ICS 91.080 Ukupno strana 19 JUGOSLOVENSKI Osnove projektovanja gratevinskih konstrukejja, sus STANDARD OPTERECENJA RASTRESITIM MATERIJALIMA ISO 11697 (Identitan sa ISO 11697:1995) 1996, ‘Bases for design of structures ~ Loads due to bulk materials (Ovaj standard objavijen je u ‘SluZbenom listu SRY", br.17/96. Ovaj standard je identigan sa standardom Medunarodne organizacije za standardizaciju ISO 11697:1995, Bases for design of structures ~ Loads due to bulk materials. NACIONALNI PREDGOVOR Ovaj standard je pripremila Komisija za standarde iz oblasti pouzdanosti gratlevinskih konstrukeija, a prevod je sa engleskog jezika standarda Mettunarodne organizacije za standardizaciju ISO 11697 iz 1995. godine. Prilog A je informativan SADRZAJ Strana 2 aoe aed 3 Pritisei u silosu 6.2... Seeds seenee 23 4 Svojstva materijata . sls anja rastresitih materijala .. Prilog A — Metode ispitivanja ......... Deskriptori) gradevinarsvo, Konstr romana rgradarsivo, opterecenje (ile), radna opteresenje, aasuti material, dimenionicane, praia SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACLU, Katalosks gropa UCT 1 iadanjeJUS ISO 11697 2 OSNOVE PROJEKTOVANJA GRADEVINSKIH KONSTRUKCUA - OPTERECENJA RASTRESITIM MATERUJALIMA 1 PREDMET (Ovim medunarodnim standardom se utvrduju uslovi pritiska u levkastim koSevima, bunkerima, zatvorenim sudovima j silosima koji su izratieni od uobitajenih konstrukcionih grattevinskih materijala, U daljem tekstu standarda ret "silos’ se upotrebljava za sve oblike skladistenja, Metode za odredivanje optereéenja, date u tatki 3 ovog standarda, primenjuju se na konstrukeije za skladistenje rastresitog materijala uz sledeca ogranitenja: 8) punjenje je kontinualni proces koji prate neznatni inercijalni cfekti i udarna opterecenjas, 1) maksimalna vlna za uskladistenog rastresitog materia nije veéa od 0,1 R (R= hidaulign radius); ©) tamo gde je ugradena oprema za praznjenje (npr. hranilice, unutrasnje cevi za protok itd), protok rmaterijala je sivaeno kontinualan i centrigan u granicama dozvoljenog ekscentriciteta datog pod c); @)_u silosu koji se prazni preko dna, rastresiti materijal slobodno tede i ima mala koheciju [§j. d,s 1,0 (videti Prilog A)}; ©) ekscentricitet e na mestu punjenja il ispusta, u odnosu na osu silosa, je manji od 0,25 d za cilindritni silos, 7a pravougaoni silos manji od 0,25 f) odnos visine i prednika silosa nije veét od 10; visina je najvi8e 100 m a pretnici nisu vedi od 50 m. Za odredivanje velitina optereéenja po ovom metunarodnom standardu potrebno je razmotriti: — jasno definisana svojstva rastresitog materijala; = promene ustova trenja po povrsinama; — geometriju konstrukeijes — _vezu ili optereéenje od drugih konstrukeija i/li opremes ~ _ natine punjenja, uskladistenja i pranjenja Svi gore navedeni parametri moraju se dogovoriti sa naruiocem i moraju biti uncti u ugovorna dokumenta. Projekat silosa mora da se proveri ako je neki od gorajib kriterijuma izmenjen, 2 OZNAKE | JEDINICE, 2.1 Oznake a ~ velitina kraée strane pravougaonog silosa A ~ povrSina popretaog prescke u delu sa paralelnim stranama © = kohezijaJUS ISO 11697 3 CC. ~ kocficijent natpritiska, umno%ak opterecenja CC, ~ faktor 4) — unutraénji pregnik 4, ~ parametar protoka materijala 4, — maksimalna krupnoca zmma € ~ ckscentricitet ispusta za prazajenje fh ukupna visina silosa 1 velitina dure strane pravougaonog silosa Py ~ botni pritisak uskladistenog materijala Pra ~ botni pritisak tokom pratnjenja Py ~ botni pritisak na zid posle punjenja Pio ~ botni pritisak na zid u delu sa paralelnim stranama poste punjenja Pq ~ normalni pritisak na kosi zid levka (i = 1, 2,3) p, ~ udarni ili zamajni pritisak 2, ~ napon smicanja na zidu levka usled trenja 1p, ~ vertikalni pritisak uskladistenog materijala P. ~ napon smicanja na vertikalnom zidu usled trenja P, ~ sozultanta vertikalnih sila u zidu silosa — hhidraulieki radijus paralelnog dela R Alit) 5 ~ dutina stranice kvadratne zone na koju deluje dopunsko opteresenje 1 = debljina zida 1 — obim poprotnog prescka dela sa paralelnim stranama z ~ vertikalna dubina merena od efektivne horizontalne povrgine © = ugao nagiba zida levka u odnosu na horizontalu {1 ~ kocficijent povecanja dopunskog optereéenja y~ tetina po jedinici zapremine uskladi&tenog materijala Y; ~ tetina po jediniei zapremine aeriranog uskladigtenog materijala A. = odnos horizontalnog i vertikalnog pritiska i ~ kooficijent trenja uskladistenog materijala 0 zid (= t6,) ©, ~ referentai napon o, ~ vertikalni napon u uzorku za ispitivanje smicanja oy ~ preopterecenje (vertikalno) w worku za ispitivanje smicanja tvarno opterecenje (vertikalno) u uzorku za ispitivanje smicanja © — efektivni ugao unutrasnjeg trenja , ~ ugao unutraénjeg trenja u ispitoom uzorku 5, ~ uga0 trenja o zid ty — najvece trenje izmereno u ispitnom uzorku za smicanje (i = 0 ili 1) 22 Jedinice Merne jedinice primenjene u ovom medunarodnom standardu su SI jedinice. 3 PRITISCI U SILOSU Optereéenja i pritisci dati ovim medunarodnim standardom su nazivne vrednos Primenjuju w toku projektnog veka konstrukeije ili njenog trajanja oje zamenjuju fraktile koje se 3.1 Prineipi pritiska u silosu Pritisci pri punjenju rastresitim materijalom uglavnom zavise od svojstva materijala i geometrie silosa. Medutim, pritisci pri prainjenju zavise od vrsta protoka koji se javjaju za vreme praznjenja. Prema tome potrcbno je da se prilikom projektovanja proceni ponaSanje protoka materijala za svaki silos posebno.JUS ISO 11697 4 3.11 Veste protoka (videti stiku 1) U proceni protoka rastresitog materijala neophodno je pravi aaliku izmedu tri glavne vrste protoke: 4) Slobodni protok [slika 1a)}: prototni profil u kojem su sve uskladistene testice uw pokretu prilikom praznjenja silosa b) Suzeni protok (ii protok kroz levak) [videti slike 1b) do 19): protoéni profil u kome se kanal protoka materijala oblikuje unutar ogranitene zone iznad ispusta, dok se materijal priljubljen wz zid blizak ispustu ne krece. Kanal protoka materijaln moze da sete zid dela sa paralelnim stranama ili da se siti do gornje povrSing, U ovom drugom sluéaju protok se zove unutrasnji protok [videti slike 1¢) do 1e)]. ©) Progirent protok [videti sliku 11)}: prototni profil u kojem se slobodan protok obrazuje unutar strmog dna levka, u kombinaciji sa zonom mirovanja u gornjem manje strmom delu levka pri dav dela sa paralelaim stranama. Tada se zona slobodnog protoka Siri do zida dela sa paralelnim stranama, Razlitite raspodele pritiska vezane su za svaku od gore datih vrsta protoka. ) a ° 5 Tm Unutrasyprotoke Suieni protok Slika 1 - Veste protoka Uslovi neophodni za slobodni protok zavise od nagiba zida levka i koeficijenta trenja o zid. Koristeéi sliku 2 mogu se odrediti njihove vrednosti 2a konitne i osnosimetritne levkove, a sliku 3 za oblike kod kojih je protok u ravni Prelazna podrutja prikazana na slikama 2 i3 predstavljaju uslove v kojima se vrsta protoka moze naglo da promeni sa slobodnog protoka u su2eni, stvarajuci pri tome nestacionarno tetenjc sa oscilacijama pritiska, ‘Ako se ovakviuslovi ne mogu izbeéi, silos se mora projektovati 2a obe vrste protoka, slobodan i suveri Silos se mote projektovati za sudeniprotok samo ako so pomoéu slike 2 3 urd da je to jediaa moguéa wsta proto Zatvoreni sudovi koji su u vhu rastereseni mogu se projektovati kao da uvek rade pod uslovima unutraSnjeg protoka.JUS ISO 11697 5 Ugao trenja o 2id levka 9. {°] ‘Ugao nagiba zida leva o ['] Slika 2 Granica izmedu slobodnog protoka i unutraénjeg protoka x1 kruine levkove Optimaini ugao tevka nog Ugao trenja o zid levka 9. [°] a a a ‘Ugao nagiba zida levka a ('] Slika 3 ~ Granica izmedu slobodnog