref U ref
gde je:
Imr amplituda rezistivne komponente struje od-
vodnika,
Um amplituda napona odvodnika, Iref,
Uref referentna struja i referentni napon koji defi-
ni{u jednu ta~ku na U-I karakteristici,
a koeficijent nelinearnosti.
Pod pretpostavkom da primenjen napon pored
osnovnog harmonika sadr`i i n-ti harmonik, on se
mo`e predstaviti relacijom [16]:
u (t ) = 2 U 1 cos( t ) + 2 U n cos(n t + n ) (2)
gde je:
Un efektivna vrednost n-tog harmonika napona,
kru`na u~estanost osnovnog harmonika
(314 rad/s),
t vreme,
n red harmonika,
n po~etna faza n-tog harmonika.
Kapacitivna komponenta ic ukupne struje odvo-
|enja it sadr`i pored osnovnog i n-ti harmonik koji
je posledica postojanja istog harmonika u naponu:
ic = ic1 + icn (3)
Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295
Rezistivna komponenta ir ukupne struje odvo-
|enja it tako|e se sastoji od osnovnog i vi{ih harmo-
nika. Budu}i da svi metodi tretiraju struju odvo|enja
najvi{e do tre}eg harmonika, dovoljno je posmatrati
samo pomenute harmonike u rezistivnoj komponen-
ti, odnosno:
ir1 = ir' 1 + ir''1
ir 3 = ir' 3 + ir''3
gde je:
ir1 osnovni harmonik rezistivne komponente koji
je posledica nelinearne karakteristike MOP-a,
ir1 osnovni harmonik rezistivne komponente koji
je posledica vi{ih harmonika napona,
ir3 tre}i harmonik rezistivne komponente koji je
posledica nelinearne karakteristike MOP-a,
ir3 tre}i harmonik rezistivne komponente koji je
posledica vi{ih harmonika napona.
Amplitude komponenata ir1 i ir3 zavise od
vrednosti Un, n, kao i od po~etne faze n. Po{to su
za procenu stanja MOP-a merodavne samo kompo-
nente ir1 i ir3, u delu koji sledi bi}e analiziran uticaj
komponenata ir1 i ir3, koje su posledica vi{ih har-
monika napona. Pritom je akcenat stavljen na nepar-
ne harmonike, naro~ito tre}i, peti i sedmi kao najza-
stupljenije harmonike. Parni harmonici nisu tretirani
zbog zanemarljivog uticaja.
2.1. Uticaj tre}eg harmonika napona
Za analizu uticaja tre}eg harmonika napona na
mogu}nost primene dijagnosti~kih metoda, U-I ka-
(a)
55
50
45
Ir3 (A)
40
35
30
25
5 5
4 180
3 90
2 0
1 -90
U3 (%) 0 -180 3 ()
Slika 1. Zavisnost tre}eg harmonika rezistivne komponente Ir3 od tre}eg harmonika napona U3 i
po~etne faze tre}eg harmonika 3 za slu~aj novog (a) i degradiranog (b) MOP-a
289
rakteristike MOP-a modelovane su primenom (1) za
slede}e usvojene vrednosti: Iref = 1 mA, Uref = 1 r.j.,
n = 4,7 za nov MOP, i a = 3,4 za degradiran
MOP [9]. Primenom diskretne Fourierove transfor-
macije dobija se harmonijski sadr`aj pojedinih veli-
~ina za razli~ite vrednosti po~etne faze tre}eg har-
monika napona 3 za slu~ajeve novog i degradiranog
(4) MOP-a. Na osnovu ovako odre|enih indikatora mo-
gu}e je sprovesti analizu primenljivosti svakog od
pomenutih metoda za monitoring i dijagnostiku
(5) MOP-a kada napon sadr`i tre}i harmonik.
Na slikama 1a i 1b prikazana je zavisnost tre}eg
harmonika rezistivne komponente Ir3 od tre}eg har-
monika napona U3 i po~etne faze tre}eg harmonika
3 za slu~aj novog i degradiranog MOP-a. Tre}i har-
monik napona U3 kre}e se u intervalu od 0 do 5 % a
po~etna faza tre}eg harmonika 3 je varirana od
-180 do 180. Zavisnost osnovnog harmonika rezi-
stivne komponente Ir1 od tre}eg harmonika napona
U3 i po~etne faze tre}eg harmonika 3 za slu~aj no-
vog i degradiranog MOP-a ilustrovana je na slikama
2a i 2b. Zavisnost osnovnog harmonika snage gubi-
taka P1 od tre}eg harmonika napona U3 i po~etne fa-
ze tre}eg harmonika 3 za slu~aj novog i degradira-
nog MOP-a prikazana je na slikama 3a i 3b. Zbog
ograni~enog prostora nisu dati grafi~ki prikazi osta-
lih indikacionih veli~ina.
Grafici prikazani na slikama 13 prikazuju kva-
litativnu promenu navedenih indikatora u funkciji
tre}eg harmonika napona U3 i po~etne faze tre}eg
harmonika 3 za slu~aj novog i degradiranog MOP-a.
U analizi indikatora potrebno je uzeti u obzir najne-
povoljniji slu~aj koji se mo`e javiti budu}i da je po-
~etna faza tre}eg harmonika napona 3 slu~ajne pri-
rode, te se na nju ne mo`e uticati. Imaju}i ovo u vi-
(b)
80
70
Ir3 (A)
60
50
40
4 180
3 90
2 0
1 -90
U3 (%) 0 -180 3 ()
290 Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295

(a) (b)

100 165
95 160
Ir1 (A)

Ir1 (A)
90
155
85
80 150

75 145
5 5
4 180 4 180
3 90 3 90
2 0 2 0
1 -90 1 -90
U3 (%) 0 -180 3 () U3 (%) 0 -180 3 ()

Slika 2. Zavisnost osnovnog harmonika rezistivne komponente Ir1 od tre}eg harmonika napona U3 i
po~etne faze tre}eg harmonika 3 za slu~aj novog (a) i degradiranog (b) MOP-a

(a) (b)

70 115

65 110
P1 (r.j.)

P1 (r.j.)

60 105

55 100

50 95
5 5
4 180 4 180
3 90 3 90
2 0 2 0
1 -90 1 -90
U3 (%) 0 -180 3 () U3 (%) 0 -180 3 ()

Slika 3. Zavisnost osnovnog harmonika snage gubitaka P1 od tre}eg harmonika napona U3 i

po~etne faze tre}eg harmonika 3 za slu~aj novog (a) i degradiranog (b) MOP-a

du, sa grafika na slikama 13 mo`e se uo~iti da in-
dikatori posti`u ekstremne vrednosti pri 3 = 180
ili 3 = 0. Najnepovoljniji slu~aj dobija se ako se
posmatraju maksimalna vrednost indikatora novog
MOP-a i minimalna vrednosti odgovaraju}eg indi-
katora degradiranog MOP-a. Ove vrednosti su odre-
|ene za vrednost tre}eg harmonika napona 5 %, {to
odgovara maksimalnoj dozvoljenoj vrednosti u ni-
skonaponskoj mre`i (NNM) i srednjonaponskoj
mre`i (SNM), odnosno za vrednost tre}eg harmoni-
ka napona 2 %, {to odgovara maksimalnoj dozvolje-
noj vrednosti u visokonaponskoj mre`i (VNM) (ta-
bela 1). Boldirane vrednosti defini{u najnepovoljni-
ji slu~aj koji se mo`e javiti pri analizi uticaja tre}eg
harmonika napona na indikacione veli~ine. Rezulta-
ti u koloni za U3 = 0 % odnose se na slu~aj kada ne-
ma tre}eg harmonika.
Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 1 mogu
se izvesti zaklju~ci o upotrebljivosti pojedinih indi-
katora za procenu stanja MOP-a u prisustvu tre}eg
harmonika napona. Za NNM SNM, gde je maksi-
malna dozvoljena vrednost tre}eg harmonika napona
5 %, dobijaju se maksimalna vrednost indikatora It3
novog MOP-a od 168,4 A i minimalna vrednost in-
dikatora It3 degradiranog MOP-a od 71,3 A. Kada
je posredi VNM, gde je dozvoljeni nivo tre}eg har-
monika 2 %, vrednost indikatora It3 varira od maksi-
malne vrednosti 91,7 A kod novog MOP-a, do mi-
nimalne vrednosti 5,7 A kod degradiranog MOP-a.
Kako je u svim pomenutim slu~ajevima vrednost in-
Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje... 291
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295

Tabela 1.
Ekstremne vrednosti indikacionih veli~ina za razli~ite naponske nivoe pri dejstvu tre}eg harmonika napona

U3 = 0 % VNM (U3 = 2 %) NNM SNM (U3 = 5 %)

Indikator nov degradiran nov degradiran
nov degradiran
max min max min max min max min
It3
40,7 56,7 91,7 10,3 107,9 5,7 168,4 86,7 184,8 71,3
(A)
Ir3
40,7 56,7 45,6 35,9 63,3 50,1 53,2 29,1 73,4 40,3
(A)
Ir
94,2 161,5 100,2 88,7 167,8 155,8 110,3 81,5 178,1 148,3
(A)
Imr
187,1 297,4 205,3 170,1 318,1 277,7 235,3 147,0 351,1 249,8
(A)
Ir1
84,6 151,2 88,6 81,0 155,2 147,5 95,3 76,2 161,8 142,6
(A)
P
59,2 105,8 62,3 56,2 109,5 102,6 68,6 52,3 115,7 98,4
(r.j.)
P1
59,2 105,8 62,0 56,7 108,7 103,3 66,7 53,3 113,3 99,8
(r.j.)

dikatora It3 novog MOP-a nekoliko puta ve}a od od- re kvalifikuje za kori{}enje u proceni stanja MOP-a.
govaraju}e vrednosti indikatora degradiranog MOP-a, Indikator P predstavlja dobar pokazatelj stanja
zaklju~uje se da je metod zasnovan na indikatoru It3 MOP-a, ali je ne{to osetljiviji na prisustvo tre}eg
neupotrebljiv za procenu stanja MOP-a u uslovima harmonika napona, pa je za ocenu stanja MOP-a bo-
postojanja tre}eg harmonika napona. lje koristiti indikator P1.
Maksimalna vrednost indikatora Ir3 za NNM U tabeli 2 prikazani su procentualni prira{taji
SNM iznosi 53,2 A za nov, odnosno 40,3 A za de- indikacionih veli~ina za najnepovoljniji slu~aj koji
gradiran MOP, {to ukazuje na neupotrebljivost ovog potvr|uju prethodne konstatacije. Na osnovu vred-
indikatora u navedenim mre`ama. U VNM je situaci- nosti iz tabele 2 indikatori se mogu rangirati po~ev-
ja povoljnija jer je maksimalna vrednost indikatora {i od najboljeg na slede}i na~in: Ir1 ili P1, P, Ir, Imr,
Ir3 novog MOP-a (45,6 A) ni`a od minimalne vred- Ir3 i na kraju It3.
nosti indikatora Ir3 degradiranog MOP-a (50,1 A).
Ovaj rezultat ukazuje na manju osetljivost ovog indi- Tabela 2.
katora u pore|enju sa It3, ali je prira{taj nedovoljan Procentualni prira{taji indikacionih veli~ina
za pouzdan zaklju~ak o stanju MOP-a. Kada je re~ o za razli~ite naponske nivoe pri dejstvu
indikatoru Ir mo`e se zaklju~iti da se on mo`e kori- tre}eg harmonika napona
stiti za procenu stanja MOP-a u svim mre`ama s ob- VNM NNM SNM
Indikator U3 = 0 %
zirom na to da je maksimalna vrednost ovog indika- (U3 = 2 %) (U3 = 5 %)
tora za nov MOP ni`a od minimalne vrednosti indika- It3 (%) 39,3 -93,8 -57,7
tora za degradiran MOP (110,3 A prema 148,3 A Ir3 (%) 39,3 9,9 -24,2
za NNM SNM, odnosno 100,2 A prema 155,8 A Ir (%) 71,4 55,5 34,5
za VNM). Situacija je nepovoljnija za indikator Imr Imr (%) 59,0 35,3 6,2
jer su prira{taji manji, naro~ito za NNM SNM Ir1 (%) 78,7 66,5 49,6
(235,3 A prema 249,8 A za NNM SNM mre`u, P (%) 78,7 64,7 43,4
odnosno 205,3 A prema 277,7 A za VNM). P1 (%) 78,7 66,6 49,6
Zaklju~ak o primenljivosti indikatora Ir1 za pro-
cenu stanja MOP-a u navedenim mre`ama je jo{ iz- 2.2. Uticaj petog harmonika napona
razitiji s obzirom na odnos maksimalne vrednosti
ovog indikatora za nov MOP i minimalne vrednosti Po{to je peti harmonik napona u SNM i VNM
za degradiran MOP. Taj odnos iznosi 95,3 A prema zastupljeniji od tre}eg harmonika jer ga sprega ener-
142,6 A za NNM SNM, odnosno 88,6 A prema getskog transformatora Dy ne filtrira, potrebno je is-
147,5 A za VNM. Iz tabele 1 mo`e se uo~iti da su pitati uticaj i ovog harmonika na primenljivost me-
u svim mre`ama vrednosti indikatora P i P1 novog toda za procenu stanja MOP-a. Postupak je identi-
MOP-a ni`e od odgovaraju}ih vrednosti ovih indi- ~an kao i u analizi uticaja tre}eg harmonika napona.
katora degradiranog MOP-a, {to navedene indikato- U tabeli 3 prikazane su ekstremne vrednosti indika-
292 Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje...
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295

Tabela 3.
Ekstremne vrednosti indikacionih veli~ina za razli~ite naponske nivoe pri dejstvu petog harmonika napona

U5 = 0 % VNM (U5 = 2 %) NNM SNM (U5 = 6 %)

Indikator nov degradiran nov degradiran
nov degradiran
max min max min max min max min
It3
40,7 56,7 43,9 37,6 60,4 53,1 50,6 31,7 67,8 45,9
(mA)
Ir3
40,7 56,7 43,9 37,6 60,4 53,1 50,6 31,7 67,8 45,9
(mA)
Ir
94,2 161,5 96,9 92,2 163,4 160,3 104,5 90,8 169,4 160,2
(mA)
Imr
187,1 297,4 205,3 170,1 318,1 277,7 246,0 147,8 362,6 250,7
(mA)
Ir1
84,6 151,2 85,5 84,1 151,6 151,2 88,2 84,2 153,2 152,1
(mA)
P
59,2 105,8 60,0 58,9 106,2 105,9 62,7 59,3 108,2 107,2
(r.j.)
P1
59,2 105,8 59,8 58,9 106,1 105,8 61,8 59,0 107,2 106,5
(r.j.)

cionih veli~ina za razli~ite naponske nivoe pri dej- Tabela 4.

stvu petog harmonika napona. Boldirane vrednosti Procentualni prira{taji indikacionih veli~ina
defini{u najnepovoljniji slu~aj koji se mo`e javiti pri za razli~ite naponske nivoe pri dejstvu
analizi uticaja petog harmonika napona na indikaci- petog harmonika napona
one veli~ine.
VNM NNM SNM
Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 3 formi- Indikator U5 = 0 %
(U5 = 2 %) (U5 = 6 %)
rana je tabela 4 sa procentualnim prira{tajima indika-
It3 (%) 39,3 21,0 -9,3
cionih veli~ina za najnepovoljniji slu~aj. Prema tabe-
Ir3 (%) 39,3 21,0 -9,3
li 4 mo`e se konstatovati da jedino indikatori It3 i Ir3
Ir (%) 71,4 65,4 53,3
imaju negativne prira{taje, i to kod NNM i SNM. Po
svim ostalim pozicijama indikatori imaju pozitivne Imr (%) 59,0 35,3 1,9
prira{taje. Pritom, najmanju osetljivost na prisustvo Ir1 (%) 78,7 76,8 72,4
petog harmonika napona pokazuju veli~ine Ir1 i P1, P (%) 78,7 76,5 71,0
potom slede pokazatelji P, Ir i Imr, respektivno. P1 (%) 78,7 76,9 72,3

Tabela 5.
Ekstremne vrednosti indikacionih veli~ina za razli~ite naponske nivoe pri dejstvu sedmog harmonika napona
U7 = 0 % VNM (U7 = 2 %) NNM SNM (U7 = 5 %)
Indikator nov degradiran nov degradiran
nov degradiran
max min max min max min max min
It3
40,7 56,7 41,4 40,0 56,9 56,5 42,7 39,3 57,3 56,2
(mA)
Ir3
40,7 56,7 41,4 40,0 56,9 56,5 42,7 39,3 57,3 56,2
(mA)
Ir
94,2 161,5 95,1 94,1 162,0 161,8 98,0 95,5 164,1 163,6
(mA)
Imr
187,1 297,4 205,3 170,1 318,1 277,7 235,3 170,5 351,1 278,1
(mA)
Ir1
84,6 151,2 84,8 84,8 151,4 151,3 85,8 85,7 152,3 152,1
(mA)
P
59,2 105,8 59,4 59,4 106,1 106,0 60,5 60,4 107,2 107,1
(r.j.)
P1
59,2 105,8 59,4 59,4 106,0 105,9 60,1 60,0 106,6 106,5
(r.j.)
Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje... 293
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295

2.3. Uticaj sedmog harmonika napona pokazuju pozitivne promene po svim pozicijama.
Drugim re~ima, {to je red naponskog harmonika ve-
Pored petog harmonika napona sprega energet- }i, to je njegov uticaj na indikacione veli~ine manji.
skog transformatora Dy ne filtrira ni sedmi harmonik
napona. Stoga }e biti analiziran uticaj i ovog harmo- 2.4. Uticaj kombinovanog dejstva tre}eg, petog i
nika na mogu}nost primene dijagnosti~kih metoda za sedmog harmonika napona
procenu stanja MOP-a. U tabeli 5 prikazane su eks-
tremne vrednosti indikacionih veli~ina za razli~ite na- Na kraju je sprovedena i analiza istovremenog
ponske nivoe pri dejstvu sedmog harmonika napona. dejstva tre}eg, petog i sedmog harmonika napona na
Boldirane vrednosti defini{u najnepovoljniji slu~aj primenljivost indikatora za procenu stanja MOP-a.
koji se mo`e javiti pri analizi uticaja sedmog harmo- Radi postizanja najnepovoljnijeg slu~aja koji se od-
nika napona na indikacione veli~ine, kao {to je to ura- nosi na maksimalnu vrednost indikacione veli~ine
|eno i pri analizi uticaja tre}eg i petog harmonika na- novog MOP-a i minimalnu vrednost indikacione ve-
pona. Na osnovu ovih vrednosti formirana je tabela 6 li~ine degradiranog MOP-a, primenjeni su naponi sa
sa procentualnim prira{tajima indikacionih veli~ina. razli~itim po~etnim fazama vi{ih harmonika za nov
Brojne vrednosti iz tabele 6 jasno pokazuju da je i degradiran MOP. Kada je re~ o amplitudama poje-
uticaj sedmog harmonika napona na primenljivost di- dina~nih komponenata, one su odabrane tako da se
jagnosti~kih metoda za procenu stanja MOP-a najma- ukupno harmonijsko izobli~enje dovoljno pribli`i
nji u pore|enju sa uticajem tre}eg i petog harmonika. dozvoljenim vrednostima datim u [12, 13]. Imaju}i
Na takav zaklju~ak ukazuju i indikatori It3 i Ir3 koji prethodno u vidu, usvojeni su slede}i harmonijski
sastavi: U3 = 1,5 %, U5 = 2 %, U7 = 1,5 % za VNM;
Tabela 6. U3 = 4 %, U5 = 5 %, U7 = 4 % za NNM SNM.
Procentualni prira{taji indikacionih veli~ina Vrednosti indikacionih veli~ina za razli~ite na-
za razli~ite naponske nivoe pri dejstvu ponske nivoe pri jednovremenom dejstvu tre}eg, pe-
sedmog harmonika napona tog i sedmog harmonika napona i ukupnog harmo-
nijskog izobli~enja napona THDU date su u tabeli 7.
Indikator U7 = 0 %
VNM NNM SNM Brojne vrednosti date u tabeli VII ne obe}avaju
(U7 = 2 %) (U7 = 5 %) mnogo, s obzirom na to da se vrednosti iz kolona
It3 (%) 39,3 36,5 31,6 nov i degradiran ozbiljno pribli`avaju, smanjuju-
Ir3 (%) 39,3 36,5 31,6 }i na taj na~in kredibilitet pomenutih metoda. Me|u-
Ir (%) 71,4 70,1 66,9 tim, usvojene vrednosti vi{ih harmonika napona iako
Imr (%) 59,0 35,3 18,2 odgovaraju standardima, retko se mogu javiti u po-
Ir1 (%) 78,7 78,4 77,3 menutim mre`ama. Ovo se naro~ito odnosi na SNM i
P (%) 78,7 78,5 77,0 VNM gde se dijagnostika MOP-a i sprovodi. Konsta-
P1 (%) 78,7 78,3 77,2 tacija da u pomenutim mre`ama sprega distributivnih
Tabela 7.
Vrednosti indikacionih veli~ina za razli~ite naponske nivoe pri jednovremenom dejstvu tre}eg, petog i
sedmog harmonika napona i ukupnog harmonijskog izobli~enja napona THDU

