Proteinski mit Srena hrana Lovesensa.rs (print verzija) 24.2.2013.

22:14

08/05/2011 Original: http://www.lovesensa.rs/clanci/srecna-hrana/proteinski-mit

Proteinski mit
Kada nekom kaete da ste vegan (ne konzumirate meso, ribu, jaja i mleko), prvo to e
vas ljudi zabrinuto pitati je - kako onda unosite proteine?! Ako vas prethodno ipak ne
pitaju da li ste u nekoj sekti, naravno...

Jer, kako na prosean ovek misli, mora da ste dobrano zastranili, im ste se odluili za tako radikalan korak, koji se
kosi sa prirodnim, sa preporukama lekara i sa samim zdravim razumom! Da li je to ba tako, ili je upravo suprotno?
Koliko nam je proteina zapravo potrebno i da li moramo da ih crpimo iz ivotinjskih proizvoda?

ovek moe da akumulira oko 30 gr proteina dnevno u telu, kae dr Slaana Velkov, lekar i jedan od najistaknutijih
zagovornika sirove veganske ishrane kod nas. Dr Jaffe sa Kalifornijskog Univerziteta u Berkliju istraivao je dejstvo
dijete bez ivotinjskih produkata na nekoliko generacija dece i odraslih. Ispitanicima je davao 24-33 gr. proteina
dnevno, dok se dananjom ishranom, baziranom na ivotinjskim produktima, unosi i do 150 grama proteina dnevno.
Niko od ispitanika dr Jaffea nije imao nikakve znake nedostka proteina, niti bilo kojih drugih hranljivih materija. Svi su
bili odlinog zdravlja! Dr Max Rubner, direktor Higijenskog instituta na Berlinskom univerzitetu, posle svojih opsenih
istraivanja, takoe tvrdi da nam je potrebno samo oko 28 grama proteina dnevno.

Slikovito predstavljeno, 30 g proteina nalazi se u jednom punom tanjiru soiva ili u oko 100 g badema. Ali ne!, odmah
e vas upozoriti oni koji zastupaju ishranu mesom i mlekom, To nisu kompletni proteini, jer ne sadre sve esencijalne
aminokiseline! Zato hajde da prvo, pre samog proteinskog mita, raskrinkamo jedan drugi mit - onaj o kompletnim
proteinima, koji je baziran na tvrdnji da biljna hrana ne sadri sve esencijalne aminokiseline (gradivne jedinice
proteina).

Mit o kompletnim proteinima

Mit o kompletnim proteinima je sasvim nenamerno uveden nakon

objavljivanja knjige Ishrana za malu planetu (Diet for a Small

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/srecna-hrana/proteinski-mit Page 1 of 4
Proteinski mit Srena hrana Lovesensa.rs (print verzija) 24.2.2013. 22:14

Planet), koju je 1971. napisala Frances Moore Lappe. Ova knjiga inae
je imala veliki uspeh u promociji veganstva i njena sutina sastojala se
u (tanoj) tvrdnji da je ishrana bazirana na mesu i ivotinjskim
proizvodima uzaludno bacanje hrane i izvor gladi u svetu - jer milioni
hektara, koji se koriste za gajenje stone hrane, mogu da budu
iskorieni za gajenje biljne hrane namenjene ljudima. Ali, znajui da
e veliki deo italaca biti skeptian u zdravstvenu opravdanost biljne
ishrane, autorka je veliki deo knjige posvetila kombinovanju
namirnica, koje je za cilj imalo da se u jednom obroku unesu sve
esencijalne aminokiseline u koliini ekvivalentnoj onoj u paretu
mesa. Tako je i nastala uvena kombinacija pirina + mahunarke.
Naime, aminokiselina metionin, koja je neto slabije zastupljena u
mahunarkama, nalazi se u dovoljnoj koliini u pirinu.

S druge strane, aminokiselina lizin, koja je smanjena kod pirina,

nalazi se obilato u mahunarkama. Kombinovanje pirina i mahunraki
u jednom obroku, tako imitira sastav mesa, u kojem imamo sve aminokiseline u potrebnoj koliini. Ali, obratite
panju - niko nikada nije rekao da pirinu ili mahunarkama nedostaje neka aminokiselina, ve da je odreena
aminokiselina samo zastupljena u neto niem procentu u odnosu na meso ili mleko! Treba napomenuti i da na
organizam ima sposobnost da uva potrebne aminokiseline, tako da kombinovanje namirnica u jednom obroku nije
neophodno. Osim toga, postoje i biljne namirnice koje sadre sve esencijalne aminokiseline u dovoljnim koliinama:
sigurno ve znate za soju, ali ako se plaite soje iz ovog ili onog razloga, ne oajavajte.

ak i ako pogledate na sajtu www.nutritiondata.com, koji sadri zvanine podatke Odeljenja za poljoprivredu SAD-a
(USDA), videete recimo da su i druge, u zdravoj veganskoj ishrani sasvim uobiajene namirnice, poput leblebija,
quinoe, indijskog oraia, karfiola ili ratana - sve kompletni proteini, sa visokim sadrajem svih esencijalnih
aminokiselina. Zbog svega navedenog, mit o kompletnim proteinima je neosnovan. ak je i sama Frances Moore
Lappe deset godina nakon objavljivanja svoje knjige priznala greku i ispravila je u novom izdanju, savetujui veganima
da vie ne moraju da brinu oko kompletnih i nekompletnih proteina. Ali mit o kompletnim proteinima, kao i sam
proteinski mit i dalje nastavljaju da ive - zato to obezbeuju veliki ekonomski interes, koji se krije iza dananje
neprirodno velike industrije mesa i mleka.

Ko dobija, a ko gubi?

