O kranovima

Kranovi su teke maine za prenos i dizanje tereta.

Kranovi se primenjuju uglavnom kod prenosa komadnog materijala ili specijalnih sudova sa
materijalom. Po konstrukciji mogu biti:
Portalni kranovi
Mosni kranovi
Kabl kranovi
Derik kranovi

Portalni kranovi
Portalni kranovi sastoje se od rama (portala) koji moe biti fiksiran ili, to je mnogo ei sluaj,
montiran na koloseku. Konstrukcija rama sastoji se od dva stuba i grede. Izraena je od elika, i moe
biti punog profila ili reetkasta. Na gredi se nalazi ekrk (maka) kojim se izvodi manipulacija
teretom.
Rukovanje kranom izvodi se elektrinim komandama iz kabine koja se nalazi najee ispod grede
protala. Kod manjih potralnih kranova, rukovanje se izvodi preko kontrolnog ureaja koji visi na kablu
sa grede.
Portalni kran pokriva stazu po kojoj se kree. Operacije koje on izvodi svode se na utovar, prenos i
istovar u granicama duine staze.

Sl. 1.Primeri portalnih kranova

Kabl-kranovi
Kabl kranovi su maine koje vre prenos tereta na vee udaljenosti u horizontalnom i vertikalnom
pravcu. Oni sjedinjuju veliku nosivost sa velikim rasponima i velikim brzinama kretanja ekrka.
Kabl kranovi se sastoje od dva tornja izmeu kojih je razapeto nosee ue, po kome se kree ekrk
(maka) koji nosi teret. Najee, jedan od tornjeva je snabdeven pogonskim ureajima, dok su na
drugom ureaji za zatezanje noseeg ueta.
Konstrukciju kabl krana ine:
dva tornja - nalaze se na krajevima podruija koje je pokriveno radom kabl krana, najee
najviim bonim stranama klanca i slino. Najee, jedan od tornjeva je snabdeven pogonskim
ureajima, dok su na drugom ureaji za zatezanje noseeg ueta sa tegovima.
nosee ue - razapeto je izmeu tornjeva i sui kao lananica koja prihvata optereenje od
tereta koji se prenosi. Na njemu se nalazi ekrk (maka) koji prihvata teret. Presek noseeg
ueta zavisi od raspona krana i njegove nosivosti.
vuno ue - vezano je za jedan kraj make i slui za horizontalno pokretanje make
ue za podizanje tereta - ide preko make do pogonskog dela
 ue sa jahaima - slui kao nosee ue za vuno i ue za podizanje tereta kako ova dva ne bi
slobodno visili u vazduhu.
Prema dispoziciji i konstrukciji tornjeva, kabl kran moe biti sledee konstrukcije:
oba tornja su pokretna i kreu se po paralelnim stazama
oba tornja su nepokretna i u tom sluaju kran pokriva samo profil klisure
oba tornja su fiksna ali se mogu pomerati (naginjati) upravno na raspon krana po 15o na svaku
stranu, ukupno 30o. Ovo su takozvani pendel kabl kranovi.
jedan toranj je fiksan a drugi je radijalno pokretan, i tada kabl kran pokriva povrinu oblika
iseka kruga
Na sledeoj slici, dat je ematski prikaz tri osnovna tipa konstrukcije kabl krana:

Sl. 2.Shematski prikaz tri osnovna tipa konstrukcije kabl krana

Sl. 3.Kabl-kranovi

Monoreji
Pokretni ekrk (maka) obeen o jednu inu. Brzi, efikasni. Kapacitet nosivosti i do 150t.
Mogu se kretati obeeni o prave ili zakrivljene ine.

Sl. 4.Monorej
Mosni kranovi
Po svojoj konstrukciji, mosni kranovi su slini portalnim kranovima s tim da nemaju stubove i da
imaju vei raspon. Mosni kranovi se kreu po inama koji se nalaze na kranskim nosaima i opsluuju
celu halu. Eventualno, kranski nosai mogu i da izlaze iz hale, ukoliko postoje odgovarajui nosai i
time poveaju domet krana.

Sl. 5.Shematski prikaz mosnog krana

Sl. 6.Primeri mosnih kranova

Sl. 7.ekrk (maka) dizalice

Sl. 8.Obeena mosna dizalica

Sl. 9.Mosna dizalica na nosau kranske staze
Dejstva od kranova
Dejstva od kranova se klasifikuju kao promenljiva, a mogu izazvati i incidentna optereenja.

Promenljiva dejstva
Normalna upotreba podrazumeva tretman optereenja kao promenljivog po pitanju poloaja i
intenziteta.
Ova dejstva ukljuuju gravitaciona (teine krana i obeenog tereta - Sl. 5), inercijalne podune sile
izazvane ubrzanjem ili usporenjem krana (sile koenja), sile bonih udara.
Dinamiki karakter optereenja se obuhvata dinamikim faktorima kojima se uveavaju statika
dejstva:
Fk = F ,
gde je:
Fk karakteristina (proraunska) vrednost dejstva
F statika komponenta dejstva
dinamiki koeficijent.
Saglasno domaim standardima, dinamiki koeficijent je zavisan od vrste krana i reima rada, te od
vrste konstruktivnog elementa (Sl. 10).