THDU = 0 % THDU = 2,92 % (VNM) THDU = 7,55 % (NNM?SNM)

Indikator
nov degradiran nov degradiran
It3
40,7 56,7 61,6 61,5 119,6 107,8
(mA)
Ir3
40,7 56,7 48,4 48,3 63,2 36,2
(mA)
Ir
94,2 161,5 103,0 157,0 124,8 155,6
(mA)
Imr
187,1 297,4 235,3 253,9 332,2 263,8
(mA)
Ir1
84,6 151,2 88,9 148,8 99,3 147,1
(mA)
P
59,2 105,8 63,1 103,8 73,0 103,5
(r.j.)
P1
59,2 105,8 62,2 104,1 69,5 102,9
(r.j.)
294 Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje...
transformatora Dy filtrira tre}i harmonik napona do-
bija jo{ vi{e na va`nosti budu}i da je prethodna ana-
liza pokazala da najve}i uticaj na indikatore za proce-
nu stanja MOP-a ima upravo tre}i harmonik napona.
3. ZAKLJU^AK
Na osnovu analize rezultata prora~una mogu se
izvesti slede}i zaklju~ci.
3.1. Sprovedena analiza pokazala je veliki uticaj vi{ih
harmonika radnog napona na primenljivost di-
jagnosti~kih metoda. Me|utim, usvojene vredno-
sti vi{ih harmonika napona, iako odgovaraju
standardima, retko se mogu javiti u pomenutim
mre`ama. Ovo se naro~ito odnosi na srednje na-
ponsku mre`u i visoko naponsku mre`u gde se di-
jagnostika metaloksidnog odvodnika prenapona
i sprovodi. U ovim mre`ama sprega distributiv-
nih transformatora Dy filtrira tre}i harmonik na-
pona. Ova konstatacija dobija jo{ vi{e na va`no-
sti budu}i da najve}i uticaj na primenu metoda
za procenu stanja metaloksidnog odvodnika pre-
napona ima upravo tre}i harmonik napona.
3.2. Kod metoda koji pored merenja struje zahtevaju
i merenje napona, a to su metod gubitaka aktiv-
ne snage i metod kompenzacije kapacitivne kom-
ponente struje odvo|enja, mogu}e je smanjiti
uticaj vi{ih harmonika napona, odnosno pobolj-
{ati pouzdanost procene stanja metaloksidnog
odvodnika prenapona. S obzirom na to da ve}
postoji merenje napona, mo`e se utvrditi i sadr-
`aj vi{ih harmonika, kao i odgovaraju}ih po~et-
nih faza. Na osnovu njih mogu se uvesti korekci-
oni faktori ili koeficijenti koji bi smanjili uticaj
vi{ih harmonika na primenljivost razmatranih
dijagnosti~kih metoda. Situacija je jo{ povoljni-
ja ako se kao indikacione veli~ine koriste osnov-
ni harmonici, budu}i da su oni najmanje osetlji-
vi na prisustvo vi{ih harmonika napona. Kod
metoda gubitaka aktivne snage umesto ukupne
snage gubitaka P treba koristiti osnovni harmo-
nik P1, dok kod metoda kompenzacije kapacitiv-
ne komponente struje umesto amplitude (Imr) ili
efektivne vrednosti (Ir) treba koristiti osnovni
harmonik rezistivne komponente struje (Ir1).
3.3. Metodi koji se baziraju samo na merenju struje
odvo|enja mnogo su ugro`eniji vi{im harmoni-
cima napona. Re{enje problema je definisanje
uslova pri kojima se ovi metodi mogu koristiti.
Umesto da se prate samo osnovni i tre}i harmo-
nik struje odvo|enja, u analizu treba uvesti i
harmonike vi{eg reda (peti, sedmi, deveti itd.).
Ovi harmonici struje nisu dobri pokazatelji sta-
nja metaloksidnog odvodnika prenapona, ali su
zato osetljivi na vi{e harmonike napona. Ukoli-
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295
ko bi odgovaraju}i strujni harmonik iza{ao iz
nekog, unapred definisanog opsega vrednosti, to
bi se moglo iskoristiti kao pokazatelj prisustva
vi{ih harmonika u mre`nom naponu. U takvim
slu~ajevima primenjen metod bi trebalo tretirati
kao nedovoljno pouzdan, a rezultati koje on da-
je prihvatiti s rezervom.
3.4. Predmet daljih istra`ivanja bi}e usmeren na verifi-
kaciju pomenutih zaklju~aka na realnim odvodnici-
ma, kako u laboratorijskim uslovima, tako i u po-
strojenjima. Merenjem napona i struje za odre|en
tip metaloksidnog odvodnika prenapona mogu se
kreirati realni korekcioni faktori po naponu i vi{im
harmonicima koji bi omogu}ili utvr|ivanje jasnih
granica i kriterijuma do koje mere se metaloksidni
odvodnik prenapona mo`e bezbedno i pouzdano ko-
ristiti. Zavr{ni korak u verifikaciji zaklju~aka omo-
gu}i}e periodi~na merenja na metaloksidnom
odvodniku prenapona u pogonu {to bi, uz implemen-
taciju predlo`enih algoritama, omogu}ilo efikasan
postupak monitoringa i dijagnostike stanja metalok-
sidnog odvodnika prenapona tokom eksploatacije.
4. LITERATURA
[1] S. Shirakawa, F. Endo, H. Kitajima, S. Kobayashi,
K. Kurita, K. Goto, M. Sakai, MAINTENANCE
OF SURGE ARRESTER BY A PORTABLE AR-
RESTER LEAKAGE CURRENT DETECTOR, IE-
EE Transactions on Power Delivery, Vol. 3, No. 3,
July 1988
[2] J. Lundquist, L. Stenstrom, A. Schei, B. Hansen,
NEW METHOD FOR MEASUREMENT OF THE
RESISTIVE LEAKAGE CURRENT OF METAL-
OXIDE SURGE ARRESTERS IN SERVICE, IEEE
Transactions on Power Delivery, Vol. 5, No. 4, No-
vember 1990
[3] L. T. Coffeen, J. E. McBride, HIGH VOLTAGE AC
RESISTIVE CURRENT MEASUREMENTS
USING A COMPUTER BASED DIGITAL WATTS
TECHNIQUE, IEEE Transactions on Power Deli-
very, Vol. 6, No. 2, April 1991
[4] X. Yan, Y. Wen, X. Yi, STADY ON THE RESISTI-
VE LEAKAGE CURRENT CHARACTERISTIC
OF MOV SURGE ARRESTERS, IEEE/PES, Tran-
smission and Distribution Conference and Exhibiti-
on, Vol. 2, Asia Pacific, 610 October 2002
[5] Ch. Heinrich, V. Hinrichsen, DIAGNOSTICS AND
MONITORING OF METAL-OXIDE SURGE AR-
RESTERS IN HIGH-VOLTAGE NETWORKS-
COMPARISON OF EXISTING AND NEWLY DE-
VELOPED PROCEDURES, IEEE Transactions on
Power Delivery, Vol. 16, No. 1, January 2001
[6] V. Hinrichsen, G. Scholl, M. Schubert, Th. Ostertag,
ONLINE MONITORING OF HIGH-VOLTAGE
Stojanovi} N. Zoran i Stojkovi} M. Zlatan: Procena stanja metaloksidnog odvodnika prenapona primenom harmonijske analize struje... 295
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 287295

METAL-OXIDE SURGE ARRESTERS BY WI-
RELESS PASSIVE SURFACE ACOUSTIC WAVE
(SAW) TEMPERATURE SENSORS, High Voltage
Engineering, Eleventh International Symposium
(Conference Publication No. 467), Vol. 2, London,
2227 August 1999
[7] J. H. Shaw, N. V. Holmgren, CHARACTERISTICS
WHICH CAN BE USED TO DETECT DEFECTI-
VE DISTRIBUTION SURGE ARRESTERS, IEEE
Transaction on Power Apparatus and Systems, Vol.
PAS-104, No. 1, January 1985
[8] K. L. Wong, ELECTROMAGNETIC EMISSION
BASED MONITORING TECHNIQUE FOR PO-
LYMER ZNO SURGE ARRESTERS, IEEE Tran-
sactions on Dielectrics and Electrical Insulation,
Vol. 13, No. 1, February 2006
[9] Z. Stojanovi}, Z. Stojkovi}, PROCENA STANJA
METALOKSIDNOG ODVODNIKA PRENAPO-
NA PRIMENOM METODA ZASNOVANIH NA
ANALIZI STRUJE ODVO\ENJA PRI RADNOM
NAPONU MRE@E, 29. Savetovanje CIGRE Srbija,
Ref. C4-04, Zlatibor, 31. maj6. jun 2009.
[10] A. M. Miri, Z. Stojkovi}, ELEKTROMAGNETNI
PRELAZNI PROCESI U SEKUNDARNIM KOLI-
MA MERNIH TRANSFORMATORA U SF6 PO-
STROJENJU, Elektroprivreda, Br. 4, 1999, str. 6166.
[11] Z. Stojkovi}, A. Miri, G. Mitri}, PRORA^UN PO-
RASTA POTENCIJALA METALNOG OKLOPA
GASOM SF6 IZOLOVANOG POSTROJENJA IZA-
ZVANOG SKLOPNIM OPERACIJAMA RASTA-
VLJA^EM, Elektroprivreda, Br. 2, 2003, str. 5459.
[12] IEC 61000-2-2, Electromagnetic compatibility
(EMC) Part 2-2: Environment Compatibility le-
vels for low-frequency conducted disturbances and
signalling in public low-voltage power supply
systems, Ed. 2.0, March 2002.
[13] IEC/TR 61000-3-6, Electromagnetic compatibility
(EMC) Part 3-6: Limits Assessment of emission
limits for the connection of distorting installations
to MV, HV and EHV power systems, Ed. 2.0, Fe-
bruary 2008.
[14] EN 50160, VOLTAGE CHARACTERISTICS OF
ELECTRICITY SUPPLIED BY PUBLIC DISTRI-
BUTION NETWORKS, September 2007.
[15] MATLAB The Language of Technical Compu-
ting, Version 7.10.0 (R2010a), The Math Works
Inc., 2010.
[16] H. Zhu, M. R. Raghuveer, INFLUENCE OF HAR-
MONICS IN SYSTEM VOLTAGE ON METAL-
OXIDE SURGE ARRESTER DIAGNOSTICS,
Conference on Electrical Insulation and Dielectric
Phenomena, Vol. 2, Austin, 1720 October 1999.

ZAHVALNICA

Autori zahvaljuju Ministarstvu za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije koje je u okviru Pro-
jekta integralnih i interdisciplinarnih istra`ivanja omogu}ilo pripremu i prezentaciju ovog rada. Drugi
autor zahvaljuje Fondaciji Alexander von Humboldt, Bon, SR Nema~ka, na celokupnoj podr{ci nje-
govom nau~noistra`iva~kom radu.

Dora|en rad STK C404 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 09. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Zoran Stojanovi} (1979) diplomirao je 2003. i magistrirao 2009. godine na Elektroteh-

ni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2003. do 2004. godine radio je kao projektant
u Energoprojektu Hidroin`enjering A.D. Od kraja 2004. godine radi na Elektrotehni~kom
fakultetu Univerziteta u Beogradu pri Katedri za elektroenergetske sisteme kao asistent.
Oblasti njegovog interesovanja su relejna za{tita i monitoring visokonaponske opreme.

Zlatan Stojkovi} (1960) diplomirao je 1984, magistrirao 1991. i doktorirao 1995. godi-
ne na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1984. do 1993. godine radio
je kao projektant u Energoprojektu Hidroin`enjering A.D. Od 1993. godine radi na Elek-
trotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu pri Katedri za elektroenergetske sisteme, ~i-
ji je {ef od 2006. godine. Kao stipendista Fondacije Alexander von Humboldt, Bon, SR Ne-
ma~ka, boravio je na posledoktorskom usavr{avanju u institutima za elektroenergetske siste-
me i visok napon univerziteta u Karlsrueu, [tutgartu i Rostoku, SR Nema~ka. Autor i koautor
je 3 monografije nacionalnog zna~aja i jednog praktikuma, 75 radova u me|unarodnim i doma}im ~asopi-
sima i konferencijama. U~estvovao je u realizaciji 65 projekata i 6 programskih alata. Recenzent je 11 knji-
ga i monografija, kao i me|unarodnih i doma}ih ~asopisa, odnosno konferencija. Nagra|en je za 7 rado-
va objavljenih na doma}im konferencijama.
296 Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302

Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta

elektri~ne energije
Vladimir M. Jankovi}, Milo{ B. Mladenovi} i Dejan S. Stoj~evski
JP Elektromre`a Srbije, Vojvode Stepe 412,
11 040 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.311.16; 339.1

Rezime
U radu je predstavljen algoritam spajanja dan-unapred tr`i{ta elektri~ne energije koji se zasniva na
maksimizaciji ukupne dru{tvene dobrobiti na zajedni~kom, spojenom tr`i{tu elektri~ne energije. Pomo}u
ovog algoritma mo`e se spojiti vi{e tr`i{ta bez obzira na strukturu fizi~kih veza izme|u njih. Na primeru
spajanja tr`i{ta zapadne Evrope i nordijskih zemalja kao prvog uspe{nog multiregionalnog povezivanja pri-
kazane su slo`enost i fleksibilnost koncepta spajanja dan-unapred tr`i{ta elektri~ne energije.
Klju~ne re~i: spajanje tr`i{ta elektri~ne energije, implicitne aukcije prenosnih kapaciteta,
dru{tvena dobrobit, optimizacija

PRACTICAL ASPECTS OF ELECTRICITY MARKET COUPLING

Abstract

This paper presents the day-ahead electricity market coupling algorithm. This algorithm is based on
maximization of the total social welfare in a common, coupled electricity market. By using this algorithm it
is possible to couple several markets regardless of the structure of physical connections between the mar-
kets. Complexity and flexibility of the day-ahead electricity market coupling is shown using the example of
market coupling between Central-West Europe and Nordic countries as the first successful multi-regional
market coupling.
Key words: electricity market coupling, implicit capacity auctions, social welfare, optimization

1. UVOD pling). Smatra se da to predstavlja ne samo najefika-

Operatori prenosnih sistema i berze elektri~ne
energije zajedni~ki su razvili implicitne aukcije pre-
kograni~nih prenosnih kapaciteta kao na~in dodele
kapaciteta na dan-unapred tr`i{tu elektri~ne energi-
je. Kod implicitnih aukcija se istovremeno trguje i
elektri~nom energijom i pravima na kori{}enje pre-
nosnih kapaciteta izme|u dve zone [1], tj. vr{i se
spajanje tr`i{ta elektri~ne energije (market cou-
sniji na~in dodele prenosnih kapaciteta izme|u dve
zone ve} da se time obezbe|uju i efikasni ekonom-
ski signali za sve u~esnike na tr`i{tu elektri~ne ener-
gije. Zbog toga se spajanje tr`i{ta elektri~ne energi-
je smatra i delatno{}u u dru{tvenom, odnosno op-
{tem interesu.
Osnovni kriterijumi na osnovu kojih se mo`e
proceniti da li je spajanje tr`i{ta u dru{tvenom inte-
resu su slede}i [2].

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: vladimir.jankovic@ems.rs

Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije 297
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302

1. Da li se posti`e maksimizacija ukupne dru{tvene ski period) prikupljaju naloge za prodaju i kupovinu
dobrobiti na tr`i{tu dan-napred kori{}enjem pre- koje re|aju po veli~ini u obliku krive ponude PS (MS)
nosnih kapaciteta izme|u zona koje se spajaju? i krive potra`nje PD(MD). Prese~na ta~ka ovih dveju
2. Da li se prenosni kapaciteti dodeljuju na objekti- krivih daje prese~nu cenu (MCP) i koli~inu kupljene,
van, transparentan i nediskriminatoran na~in? odnosno prodate (MCV) energije po toj ceni (slika 1).
3. Da li se u~esnicima na tr`i{tu {alju efikasni eko- Ukoliko berza elektri~ne energije nije spojena s
nomski signali kao {to su ujedna~avanje cena iz- drugim berzama, ukupna koli~ina energije koju je u
me|u susednih zona i izbegavanje pojave suprot- nekom satu kupilo K kupaca bi}e jednaka koli~ini
nih komercijalnih tokova energije (kada tokovi energije koju im je prodalo J proizvo|a~a, tj. va`i
idu od tr`i{ta sa ve}om cenom ka tr`i{tu sa ma- slede}a relacija:
njom cenom elektri~ne energije)? K J
MCV = M D ,k = M S , j (4)
k =1 j =1
2. UKUPNA DRU[TVENA DOBROBIT
cena

U teoriji se ukupna dru{tvena dobrobit defini{e EUR/
(evra/
MWh)
MWh) kriva ponude

kao zbir dobitaka proizvo|a~a i kupaca na nekom tr- PPSS(M
( SS))
`i{tu [3].
Dobitak kupaca CS defini{e se kao razlika iz-
me|u cene koju je taj kupac bio spreman da plati za
neki proizvod (npr. PD je cena po kojoj je spreman
MCP
MCP
da kupi koli~inu elektri~ne energije MD) i tr`i{ne ce-
ne po kojoj je taj proizvod kupio (npr. cena elektri~-
kriva

ne energije koja se posti`e na dan-unapred tr`i{tu potra`nje
PD
elektri~ne energije MCP). Ako imamo ukupno K ku- PD(MD)
paca, njihov zajedni~ki dobitak je jednak:
MCV koli~ina (MWh)
CS = (PD ,k MCP ) M D ,k
K
(1)
k =1 Slika 1. Krive ponude i potra`nje u jednoj zoni
za jedan obra~unski period
Dobitak proizvo|a~a PS defini{e se kao razlika
izme|u tr`i{ne cene po kojoj je njegov proizvod ku-
pljen (postignuta cena elektri~ne energije na dan- Na osnovu (3) i (4) dobije se da vrednost ukup-
-unapred tr`i{tu MPC) i cene kojom pokriva tro{ko- ne dru{tvene dobrobiti u jednoj izolovanoj zoni ne
ve proizvodnje tog proizvoda (cena PS po kojoj je zavisi od tr`i{ne cene MCP i da iznosi:
bio spreman da proda koli~inu energije MS na dan-- K J
unapred tr`i{tu). Ako imamo ukupno J proizvo|a~a, W = CS + PS = PD ,k M D ,k PS , j M S , j (5)
k =1 j =1
njihov ukupni dobitak je:
Na osnovu (5) dru{tvena dobrobit se mo`e gra-
( )
J
PS = MCP PS , j M S , j (2) fi~ki intepretirati kao {rafirana povr{ina izme|u kri-
j =1 ve potra`nje i krive ponude (slika 2).
Ove definicije va`e na idealnom (savr{enom) cena

tr`i{tu gde nalozi za prodaju proizvo|a~a i nalozi za EUR/
(evra/
kupovinu kupaca koje oni daju na dan-unapred tr`i- MWh)
MWh) kriva
ponude

PPSS(M
( S)
{tu realno odslikavaju marginalne tro{kove proiz-
vodnje, odnosno potro{nje.
Sabiranjem dobitaka svih proizvo|a~a i svih
kupaca dobija se vrednost ukupne dru{tvene dobro-
MCP
MCP
biti koja iznosi:

W = CS + PS = (PD ,k MCP ) M D , k +
K kriva
potra`nje

k =1 PD(MDP)D

( )
J
+ MCP PS , j M S , j (3) MCV koli~ina (MWh)
j =1

Berze elektri~ne energije [4] kao pravna lica koja Slika 2. Grafi~ka interpretacija ukupne dru{tvene dobiti
organizuju dan unapred tr`i{te, za svaki sat (obra~un- kao povr{ine izme|u krive ponude i krive potra`nje
298
3. OPTIMIZACIJA SPOJENIH TR@I[TA
ELEKTRI^NE ENERGIJE
Najjednostavniji slu~aj spajanja tr`i{ta je spaja-
nje samo dva tr`i{ta ili spajanje vi{e tr`i{ta koja su
linijski povezana. Prilikom ovakvog spajanja mogu
se primeniti jednostavniji algoritmi za spajanje koji
se svode na popunjavanje prekograni~nog preno-
snog kapaciteta izme|u dve zone dokle god se mo-
gu upariti ni`e ponude za prodaju iz jedne s vi{im
ponudama za kupovinu iz druge zone. Koliko }e se
ponuda me|usobno upariti na ovaj na~in zavisi od
vrednosti kapaciteta, kao i od cena iz naloga za ku-
povinu i prodaju iz obe zone. Ovaj algoritam je opi-
san u [5] i on kao rezultat daje ili potpuno spojena
tr`i{ta (s istom cenom u obe zone) ili dva odvojena
tr`i{ta kod kojih su se cene pribli`ile nakon spajanja
i izme|u koji je u celosti popunjen prekograni~ni
prenosni kapacitet.
U slu~aju spajanja vi{e tr`i{ta sa slo`enijom
strukturom nije mogu}e primeniti jednostavni algo-
ritam ve} je neophodno primeniti neki slo`eniji po-
stupak. Za taj slu~aj razvijen je optimizacioni postu-
pak ~ija je su{tina istovremeno maksimiziranje
ukupne dru{tvene dobrobiti u svim tr`i{nim zonama
bez obzira na na~in kako su te zone me|usobno fi-
zi~ki povezane.
Matemati~ka formulacija ovog postupka je sle-
de}a. Istovremeno se maksimira ukupna dru{tvena
dobrobit u svim zonama Z (npr. postoji ukupno
N zona) i u svim obra~unskim periodima t unutar tr-
`i{nog dana (npr. za sva 24 sata u toku jednog dana
ako je obra~unski period t = 1 sat). Odgovaraju}a
ciljna funkcija za optimizaciju tada se mo`e izkaza-
ti kao:
N 24 K
OBJ : max (PD , Z ,t ,k MCPZ .t ) X D , Z ,t , k +
Z =1 t =1 k =1
( )
J
+ MCPZ ,t PS , Z ,t , j X S , Z ,t , j
j =1
U ovoj funkciji XD i XS predstavljaju prihva}e-
ne koli~ine iz satnih naloga za kupovinu, odnosno
prodaju koje se optimiziraju. U zavisnosti od tr`i-
{nih pravila nalozi se mogu prihvatiti i u celosti (kao
MD i MS) ili delimi~no, tj. XD i XS mogu imati vred-
nosti od nule do maksimalne vrednosti. Kona~ne
vrednosti XD i XS dobijaju se kao rezultat optimiza-
cionog postupka.
Uz ciljnu funkciju potrebno je uva`iti i odre|e-
na ograni~enja. Osnovna ograni~enja koja se mora-
ju uva`iti prilikom optimizacije dru{tvene dobrobiti
odnose se na bilans energije unutar svake zone.
Ako se tr`i{ta ne spajaju, u svakoj zoni Z i u
svakom satu t zbir koli~ina energije iz prihva}enih
Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302
naloga za kupovinu mora biti jednak zbiru prihva}e-
nih naloga za prodaju. To ograni~enje se mo`e iska-
zati kao:
K J
Cons Z ,t : X D , Z ,t ,k = X S , Z ,t , j = MCVZ ,t (7)
k =1 j =1
U slu~aju spajanja tr`i{ta, mo`e do}i do razme-
ne energije zone Z sa Y susednih zona NZ, pa se
ograni~enje vezana za bilans u svakoj zoni Z i u sva-
kom satu t mo`e iskazati kao:
K J
Cons Z ,t : X D , Z ,t , k X S , Z , t , j +
k =1 j =1
Y Y
+ Exp Z NZ ,t I mp NZ Z ,t = 0 (8)
NZ =1 NZ =1
pri ~emu su sa ExpZNZ i ImpNZZ ozna~eni izvoz u
susednu zonu, i uvoz iz susedne zone.
Razmena energije izme|u zona u jednom sme-
ru ograni~ena je vredno{}u raspolo`ivog prenosnog
kapaciteta (ATC) za taj smer i obra~unski period, pa
je u tom smislu neophodno uvesti dodatno ograni~e-
nje, npr. za uvoz energije iz jedne zone (A) u drugu
zonu (B) u satu t:
Y
Cons NTC , A B ,t : Exp A B ,t ATC A B ,t (9)
NZ =1
Dodatna ograni~enja se ti~u slo`enih naloga za
kupovinu, odnosno prodaju energije. U praksi, na
svim berzama elektri~ne energije pored satnih nalo-
ga mogu}e je davati i vi{esatne blok-naloge za kupo-
vinu, odnosno prodaju energije. Ovi nalozi se izvr{a-
vaju ili u potpunosti (npr. vrednost bloka je MBlock za
ceo period bloka koji ~ini uzastopni niz od nint obra-
~unskih perioda, tj. sati) ili se u potpunosti odbacuju.
Da bi se i ovakvi nalozi mogli uklju~iti u optimizaci-
oni postupak, neophodno je uvesti binarnu promen-
ljivu B koja mo`e imati vrednost ili 1 ili 0 i kojom se
mo`e iskazati da li je blok-nalog prihva}en u celosti
(6) (B = 1) ili je u celosti odbijen (B = 0).
Uvo|enjem blok-naloga ciljna funkcija se pro{i-
ruje sa dva dodatna sabirka koji se odnose na blok-
-naloge za kupovinu (vrednost bloka MBlockD sa ce-
nom PBlockD u periodu koji obuhvata nint,BlockD obra-
~unskih intervala) i blok-naloge za prodaju (vrednost
bloka MBlockS sa cenom PBlockS u periodu koji obu-
hvata nint,BlockS obra~unskih intervala). U zoni Z ima
ukupno M blok-naloga za prodaju i L blok-naloga za
kupovinu. Ciljna funkcija sada ima slede}i oblik:
N 24 K
OBJ : max (PD, Z ,t ,k MCPZ .t ) X D , Z ,t , k +
Z =1 t =1 k =1
( )
J
+ MCPZ ,t PS , Z ,t , j X S , Z ,t , j
j =1
Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije 299
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302

M da po nekom dalekovodu (obi~no je re~ o jedno-

+ BBlockD , Z ,m PBlockD , Z ,m M BlockD, Z ,m n BlockD, Z ,m smernom prenosu elektri~ne energije) postoji
m
(10) ograni~enje koliko se mo`e pove}ati tok energije u
L

BBlockS , Z ,l PBlockS , Z ,l M BlockS ,Z ,l n BlockS , Z ,l jednom satu u odnosu na prethodni sat.
l Optimizacioni zadatak opisan sa ciljnom funk-
cijom (10) i ograni~enjima (9) i (11) defini{e se kao
Optimizacija se vr{i po MCP, XD, XS, BBlockD i zadatak me{ovitog celobrojno-kvadratnog progra-
BBlockS u svakoj zoni, u svakom satu i na nivou da- miranja.
na. Satni nalozi se mogu odbiti, prihvatiti delimi~no Kada ne bi bilo blok-naloga (uvedenih preko bi-
ili u potpunosti, dok se blok-nalozi mogu odbiti ili narnih promenljivih), ovaj zadatak bi se sveo na za-
prihvatiti u potpunosti. datak kvadratnog programiranja koji bi se mogao re-
Sa uvo|enjem blok-naloga mora se promeniti i {avati i putem komercijalno dostupnog optimizacio-
ograni~enje (8) koje se odnosi na bilans u zoni i ono nog alata.
je sada: Zbog postojanja vi{e vrsta blok-naloga svaka
K J M berza elektri~ne energije je u zavisnosti od potrebe
Cons Z ,t : X D , Z ,t ,k X S , Z ,t , j + BBlockD , Z ,m razvila posebne alate za re{avanje navedenog opti-
k =1 j =1 m mizacionog zadatka. Oni se svi zasnivaju na tzv.
L branch and bound algoritmu za re{avanje zadatka
M BlockD , Z , m BBlockS , Z ,l (11) me{ovitog celobrojno-kvadratnog programiranja.
l
Kao rezultat optimizacionog postupka za svaku
Y Y
zonu dobijaju se cena koja va`i za tu zonu, vredno-
+ ExpZ NZ ,t I mp NZ Z ,t = 0 sti prihva}enih ili delimi~no prihva}enih satnih na-
NZ =1 NZ =1 loga, kao i prihva}eni ili odbijeni blok-nalozi. Tako-
Pored navedenih ograni~enja mogu}e je uvesti |e, mogu se izra~unati i neto komercijalni tokovi
jo{ nekoliko dodatnih: energije izme|u svih zona (saldo razmene energije
da se u slu~aju pojave zagu{enog kapaciteta izme- izme|u dve zone gde su me|usobno kompenzovani
|u dve zone (kada je izra~unati tok energije jednak istovremeni komercijalni tokovi u oba smera), kao i
raspolo`ivom prenosnom kapacitetu) mora javiti neto pozicija svake zone (da li ta zona uvozi ili izvo-
razlika izme|u cena u zonama povezanim tim ka- zi energiju, ili je u balansu).
pacitetom i da tok energije mora i}i od zone s ni- Va`no je napomenuti da se pri spajanju tr`i{ta
`om ka zoni s vi{om cenom; ukupna dru{tvena dobrobit pove}ava na ra~un sma-

Cenovna zona iz koje se Cenovna zona u koju se Prekograni~ni prenosni

izvozi uvozi kapacitet
dobitak cena
kupaca MCP

1 uvozne zone
izvozne zone
12
1
2
12
2

koli~ina
izvoz dodatni dobitak uvoz izvoz/uvoz
proizvo|a~a usled
dobitak izvoza dodatni dobitak dobitak TSO
proizvo|a~a kupaca usled zbog zagu{enja
a) b) uvoza c)

Slika 3. Preraspodela dobitka kod u~esnika na tr`i{tu nakon spajanja tr`i{ta koje je izvr{eno pomo}u algoritma
maksimizacije ukupne dru{tvene dobrobiti dvostruko {rafirana povr{ina ( 1 2 ) odgovara preraspodeljenom
dobitku izme|u kupaca i proizvo|a~a prilikom spajanja tr`i{ta
300 Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije
njenja dobitka nekog od u~esnika na tr`i{tu. U dru-
gim privrednim granama se ~esto pove}anje ukupne
dru{tvene dobrobiti ograni~ava time da nema sma-
njenja dobitka ni za jednog u~esnika na tr`i{tu. Ovo
ograni~enje se ne mo`e uvesti u slu~aju spajanja tr-
`i{ta elektri~ne energije.
Na slici 3 prikazana je preraspodela dobitka iz-
me|u u~esnika na tr`i{tu u slu~aju spajanja dva tr`i-
{ta [2].
U zoni (grafik a) gde je posle spajanja do{lo do
skoka cene elektri~ne energije zbog izvoza, deo do-
bitka kupaca je predat proizvo|a~ima koji pored to-
ga imaju i dodatno pove}anje dobitka usled izvoza
odre|enih koli~ina energije u drugu zonu. Dvostru-
ko {rafirana povr{ina ( 1 2 ) odgovara preraspode-
ljenom dobitku, tj. iznosu koji su izgubili kupci, a
dobili proizvo|a~i, a tamno obojena povr{ina odgo-
vora dodatnom dobitku proizvo|a~a.
U zoni (grafik b) gde je do{lo do smanjenja ce-
ne zbog uvoza, deo dobitka proizvo|a~a je predat
kupcima koji su dodatno profitirali i od uvoza elek-
tri~ne energije iz druge zone. Dvostruko {rafirana
povr{ina ( 1 2 ) odgovara preraspodeljenom dobit-
ku, tj. iznosu koji su izgubili proizvo|a~i, a dobili
kupci, a tamno obojena povr{ina odgovora dodat-
nom dobitku kupaca.
Posebno, kada dolazi do zagu{enja prenosnog
kapaciteta izme|u zona, javlja se i dobitak operato-
ra prenosnih sistema koji je srazmeran razlici u ce-
nama u obe zone (grafik v). I ovaj dobitak ulazi u
ukupnu dru{tvenu dobrobit jer su aktivnosti operato-
ra prenosnih sistema po pravilu regulisane i sav do-
bitak se mora vratiti korisnicima mre`e, tj. u~esnici-
ma na tr`i{tu.
Kako je krajnji cilj liberalizacije tr`i{ta stvaranje
unutra{njeg tr`i{ta elektri~ne energije u EU, tj. tr`i{ta
bez granica gde koristi od jeftinije energije u jednom
delu Evrope treba da imaju svi potro{a~i u Evropi,
preovla|uju}e mi{ljenje u politi~kim, regulatornim i
poslovnim krugovima je da navedeni na~in spajanja
tr`i{ta zadovoljava sve kriterijume po pitanju dru-
{tvenog interesa navedene u poglavlju 1. Stoga je
spajanje tr`i{ta putem implicitnih aukcija prenosnih
kapaciteta i prihva}eno kao ciljni, krajnji model dan-
-unapred tr`i{ta elektri~ne energije za celu EU.
4. SPAJANJE TR@I[NIH REGIONA
CENTRALNOZAPADNE I
SEVERNE EVROPE
Od po~etka liberalizacije tr`i{ta elektri~ne ener-
gije u EU je do{lo do stvaranja ve}eg broja razli~i-
tih organizacionih struktura s aspekta organizacije
dan-unapred tr`i{ta elektri~ne energije. Da bi se mo-
gle opisati trenutne organizacione strukture, pret-
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302
hodno je potrebno definisati pojmove kao {to su tr-
`i{ni regioni, tr`i{ne oblasti i cenovne zone.
Tr`i{na oblast je oblast koju pokriva jedna ber-
za elektri~ne energije, tj. jedno pravno lice. Unutar
jedne tr`i{ne oblasti mo`e biti jedna ili vi{e cenov-
nih zona, tj. zona za koju je na osnovu ponude i po-
tra`nje u toj zoni mogu}e odrediti jedinstvenu cenu.
Dve ili vi{e tr`i{nih oblasti mogu ~initi tr`i{ni re-
gion kada se tr`i{ne oblasti spoje preko nekog algo-
ritma za spajanje (npr. onog opisanog u poglavlju 3).
Prethodnih godina u EU je stvoreno nekoliko
razli~itih organizacionih struktura po pitanju tr`i{nih
regiona, tr`i{nih oblasti i cenovnih zona.
U zemljama severne Evrope kao jednom tr`i-
{nom regionu stvorena je jedna tr`i{na oblast (koju
pokriva berza elektri~ne energije Nord Pul Spot
Nord Pool Spot) sa vi{e cenovnih zona (po jedna zo-
na za [vedsku i Finsku, dve zone za Dansku i tri ili
vi{e zona za Norve{ku). Nord Pul Spot odre|uje ce-
ne za svaku zonu i komercijalne tokove energije iz-
me|u zona koriste}i optimizacioni postupak razdva-
janja tr`i{ta (market splitting) kojim se maksimizira
dru{tvena dobrobit uz uva`avanje niza ograni~enja.
To se radi za dan-unapred, za svaki sat u tom danu.
U tr`i{nom regionu centralnozapadne Evrope
(kako se zvani~no naziva ovaj region u okviru tzv.
regionalnih inicijativa za integraciju evropskog tr`i-
{ta elektri~ne energije) postoje tri tr`i{ne oblasti:
Belgija (koju pokriva berza Belpex), Holandija
(APX/ENDEX) i Francuska/Nema~ka (koju pokriva
Epexspot). U zajedni~koj francusko-nema~koj tr`i-
{noj oblasti postoje dve cenovne oblasti (Francuska
i Nema~ka). Ove tri tr`i{ne oblasti su spojene u tr`i-
{ni region preko algoritma za spajanje koji se spro-
vodi u zajedni~koj kompaniji EMCC. Sam algori-
tam se sli~no kao i kod Nord Pul Spota, zasniva na
maksimiziranju dru{tvene dobrobiti uz uva`avanje
niza ograni~enja.
Na slici 4 data je struktura tr`i{nih i cenovnih
oblasti u zemljama zapadne Evrope i nordijskim ze-
mljama.
U cilju ispunjenja zacrtanog modela dan-una-
pred tr`i{ta postavilo se pitanje na koji na~in je mo-
gu}e spojiti vi{e razli~ito organizovanih tr`i{nih re-
giona, tj. spojiti tr`i{ni region centralnozapadne
Evrope sa tr`i{nim regionom severne Evrope [2].
U vezi s osnovnim tr`i{nim konceptom spoje-
nih tr`i{ta otvorila su se dva pitanja.
Jedno od pitanja ticalo se hijerarhijskog modela
gde je bilo potrebno re{iti da li da se algoritam za
spajanje poveri nekoj novoj me|uregionalnoj orga-
nizaciji (multiregionalni pristup) uz zadr`avanje po-
stoje}ih odnosa i struktura u svakom od tr`i{nih re-
giona ili da se taj zadatak poveri jednoj od postoje-
}ih organizacija (npr. Nord Pul Spotu ili EMCC), {to
Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije 301
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302

janje tr`i{ta, od kojih je ~etiri pri-

cenovna zona (jedna cena) menljivo u praksi.
1. Multiregionalno labavo spajanje
tr`i{na oblast (jedna berza) NO2 NO3 po koli~ini koristi se minimalni
granica tr`i{nih regiona skup podataka, izlaz iz algoritma
za spajanje su neto komercijalni
BE NL NO1 SE FI
tokovi izme|u tr`i{nih regiona.
2. Multiregionalno ~vrsto spajanje
po koli~ini koristi se kompletan
skup podataka, izlaz iz algoritma
FR DE DK1 su neto komercijalni tokovi izme-
|u tr`i{nih regiona.
DK2
3. Jednoregionalno ~vrsto spajanje
po koli~ini koristi se kompletan
skup podataka, izlaz iz algoritma
su neto tokovi izme|u tr`i{nih re-
giona, ali i neto komercijalni to-
Slika 4. Tr`i{ne i cenovne oblasti u dva tr`i{na regiona
(regionu severne Evrope i regionu centralnozapadne Evrope) kovi izme|u cenovnih zona unu-
tar svakog od tr`i{nih regiona.
je zahtevalo i promenu u ve} uspostavljenim regio- 4. Jednoregionalno spajanje po ceni i koli~ini ko-
nalnim strukturama (jednoregionalni pristup). risti se kompletan skup podataka, izlaz iz algorit-
Drugo pitanje se odnosilo na izbor jednog od tri ma su neto komercijalni tokovi izme|u tr`i{nih
mogu}a tipa spajanja tr`i{nih regiona: regiona, neto komercijalni tokovi izme|u cenov-
1. spajanje po ceni i koli~ini (price coupling), nih zona unutar tr`i{nih regiona, odnosno tr`i{nih
2. ~vrsto spajanje po koli~ini (tight volume cou- oblasti, kao i cene u svim zonama.
pling) i Iako je o~igledno da je krajnji cilj i evropskog
3. labavo spajanje po koli~ini (loose volume cou- modela dan-unapred tr`i{ta jednoregionalno spaja-
pling).
nje po ceni i koli~ini (price coupling), takva vrsta
Kod spajanja po ceni i koli~ini pomo}u algorit-
spajanja nije mogu}a iz komercijalnih, organizacio-
ma za spajanje odre|uju se cene u svakoj zoni u oba
tr`i{na regiona, odabiraju se blok-ponude u svakoj nih, regulatornih i politi~kih razloga. Stoga je, kao
zoni i odre|uju se neto komercijalni tokovi energije kompromisno prelazno re{enje, izabrano multiregio-
izme|u svih zona (koji predstavljaju saldo razmene nalno ~vrsto spajanje po koli~ini. Ovo re{enje omo-
energije izme|u dve zone gde su me|usobno kom- gu}ava da postoje}e, ve} ustaljene strukture tr`i{ta u
penzovani istovremeni komercijalni tokovi u oba zapadnoj i severnoj Evropi i dalje funkcioni{u na
smera). Spajanje po ceni i koli~ini zahteva da se kao postoje}i na~in, a da se istovremeno izvr{i maksi-
ulaz u algoritam daju svi tr`i{ni podaci (tj. iz svih malno mogu}a integracija tih struktura kroz zajed-
cenovnih zona) i da se u potpunosti ugrade tr`i{na ni~ko kori{}enje svih tr`i{nih podataka.
pravila iz svih zona (npr. u vezi sa svim postoje}im
vrstama blok-naloga). 5. ZAKLJU^AK
Kod spajanja po koli~ini pomo}u algoritma za
spajanje odre|uju se samo neto komercijalni tokovi Odabrani ciljni model dan-unapred tr`i{ta elek-
izme|u cenovnih zona, tr`i{nih oblasti ili izme|u tr- tri~ne energije u EU i Energetskoj zajednici je spa-
`i{nih regiona, a cene u svakoj zoni/oblasti/regionu janje tr`i{ta elektri~ne energije po ceni i koli~ini.
i blok-ponude biraju se po pravilima lokalnih berza Ovakvo spajanje je mogu}e izvr{iti kori{}enjem al-
elektri~ne energije. Razlika izme|u ~vrstog i laba- goritma koji se zasniva na maksimizaciji ukupne
vog povezivanja je u obimu tr`i{nih podataka koji se dru{tvene dobrobiti. Uspe{no su razra|eni optimi-
koriste u algoritmu za spajanje. Kod ~vrstog spaja- zacioni postupci koji omogu}avaju spajanje tr`i{ta
nja koristi se isti skup podataka kao kod spajanja po elektri~ne energije sa razli~itim strukturama i razli-
ceni i koli~ini (kompletni skup tr`i{nih podataka), ~itim produktima. Glavni problemi koji se jo{ mora-
dok se kod labavog spajanja koristi minimalni skup ju re{iti odnose se na plan harmonizacije i promene
podataka nephodan za spajanje. ve} uspostavljenih tr`i{nih struktura, kao i usposta-
Kombinacijom dva tipa hijerarhijskog modela i
vljanje regulatornog i politi~kog okvira za spajanje
tri vrste spajanja tr`i{ta dobija se {est opcija za spa-
tr`i{ta kao aktivnosti od op{teg interesa.
302 Jankovi} M. Vladimir i drugi: Prakti~ni aspekti spajanja tr`i{ta elektri~ne energije
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 296302

