BIBLIOTEKA L E G E N D E

SAVA KOVAEVIC
CRVENO ZNAMENJE
SUTJESKE

GORNJI MILANOVAC 1973.

 BI BLI OTEKA LEGENDE

Pripremio:
IVO M A TOVIC

D irektor:
A L E K SA N D A R L A Z A R EV lC

Odgovorni urednik:
R A D M IL O -L A L E MANDI

U reivaki odbor:
R A D M IL O -L A L E MANDI, M IL IJA N JE R E M IC ,
S T A N IS L A V V U K E L IC I IVO M ATOVIC.

K orice:
A LEK SA N D A R S M IL JA N lC

T ehniki urednik:
S T A N IS L A V V U K E L IC

K orektor:
SV E T L A N A JO V A N O V lC

Izd ava:
N IP D E C JE NOVIN E
G o rn ji M ilanovac, Takovska 6

tam pa:
K U LTU RA
Beograd, M akedonska 4

BIBLIOTEKA LEGENDE
Sava Kovaevi
Kraj Sutjeske, hladne vode
barjak asti i slobode
lepra se iznad glave
komandanta druga Save.
AV je Sava heroj pravi
na elo se vojske stavi,
pa povika iz sveg glasa,
Zelengoru zatalasa:
Napred brao partizani
moji momci odabrani. . .
Krv se proti po poljani
probie se partizani,
aV pogibe heroj Sava
divizije Tree glava.
 U bid na Sutjesd, koja predstavlja pre
kretnicu u naoj revoluciji, Sava Kovaevi je
sa svojom Treom divizijom dobio najtei za
datak da titi prodor iz neprijateljeva obru
a ostalih snaga i zatiti bolnicu s 4.000 ra
njenika. I u tim najteim i najslavnijim da
nima oslobodilakog rata jo jednom je ble-
snuo herojski lik legendarnog borca i koman
danta. On na elu svoje divizije poslednji put
juria 13. juna 1943, na mnogostruko nadmo
nijeg neprijatelja, da bi otvorio prolaz svojim
ranjenim drugovima za koje je tri meseca ra
nije na elu svoje legendarne Pete brigade, kr
vario u dolini Neretve. Ovde, na Tjentitu, po
kuao je nemogue. U juriu je pokoen rafa
lima faistikog mitraljeza.
I u tu bitku Sava je utkao lik borca i ko
mandanta o kome je u narodu zauvek ostala
pesma:

Dok Sutjcska voda tee

umrijeti Sava nee,
i u Drinu dok uvire
ne da Savi da umire ..

(Iz uvoda zbornika Peta proleterska

brigada")
 NEUKROTIVI
Deseto dete u kui nudolskog seljaka Blagoja Kovaevia,
Sava, roen je 1905. godine. Roditelji su mu se, kau, obrado
vali, iako im je bilo ionako i preko glave nematine, oskudice
i gladi. A Nudo je jato kueraka na desetak kilometara od
Grahova, na samoj crnogorsko-hercegovakoj granici, u kraju
u kojem su pokrenute i voene mnoge bune i koji je odnjihao
mnoge znane junake.
U ranom deatvu sluao je odjeke topova sa Skadra,
prisustvovao leleku za izginulima, gladovao pod tuinom, obav
ljao grube poljske radove. A u koli e pokazati izuzetnu bi
strinu i otroumnost, pa e stari ua Nikola Kujai esto po
navljati Blagoju:
koluj ovo dijete, Blagoje, jadan ne bio! I sve imanje
potroi, ali ga koluj!
Ispalo je : elje su jedno, a ivot drugo. Sava je iz kole
svakodnevno odlazio na njivu, a sa njive u kolu. Jednom
je, piu Sa vini politiki biografi uro urakovi i Branko
Prnjat, obraujui zemlju zakasnio u kolu. Crven u licu, za
dihan, zbunjen, nemirno je vrteo svoju svesku u rukama. Ui
telj je mislio da se Sava negde uz put od kue do kole, zaigrao,
pa dohvati prut.
E, nee me tui! usprotivio se prkosni deak.
Stari, strogi ua je zastao. Dobro je poznavao duu ovih
deaka i nije eleo da u njih sadi oseanje nepravde, rauna
jui da e toga u njihovom ivotu biti i previe. A kad je uo
zbog ega je zakasnio, bio mu je drag taj Savin revolt, taj
otpor protiv prinude koji e u njemu ostati celog veka, ta neu-
krotivost i duboko usaena elja da sauva ljudsko dostojan
stvo, da potuje pravdu i pravednost, to e presudno uticati
na formiranje njegovog karaktera.
Evropom je posle zavretka Prvog svetskog rata snano
odjekivao eho Lenjinovog oktobra. Val revolucije zahvatio je
i Nudo, gde se, posle proterivanja iz Beograda, naao i Savin
stariji brat, uitelj Nikola, ve poznati komunista. Njega su
otpustili iz dravne slube, liili ga prava da se ma gde u zemlji
zaposli, pa e on u Grahovu otvoriti privatnu kolu u kojoj
e spremati uenike za polaganje ispita. Sluaoci, njih po tri
desetak, znali su da njihovog uitelja progone vlasti, to je
budilo njihovu radoznalost i za svog uitelja i za njegove ideie.
Nikola je to oseao i priao im, najpre oprezno, a onda sve
otvorenije i slikovitije, o onome to se dogaa ruskim prostran
stvima, i to su bila najpaljivije sluana predavanja.
Sava je meu prvima udno primao i upijao nove ideje.
On se ve kao petnaestogodinjak opredelio za revolucionarni
pokret, itajui ak u ono vreme pravi prirunik za revolucio
narnu borbu Lenjinovu Dravu i revoluciju", a pomno je
izuavao i radniku tampu koja bi neretko stizala i u Nudo.
No posle Lenjinove smrti, koju su ljudi ispod slamnih gra-
hovskih krovinjara s velikom tugom primili, Sava e itati i
Spomenicu Lenjinove smrti".
Sava uporno ui pre svega o tome kako se treba boriti.
Ta e za znanjem ga razdire, on ita sve to mu doe do ruke,
bez ikakvog reda i sistema. I bar jednom nedelino. peice. od
lazi u Grahovo, bratu Nikoli, i od njega uzima knjige i nosi
ih u Nudo, elei da i iz knjiga i iz estih razgovora s bratom,
upozna i shvati sve ono to je sintetizovano u raznim knjigama
iz biologije, istorije, matematike.
Posle dnevnog napornog fizikog rada Sava bi se povu
kao u svoju sobicu u potkrovlju" piu njegovi biografi.
Zanesen itanjem, redovno je ostajao do duboko u no kraj
lojanice. Nekad ga je i zora zaticala nad knjigom. Novi poj
movi, novi izrazi. Ponekad, umoran i razoaran, doao bi svo
me bratu u Grahovo, da kae dokle je stigao, gde je zapeo.
Uporan, veoma uporan je bio ovaj mladi seoski proleter."

PRIMERAN POLJOPRIVREDNIK

Najvea elia Savinih mladikih dana da upozna raz

vijeniju sredinu i da nastavi kolovanje nije bila ispunjena"
kau njegovi biografi urakovi i Pm jat. Uprkos tome,
e za znanjem nije se smanjivala. Naprotiv.
. . . U to doba on studira knjige o poljoprivredi: o voar
stvu. vinogradarstvu, i mnogo emu jo. Zeleo je da bude uzo
ran poljoprivrednik. Koristei znanje iz knjiga, pokuavao je
da ga primeni u praksi. Uspeno je reio modernije navodnja
vanje svog vinograda i uskoro stekao glas dobrog poljopriv
rednika.
 Sava kri ledine, sadi vinograde i drugo voe, gaji pele.
Prati strunu poljoprivrednu literaturu, primenjuje mnoge no
vine u praksi. Oduevljava ga lepa loza, dobro obraena njiva,
kalemljena voka. Njegova retka fizika snaga olakava mu
obavljanje i najteih poljskih radova.
Mnogim nudolskim i grahovskim momcima Sava je im-
ponovao svojom snanom, izrazito mukom figurom, irokim
pleima i jakim glasom, a moda jo vie otvorenim, neposred
nim nastupom, prirodnom bistrinom. Njegovi vrnjaci postupno
su od njega uili mnogo ta.
Sam je bio u stanju da podigne i ponese balvan koliko
druga dvojica. On pila daske, pravi grede i krovne konstruk
cije. U gradnji kue radi uglavnom grube poslove. Izrauje
drvenu burad, tokove za navodnjavanje njiva. Radi sve sa-
vesno, temeljno.
Prelazio je po pedesetak kilometara peke, i to za njega
nije predstavljalo vei napor. Iao je za Niki, a nekad i za
Trebinje ili Boku.

PRVI SUKOBI S POLICIJOM

Sava se nekoliko puta zapoljavao kao umski radnik u

B ijeloj gori kod Grahova, kod zagrebake firme za eksploata
ciju ume. Zajedno sa drugim nadniarima gledao je kako
otiu jedno za drugim ogromna stabla iz nedara grahovskih
uma. pri emu su uljevite radnike ruke rintale za raun
gospode. Tako je unitavano bogatstvo grahovskih brda, tako
rei jedino bogatstvo ovog kraja.
Sava o tome razgovara sa svojim drugovima, pria im o
ciljevim a i zadacima radnike klase. Govori im lepo, ubedljivo,
otkrivajui im mnoge injenice. Od tog trenutka poinje i nje
gov prvi zvanini sukob s policijom . . .
Godine 1925. Sava postaje lan Komunistike partije Ju
goslavije, a uskoro jedan od prvih njenih boraca u Grahovu.
Od tada pa do kraja ivota nije bilo prepreke koju Sava ne
bi savladao da bi izvrio zadatak Partije. Tada je zabeleen
njegov prvi javni politiki nastup: govorio je radnicima u Bi
jelo j gori, meu kojima je, sem metana, bilo Liana i Bosa
naca. Govorio je i o trajku, ali je to vlast osujetila.

10
11
 Dve godine docnije Sava odlazi na odsluenje vojnog
roka. Vojsku slui u Mostaru, u artiljerijskom puku i otad e
do njegove smrti ostati veiti zaljubljenik u topove. Postaje
prvi strelac svoje jedinice. S panjom prati vojnu nastavu,
elei da je to bolje shvati i savlada, ali i da ne padne u oi
svojim stareinama zbog politike aktivnosti u jedinici.
Mnogo godina kasnije, nekako uoi rata, S a v ^ e poeti
da prati i strune vojne asopise. Mlai drugovi s u ^ a , gleda
jui kako paljivo i sa olovkom u ruci ita asopi?1Ratnik",
pitali sa uenjem ta e mu to, a on bi im odgovorio:
Sve je to u prilog revoluciji; u obraun sa buroazijom
mora se ui naoruan ne samo pukom ve i vojnim znanjem.
Po povratku iz vojske Sava se opet zaposlio u umskom
gazdinstvu. Stanovao je u drvenoj kolibici, radio za dvojicu,
uvee razgovarao sa radnicima o radnikom pokretu, trajko
vima, ivotu u Sovjetskom Savezu. Pred kraj 1928. postao je
lan optinskog rukovodstva grahovske organizacije K PJ.
U jednom trenutku, ljut na upravu umskog gazdinstva,
napustio je Bijelu goru i ponovo se prihvatio rune testere,
zajedno sa seljacima obraujui drvenu grau. Tako je bio
slobodniji, a on e slobodu do kraja ivota neizmerno voleti.
U to vreme je hajka protiv komunista uzela najire raz-
mere. Zatvori su bili puni, a svaki ovek sumnjiv policiji
pod prismotrom. Jedan od njih bio je i Sava. S druge strane
on je osvajao simpatije seljaka svojim politikim istupima,
svojom borbom protiv firme koja je eksploatisala njihove rod
ne ume, esto ponavljajui: Beki kapitalisti hoe na va
raun, na raun vaih novih opanaka, da vre pljaku i da se
bogate."
Svi su seljaci znali da je Sava lan Partije i u njemu su
gledali uzor kakav treba da bude komunist.

MONTER U TREPI
Savin brat Nikola emigrirao je u Sovjetski Savez i osta
vio mu svoju bogatu biblioteku. Sava ita knjigu za knjigom,
sada sa neto vie plana. eli da stekne to ire obrazovanje
koje e mu biti neophodno u borbama koje mu predstoje.
On je od svojih skromnih prihoda odvajao novac i kupovao
nove knjige.

12
 Sava je politiki samouk, ali jedan od onih upornih sa
mouka koji su izrastali mimo svih ablona i kalupa, koji su
se sa strau svojstvenom samo istinskim revolucionarima ba
cali na savlaivanje znanja i iskustva nataloenih u knjigama.
To je, kako kau njegovi biografi, bio put koji je izotravao
njegov revolucionarni duh.
Cenei da u Grahovu vie ne moe ostati, Sava eli da
promeni sredinu, rad i nain ivota. Krajem 1929. odlazi na
Kosovo, nekako ba u vreme kad se rudnik Trepa podizao.
Kad su ga tamo pitali ta bi mogao raditi kad nema kvalifi
kacija, on je odluno rekao da zna da radi sve poslove ovde
i dobio je mesto montera. Uskoro je postao jedan od najboljih
radnika.
U novoj sredini Sava nalazi pogodno tlo za politiku ak
ciju. Razmilja kako da organizuje radnike. Postaje jedan od
prvih pokretaa organizovanja sindikalne organizacije na ovom
velikom radilitu. On je ve imao izvesno iskustvo steeno u
akcijama i sukobima sa andarmima i vlastima u svome kraju,
to mu je dobrodolo u organizovanju radnika, u njihovom
okupljanju kroz konkretne akcije i sukobe, u stalnoj borbi za
prava radnih ljudi, u borbi da se oni prosveuju, da postaju
sve svesniji svoje moi.
Kad se radnici organizuju govorio je Sava svojim
drugovima nema te sile koja ih moe slomiti.
Povod za prvi sukob sa vlau nije trebalo dugo ekati.
Jedan od inenjera gonio je radnike da rade bez predaha, vikao
na njih, grdio ih. Na to je Sava reagovao:
Sluaj, inenjeru, ako te jednom dohvatim, zauvijek
e zapamtiti radnike Trepe!
Otad je, kau, inenjer postao meki" prema radnicima.
Ali je to bio povod da se na Savu motri. I on je uskoro uhapen
i sproveden u Vuitrn. Sasluavan je tri dana, ali policija nije
od njega nita saznala. Tako policija, ne doznavi ni jedan
novi dokaz protiv Save sem njegov razgovor sa inenjerom,
nije dobila dovoljno razloga da ga zadri u zatvoru, pa je re-
eno da ga oslobode. Meutim, kontrola nad niim je poiaana,
jer se policija plaila svake akcije okupljanja ili organizovanja
radnika. Ipak, Savin boravak u Trepi niie ostao bez traga,
od njega su mnogi radnici Trepe prvi put uli za Komunistiku
partiju Jugoslavije.
Sava je meu radnike Trepe doneo prvu politiku, mark
sistiku literaturu. Ta literatura, bilo da je re o brourama,
knjigama, novinama i si. ila je od ruke do ruke. Kriom se

13
itala. To su bili i prvi lanovi Partije iz tog velikog radnikog
kolektiva u kome je Sava meu radnicima vaio i kao odlian
strelac i baca kamena s ramena.
Prisutni su ga rado posmatrali kako se njie sa velikim
kamenom na ramenu i uzima zamah. Baeni kamen leteo bi
daleko napred, ispred svih ostalih. U bacanju tekog kamena
nije imao takmaca. Voleo je da se porve. Na nekom poljan-
etu, sa prosuenom travom, ee bi se okupila grupa radnika
i poinjalo je takmienje. Svi bi zaas postajali navijai. Tak
mienje je trajalo dugo dok bi se dolo do finala, a jednom
je Sava, iako izuzetno snaan, poraen, ali je javno estitao
pobedniku i astio, za opkladu, sve svoje drugove.

S CRVENIM DOSIJEOM U BEOGRAD

U Trepi je stekao crveni dosije" kod policije i izgubio
posao. Put ga je doveo u Beograd, gde je jedno vreme radio
u topionici olova tamparije lista ,,Vreme. Posao je bio teak,
vazduh pun olovnih isparenja. Stanovao je sa sinovcem Mujom
u staniu u Pop-Lukinoj ulici, a hranio se skromno u oblinjoj
ainici, svakog dana uzimajui jednolini proleterski obrok:
pasulj sa slaninom.
Posao je bio tetan po zdravlje, a zarade mrave, pa je
Sava posle tri meseca preao da radi na kesonima zemunskog
mosta. To je bilo opasno i teko, ali su zarade bile mnogo vee.
A posle napornog rada Sava bi redovno iao u Radniki dom,
pogotovu na predavanja. Onako krupan, sa zakopanom polu-
vojnikom bluzom i kaketom, padao je lako u oi, a nosio je
akire i uvijae. Nikako nije hteo da menja takvo odelo.
Policija ga ne ostavlja dugo na miru. Jednog dana upada
u njegov stan, vri pretres, hapsi i njega i Muja i sprovodi u
glavnjau. Posle dugog isleivanja presueno je da se kao
buntovnicima i nepoeljnim elementima zabranjuje dalji bo
ravak u Beogradu i proteruju se u rodno mesto.
Vezane ih sprovode iz glavnjae, od jedne andarmerijske
stanice do druge. Na svakoj novoj stanici preuzimaju ih novi
andarmi i sprovode. Tako traje to andarmerijsko maltretira
n je od jedne prljave rupe do druge. Posle sedamnaestodnevnog
putovanja stigli su u apljinu, gde su, da bi prekinuli to mal
tretiranje, pokuali da trajkuju glau.
Kad su stigli u Grahovo, od Savinih novih cipela koje
je kupio uoi samog hapenja nije ostalo nita. Donove je
poderao hodajui od Beograda do Grahova, danonono.