protoka i unutrasnjeg protoka za rogljaste levkoveJUS ISO 11697 6 3.2 Analiza pritiska Proraéun pritska u silosu u ovom medunarodnom standardu zasniva se na Jansenovoj (Janssen) teorii, pri emu se pretpostavijaju sledeci uslovi 8) stati¢ka vertikalna ravnoteta; ) _ravnomerni vertikalni pritisak koji deluje na svaki horizontalni preseks ©) wcitindrignom silosu, botni pritiset su simetriao raspodeljeni po obimu zida; )_ trenje o zid zavisi samo od botnog pritiska; ©) konstantna vrednost koeficijenta trenja o 7id, tj. Kulonovo trenje (Coulomb). Sve gornje pretpostavke idealizovane su ili pojednostavjene. U praksi, poznato je da su prtisci u silosu nesimetriéni usted efekta segregacije za vreme punjenja, geometrijskih nesavrsenosti i nesimetritnog punjenja ili praznjenja, éak i kada su nazimo Koncentri¢ni. Pritiske u silosn ne diktira samo statitki fenomen nego su isto tako ukljuteni dinamitki odzivi sa probabilistiskim karakteristikama, Ekscentrigno punjenje ili ekscentritno pratnjenje silosa mote da prouzrokuje matna nesimetritna opterecenja ida, poda i oslonaékih elemenata. Ipak, pritisci iratunati putem metoda koje su date u ovom medunarodaom standardu dobro su usaglaseni sa merenjima i osiguravaju sve vidove projekata specififne za svaki silos posebno, kao sto je promenljivost aterijala itd. ‘Tokom punjenja i uskladistenja razvija se elastitno ili aktivno naponsko stanje unutar uskladistene mase. Kada se silos prazni suzenim protokom, ovo naponsko stanje je naruseno u razligitim stepenima po visin silosa. U zoni gde se prototni kanal seée sa zidom, polotaj koji se menja u vertikalnoj i horizontalnoj ravni, naponsko stanje se menja ka pasivnom sa odgovarajucim porastom procenta botnog vertikalnog pritiska, Da bi se uzelo u obvir ovo stanje, uyeden je u proragunu pritiska kocficijent natpritiska C. Ovaj koeficijent je izveden iskustveno i eksperimentalnim merenjima razlittih rastresitih materijala (videti tatku 5). Ovaj koeficijent takode predstavlja porast lokalnog pritiska usled nesavrsenosti geometrije ida, nchomogenosti rastresitog materijala, svojstva klizanje/prianjanje i malth ekscentriciteta praznjenja, Projekat silosa mora da vodi ratuna o kombinacijama nepovoljnih parametara pri odredivanju projektnih, optereéenja. Za proraéun botnih i vertikalnih pritisaka podatak za vertikalnu koordinatu z uzima sc iz fiktimie horizontalne povriine koja predstavija stvarnu masu uskladistenog rastresitog materijala i njegovu pretpostavijenu zapreminsku masu. Kota povrsine uskladistenog rastresitog materijala moze da se menja usled aeractje, pmeumatskog punjenja, vibracije zidova silosa ili mchanitkog razastiranja materijala u toku punjenja. U ovom medunarodnom standardu je pretpostavljeno da su izratunati pritiscitrajni. U stutajevima ade su velitine Gestica velike uw odnosu na debljinu zida potrebno je ispitati primenu posebnih mera. 32 Osnoyne jednatine u sledeci: itisci na dubini z u cilindrignom preseku, prema Jansenovo} teoriji pad = RCO 7 ade = 2 cm » ® pd) = 28 ey Ona 8)JUS ISO 11697 1 Faktor C, je dat sa: aie eed Ca =1-e a Dubina z, je data sa: & Sile trenja p,, koje deluju na zid silosa mogu se sabrati po vertikali, kako bi se izratunala rezultujuéa vertikalna sila P,(2) po jedinici obima na ma kojoj dubini z, koristeéi jednatinu: PA = [F Pe @de = ¥ fe - 4C,2)] © Veednosti 2a svojstva materijala y, wi 2 date su u tathi 4. 