Neophodno je ubrzati pripreme za uspostavlja- [2] E. Bridge, ANALYSIS OF COUPLING SOLUTI-

nje berze elektri~ne energije u Srbiji da bi se doma-
}e tr`i{te elektri~ne energije moglo uspe{no i pravo-
vremeno integrisati u unutra{nje tr`i{te EU. Oda-
brani koncept uspostavljanja berze u Srbiji treba da
je takav da omogu}i {to br`e i jednostavnije spaja-
nje doma}eg tr`i{ta sa tr`i{tima susednih i drugih
evropskih zemalja.
6. LITERATURA
[1] S. Mijailovi}, Z. Vujasinovi}, M. Apostolovi},
PREGLED AKTUELNIH METODA ZA UPRA-
VLJANJE ZAGU[ENJIMA U PRENOSNOJ
MRE@I U EVROPI, Elektroprivreda, br. 1/2004,
str. 4055.
ONS FOR THE CWE REGION AND THE NOR-
DIC MARKET, final version, September 2009
[3] H. J. Haubrich, TECHNICAL ISSUES REGAR-
DING OPEN MARKET COUPLINGOMC, Aac-
hen University, April 2006
[4] M. Mladenovi}, N. Lap~evi}, V. Jankovi}, KON-
CEPCIJA USPOSTAVLJANJA BERZE ELEK-
TRI^NE ENERGIJE U SRBIJI, Elektroprivreda,
br. 3/2009, str. 103115
[5] V. Jankovi}, D. Stoj~evski, M. Mladenovi}, DE-
CENTRALIZOVANE IMPLICITNE AUKCIJE
PREKOGRANI^NIH PRENOSNIH KAPACITE-
TA, 29. Savetovanje CIGRE Srbija, R C5-12, 2009

Dora|en rad STK C512 30. savetovanje CIGRE Sbija je primljen u uredni{tvo 26. 07. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Vladimir M. Jankovi} ro|en je 1964. u ^a~ku. Na Energetskom odseku Elektrotehni~-

kog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1991. Tokom studija proveo je 12 meseci na student-
skoj praksi u kompaniji ABB Power Systems u [vedskoj (19881989). Od 1991. bio je zapo-
slen u Elektroprivredi Srbije u Direkciji za upravljanje elektroenergetskim sistemom, gde je
radio na poslovima operativnog dispe~era (19911994), in`enjera za analizu stati~ke sigur-
nosti elektroenergetskog sistema (19942001) i pomo}nika direktora direkcije za deregulaci-
ju tr`i{ta elektri~ne energije (20012005). Magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beo-
gradu na Smeru za elektroenergetske mre`e i sisteme 2001. sa temom Stati~ki pristup analizi naponske sta-
bilnosti u elektroenergetskim sistemima. Kao ~lan niza radnih grupa i projektnih timova aktivno je u~estvo-
vao u izradi i prakti~noj primeni koncepcije liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije u Srbiji i u regionu Ju-
goisto~ne Evrope. Od 2005. radi u JP Elektromre`a Srbije, gde obavlja du`nost direktora Direkcije za po-
slove tr`i{ta elektri~ne energije. Objavio je preko 30 radova na doma}im i me|unarodnim konferencijama.

Milo{ B. Mladenovi} ro|en je 1968. u Beogradu. Zavr{io je ET[ Nikola Tesla, a 1995.
godine diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, Odsek elektroenergetski siste-
mi. Od 1998. radi u JP EPS, a zatim u JP EMS kao dispe~er NDC na poslovima upravljanja
elektroenergetskim sistemom, od 2006. kao rukovodilac slu`be za razvoj tr`i{ta elektri~ne
energije, od 2008. kao pomo}nik generalnog direktora za upravljanje i tr`i{te, a od 2010. kao
izvr{ni direktor za upravljanje i tr`i{te. Kao predstavnik JP EPS, a kasnije JP EMS u SETSO
TF i Atinskom forumu, od 2004. godine aktivno u~estvuje na poslovima vezanim za imple-
mentaciju regionalnog tr`i{ta elektri~ne energije, a trenutno je predstavnik JP EMS u Komitetu za tr`i{te
ENTSO-E i predsednik ENTSO-E regionalne grupe za tr`i{te Jugoisto~ne Evrope. Koautor je vi{e zapa`e-
nih radova na nacionalnim CIGRE savetovanjima.

Dejan S. Stoj~evski ro|en je 1967. u Beogradu. Diplomirao je 1994. godine na Elektro-

tehni~kom fakultetu u Beogradu, Odsek elektroenergetski sistemi. Od 1996. do 2005. godine
radio je u Elektroenergetskom koordinacionom centru kao in`enjer na poslovima koordina-
cije rada interkonekcije Druge UCTE sinhrone zone, analizama sigurnosti elektroenerget-
skog sistema, kvalitetu rada primarne i sekundarne regulacije, energetskim obra~unima i
pravljenju dnevnih planova rada prekograni~ne razmene elektri~ne energije. Od 2005. godi-
ne zaposlen je u JP Elektromre`a Srbije, gde trenutno obavlja du`nost rukovodioca Sektora
za razvoj i administraciju tr`i{ta elektri~ne energije.
Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u 303
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310

Specifi~nosti analize mogu}nosti

priklju~enja vetroparkova
na distributivnu mre`u
Sa{a S. Mini}, Maja R. Markovi}, Milan V. Ivanovi}
Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Univerzitet u Beogradu, Koste Glavini}a 8a, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.311.245; 621.548; 62854; 551.556.3

Rezime
U radu su prikazane osnovne specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova snage do
10 MW na distributivnu mre`u. Analizirane su mogu}nosti priklju~enja s aspekta primene postoje}e Tehni~-
ke preporuke br. 16 Direkcije za distribuciju Elektroprivrede Srbije i izmenjene Tehni~ke preporuke br. 16,
~ije su usvajanje o~ekuje, a koja je uskla|ena s primenom tehnolo{ki unapre|enih vetrogeneratora i savre-
menim evropskim standardima vezanim za kvalitet elektri~ne energije vetrogeneratora povezanih na mre`u.
Prezentirani su i analizirani efekti na distributivnu mre`u u pogledu naponskih prilika u kriti~nim stanjima
i gubitaka u distributivnoj mre`i u slu~aju priklju~enja vetroparka na dva razli~ita na~ina, u zavisnosti od
toga da li se primenjuju stari ili novi kriterijumi.
Klju~ne re~i: distributivna mre`a, vetropark, priklju~enje

SPECIFIC CHARACTERISTICS OF WIND FARM CONNECTION POTENTIAL ANALYSIS TO THE DI-

STRIBUTION NETWORK

Abstract

This paper presents the basic characteristics of analysis of wind farm (up to 10 MW capacity) connec-
tion potentials to the distribution network. Connection potentials are analyzed on the basis of the existing
Technical Recommendation No. 16 developed by the Electricity Distribution Department of the Electric
Power Industry of Serbia, and the updated Technical Recommendation No. 16 to be adopted in the near fu-
ture. This Recommendation is harmonized with the technological developments in this area and the current
European standards regarding power quality characteristics of grids connected to wind turbines. Distribu-
tion network effects are presented and analyzed, especially considering critical network states, voltage con-
ditions and network losses, for two wind farm connection types at the same location, depending on the ap-
plied criteria.
Key words: distribution network, wind farm, connection

1. UVOD prvim godinama XXI veka, zahvaljuju}i napretku

tehnologije konverzije energije, ovaj ~isti izvor ener-
Me|u obnovljivim izvorima elektri~ne energije gije u ekolo{kom smislu dobija sve ve}i zna~aj. Do
specifi~ne su vetroelektrane. Posle skoro 100 godina sredine 2010. godine, prema Svetskom udru`enju za
u kojima je zna~aj vetra kao izvora energije opao, u energiju vetra (World Wind Energy Association),