14
 PRETNJA NAELNIKU
Posle proterivanja iz Beograda kontrola nad Savinim kre
tanjem u rodnom kraju je pojaana. Ali on se ne zadrava dugo
u Nudolu. Odlazi u Bijelu goru na svoj stari posao rezanje
dasaka. To je vreme kada su partijske elije polako izlazile
iz uaurenosti u koju ih je bacila diktatura. Istina, u grahov-
skoj eliji politiki rad nikad nije prestajao, ali je sada posta
jao sve ivlji, otvoreniji. . .
Na izgradnji puta GrahovoCetinje okupilo se stotinak
radnika iz raznih krajeva zemlje, a najvie Liana. Sava je
govorio da komunisti treba da se zaposle na izgradnji puta
kako bi se lake zbliili s radnicima i politiki delovali, pa
je na putu radilo i vie seljaka iz okolnih naselja.
Uskoro je na radilitu dolo do trajka. O zahtevima rad
nika nije se vodilo rauna, pa su oni, pod Savinim rukovod
stvom, obustavili posao. Otad e grahovska partijska organi
zacija sprovoditi veoma iv politiki rad sa trajkaima. itane
su novine, knjige, broure, a nekoliko desetina radnika iz dru
gih krajeva dobijalo je materijalnu pomo u hrani. Zahvalju
jui tome, trajkai sit ostali uporni pri svojim zahtevima. go
tovo mesec i po dana. Tada je stigao sreski naelnik sa odredom
andarma, s ciljem da uplai radnike. Sava je na elu radnika
doekao odred andarma i naelnika.
Naelnie, skresao mu je Sava otvoreno znaj da
smo siti krvavih bajoneta, a eljni hljeba i zato smo doli ovde.
No, kad hljeba i potenog rada nema, ja ti u ime svih kaem
da pod ovim uslovima pljake neemo raditi.
Zandarmi su odgovorili hapenjem sedmorice radnika op
tuenih da su kolovoe. Meutim, meu njima nije bilo Save.
Radnici su zatvoreni u andarmerijskoj stanici. Tada je Sava
uspeo da podigne gotovo sve radnike i jo oko 300 metana,
i da ih naoruane krampovima i lopatama dovede pred an-
darmerijsku stanicu.
Putaj nae ljude, naelnie, ili emo ih mi sami
pustiti.
Naelnik je ustuknuo pred naoruanim radnicima i udo
voljio njihovom zahtevu. To je, razume se, imalo velik odjek
ne samo kod radnika nego i u svim okolnim selima.
U takvim i slinim akcijama komunisti su ostvarivali
borbeno iskustvo i ugled. Tako iva politika delatnost odgova
rala je Savinom temperamentu.

15
 UKINUTI POST
U stalnoj politikoj borbi, voenoj 1935. godine, irila se
i jaala partijska organizacija u Grahovu, a zbog stalnih su
koba sa njom i njenim lanovima irila se i andarmerijska
stanica u tom mestu umesto narednika, za njenog koman
dira je doao oficir, a sa njim i vei broj andarma. Time se
prismotra i praenje sumnjivih ljudi pojaala. Sava je tada
esto govorio: Dovoljno je samo da andarmi u nekoga po-
sumnjaju, pa tome ne gine zatvor". On je, stvarno, dotad vie
puta hapen, a i ovog puta se Savino tvrenie uskoro obistinilo.
On e sa crvenom bojom kojom je grupa inenjera obeleavala
topografske znake ispisati na velikoj ploi blizu svoie kue
parolu: iveo S SS R " i nacrtati proleterska znamenja srp i
eki. andarmi su znali da je parolu pisao Sava. ali to nisu
mogli dokazati, a radnici su tvrdili da se on nije micao iz Bijele
gore, pa andarmi odluie da zatvore njegovog oca Blagoja.
Ili 700 dinara globe, ili ide u zatvor! rekli su starcu.
Blagoje nije imao novca i tako je otiao u nikiki zatvor,
gde su ve toliko puta bili njegovi sinovi. Kada se vratio iz
zatvora rekao je Savi;
Da nije bilo komunista koji su mi donosili hranu, lip-
salo bi se na zalogaju onih andarmerijskih pogani to progone
poten svijet!
U Blagojevoj kui tada se inae ivelo dosta oskudno,
kao i u kuama ostalih grahovskih seljaka. Sirotinja, pasivan
kraj, vlasti udarile porez i dabine. Eto: zlo da gore biti ne
moe. U Blagojevoj kui tako jednom nestalo mrsa, i domain
naredi uskrnji post. Rauna da e za Vaskrs ostati za goste
jedina pruta. Sm enjuje se svakodnevni oskudni, posni seljaki
jelovnik: zapapreni, nezamaeni pasulj, kaamak zainjen sir-
etom i belim lukom, kukuruzni hleb i pekmez. Dosadilo
Savi i njegovoj brai da jedu posnu hranu a rade teke poljske
i umske poslove, pa u nekoliko dana, kriom, pojedoe uskr
nju prutu".
Sta bi s prutom? upita jednog dana Blagoje.
Bili smo gladni, a teko radili, pa ni osjetili nismo kad
je pojedosmo ree Sava u ime svoje brae.
Blagoje se ne naljuti, ve samo ree:
E, u ovoj se kui, vala, vie nee postiti!

16
 Blagoje je odrao re do kraja ivota. A Sava je, i pored
napornog fizikog rada, uvek nalazio vremena za lino uzdi
zanje. Njegov partijski, politiki rad sve se vie proiruje. A
politiki protivnici ne biraju sredstva da umanje njegov ugled
u narodu, da ga omalovae. Pribegavaju ak i klevetama:
Sava Mizara je plaen da radi protiv drave i drav
nog ureenja! Plaen je da radi za komunizam!
Sava osea skuene mogunosti za politiko delovanje. I
studentu Voji Kovaeviu, koji je upravo stigao iz Beograda
u Grahovo, saoptava svoju elju da ivi u Beogradu, gde bi
mu mogunosti za delatnost i uenje bile vee:
Meni bi, Vojo, bio potreban Beograd. Iz ove perspek
tive ne moe se daleko stii ni vidjeti. Bi li se moglo nekako
udesiti da tamo provedem bar godinu dana? Mali su nam re
zultati ovdje. Bio bih i tamo od koristi.
Posle Vojove primedbe da je njegov rad i te kako zna
ajan i potreban i u Grahovu, Sava je, kao i uvek kad je bio
uveren da je to partijski nuno, svoj lini interes podredio
optem:
Vidim ja, Vojo, da se zasad nema kud, ve zapeti i
raditi gdje se ko zatekao. A posla i ovdje puna kapa!

BUNT NA PIJACI
Sava je voleo da proeta grahovskom pijacom kad seljaci
dou na pazar. Iao bi obino sredinom ulice, drei u ruci
svoj omiljeni tap i poigravajui se njime. Na sebi je imao
zakopanu bluzu i somotske akire. Na nogama je nosio plitke
crne cipele, uvek briljivo oiene. andarmi su ga paljivo
pratili i motrili, ali on se pravio kao da ih ne primeuje. Po
licija je naroito pazila na one mladie koji su se s njim dru
ili. oekujui da se iz tih etnji i tog prividnog mira na pijaci
svakog asa rodi eksplozija. Sve je to izgledalo na prvi pogled
"bezazleno, a u stvari i to je bio deo organizovane akcije iza koje
su stajale partijska i skojevska organizacija.
Krajem leta 1935. Sava je dobio zadatak da javno istupi
protiv politike faizacije zemlje i trai putanje uhapenih ko
munista. On je ve tada vaio za dobrog govornika koga su
seljaci rado sluali. Pored takve akcije on je uvek bio pomalo
nervozan, jer je trebalo najpre napraviti nekakav bunt koji
bi mogao posluiti kao razlog da se javno napadne vlada.
2 Sava Kovaevi;
17
 Heroj iz Savinog kraja: oko Pavievic, najstariji partizan
Jugoslavije, Narodni heroj

18
 Uoi pazarnog dana Sava je pozvao rukovodioca skojev-
ske organizacije i dao mu zadatak da sutradan na njegov znak
napravi nekakav bunt, a kada on pone da govori, da organi-
zuje zatitu, kako bi skojevci spreili da ga andarmi ometaju.
O tome je bilo obaveteno i nekoliko naprednih seljaka.
Sutradan je Sava dao ugovoreni znak na koji su omladinci
izvukli nekoliko skrivenih primeraka zabranjenih novina Na
rodna pravda" i poeli da viu:
Narodna pravda", dva dinara ! . .
Seljaci su poeli da kupuju list, a andarmi da im ga
otimaju iz ruku, na ta je nastala prepirka, kokanje mladih
ljudi i andarma. Uto je Sava stupio na pozornicu i poeo da
govori o bespravlju i ikaniranju, o politici faizacije zemlje i
potrebi borbe irokih masa da se takvoj politici stane na put.
Traio je da se puste iz zatvora politiki zatvorenici.
Savin gromski glas je odjekivao grahovskom arijom,
privlaei panju seljaka. Pazarite je postalo zborite na kome
je jedan komunist tumaio liniju svoje partije. Istina, on nije
spominjao komuniste niti njihovu partiju, ali su svi prisutni
znali u ije ime govori i odobravali su njegove rei. On je
umeo da vee panju slualaca i svojom pojavom i sadrinom
svojih rei da naelektrie skup, i natera ljude da razmisle o
onome to su uli od njega. andarmi, opet nisu ni pomiljali
da ga ometu, jer su znali kakve on simpatije uiva meu slu-
aocima, kakav su otpor mladi ljudi spremni da im prue,
okruavajui govornika.
Na tom zboru prikupljeno je stotine potpisa za oslobo
enje uhapenih komunista. A nekoliko dana posle tog doga
aja doli su andarmi po Savu. Prilikom sprovoenja u zatvor
nikikog sreskog naelstva, proli su kroz naselje Dugljaj,
pored kue Petra Bulajia, Savinog zeta. Videi uhapenog
Savu, Petar ga upita:
Kuda e to, Sava, ako boga zna?
eni se sreski naelnik, i poslao svoju brau da me
zovu u svatove iskoristi Sava priliku da se naruga i an-
darmima i sreskom naelniku.

MESECI ILEGALE
U prolee 1936. u Nikiu je uhapeno vie komunista,
pa je Sava izveo zakljuak da to nee mimoii ni njega i zbog
toga, je, sa roacima Jovanom i Pavlom, odbegao od kue. i-

19
veli su po peinama, a hranili se kod roaka i radnika iz Bijele
gore. Preiveli su tako elo leto i je s e n ja onda je jednog dana
dolo do neeljenog susreta.
Sava je tog dana itao u pojati, drei pored sebe uvek
pripravnu puku. Ostala dvojica su pomagala domainu oko
letine. Zandarmerijska patrola ih je iznenadila. Cim je uo glas
andarma, Sava je skoio.
Kada je izaao iz slamom pokrivene tale, izazvan an-
darmskim: ,,U ime zakona ruke u vis!, video je dve uperene
andarmske puke i dvojicu svojih drugova kako su hitro uhva
tili zaklon. Pavle je pokuavao da pregovara sa andarmima, a
ovi nisu poputali. Uto e Sava, prodornim glasom:
Zandarmi, odloite oruje!
andarmi su lako prepoznali Savu. I jednome je od straha
pala puka iz ruku. To e lako shvatiti onaj ko zna da su se
i u danima najeeg terora andarmi bojali tog odlunog o-
veka, da nisu smeli dii ruku na njega, iako su ga esto hapsili.
Pa e voa patrole, pomirljivo:
Ne pucaj, Sava, pa neemo ni mi, nego sii ovamo da
porazgovaramo.
Sava je prihvatio predlog i poao da se s njima pozdravi,
ali mu je voa patrole rekao:
Ne smijem ti dati ruku, Sava. Ti si komunist, to svi
znaju ,a ja sam poloio zakletvu bogu, kralju i otadbini.
E, a ja sam poloio zakletvu narodu na to e
Sava a za tvoga boga i kralja nije mi ni malo stalo.
Pod takvim okolnostima poeli su pregovori. Zandarmi
nisu smeli da ih puste, jer su se sreli u selu, pred mnogim sve-
docima, a nisu smeli ni da upotrebe silu ni oruje, jer su se bo
jali. S druge strane, Sava i njegovi roaci nisu hteli pred sud,
da bi izbegli ikaniranja i muenja od strane policije. S orujem
uza se poeli su razgovor. Kako andarmi nisu mogli nita
odluiti, prihvaen je predlog da se obavesti komandir stanice
i da sam doe na pregovore, a ukoliko s njim krenu i ostali
andarmi dogovor ne vai. Zandarmi su se obavezali da
u tom sluaju nee pucati.
Upuen je glasonoa komandiru andarmerijske stanice,
a na oblinjem brdu je postavljen osmatra koji e videti da
li komandir dolazi sam ili je prekrio postignuti dogovor. Ko
mandir andarmerije ne bi to bio kad ne bi prekrio dogovor,
o emu je Sava obaveten. Na to su andarmi odmah skoili

20
Zbeg na Sinjajevini

21
s uperenim pukama, ali je i u njih ve bila uperena cev jedne
puke i jednog pitolja.
Potujte dogovor, re, ili e pasti krv! upozorio ih
je Sava.
andarmi su osetili da nekoga sa orujem ima i na steni
iznad njihovih glava, pa su odmah omekali:
Beite! procedili su kroz zube.
Sava je pojurio u jednom, a druga dvojica u drugom
pravcu. andarmi su poeli da pucaju za njima tek kad su ovi
znatno izmakli. Isto vee stavljene su u pokret sve andarme-
rijske stanice. U poteri je uestvovalo oko 80 andarma i pi
tomaca. Potera e trajati punih 15 dana.

PREDAVA MARKSIZMA NA ROBIJI

Tragajui za Savom, patrole su pretresle gotovo svaki grm
na terenu gde se pretpostavljalo da su begunci mogli biti. Ne-
uspeh akcije je bio potpun i zbog toga to narod nije bio voljan
da andarmima prui makar i najbeznaajniji podatak, ve je,
naprotiv, ispredao prie o odbeglim komunistima i nemoi an
darma da im uu u trag.
Uto je policijski pisar iz Nikia predloio Savinoj snahi
Ljubici da pozove odbegle da se predaju onako kako su i tra
ili direktno sudu. Na to im je Ljubica odgovorila :
Vi imate vojsku i vlast, pa ih naite, a ja ne znam
gdje su.'
U isto vreme ona je o tome predlogu suda obavestila
Savu. On ga je u poetku primio s velikim nepoverenjem, bo
jei se da je to zamka. I proi e nekoliko dana dok se nije
ugovorio prvi sastanak izmeu policijskog pisara i trojice od-
beglih. Odran je u pono, iznad Grahova, sa znanjem nekoliko
ljudi.
Trojica ilegalaca su pristala da se na ugovorenom mestu
ukrcaju u kamion i dou u Niki. U zamenu za to zahtevali
su da se sve policijske patrole povuku sa terena. Kada je i taj
uslov ispunjen, stigli su policijskim kolima u Niki. gde je
grupa naprednih omladinaca i graana ve oekivala njihov
dolazak. U Nikiu su uspeli da preko veze saznaju da li su
ih ranije uhapeni komunisti teretili.
Sava je, onako krupan, snaan i s velikim brcima, ulivao
respekt policijskim organima. Ve prvo vee on je doao u

22
 sukob s jednim od njih. Tek to su poeli nekako da se sreuju
u sobi jednog pisara, jer se drugih prostorija u zatvoru za
njih nije nalo, neko je zakucao na vrata i odmah zatim naglo
otvorio:
Kakvo je ovo vaarite?! upitao je pomalo napiti
pisar.
Napolje, konjino jedna! viknuo je eksplozivni Sava.
Kada je policijski pisar prepoznao Savu, hitro se i bez
reci udaljio.
Nakon nedelju dana sprovedeni su u Sarajevo. Tamo se
Sava naao s veom grupom optuenih u zajednikoj sobi. i
vot u zatvoru bio je do sitnica organizovan. Znalo se vreme
ustajanja, vreme fiskulture, uenja, diskusija, predavanja itd.,
tako da je ceo dan bio korisno ispunjen. I oni koji su stigli u
zatvor, i oni politiki zatvorenici koji su tu zateeni, delili su
novac i sve to su imali. Sava je govorio:
Troiemo pare zajedniki dok imamo, a ako neto
ostane, podeliemo na kraju na ravne delove. Takav je na
obiaj po zatvorima.
Sava je ve tada mogao govoriti o pojedinim temama iz
marksizma-lenjinizma. U zatvoru, na marksistikom kruoku,
bio je glavni predava.
Posle dva meseca grupa optuenih je prebaena u Beo
grad. Tamo se opet ekalo mesec dana na suenje. Optunica
je Savu teretila na osnovi paragrafa Zakona o zatiti drave:
za pripadnost zabranjenoj Komunistikoj partiji, za aktivnost
protiv poretka, za irenje komunistike tampe, za zloinstvo"
protiv javne bezbednosti i poretka u dravi. Za takva dela
zakon je predviao teke kazne robije. Meutim. Sava od svega
toga nije priznao nita, sem da je simpatizer komunistikog
pokreta".
Jedan od prisutnih na suenju Savi. odranom u Beo
gradu, ovako opisuje njegovo dranje:
Savina gorostasna figura pristupila je stolu porote. Po
nueno mu je da sjedne. Odbio je i pomakao stolicu u stranu,
a desnom rukom se ovla naslonio na sto. Ponaanje mu je
bilo prirodno. Bez znaka nervoze zbog delikatnih pitanja, sta
jao je stabilno i slobodno. Sa snanom logikom, odgovarao je
lako i tano. Nije imao izgled optuenog. Liio je na nenamet
ljivog predsjedavajueg koji vodi polemiku o dobro poznatoj
materiji. Sudije su se istravale da bi ga izbacile iz ravnotee.
Sava je svakom po redu odgovarao . . .