Sl. 10.Domai standardi dinamiki koeficijenti

Standardima EuroCode predvien je vei broj parcijalnih dinamikih koeficijenata (Sl. 11).

Sl. 11.Vrste dinamikih koeficijenata prem EuroCode

Incidentna dejstva
Sudari kranova, udar krana u graninik, udar obeenog tereta u prepreku...
Ova optereenja treba obuhvatiti proraunom ukoliko nisu preduzete odgovarajue mere zatite.

Sheme i intenziteti optereenja

Vertikalno optereenje monorejem
...ini sopstvena teina ekrka, obeene opreme i tereta, umnoena dinamikim faktorom.

Horizontalno optereenje monorejem (EN 1991-3)

...moe, u odsustvu preciznijih podataka, biti usvojeno kao 5% vertikalnog uz zanemarenje
dinamikog faktora.

Vertikalno optereenje mosnim kranom

Maksimalno optereenje jedne strane: ekrk o kojem je obeen maksimalni teret je u krajnjem poloaju
bliem posmatranoj strani (Sl. 12). Maksimalne sile ispod tokova krana su Qr,max, a sa Qrmax su
obeleene odgovarajue sile na drugoj strani krana.

Sl. 12.Poloaj koji rezultuje maksimalnim optereenjem jedne strane (leve)

Minimalno optereenje jedne strane: neoptereen ekrk je u poloaju maksimalno udaljenom od
posmatrane strane (Sl. 13). Minimalne sile su obeleene sa Qr,min, a odgovarajue na drugoj strani
krana sa Qrmin.

Sl. 13.Poloaj koji rezultuje minimalnim optereenjem jedne strane (leve)

Vertikalno optereenje od krana (osnovno neumnoeno dinamikim koeficijentom) je karakteristika
krana i njegove nosivosti i daje se kao specifikacija krana od strane proizvoaa/isporuioca.

Horizontalno optereenje mosnim kranom

Domaim standardom se predvia mogunost delovanja dve vrste horizontalnog optereenja ():
boni udar
sile koenja

Sl. 14.Horizontalna dejstva domai standardi

Saglasno EuroCode normama (EN 1991-3) horizontalna dejstva od mosnih kranova su klasifikovana
na sledei nain:
sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem mosnog krana
sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem ekrka
sile izazvane bonim pomeranjem i rotiranjem krana (normalno na pravac kretanja)
sile na graninicima odgovarajue podunom kretanju krana
sile na graninicima odgovarajue kretanju ekrka
Ukoliko nisu definisani drugaiji uslovi, ova dejstva su meusobno iskljuiva smatra se da dva ili
vie njih ne deluje istovremeno.
Sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem krana
Osim podunih sila, predvieno je i obuhvatanje efekata asimetrinog poloaja optereenje putem
uvoenja bonog optereenja (Sl. 15).

Sl. 15.Podune sile koenja i bone sile izazvane koenjem ili ubrzanjem
Sile izazvane ubrzanjem ili usporenjem ekrka
Ukoliko je optereenje obeeno na nain da nije spreeno ljuljanje tereta, ovo horizontalno optereenje
moe biti usvojeno kao 10% sume vertikalnog optereenja obeenog tereta i ekrka. U ostalim
sluajevima se moe tretirati kao analogno podunom kretanju krana.
Sile izazvane bonim pomeranjem ili rotiranjem krana
Posledica nepravilnosti geometrije.

Sl. 16.Sile izazvane bonim pomeranjem ili rotiranjem krana

Sile na graninicima odgovarajue podunom kretanju krana
Incidentno udarno optereenje.

Sl. 17.Incidentno optereenje udar u graninik poduno kretanje krana

Sile na graninicima odgovarajue kretanju ekrka
Ukoliko je optereenje obeeno na nain da nije spreeno ljuljanje tereta, ovo horizontalno optereenje
moe biti usvojeno kao 10% sume vertikalnog optereenja obeenog tereta i ekrka. U ostalim
sluajevima se moe tretirati kao analogno podunom kretanju krana.

Zajedniko delovanje vie kranova

EuroCode ograniava maksimalni broj kranova ije istovremeno delovanje treba razmatrati ().

Sl. 18.Maksimalni broj kranova koji istovremeno deluju

Optereenja viljukarima
Klasifikacija viljukara
Saglasno EuroCode-u, viljukari se klasifikuju u jednu od 6 kategorija, saglasno njihovoj teini,
dimenzijama, te nosivosti.

Vertikalna statika osovinska sila Qk je zavisna od kategorije viljukara na sledei nain:

Dinamiki karakter dejstva se obuhvata uveanjem statike sile dinamikim koeficijentom:

Qk ,dyn = Qk .
Dinamiki faktor , kojim se uvode inercijalni
efekti izazvani ubrzanjem ili usporenjem, imaju
sledee vrednosti:
= 1.40 za pneumatske tokove,
= 1.20 za pune tokove.
Vertikalno optereenje se u proraun uvodi kao
povrinski raspodeljeno na dva kvadrata
0.2x0.2m. Horizontalno optereenje izazvano
pokretanjem ili koenjem viljukara usvaja se kao
30% vertikalnog (ne raunajui dinamiki
koeficijent).