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: saminic@ieent.org

304 Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
ukupna instalisana snaga vetrogeneratora na svetu
iznosila je 175 000 MW, {to je za oko 16 000 MW
vi{e nego na kraju 2009. godine, a ukupna proizvod-
nja u toku 2009. godine procenjena je na 340 milio-
na MWh [1]. Pet najve}ih proizvo|a~a elektri~ne
energije iz vetroparkova u 2009. godini (SAD sa
22,1 %, Kina sa 16,3 %, Nema~ka sa 16,2 %, [pani-
ja sa 11,5 % i Indija sa 6 %) zauzimali su oko 73 %
ukupnog svetskog instalisanog kapaciteta u proiz-
vodnji elektri~ne energije i vetra.
Dakle, zna~aj vetra kao izvora energije postaje
sve ve}i i u svetu, a i u Evropi. U Srbiji je proizvod-
nja elektri~ne energije iz vetroparkova na samom
po~etku, delimi~no i zbog regulative koja nije bila
prilago|ena tehnolo{kom napretku u ovoj oblasti, i
ne do kraja definisanih i razra|enih procedura za bu-
du}e proizvo|a~e elektri~ne energije iz energije ve-
tra. Naravno, poseban zna~aj za budu}u ekspanziju
proizvodnje elektri~ne energije iz energije vetra ima
i povla{}ena cena od 9,5 c/kWh za period od 12
godina, definisana uredbom [2] Vlade Republike Sr-
bije.
U ovom radu }e se analizirati specifi~ne mo-
gu}nosti priklju~enja na distributivnu mre`u elektra-
na na vetar snage do 10 MW. Analiza }e biti izvr{e-
na s aspekta postoje}ih uslova priklju~enja u okviru
Tehni~ke preporuke br. 16 Direkcije za distribuciju
Elektroprivrede Srbije (EPS) [3], kao i s aspekta iz-
menjene Tehni~ke preporuke br. 16, ~ije su usvaja-
nje o~ekuje, a koja je uskla|ena sa primenom tehno-
lo{ki unapre|enih vetrogeneratora i savremenim
evropskim standardima vezanim za kvalitet elektri~-
ne energije vetrogeneratora povezanih na mre`u [4].
Predmet analize bi}e svi kriterijumi osim kriteriju-
ma dozvoljenih struja vi{ih harmonika.
Vetroparkovi priklju~eni na distributivnu mre`u
mogu razli~ito uticati na funkcionisanje ove mre`e.
U radu }e biti sagledan uticaj na dva realna primera
sa zna~ajnim razlikama u pogledu uticaja na gubitke
u distributivnoj mre`i. Tako|e }e se prezentirati me-
todologija analize uticaja vetroparka na naponske
prilike u distrubituvnoj mre`i u stacionarnim re`imi-
ma.
2. TEHNI^KI USLOVI ZA PRIKLJU^ENJE
VETROPARKA NA DISTRIBUTIVNU
MRE@U I POSLEDICE
NJIHOVE PRIMENE
Osnovni tehni~ki uslovi za priklju~enje malih
elektrana, pa i vetroparkova, na distributivnu mre`u
definisani su Tehni~kim preporukama Direkcije za
distribuciju EPS [3] i Pravilima o radu distributiv-
nog sistema [5]. Kriterijumi za priklju~enje vetro-
parka na distributivnu mre`u su:
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310
kriterijum dozvoljene snage male elektrane (ta~ka
5.4),
kriterijum flikera (ta~ka 5.5),
kriterijum dozvoljenih struja vi{ih harmonika (ta~-
ka 5.6) i
kriterijum snage kratkog spoja (ta~ka 5.7).
Kriterijum flikera i dozvoljenih struja vi{ih har-
monika mo`e se proveriti samo za konkretan vetro-
generator na osnovu parametara koje daje proizvo-
|a~, odnosno ovla{}ena nezavisna institucija, poseb-
no za svaki generator i elektranu kao celinu, na
osnovu atesta o tipskom ispitivanju male elektrane
koja ima iste ili sli~ne karakteristike kao mala elek-
trana koja se gradi. Nakon zavr{ene gradnje vetro-
parka i priklju~enja na distributivni sistem mere-
njem mora da se potvrdi vrednost parametara na
osnovu kojih su izvr{ene provere uslova priklju~e-
nja. Analiza unapre|enja kriterijuma dozvoljenih
struja vi{ih harmonika ne}e biti predmet ovog rada.
Za neke druge tipove obnovljivih izvora energi-
je (npr. za male hidroelektrane) ne proveravaju se
drugi i tre}i uslov. To je posledica ~injenice da ve-
troparkovi rade intermitentno, ~ime prouzrokuju po-
vremene periodi~ne propade napona (flikere), a s
druge strane, odre|eni tipovi vetrogeneratora prou-
zrokuju zna~ajno utiskivanje struja vi{ih harmonika
u mre`u.
2.1. Kriterijum snage kratkog spoja
Imaju}i u vidu navedene ~injenice, osnov za
proveru tehni~kih uslova za priklju~enje malih elek-
trana je provera kriterijuma dozvoljene snage male
elektrane. Ovaj kriterijum garantuje da, u prelaznim
re`imima, promena napona na mestu priklju~enja na
mre`u elektrodistribucije (ED) ne}e prekora~iti
vrednost um = 2 %. Mala elektrana mo`e da se pri-
klju~i na mre`u ED po kriterijumu dozvoljene snage
ako je ispunjen slede}i uslov:
S ks
S NGM (1)
50 k
gde je:
SNGM najve}a vrednost jedini~ne snage generatora
u maloj elektrani, odnosno ukupna snaga vi-
{e generatora ako se jednovremeno priklju-
~uju na mre`u, u MVA
Sks stvarna vrednost snage trofaznog kratkog spo-
ja na mestu priklju~enja na mre`u, u MVA
k = Ip/In koeficijent odre|en koli~nikom maksi-
malne polazne struje Ip (struje uklju~enja)
i nazna~ene struje generatora In, i ima
vrednosti:
k = 1 za sinhrone generatore i invertore
k = 2 za asinhrone generatore
Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310
k = 8 kada nije poznat podatak o pola-
znoj struji Ip.
Kod malih elektrana sa vi{e generatora priklju-
~enje narednog generatora na mre`u ED sme da se
izvede najmanje dva minuta posle priklju~enja pret-
hodnog generatora. U suprotnom, ove generatore
treba tretirati kao da se priklju~uju jednovremeno.
Prema [3], navodi se jo{ jedan kriterijum za (jedno-
vremeno) priklju~enje male elektrane na mre`u ED:
S ks
S NGM
50 k
gde je sa SMEL ozna~ena ukupna instalisana snaga
svih generatora u maloj elektrani.
Mogu}nosti za priklju~enje malih elektrana na
distributivnu mre`u obi~no se analiziraju pod pret-
postavkom da u razmatranoj maloj elektrani postoji
mogu}nost pojedina~nog priklju~enja generatora na
mre`u ED. Stoga se kriterijum (2) obi~no ne razma-
tra, po{to je znatno stro`i od kriterijuma (1).
Posledice primene postavljenog kriterijuma
mogu se sagledati ukoliko se analiziraju najpovolj-
niji (ali uobi~ajeni) slu~ajevi s gledi{ta veli~ine sna-
ge kratkog spoja primenjene na sinhroni vetrogene-
rator (k = 1).
Maksimalna vrednost struje kratkog spoja mre`e
110 kV je oko 24 kA, {to zna~i da je snaga kratkog
spoja oko 5 000 MVA (na ovu vrednost se maksimal-
no dimenzioni{e oprema 110 kV u transformatorskoj
stanici (TS) 110/X kV/kV na podru~ju Srbije).
Ukoliko bi se vetropark priklju~io na sabirnice
35 kV u TS 110/35 kV/kV sa dva transformatora sna-
ge 31,5 MVA (mada se pri prora~unu ra~una sa jed-
nim transformatorom), maksimalna snaga jednog
agregata iznosi ne{to vi{e od 5,8 MVA. Ukoliko bi
struja kratkog spoja odgovarala najni`im vrednosti-
ma u mre`i Srbije (oko 3 kA), maksimalna snaga
agregata koji se mo`e priklju~iti je oko 4,3 MVA, a
ukoliko bi za tu snagu kratkog spoja instalisan bio bar
jedan transformator 110/35 kV/kV snage 20 MVA,
maksimalna snaga bi pala na oko 3,15 MVA.
Po{to su vetroparkovi locirani na vangradskim
podru~jima, mogu} je priklju~ak i na vod 35 kV,
bilo u nekoj TS 35/10 kV/kV na 35 kV strani, bi-
lo na postoje}e, bilo na novoformirano razvodno
postrojenje (RP) 35 kV. Obi~no se TS ili RP 35 kV
napajaju nadzemnim vodom 35 kV. Naj~e{}i pre-
sek u distributivnim mre`ama Srbije je Al~e 95
mm2, a prvi kilometar ovog voda smanjuje jedini~-
nu snagu agregata koju je mogu}e priklju~iti za
oko 140 kVA. Deseti kilometar voda smanjuje
snagu na oko 3,1 MVA u najpovoljnijem slu~aju
(IKS = 24 kA, SnomTR = 31,5 MVA).
Najve}u redukciju snage unosi transformator
35/10 kV/kV. Na primer, transformator snage 8 MVA
305
u analiziranom slu~aju obara maksimalnu snagu ve-
trogeneratora na svega 1,5 MVA, a ukoliko je napoj-
ni vod duga~ak samo 1 km, na oko 1,9 MVA. Uobi-
~ajene snage agregata koje su ekonomi~ne za prime-
nu na podru~ju Srbije kre}u se od 1,5 do 3 MVA, pa
je jasno da se te{ko mo`e o~ekivati mogu}nost pri-
klju~enja ovih agregata na mre`u srednjeg napona,
a da to zadovoljava postavljeni kriterijum. Naime,
ukoliko je mesto priklju~enja svega jedan kilometar
du` voda Al~e 50 mm2 udaljeno od TS 35/10 kV/kV
(2) sa transformatorima snage 8 MVA, a koja se napa-
ja vodom du`ine 1 km, jedini~na snaga agregata
koji se mo`e priklju~iti pada na svega 1,3 MVA.
Uobi~ajeni uslovi u mre`i su zna~ajno lo{iji od
analiziranih, pa se pod uslovima definisanim kriteri-
jumom 5.4 u okviru [3] ne mo`e o~ekivati da vetro-
park ekonomski prilago|en vetru u na{im uslovima,
zadovolji uslove priklju~enja na mre`u 10 kV, a ~e-
sto ni na mre`u 35 kV.
S druge strane, tehnolo{ki napredak omogu}io
je primenu indukcionih generatora kao vetrogenera-
tora, koji su na mre`u vezani preko AC-DC-AC
konvertora (generatori sa punom konverzijom), ~i-
me su varijacije napona pri uklju~enju minimizira-
ne. Vi{e o mogu}nostima ovakvih vrsta generatora
dato je u [6].
Naime, predstavljeni kriterijum dozvoljene sna-
ge male elektrane vezan je za ograni~enje napona u
toku prelaznog procesa uklju~enja elektrane, kao
posledica procesa sinhronizacije elektrane na mre`u.
Ra~una se da se tokom priklju~enja elektrana pove-
zuje sa mre`om dok jo{ postoji odstupanje frekven-
cije, napona i faznog ugla generatora od vrednosti
koje diktira mre`a na mestu priklju~enja. Kada se na
mre`u priklju~uju vetrogeneratori sa punom konver-
zijom, nema direktnog kontakta generatora sa mre-
`om, ve} se vr{i najpre AC/DC konverzija, a zatim
DC/AC konverzija uz dva regulatora koji upravljaju
celim procesom i minimiziraju polaznu struju (tzv.
IGBT PWM konvertori insulated gate bipolar
transistors pulse-width modulated converters [6]).
Zbog navedenog slu~aja, standard IEC 61400-21
[4] defini{e maksimalnu o~ekivanu promenu napona
na mestu priklju~enja zbog pokretanja vetrogenera-
tora kao:
U max S
d max = 100 = 100 ku ( k ) nom (3)
Un Sk
iz koje se jednostavno prelazi u formulu (1) defini-
sana u [3].
U formuli je ku definisan kao faktor promene
napona (voltage change factor) koji odgovara fakto-
ru k u [3], a zavisi od vrednosti faznog ugla impe-
danse kratkog spoja koju vidi generator na mestu
priklju~enja. Ostale veli~ine u formuli su:
306 Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
dmax maksimalna o~ekivana promena napona na
mestu priklju~enja zbog pokretanja vetroge-
neratora, u %,
Umax maksimalna o~ekivana promena napona na
mestu priklju~enja zbog pokretanja vetro-
generatora, u kV
Unom nominalna vrednost napona mre`e u ta~ki
priklju~enja, u kV
Sk vrednost snage trofaznog kratkog spoja na me-
stu priklju~enja na mre`u ED, u MVA
Snom vrednost snage generatora u maloj elektrani
koja se jednovremeno priklju~uje na mre`u
ED, u MVA
k ugao impedanse kratkog spoja u ta~ki priklju~e-
nja, u :
X ks
kk = arg (Z ks ) = arctan
Rks
Zks kompleksna vrednost impedanse kratkog spoja
u ta~ki priklju~enja svedena na nominalni na-
pon mre`e u ta~ki priklju~enja, u ,
Xks reaktantska kratkog spoja u ta~ki priklju~enja
svedena na nominalni napon mre`e u ta~ki pri-
klju~enja, u ,
Rks rezistansa kratkog spoja u ta~ki priklju~enja
svedena na nominalni napon mre`e u ta~ki pri-
klju~enja, u .
Jasno je da je, ukoliko se defini{e vrednost
maksimalne dozvoljene promene napona na mestu
priklju~enja vetrogeneratora, mogu}e jednostavno
do}i do maksimalne dozvoljene snage vetrogenera-
tora koju je jednovremeno mogu}e priklju~iti na
mre`u. Standard [4] defini{u uslovi pod kojima se
obavlja laboratorijsko merenje faktora promene
napona ku(k) i vrednosti ugla k za koje se odre|u-
je ova vrednost. Dakle, ra~una se na ~injenicu da se
Prikaz procenjenih vrednosti elektri~nih karakteristika i performansi vetrogeneratora
Ugao faze mre`nog impedansa, k ()
Godi{nji prosek brzine vetra, va (m/s)
va = 6,0 m/s
va = 7,5 m/s
va = 8,5 m/s
va = 10,0 m/s
Slu~aj prebacivanja poslovanja
Maksimalan broj prebacivanja, N100m
Maksimalan broj prebacivanja, N120m
Ugao faze mre`nog impedansa, k ()
Korak faktora treperenja, ki(k)
Promena faktora napona, ku(k)
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310
vrednosti ku(k) ne}e usvajati za unapred definisane
generatore (kao u [3]) ve} }e se merenjem odrediti
pod unapred definisanim uslovima, a zatim }e se iz-
merene vrednosti koristiti za analize mogu}nosti
priklju~enja u realnim uslovima u mre`i.
Posledice izmene kriterijuma mogu se sagleda-
ti ukoliko se analiziraju navedeni slu~ajevi, s gledi-
{ta veli~ine snage kratkog spoja i parametara mre`e.
Pritom su za analizu usvojene procenjene vrednosti
parametara (koje idu na stranu sigurnosti) za genera-
tor snage 3 MVA (slika 1).
Vetrogenerator jedini~ne snage 10 MVA sa karakte-
ristikama prikazanim na slici 1 mogao bi se priklju-
~iti na sabirnice 35 kV bilo koje TS 110/35 kV/kV.
U najnepovoljnijem slu~aju priklju~enja na sabir-
nice TS 110/35 kV/kV sa instalisanih 1x20 MVA i
(4) strujom kratkog spoja na 110 kV strani od 3 kA,
dmax dostiglo bi vrednost 1,7 %, {to je manje od
2 %.
Vod 35 kV preseka Al~e 95 mm2 du`ine 10 km
ograni~ava jedini~nu snagu generatora sa karakte-
ristikama kao na slici 1 na oko 5 MVA.
Najve}u redukciju snage unosi transformator
35/10 kV/kV. Na primer, transformator snage
8 MVA u analiziranom slu~aju obara maksimalnu
snagu vetrogeneratora na 3,3 MVA, a ukoliko je
napojni vod duga~ak samo 1 km, na oko 5,7 MVA.
Ukoliko je mesto priklju~enja jedan kilometar du`
voda Al~e 50 mm2 udaljeno od TS 35/10 kV/kV sa
transformatorima snage 8 MVA, a koja se napaja
vodom 35 kV du`ine 1 km, jedini~na snaga agre-
gata koji se mo`e priklju~iti pada na 4,1 MVA.
Usvajanje novog kriterijuma dozvoljene snage
za analizu mogu}nosti priklju~enja vetroparka, u
okviru izmenjene Tehni~ke preporuke br. 16, obez-
be|uje priklju~enje zna~ajno ve}ih jedini~nih snaga.
U odre|enom broju slu~ajeva to }e zna~iti i mogu}-
Tabela 1.
30 50 70 85
Koeficijent treperenja, c (k, va)
3 3 3 3
3 3 3 3
3 3 3 3
3 3 3 3
Po~etak pri nominalnoj ili ve}oj brzini vetra
3
35
30 50 70 85
0,4 0,35 0,3 0,25
1,1 0,85 0,5 0,25
Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310
nost priklju~enja vetroparkova na mre`u srednjeg
napona ukoliko je ona u blizini vetroparka i relativ-
no je blizu napojne TS 35/10 kV/kV. Za sve uobi~a-
jene situacije u mre`i 35 kV, vetropark sa uobi~aje-
nom snagom jedini~nih agregata (1,5 3 MVA) bi-
}e mogu}e priklju~iti na najbli`u ta~ku u mre`i
35 kV, {to primenom do sada va`e}eg kriterijuma ni-
je uvek bilo mogu}e. Osnovni kriterijum koji ogra-
ni~ava priklju~enje vetroparka ne}e vi{e biti ograni-
~enje varijacije napona u prelaznom, ve}, verovatno,
naponske prilike u stacionarnim re`imima (pre sve-
ga pri minimalnom optere}enju mre`e i maksimal-
nom anga`ovanju vetroparka).
2.2. Uticaj tehnolo{ki unapre|enih
vetrogeneratora na zadovoljenje
kriterijuma flikera
Zbog intermitentnog rada pojava flikera mo`e
biti veliki problem kod rada vetrogeneratora. Kriteri-
jum flikera ocenjuje se pomo}u faktora smetnji (Alt)
male elektrane, izazvanih flikerom dugog trajanja
(preko dva sata). Mala elektrana sa n generatora
ukupne instalisane snage: Smel = Sn mo`e da se pri-
klju~i na distributivni sistem ako je ispunjen uslov:
3 3
S c f 1 S mel
Alt = c fmel mel = 0.1
, (5)
Sk n S k
odnosno:
Smel
Plt = c fmel 0.46
, (6)
Sk
gde je:
Alt dugotrajni faktor smetnji prouzrokovaih flike-
rima,
Plt dugotrajni faktor brojnosti (emisije) flikera,
n broj generatora u maloj elektrani,
cfmel koeficijent flikera male elektrane sa n ge-
neratora,
cf1 koeficijent flikera male elektrane s jednim ge-
neratorom,
Sk vrednost snage trofaznog kratkog spoja na me-
stu priklju~enja na mre`u, u MVA
Smel ukupna instalisana snaga u maloj elektrani, u
MVA,
Sn snaga pojedina~nog generatora u maloj elektra-
ni, u MVA.
Koeficijent flikera cf ozna~ava osobinu male
elektrane da proizvodi flikere. Vrednost koeficijenta
flikera cf daje proizvo|a~, odnosno ovla{}ena neza-
visna institucija, posebno za svaki generator i elek-
tranu kao celinu, na osnovu atesta o tipskom ispiti-
vanju male elektrane koja ima iste ili sli~ne karakte-
ristike kao mala elektrana koja se gradi. Nakon za-
vr{ene gradnje male elektrane i priklju~enja na di-
307
stributivni sistem merenjem mora da se potvrdi da
koeficijenti flikera cf1 (pojedina~no za svaki genera-
tor) i cfmel (za celu malu elektranu) ne prelaze vred-
nosti koje su garantovane atestom o ispitivanju.
Ovakav na~in provere kriterijuma bio je definisan u
okviru [3].
Da bi se dodatno proverili flikeri u izmenjenim
preporukama (na osnovu nema~kih preporuka [7]),
dugotrajni faktor brojnosti flikera potrebno je prora-
~unati i na slede}i na~in:
0.31
,
8 n ,
Plt = N 120,i (k f ,i S n ,i ) 0.46
3.2
, (7)
S k i =1
gde je:
Sk vrednost snage trofaznog kratkog spoja na me-
stu priklju~enja na mre`u, u MVA,
n broj generatora u maloj elektrani,
kf,i koeficijent flikera (u zavisnosti od vrednosti
faznog ugla impedanse kratkog spoja koju vi-
di generator na mestu priklju~enja, u ) koji
daje proizvo|a~ vetrogeneratora,
N120,i maksimalni broj sklopnih operacija koje se
mogu izvr{iti na jedinici i tokom perioda od
120 min,
Sn,i nazivna snaga i-tog generatora, u MVA.
Pokazuje se, me|utim, da savremeni vetrogene-
ratori u kojima su indukcioni generatori preko
AC/DC/AC konvertora vezani na mre`u, uglavnom
bez problema zadovoljavaju uslove flikera. Za kon-
kretni generator ~ije su procenjene vrednosti (ina~e,
zna~ajno ve}e od realnih) prikazane na slici 1, za
kriti~an slu~aj priklju~ka generatora snage 3,1 MVA
(na 10 kV vod preseka Al~e 50 mm2, na rastojanju
1 km od napojne TS 35/10 kV/kV sa transformato-
rom 1 x 8 MVA koja se napaja iz TS 110/35 kV/kV
1 x 20 MVA vodom 35 kV preseka Al~e 95 mm2 i
du`ine 10 km) vrednost dugotrajnog faktora brojno-
sti flikera je 0,344 na osnovu jedna~ine (6). Me|u-
tim, primena formule (7) zadovoljavaju}u vrednost
od 0,46 daje tek za tri generatora snage 2,4 MVA, ili
~etiri generatora snage 2,2 MVA.
U realnim situacijama, kada se priklju~ak jedi-
nica ove snage planira na mre`u 35 kV (jer vod Al~e
50 mm2 nema kapacitet za prenos snage nijednog
generatora snage 3 MVA), obe provere za tri jedi-
nice snage 3 MVA daju zadovoljavaju}e rezultate.
Ipak, mo`e se zaklju~iti da kriterijum flikera u
analiziranoj situaciji predstavlja faktor ograni~enja
za snagu koja se mo`e priklju~iti na mre`u.
2.3. Kriterijum snage kratkog spoja
Zbog priklju~enja male elektrane (pa i vetropar-
ka) snage do 10 MW na distributivnu mre`u ne sme
do}i do pove}anja struje kratkog spoja iznad vred-
308 Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
nosti za koje je dimenzionisana oprema u postroje-
njima 10, 20, 35 i 110 kV. ^injenica da su vetropar-
kovi locirani u vangradskim zonama i da se priklju-
~uju na mre`u u objektima koji se napajaju relativno
dugim vodovima 35, 20 ili 10 kV umnogome relak-
sira ograni~enja koja name}e ovaj kriterijum. U re-
alnim situacijama u kojima je proverena mogu}nost
priklju~enja vetroparkova snage do 10 MW na elek-
trodistributivnu mre`u 35 kV, snaga kratkog spoja u
TS 35/10 kV/kV na strani 35 kV bila je manja od
150 MVA, {to je zna~ajno manje od vrednosti
750 MVA za koju se oprema projektuje. Doprinos
pove}anju snage kratkog spoja savremenih vetroge-
neratora ~ija je ukupna snaga do 10 MW, a priklju-
~uju se na mre`u na lokaciji vetroparka kre}e se do
30 MVA (zbog ograni~enja polazne struje koju na-
me}u konvertori, suptranzijentna reaktansa ovih ge-
neratora ima zna~ajno ve}u vrednost). Ukoliko bi se
usvojila i kriti~no niska vrednost suptranzijentne re-
aktanse vetrogeneratora od 10 %, doprinos pove}a-
nju snage kratkog spoja je manji od 100 MVA, {to u
realnim slu~ajevima ne bi trebalo da bude problem
pri priklju~enju na mre`u 35 kV.
U realnim analiziranim slu~ajevima priklju~enja
doprinos vetroparkova snage oko 9 MVA pove}anju
snage kratkog spoja na 35 kV strani TS 35/10 kV/kV
koje su u blizini mesta priklju~enja (ili predstavljaju
mesto priklju~enja) iznosio je svega oko 20 MVA i
ni na koji na~in ne ugro`ava postoje}u opremu.
3. FUNKCIONISANJE VETROGENERATO-
RA U USTALJENIM RADNIM STANJIMA
3.1. Kriterijum varijacije napona
u stacionarnom re`imu
Prema preporuci [3], u stacionarnom stanju, naj-
ve}e dozvoljeno odstupanje napona na mestu priklju-
~enja u odnosu na nazivne napone generatora u mini
elektrani (ME) iznosi Um = 5 % ako se ME priklju-
~uje na mre`u srednjeg napona (SN), odnosno
Um = 5% 10 % ako se ME priklju~uje na mre`u
niskog napona (NN). Provera ovog kriterijuma nije
jednostavna jer nisu definisani uslovi stacionarnog
Naponska ograni~enja pri planiranju mre`a
Minimalni napon u normalnom
Nominalni napon ~vori{ta
radnom re`imu
110 kV 99 kV
35 kV 31,5 kV
20 kV 19 kV
10 kV 9,5 kV
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310
stanja, a provera se vezuje za nazivne napone gene-
ratora u ME.
Da bi se prevazi{li problemi vezani za proveru
ovog kriterijuma, u izmenjenoj preporuci [3] defini-
san je opseg dozvoljenih vrednosti napona u stacio-
narnom re`imu na mestu priklju~enja elektrane za
bilo koji re`im njenog rada. Ovaj opseg je vezan za
naponska ograni~enja pri planiranju mre`a definisa-
na u okviru [5] i dat je u narednoj tabeli.
Naravno, funkcionisanje mre`e u stacionarnom
re`imu zavisi od napona na pragu distributivne mre-
`e (npr. na 35 kV strani u napojnoj TS 110/35 kV),
koji mo`e varirati u relativno {irokom opsegu i ni-
voa i rasporeda optere}enja. Primereno je analizira-
ti varijacije napona u napojnoj ta~ki u razumnim
granicama jer nije mogu}e o~ekivati da se bilo koji
vetropark prilagodi varijacijama napona u ovoj ta~-
ki u naj{irim mogu}im granicama (npr. u opsegu
31,538 kV). S druge strane, vetropark se u pogledu
napona mora prilagoditi svim nivoima optere}enja u
mre`i. Iz tog razloga za proveru kriterijuma u izmenje-
noj preporuci za priklju~ak elektrane na mre`u 35 kV
analizirana su dva stanja: 1) stanje sa minimalnim
optere}enjem, naponom 36 kV na pragu distributiv-
ne mre`e i maksimalnim anga`ovanjem elektrane,
2) stanje sa maksimalnim optere}enjem, naponom
35 kV na pragu distributivne mre`e i neanga`ova-
nom elektranom.
Zahvaljuju}i unapre|enom na~inu sistematiza-
cije podloga opisanom u [8], danas je mogu}e brzo
proveriti funkcionisanje mre`e u oba stanja u svim
distributivnim preduze}ima u Srbiji. Ukoliko se u
oba stanja u svim ta~kama mre`e dobiju naponi u
granicama definisanim tabelom I, pri ~emu je mogu-
}e koristiti i dispe~erske akcije (sezonsku promenu
prenosnog odnosa transformatora, ili sezonsko is-
klju~enje neoptere}enih transformatora), smatra se
da vetropark zadovoljava uslove rada u stacionar-
nom re`imu.
3.2. Uticaj rada vetroparka na gubitke
u distributivnoj mre`i
Ne mo`e se doneti generalni zaklju~ak o utica-
ju rada vetroparka na gubitke u distributivnoj mre`i
Tabela 2.
Minimalni napon u havarij- Maksimalni napon u normal-
skom radnom re`imu nom radnom re`imu
99 kV 121 kV
31,5 kV 38 kV
18 kV 21,4 kV
9 kV 10,7 kV
Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310
jer gubici zavise od dispozicije optere}enja u odre-
|enom trenutku, naponskih prilika na pragu distri-
butivne mre`e, konfiguracije mre`e na koju funkci-
onisanje vetroparka mo`e da uti~e, polo`aja vetro-
parka u mre`i i naravno proizvodnje vetroparka u
odre|enom trenutku. Dosada{nja iskustva ukazuju
na to da se pre mo`e o~ekivati pove}anje nego sma-
njenje gubitaka iz nekoliko razloga. Ekonomi~nije
je graditi vetroparkove snaga pribli`nijih maksimal-
nim i u zonama u kojima vetar omogu}uje rad u re-
`imu maksimalnog generisanja u {to du`em periodu.
S druge strane, vetroparkovi su obi~no locirani u ne-
naseljenim zonama, odnosno u zonama sa malom
gustinom optere}enja, a i malim ukupnim konzu-
mom, pa se naj~e{}e mo`e o~ekivati da elektrana
vra}a snagu do napojne ta~ke za distributivnu mre-
`u, nego da smanji tokove snaga po napojnim vodo-
vima.
Na primeru elektrane u zoni Podunavlja u Srbi-
ji, snage od oko 9 MW, pokazuje se, me|utim, da
uticaj mo`e biti i pozitivan. Me|utim, taj uticaj za-
visi od na~ina priklju~enja (pravca plasmana snage),
koji je uslovljen kriterijumima koji }e biti primenje-
ni za priklju~enje (postoje}im ili izmenjenim). Nai-
me, u slu~aju da se primene postoje}i kriterijumi,
mogu}e je priklju~iti vetropark sa jedini~nom sna-
gom generatora od 1,8 MW, pri ~emu vetropark ko-
ji se sastoji od pet generatora snagu treba da plasira
u pravcu jedne TS 110/35 kV/kV. Na ovaj na~in gu-
bici u mre`i bi se u maksimalnom re`imu smanjili za
oko 100 kW.
U slu~aju primene izmenjenih kriterijuma, jedi-
ni~na snaga generatora u okviru vetroparka mo`e da
bude i ve}a (usvojene su ~etiri jedinice snage
2,3 MW), pri ~emu se snaga plasira u pravcu druge
napojne TS 110/35 kV/kV. U drugom slu~aju gubici
u maksimalnom re`imu smanjuju se za skoro
600 kW u maksimalnom re`imu. Ukoliko bi ekviva-
lentno vreme trajanja anga`ovanja maksimalne sna-
ge vetroparka bilo oko 2 000 sati (za male vetropar-
kove bi trebalo da bude i ve}e da bi bili ekonomi~ni
za izgradnju), o~ekivana u{teda u nabavci elektri~ne
energije bila bi godi{nje ve}a od 15 000 evra. Dakle,
izmenjeni kriterijumi pru`aju fleksibilnost u izboru
na~ina priklju~enja koja omogu}uje izbor re{enja
koja najvi{e odgovaraju radu distributivne mre`e u
stacionarnom re`imu.
4. ZAKLJU^AK
Rigidnost postoje}e preporuke [3] u zna~ajnoj
meri ote`avaju mogu}nost prilju~enja vetroparkova
na distributivnu mre`u. Izvesna konzervativnost u
pogledu za{tite stanja u distributivnoj mre`i mora
da postoji, ali postoje}e preporuke ne uva`avaju
309
tehnolo{ka unapre|enja vetrogeneratora koja sama
po sebi omogu}uju stabilno funkcionisanje mre`e.
Evropski standardi (npr. [4]) ispratili su ova tehno-
lo{ka unapre|enja kroz mogu}nost da se parametri
koji su do tada ra~unski proveravani, mere u labo-
ratorijskim uslovima, i na bazi toga donose zaklju~-
ci o mogu}nosti zadovoljenja postoje}ih kriterijuma.
Izmena preporuke [3] ide u tom pravcu, a u radu su
analizirane posledice izmena primenjene na realnim
primerima.
Pokazuje se da primena izmenjenih preporuka
omogu}uje priklju~ak generatora zna~ajno ve}ih
snaga na mre`u s gledi{ta kriterijuma promene na-
pona u prelaznom re`imu, tako da kriterijum funkci-
onisanja vetroparka u stacionarnom re`imu, i krite-
rijum flikera postaju odlu~uju}i za izbor na~ina pri-
klju~enja.
S druge strane, primena izmenjenih kriterijuma
omogu}uje ve}u fleksibilnost u na~inu priklju~enja,
tako da postoji mogu}nost zna~ajnog pobolj{anja
rada distributivne mre`e u nekim situacijama koje
ne bi bile mogu}e kroz primenu postoje}ih kriteriju-
ma priklju~enja. Prikazani primer pokazuje da pri-
mena izmenjenih kriterijuma pri izboru na~ina pri-
klju~enja mo`e omogu}iti smanjenje gubitaka od
skoro 600 kW pri maksimalnim optere}enjima, {to
donosi zna~ajan pozitivan finansijski efekat distri-
butivnom preduze}u.
5. LITERATURA
[1] World Wind Energy Report 2009, World Wind
Energy Association WWEA, March 2010.
[2] UREDBA O MERAMA PODSTICAJA ZA PRO-
IZVODNJU ELEKTRI^NE ENERGIJE KORI-
[]ENJEM OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I
KOMBINOVANOM PROIZVODNJOM ELEK-
TRI^NE I TOPLOTNE ENERGIJE, Slu`beni gla-
snik RS, 99/2009, 2009.
[3] Tehni~ka preporuka br. 16, OSNOVNI TEHNI^KI
ZAHTEVI ZA PRIKLJU^ENJE MALIH ELEK-
TRANA NA MRE@U ELEKTRODISTRIBUCIJE
SRBIJE, JP-EPS Direkcija za distribuciju,
maj 2003.
[4] IEC 64100-21 WIND TURBINES PART 21: ME-
ASUREMENT AND ASSESSMENT OF POWER
QUALITY CHARACTERISTICS OF GRID CON-
NECTED TO WIND TURBINES (Merenje i proce-
na karakteristika kvaliteta elektri~ne energije vetro-
generatora povezanih na mre`u), Edition 2.0, 2008
[5] Pravila o radu distributivnog sistema (verzija 1.0),
JP EPS, 2009.
[6] Ion Boldea, THE ELECTRIC GENERATORS
HANDBOOK, VARIABLE SPEED GENERA-
TORS, CRC Press, Taylor & Francis Group, 2006.
310 Mini} S. Sa{a i ostali: Specifi~nosti analize mogu}nosti priklju~enja vetroparkova na distributivnu mre`u
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 303310

[7] Generating Plants Connected to Medium Voltage
Network, Guideline for generating plants connec-
tion to and parallel operation with the medium-vol-
tage network, Bundesverband der Energie- und
Wasserwirtschaft e.V., 2008.
[8] Rade M. ]iri} i Nikola Rajakovi}: ANALIZA RA-
DA NISKONAPONSKIH MRE@A SA SINHRO-
NIM GENERATORIMA, ~asopis Elektroprivre-
da 12010, str. 3948.
[9] Milan ]alovi} i Miodrag Mesarovi}: VETROE-
LEKTRANE U SAVREMENIM ELEKTRO-
ENERGETSKIM SISTEMIMA, ~asopis Elektro-
privreda 12009, str. 316.,
[10] MOGU]NOSTI U PRIMENI ELEMENATA GEO-
GRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA U
ELEKTRODISTRIBUTIVNIM PREDUZE]IMA,
Elektroprivreda, No. 3, 2010, str. 242252.