33 Pritisak na zid Pritisak pri punjenju silosa koji deluje na zid cilindritnog preseka izratunava se neposredno iz jednatina (1), (2), Mio. U silosu gde se prototna zona sede sa zidom (odnosno sve vrste protoka sem unutrasnjeg protoka), raéunski pritisci pri praznjenju moraju se dobiti mnozenjem opterecenja pri punjenju koeficijentom natpritiska C. Veednost C se vezuje za odnos hid silosa: va hid $10 c=10 m 10 15 c= 135 Ove vrednosti se primenjuju samo na materijale navedene u tabeli 1. Za ostale materijale, vrednosti C se mogu iraCunati iz jednatine (A.3) iz Priloga A. U silosu sa unutragnjim protokom [npr. na slikama 1c), d) i e)}, ratunski pritisci pri pragnjenju uzimaju se da su jednaki pritiscima pri punjenju i uskladistenju, 33.1 Dopunsko opterecenje Nesimetrigni pritisci su neizbetni tak i kod koncentrignog punjenja osnosimetritnog silosa, @ zavise od karakteristika rastresitog materijala i geometrijskih nesavrsenostiizgrattenog silosa. Nehomogenost i probabilisti¢ke promene u rastresitom materijalu takocle mogu da doprinesu kolebanjima u prototnoj zoni, Iz ovih razloga silos mora da bude tako projektovan da je otporan za nesimetritna opterecenja i stvorene momente savijanja. Da bi se ovi uticaji weliu proratun uzima se dopunsko optereéenje intenziteta 0,2 =p, da deluje na deo zida silosa, kvadratnog oblika dutine stranice 5 = 0,8 A/u (videti sliku 4), Ovim proratunom zanemaruje sc bilo kakvo rastereGenje zida silos 33.2 Ekscentritno prainjenje Pratnjenje kroz jedan ii vise ckscentritnih ispusta stvara nesimetritan pritisak po obimu silosa Sto prouzrokyje ‘momente savijanja u zidu. Ovo takodle moze da izazove izbotavanje zida kod éelitnih silosa. Zidovi silosa moraju da budu tako projektovani da su otporni na ova optereéenja. Proratunavanjem mnogih objavijenih sluéajeva raspodele optereéenja pri praznjenju, teoretska i eksperimentalna proutavanja, pokazano je malo doslednosti. Prema tome predlaze se sledece uprosceno procenjivanje maksimalnih pritisaka,JUS ISO 11697 8 Slika 4 - Dopunsko opterecenje Za pratnjenja ekscentriciteta manjih od 0,25 d za krutai silos i manjih od 0,25 a za pravougaoni silos, dopunsko opterecenje (videti t. 33.1) mora da se uveca faktorom 8, datim stedecom jednatinom: B= 10+ 40 ed Ovaj izraz se ne primenjuje na ekscentricitete vece od 0,25 d. Mora se voditi ratuna da u slutaju velikih ekscentriciteta (npr. ¢ je priblizno 0,5 d), botai pritisci na zid u toku praznjenja p,, mogu da se na strani otvora priblize null 3.4 Opteregenja dna Vertikalni pritisei koji deluju na ravna ili plitko zakoSena daa silosa u uslovima punjenja i pratnjenja (nagibi c. = 20°) uvode se u proratun upotrebom jednatine (3) pomnozene empirijskim faktorom 1,35. Ovo ale dozvoljeno za udarna optereéenja za veeme punjenja ili moguca dinamitka opterecenja usled neuobigajenih protoka. Vertikalni pritisci na pod kvadratnog silosa dati su u tathi 3.7. 3.5 Opterecenja levka Teorijski pristupi proratunu pritiseka u levcima silosa poznati su iz literature, ali pojava jo nije potpuno ragjainjena, a usaglafenost razligitih ratunskih metoda je oskudna, Stoga se preporutuje jednostayna poluempirijska metoda za proraéun pritisaka uw levku silosa, Normalni pritisak na zid p, u uslovima punjenja i pratnjenja levka pod uglovima a > 20° ratuna se kao zbir optereéenja od punjenja levka [jednatina (9)] i opterecenja usted vertikalnog nadsloja direktno iznad prelaza [jednagine (7) i (8)}. (Videti sliku 5.) uO Pag AZ + yg costa ® A yk 2 = 304 YAR . sine 0) Pos 7 sin o _gde je pyy botni prtisak uskladistenog materijala k punjenja, kako je odredeno jednatinom (1). jeluje na vertikalni zid silosa neposredno iznad levka tokomJUS 180 11697 9 Za levke uglova a < 2°, normalni pritisak p, se mora uzeti da je jednak opteroéenjima na dnu izratunatim wv tadki 3.4, Naponi usled trenja 0 zid levka dati su sledecom jednatinom: Py BPs, - (10) aide je py bit Pay Pa iPr Lednatine od (7) do (8) Opteresenja na oslonce silosa odrettyju se iz ravnoteze sila wz primenu vertikalnog preopterecenja py koje deluje na horizontalnu povrdinu nepostedno iznad levka, pomnozenog empirijskim faktorom 1, 3.6 Udarai pritisak u zatvorenim sudovima sa slobodnim protokom Na prelazu vertikalnog zida u levak kod silosa sa slobodnim protokom, normalni pritisak na zid u toku pragajenja postaje znatno veci od pritiska tokom punjenja (Ova pojava se obitno pripisuje ‘razvodnom" ili "udarnom' pritisku". Usilosu sa slobodnim protokom, pritiscima izratunatim prema tatki 3.5 dodaje se ujednateni normalni pritisak p, Koji deluje po kosini na rastojanju 0,2 d ispod prelaza (videti sliku 5). 