23
 Predsednik suda, pod utiskom njegovog dranja, iznena
da je postavio pitanje:
Vi dobro govorite, ta ste po zanimanju?
Sava je odgovorio da je seljak, pa, moe se rei, i rad
nik.
Predsjednik je odgovor pokuao da ismije:
Svi se vi komunisti razmeete pripadnitvom radni
koj k la s i. . . I student, i profesor, ako sebe smatra komunistom,
govori da je radnik, s e lja k . . . Pitam vas, kakve ste kole za
vrili?
Sava je ostao miran i primijetio:
Danas je tragedija mnogih upravo u tome to inov
niki gledaju na ljude. Cak i ne vide i nee da priznaju kolu
ivota. . . Ja imam osnovnu kolu to, valjda, pie u mojim
generalijama.
Porota je zaagorila, protestvujui protiv aluzije. Zaudo,
predsjednika suda je, porumenevi, umirio sudije, a zatim se i
sam izvinio Savi.
Optunica je podignuta u februaru 1937. Na glavnom pre
tresu svi optueni su osloboeni usled nedostatka dokaza.

LEKCIJA UI IZ JABUKA
Pored obavljanja partijskih zadataka koji su za njega
bili iznad svega, Sava je nalazio vremena da ui i ita. U uoi-
ratnim godinama on se, istina prilino tajno, bavio i pisanjem
pesama. Bile su to uglavnom borbene pesme, pisane u duhu
narodne poezije. Jedna od njih je pozivala seljake da se pri
preme za predstojee borbe.

Oj, seljaci, druzi mili,

naotrite kose britke,
i budite sjutra spremni,
da bijemo nove b itk e . . .

Ova pesma je bila popularna i pevala se na raznim sku

povima.
Voleo je Sava i beletristiku, uglavnom napredne, progre
sivno orijentisane pisce. Od naih pesnika naroito mu je bio
blizak Santi, a rado je itao i narodne pesme. Cesto bi uglas
zapevao o Starcu Vujadinu, o njegovom junakom dranju pred
svojim muiteljima, o tome kako linim primerom bodri svoje

24
sinove, u emu je nalazio nadahnue za svoje stalne borbe
protiv reima, protiv andarma, nasilja i brutalnosti svake
vrste.
Sava je stalno nastojao da uitelje aktivira u radu raznih
kulturno-umetnikih drutava, koja su do poslednjeg bila u
rukama komunista i koja su spremala kulturne programe sa
uvek jasno izraenom progresivnom orijentacijom. Prikazivani
su, recimo, skeevi koji su doaravali teke ivotne uslove se
ljaka, pevane su borbene pesme, recitovani stihovi naprednih
pesnika. U svim tim poslovima Sava je bio najaktivniji. Cak
je i u Koievom Jazavcu pred sudom" igrao ulogu Davida.
Za takve priredbe seljaci su pokazivali veliko intereso-
vanje. To je, uostalom, bio jedan od politikih oblika delo-
vanja Partije na mase. U osnovnoj koli u Zaslapu jednom je
odrana takva priredba i andarmi su pokuali da je prekini,
a posle su uhapsili uitelja.
Mladom seoskom uitelju Milutinu Vujoviu, tek to je
stupio na posao u selo Jabuke, priao je Sava, i posle kraeg
uvoda ga upitao je li komunista, na ta je ua ostao zbunjen.
Tako otvoreno pitanje u tom trenutku on nije oekivao. Istina,
uo je za Savu. o njemu se nadaleko prialo, pominjali su ga
njegovi prijatelji i drugovi, ali i protivnici. Ipak. ua taj susret
sa Savom nije tako zamiljao. Pa e, posle nekoliko trenutaka,
progovoriti, takoe zbunjeno:
Nisam komunista, Sava, ali volim Partiju.
Sava se osmehnuo. Bio je to irok, vedar osmeh, osmeh
oveka koji zna da se raduje:
Mi smo uli, uo, da si ti sirotinja, a sirotinja voli
Partiju.
Odmah je Sava poeo da pria ui o zadacima i ulozi
Partije, govorei bez fraza, jednostavno i otvoreno. Uu je ple-
nilo to to je Sava umeo da se sav unese u ono to govori, da
sabesednika osvoji reju i gestom, da govori i o najraznovr
snijim temama, s lakoom prelazei s predmeta na predmet.
Nesumnjivo, tome je doprinosio i njegov lini arm, irina
kulture i obrazovanja. Sava je pritom govorio o pesmama San-
tia i Duia, ali je pominjao i Anti-Diringa" i Bedu filozo
fije", objanjavajui neke pojmove iz marksistike nauke.
Mladi ua je tada uo dosta pojedinosti o vaspitanju dece,
kao i to da Sava ita asopis Uiteljska straa". I svaki put
kasnije ua e, u mnogim susretima i kontaktima, nauiti neto

25
novo od Save, tog udnog oveka koji se u sve razumeo, koji
je u razgovorima o literaturi upotrebljavao mnoge pojmove
marksistike estetike, to je bila privilegija intelektualaca.

BORAC PROTIV PRAZNOVERICA

U Grahovu su sve itaonice bile pod uticajem komunista,
u kolama su uitelji bili mahom naklonjeni komunistima, a
poveavao se i broj partijskih elija ijim je sastancima Sava
esto prisustvovao.
Jednom je od nadlenih vlasti dolo nareenje da se u
Grahovu formira sokolsko drutvo. Odmah je izabran odbor
i upuen izvetaj u kome su navedena imena odbornika. Za
predsednika odbora izabran je komunist, za podpredsednika,
i sekretara takoe. Ubrzo je u grahovsku optinu stigao akl
iz Nikia u kome je pisalo: Ukida se drutvo Soko u Gra
hovu .
andarmerija je nastojala da iznenadnim pretresima kom-
promituje komuniste i da ih hapsi. Kad su pretresali jednog
druga, andarmi su sa nekim knjigama poneli i pola kilograma
duvana.

Top 77 mm u dejstvu na Niki 16. III 1942.

26
 Sava je odmah bio obaveten, ali poto nikoga nisu uhap
sili, on podrugljivo ree:
Najvea je teta to ti uzee pola kila duvana!
Jednom prilikom kada su andarmi upali u kuu Savinog
oca, njegova najmlaa snaha je pekla kafu.
Kome to pee? upitali su andarmi da bi razbili
neprijatno utanje.
Ljudima odgovorila je ljutito mlada.
Hoe li biti i za nas? upitae andarmi.
Nee!
Kad nema za nas, znai mi nijesmo ljudi? insistirao
je andarm.
Snaha uuta, a Sava joj ree:
Nemoj tako, Danice, valjda e i oni nekad postati ljudi!
Sava se s lanovima Partije i Skoja ivo angaovao u
akcijama za razbijanje praznoverica meu grahovskim selja
cima, za razbijanje verovanja u natprirodne sile i razna u
desa". Njegovi biografi su zabeleili nekoliko takvih pojedino
sti iz Savinog ivota. Jednom je, recimo, organizovao preko-
pavanje turskog groblja Mezarja da bi pobio famu da e umreti
svako ko se drzne da dirne u prastaro tursko groblje, koje je
nou plailo sujeverne prolaznike.
Od davnih vremena ovim krajem su kruile udesne, fan
tastine prie o takozvanoj Biovoj peini. Prema jednoj le
gendi, svako ko bi pokuao da dopre do okruglog ulaza u
peinu, bio bi uniten plamenom iz peine, onim istim pla
menom koji je i Bia usmrtio. Peina je, navodno, bila puna
meda koji je Bio vadio. Ali posle Biove smrti, o kojoj je
postojala legenda, niko vie nije ni pokuao da se penje i da
vadi pelinji med, jer i ako ga plamen ne bi usmrtio onda bi
se, sigurno, utopio u medu.
A ako tamo vie nema meda? pitao bi Sava suje-
veme seljake. Koliko je minulo stotina godina, koliko otrih
zima?! Nijesu li i te pele mogle uginuti, ili pojesti, kao to se
dogaa, svoj med?
Bilo ga je i bie ga dok bude pela, dok bude tog
bojeg stvora odgovarali bi mu metani. I svako ko se
popne poginue ili u penanju, ili na ulazu, ili na izlazu iz
peine.
Sava je osmotrio prilaze peini i najbolju mogunost da
se popne uz strmu liticu prema otrom otvoru. Zajedno sa jo
dva-tri skojevca, on je priredio akciju za penjanje, nabrao glo
gove koie, uzeo eki, sekiru i kanap.

27
 Ne radi se ovde o medu govorio je on skojevcima.
Vjerujem da ga nema, jer gdje bi divlji rojevi na jednom
mjestu mogli ivjeti 100 godina. Ali ovdje se radi o sujeverju
koje moramo suzbijati.
Sava se popeo do otvora peine, uao unutra, odvalio ko
madi stene i stavio ga u dep, jer meda odavno nije bilo.
Siao je spretno, neokrznut, razbivi jo jednu praznovericu
koja je ivela u narodu.

POSRAMLJENI PREDSEDNIK VLADE

Jedanaestog septembra u Nikiu se, na doeku predsed-
niku vlade Milanu Stojadinoviu, okupilo vie od 10.000 ljudi.
Veina meu njima, ipak, nije dola da nezvanom gostu kae
re dobrodolice. Naprotiv.
Naelektrisana masa nestrpljivo je oekivala da se pojavi
predsednik omrznute vlade. Bilo je oigledno da e ga umesto
dobrodolice doekati izliv ogorenja, pa su jake policijske
i andarmerijske snage pod orujem krstarile gradom. Komu
nisti su raunali da moe doi do krvoprolia, pa su preduzeli
sve da spree svaki pokuaj provokacije.
Stojadinovia je doekala bura negodovanja i ogorenja.
Nisu pomogla ni pojaanja od nekoliko stotina andarma, age
nata, tajne policije, vojnika. Neeljeni gost je pokuao da go
vori, ali su njegove rei doekane pravom provalom poklika
i protesta, borbenih parola: Dolje krvava vlada Milana Sto
jadinovia! Napolje iz Crne G ore"! Dolje faizam!, Dolje
ministri lopovi!", ivjela sloboda!", ivjela demokra-
tija !" ..
Hiljade ljudskih glasova slivale su se u jedan. Razjareni
demonstranti bacali su razne predmete prema Stojadinoviu
i njegovoj pratnji. Stojadinovieve pristalice, odevene u zelene
uniforme, bile su skamenjene. I samo jednom je dopro do mase
isprekidani glas predsednika vlade:
Brao Crnogorci, ja sam v a . . .
Ali te su se rei izgubile u pravoj buri povika:
Lae, lae, lae! . .
Na rukama demonstranata pojavilo se u meuvremenu
vie govornika. Jedan od njih bio je i Sava. Njegove rei bile
su praene uzvicima odobravanja.
Jedan od uesnika u tim demonstracijama ovako se
sea Save i te situacije:

28
 Glas mu je bio promukao od uzvika i govora. Oi su mu
sevale, a njegova stisnuta pesnica letela je nad glavama de
monstranata. Masa oko njega se talasala. Uzvici su se prola
mali, bili su isprekidani, zagluujui. U optoj guvi jednom
andarmu je ispala puka. Sava je pribrano doao do puke
i vratio je razoruanom andarmu. U takvoj situaciji provo
kacija je mogla biti varnica. . .
Na jednom, kao da se prednja strana tog velikog demon-
strantskog zida zanjihala. Ljudi su stali da se povlae, da uz-
miu. Na drugoj strani povici su se nastavljali.
Kordon andarma s naperenim bajonetima pribliavao
se masi. Tada Sava istupi. Njegova snana figura pojavi se u
prvim redovima. Ogromne ake bile su vrsto stisnute.
Izdajnici! Sluge reima! Liisahani! uo se njegov
snani glas.
andarmi i Stojadinovieve pristalice sklonili su posram
ljenog predsednika.

ZAPLAENA POLICIJA
Savino uee u demonstracijama bilo je povod da ga
uhapse i da ga 40 kilometara, peice i u lancima, sprovedu do
Nikia. Evo ga u nikikom zatvoru. Dalji tok dogaaja opi
suju njegovi biografi:
Uhapenici ekaju. Sede na uskim drvenim klupama. Ne
razgovaraju."
U jednom trenutku na susednim vratima pojavljuje se
ena, gleda uhapenike, pa zatim otvara jedna vrata.
Pogledajte! govori ona.
Na podu su leala dva isprebijana radnika iz Nikia. Ne
pokretni su. Krupne mrlje krvi na podu. Neko je eleo da ih
zaplai.
Sava besno koraa sa jednog na drugi kraj hodnika. Lii
na tigra u kavezu.
Uskoro zatim se uju koraci. Ulazi andarmerijski major.
Za njim idu policijski pisar i andarmerijski narednik.
Koji su ovo? pita major diskretno.
To su o n i. . . gospodine majore uje se odgovor.
Major za trenutak zastaje.
 A, vi ste to, ptice! kae.
Sava se u trenutku nae ispred njega. Podie svoje koate
ake i, tresui lancima, ree:
Nijesmo mi ptice nego ljudi!
Major se zaudi.
Vidjeemo ree on.
Majore, ja sam uo da vi ovdje bijete ljude.
Majorovo lice se zacrveni. On podie bluzu da mu se vidi
pitolj.
I to emo vidjeti! ree uzdrano.
E ba emo vidjeti hoete li ikoga dohvatiti dok je
ovih klupa! odgovori Sava, ne ba mnogo uzdrano. Nego
reci onoj crnoj kuki pokaza narednika neka nam skine
ove lance!
Ostali zatvorenici su mislili da je Sava prenaglio. Kratko
vreme posle toga oni su odvezani i pod jakom straom od
13 andarma upueni u sresko naelstvo. U meuvremenu na
vratima jedne sobe se pojavio Mirko Banjevi, takoe uesnik
u onim demonstracijama u Nikiu, sav krvav.
Tuku! ree on Savi u mimohodu.
A to ni jesi alarmirao, pa da tu fukaru bacimo kroz
prozor! uzviknu Sava.
Savin glas se uo po hodnicima i dalje, van zgrade. Uskoro
je sreski naelnik, plaei se novih demonstracija i nereda,
naredio policiji da pusti kuama sve pohapene demonstrante.

UOCl RATA
Sava organizuje masovno slanje paketa iz siromanih gra-
hovskih domova panskim dobrovoljcima interniranim u fran
cuske logore.
Sava organizuje zborove omladine i dri vatrene govore
u kojima se zalae za jedinstvo naroda, za otpor faizmu.
Sava ne samo to rukovodi partijskom organizacijom Gra
hova ve odrava veze sa rukovodstvom Partije u Boki Kotor
skoj, u Trebinju, u Nikiu. On i po najveem nevremenu,
esto izloen stalnoj policijskoj prismotri, obilazi seoske par
tijske organizacije, ukazuje komunistima na zadatke, daje pri-
mer borbenosti.
Sava u Trebinju esto poseuje podoficirsku kolu u kojoj
je bilo nekoliko naprednih omladinaca s kojima je ee raz-

30
 Dclovi Tree divizije prelaze reku

31
govarao. On se tamo predstavljao kao otac jednog od njih i
ak je, kao i svaki brian otac, i poklone donosio sinu". Usko
ro je tamo formiran i aktiv komunista, koji su imali vezu
s partijskom organizacijom u Trebinju, a te veze je organizo-
vao lino Sava.
Podoficiri su dobili planove ta da rade u toku rata, znali
su i pratili kako se dre oficiri i si. Jedan od njih, simpatizer
Skoja. imao je oca koji je radio u koncentracionom logoru u
Bilei i preko njega su komunisti znali kakav je reim zaveden
u logoru, a ponekad su onamo proturali i partijsku potu. Prvi
partijski aktiv u toj koli formirao je Sava.
Sava, po zadatku Partije, dri u Grahovu govor protiv
nepravdi u vrenju mobilizacije inokosnih seljaka i njihove za
prene stoke, zbog ega je, po ko zna koji put, uhapen i na
nekoliko dana strpan u zatvor.
Poetkom 1941. godine partijska organizacija u grahovskoj
optini se sastojala od deset partijskih elija i Mesnog komi
teta, a brojila je oko 80 lanova i kandidata, prekaljenih
u mnogim borbama i akcijama.
Skojevska organizacija u Grahovu brojala je deset organi
zacija. Nju je inilo osamdesetak mladih, poletnih momaka,
spremnih za izvrenje svakog zadatka, svake partijske direkti
ve. Broj simpatizera sa kojima je Partija sistematski radila bio
je oko 80. U Grahovu je postojala i sindikalna organizacija iji
se rad svodio na organizovanje pomoi trajkaima i besposle
nim radnicima.
To je bio borbeni odred koji je bio u stanju da povede
narodne mase Grahova u odlunu borbu, a elni u tom odredu
bio je Sava Kovaevi. On, kao partijski rukovodilac u Graho
vu, ukazuje narodu na opasnost od agresije sila osovine, poziva
mase u borbu protiv izdajnike vlade CvetkoviMaek, u isto
vreme pozivajui u borbu za stvaranje saveza sa Sovjetskim
Savezom, poziva da se zbiju redovi narodnog fronta za odbra-
nu nezavisnosti zemlje.
Grahovska partijska organizacija organizuje pomo u obra
di zemlje inokosnim seljacima koji su pozvani u vojsku, skup
lja priloge za najsiromanije, organizuje bojkot pazara od stra
ne seljaka, ispisuje borbene parole na raskrsnicama, a prvi
pazarni dan u Grahovu posle 27. marta koristi za politiki
zbor koji je pretvoren u snanu manifestaciju.
Uoi kapitulacije zemlje veina lanova Partije iz Grahova
je mobilisano. Sava, na njegovu veliku alost, nije. Reim se,