Dora|en rad STK C609 30. savetovanje CIGRE Srbije <None>je primljen u uredni{tvo 27. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Sa{a Mini} ro|en je 1971. godine. Diplomirao 1994. godine. na Elektrotehni~kom fa-
kultetu u Beogradu, Smer elektroenergetski sistemi. Od 1994. godine zaposlen u Elektroteh-
ni~kom institutu Nikola Tesla u Beogradu. Bavi se analizom rada i planiranjem razvoja
prenosnih i distributivnih elektri~nih mre`a. Rukovodio izradom ve}eg broja studija razvoja
mre`a.

Maja R. Markovi} (1980) diplomirala je 2006. godine na Elektronskom fakultetu u Ni-

{u na Smeru za industrijsku energetiku. Po diplomiranju se zaposlila u Elektrotehni~kom in-
stitutu Nikola Tesla u Beogradu. Sara|ivala na izradi vi{e studija analiza rada prenosne
mre`e i planiranja razvoja distributivnih mre`a. Rukovodila je izradama studija koje su tre-
tirale dugoro~ni razvoj mre`e na podru~ju ED Vranje i ED Loznica.

Milan Ivanovi} ro|en je 1978. godine u Boru. Zavr{io Elektrotehni~ki fakultet u Beo-
gradu 2004. godine. Magistrirao je 2010. godine. Zaposlen u Elektrotehni~kom institutu
Nikola Tesla od 2005. godine. Saradnik i rukovodilac na vi{e studija i projekata iz obla-
sti analize i planiranja distributivnih mre`a i analize rada i stabilnosti funkcionisanja pre-
nosne mre`e.
Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i radijacionih o{te}enja 311
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 311316

Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija

usled povi{enja temperature i
radijacionih o{te}enja
Radovan Lj. Radosavljevi}1,
Milo{ R. Zdravkovi}1, Bojan B. Cavri}1, Koviljka \. Stankovi}1 i Aleksandra I. Vasi}2
1
Elektrotehni~ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 000 Beograd, Srbija
2
Ma{inski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11 000 Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.385.51; 523.9; 612.014.44

Rezime
Rad u ote`anim uslovima kao {to su povi{ena temperatura i zra~enje mogu zna~ajno pogor{ati osnov-
ne karakteristike fotodetektora (na primer, solarnih }elija). Iako mehanizmi i procesi degradacije mogu bi-
ti razli~iti, svi oni, manje ili vi{e, pove}avaju nivo {uma u ure|aju i pove}avaju prag detekcije i ograni~a-
vaju funkcionisanje ure|aja. To je veoma izra`eno kod solarnih }elija, zbog njihovog specifi~nog dizajna i
stalne izlo`enosti sun~evom zra~enju. U ovom radu istra`ivanja su usmerena na analizu uticaja povi{ene
temperature i radijacionih o{te}enja na nivo {uma u solarnim }elijama.
Klju~ne re~i: nivo {uma, solarne }elije, radijaciona o{te}enja

INCREASED NOISE LEVEL IN SOLAR CELLS CAUSED BY THE INCREASED TEMPERATURE AND
RADIATION DAMAGE

Abstract

Difficult working conditions such as increased temperature and radiation could significantly deterio-
rate main characteristics of photo-detectors (e.g. solar cells). Though degradation mechanisms and proces-
ses could be various, they all, more or less, increase the noise level in the device, thus resulting in the rise
of the detection threshold, and limitation of device functioning. This is particularly prominent in the case of
solar cells, because of their specific design, and constant exposure to solar irradiation. Investigations in
this paper are directed to analyzing the influence of the increased temperature and radiation damage on no-
ise level in solar cells.
Key words: noise level, solar cells, radiation damage

1. UVOD ga je sni`avanje nivoa {uma veoma va`an preduslov

Jedna od osnovnih karakteristika svih detektora
je energetska rezolucija koja prvenstveno zavisi od
{uma. Negativan uticaj {uma na funkcionisanje de-
tektora ogleda se u {irenju spektralne linije signala i
podizanju praga detekcije, {to predstavlja glavni
ograni~avaju}i faktor za rad detektora [1]. Zbog to-
za dobijanje kvalitetnih detektora, te su istra`ivanja
fizi~kih osnova razli~itih tipova {uma neophodna za
njihovu optimizaciju. Bez obzira na kvalitet detekto-
ra, {um postoji u svim detektorima i zavisi od funda-
mentalnih fizi~kih procesa tokom proizvodnje i to-
kom rada ure|aja.

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: radosavljevic@etf.rs

312 Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i radijacionih o{te}enja
U poluprovodnicima je naro~ito zna~ajan ni-
skofrekventni elektri~ni {um, kao {to su 1/f {um i
praskavi {um. Obe vrste {uma se manifestuju kao
slu~ajna fluktuacija struje ili napona na izlazu i sni-
`avaju efikasnost ure|aja. Iako jo{ nije teorijski do-
kazano, mnogi eksperimentalni rezultati ukazuju na
to da poreklo 1/f {uma i praskavog {uma mogu da
budu fluktuacije broja slobodnih nosilaca naelektri-
sanja povezane sa zamkama lokalizovanim u blizini
ili direktno u oblasti spoja, ili fluktuacije pokretlji-
vosti nosilaca naelektrisanja [24]. U oba slu~aja
ove fluktuacije proizlaze iz interakcije nosilaca sa
defektima, povr{inskim stanjima i ne~isto}ama na-
stalim ili tokom procesa proizvodnje ure|aja, ili
usled nepovoljnih uslova rada (zra~enje, povi{ene
temperature, vla`nost) [5]. To je naro~ito izra`eno
kada ure|aji imaju veliki odnos povr{ina/zapremina,
kao {to su solarne }elije. U tim slu~ajevima se o~e-
kuje da su povr{inski efekti glavni uzrok pojave
niskofrekventnog {uma, pa su visokokvalitetni kon-
takti od izuzetnog zna~aja. S obzirom na to da silici-
di imaju dobru temperaturnu stabilnost i malu otpor-
nost, oni se vrlo ~esto koriste za proizvodnju
pouzdanih kontakata. Formiranje silicida je veoma
slo`en proces jer uklju~uje nano{enje tankih metal-
nih slojeva na poluprovodnik, odgrevanje i jonsku
implantaciju, tako da kvalitet silicida, a samim tim i
nivo {uma, zavise od mnogo povezanih faktora
(temperature, doze implantacije itd.).
Drugi uzrok {uma koji se naj~e{}e povezuje s
ote`anim uslovima rada je zra~enje. Prilikom inter-
akcije sa materijalom, zra~enje mo`e da deponuje
veliku koli~inu energije koja izaziva razli~ite efekte
[6]. Defekti u poluprovodnicima poizvedeni zra~e-
njem povezani su sa lokalizovanim energetskim sta-
njima [79] koja menjaju koncentraciju i pokretlji-
vost nosilaca naelektrisanja. Naime, osnovna karak-
teristika detektora je {irok opseg koncentracija nosi-
laca naelektrisanja, bilo usled postojanja ne~isto{a i
defekata, bilo usled povi{ene temperature. Lokalizo-
vana energetska stanja u kristalu naj~e{}e su tako-
zvani rekombinacioni centri a ne~isto}e sa dubokim
ili vi{estrukim energetskim nivoima u znatnoj meri
stimuli{u proces rekombinacije. Defekti izazvani
zra~enjem ispunjavaju ove uslove i mogu da pred-
stavljaju rekombinacione centre. Glavni efekat koji
zra~enje izaziva je pove}anje struje zasi}enja gene-
risane unutar povr{ine osiroma{ene oblasti ili na
njoj. Trajna o{te}enja ure|aja su pouzrokovana su-
darima upadnog zra~enja s atomima kristalne re{et-
ke, {to mo`e da dovede do njihovog izme{tanja i
stvaranja defekata [10, 11]. Generaciono-rekombi-
nacioni {um mo`e da bude prozveden fluktuacijama
gustine nosilaca naelektrisanja proizvedene sponta-
nim fluktuacijama generacije i rekombinacije nosi-
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 311316
laca naelektrisanja. Iz tih razloga se sprovode opse-
`na istra`ivanju radi razvijanja poluprovodni~kih
ure|aja koji mogu pouzdano da rade u uslovima po-
ve}anog zra~enja [1214]. Sa tehnolo{kog stanovi-
{ta je veoma va`no da se utvrde promene izlaznih
karakteristika ure|aja (struje, napona i efikasnosti)
usled izlo`enosti zra~enju koje mogu da uti~u na
njegov rad.
Cilj ovog rada je da istra`i povi{enje nivoa {u-
ma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i
radijacionih o{te}enja radi proizvodnje pouzdanih i
kvalitetnih ure|aja.
2. EKSPERIMENTALNA PROCEDURA
Prou~avanje temperaturske zavisnosti 1/f {uma
u silicidima obavljeno je za TiN/Ti/Si uzorke. Za sve
uzorke je ura|ena jonska implantacija As+ jonima,
odgrevanje i karakterizacija elektri~nih osobina. Do-
ze implantacije su se kretale od 5 x 1 015 jona/cm2
do 1 x 1 016 jona/cm2. Uzorci su izlagani termi~kom
tretmanu na razli~itim temperaturama 20 minuta. Za
razliku od drugih merenja sli~nog tipa, ova merenja
su bila bazirana na temperaturnoj zavisnosti nivoa
{uma u silicidima na dve temperature: 21 C i 50 C.
Nivo {uma je meren standardnom ORTEC opremom
(za automatsku kalibraciju je kori{}en MAESTRO
II kod).
Eksperimentalna merenja promena izlaznih ka-
rakteristika solarnih }elija su vr{ena na komercijal-
no dostupnim solarnim }elijama baziranim na enkap-
suliranom polikristalnom silicijumu. Strujno-napon-
ska merenja su kori{}ena za karakterizaciju izlaznih
veli~ina solarnih }elija. Kori{}ena je standardna
merna oprema za merenje I-V krive za razli~ite ni-
voe osvetljenja (izme|u 40 i 350 W/m2).
Solarne }elije su ozra~ivane Co-60 gama izvo-
rom razli~itih doza. Ozra~ivanje je izvr{eno kroz
staklo u kontrolisanim uslovima. Pre i posle svakog
koraka ozra~ivanja merene su strujno-naponske ka-
rakteristike u strogo kontrolisanim uslovima na sob-
noj temperaturi. Za sva merenja, kombinovana mer-
na nesigurnost je bila manja od 5 %.
3. REZULTATI I DISKUSIJA
3.1. Merenja nivoa {uma u silicidima
Iako je o~ekivano da je u uslovima povi{ene
temperature termi~ki {um dominantan u celokup-
nom {umu u poluprovodni~kim ure|ajima, u ovom
radu je prime}eno pove}anje i 1/f {uma. Spektri fre-
kventno zavisnog {uma na ni`oj (21 C) i vi{oj
(50 C) temperature prikazani su na slikama 1 i 2,
respektivno. Iako se smatra da su stabilni i pouzda-
Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i radijacionih o{te}enja 313
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 311316

ni kao kontakti, defekti i ne~isto}e u osnovnom ma-
terijalu silicida mogu tokom vremena da proizvedu
neke negativne efekte.
To je naro~ito izra`eno ako se ta stanja nalaze
unutar energetskog procepa i aktiviraju se tokom ra-
da u nepovoljnim uslovima kao {to je povi{ena tem-
peratura. U tom slu~aju ona postaju zamke za paro-
ve elektron{upljina i na taj na~in smanjuju broj ko-
lektovanih nosilaca naelektrisanja, proizvode}i {um
u ure|aju.
Me|utim, prime}eno pove}anje 1/f {uma mo`e
da se, u izvesnoj meri, stabilizuje kontrolisanom jon-
skom implantacijom, kao {to se mo`e videti na slika-
ma 1 i 2. Strukturalna RBS analiza je pokazala da
jonska implantacija ne izaziva redistribuciju kompo-
nenata kada su posredi ni`e doze implantacije, ali je
za vi{e doze implantacije (1 x 1 016 jona/cm2) prime-
}ena razru{ena struktura, a tako|e i vi{i nivo {uma.
75
T = 21 C
70 U = +1 V
Nivo frekventnog {uma (keV)
Ova temperaturno zavisna merenja ukazuju na
veoma zna~ajnu ~injenicu da jonska implantacija mo-
`e da obezbedi temperaturnu stabilnost silicida kada
je posredi 1/f {um. Naime, sa slika 1 i 2 mo`e da se
vidi da uzorci implantirani dozama od 5 x 1 015 jo-
na/cm2 imaju najni`i nivo {uma i veoma dobru tem-
peraturnu stabilnost, pa se mo`e re}i da ova doza
implantacije dovodi do homogenije silicidacije i
stvaranja Ti-Si faze sa najni`om koncentracijom kri-
stalnih defekata (posle odgrevanja). Tako|e, raniji
rezultati su pokazali [4] da je nivo {uma najni`i za
uzorke implantirane posle odgrevanja. To ukazuje
na ~injenicu da termi~ka obrada dovodi do relaksa-
cije kristalne re{etke i pobolj{anja kristalne struktu-
re silicida, kao i pobolj{anja elektri~nih karakteristi-
ka ure|aja baziranih na silicidima kao kontaktima
(na primer solarnim }elijama).
3.2. [um u solarnim }elijama
proizveden zra~enjem

65 Kao {to je moglo i da se o~ekuje, zra~enje ima

60 veliki uticaj na izlazne karakteristike solarnih }elija
55 neimplantiran (struju, napon, efikasnost). Poznato je da se, u zavi-
50
5x1015 snosti od energije gama zra~enja, njegova interakci-
1x1016` ja sa materijalom svodi na jonizaciju kroz fotoefekat
45 i Komptonov efekat. Tako|e, usled neizbe`nog pri-
40 sustva povr{inskih energetskih stanja (kao rezultat
35 defekata re{etke, dislokacija, ne~isto}a i sl.), brzina
30 povr{inske rekombinacije i gustina povr{inskih stra-
nja rastu posle izlaganja silicijuma zra~enju. Ova
0 50 100 150 200 250 300 350
f (kHz) stanja mogu da predstavljaju veoma efikasne re-
kombinacione centre za nosioce naelektrisanja. Ge-
Slika 1. Nivo frekventnog {uma za dva implantirana i
neracija parova elektron{upljina usled jonizacionih
jedan neimplantiran uzorak na 21 C efekata obi~no pove}ava {um i smanjuje izlaznu
struju, kao {to mo`e da se vidi sa slike 3. Ovo sma-
njenje je izra`eno bez obzira na nivo osvetljenja ia-
600
ko je pad strmiji za ni`e doze zra~enja.
T = 50 C Postojanje promena u materijalu izazvanih zra-
U = +1 V ~enjem potvr|eno je merenjima redne otpornosti so-
500
Nivo frekventnog {uma (keV)

larnih }elija (slika 4).

Nagli rast redne otpornosti prime}en je za obe
400
doze, ali je za vi{u dozu zra~enja redna otpornost
neimplantiran imala istu vrednost za oba nivoa osvetljenja, {to
300
5x1015 ukazuje da je za vi{e doze zra~enja uticaj zra~enja
1x1016 dominantan u odnosu na uticaj osvetljavanja. Ovaj
200
porast redne otpornosti negativno uti~e na ostale iz-
lazne karakteristike solarnih }elija, prvenstveno na
100
faktor ispune i kona~no na efikasnost. Na slici 5 pri-
kazan je taj uticaj, gde je uo~ljiv pad efikasnosti.
0
0 50 100 150 200 250 300 350 [to se zavisnosti Jsc ti~e, opadanje je strmije za
f (kHz) prvu dozu zra~enja, {to ukazuje da najve}e razru{e-
nje strukture i transportnih mehanizama koji dovode
Slika 2. Nivo frekventnog {uma za dva implantirana i do povi{enja {uma nastaje na po~etku. Tako|e, kao
jedan neimplantiran uzorak na 50 C {to na slici 5 mo`e da se vidi, opadanje efikasnosti
314 Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i radijacionih o{te}enja
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 311316

2
J]SC (mA/cm2) 255 2
W/m 2
255 W/m ne zavisi od nivoa osvetljenja. Vrednosti efikasnosti
89 338 2
W/m 2
338 W/m su manje-vi{e iste za oba nivoa osvetljenja, {to uka-
8 zuje da zra~enje vi{e uti~e na proizvodnju i transport
7
7
nosilaca naelektrisanja nego osvetljenje. Sa stanovi-
{ta principa rada solarne }elije to mo`e da bude va-
6 `an ograni~avaju}i faktor.
6
5 Mo`e se re}i da zajedni~ki uticaj povi{enja 1/f i
54 praskavog {uma usled o{te}enja izazvanog zra~e-
3 njem ima negativan uticaj na glavnu karakteristiku
4 solarnih }elija, efikasnost.