2, = 2Pip a) de je pio horizontalni pritisak tokom punjenja u paralelnom delu silos. Slika 5 ~ Opterecenja levka "1 Postoj ve predltenih metoda za proratun “razvodnog” piss al a fau projekiovana preporutye se upraséena metodaJUS ISO 11697 10 3.7 Krathi zatvoreni sudovi Kratak silos je onaj kod koga je odnos visine i pretnika manji od 1,5, Tamo gde je praanjenje silosa nazivno centriéno nema razlike izmedu priti Ragunski pritisei na zid ra€unaju se prema pritiscima silosa tokom punjen izuzev sledecib: ka pri punjenju i pri praanjenju. Ividetitatku 32, jednatine (1) do (5)} a) botni pritisak p, mote da se redukuje na nulu u taki u kojoj se gornja povrsina uskladistenog materi dodiruje sa zidom silosa; ispod ove tatke mote da se pretpostavilinearna promena pritiska ragunata sa A = 1,0 (videti sliku 6) dok pritisak ovako ratunat ne dostigne potetno opterecenje odredeno sdnatinom (2); b)__vertikalni pritisci Koji deluju na dao silosa ratunaju se prema jednatini (3) saz = h za zid iz za sredinu silosa, ali se ne uzimaju veei od y = d. 15d Slika 6 - Horizontalni pritisak na 2id u kratkim zatvorenim sudovima 3.8 Pritisak u silosima za homogenizaciju Pritisci na zid usled uskladitonog rastresitog materijala pncumatski meSanog moraju da se izratunavaju iz hidraulidkog pritiska: Pom Py U ck (ay gde je y, acrirana zapreminska masa koja se, ako nema merenja, mote uzeti da je y, = 08 7 7a praskaste materijale, Pritisci na dao s da materijal losa i opteredenje od trenja 0 2d silosa izratumavaju se po jednatinama (1) do (6), wz pretpostaviu fie homogenizoven (neaerizovani uslov). U silosima za skladistenje praskastih materijala u Kojima brzina pra?ajenja premaSa 10 m/h pretpostavija se da su razvijeni uslovi aeriranja 4 SVOISTVA MATERIJALA (Odnos botnog pritiska odreduje se preko uprosGenog pristupa prikazanog vu tabeli 1, a koji se zasniva na konceptu razligtih klasa osobina svakog materijala posebno.JUS ISO 11697 uu Svaki materijal je predstavijen parametrima y, «i A, tie se vrednosti nalaze u odgovarajucoj klasi, Sto je dato w tabeli 2. Tabela 1 ~ Klase materijala Klasa materijala | 7APFeminSIa mass, ¥ Odnos napona, 2 fewer 1 18 03 03 2 85 04 04 3 100 os os 4 30 06 os 5 160 075 075 Kocficijent trenja 0 zid dat u tabeli 1 je samo za silose glatkih zidova (\j. za zavarene ili presavijene telitne i aluminijumske limove, sintetitki materijal itd.), Za silos za koji se zma da su mu zidovi brapavi (fj za beton, malter, drvo itd,), koeficijent trenja o zid iz tabele 1 moze da se poveca za 0,1 Vrednosti parametara materijala 2 i odredeni tabelom 1 predstavljju srednje vrednosti, a vrednosti date za y predstavijaju gornje granice. Da bi se wzele u obzir pomate bitne promene svojstava rastresitog materijala i dobile wednosti koje predstavijaju prave ekstreme Kojima silos mofe biti izloten, parametri wi A se uvecavaju faktorom 1,15 ili umanjuju faktorom 0,9 kad god je ovaj rezultat gora kombinacija konstrukcionog opterecenja, Pri izratunavanju maksimalnih projektnih optereéenja uzimaju se u obzir sledeée kombinacije parametara 2 i za najveéu veednost py: L15 «2109-4 za najveéu vrednost py: 0,9 2109 * za najveen veednast pr: 115 “Ai 11S *p Tabela 2 ~ Klasifikacija materijala pees ‘sa zapremiase Kina odnossmapons, ‘ase koeleta Jetam 2 4 1 Cement 5 4 2 Cementni klinker 5 3 2 Suvi pesak 5 3 2 Brasno 1 2 1 Leteéi pepeo 4 3 3 Kokuruz 2 4 1 Secer 3 4 3 Prenica 2 4 1 Usalj 3 3 3JUS ISO 11697 2 5 ISPITIVANJE RASTRESITIH MATERIJALA $1 Ako projekat zableva tatnifi opis parametara materijala ili ako se skladiste materijali druktiji od onib iz tabele 1, odgovarajuée vrednosti parametara materijala dobijaju se ispitivanjem u skladu sa sledecim uputstvima: Ispitivanje mora da se sprovodi na reprezentativnim uzorcima rastresitog materijala, Reprezentativni uzorak je onaj koji daje pouzdanu proscénu vrednost za svaku osobinu materijala, daje odgovarajucu toleranciju u kolebanjima sastava, granulacije, sadréaja viage, temperature, starosti, nagina proizvodnje itd. obckivani vek silosa i netatnosti uzorkovanja, ove Da se obubvate promenc u svojtvima materjala koja prl ako bi se dobile najveée i prosetne ispitne vrednosti moraju da se usklade odgovarajucim faktorom konves najmanje vrednost. Gornji pristup ne pokriva slutajeve gde su projektna opterecenja toliko oseiljiva na promene jedaog od parametara materijala da efekat predstavlja vige od 75 % granice sigurnosti date preko gornjeg faktora konver 52 Jediniéna tetina rastresitog materijala, y Jedinigna tezina y je masa nekog tela sastavijenog od testica podeljena njegovom zapreminom i pomnozena ubrzanjem Zemfjinc tte (g = 9,81 mjs*), Gustina rastresitog materijala je jednaka y/g. Pri merenju gustine materijala mora se voditi ratuna o vertikalnom pritisku koji nastaje kada se material uskladist a koji mote da utiée na gustinu. Vertikalni prtisak se uzima prema jednatini (3). Pogodina metoda za ispitivanje gustine rastresitog materijala putem merenja data je u Prilogu A. Faktor konverzije za jedinitnu tezinu ne sme biti manji od 1,15. 53 Koeficijent trenja 0 zid, Koeficijent treaja 0 zi, u, je odnos smi€uceg napona vertikalnog ili kosog zida i normalnog napona w zidu. Moraju se uzeti u obzir dve vrednosti koje se, svaka posebno, odnose na potetno kretanje i potpuno razvijeno krotanje estica w odnosu na Zid Uslovi pri ispitivanju za odredivanje koeficijenta trenja 0 zid moraju da odgovaraju pritiscima i gustini u nasutom matcrijalu ({. nizak nivo pritiska za ocenu protoka; visok nivo pritiska za proratun €vrstoée). Odgovarajuca metoda ispitivanja data je u Prilogu A. Faktor konverzije za kocficijent trenja 0 zid ne troba da je manji od 1,15 za gornju granicu, a za donju granicu ne veei od 09. 5.4 Odnos horizontalnog i yertikalnog pritiska, 2. Odinos horizontalnog i vertikalnog pritiska, 4, predstavlja naponsko stanje u silosu pri punjenju i pranjenju w kojem Je stvoreno botno ogranitenje napona (tj. zidovi silosa su mnogo kruci od uskladistenog materijala) Vrednost % se odreduje iz jecinatine: A= L1G - sin @) = 3) ade je @ stvarni ugao unutrainjeg trenja. Vrednost za g mote da sc uzme kao granica clastitmosti (tsrstoca pri prelomu) uzorka od nedovoljno konsolidovanog materijala izlozenog vertikalnom pritisku koji predstavlja odgovarajuce ustove Koji se stvaraju u uskladistenom materijalu.JUS ISO 11697 B ‘Odgovarajuéa metoda ispitivanja data je u Prilogu A. Faktor konverzije za A ne sme da bude manji od 1,15 za gornju granicu, a ne veéi od 0,9 za donju granicu. 85 Raktor natpritiska, C Faktor natpritiska C, uzima se u proratun pritiska protoka u silosima, Njime se uvode u ratun efekti brojnih pojava koje su vezane za protok testica i za konstrukcione nesavréenostisilosa. Faktor natpritiska koji je usvojen u ovem medunarodnom standardu je dat u 33. On se primenjuje samo na materijale date u tabeli 1. Ova vrednost se bazira na iskustvu, a primenjuje se na silose kod Kojih su uobitajeni sistemi punjenja i pra&njenja, i ugratlena je u uobitajene konstrukcione tolerancie. Efektivnénivo Sika 7 ~ Opterecenja i dimenzije éelije silosaJUS ISO 11697 14 PRILOG A (informativan) METODE ISPITIVANJA U ovom prilogu opisani su natin ispitivanja za odredivanje parametara uvedenih u ovaj medunarodni standard za proraéun optereéenja od rastresitog