32
 i u vreme svog potpunog propadanja, svoje neizbene kata
strofe plaio komunista. Sava, meutim, nije hteo da se s tim
pomiri. Sa preostalim drugovima radi na mobilizaciji dobro
voljaca i sa stotinu mladih ljudi on se sprema da ide na Ceti-
nje da trai da budu rasporeeni u vojne jedinice.
Ali mrnja reimskih ljudi i ovog puta je bila lepa: ume-
sto da mu daju vojni raspored i da ga upute na front, da brani
domovinu oni Savu odvode u zatvor. Pre toga su mu poslali
poziv kao da treba da se javi u jedinicu, a kad je stigao
uhapsili su ga.
Sava je ogoren. Shvata: oni koji hoe da brane zemlju
stoje iza reetaka.
Sluge reima, koristei se optom zabunom naroda, pri
premaju i Savino ubistvo, ali to se ubrzo proulo, pa je grupa
komunista, na elu sa predsednikom optine Ilijom Miloviem,
poruila andarmima:
Ako Savi bude falila i dlaka na glavi vas nee biti!"
Sava na slobodu, ili emo ga mi silom osloboditi!"
istupio je energino Ilija Milovi.
Oko zatvora se iskupila velika grupa ljudi predvoena ko
munistima. Oni kratko vreme gledaju Savu koji se rukama
dri za prozorske reetke, a onda nasru na zatvorska vrata.
Sava je na slobodi.
On iri ruke, grli svoje drugove.
Tu odmah, pored zatvora, dri vatreni govor, u kome osu
uje izdaju i nagovetava nove borbe.
Sava je zauvek napustio zatvorske zidine.

iNa prvoj aeomci veliKog marsa za zapaanu

Bosnu kroz Zelengoru
I Sav? Kovaevie
 p r e d u s t a n i Ck i d a n i

Italijani su zaposeli Grahovo tek krajem maja 1941. Za

mesec i po dana od kapitulacije do tada, spaljena je sva an-
darmerijska i optinska arhiva, kao i sva dokumenta drugih
ustanova koja bi ma ime mogla da poslue okupatoru. Sve do
dolaska okupatora u Grahovo svu vlast su u svojim rukama
drali komunisti. Utoliko je lake bilo sprovesti u ivot direk
tivu Partije o sakupljanju i uvanju oruja, na emu je radila
ela partijska organizacija sa Savom na elu.
Sve puke su podmazane i uvijene, a onda, obino nou,
na brdskim konjiima, prebaene u sklonita za koja je znao
veoma mali broj ljudi.
Grahovski komunisti organizuju odbore koji vode brigu o
smetaju i ishrani brojnog zbega naroda koji se ovde sklonio
ispred ustakog terora u Hercegovini. Komunisti organizuju sa
stanke, upoznaju se sa direktivom Partije za pripremanje us
tanka, motre na ponaanje saradnika okupatora, okupljaju oko
sebe uticajnije seljake i nagovetavaju im ustanak, a zatim for
miraju vojni komitet sastavljen od partijaca i vanpartijaca.
Formiraju i udarne grupe za oruanu borbu protiv okupatora.
Grupe su stvarane tajno, a obuhvatale su sve lanove Partije,
starije skojevce i simpatizere K P J. U osam udarnih grupa for
miranih u grahovskoj optini bilo je oko 240 boraca.
U grupama se izvodila vojna obuka: rasklapanje i sklapa
nje puaka, nianjenje i okidanje, rukovanje bombama, uzima
n je zaklona i slino. Obukom grupa rukovodio je Sava.
Jednoga dana Savin pogled se zaustavio na omladincu koji
je bojaljivo napunio puku, potisnuo metak u cev i poeo, go
tovo ne diui, da niani u podnoje cilja. To je bilo njegovo
prvo gaanje. Dok su svi ostali u grupi bili iskusniji i viniji
tome, on je bio pravi poetnik.
Sava je posmatrao kako vri pripremne radnje. Muica na
njegovoj puci je podrhtavala, njihala se gore-dole. Najednom
je povukao obara. Trzaj. Puka je poskoila i ispala mladiu
iz ruke. Sava ga je gledao trenutak-dva zamiljeno, pa onda,
neoekivano, pljesnu mladia po ramenu, nasmeja se grohotom
i ree:
Kuku meni, to e mi ovo biti junak!
Bili su to dani intenzivnih priprema u kojima Sava nije
imao predaha.

34
 _Uskoro emo pobijediti! ponavljao je esto. Samo
sa pukom moemo rijeiti svoju sudbinu.

JURI NA GRAHOVO
U julu 1941, u vreme ustanikih borbi irom Crne Gore,
Sava je planirao sa svojim ustanicima da napadne italijanski
garnizon u Grahovu. On je od ustanikih jedinica sa teritorije
Grahova i ire okoline formirao Grahovski bataljon, iji je
prvi komandant, po elji svojih ustanika, postao upravo on,
to mu je bila prva komandantska dunost u revoluciji.
Ustanici su opkolili grad. Italijani su se uporno branili.
Sava je obilazio poloaje. Italijani su sipali vatru, ali se Sava
nije skrivao.
Zastao je na Derviu, brdu iznad varoice. Sedeo je na ste-
ni, dok su olovna zrna fijukala unaokolo.
Na poloaje su prilazili novi borci. Jedan od njih, jo
mlad, birao je sebi poloaj. Na relativno bezopasnom mestu
poeo je da gradi sebi zaklon.
Kako Sava nikada nije voleo plaljivce, to se obrati tom
borcu:
ta to radi, ro! Nee imati sreu da te pogodi. Takve
zrno nee!
Akcija je bila u toku, a u borbama Sava nije mnogo bi
rao rei.
Neprijatelj je bio smeten u zgradi osnovne kole, izgra
enoj od kamena i veoma pogodnoj za odbranu. Oko kole se
nalazio brisani prostor. Italijani su zazidali prozore i napra
vili pukarnice na zidovima. Zajedno sa njima u koli se na
lazio i jedan pop, njihov pijun, sa svojom enom, zatim pet
andarma i dva finansa.
Posle prvih ustanikih plotuna Sava poziva Italijane na
predaju. Oni se brane, pruaju otpor.
Tada Sava nareuje da se hitno dovue jedan brdski top
koji se nalazio u partizanskom skladitu u Krivoijama.
Top sa tri sanduka municije je dopremljen sutradan. Ali
artiljerac Pavle Krivokapi nikako nije mogao da se snae
oko njega. Prvo, top nije imao udarnu iglu. Kad je kova
napravio udarnu iglu, ispostavilo se da top nema nianskih
sprava. Sava je video da to nee ii lako i onda je on uzeo top
u svoje ruke. Nekadanji prvi artiljerac mostarskog diviziona
pokuao je da niani odoka, bez nianskih sprava.

35
 kola je ve sva izrovana od puanih zrna, ali neprijatelj
i dalje prua otpor. Top pito", koji e postati omiljeno parti
zansko oruje, stupa tada u dejstvo. Sava niani kroz cev. Nje
govi borci ga posmatraju uzdrana dana.
Prvo zrno pogaa u krov kole. Drugo zrno udara izmeu
dva prozora, a tree pravo u prozor. Uto se na nebu po
javio prvi odsjaj zore. A na koli bela zastava.
Prva pobeda ustanika. Pobeda bez gubitaka, onakva kakvu
je Sava eleo.
Uskoro, ispred Save promie osamdesetak italijanskih voj
nika u zelenim uniformama. Oni su do jue ponosno marirali,
a sada zbunjeni i razoruani oekuju odluku ustanikog ko
mandanta.
Sava je postrojio zarobljene Italijane. Kosa mu je pala po
elu, neobrijan je. Pozvao je italijanskog komandanta da izae
napred. Ovaj je prema Savi izgledao siuno. Preplaeno se
osvrtao. Pogled mu nehotice pade na ogromne, pocrnele Sa-
vine ake. Prie Savi i htede da mu poljubi nogu.
Sava ustuknu korak, a onda zagrme svojim snanim
glasom:
Ro jedna, ne dozvoljava ustaniki komandant da mu
se ljube noge!
Zarobljenicima je oduzeto samo oruje: mitraljez, sedam
pukomitraljeza, 90 puaka, dosta municije. Poto im je Sava
odrao govor, Italijani su upueni u Dubrovnik.
Zandarmi su odmah puteni, a pop je osuen na nekoliko
dana zatvora. Sedam ranjenih neprijateljskih vojnika previjeni
su i preneseni do Crkvica, gde su ih prihvatili Italijani iz Risna.
O komandantu Savi Mizari, koji obilazi poloaje dok meci
zuje oko uiju i koji topom primorava Italijane na predaju
poinju da se ire prie. Za to vreme njegovi borci su na
koli istakli crvenu zastavu, a sebi na revere priivaju crvene
vrpce. Da se zna da su Savina, proleterska vojska.

NA GRABU
U oktobru 1941. Sava je sa nekoliko komunista Crnogoraca
preao u trebinjski kraj, gdje su postojali svi uslovi za iri
razmah ustanka.
Na konferenciji u selu Zupcima, pred narodom iz okolnih
sela, prvi je govorio Sava. Priao je seljacima o partizanima i

36
 Koiona Tree divizije u pokretu

37
oruanoj borbi koja je povedena protiv okupatora. Iznosio je
njegova nedela i pozivao narod na ustanak.
Hajde da ne sjedimo skrtenih ruku, nego formirajmo
etu i zgazimo onu gadiju na Grabu rekao je na kraju.
Grab je bio stara austrijska tvrava u koju se smestila us
taka posada, koja je odavde upadala u sela, pljakala, palila
i ubijala. Ustaki teror je bio ve nepodnoljiv i narod je pri
hvatio Savin poziv. Odmah se prilo izboru rukovodstva ete.
Za komandira je izabran neki Vukovi, oficir bive vojske.
Napad na Grab je bio veoma privlaan, jer su seljaci bili
kivni zbog ustakih zlodela. Reeno je da se akcija izvede ve
naredne noi. Komandir je dobio zadatak da postavi zasedu na
putu za pravce Trebinja, da ga porui i ne dopusti Italijanima
da upute pomo ustaama.
Bila je mrkla no. Neprijatelj nije ni slutio da e biti na
padnut. Grupe naoruanih ljudi, mnogi i bez oruja, pribliavali
su se zidinama kao mravi. Sava je stigao pod sam otvor na
jednom zidu. U rukama je drao bombu. On e prvi poeti.
Nekoliko trenutaka se zadrao gledajui oko sebe, a onda je
udario kapislu o kamen i bomba je poletela prema prozoretu.
Ali, odbila se od ipke i vratila natrag. Sreom, niko nije po-
vreen.
Pazi! Zamalo ne poginuh od moje bombe rekao je
Sava. ekajte, ustae, evo vam druge! i hitnu ,,k agujev-
ku, koja kroz prozor ulete meu neprijateljske vojnike.
Neprijatelj je ve u zaklonima i tue iz mitraljeza. Sno
povi elinih zrna kuljaju uz tvrave, ali idu u prazno.
Kroz no se otee gromovit Savin glas:
Ustae, predajte se, ili ete biti uniteni u toj jazbini.
Ogromne zidine tite neprijatelja i on se drsko brani.
Pazi ih! Hoe da nas pobiju veli Sava ale ti sc, dok
ustae sve ee pucaju iz svojih sklonita, sigurni da im par
tizansko oruje nita ne moe.
Glau emo ih unititi kae Sava. Ni jedan se
odavde iv nee izvui.
Grab je blokiran. Borci su zauzeli pogodna sklonita i os
m atraju neprijateljevo utvrenje. Na sve strane razaslane su
patrole. One odlaze i vraaju se. U jednom trenutku jedan od
voa patrole prie Savi i raportira mu:
Uhvatili smo Novicu Kraljevia, poznatog talijanskog
pijuna.
Sava nareuje da ga sprovedu do komandira ete Vuko-
via, raunajui da e ga on najbolje uvati.

38
 Blokirani neprijatelj je preivljavao teke trenutke. Pomo
nije stizala. Veze su bile prekinute. U toku dana nikakvih no
vosti nije bilo ni meu partizanima. Negde Dole 12 asova
Vukovi izvetava da je Novica uspeo da poDegne u nepo
znatom pravcu.
Savu je ta nepanja strano naljutila. Naredio je da se
ispita ijom je krivicom dolo do toga. Nije ni slutio da je
to Vukovievo maslo i da je ovaj pustio Novicu da bei. Tek
kasnije je to bilo otkriveno.
Vukovi je tada smenjen sa dunosti komandira. Utvre
no je da je i prvi zadatak ruenje puta slabo izvrio i da
se sa etom povukao, bez iijeg nareenja, jo dok se vodila
borba za Grab.
Akcija za Grab je prekinuta. Ali napad na utvreno usta
ko uporite je snano odjeknuo u selima ovog kraja. Svuda
se prialo o herojskom dranju Save Kovaevia prilikom op-
sedanja ove stare austrougarske tvrave. Po selima se govorilo
o ustanku i potrebi da se odmah pristupi oruanim akcijama
u ovom kraju. Seljaci su prihvatili borbu, a mnogi od njih su
se javili u prve ustanike ete.

Borac Vuleta uranovi, rodom iz Martinia

Danilovgrad, uhvaen kao teki ranjenik i stre-
ljan maja 1943. kod Titograda
 Mrak je, teko se gaa.
uje se jauk neprijateljskih ranjenika.
Tenkovi i dalje sipaju mitraljesku vatru. Nasumice. Ne
vide, u stvari, nikoga.
Neprijateljeva kolona se razdvaja.
Jedan tenk i jedan kamion vraaju se ka Bilei, a tri ten
ka i etiri kamiona sa motociklom produavaju put.
Sava procenjuje situaciju i zakljuuje da se Italijani ne
mogu probiti za Grahovo zbog jakih partizanskih snaga koje
se tu nalaze.
Ni u Niki ne mogu.
Nareuje banjskim partizanima da porue put u rejonu
Straite i ne dozvole povratak koloni u Bileu a da, uz to,
osujete i eventualne pokuaje prodora neprijateljevih pojaa
nja iz Bilee. Slina nareenja daje i hercegovakim partiza
nima u Lastvi. A on sa estoricom partizana ide pored puta
pratei neprijateljevu kolonu.
Sava vie tri nego to ide hodom.
Italijani izbijaju na Viluse oko pola noi. Poto su saznali
da tu nema italijanske posade i da je zbog razorenog puta i za-
seda opasno da idu za Niki kreu ka Trebinju.
Savine procene su bile tane.
U blizini jedne crkve on odabira poloaj. Zajedno s dru
govima odronjava kamenje na cestu elei da provizorno pre
gradi put. Cim je kolona naila, Sava sa borcima otvara vatru.
Razvija se neravnopravna borba: sedmorica partizana zausta
vilo je blizu 140 neprijateljskih vojnika, koje su titili tenkovi.
Jedan partizan prema 19 italijanskih vojnika!
Neprijatelj osea retku partizansku vatru, razvija borbeni
poredak i uz estoku vatru kree napred. Sava ni tada ne od
stupa od namere da uniti neprijateljsku kolonu. On rauna
da e, im partizani uju da je borba otpoela, dobiti pojaa
nje. I zaista, posle izvesnog vremena pristie pomo. ile Ko-
vaevi sa nekoliko grahovskih partizana pretrao je osam ki
lometara da bi priskoio upomo. Oni energino napadaju Ita-
lijane s lea.

NAPAD NA TENKOVE
Od prve, julske ustanike puke ispaljene u grahovskom
kraju do velikih novembarskih borbi ustanika voenih u ovom
kraju, Sava je obavio mnoge znaajne poslove: napadao je

40
 Viluse, poloio sa svojim borcima partizansku zakletvu, oslo
bodio, zajedno sa hercegovakim ustanicima, Lastvu, poruio
prugu Bilee Trebinje, razjurio posadu elektrine centrale u
Pareu, postao lan Okrunog komiteta K PJ i komandant ve
likog Nikikog partizanskog odreda, a krajem novembra evo ga
kako sa svojim bataljonima dri italijanski garnizon u Gra
hovu, kao u miolovci, a Italijani, zaplaeni, zabarikadirani i
lieni pomoi sa strane, topovima tuku partizanske poloaje,
vie da bi rasterali sopstveni strah nego pobili protivnike.
O daljem razvoju situacije na tom ustanikom frontu pie u
knjizi Komandant Sava:
Dvadeset petog novembra Sava je odrao vojniko save-
tovanje u rejonu Straita, na kome su bili hercegovaki pred
stavnici iz Lastve. Savetovanje se proteglo do kasno u no.
Najednom ula se snana buka motora. Zveket elika. Sava po
gleda upaljene farove koji se pribliavaju. Nesigurni su neka
ko, i svetleim pipcima obasjavaju put.
Sava broji tenkove: jedan, dva, tri, etiri. . . Iza njih ka
mioni, verovatno puni vojske.
ela kolona gmie kroz no poput tamne, lankovite zmi
je. Jedanaest partizana oekuje Savinu odluku.
elina utvara se pribliava. Normalno bi bilo da se jeda
naestorica partizana povuku. Dolazi oveku u glavu pomisao:
ta e 11 puaka protiv tenkova. Sava, ipak, donosi odluku:
napasti kolonu!
Na Savin znak poinje napad.
Tenkovi otvaraju vatru.
Tada Sava ocenjuje da je doao pravi trenutak izvodi
svoj uveni juri. Eto ga pored samih tenkova. Privlai se neo-
paeno i onda skae na tenk!
Izvija se pored eline kupole naoigled zbunjenih itali-
janskih vojnika. Prisebno otvara poklopac tenka i sa revolve
rom u ruci prisiljava posadu na predaju.
I drugi slede njegov primer. Na tenk je skoio i ile. He
rojski podvig komandanta povukao je za sobom i ostale borce.
Pored Save je od poetka bilo lake biti junak.
Svojom snanom akom zgrabio je Sava zarobljenog ko
mandanta neprijateljske kolone. Ovaj je svojim vojnicima mo
rao da naredi da se predaju . . .
Gubici Italijana: 11 poginulih, 22 ranjena, 77 zarobljenih
vojnika i 15 oficira i podoficira, meu kojima i potpukovnik,
komandant Bilee, zatim tri ispravna tenka, tri kamiona, mo
tocikl i 110 puaka.