3 4. ZAKLJU^AK
00 11000
000 22000
000 33000
000 44000
000 55000
000 66000
000 S obzirom na ~injenicu da je degradacija elek-
D (kGy)
D [kGy] tri~nih i opti~kih karakteristika pri povi{enoj tempe-
Slika 3. Zavisnost gustine izlazne struje JSC raturi jedan od glavnih ograni~avaju}ih faktora za
od doze zra~enja za dva nivoa osvetljenja rad solarnih }elija, merenja i sni`enje nivoa {uma je
RS ()
veoma zna~ajno za pobolj{anje karakteristika solar-
1,4
1.4 nih }elija. Temperaturna zavisnost 1/f {uma u kon-
taktnim slojevima pokazala je da, iako je termi~ki
1,3
1.3
{um dominantan na vi{im temperaturama, postoji i
1,2
1.2 zna~ajno povi{enje 1/f {uma. Utvr|eno je da doza
1,1
1.1 implantacije ima uticaj i na fizi~ke i na elektri~ne
1,0
1.0 255
255 W/m
W/m
22 osobine kori{}enih silicida. S druge strane, pove}e-
338
338 W/m
W/m
22 nje redne otpornosti usled izlaganja gama zra~enju
0,9
0.9
je tako|e potvrdilo da o{te}enja izazvana zra~enjem
0,8
0.8 pove}avaju nivo {uma u poluprovodni~kim ure|aji-
0,7
0.7 ma. Fluktuacije struje i napona i njihovo smanjenje
0,6
0.6 posledica su uticaja zra~enja na generaciju i tran-
0,5
0.5
sport nosilaca naelektrisanja. Sve to neizbe`no do-
vodi do smanjenja rezolucije fotodetektora, sni`ava-
0,4
0.4
ju}i efikasnost solarnih }elija, pa se karakteristike
00 11000
000 22000
000 33000
000 44000
000 55000
000 6 000
6000 ure|aja moraju kontinualno pratiti, naro~ito ukoliko
D
D (kGy)
[kGy] su solarne }elije izlo`ene nepovoljnim uslovima ra-
Slika 4. Zavisnost redne otpornosti da.
od doze gama zra~enja za dva nivoa osvetljenja
5. LITERATURA
(%)
12
12
255
255W/m
W/m
2 [1] C. F. G. Delaney, E. C. Finch, RADIATION DE-
11
11
338 2
W/m 2
338W/m TECTORS PHYSICAL PRINCIPLES AND AP-
10
10 PLICATIONS, Oxford Univ. Press, New York,
99 1992.
[2] P. V. V. Jayaweera, P. K. D. D. P. Pitigala, A. G. U.
8
Perera, K. Tennakone, 1/F NOISE AND DYE-SEN-
7 SITIZED SOLAR CELLS, Semiconductor Science
6 Technology 20 (2005) L40-L42.
5 [3] P. V. V. Jayaweera, P. K. D. D. P. Pitigala, M. K. I.
Senevirante, A. G. U. Perera, K. Tennakone, 1/F
4
NOISE IN DYE-SENSITIZED SOLAR CELLS
3 AND NIR PHOTON DETECTORS, Infrared
22 Physics & Technology 50 (2007) 270273.
00 11000
000 22000
000 33000
000 44000
000 55000
000 66000 000 [4] M. Stojanovi}, A. Vasi}, C. Jeynes, ION IMPLAN-
DD (kGy)
[kGy]
TED SILICIDES STUDIES BY FREQUENCY
Slika 5. Zavisnost efikasnosti od doze gama zra~enja NOISE LEVEL MEASUREMENTS, NIM B 112
za dva nivoa osvetljenja (1996) 192195.
Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i radijacionih o{te}enja 315
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 311316

[5] J. L. Barth, C. S. Dyer, E. G. Stassinopoulos, SPA-
CE, ATMOSPHERIC, AND TERRESTIAL RADI-
ATION ENVIRONMENTS, IEEE Trans. Nucl. Sci.
50 (2003)466482.
[6] S. Stankovi}, R. Ili}, P. Osmokrovi}, B. Lon~ar, A.
Vasi}, COMPUTER SIMULATION OF GAMMA
IRRADIATION ENERGY DEPOSITION IN
MOSFET DOSIMETERS, IEEE Trans. Plasma Sci.
34 (2006) 17151718.
[7] G. Holmes-Siedle, L. Adams, HANDBOOK OF
RADIATION EFFECTS, 2nd Ed., Oxford
University Press, 2002.
[8] K. F. Galloway, HIGH-IMPACT PAPERS PRE-
SENTED AT THE IEEE NUCLEAR AND SPACE
RADIATION EFFECTS CONFERENCE: THE
VIEW IN 2003, IEEE Trans. Nucl. Sci. 50 (2003)
457465.
[9] D. R. Alexander, TRANSIENT IONIZING RADI-
ATION EFFECTS IN DEVICES AND CIRCUITS,
IEEE Trans. Nucl. Sci. 50 (2003) 565582.
[10] T. Takagi, J. Noda, GAMMA-RAY IRRADIATION
EFFECTS IN LIGHT-EMITTING DIODE AND
PHOTODIODES FOR FIBER OPTICS, IEEE
Trans. Nucl. Sci. NS-32 (1985) 44534459.
[11] E. Barnes, THE EFFECTS OF RADIATION ON
OPTOELECTRONIC DEVICES, in Proc. SPIE Fi-
ber Optics in Adverse Enviroments, vol. 721 (1986)
1825.
[12] N. Horiushi, T. Nozaki, A. Chiba, IMPROVE-
MENT IN ELECTRICAL PERFORMANCE OF
RADIATION-DAMAGED SILICON SOLAR
CELLS BY ANNEALING, NIM A 443 (2000)
186193.
[13] M. Alurralde, M. J. L. Tamasi, C. J. Bruno, M. G.
Martinez Bogado, J. Pla, J. Fernandez Vasquez, J.
Duran, J. Shuff, A. A. Burlon, P.Stoliar, A. J. Krei-
ner, EXPERIMENTAL AND THEORETICAL RA-
DIATION DAMAGE STUDIES ON CRYSTALLI-
NE SILICON SOLAR CELLS, Solar Energy Mate-
rials & Solar Cells 82 (2004) 531542.
[14] Khan, M. Yamaguchi, Y. Ohshita, N. Dharmaraso,
K. Araki, V. T. Khanh, H. Itoh, T. Ohshima, M. Ima-
izumi, S. Matsuda, STRATEGIES FOR IMPRO-
VING RADIATION TOLERANCE OF Si SPACE
SOLAR CELLS, Solar Energy Materials & Solar
Cells 75 (2003) 271276.

ZAHVALNICA

Rad je ura|en pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije u
okviru projekta 171007.

Dora|en rad STK D102 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 20. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Radovan Lj. Radosavljevi} ro|en je 1949. u Kraljevu. Diplomirao je, magistrirao i dok-
torirao na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1972, 1987. i 1994. godine,
respektivno. Zaposlen je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju
vanrednog profesora.

Milo{ R. Zdravkovi} ro|en je 1976. godine u Beogradu. Osnovne i diplomske akadem-

ske studije zavr{io je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. i 2010.
godine, respektivno. Trenutno je student doktorskih studija na Elektrotehni~kom fakultetu u
Beogradu i zaposlen je u JP Putevi Srbije.

Bojan B. Cavri} ro|en je 1985. godine u Beogradu. Osnovne studije zavr{io je na Elek-

trotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine. Trenutno je student diplomskih

akademskih studija na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu.

316 Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Povi{enje nivoa {uma kod solarnih }elija usled povi{enja temperature i radijacionih o{te}enja
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 311316

Koviljka \. Stankovi} ro|ena je 1979. godine u Zemunu. Osnovne i diplomske akadem-

ske studije zavr{ila je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. i 2008.

godine, respektivno. Asistent je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Aleksandra I. Vasi} ro|ena je 1966. godine u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i

doktorirala na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991, 1999. i 2002. go-
dine, respektivno. Zaposlena je na Ma{inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju
vanrednog profesora.
Milinkovi} V. Bojan i drugi: Telekomunikacione veze Drinsko-limskih hidroelektrana 317
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 317322

Telekomunikacione veze
Drinsko-limskih hidroelektrana
Bojan V. Milinkovi}, Jasmina S. Mandi} Luki} i Maja M. Stefanovi} Glu{ac
Energoprojekt Entel,
Bulevar Mihaila Pupina 12, 11 070 Novi Beograd, Srbija

Stru~ni rad
UDK: 621.395

Rezime
Telekomunikaciono povezivanje objekata Drinsko-limskih hidroelektrana i njihovo uklju~ivanje u tele-
komunikacioni sistem Elektroprivrede Srbije realizovano je kori{}enjem IP i SDH tehnologija. U jedinstve-
ni telekomunikacioni sistem povezano je 19 objekata Drinsko-limskih hidroelektrana, a obezbe|ena je i ve-
za s upravnim zgradama elektrodistribucija u Bajinoj Ba{ti, Malom Zvorniku i ^a~ku. Obezbe|ena je tele-
komunikaciona mre`a za potrebe prenosa poslovnih podataka, poslovne telefonije, SCADA-e, sistema obez-
be|enja i tehnolo{kog video-nadzora, kao i nadzor i upravljanje telekomunikacionim sistemom. Predvi|e-
no je maksimalno kori{}enje postoje}eg opti~kog sistema prenosa elektroprivrede Srbije, kao i aktivne opre-
me u ~vori{tima magistralne mre`e.
Klju~ne re~i: TK povezivanje, IP i SDH tehnologija, Drinsko-limske HE

COMMUNICATION LINKS OF DRINSKO-LIMSKE HYDROPOWER PLANTS

Abstract

Telecommunications network between the Drinsko-Limske HPPs facilities and integration of these
facilities into the EPS telecommunications network is realized by using IP and SDH technologies. Nineteen
facilities of the Drinsko-Limske HPPs are integrated into one telecommunications system, while connec-
tions with electricity distribution companies in Bajina Basta, Mali Zvornik and Cacak have also been pro-
vided. Telecommunications network is used for business data and telephony transmission, SCADA, video
monitoring of technology processes and security system. Furthermore, this network will be used to super-
vise and control the telecommunications system. It is envisaged to use the existing EPS optical transmission
system and active equipment in the main network nodes.
Key words: Telecommunications network, IP and SDH technology, Drinsko-Limske HPPs

1. UVOD 4. Hidroelektrane Elektromorava, ^a~ak.

Drinsko-limske hidroelektrane (HE) ~ine ~etiri
celine:
1. Hidroelektrane Bajina Ba{ta, Peru}ac;
2. Limske hidroelektrane, Nova Varo{;
3. Hidroelektrana Zvornik, Mali Zvornik;
Navedene hidroelektrane su prostorno raspore-
|ene u krugu polupre~nika 100 km sa centrom u Ba-
jinoj Ba{ti, a u jedinstveni telekomunikacioni sistem
povezano je ukupno 19, u proizvodno-tehnolo{kom
smislu najzna~ajnijih objekata.

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: jmlukic@ep-entel.com

318 Milinkovi} V. Bojan i drugi: Telekomunikacione veze Drinsko-limskih hidroelektrana
Hidroelektrane Bajina Ba{ta, Peru}ac u svom
sastavu imaju:
HE Bajina Ba{ta
Reverzibilnu HE Bajina Ba{ta sa pripadaju}im
objektima: vodostanska zatvara~nica, TS Metalj-
ka, gornja ulazno-izlazna gra|evina (GUIG), bra-
na Kru{~ica i filtersko postrojenje, brana Lazi-
}i, pumpno postrojenje \uri}i, brana Grad i
brana Lipovica.
Mini HE Vrelo
Upravnu zgradu Drinsko-limskih HE
Magacine i objekte voznog parka.
Hidroelektrana Zvornik, Mali Zvornik u
svom sastavu ima:
HE Zvornik
Mikro HE Radaljska banja
Razvodno postrojenje 110 kV.
Hidroelektrane Elektromorava u svom sasta-
vu imaju:
HE Ov~ar banja
HE Me|uvr{je
Upravnu zgradu HE Elektromorava.
Predlo`eno je telekomunikaciono povezivanje
pomenutih objekata Drinsko-limskih HE u jedin-
stvenu telekomunikacionu mre`u, kao i povezivanje
s upravnim zgradama elektrodistribucija u Bajinoj
Ba{ti, Malom Zvorniku i ^a~ku. Limske HE ne ob-
ra|uju se ovim re{enjem. Ovaj rad je izvod iz idej-
nog projekta [1].
2. RE[ENJE
TELEKOMUNIKACIONIH VEZA
Re{enje transmisionih puteva bazira se na mak-
simalnom iskori{}enju mogu}nosti, kapaciteta i in-
frastrukture telekomunikacionih (TK) mre`a Elek-
troprivrede Srbije (EPS), prvenstveno opti~kih ka-
blova postavljenih u zemljovodnom u`etu (OPGW)
i opti~kih kablova polo`enih u zemlju, a zatim i po-
laganju novoprojektovanih opti~kih kablova na rela-
cijama gde je to neophodno.
Re{enje u smislu tehnike i aktivne opreme za
prenos podataka zasniva se na kori{}enju SDH teh-
nike i IP tehnike. SDH tehnika je pouzdana tehnika
kada je posredi istovremeni prenos razli~itih tipova
signala i primenjena je u realizaciji magistralne mre-
`e EPS-a. IP tehnika je {iroko rasprostranjena, sa-
vremena i op{teprihva}ena tehnika, koja pru`a veli-
ke kapacitete prenosa.
2.1 . Tehni~ko re{enje
Telekomunikaciona mre`a bi}e organizovana
kao funkcionalno i tehnolo{ki jedinstvena celina
na ~itavoj teritoriji koja je pod nadle`no{}u Drin-
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 317322
sko-limskih HE i bi}e realizovana u tri ravni: pri-
marna, sekundarna i tercijarna.
Primarna ravan }e obuhvatati slede}e objekte:
RHE Bajina Ba{ta
HE Bistrica
HE Zvornik
HE Ov~ar banja.
Centar mre`e za nadzor i upravljanje telekomu-
nikacionom mre`om bi}e sme{ten u RHE Bajina
Ba{ta, a rezervni centar upravljanja u HE Bistri-
ca. Svako ~vori{te sistema predstavlja}e pristupnu
ta~ku telekomunikacionoj mre`i za odre|enu grupu
objekata i ure|aja. Svi objekti koji TK mre`i pristu-
paju preko ~vori{ta primarne ravni ~ini}e sekundar-
nu ravan telekomunikacionog sistema.
Sekundarna ravan Drinsko-limskih HE obuhva-
ta}e ~etiri celine:
1. Sekundarna ravan HE Bajina Ba{ta sa pripada-
ju}im objektima:
HE Bajina Ba{ta
Upravna zgrada Drinsko-limskih HE (Uprava
DLHE)
Mini HE Vrelo
Vodostanska zatvara~nica
TS Metaljka
Magacini i objekti voznog parka.
2. Sekundarna ravan Limskih HE sa pripadaju}im
objektima:
HE Bistrica
HE Kokin brod
HE Potpe}
HE Uvac
Brana Radoinja
Upravna zgrada u Novoj Varo{i.
3. Sekundarna ravan HE Zvornik sa pripadaju}im
objektima:
Razvodno postrojenje 110 kV
Mikro HE Radaljska banja.
4. Sekundarna ravan HE Elektromorava sa pripa-
daju}im objektima:
HE Me|uvr{je
Upravna zgrada HE Elektromorava u ^a~ku.
Svi objekti koji TK mre`i pristupaju preko ~vo-
ri{ta sekundarne ravni ~ini}e tercijarnu ravan teleko-
munikacionog sistema. Tercijarna ravan Drinsko-
limskih HE obuhvata}e objekte koji u funkcional-
nom smislu pripadaju RHE Bajina Ba{ta, a ta~ka
pristupa TK mre`i bi}e TS Metaljka. Tercijarna ra-
van obuhvata}e objekte:
Gornja ulazno-izlazna gra|evina (GUIG)
Brana Kru{~ica i filtersko postrojenje
Milinkovi} V. Bojan i drugi: Telekomunikacione veze Drinsko-limskih hidroelektrana
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 317322
Brana Lazi}i
Pumpno postrojenje \uri}i
Brana Grad
Brana Lipovica.
Tehni~ko re{enje telekomunikacione mre`e pre-
nosa predvi|a maksimalno kori{}enje postoje}eg
opti~kog sistema prenosa EPS-a, prvenstveno opti~-
kih kablova postavljenim u zemljovodnom u`etu
(OPGW) i aktivnu opremu u ~vori{tima magistralne
mre`e. Pored ovoga, tehni~kim re{enjem se predla-
`e postavljanje novoprojektovanih opti~kih sistema
prenosa prvenstveno opti~kih kablova polo`enih u
zemlju, samonosivih opti~kih kablova (ADSS) i
OPGW-a.
Telekomunikaciona mre`a bi}e realizovana ko-
ri{}enjem SDH i IP tehnike. Aktivna oprema }e obu-
hvatati: SDH multipleksere, dva tipa svi~eva, serve-
re, radne stanice itd. Princip povezivanja prikazan je
na slici 1.
Postoje}i SDH i fleksibilni multiplekseri u
HE Bajina Ba{ta, Limskim HE, TS Po`ega i
TS ^a~ak 3 koristi}e se i za potrebe ovog projekta,
dok }e u HE Zvornik biti instalirani po jedan novi
SDH i fleksibilni multiplekser.
Tehni~kim re{enjem se predla`e kori{}enje dva
tipa aktivne IP opreme:
1. Svi~ tipa 1
2. Svi~ tipa 2.
Svi~ tipa 1 predstavlja mre`ni ure|aj koji se po-
stavlja na distributivnim mestima kao koncentrator
saobra}aja iz objekata sekundarne i tercijarne ravni.
Tehni~kim re{enjem se predvi|a instalacija svi~a ti-
pa 1 u objektima:
1. RHE Bajina Ba{ta
2. HE Zvornik
3. HE Ov~ar banja
4. TS Metaljka.
Svi~ tipa 1 treba da ima redundantni kontrolni
procesor, redundantno napajanje, modularnu struk-
turu i softversku toleranciju na otkaz.
Svi~ tipa 2 mre`ni je ure|aj koji se postavlja na
pristupnim mestima kao koncentrator saobra}aja od
krajnjih ure|aja. Predlo`ena je upotreba ovog svi~a
na slede}im lokacijama:
1. HE Bajina Ba{ta
2. Upravna zgrada DLHE
3. Vodostanska zatvara~nica
4. Gornja ulazno-izlazna gra|evina (GUIG)
5. Filtersko postrojenje
6. Pumpno postrojenje \uri}i
7. Brana Grad
8. Brana Lipovica
9. MHE Vrelo
10. Magacini
11. Razvodno postrojenje u Malom Zvorniku
319
12. MHE Radaljska banja
13. Upravna zgrada HE Elektromorava
14. HE Me|uvr{je
Svi~evi treba da zadovolje slede}e zahteve:
Da su upravljivi (da ima podr{ku za SNMPv3 i
SSHv2 protokole)
Da imaju neblokiraju}u unutra{nju strukturu
Da imaju 48 elektri~nih 10/100/1000 BaseT inter-
fejsa
Da imaju dva GE opti~ka interfejsa za povezivanje
s ostatkom mre`e
Da imaju podr{ku za VLAN-ove (prema standar-
du 802.1Q)
Da podr`avaju agregaciju na portovima
Da podr`avaju QoS.
Adresni plan interfejsa na aktivnoj opremi u
mre`i Drinsko-limskih HE odre|en je prema proce-
duri dodele adresa u EPS-u i obuhvata}e opseg adre-
sa od 192.168.200.0/24 do 192.168.219.0/24,
tj. ukupno 20 podopsega.
2.2. Povezivanje sa telekomunikacionim
sistemom Elektroprivrede Srbije
Za potrebe povezivanja HE Bajina Ba{ta sa
magistralnom mre`om EPS-a koristi}e se postoje}i
SDH i fleksibilni multiplekseri instalirani u server
sali u RHE Bajina Ba{ta.
Za potrebe povezivanja Limskih HE sa magi-
stralnom mre`om EPS-a koristi}e se postoje}i SDH
i fleksibilni multiplekseri instalirani u HE Potpe},
HE Bistrica, HE Kokin brod, TS Nova Varo{,
HE Uvac i Upravnoj zgradi Limskih HE.
Za potrebe povezivanja HE Zvornik sa magi-
stralnom mre`om EPS-a koristi}e se novoprojekto-
vana SDH oprema koja }e biti instalirana u
HE Zvornik. Povezivanje }e biti organizovano ta-
ko da se signali kriti~nih servisa prosle|uju do Fast
Ethernet interfejsa SDH multipleksera, gde }e se
mapirati u STM-1 signal.
Za potrebe povezivanja HE Elektromorava sa
magistralnom mre`om EPS-a koristi}e se postoje}a
SDH oprema instalirana u TS ^a~ak 3 i TS Po`ega.
Povezivanje }e biti organizovano tako da se signali
kriti~nih servisa prosle|uju do Gigabit Ethernet in-
terfejsa SDH multipleksera, gde }e se mapirati u
STM-1 signal.
Za potrebe priklju~enja na postoje}u multiplek-
snu opremu potrebno je instalirati po jednu dodatnu
karticu sa GE interfejsom u SDH multiplekserima.
2.3 . Realizacija telefonskog sistema
Tehni~kim re{enjem predla`e se izgradnja tele-
fonske mre`e bazirane na IP tehnologiji, koja }e pru-
320 Milinkovi} V. Bojan i drugi: Telekomunikacione veze Drinsko-limskih hidroelektrana
Slika 1. Princip povezivanja
`ati telefonski servis u svim objektima Drinsko-lim-
skih HE.
Realizacija telefonskog saobra}aja }e se zasni-
vati na povezivanju s elektroprivrednom telefon-
skom mre`om i kori{}enju centralnog komutatora
(softswitcha) iz EPS-ove mre`e za upravljanje tele-
fonskim saobra}ajem.
RHE Bajina Ba{ta je trenutno preko access
rutera povezana u elektroprivrednu telefonsku mre-
`u, a planira se i zamena AVAYA telefonske centra-
le sa Voice gatewayom.
Limske HE direktno su uklju~ene u elektropri-
vrednu telefonsku mre`u putem dva Voice gatewaya
instalirana u HE Bistrica.
HE Zvornik je komutaciono ~vori{te u elek-
troprivrednoj telefonskoj mre`i i uklju~i}e se u elek-
troprivrednu telefonsku mre`u putem dva voice
gatewaya.
HE Ov~ar banja, HE Me|uvr{je i Upravna
zgrada Elektromorava nisu komutaciona ~vori{ta
u elektroprivrednoj telefonskoj mre`i.
Prema planu numeracije Elektoprivrede Srbije
pozivni brojevi u telefonskom sistemu za delove
Drinsko-limskih HE su slede}i:
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 317322
1. Za HE Bajina Ba{ta pozivni broj je 607
2. Za HE Bistrica pozivni broj je 62
3. Za HE Zvornik pozivni broj je 61.
Navedene cifre predstavljaju karakteristi~ne
brojeve centrala. Kompletan broj se formira dodava-
njem cifara koje odre|uju korisni~ki broj.
3. PREDLOG FAZNE REALIZACIJE
RE[ENJA
U prvoj fazi realizacije predla`u se nabavka i
postavljanje linijskih ure|aja i opti~kih kablova po-
trebnih za realizaciju primarne ravni. Nakon toga
predla`e se postavljanje aktivne mre`ne opreme na
lokacijama u primarnoj ravni i njihovo konfigurisa-
nje.
U drugoj fazi predla`u se nabavka i postavljanje
linijskih ure|aja i opti~kih kablova potrebnih za re-
alizaciju sekundarne ravni i povezivanje s elektrodi-
stribucijama u Zvorniku i ^a~ku. Nakon toga pred-
la`u se postavljanje aktivne mre`ne opreme na loka-
cijama u sekundarnoj ravni i njihovo konfigurisanje.
Izuzetak je povezivanje MHE Radaljska banja,
koje treba da se realizuje u tre}oj fazi, s obzirom na
Milinkovi} V. Bojan i drugi: Telekomunikacione veze Drinsko-limskih hidroelektrana 321
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 317322