meterijala u toku punjenja i prainjenja, Al UZORKOVANIE Uzorci moraju da predstavijaju materijale koji Ge se uskladitti vodedi ratuna o sekundarnim parametrima kao sto su satay, granulacija, sada} vlage, temperatura, starost, natin proizvodnie itd, U svakom sluéaju, deo istrazivanja ‘mora da ukljuti odredivanje parametza kolebanja kao posledice promena sckundarnih parametara. A2 MAKSIMALNA KRUPNOCA ZRNA, AA Princip Najveéa krupnoéa zmna se odreduje prosejavanjom i definite se veliginom otvora sita koje dozvoljava da prode 95 % mase uzorka, Maksimalna krupnoca zma uvedena je da bi se ogranitila oblast primene ovog medunarodnog standarda na shutajeve gde vate koncepti mehanike kontinuuma, A22 Uredaji za ispitivanje i postupak ispitivanja Iopitivanje prosejavanjem prema odgovarajuéim medunarodnim standardima za ispitivanje prosejavanjem. A3 PARAMETAR PROTOKA MATERWALA, d, ABA Princip Parametar protoka matorijala odreduje granice slobodaog protoka materijala. Ciljje da se iskljute materijali koji su poznati kao izazivati Stetnih dinamitkih pojava u zonama visokog pritiska. Ovaj parametar ne treba meSati sa slitnim parametrom koji je odeeticn pri nivoima niskog pritiska i primenjuje se u proceni rizika od zasvodenja zone ispusta. A32 Odredivanje Parametar d, mote da se izratune iz slede¢e jednatine: de + cos, cee oe (Ad) y (I~ sing) : gde je: ¢ — kohezija materijala; ‘Ge~ Ugao unutrasnjeg trenjau ispitnom prekonsolidovanom zorku pri naponu koji odgovara najvecem vertikalnom pritisku p, u silosu, ako je poznat, ili alternativno, pri pritisku od 100 kPa. Metode za merenja ¢ i @, opisane su u A9.JUS 180 11697 15 AA UGAO TRENJA 0 ZID ZA PROCENU PROTOKA (slike A.2 i A3) AAA Princip Ispitne metode ovde Koriséene za procemu protoks materijala zasnivaju se na metodama koje je proporutila Evropska federacija za hemijsko intenjerstvo. Uzorak rastresitog materijala smige se dud povrfine koja predstavlja zid silosa. Normalna sila se odr2ava niskom da odrazi niske prtiske koji se jevijaju za vieme pradnjenja u blizin ispusta. AA2 Uredaji za ispitivanje i postupak ispitivanja Ispitivanje se iavodi u skladu sa postupkom ispitivanje koji je dat u publikaciji "Medunarodni standard za tehniku ispitivanja smicanjem’, lzvedtaj EFCE Radne grupe za mehaniku granulisanog tla, Instituta za hemijsko indenjerstv0, 1989, Tagnija procena tipa protoka moze se uraditi upotrebom standarda za tehnikeu ispitivanja smicanjom Koja je opisana w isto} publikacij. AS KONSOLIDOVANA JEDINICNA TEZINA RASTRESITOG MATERLJALA. AS. Princip Jedinitna tetina rastresitog materijala je bitan parametar u jednatinama od (1) do (6) za proratun pritisaka w silosu. Za ncke materijale jedinigaa tezina zavisi od naponskog stanja u materijalu Koje moze da se menja u ‘avisnosti od dimenzie silosa i natina punjenja. Jedinitna tc¥ina v ovom kontckstu je prema tome razlitita od one koja se koristi u trgovini (prometu) ili od drugi nautnih karakterizacija materijala. Surha ovog ispitivanjc je merenje pogodne gustine materijala. evodi se tako &to se meri uzorak rastresitog materia i tetina deli zapreminom izmerenom poste, konsolidacije, Jedinitna te#ina odrodena na ovaj natin predstavija pogodau gornju granica za proraéun optereconja. A5.2 Uredaji za ispitivanje Da bi se odredila jediniéna tezina rastr tc 1g materijala, koristi se cilindritai sud pretnika, D, jednakog najmanje 40-tostrukom pregniku najvece Ces int u sabijenom stanju, H, od 0,30 D do 0,40 D (videti sliku A.1), int \ i { Hrapavo Slika A.1 - Uredaj za odredivanje yJUS ISO 11697 16 AS3 Postupak ispitivanja Uzorak se sipa u okrugli sud, bez vibriranja ili drugin sila koje sabijaju materijal, a zatim se deluje normalnom silom NV koja prouzrokuje odgovarajuéi napon o, (najveéa vrednost p, ili 100 kPa). Zatim se gornja plota rotira napred-nazad tri puta pod