41
 Od ukupno 18 partizana koji su uestvovali u ovoj borbi
samo jedan borac je ranjen!
Posle ove pobede na Vilusima je odran narodni zbor. Se
ljaci su dolazili na zbor donosei partizanima hranu, delove
odee, arape, pekire . . .
Istog dana dve italijanske motorizovana kolone, iz divi
zije ,,Marke, pole su iz Trebinja i Bilee ka Vilusima. Gra-
hovski i hercegovaki partizani napali su ih kod Klobuka.
Savini borci saekali su ih na serpentinama.
Italijane hvata panika. Iako imaju etiri tenka, 16 kamiona
i oko 40 motocikla oni odstupaju u panici. I ostavljaju pored
ostalog, 21 motocikl, dva pukomitraljeza, sto bom bi. . .
Tenkovi prestaju da budu bauk za partizane. Sava je raz
bio strah od elinih grdosija.
Posle velikih pobeda partizana u novembru meu Talija
nima na Vilusima i Klobuku jedinice su se dobro snabdele oru
jem i municijom, pa je Sava 28. novembra naredio juri na
Lastvu. Jedan od uesnika te borbe se sea:
Rano izjutra zauzeli smo Lastvu. Italijani su u toku noi
pobjegli u Trebinje. U samoj austrijskoj kasarni ostali su sa
mo ustaki andarmi. Oni su, i pored Savinog poziva da se
predaju i obeanja da im se nita nee desiti, otvorili na nas
vatru . . .
Posle dva dana opsedanja, 29. novembra pala je i kasarna
u Lastvi.
Okupili se narod i vojska. Obilaze vezane andarme u za
tvoru kasarne.
Vidite, kuke jedne nevaljale ree Sava za ove
iste alke ste vi vezivali m ene. . . I to bih vam oprostio, ali da
tako vjerno sluite ustaama i Italijanima to vam ovaj narod
to se iskupio nee oprostiti.
Posle toga je odrao govor na zboru, predloio kaznu, a sud
narod prihvatio i presudio.
Na istom zboru Sava je predloio da se izabere nova na
rodna vlast Optinski narodnooslobodilaki odbor. . . Prve
upute za rad odbora dao je Sava."

PREGOVORI S ITALIJANIMA
Posle razbijanja italijanske kolone na Klobuku i osvajanja
Lastve, komandant divizije iz Dubrovnika uputio je poziv za
pregovore. Pismo je bilo adresovano: Savi Kovaeviu, ko

42
 mandantu crnogorskih partizanskih snaga". Sastanak se odr
avao kod mosta na Trebinjici, na koji kilometar od Lastve.
O tome kako su pregovori tekli govori jedan od njegovih sa-
boraca:
Pred no se vratio i Sava. Vidjelo se: bio je ljut, neza
dovoljan. Izgledao je kao ovjek koji je nauio da sve svoje
zamisli vidi ostvarene, ali mu sada, eto, neto smeta, neto
ga sputava. Nije htio da pria o susretu s Talijanima.
Mani ih . . . orava posla! odmahnuo je samo rukom.
Ispriali su oni koji su bili sa njim. Sastanak je tekao ot
prilike ovako:
Nai su se pojavili odovud, s ove strane mosta, talijanska
delegacija s one.
Znate, ispriao nam je jedan Savin partizan mi
smo bili primakli jedan tenk (zaplenjen na Klobuku). Nek se
blie nae, zlu ne trebalo. Ne vjerujem ja njima n ita!. . .
Izgleda, ni Talijani nijesu nama vjerovali. Neto podalje,
kako smo kasnije doznali, i oni su bili prikrili zasjedu, osigu
ravajui svoju delegaciju.
Sava je pozvao Talijane da preu preko mosta na ovu,
nau stranu. Oni su oklijevali. Onda im je on s pratnjom poao
u susret. Iako je drvena graa na mostu bila spaljena, uspjeli
su da se prepentraju na drugu stranu.
Od Talijana bio je doao major i jo jedan oficir.
Sava je imao pitolj, a na kapi petokraku.
Pri susretu major je pozdravio vojniki, pri emu se kod
njega primijetila zbunjenost i strah. Sava je svoju snanu pe
snicu podigao na partizanski pozdrav.
Sta ste me zvali? obrati se on strogo majoru.
Tuma, koga su sa sobom doveli Talijani, preveo je pitanje.
Major je izvadio kutiju i ponudio cigarete.
Hvala! Ne puim cigarete iz ruku neprijatelja rekao
je Sava odgumuvi od sebe majorovu kutiju.
Talijanska komanda i gospodin general lino ele po
eo je oprezno major da se sporazumiju s partizanima. Mi
ne elimo da se prolijeva nevina krv ni vaeg naroda ni nae
vojske.
Sava ga je gledao mrko i, steui vrsto svoj brk, oekivao
ta e dalje rei.
Mi nijesmo doli kao okupatori, nastavio je Talijan
svoj lukavi govor mi smo prijatelji vaeg naroda a naro
ito Crnogoraca. Naa uzviena carica i kraljica misli n a . . .

43
 Neka prekin e!. . . obrati se Sava tumau. ta on
tu meni pria! Zatim se okrenu majoru: Imate li vi neto
drugo da kaete? Vi ste traili sastanak, a ne ja.
Major je ve poeo odreenije:
Mi elimo da obustavite borbu. Da se uspostavi saobra
aj na prekinutim linijama. Neka se partizani povuku u svoje
domove. Komanda talijanskih oruanih sila bie milostiva. Ona
e oprostiti svakome, represalija nee biti.
Sava je sluao, sluao, pa se grohotom nasmijao. A onda
se opet uozbiljio. Tu je i major zastao, oekujui.
Sluajte vi! grmnuo je zatim Sava. Nemojte vi
da se sprdaite! A evo ta u ja vama rei: sa borbom mi ne
emo prestati dok se potpuno ne oistite iz nae zemlje. Kakvi
prijatelji! Vi ste nai okupatori i mi ne polaemo oruje do
kraja, do pobjede!
Pa kakvi su vai uslovi, zahtjevi? pokuao je major
da ga umiri.
Zahtjevi! prihvatio je Sava. Da se to prije eva-
kuiete s nae teritorije, eto, to su nai zahtjevi. Mi emo vam
osigurati da se mirno povuete do Jadranskog mora. Sve dok
se ne ukrcate u brodove, nee vam ni dlaka faliti.
Major se zamislio. To je bila tema o kojoj on nije pomi
ljao, stvar izvan njegove moi rasuivanja.
U protivnom, nastavljao je Sava vaa e vojska
nai grob u naim gorama. Izmeu vas i nas ne moe biti mira
sve dok gazite po naoj zemlji. Toliko da znate!
Nijesam kompetentan da o tome razgovaram ree
major.
A vi onda prenesite svojim pretpostavljenima. J a sam
za ovo to govorim kompetentan.
Sava je oekivao hoe li ta pomenuti u vezi sa zahtjevima
upuenim poslije akcije na Vilusima (da komandanta Bilee,
potpukovnika, otkupe za top i 100 granata, a za ostale zaro
bljenike za 1000 litara benzina), ali je major o tome utao.
Hoete li vi preduzimati to za one vae ranjenike?
svratio je Sava razgovor na tu temu. Ili ete pustiti da
pomru u ovim naim gorama.
Major je rekao da je njegova komanda voljna da poalje
sanitetski materijal. V alja samo naznaiti koliinu koja je po
trebna. Sava je takoe poveo razgovor o zarobljenicima. Traio
je da se za svakog zarobljenog talijanskog vojnika pusti po je
dan na ovjek iz zatvora ili logora. Major je izrazio miljenje

44
da e njegova komanda usvojiti taj zahtev. Bie potrebno na
praviti spisak ljudi koje mi traimo, a oni e poimenino tra
iti svoje.
A do tada da im aljete hranu, inae e pocrkati od
gladi. Mi ne moemo ni nas ishranjivati, a kamoli vae vojnike.
Major je slegao ramenima i rekao da e dostaviti i taj
zahtjev.
Dostavite, dostavite! pourio je Sava da zavri raz
govor. I zbogom!
Pozdravio je pesnicom, okrenuo lea i poao. Za njim su
pola i dva druga koja su ga pratila.
Besposlica procijedio je jetko kroz zube kad su pre
lazili preko mosta.
Major je postojao jo malo. pogledao za Savom, osvrnuo
se okolo, pa je i on poao.-i

Artiljerija Tree divizije u pokretu

45
 >EVIVA MIZARA!
Ustanici sa Savom su, ujesen 1941. savladali talijansku po
sadu u Grahovu. Pred 75 zarobljenih talijanskih vojnika Sava
je, prema seanju Steve Kovaevia i Jovana Vujoevia, odr
ao ovaj govor:
Vi, talijanski vojnici, ostavljate svoje kosti po cmo-
goroskim gudurama za koga, zato? Vi poseete za slobodom
naih naroda, vrite neasnu ulogu okupatora i time bacate
ljagu na svijetle likove garibaldinaca. Vi, ratnici i seljaci u uni
formi faistike vojske, treba s pukom u ruci da ustanete
u borbu za osloboenje svoga naroda i za svrgavanje faistike
tiranije, u borbu protiv onih koji su vas gurnuli u nepravedan
rat. Ako se spasite sad, drugi put ete glavom platiti zadra
vanje u ovoj ponosnoj zemlji koja je svima dola glave, a vala
nee bolje proi ni vaa imperija. Okanite se orava posla!
Znajte da se mi borimo za svoje pravo, branimo nae pradje
dovsko tle, nae njive, porodice i svetinje! I vi biste isto uinili
ako bismo mi upali u vau zemlju.
Eviva komunisti, eviva Montenegro, eviva Rusia, eviva
Mizara! povikae u horu zarobljenici.
Znam da je veina od vas antiratno i antifaistiki
raspoloena. Ne dopustite da vas i dalje zavode! Nemojte da se
ponovo sretnemo na bojnom polju! Ovog puta vam opratamo.
Idite u svoje kasarne i energino zahtijevajte da vas vrate
kuama. I gdje je ona tenete (porunik). . .
A kada ga ugleda, re e . . .
Nemoj da se trei put sretnemo. A sad, i ti idi s njima!
Sava naredi da se ranjenici previju i da se s ostalim za
robljenicima, uz pratnju ustanika, prebace do Begovih korita,
odakle su se jedni uputili prema Trebinju, a drugi ka Du
brovniku.
Talijani, prvi ratni zarobljenici, krenue pjevajui Avanti
popol (napred, narode).

SUSRET U VRAENOVIIMA
Sredinom novembra 1941. godine grupa rukovodilaca iz
Hercegovine je pozvana kod Save Kovaevia, u Vraenovie,
da bi uli zadatke koje im je postavilo rukovodstvo ustanka
u Crnoj Gori. O Savi i tom sastanku pie revolucionar i publi
cista Punia Perovi:

46
 Savu sam sve vrijeme posmatrao. I pogledi ostalih dru
gova nijesu se s njega skidali. Bio je obdaren neobinim tje
lesnim sastavom. Visok, krupan, jak, pravi ljudski kolos. Na
irokim ramenima vrsto je stajala neto vornovata glava.
Brci smei, kratki, vrsto uvijeni, s vrhovima koji tre na
prijed. Male, ive oi ispod vjea krajevima nanie povijenim,
ivo su gorjele i s vremena na vrijeme obuhvatale prisutne.
Imao je na sebi kratki koni kaput, akire od grubog selja
kog sukna, na nogama opanke i crnogorske gete. Na glavi je
imao nekakav stari kaket. Uopte, nije bio obuen bogzna
kako. Malo je odudarao njegov stas, njegova snana fizika
graa od tog na njemu prilino sirotinjskog seljakog odijela.
Ali njegov je govor plijenio, energini izraz njegovog irokog
lica privlaio je panju prisutnih . . .
Najprije nam je iznio ukratko, leernim, pripovjedakim
tonom tok i atmosferu na savjetovanju u glavnom tabu Crne
Gore. Zapazio sam da zna neobino jasno, logino, probranim
narodnim govorom izlagati misli, da i najsuvlje direktive kod
njega dobijaju neku jeziku punou, postaju jasnije, blie, pri
stupanije sluaocima. On je bio ovjek koji voli govor, koji
se njim zanosi, koji je uivao u tuem i u svom sopstvenom
prianju. Rije ga je mamila.
Mi, drugovi, govorio je u zakljuku moramo je
danput shvatiti: ili emo biti vojska, ili neemo biti nita.
Moramo sadanje partizanske jedinice reorganizovati. uvrstiti,
postaviti sigurno komandno osoblje. Nikakve izbornosti ko
mandnog osoblja! U vojsci se starjeine postavljaju, a ne biraju.
U to vrijeme bila je u sreditu panje borba protiv pete
kolone, naroito protiv etnika, koji su se pojavili u Srbiji i
pruali svoje pipke dalje. U Hercegovini su se ve zainjale
etnike organizacije.
Na je zadatak upozoravao je Sava da u korijenu
onemoguimo petoj koloni stvaranje vojne organizacije. Parti
zani i samo partizani su nosioci oslobodilake borbe naroda
Jugoslavije. U partizanskim redovima svaki rodoljub moe
nai mjesto za potenu borbu.
. . . I onda: akcije, drugovi!. . . apostrofirao je svoju
misao. Sta e nam danas vojska koja se ne bori? Samo
emo kroz borbe i akcije stvoriti pravu vojsku, iriti sve vie
na ustanak. I, drugovi, jo jednom! . . . Ovdje smo svi komu
nisti. Danas se svi komunisti nalaze u ratnoj mobilizaciji. Oni
moraju biti prvi u borbi, a posljednji iz borbe. Neizvrenje za

47
dataka ili izdaja kanjavae se strogo, pa i smru. Tu ne moe
biti ale!
Ve je no bila prilino odmakla kada je zavrio. On nije
izgledao nimalo umoran. Naprotiv, sada kada je poela disku
sija, primjedbe, odgovori, inilo se da on oivljava, da za njega
upravo poinje rad sastanka . . .
U Vraenoviima smo i prenoili. Razdijelili smo se po ku
ama i tako spavali. Sava je rano ustao i poslao da i nas bude.
Kada smo doli, bio je spreman za put. O pojasu mu je visio
pitolj, dvije bombe kragujevke", fieklije. O vratu u futroli
nekakav veliki dvogled, koji se na kaiima sputao preko po
jasa. Poto smo neto dorukovali, krenusmo svi onako u go
mili. Sava prebaci preko ramena svoj uveni karabin, nasloni
desnu ruku na kraj s kundakom i zakorai pred nama.
Cim krenusmo, prie meni.
Ima pozdrav od majke ree smejui se.
Kako? pogledah ga zaueno. Vidio si je?
Tada se sjetih da ga je put na savjetovanje morao nanijeti
pored moje kue.
Jesam, ne boj s e ! . . . Imam blagoslov da ivim sto
godina, i tu se zasmija grohotom. Sad nemam ega da se
plaim . . . Starka se bila prepala nastavi malo zatim.
Ispriali jo j petokolonai da si poginuo. Nali ga, vele, tamo ne
gdje u Hercegovini kako lei mrtav nasred puta, izvadili iz
depa napismeno i proitali tvoje ime. Ba tvoje ime, ha ha,
ha! jo grohotniji smijeh zatrese njegove grudi. Ona, si
rota. i vjerovala i nije. Raspitivala se, plakala, ali da je niko ne
vidi. Kada sam jo j rekao da je to la, da si ti iv i zdrav, zagr
lila me je sva u suzama. Ljubi, blagosilja. ,,Kako;, veli, da ti
se oduim?" Lako", kaem, skuvaj neto za veeru, za
mene i za ovoga moga druga, pa e se lako oduiti!" Doekala
nas je poteno. Uostalom, i prenoili smo u tvojoj k u i. . .
Ili smo cestom dalje. Negdje pri kraju sela, privuen na
om pojavom, izae nam u susret ve prosijed seljak.
Sta radi? pita ga Sava.
He, nita odgovori on, reklo bi se malo zbunjeno.
Tu, kod govei. . . i pokaza rukom na goveda pored puta.
Kod govei!. . . ponovi Sava, ve nabusito. ta
leite, to se ne diete!. . . Nema danas lenika. Puku, pa u
partizane!
Dignuemo se mi, drue Savo, kad doe vrijeme za to...
H m !. . .

48
 Sava K jvaevi
Savina brigada je i njima krila put kroz neprijateljske obrue

49
 Ovo Savino ,,hm, koje je on izgovorio glasno, izraavalo
je i sumnju, i nezadovoljstvo, i poricanje.
Kada doe v rije m e !. . . ponovi Sava njegove rijei.
Dolo je ono, tu j e . . . Nema vie odlaganja.
A ta u ja, drue Savo? Star sam ja v e . . . brani
se seljak.
Star s i . . . dobro, star si, ali moe da kopa. Evo, ova
cesta . . . Sad mogu iz Bilee doi da ih ni prst ne zaboli. Pre-
sijecite- prokopajte, navalite kam enje. . .
Seljak slegnu ramenima, videi da mu se ne valja dalje
braniti.