Odakle uopte ideja da nam je potrebno mnogo ivotinjskih proteina,

kako bismo bili zdravi? Verovanje da su ivotinjski proteini
superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914. godine kada su
naunici Osborne i Mendel izveli eksperimente na mievima i utvrdili
da oni bre rastu kada jedu ivotinjske proteine. Kasnije je utvreno
da je tano da mievi bre rastu, ali i da krae ive, kao i da oboljevaju
od raka i drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije kolske dece i
lekara pogreno su informisani da su nam meso, mleko i jaja
neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno
opovrgnut, nema nekih pomaka da javnost bude informisana, da je
ono emu su nas uili potvreno kao netano. Posledice pogrene
ishrane vidljive su u dananjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i
lako je videti ko tu dobija, a ko gubi, kae dr Velkov.

Dobijaju proizvoai mesa i mleka. Dobija industrija lekova, koja nas

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/srecna-hrana/proteinski-mit Page 2 of 4
Proteinski mit Srena hrana Lovesensa.rs (print verzija) 24.2.2013. 22:14

kasnije lei od bolesti prouzrokovanih vikom ivotinjskih proteina,

kao i holesterolom ili hormonima koji se nalaze u ivotinjskim
namirnicama. Mi smo svakako na gubitku, ako podlegnemo njihovoj propagandi. Mi nismo dizajnirani da jedemo
meso, zato to se meso uopte ne vari u naem stomaku, ve se raspada, a to je uvod u mnoge bolesti. to se tie mleka,
sve bebe i mladunci kod ivotinja piju mleko, ali kad dobiju zube poinju da vau hranu. Mi smo jedina vrsta koja i
posle toga uzima mleko i mlene proizvode - i to mleko koje je dizajnirano za druge vrste, potpuno neprikladno za
ljudsku upotrebu. Kravlje mleko je dizajnirano da od teleta napravi kravu od pola tone za godinu dana, to nije sluaj sa
nama nae bebe porastu vrlo malo u istom periodu jer su nae potrebe za proteinima mnogo manje, objanjava dr
Velkov.

Samo ilustracije radi, majino mleko ima samo 1 g proteina na 100 g mleka, i to je dovoljno da beba raste toliko brzo!
A ista koliina proteina nalazi se i u 100 g namirnica, o kojima nikada niste razmiljali kao o proteinskoj hrani: trenje,
jagode, banane, paradajz... Da ne spominjemo kikiriki sa 24g, badem sa 31g, quinou sa 17g, integralni hleb sa 13g,
integralni pirina sa 10g proteina na 100g! A sve ove namirnice, za razliku od veine ivotinjskih, imaju i korisne
sastojke u sebi, pored proteina: kompleksne ugljene hidrate, vitamine, zdrave masnoe i obnavljajue enzime (koji su
sauvani samo ukoliko biljne namirnice konzumirate sirove).

Snani i zdravi biljojedi

Ali, hajde da budemo konkretni: koja oboljenja imate vie izgleda da
dobijete, ako se preterano hranite ivotinjskim izvorima proteina?
Preterani unos ivotinjskih proteina poveava rizik od dobijanja raka
dojke i prostate, modanog udara, sranih oboljenja, probleme s
bubrezima. Iznenadie vas i da je ideja kako treba da pijete to vie
mleka, kako biste imali dovoljno kalcijuma i spreili osteoprozu nita
drugo nego propaganda kojom nas bombarduje industrija mleka i
naalost stara teorija koju neupueni lekari jo ponavljaju po inerciji.
Visokoproteinska ishrana izaziva osteoporozu. I ja sam kao lekar
nekada svojim pacijentima preporuivala da piju mleko zbog zdravlja
kostiju. Ali sada, na osnovu naunih dokaza, tvrdim da mleko izaziva
osteoprozu.

Evo kako: ne samo mleko, ve i meso, ine visokoproteinsku ishranu

dananjeg prosenog zapadnjaka. Ovim nainom ishrane vrlo je lako
uneti 150g i vie proteina dnevno, dok je na organizam sposoban da
akumulira samo 30g. Sav viak biva zato transportovan u jetru, kako bi
bio razloen. Produkt tog razlaganja je sumporna kiselina, koja je
izuzetno agresivna i mora da bude neutralisana da bi bila izbaena iz
organizma. Prvi neutralizator sumporne kiseline za kojim e posegnuti na organizam je kalcijum iz kostiju i zuba. Kao
rezultat dugogodinjeg ekscesnog unosa proteina tako imamo osteoprozu, ali i kvarne zube, objanjava dr Velkov.

Vreme je dakle da prestanemo da se plaimo deficita proteina, ukoliko imamo kvalitetnu i raznovrsnu biljnu ishranu.
Prema tvrdnjama dr Velkov, nema razloga za brigu kako ete onemoati i kako ete izgubiti miinu masu. Jaki miii
ne zavise od unosa proteina, ve od napora kojima su izloeni. Miii postaju vei samo vebanjem, kada pri velikim
naporima doe do pucanja miinih vlakana, koji se zatim obnavljaju i zato uveavaju. Primeri vrhunskih sportista
vegana su brojni, a dananji sportisti sve vie uviaju prednosti biljne ishrane. Olimpijski trka, Carl Lewis, izjavio je
kako je najbolji rezultat u karijeri postigao nakon to je postao vegan (on je i dalje promoter veganske ishrane
sportista). Jedno je sigurno, bili sporisti ili ne - oni koji su na biljnoj ishrani sigurno pobeuju u trci zdravlja i
dugovenosti.

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/srecna-hrana/proteinski-mit Page 3 of 4
Proteinski mit Srena hrana Lovesensa.rs (print verzija) 24.2.2013. 22:14

Nikola Pei

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/srecna-hrana/proteinski-mit Page 4 of 4