uglom od 10°, Jedinitna tefina y se odreduje iz izmerene tetine i kompaktne zapremine. uzorka. A KOEFICIJENT TRENJA O ZID, 1, ZA ODREDIVANJE OPTERECENJA A.6.1 Princip Princip ovog ispitivanje je identigan onom za ispitivanje ugla trenja o zid, scm u slutaju da je naznaten visok normalni pritisak, A62 Uredtaji za ispitivanje Za odredivanje kocficijenta trenja o zid koristi se smituéi sud pregnika ne manjeg od 40-tostrukog pretnika najvece eestice, i visine H od 0,18 D do 0,20 D. A.63 Postupak ispitivanja Pre ispitivanja materijal se priprema na natin opisan u A.S3, sa nanogenjem vertikalne sile N, koja stvara ‘odgovarajuéi napon a, (odnosno najveéa vrednost py ili SO kPa). Translatorno kretanje, w, treba poveéavati do brzine od priblizno 0,04 mrnis Konstantna sila trenja F, postignuta pri velikim deformacijama uzima se za proratun kooficijenta trenja (videti sliku A.2) Slika A2 ~ Postupak ispitivanja za odredivanje koeflcijenta trenja 0 aid A17 ODNOS HORIZONTALNOG I VERTIKALNOG PRITISKA, 2 AA Neposredno merenje A.7.L.1 Uzorak kod koga su horizontalne deformacije ogranitene izlate se botnom pritisku, Rezultujuéi horizontalni i vertikalni naponi se izmere i odredi se koeficijent A.ww A712 Uredaji 2a ispitivanje Gcometrija uredaja za ispitivanje i uzorak materijala su isti kao za merenje jedini¢ne tezine y (videti sliku A.3). y= BO ta + bon dein on “bo eee Slika A3 - Postupak ispitivanja za odredivanje 2 A-71.3 Postupak ispitivanja Priprema uzorka i prethodna konsolidacija izvode se po postupcima za odredivanje j materijala y (videti A4.2). itne tetine rastresitog (Odnos izmedu prirasta horizontalnog i vertkalnog opteredenja, 7 koga se izratunava 2, odreduje se prema slici A3. A.7.2 Posredno merenje Vrednost 4 koja odgovara uslovima punjenja i uskladistenja moze se izratunati posredno iz izmerenog ugla uunutratnjeg trenja @ iz sledece jednagine: A= 11+ ( - sing) +++ (A2) A FAKTOR NATPRITISKA, C Fektor natpritiska, C, se upotrebljava da so wzmu u obzir brojni fenomeni koji se javljaju u toku praznjenja silosa. Veligina faktora natpritiska raste sa porastom évrstoce materijala, Za materjale Koji nisu navedeni u tabeli 1, odgovarajuéa vrednost faktora natpritiska moze se dobiti iz sledece jednagine: C = 1,35 + 0,02 (p - 30°) < 1,35 (A3) de je @ iamereno u stepenima, a odreduje se tehnikom datom u tatki A.9.JUS 180 11697 8 A9 PARAMETRI CYRSTOCE c, 9.1 @ AQ. Princip Cyrstoca granulisanog materijala pod opterecenjem koje raste tokom punjenja silosa izraava se sa tri parametra: Kohezija c i uglovi unutratnjeg trenja 9 i A92 Uredaji za ispitivanje Uredaj za ispitivanje sastoji se od cilindritnog smituéeg suda prikazanog na slici A4, pretaika, D, jednakog najmanje 40-tostrukom pretniku najvece testice i visine izmettu 033 D i 0,4 D. A.9.3 Postupak ispitivanja Priprema uzorka, odgovarajuci napon, ¢,, i brzina smicanja moraju biti onakvi kakvi su opisani w postupku odreitivanja koeficijenta trenja o zid. Najveéi napon smicanja, +, koji nastaje pre nastanka horizontalnog pomeranja w = 0,05 D, primenjuje se kod proratana parametara jatine materijala Preporutuju se dva ispitivanja (videti tabelu A). Tabela Ad Ispitivanje Preoptereéenje, o, | Stvarno optereéenje, cy, | _ Prekoratenje, 7 1 % % ‘. 2 % 1 tw 2 Vrednovanje isptivanja veSi se primenom jednatina: @ = aw 8 GA eet yee (a5) Oe > mete TE e7o,(e o- 9) AG) Materijali bez kohezije (c 0) definisani su samo uglom unutrainjeg trenja @ koji je onda jednak ugla ,. Parametri tvrstoce materijala mogu se odrediti alternativao putem standardnog triaksijalnog opita sa preoptereéenjem koje odgovara naponima iz tabele A.1,JUS ISO 11697 9 Slika A.4 ~ Postupak ispitivanja za odredivanje uglova unutrainjeg trenja ig, i kohezije c Kraj prevoda na srpski jezik ‘Stampa Save avo ra anda - Beograd “abrereno prekampavane (we vite wma)