SUZE ZA DRUGOVIMA
Sava je. krajem 1941. godine, dobio izvetaj sa poloaja.
Brzo je preleteo pogledom preko redova. Zatim naglo stite
pismo u aci i opsova:
Da im boga n jih o v a!. . .
Iz Gornjeg Polja su javljali da su u nekoj akciji oko Gacka
poginula etiri partizana. Zbog neopreznosti rukovodilaca na
tom podruju upali su u neku ustaku klopku i pobijeni.
ujete li: etiri ovjeka! tu Sava pomae donju vi
licu, uslijed ega zakrgutae njegovi zubi i uhvati se rukama
za glavu. Sta oni m isle?.. J a ratujem etiri mjeseca pa ni-
jesam imao etiri mrtva. A oni tamo se igraju ljudskim i
votima ! . .
Sava nije bio nauio na gubitke. U svim velikim dosa
danjim borbama on je imao samo ranjenike. Smrt ova etiri
borca duboko ga je kosnula. On zabaci ubaru na potiljak, pro
trlja elo i stisnu oima kao da e zadrati suzu.
I radi ega? pitao se Sava. Da su bar neto napra
vili ! A oni ih poveli na klanicu . . . A, pitaemo se za to ! . .
mahnu glavom u znak prijetnje i ustade.
Pola godine kasnije italijanska bomba e pasti meu oku
pljene borce jedne ete i pobiti ih i poranjavati. Sava je bio
vedar i nasmejan kada je ta teka vest presekla i zaledila izraz
njegovog lica. Kao da je neka uasna strava ukoila njegov
osmeh. Stravina tuga ugasila je njegov nasmejani pogled, a
mrki gusti brk je zadrhtao. Oni koji su ga dobro poznavali,
znali su kakva ga tuga razdire.

50
 Jer, taj ve poznati Savin drhtaj javljao se upravo u naj
teim trenucima, u kojima je tragika borbe odnosila najroe-
nije i najdrae.
Snaan krgut zuba propratila je samo jedna izgovore
na re:
Konja!
U stranom galopu, smrknut i bez rei, doleteo je Sava do
Grandia da pogleda kako je bomba pogodila devetnaest nje
govih boraca, od kojih su dvanaest ostali na mestu mrtvi. Nad
tom jezivom scenom ponovo je zadrhtao Savin brk. Okrenuo je
glavu; gr je stegao grlo. Jednom borcu bomba je odnela lea;
srce je treperilo poslednje otkucaje pod suncem.
Sava nije imao snage da vidi to umiranje. Svaka je tuga
teka, ali Savina tuga bila je kau tuga nad tugama. Ona
je izvirala iz oiju, iz rei, iz glasa, iz lica, iz celog Save.
U dolini Neretve, u onoj uvenoj bici za ranjenike, Sava
e, posle velikih gubitaka brigade u borbi za Konjic, pustiti
krupnu, muku suzu za svojim borcima, ega se politiki ko
mesar njegove brigade, Dragia Ivanovi, ovako sea:
Poslije svakog okraja, po pravilu su se odravali sastanci
tabova, jedinica i partijski sastanci, da bi se potanko analizi
rala naa borbena dejstva i izvukla iskustva. Na sastanku Stab-
ske elije K PJ, poslije jednodune konstatacije da se dalo sve
od sebe, neustraivom komandantu Savi Kovaeviu potekle su
suze za poginulim drugovima. Ljubav prema ovjeku i briga
o ivotu drugova, svestrano nastojanje da se svi zadaci izvre
uz to manje rtava uvijek su se ogledali i ispoljavali kod Save,
bez obzira na izvanrednu upornost koju je u svim borbama
pokazivao. Pored ostalog, Sava je i zbog toga bio neobino omi
ljen kod boraca.
Ovo treba konstatovati naroito zbog estih miljenja o
Savi kako, uz sve njegovo legendarno junatvo, toboe nije do
voljno vodio brigu o ivotima ljudi kojima je komandovao. Ali
Savina ljudska njenost i osjeajnost u brizi za ovjeka su tako
snano ispoljene u danima bitke oko Konjica ba zbog izuzetno
tekih uslova pod kojima se stalno, i u toku dana jurialo. Na
ravno, da nije bilo tolike upornosti imali bismo i manje rtava,
ali bi u tom sluaju neprijatelj ozbiljno ugrozio nae snage,
pogotovu ivote hiljada ranjenika. Bili smo svi bez izuzetka
odluni i spremni da preko nas ivih neprijatelj ni u kom slu
aju ne uspije da to postigne Da nije bilo takve upornosti i po
rtvovanosti dovela bi se u pitanje mogunost prodiranja naih
snaga preko Neretve prema Nevesinju."

51
 BIE PUAKA
U vreme stalnih borbi partizana sa Italijanima u novembru
1941, Sava je esto obilazio jedinice, razgovarao sa borcima,
pregledao oruje, kontrolisao red. Traio je vrsti vojniki red i
disciplinu. Stareine su se briljivo spremale kada su oekivale
njegovu kontrolu. Borac sa neurednim orujem izbegavao je da
Savi izae na oi.
U vreme borbe sa Italijanima u Cerovom polju, koman
dant Sava primeti dvojicu partizana koji su se oprezno kretali
nedaleko od njegove grupe.
Ko je tamo? upita Sava, pri emu se uspravio pored
jednog proplanka kao da okolo nije neprijatelj.
Partizani odgovori voa patrole.
Pa to leite kao krave i ne idete naprijed prekorio
ih je Sava.
Uskoro su se Italijani povukli. Uvee, kada je obru likvi
diran, voa patrole raportirao je Savi:
Ubijeno je tri a ranjeno sedam neprijateljskih vojnika.
A je li neko od naih boraca ranjen?
Jeste, jedan ,,u meko od uva odgovara voa pa
trole smejui se. Zaista, rana je liila na ogrebotinu, ali iz nje
je curila krv.
Kada je to ugledao, Sava je skoio:
Zar s prolivenom krvlju da se ruga, sram te bilo? Ka
kav si ti starjeina. Rane nijesu za ruganje.
Nije ni zavrio, kad jedan mlad borac ue plaui. Imao je
krvav prst.
Pa to plae? Kakav si ti partizan kad zbog toga
to te malo okrznulo plae?
Pred njim je bio esnaestogodinji deak, koji je doao u
partizane bez puke. U jednoj borbi s Italijanima on je naao
malu puku i bio zbog toga srean.
Ne plaem ja, drue Savo, zbog prsta. Ne bih plakao
ni da mi je metak ruku slomio, nego vidi metak mi slomio
puku.
Komandant Sava ga pomilova pogledom, nasmei se i plje-
snu ga po ramenu:
Ne plai, momino, bie puaka dok je nas boraca!
Deakove suzne oi zablistae.

52
 PRESUDA PIJUNIMA
Imao je Sava, krajem novembra 1941. u zatvoru u Lastvi
dva pijuna, koje su doveli njegovi ljudi", sea se njegov sa-
borac iz tih dana Punia Perovi. Jedan je bio Rus izbjeg
lica, nekakav tehniar, koga su patrole uhvatile izmeu Bilee
i Trebinja. Nije iao cestom, nego se provlaio kroz goru pored
puta. Na sasluanju je priznao da je po nalogu Talijana nosio
u Trebinje nekakvu poruku iz opsednute Bilee. Sava je za
njega imao ve spremljenu odluku.
Sta e s njim? pitao sam ga tek onako.
S ta ? . . . Sava tu samo posjee malo nadolje ivicom
dlana ispruene ruke i ne ree vie nita.
Drugi je bio nekakav Nikianin, koji je dolazio iz Beo
grada i pokuao da se probije do Nikia mimo partizanskih
straa. Nije htio da prizna nikakav svoj zadatak, i to je Savu
ljutilo.
On naredi da ga dovedu. Malo poslije, praen od dva nao
ruana partizana, pojavi se na vratima meni poznato lice. Zvao
se, mislim, Sekulovi, i poznavao sam ga iz Nikia, jo iz
onog vremena kada sam tamo uio gimnaziju. To je bio jedan
od onih ljudi koji su se formirali u talogu drutvenog ivota
naih predratnih palanki, amalin", ovjek bez zanimanja,
koji je spreman na sve i koji radi sve i n ita. . .
Sava odmah skoi iza stola, u dva koraka prie dovedenom
i viknu malo suzdrano::
A, to je t a j!. . Nee nita da pria?..
U istom trenutku podie svoju ilavu ruku i Sekuloviu
prilepi uz lice tako snaan amar da se ovaj okrenuo jedanput
u mestu i u drugom zaokretu srui se na pod. Sava vie ne ree
nita, podie nogu kao da e da ga zgazi, ali kroz zube opsova
neto, i to ne uradi.
Vodite ga! viknu i naredi da ga bolje preberu i jo
ispitaju!
Kada su ga Savini straari kasnije ponovo prebrali, bili
su iznenaeni onim to su nali. Na prvom pretresu ni jesu nali
nita ni u depovima, ni u njedrima, ni u cipelama. Sada su
ga svukli skoro gola i oko lista desne noge, odmah ispod ko
ljena, nali koncem uvezan sveanj od dvadesetak pisama. Bilo
je tu raznih pisama i od raznih osoba. Veinom su to proetni-
ki elementi pisali svojim prijateljima i roacima, i najpogrd
nije se izraavali o partizanskom pokretu, traei da se u Crnoj

53
Gori, kao to je to ve u Srbiji, organizuje otpor boljevikoj
kugi, koja prijeti da uniti Srpstvo". Jedno pismo bilo je pisano
nekakvom ifrom. Opet jedno drugo imalo je naivni tekst, ali
se izmeu redova itao sasvim drugi smisao.
Bijedni Sekulovi, kada je video da su mu pronali pisma,
i priznavao je i nije. Uglavnom je gledao da stvar to vie za-
bauri, da to manje otkrije.
Kada to rekoe Savi, on samo odmahnu rukom i ree:
Pustite ubre, neka sm rdi. . . do sjutra. Sta u dalje da
se petljam s njim.
Kako je bio naprasit, eksplozivan tih dana! U tome je iz
nenadio sve nas, pa i mene, koji sam ga, inilo mi se, shvaao
bolje od ostalih. Sjedio je za stolom i neto pisao. U sobi smo,
osim njega, bili ja i jo jedan drug. Nas dvojica smo neto tiho
razgovarali i ulo se kako Sava vue pero po hartiji.
Odjedanput u sobu upade kurir, saopti neto Savi, povo
dom nekakve obine, beznaajne stvari, i stade da eka odgo
vor. Sava je pisao i dalje, ne diui glavu.
Pa ta da radimo, drue komandante?.. prekide po
novo tiinu kurir poto malo postoja.
Napolje, i-vo-ti-njo! riknu Sava da se kua zatrese,
pa zgrabi sa stola veliku mastionicu i podie je kao da e da
zamahne i udari njom. Sad si naao da me p ita !. . .
Onda se okrenu, vidje da smo mi tu. pa se stia i postavi
mastionicu na njeno mjesto, i dodade neto niim glasom:
Napolje se vuci!
Kurir zatim kao sjenka ieze kroz vrata.

SNIMAK NA OSMATRANICI
Poetkom decembra 1941. razvile su se danonone i e
stoke bitke Savinih jedinica i Italijana prema Boki Kotorskoj,
na sektoru CrkviceGrahovo. Sava je u prvim borbenim re
dovima, ohrabruje, juria, prekoreva. I sluaj je hteo da se
ba tih dana kad su se vodile najee borbe, oko Crkvica
pojavi Savo Orovi, bivi pukovnik jugoslovenske vojske. U ta
bu Grahovskog partizanskog bataljona nisu ga primili. Nepo-
verenje u oficire bive vojske bilo je suvie veliko, tim pre,
jer su neki uli da je Savo Orovi bio komandant puka. Onako
oprezni, rekli su mu da ide oko Crkvica i potrai komandanta
Savu. Orovi je ve uo o Savi, pa je eleo da se ba s njim
sretne. Naao ga je na poloaju kod Crkvice.

54
 Tu se zatekao i Nikola urkovi, komesar Orjenskog ba-
taljona. s kojim se Orovi poznavao od pre rata.
Kada je spazio Orovia, urkovi se osmehnu i ree:
Ovo je na ovjek.
Na to e Sava:
e si. pukovnie, dolazi li da se bori ili da koman-
duje? Hoe li puku ili komandu?
Evo sam doao da se borim, hou puku, drue Sava
ree Orovi i stade ispred njega.
Sava mu prui ruku i srdano se s njim rukova. Onda
mu dade puku i oba odmah odoe na poloaj.
Prvog dana drugovanja sa Savom, 10. decembra, Orovi
je imao prilike da upozna svog komandanta. Vodile su se e
stoke borbe. Sava je sa 14 partizana odolevao elom bataljonu
italijanske vojske, koji je potpomagala artiljerija. Sava je u
borbama imao obiaj da podvikne:
Naprijed, prva eta! Juri, lijevo krilo!
Sava ide po poloaju. On sokoli borce, koji uvaju svaki
metak.
Jednom je borcu nestala municija pa je dozivao drugove
da mu dodele koji metak. Orovi se s jednim drugom privukao
da mu doda municije, ali se borac neoprezno izvue iz zaklona
i pogibe.
Za Savu je to bio teak udarac. Toliki udarac da nije mo
gao na njegovoj sahrani progovoriti ni rei.
Ne, ne mogu . . . suze bi mi potekle . . .
Sutradan Savo Orovi, izmeu ostalog, zapisuje u svoj
dnevnik: Slikao sam Savu na osmatranici i u pokretu." Tako
su nam ostali oni znameniti snimci: Sava sa visoke stene,
sa dvogledom u rukama, vreba Italijane kao orao na svoj plen.
Ili onaj drugi: Sava na poloaju s pukom u ruci, kao da je
zastao u trenutku predaha izmeu dva okraja.
Zahvaljujui dnevniku Sava Orovia, danas general-pu-
kovnika u penziji, sauvana je od zaborava i pojedinost, zabe-
leena 21. decembra 1941, o tome kako su vodili dvoboj" ko
mandant Sava i'posada italijanskog mitraljeza:
Da bi bolje uoio posadu mitraljeza i sigurnije gaao,
Sava je stajao na potpuno otkrivenom mestu i tako, iz stoje
eg stava, otvarao vatru na mitraljez, dok ga je ovaj zasipao
rafalima. Ali, neprijateljska zrna su skretala u stranu od Save,
koji je inio utisak nepovredivog junaka iz bajke. To je odi
sta bio prizor dostojan da ga ovekovee pesnici i umetnici"

55
 pie Orovi, i odmah dodaje i o drugim saborcima: Vojnici
su ceo dan u velikom snegu, na uasnom mrazu, bez hrane
i pod neuporedivo nadmonijom vatrom neprijatelja drali svo
je pozicije".

DVE TABLICE ISHRANE

U februaru 1942. godine Talijani su probili obru oko Da-
nilovgrada i izvrili prodor ka Nikiu. Ostatak februara i mart
ispunjeni su tekom borbom partizana u Bjelopavliima protiv
udruenih etnika i talijanskih snaga. Na poloajima su ba-
taljoni ostali bez hrane. U toj situaciji najpogodniji rejon za
snabdevanje partizanske vojske u ovom kraju i evakuaciju
ranjenika bila je upa nikika. tab odreda Bijeli Pavle"
uputio je Duku Ivanovia da se povee sa tabom Nikikog
odreda radi reenja toga, a i drugih pitanja. O susretu sa Sa
vom on kae:
,,U upskoj komandi mjesta rekoe:
Ovdje je komandant odreda drug Sava Kovaevi.
Znam ga rekoh drugu Krsti Koticu.
Otkud ga zna?
Cuo sam za njega, o njemu se kod nas mnogo pria.
E, onda ga ne zna dok ga ne vidi nasmija se
Krsto.
Pred vee u tabu jednog udarnog bataljona Nikikog
odreda urba. Komandant se uzvrpoljio. Razgovara sa mnom
0 situaciji kod nas i svaki as izlazi iz kue. Izdaje kuriru i
straaru nareenja.
Sava dolazi kae on, kao da time hoe da opravda
svu svoju uurbanost.
Malo poslije toga ugledasmo grupu konjanika. Jure pre
ma tabu bataljona.
Sava! viknu komandant bataljona i skoi, opipava
jui se da provjeri je li zakopan i vrsto opasan.
I u mene, u oekivanju susreta sa Savom, ue neki nemir.
Drue komandante, stanje bataljona je redovno poe
komandant bataljona, ni tako glasno ni razborito.
Sava stoji mirno, kao kip. Kad komandant zavri, Sava se
izmie nekoliko koraka, pa vrstim, vojnikim korakom krenu
ka zbunjenom komandantu bataljona. Stade mirno. Pozdravi
1 grmnu:

56
 Drue komandante, stanje udarnog bataljona je ratno.
ranjenih i bolesnih ima . . . Tako se raportira, razumije?
Sava je bio krupan i snaan. Na glavi mu krznena kapa.
s velikom petokrakom zvijezdom u sredini. Preko grudi nje
maki automat, dvogled i torba za sekcije s lijeve, a pitolj
njemaki s desne strane. Oi mu se sjaje i plamte. Gusti brkovi
nakostrijeeni. Plea iroka. Ila-te i noge velike i snane. Go
rostasno, skladan, brz i gibak.
Kad je zavrio s komandantom bataljona, iznenada se
okrenu meni:
Sta ti radi ovdje?
Drue komandante, doao sam iz odreda Bijeli Pavle\
Sava me pogleda, prie i nasmija se:
Sad emo sve srediti.
Malo kasnije Sava se raspitivao o tome gdje su nam po
loaji, kakvo je moralno-politiko stanje, kako stojimo s mu
nicijom, jesu li borci obueni i obuveni, kakva je disciplina,
aljemo li snage u neprijateljevu pozadinu . . .
A vodite li teke borbe, krvarite li, ili se arkate?
Pa, vodimo, drue Savo. Imamo mnogo ranjenika. Na
poloajima su samo udarnici. Sve je u borbi.
E, dobro, dobro. . . Mi imamo dvije tablice za hranu,
razumije. Za one koji krvare i za one koji arkaju.
Sava je, zatim, svojim potinjenima naredio da nam kao
pomo poalju malo hrane i drugog materijala.
Poetkom juna bili smo u selu Brezni. Kod nas je doao
Sava. Pred postrojenim bataljonom je kratko i jasno izloio
situaciju. Politiku situaciju objasnio je dobro kao i voj
niku. Traio je od starjeina da vode brigu o borcu, o njegovoj
ishrani i higijeni, odjei i obui u borbi, na odmoru i na
maru. A od svih bezuslovno izvravanje dobijenih zada
taka, junatvo u borbi, drugarstvo, uzajamnu pomo, tednju
municije, uvanje oruja, odjee i obue. Zahtijevao je rad i
disciplinu, tanost i urednost.
Neka zapamti svaki borac odjekivao je njegov glas
da svaki slobodan trenutak mora iskoristiti za lino uzdi
zanje. Moramo politiki raditi meu masama, a vojniki dej-
stvovati na frontu. Neznalica ne smije i ne moe biti u naim
redovima.
Doao je i proao kao oluja. Na borce je ostavio snaan
utisak. . .
 PREKOR I POHVALA
Savini saborci kau da je on narodne izdajnike i sarad-
nike tuina mrzeo ak i vie od okupatora. I otro ih je ka
njavao. A kad bi mu koji zlikovac i plaenik pao aka nije
se mogao uzdrati da ne nasrne na njega, epa ga za guu
i obori. U mnogobrojnim sukobima i etnici su upoznali Savin
glas. O nekim od tih sukoba piu i Savini biografi:
Jedne veeri etnici su svuda unaokolo naloili velike
vatre oko brojne grupe partizana, nedaleko od Nikia. Zeleli
su i time da pokau bezizlazan poloaj partizanskih jedinica.
Sava je te veeri traio dobrovoljce. U napad na etnike
krenulo je oko 60 boraca sa Savom i Ljubom Vukoviem na
elu.
Zalomi, Trea eta! Prvi vod Prve ete, naprijed!
odjekivale su umom komande im su se pribliili etnikim
poloajima.
Vatre su poele da se gase. Streljaki stroj partizana pri
bliavao se poloajima neprijatelja.
Pored ugaenih vatri nisu zatekli nikoga. etnici su se
razbeali.
Bez metka.
Krajem m aja Sava je preko jedne seljanke saznao raspo
red etnikih glaveina. Italijanski tab se nalazio u koli u
Velimlju.
On je opet traio dobrovoljce. Nalazili su se u selu Ka-
pavice. Formirao je etiri bombake grupe od po tri borca i
tano oznaio koja e u koju kuu da upadne.
Gledajte da im dobro zapaprite ispratio ih je Sava
predvee.
Bombai su krenuli na daleki put i putovali elu no.
Uz put su napali etnike u jednoj kui, pa ih je zbog toga zora
zatekla pre nego su stigli do cilja.
Kada je Sava uo da zadatak nije izvren, bio je ljut.
Kukavice, ja u odrediti druge borce dobacio im
je prekorno.
Preko nas ivih druge nee odreivati! suprotsta
vili su se bombai.
Sutradan, 12 bombaa urilo je da na vreme stigne na
cilj. Proeti zajednikom eljom da opravdaju Savino povere-
nje, borci su bili reeni da postignu to vei uspeh.

58
 U meuvremenu u tab su stigli planovi etnika o opko-
ljavanju Kapavice i unitenju partizanskih snaga. Sava je od
luio da ne eka napad, nego da prvi napadne. Jer je i sam
esto govorio da je juri najbolja odbrana.
Dok su dvanaestorica boraca ila prema Velimlju, Sava
je izvrio napad. Borci su odmah ocenili o emu se radi. Dok
su njihovi drugovi napadali etnike poloaje, njih dvanaesto
rica su se nali neprijatelju iza lea. Odluili su da juriaju.
Neprijatelj je do te mere bio iznenaen tim napadom da je
poeo da bei glavom bez obzira. Panika je bila takva da su
etnici kasnije izvetavali da ih je s lea napalo nekoliko sto
tina partizana.
Kad su uvee njih dvanaestorica raportirali Savi ta su
uradili, on je, onako razdragan, poeo da ih ljubi:
Vitezovi moji! Sokolovi moji!.

MEU DEVOJKAMA
21. maj 1942.

Nedajno: Sada mi je jasno zato se u ovom kraju malo

via omladina. U Nedajnu sam sreo svega jednog mladia
i to bez ruke. Partijac je. A sedam drugih partijaca su na
frontu, u udarnim bataljonima. Otili su pre dva meseca, kada
je Partija mobilisala sve svoje snage da slome etnike ispade
iz italijanskih garnizona. Sa Pivske planine otilo je u omla
dinske i udarne bataljone 188 skojevaca. Meu njima jedanaest
drugarica. Ali i to ima svoju slabu stranu. itava pozadina os
tala je bez omladine, bez aktivista, pa petokolonai imaju iroko
polje rada. Danas je stigla Mitra Mitrovi na sat-dva i ispriala
mi zanimljive stvari. Omladinski udarni bataljoni su divni. Os
novani su: Lovenski, Nikiki i Durmitorski. Mitra je bila pri
formiranju Nikikog. Sve momci od 17 do 22 godine. A ko
mandant potporunik, mlad kao rosa. Devojke su bile silne.
Sve se bojale hoe li biti primljene.
Hoete li nas uzeti? pitaju.
Ne pitaju one ovo uzalud. Jo je Vuk isticao da su Crno
gorci najvei gospodari od svih Srba nad enama*'. A sada
su ene borci. U Lovenskom omladinskom ima ih 60! Politiki
komesar, dua bataljona, devoj ka Stana Tomaevi, druga
rica pokojnog Baje Sekulia. Samo u bici kod Mojkovca izgi-

59
nule su mnoge nae drugarice. Nisu vine borbi i ne znaju da
zauzimaju zaklone. Mitra pria kako su omladinski bataljoni
imali obuku: Ima u tome deakog poleta . . . S njima je Sava
Kovaevi, komandant Nikikog odreda, silan ovek, sirov.
Preko dana mariraju kao srne, uvee podbie tabane od uda
ranja nogama. Devojke sagnule glavu, a Sava im veli:
Diite glave!
Bataljoni se ne prave po plemenskoj i bratstvenikoj os
novi. Bilo je dirljivih scena. Brat i sestra 18 i 16 godina
izbegli iz Bijelopavlia. Sestra se prijavila u Omladinski
bataljon, a brat to nije znao, pa je moli da se vrati u Udarni,
u kome je on bio:
Ona mi je jedina, pa bih volio da smo zajedno!
U ovom sluaju je prekreno pravilo. Brat i sestra su
ostali zajedno. . . "

(Iz Dnevnika" Vladimira Dedijera)

SAMOUVERENI
Kada su prvi put uli da je formirana Peta brigada, dva
njena budua bataljona su bila iznad sela Stabne, u jednoj
umi. Pred ta dva postrojena bataljona izaao je Sava Kova
evi, dotad komandant Nikikog odreda. Stajao je pred stro
jem, sevajui pogledom levo i desno, po emu su borci, kao
i po izrazu njegovog lica, ocenili da mu dosta neravno postro
jeni bataljoni nisu izgledali dovoljno vojniki. Meutim, kada
je video da je to zbog izrazito neravnog terena osmehnuo
se. I pogled mu se zaustavio na desnom krilu, a o tome koga
je Sava tamo ugledao i kako je reagovao sea se Pejo Raievi:
Tamo je stajao jedan na borac, valjda i najnii po rastu
meu nama. Taj je vjerovatno i sluajno stao na brei gdje
je poinjao stroj bataljona.
Odakle se ba ti, mali, nae da stane tu?! Tvoje je
mjesto na lijevom krilu.
Ovaj drug se nasmija i odgovori:
Drue komandante, ja sam, kao to vidi, s brijegom
i porastao i sad sam najvii.
A hoe li umjeti neprijatelja tui? upita ga Sava.
Hou, hou, kako ne bih umio, komandante; hou
slino tebi!

60
 Nasta opti smijeh. Smije se i Sava od srca. Mila mu
i ta ala, i jo vie odlunost s kojom njegov borac stupa u
brigadu, da nastavi jo tee borbe.
Sava je odmah nakon toga saoptio zadatke bataljonima
i nekim etama. Prvi je bio prenos ranjenika sa Katinog
kuka ka Suhoj.

PESMA KAO HAUBICA

Komandant Sava vri smotru boraca koji su uli u sastav
Pete proleterske. Dolazi do borca i pesnika Duana Kostia.
Paljivo zagleda njegovu odeu, a onda mu pregleda puku.
Mrti se. Oevidno je nezadovoljan njenom istoom. Kosti
ga gleda, pa, iz potovanja prema svom dragom prijatelju i
komandantu, poinje da crveni, priznajui u sebi da puku nije
najbolje oistio, da se nije pripremio za smotru.
Pjesnie, ova tvoja puka nije najistija poe Sava,
dosta tiho, valjda da ne uju drugi borci, ali otvoreno, kako
je jedino i znao da razgovara i s prijateljima i s neprijateljima.
Nije, drue komandante, a li. . .
Nita, nita ,,ali, pjesnie. Vanije je da ti je srce
isto i da ti pero bude otro, pa da nam stvara pjesme koje
emo recitovati i pjevati. A pjesma u ovom naem ratu, moj
Kostiu, moe biti ubojitija i od najistije puke, ak i od naj
jae haubice. Zato ne zapusti puku, ali stvaraj pjesmu!
Nasmejae se i komandir koji je pratio Savu i pjesnik
Kosti, radujui se tako irokom gledanju svog komandanta,
ali i ne znajui ni jedan ni drugi za to da je Sava i sam stva
rao pesme i u dui gajio, istina dosta potiteno, oseanja pra
vog poete.

Partizanska kolona

61
 SAMOKRITIKA
tab tek formirane Pete proleterske brigade se smestio
u selu Vrbnici. Svi su neumorni. Sava takoe. Svuda stigne
da sve vidi. Naroitu panju obraa na budnost i disciplinu.
Brine se o smetaju i ishrani. Vrlo esto obilazi bolnicu.
Ubrzo je odran i prvi partijski sastanak tek formirane
tapske elije. Sastanak je otvorio prvi partijski rukovodilac
brigade Blao Jovanovi. Poeli su uvee. Blao je preneo neke
direktive i govorio o vojno-politikoj situaciji kod nas i u svetu.
Govorio je i o posebnoj ulozi i zadacima komunista brigade,
osobito lanova tapske elije.
Pri kraju sastanka prelo se na kritiku i samokritiku, pa
je Blao, koliko se sea jedan od uesnika sastanka, rekao i
ovo:
Druga Savu ljudi potuju i vole, cijene njegove voj
nike sposobnosti. Imaju neizmjerno povjerenje u njega kao
komandanta i kao komunistu. Ali neki ljudi ga se boje. Skla
njaju mu se s puta. Vikne na njih prilino otro i ponekad
grubo. Vikne i na starjeine. Moe se, drugovi, stei pogrean
utisak o drugu S a v i. . .
Svi smo utali i sluali. Bilo mi je neugodno. Bolie bi
bilo da mu je to nasamo reeno, a ne pred svima nama. Najzad,
svi smo mi voljeli Savu takvog kakav je bio, mislio sam ja.
Sava je zadnji uzeo rije. Glas mu je bio mek i topao.
Govorio je o svom djetinjstvu, o svom vaspitanju i radu. O
svojim eljama i idealima. O radu u Partiji i o tome kako ga
je Partija uzdizala i vaspitavala. Govorio je o ustanku i o sebi
i svojoj komandantskoj dunosti.
elja mi je bila jedno, a ratna situacija me ponekad
tjerala da radim onako kako sam radio. U tom raspinjanju,
u borbi elja i stvarnosti, formirala se i moja ratnika pri
roda. Inae, nijesam ja u sutini grub. Meni je grubost prema
ljudima strana, ali me ponekad situacija tjerala da prema ne
kom ispadnem grub. Boriu se ja, drugovi, protiv toga, i uvje
ren sam da u i sebe pobijediti. Partija i vi, drugovi, pomoi
ete mi.
Sastanak se zavrio pred zoru. Mislio sam o Savi i o nje
govom izlaganju. On je u mojim oima porastao jo vie.
Blao Jovanovi se, pak, te Savine samokritike ovako
sea u knjizi o Petoj proleterskoj brigadi:

62
 Poeo sam sa samokritikom i kritikovao sam od sebe,
a to su uinili i svi ostali drugovi. Povezao sam kritiku sa cje
lokupnim odnosima i stanjem u vojsci i na terenu, ukazao na
zastranjivanje i odnose prema ljudima na terenu i borcima
u brigadi. Sava je sjedio do mene; on je govorio na kraju,
jer je diskusija poela s druge strane. Trebalo je da komandant
uje ta misle ostali drugovi o svojim grekama i o grekama
drugih, te kako se to ogledalo na stanje i odnose u vojsci i na
terenu. Govorilo se otvoreno i smjelo i o sebi i o drugima,
ali i s drugarskom ljubavlju i potovanjem . Svi smo shvatili
teinu i ozbiljnost sastanka, pa smo se tako i ponaali. Nije
se nita propustilo da se kae, bez obzira na to ije su greke
bile u pitanju. To je po svemu bila samokritika i kritika na
visokom nivou.
Kada je red doao na Savu, s velikom smo panjom i ne
strpljenjem oekivali ta e rei o sebi i drugima. Svi smo znali
da je Sava partijan, ali i da uvijek eli da se uvjeri u ono
to se iznosi. Ako se sa tim ne slae, obavezno e to i rei, i kri
tiku nee prihvatiti sve dok se ne uvjeri u njenu istinitost,
to je, u principu, sasvim na mjestu.
Teko nam je bilo svima zbog greaka i propusta koji su
injeni, ali ako se oni budu svestrano i pravilno sagledali i ako
kritiku svi prihvate, onda nema sumnje da emo se protiv tih
pojava ubudue jedinstveno i odluno, a to znai i uspjeno
boriti.
Za vrijeme ove duge i otre samokritike i kritike Sava je
grickao svoje brke, a to je. svi smo znali, radio samo u tekim
prilikama, jer je, vjerovatno, proanalizirao u sebi sav preeni
period i sagledao sve tetne posljedice od zastranjivanja prema
ljudima.
U svojoj rijei o samokritici Sava nas je sve pozitivno
iznenadio, zapravo oduevio, iako to njemu nije bilo tue. ali,
ipak, ba takvu samokritiku vjerujem da niko od nas nije oe
kivao. Mislili smo da e redom o grekama svojim i drugih
govoriti, da e izvjesne greke i slabosti pokuati da objasni
i opravda, da e neke drugove smatrati odgovornijim od sebe,
ili da bar nijesu manje od njega krivi. Ali nita od svega toga.
Sava je duboko shvatio teinu situacije. Visoko se on tada
izdigao, kako to mogu samo oni koji su bezgranino odani i
koji nepokolebljivo vjeruju u nau borbu i pobjedu, za to
su uvijek spremni i svoj ivot dati. Sava je u samokritici bio
koncizan, sadrajan, dostojanstven i veliki.

63
 Otpoeo je ovako:
Dosta je toga reeno ovdje. uli ste svi to ste kazali
0 sebi i o m eni. . .
A zavrio je otprilike ovako:
Kada bih potanko govorio o svojim grekama, ne bih
ih mogao nabrojati ni za nedelju dana. Naa je partija snana
1 mona. Ona oslobaa naa sela i gradove, nau zemlju, od
stranog neprijatelja, pa se nadam da e sve nas, pa i mene,
osloboditi od greaka i slabosti. Vjerujem u Partiju, i ona e
mi pomoi, a i vi, moji drugovi.
uli smo rijei ovjeka koji osjea ta treba da kae u
takvom trenutku, a to moe samo onaj koji gleda istini i stvar
nosti u oi. To su rijei predanog revolucionara i borca dostoj
nog povjerenja Partije i naroda. I najposlije, to su rijei heroja
istine. Svi smo bili sreni, je r je time Sava postao u oima
svih nas jo vei.
Takav je bio komandant Pete crnogorske proleterske bri
gade, slavni komandant slavne brigade. Sava je u sebi odgajao
i nosio sve ono to je Partija traila od svog lana: da bude
iskren, da sebe sagleda i pobijedi sve ljudske slabosti, a to je
najtee.
ini mi se i danas da nije bilo sadrajnije, potpunije, isti-
nitije, ljepe i dostojanstvenije samokritike nego na tom sa
stanku, s kojim smo doekali svitanje."
Savinu samokritiku je neto opirnije zabeleio njegov
naelnik taba, i evo izvoda iz te beleke:

BORAC ZA DISCIPLINU
U junu 1942. u vreme danononih borbi Savine brigade
sa etnicima, dogodilo se da su jedinice, posle napornih borbi
i mareva, onako umorne i izgladnele zalegle nekako ba u
zoru, ali Sava je ve oko osam sati naredio komandantima
bataljona da pripreme jedinice za vebu u kojoj e jedan ba-
taljon napadati, a drugi se braniti.
Bataljoni su disciplinovano, ali bez oduevljenja, izvrili
zadatak. Za vreme kratkog odmora, koji su premoreni vojnici
jedva doekali, komandanti bataljona su komentarisali Savino
nareenje o vebi, ne krijui nezadovoljstvo to ih posle jedne
naporne noi goni da jedan drugog napadaju". Oni pri tom
nisu ni pomiljali da ih je Sava uo.