udaljenost i mali broj podataka koje je potrebno sla-
ti sa te lokacije u HE Zvornik.
U tre}oj fazi predla`u se nabavka i postavljanje
linijskih ure|aja i opti~kih kablova potrebnih za po-
vezivanje objekata tercijarne ravni, kao i poveziva-
nje MHE Radaljska banja u jedinstvenu TK mre-
`u Drinsko-limskih HE. Nakon toga predla`u se po-
stavljanje aktivne mre`ne opreme na ovim lokacija-
ma i njihovo konfigurisanje.
U ~etvrtoj fazi predla`u se realizacija redun-
dantnog centra u HE Bistrica i postavljanje redun-
datne aktivne opreme u RHE Bajina Ba{ta.
Peta faza obuhvata realizaciju redundantnih ve-
za i mo`e da se podeli u tri me|ufaze.
1) Realizacija redundantnih veza u HE Bajina Ba-
{ta nabavka i postavljanje linijskih ure|aja i
opti~kih kablova i postavljanje redundantne ak-
tivne mre`ne opreme na lokacijama.
2) Realizacija redundantnih veza u HE Zvornik
nabavka i postavljanje linijskih ure|aja i opti~kih
kablova i postavljanje redundantne aktivne mre-
`ne opreme na lokacijama.
3) Nabavka i postavljanje redundantne aktivne mre-
`ne opreme u HE Elektromorava.
4. ZAKLJU^AK
Predlo`enim re{enjem bi se osavremenio teleko-
munikacioni sistem Drinsko-limskih hidroelektrana
u pogledu me|usobnog povezivanja objekata, kao i
u pogledu uklju~enja u telekomunikacioni sistem
Elektroprivrede Srbije.
5. LITERATURA
[1] Idejni projekat telekomunikacione mre`e prenosa
EPS, JP EPS, Beograd 2005. godine, Institut Mihaj-
lo Pupin.
[2] Glavni projekti za sme{taj i instalaciju telekomuni-
kacione opreme u ~vori{tima magistralne mre`e
EPS, JP EPS, Beograd 2006. godine, Energopro-
jekt-ENTEL a.d.
[3] Idejni projekat za izgradnju opti~kog kabla na rela-
ciji RHE Bajina Ba{ta spoljni objekti RHE
(TS Metaljka), jun 2007, Telefonija AD.
[4] Idejni projekat Telekomunikacioni sistem Lim-
skih hidroelektrana, maj 2009, Energoprojekt-EN-
TEL.
[5] J. Mandi}Luki}, M. Stefanovi}Glu{ac, Prof. N.
Simi}: PRIKAZ RE[ENJA TELEKOMUNIKACI-
ONOG SISTEMA RUDARSKOG BAZENA KO-
LUBARA, 28. Savetovanje JUKO CIGRE , Zlati-
bor, 31. maj 6. juni 2009.
[6] J. Mandi}Luki}, M. Stefanovi}Glu{ac, N. Kraj-
novi}: MULTISERVISNA IP MRE@A ZA POTRE-
BE SIGURNOSNIH SERVISA U KATAR PETRO-
LEUMU, Kolokvijum STK C2/ STK D2 Upra-
vljanje i eksploatacija EES, Beograd, 2728. maj
2010, rad D2 I2.
[7] M. Stefanovi}Glu{ac, J. Mandi}Luki}, @. Vasilje-
vi}: TEHNOEKONOMSKO PORE\ENJE RE-
[ENJA TK MRE@E U SDH I IP TEHNICI ZA PD
ELEKTROSRBIJA KRALJEVO, Kolokvijum
STK C2/ STK D2 Upravljanje i eksploatacija
EES, Beograd, 2728. maj 2010, rad D2 I4.
[8] Sr|an Latinovi}, Jasmina Mandi}Luki}, Bojan
Milinkovi} SISTEM VIDEO NADGLEDANJA U
IP TEHNOLOGIJI ZA POTREBE DRIN-
SKOLIMSKIH ELEKTRANA, 30. savetovanje
CIGRE SRBIJA, Zlatibor, 29. maj 3. juni 2011.
[9] http://www.cisco.com/
[10] http://www.alcatellucent.com/

Dora|en rad STK D202 30. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 14. 06. 2011. godine
Rad odobrilo uredni{tvo 07. 06. 2011. godine

Bojan V. Milinkovi} (1980) diplomirao je 2008. na Elektrotehni~kom fakultetu u Beo-

gradu. Zaposlen je u Energoprojekt-ENTEL-u kao projektant telekomunikacionih sistema.

Trenutno radi na planiranju i projektovanju mikrotalasnih radio-veza u zemlji i inostranstvu.

Jasmina S. Mandi} Luki} ro|ena je 1953. u Beogradu. Diplomirala je 1977. i magistri-

rala 1983. na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1988. je zaposlena u ENERGO-
PROJEKT Entel.a.d., gde je radila na poslovima projektovanja i konsaltinga telekominikaci-
onih i informacionih sistema, prvenstveno za potrebe elektoprivrede, ali i za potrebe gasne i
naftne industrije, vodoprivrede i drugih komunalnih sistema. Od 2001. rukovodilac je biroa
za telekomunikacije. Na nekoliko ve}ih projekata bila je [ef projekta na poslovima na Bli-
322 Milinkovi} V. Bojan i drugi: Telekomunikacione veze Drinsko-limskih hidroelektrana
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 317322

skom istoku (Katar), uglavnom za Katar Petroleum kao investitora. Od 2005. do 2011. u~estvovala je na
projektima za Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj, u saradnji sa Elektrotehni~kim fakultetom, sa te-
mom vezanom za primenu PLC tehnologije u pristupnim mre`ama prenosa, kao i u smart grid sistemi-
ma.
Maja M. Stefanovi} Glu{ac (1977) diplomirala je 2004. na Elektrotehni~kom fakultetu

u Beogradu. U Energoprojekt-ENTEL radi od 2007. kao projektant telekomunikacionih siste-

ma. U`a specijalnost su joj mre`ne tehnologije i opti~ki sistemi prenosa.

Babi} J. Milun: Prikaz knjige Energetika Srbije ju~e, danas i sutra 323
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 323-324

Prikaz monografije

Energetika Srbije ju~e, danas i sutra

Autori: prof. dr Nenad J. \aji}

Prof. dr Milun J. Babi}

Ova zaista vredna i sadr`ajna monografija, ~iji
je izdava~ Srpska in`enjerska akademija nauke, na-
pisana je na 238 stranica B4 formata. U njoj su, u
okviru sedam poglavlja, slede}i strogu nau~nu me-
todologiju, obra|eni razvojni problemi i izazovi
energetskog sektora u Republici Srbiji, i mo`e biti
korisna kako energetskim stru~njacima, tako i stu-
dentima master i doktorskih studija na univerziteti-
ma, ali i dr`avnim planerima razvoja energetike.
U prvom poglavlju ove monografije obra|ene
su uvodne definicije i metodolo{ke napomene veza-
ne za njen sadr`aj, razmatrana va`nost energetike i
date osnovne definicije i pojmovi kori{}eni u mono-
grafiji.
U drugom poglavlju koje nosi naziv Stanje i
razvoj energetike sveta, izvr{ena je analiza dosada-
{njeg razvoja energetike u svetu i dat kra}i prikaz
postoje}eg stanja. U nastavku su prikazane korelaci-
je izme|u razvoja dru{tva, privrede i energetike i
scenariji razvoja svetske energetike u XXI veku.
Tre}e poglavlje Energetski izvori Srbije obu-
hvata analize autora koje se odnose uobi~ajene indi-

Kontakt sa autorom preko elektronske adrese: djajic@rgf.bg.ac.rs

324
katore i trendove u oblasti kori{}enja konvencional-
nalnih i obnovljivih izvora energije (potencijali
uglja, nafte i prirodnog gasa, hidropotencijala, uljnih
{kriljaca, nuklearnih sirovina, obnovljivih i novih
izvora energije), pri ~emu je autor izneo obilje naj-
novijih podataka iz raspolo`ive literature.
Razvoj energetike Srbije do 2000. godine prika-
zan je u istoimenom ~etvrtom poglavlju. U ovom
poglavlju autor je istakao i analizirao stanje energet-
skog sektora u tri bitna razvojna perioda Republike
Srbije: u periodu do 1990. godine i u vreme raspada
SFR Jugoslavije (u okviru tzv. stare Jugoslavije), za-
tim u periodu od 1990. do 1995. godine i od 1995 do
2000. godine (period sankcija me|unarodne zajedni-
ce prema Srbiji, period ekonomske blokade Srbije i
vreme bombardovanja Srbije).
Peto poglavlje, koje nosi naziv Energetika Sr-
bije po~etkom XXI veka posve}eno je periodu raz-
voja energetskog sektora u Srbiji u periodu od 2000.
do 2009. godine, pri ~emu su posebni osvrti dati na
sektore uglja, nafte, gasa, elektroprivrede, elektro-
prenosa, obnovljivih izvora, komunalne i industrij-
ske energetike.
Budu}em razvoju energetike Srbije posve}eno
je {esto poglavlje. Sva razmatranja u ovom pogla-
vlju utemeljena su na savremenom konceptu odr`i-
vog razvoja. U nastavku je data propagacija odr`i-
vog razvoja energetike kroz vreme, sve do 2021. go-
dine. Autor se u toku svojih analiza ~vrsto oslanjao
na postoje}u Strategiju dugoro~nog razvoja energe-
Rad je primljen u uredni{tvo 12. 09. 2011. godine
Rad je odobren 07. 06. 2011. godine
Babi} J. Milun: Prikaz knjige Energetika Srbije ju~e, danas i sutra
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 323-324
tike Srbije i na Strategiju prostornog razvoja Repu-
blike Srbije, u ~ijim je izradama i sam u~estvovao.
U sedmom poglavlju Zaklju~na razmatranja
autor je izneo svoje preporuke i predloge mera za
dalji uspe{an i odr`iv razvoj energetike Srbije.
Na kraju monografije naveden je spisak litera-
ture, u kome su, najve}im delom, citirana autorova
sopstvena istra`iva~ka dela (preko 100 naslova od
1990. godine), koja su bila i osnovna gra|a za ovu
monografiju.
U zaklju~ku prikaza ove monografija za na{
eminemtni nau~no-stru~ni ~asopis Elektroprivre-
da mo`e se ista}i da ona predstavlja veoma kvali-
tetno nau~no delo, jer su u njemu sabrana iskustva i
znanja koje je prof. dr Nenad \aji} stekao u toku
svog vi{egodi{njeg nau~no-istra`iva~kog i univerzi-
tetskog opusa, ali i kao dugogodi{nji funkcioner
Svetskog saveta za energiju i u~esnik brojnih doma-
}ih i svetskih kongresa energetske privrede.
Da bi prikaz dela bio celovit, osvrnu}u se i sa
nekoliko re~enica na autora. Prof. dr Nenad \aji} je
jedan od osniva~a i vi{egodi{nji generalni sekretar
Srpske in`enjerske akademije nauka, koji se preko
40 godina aktivno i veoma rezultativno bavi proble-
mima energetike. U toj oblasti on je ostvario brojne
i kredibilne rezultate. Autora mnogi uva`avaju kao
jednog od na{ih najpoznatijih energeti~ara i zbog to-
ga je bio rado i ~esto anga`ovan kao autor ili recen-
zent mnogih strategija, studija i projekata energetike
u na{oj zemlji.
Uputstvo autorima za saradnju u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 325326
Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
U stru~nom ~asopisu se objavljuju kategorisani ~lanci:
originalni nau~ni radovi, prethodna saop{tenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.
Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se navode
imena i prezimena autora sa srednjim slovom, naziv
preduze}a, odnosno dela preduze}a ili ustanove sa
adresom, kao i naslov rada (na srpskom i engleskom
jeziku). Rezime rada (na srpskom i engleskom jeziku)
sadr`i kratko izlo`enu osnovnu strukturu i sadr`aj ra-
da, i ne treba da sadr`i vi{e od 200 re~i. Klju~ne re~i
se takodje navode na srpskom i engleskom jeziku.
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo|enja
vezana za relacije koje optere}uju pra}enje rada.
Neophodna matemati~ka izvodjenja mogu se dati,
po potrebi, kao celine u vidu jednog ili vi{e priloga.
Treba obavezno koristiti SI sistem jedinica i op{te
prihva}ene pojmove.
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu
teksta u malim (okruglim) zagradama. Pozivanje na
jedna~ine u tekstu vr{i se pomo}u malih zagrada, a
pozivanje na literaturu pomo}u srednjih (uglastih)
zagrada. Zna~enje skra}enice objasniti pri njenom
prvom kori{}enju u tekstu. Strane re~i se prevode na
srpski, a original se pi{e u zagradi iza prevoda. Na-
pomena u tekstu treba da bude {to manje, a ukoliko
ih ima, treba da budu kratke. Napomene se ozna~a-
vaju rednim arapskim brojevima i navode se na dnu
stranice kao fusnote. Napomene u tabelama ozna~a-
vaju se malim slovima i navode se odmah ispod ta-
bele. Na kraju rada prila`e se spisak kori{}ene lite-
rature. Za ~lanke, navode se prezimena i po~etna
slova imena svih autora, naslov rada, puni naziv ~a-
sopisa, broj i godina publikovanja i prvi i poslednji
broj stranice. Za knjige, navode se prezimena i po-
~etna slova imena svih autora, naslov knjige, izda-
va~ i godina izdanja. Za referate sa konferencija,
navode se prezimena i po~etna slova imena svih au-
325
tora, naziv referata, puni naziv konferencije, broj re-
ferata, mesto i vreme odr`avanja konferencije.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana forma-
ta A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, slike i fotogra-
fije treba obele`iti po redosledu i uklju~iti u tekst.
Radovi autora iz susednih zemalja i zemalja u
okru`enju objavljiva}e se na srpskom ili engleskom
jeziku. Ukoliko je rad dostavljen na engleskom jezi-
ku objavi}e se i prevod na srpski jezik naziva rada,
rezimea, klju~nih re~i i zaklju~ka.
Autor mo`e dati predlog kategorizacije rada u
skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa (orgi-
nalni nau~ni rad, prethodno sop{tenje, pregledni
~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne mo`e istu ili sli~-
nu verziju rada istovremeno ponuditi drugim ~aso-
pisima radi objavljivanja.
Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na di-
sketi, CDu ili elektronskom po{tom i tri kopije na
papiru. Za elektronski oblik rada preporu~uje se au-
toru da koristi program za pisanje teksta Word i tip
slova Times New Roman (font 12, a razmak 1,5).
Za objavljeni rad autor dobija honorar. Autor i
koautori dobijaju besplatno po jedan primerak ~a-
sopisa u kome je objavljen njihov rad.
U slu~aju bilo kakvih nejasno}a ili razli~itih sta-
vova kod koautorskog rada, prihvataju se samo sta-
vovi koje iznese prvi autor.
Rad se {alje na adresu:
JP EPS
Direkcija za strategiju i investicije
Za glavnog urednika ~asopisa Elektroprivreda
Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd,
elektronski oblik rada na e-mail:
branislav.boskovic@eps.rs
326
Instructions
to Authors for Cooperation
in the Expert Magazine Elektroprivreda
The following categorised articles are published in the expert magazine:
original scientific papers, preliminary notices, summary papers and expert papers
from the field of electric power industry, i.e. energy
Alphabet: Cyrillic or Latin. Names and surnames
of authors should be indicated in the beginning with
the middle name, name of the company, i.e. part of the
company or institution with the address, as well as
the paper title (in Serbian and English). Summary (in
Serbian and English) should contain briefly presen-
ted basic structure and contents of the paper and it
should not contain more than 200 words. Key words
should also be indicated in Serbian and English.
Complete mathematical derivations related to re-
lations affecting the reading of the paper should be
avoided. Necessary mathematical derivations may be
provided completely if necessary as one or more
annexes. SI system of units should be used together
with generally accepted terms.
Equations should be numbered along the right text
margin in small (round) brackets. References to equ-
ations should be made by means of small brackets,
while references to literature should be made by me-
ans of medium (square) brackets. Meaning of abbre-
viations should be explained when it is first mentio-
ned in the text. Foreign words should be translated
into Serbian, while the original should be written af-
ter the translation. There should be as less as possi-
ble textual notes, and in case there are some, they
should be brief. Notes should be labelled with ordinal
Arabic numbers and indicated at the end of the page
as footnotes. Notes in tables should be labelled in
small letters and indicated right below the table. The
list of used literature should be specified at the end of
the paper. The following is indicated in case of artic-
les, surnames and first letter of authors names, artic-
le title, full name of the magazine, number and year
of publishing and the first and the last page number.
In case of books, the following is indicated, surnames
and first letter of authorsnames, book title, publisher
and the year of publishing. In case conference pa-
Uputstvo autorima za saradnju u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 325326
pers, surnames and first letter of authors names, pa-
per title, full name of the conference, paper number
and time period of the conference.
The paper should not exceed 15 typed pages A4
format with 3cm margins. Tables, figures and photos
should be labelled according to their sequence and
included in the text.
Papers of authors from the neighbouring countri-
es will be published in Serbian or English. If the pa-
per was submitted in English, Serbian translation of
the paper title, summary, key words and conclusion
will be published.
The author may propose the paper categorisation
in accordance with the Instructions for Magazine
Editing (original scientific paper, preliminary notice,
summary article and expert article). The author may
not offer the same or similar version of the paper
simultaneously to other magazines for publishing.
The author should submit the paper in electronic
form on a floppy disk, CD or by e-mail and three
hardcopies. In case the paper is submitted in electro-
nic form, the author is recommended to use MS Offi-
ce Word, font Times New Roman (12 pt, space 1.5).
The authors will receive a fee for the published pa-
per. The author and co-authors will each receive a
free of charge copy of the magazine in which their pa-
per was published.
In case of any ambiguities or different positions in
the co-authors paper, only positions stated by the
author will be recognised.
Papers should be sent to the following address:
JP EPS
Direkcija za strategiju i investicije
Za glavnog urednika ~asopisa Elektroprivreda
Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd,
elektronski oblik rada na e-mail:
branislav.boskovic@eps.rs
Kriterijumi za kategorizaciju radova u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda 327
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 327

Kriterijumi
za kategorizaciju radova
u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda

ORIGINALNI NAU^NI RAD

U ovu kategoriju svrstavaju se radovi, koji sadr`e originalne rezultate istra`ivanja, interesantne za {i-
ri krug stru~njaka u podru~ju koje je predmet rada. Primena dobijenih rezultata treba da bude prikazana
na realnim primerima iz in`enjerske prakse. Ovi radovi treba da su napisani tako, da je na osnovu izlo`e-
nih sadr`aja i informacija, mogu}e prakti~no primeniti saop{tene rezultate i proveriti ura|ene primere.

PRETHODNO SAOP[TENJE

Kao prethodno saop{tenje svrstava se rad koji sadr`i elemente originalnosti, ali koji nisu dovoljni da
bi se rad mogao smatrati u potpunosti originalnim nau~nim radom iz jednog ili vi{e navedenih razloga:
doprinosi su manjeg zna~aja
nisu obuhva}eni neki od zna~ajnih ~inilaca
nema primene na realnom primeru
re{enje nije realizovano (kada je re~ o novom ure|aju, mernoj metodi ili objektu)

PREGLEDNI RAD

Ovi radovi sadr`e celoviti prikaz stanja i tendencija razvoja pojedinih oblasti nauke i tehnologije. Ra-
dovi ove kategorije obavezno sadr`e kriti~ki osvrt i ocenu onoga {to je razmatrano. Citirana literatura u
radu treba da bude dovoljno obuhvatna, kako bi se na osnovu nje omogu}io {to {iri i bolji uvid u predmet-
ne sadr`aja. Obavezno je citiranje relevantnih referenci autora, koje se odnose na razmatranu problemati-
ku, ~ime se potvr|uje kompetentnost sa pisanje radova iz ove kategorije. Ukupan broj razmatranih citata
ne bi trebalo da bude manji od 15 i trebalo bi prete`no da bude iz vode}ih svetskih publikacija.

STRU^NI RAD

Ovi radovi mogu da sadr`e prikaz re{enja nekog ure|aja, sklopa ili instrumenta koje je originalno u
doma}im uslovima, kao i prikaz zna~ajnih prakti~nih realizacija, projekata, studijskih analiza i sl. Radovi
ove kategorije mogu da sadr`e doprinose primeni poznatih metoda i nau~nih rezultata i njihovom prilago-
|enju potrebama aktuelne prakse.

REDAKCIJA
~asopisa Elektroprivreda
328 CIP Katalogizacija u publikaciji
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIV, BROJ 3, 2011, 328