64
 Nije vam narod dao ovu vojsku grmnuo je Sava
da mu je ne dovedete! Mi ne smijemo aliti znoj da bismo
sauvali krv. To nije samo moje naelo.
Komandanti su uutali. Oni su najbolje znali da Sava
nikada ne ide na spavanje dok ne vidi kako je vojska sme-
tena i snabdevena. Oni su dobro osetili njegov bes kad bi se
desilo da propisno ne obezbede svoje jedinice.
Dok se dogovaramo moe pitati, moe predlagati,
moe se protiviti, ali kada je odluka pala, onda je gotovo.
Razumije, rekao si jasno, i posle uti i izvravaj. Razumije
tada je gotovo.
Bilo je jo odluka koje nisu uvek primane s razumeva-
njem .Borci nisu lako usvajali navike pripadnika jedne mo
deme, pokretne jedinice. A stvaranje takve jedinice bio je par
tijski zadatak. Sve to nije s tim u skladu Savi je smetalo.
Prljava puka, neuredna oprema, nevojniki izgled, bilo kakva
aljkavost bilo je dovoljno da Sava vikne, zapreti, ukori.
Svi su mu opratali, jer su znali da e onda kada bude naj
tee Sava biti s njima i nee aliti sebe da spase druce. Osim
toga, Sava to nikada nije radio bez razloga, ili iz nekih linih
motiva. On je pred sobom uvek imao partijski zadatak i elju
da sauva borce, da vrati majkama sinove i deci oeve iz
teke borbe. 0 6

Narod se povlai sa naom vojskom

5 Sava Kovaevi

65
 Tih dana e naelnik njegovog taba, sasvim sluajno,,
uti razgovor izmeu dvojice komandanata bataljona o jemom
od Savinih obilazaka:
Je li bio kod tebe Sava?
Ama uti, napravio je lom!
Reci mi, bogati, to je naroito traio?
Sve, drue: svagdje stie, svugdje zaviri, od porcije
do puke i mitraljeza! Naroito se uvaj za budnost i disciplinu
tu ako ti neto pronae, obrao si bostan!

SIGURAN U MORAL
K rajem juna etiri proleterske brigade sa Vrhovnim ta
bom izvrile su poznati pohod za Bosansku krajinu. Peta crno
gorska brigada ostaje na prostoru izmeu Foe, Kalinovika
Zelengore i Drine. Tu je i Hercegovaki odred od oko trista
boraca i jedan kombinovani foanski bataljon. Sava objedi
njava komandu tih jedinica. Na ovoj teritoriji ostaje i bolnica
sa 150 tekih ranjenika. I jo stotinak porodica, staraca, dece
i ena, koji su pred etnikim terorom napustili svoje domove
u Crnoj Gori i Hercegovini, i odstupili zajedno s vojskom.
Drug Tito je primio Savu i dao mu nareenje.
Zadrati se na ovom prostoru, a prema mogunostima
i prodirati prema Crnoj Gori, Hercegovini i Sandaku. I sau
vati bolnicu, to je na sveti dug!
Situacija je teka, zadatak odgovoran. Sava upozorava da
vojska nema hrane, da nedostaje municije i drugog.
Hoe li brigada da se bori, kakav je moral boraca?
pita drug Tito.
Za to garantujem! odgovorio je Sava.
Onda ne treba da ti govorim! rekao je drug Tito.
Ostalo e nai kod neprijatelja.
Na toj teritoriji jedinice su ostale mesec dana. Glad ih
je pritiskala. Borci su bili sreni kad su na dan dobili pare
mesa i aku tucanog jema, koji je tek sazrevao. Sve najbolje
to su imali Sava je odvajao za ranjenike.
Tu su i drugovi iz srpskih brigada, govorio je svo
jim borcima, neka osjete bratsku panju.
Sava je znao da dalje mirovanje u ovakvim uslovima mo
e biti opasno. Zato je spremao napad na Fou i Kalinovik.
Vrio je dublja izvianja u pravcu Crne Gore i Hercegovine.
Poslao je ekipu kurira u istonu Bosnu radi uspostavljanja
 veze. Ali ni neprijatelj nije spavao. U najveoj tajnosti pri
premljen je napad na Savinu grupaciju s ciljem da se ona pot
puno uniti. Raunali su na teku situaciju i izolovanost u ko
joj se nalazla Peta brigada i druge jedinice. Napad je izvren
koncentrino. Krenuli su Italijani i Nemci, a etnici i ustae su
ili u prethodnici.
Sava se ni za trenutak nije kolebao. Za nekoliko asova
sve jedinice bile su u pokretu. Izdao je nareenje: po svaku
cenu zadrati napade, napraviti prodor iz obrua i izvlaiti
bolnicu i zbeg. Pravac osloboena teritorija Bosanske kra
jine, gde su ve proleterske brigade slavile svoje pobede.
Time je otpoeo teki desetodnevni mar Pete brigade i
Hercegovakog odreda pod komandom Save Kovaevia od
Vrbnie kraj Sutjeske do osloboenog Prozora, mar koji ulazi
u najslavnije stranice naeg oslobodilakog ra ta . . .

RANA NA GORANSKOM
Grupa boraca iz Savine brigade zanoila, u leto 1942, kraj
vatre; vreme povlaenja preko Sutjeske. Razgovaraju, a n ji
hove rei je sauvao od zaborava Punia Perovi:
Neki su brzo poeli da se izuvaju i da se razmjetaju po
kui za spavanje. Neki su lijegali onako obueni, sa pukom
pod glavom. Ostalo je samo njih nekoliko oko vatre i neosjetno
ulo u iv razgovor.
e esta Sava? zapita jedan od njih.
Zanoio je na Tjentitu, odgovori onaj koji je igrao
ulogu starjeine. Jo dva bataljona nijesu prela Sutjesku.
Moda e i tab sjutra.
Sava e ekati dok prou bataljoni, ree trei.
A, nee taj, dok sve ne isprati, javi se glas mla
dia, koji je pored vatre prostirao injel i namjetao se da
legne. Kad ne pogibe ono kod Goranskog, mislim vie mu
ne moe biti nita.
Sta je to bilo?
Mladi, koji je ve bio naslonio glavu na umaeni tor-
bak, poispravi se i poe da pria:
Ono odstupamo. Poslali mene u tab da predam pi
smo,kad tamo guva. Ljut Sava neto na komandanta Abra-
movia to je zakasnio s bataljonom, vie. Nareuje da se
odmah odstupa. I bataljon se udaljuje, izmiu i oni iz taba,
a Sava ostaje. Sve ide po kuama, zaviruje vojska umorna

67
 i gladna, da nije koji zaspao i ostao. Taman se on vraa,
sve je odstupilo, jedino jo tu Vojo Nikoli priostao. Uto Ta
lijan i izbie na kosu, na trista metara, i osue. Sava, odstu
paj ! vie mu Vojo, a on: Ne, ne! Odstupaj ti, ja u ih
zadravati, a poslije ti dri odstupnicu i ja u se izvlaiti".
Vojo kree, a Sava puca iza jedne mee. Uto baca tres!
pravo meu njih. Pade Sava dolje, zasula ga svega zemlja.
Gledamo mi iz daljine ta e biti: kad Sava se die i poe se
povlaiti. Talijani vatru na njega, poee i topovi da ga gaaju,
ali on se dokopa konja i umae. Dolazi Sta je, Sava?" ,,A
nita, malo me ogrebalo!" Pogledamo: niz list desne noge curi
krv. Da se odmah previje" kau mu. On ne da. Mogu
da idem, znai nije mi nita" kae. Jedva su ga naterali
da sazuje nogu i da ga previju.
Svi su paljivo sluali, a kad zavri, nasta kratka pauza,
kao da vie nijesu ni imali ta da kau. A onda, da bi pre
kinuo utnju, progovori jedan:
Eto, doosmo i u Bojnu. Malo pouta, pa onda ree
sjetno, kao da pita samogjjrebe: Ko zna dokle emo ii
ta k o ? . . .
Onaj koji je igrao ulogu starjeine odgovori:
Dok je Sava pred nama, ne bojim se kud god poli.
Samo jedanput kad se odv.ojismo od on&i pasa,
u se opet prvi, da malo predahnemo. To i n ij? vojska, to
su strvine, bog ih ubio. I Sava se namuio za ovo vrijeme.
A nemoj, Miljane, ree onaj trei isto me za
boli srce kad se sjetim ! Komanduje on protivnapad na Lipovoj
ravni, vie koliko ga grlo nosi. Mi krenemo naprijed, etnici
kidaju, kad oe: nama nestaje municije. Oni onda opet ala-
buku za nama nema druge, mora odstupati. Talijani iz
daljine samo tuku artiljerijom . A Sava da se pojede. Mijenja
se u licu, grize brkove, a nama kae: Nita, drugovi, izvrili
ste zadatak, a sad na nove poloaje!"
T aj va Sava priaju da je, beli, veliki junak umi
jea se mjetanin, koji je za to vrijeme paljivo sluao i po-
smatrao ta rade momci.
Svi se okrenue put njega i pogledae ga kao da se iu-
avaju: kako to da moe i postaviti takvo pitanje?
E, drukije bjee ono prole godine s Talijanima, onda
dok jo ne bjee etnika, poe da pria Rade, podiui glas
kako bi i mjetanina privukao da slua. Vodili mi akcije
oko Grahova, uznemirivali Talijane, napadali kamione, ali to
sve sitno. Ukopali se oni na jednu glavicu kod Grahova, ne
 moemo im nita. Oblizujemo se okolo, ali gdje e: dvjesta
ljudi dri poloaj. Uto, jedno vee, evo ti Save. Ide sam, sa
njim samo dva kurira. ta radite, veli, to tu smrdite?
Trpite ove skakavce gore, jo ete ih putiti kod ena! Ne
bi ti lijen: im pade mrak rasporedi on nas ti-tu, ti-tu,
ti-tu. A nas aka jada: svega dvanaest druga, i jo njih tro
jica. Drue Sava, kaem ja, malo nas je, neemo nita
uinjeti. Ne kevi! obrecnu se on na mene, kad bi
tako ratovali, Talijani bi mogli hiljadu godina ostati u Crnoj
Gori. Da unemo noas ta govna s te glavice!" Nema kud
mora se sluati. Poesmo napad. Kad ti Sava poe da ko-
manduje: Prva eta na desno krilo! Trea eta naprijed!"
A mi, ospi, a sve podilazi. Predaj se! Ruke u vis!" vie
on, a sve na talijanski, da bi ga razumjeli. Sava sa nama,
bacismo bombe u bunker, kad ti Talijani poee da odstupaju.
Juri, pobjegoe!" komanduje Sava, Zarobljavaj".
e e da zarobi bataljon vojske?" mislim se ja, a Sava mi
viknu: Zarobljavaj, to si stao!" Mi poeraj, poeraj i, bo
gami, zarobismo veliku grupu. A jo ta smo oruja i spreme
dobili. Evo i ove izme skinuo sam sa jednog oficira, jo me
nose, pokaza desnu nogu, zavravajui.
Sto sam ja imao jedanput zort od njega, e to neu
nigda zaboraviti, prihvata da pria Miljan im je ovaj za
vrio. Poeo da se osipa na bataljon, znate, obraa se
on mjetaninu nije to bio udarni, kao ovi sada, u brigadi,
to je bio terenski, a peta kolona buka, hoe da ga razbije. . .
Te neemo mi da se borimo izvan naeg mjesta, te nemamo
municije, te izgibosmo, ne ostade niko sve nekakve peto-
kolonake parole poele da krue. Doe no, svane, kad
nema ovoga. Sjutradan opet nema drugoga. Dezertiraju maj
ini sinovi, a kad pogleda sve kukavice. Takvi etnicima
i trebaju. Opasnost, bogami, da se raspadne bataljon. Evo ti
jednog dana u upu Sava sa njim i drug Blao. Sta je to,
Zupliani", vie Sava izdaleka, oete da izdate?!" Neko
mrmlja: Neemo, drue Sava", neko: Ne moe se vie", neko
tako, neko ovako; kad ti se on poprimie, uhvati se za revol
ver, pa kao grom iz vedra neba viknu: Mi-ir-no!" Kad po
gleda, jadan ne bio: dvjesta ljudi ukipi se kao jedan. Ni muva
se ne uje. Odloi oruje!" komanduje Sava da nas sve
proe jeza. Nasta tajac, kolebanje. Mislim se ja ta e biti
tu su ljudi pod orujem: zar e ga poloiti jednom ovjeku?
Bogami, i meni teko: komunista sam, lan Partije, pa zato
da predajem oruje? Muim se tako, pogledam Blaa, kad
vidim, on mi daje znak rukom sve pritiska dlanom k zem
lji. Odloi oruje!" viknu jo jedanput Sava da nam
se srca zatresoe. Odjednom puke poleee k zemlji. Pu
ke u soke! opet naredi Sava i mi svi brzo od puaka
napravismo nekolike kupe na poljani.
,,Nalevo-krug! Voljno!" uli smo zatim Savin glas, ve
sad neto blai. Onda nam je odrao govor. Nijesu puke
za izdajnike i kukavice", ree, one su za borce i ro
doljube", pa kad zavri, zapita: Ajde sad ko e da se javi
dobrovoljno da ide u udarni bataljon dobie puku!" Po
esmo da se izdvajamo; lanovi P artije javie se prvo, pa onda
i drugi. Tako, jedno osamdeset druga, ali vrstih. Postrojismo
se, uzesmo oruje i na poloaj. A kako je samo komandovao!
Bogami, kao da je svrio sve mogue vojne akademije."

U ZATITNICI
Partizanske jedinice, titei veliki zbeg i ranjenike, na
putaju u prolee 1942. Crnu Goru. Savina brigada je ovde,
kako e to uvek biti i kasnije, u zatitnici. Evo nekih pojedi
nosti o tim dogaajima, prema seanjima Gojka Begovia:
Nedaleko od nas uje se neiji glas, ali ne mogu da ra-
zaberem o emu je re. Stojim na jednom proplanku s K r-
stom Kostiem.
Krsto, opkolie nas!
Ne budali, Gojko ,to je Savin glas, nareuje Durmi-
torcima da se zadre na poloaju. Ta jedinica je naa zatit
nica.
Odjednom se pojavi Sava na konju. Iznenaen, Krsto
zausti:
Drue Sav . . .
Krsto Kostiu, koja je to jedinica tamo? prekide
ga Sava.
Durmitorska.
Jav i da se jedinica zadri na poloaju, a komandir
i politiki komesar da mi se odmah jave!
Razumijem!
Gojko, obrati mi se Krsta tri i prenesi, uo si
ta je Sava naredio!
Uhvatio sam odmah vezu i saoptio Durmitorcima Sa-
vino nareenje. Durmitorci ostadoe na poloajima.

70
 Ne naputajte poloaj bez nareenja! otro naredi
Sava rukovodstvu.
Razmiljajui o tome ta se deava, pitam Krsta:
Ima li iza nas naih jedinica?
Nema!
A otkud i zato Sava na konju doe?
Eto, vidio si, da obie poloaj ugroen od etnika
i Talijana i pravac kuda treba da se povlaimo.
Ma je li mogue! Komandant brigade jae na konju,
a neprijatelj tako blizu, fijuu zrna oko njega, a on, ni bri
ga ga.
Jesi li ovo ikada vidio, Krsto?!
Ne, ali vidim da se to deava. Kau, Savu zrno nee,
ima neku sreu ree veselo i nasmija se.
Poto Durmitorci zauzee poloaje, mi odosmo prema
Trnovakom jezeru. Idemo za naim jedinicama koje su pret
hodnog dana odstupile tim pravcem. Ponosan sam to sam u
koloni s komandantom Savom i pratio sam ga sve do Vueva.
Pretiemo jedinice, zbjegove. Sava hrabri, sokoli, i uliva sna
gu i vjeru u pobjedu. utim i posmatram ga. Teko mi pada
kada naiemo na nekog iznemoglog borca, starca ili staricu.
Sjae s konja i vikne:
Penji se, drue, jai.
Pomae mu da uzjae i nastavljamo dalje.
Blizu Vueva Sava se i meni obrati:
Bojoviu, i ti ima pravo na ovog konja, ajde jai.
Bilo me je sramota da ja jaem, a Sava, komandant, da
ide pjeke. U sebi razmiljam o Savi strogom komandantu,
i Savi ovako blagom i paljivom. Razmiljam i mislim se:
Sava je i komandant i komesar, velika snaga i dua jedinice.
Stigosmo na Vuevo. Na jednoj ogromnoj ledini vojska
Tasturena po grupama. Neko kolje ovce i jagnjad, neko loi
vatru, peku se nutrine od ovaca i jagnjadi, onako poluoi-
ene, muzu se ovde i krave, mnogi su prilegli na livadi i od
umora ne mogu dii glave. Rastovaraju se konji. Ima tekih
ranjenika i bolesnika. Drugarice im ukazuju pomo, nude im
pomalo varevine. Ali ova neprijatna slika neorganizovanosti
i nediscipline moe da prevari, jer ta je vojska spremna na
sve napore i tekoe.
Sava eta preko zelene planinske livade tek u cvijetu.
Gleda svoju vojsku kako izgleda. Trai pogledom komandire,
komandante i politike komesare. Odiednom mu pade oko na
vojno-politikog rukovodioca iz Nikikog odreda Peja Raie-
via, njegovog prisnog saradnika i druga, pa viknu:
71
 Pejo Raieviu, postroj vojsku!
Stisnuta Pejova pesnica polee na elo, i on zauzima stav
mirno:
Razumijem, drue komandante!
Odmah zatim Pejo viknu iz sveg glasa, pokazujui zbor
no mjesto:
Drugovi, zbor!
Vojska se postroji. Pade komanda:
Mir-no!
Pejo prilazi Savi i raportira:
Drue komandante, vojska je postrojena!
Snanim korakom Sava prilazi stroju:
Sm rt faizmu drugovi!
Sloboda narodu! odjeknu Vuevom.
Pejo komandova:
Na mjestu voljno!
Sava se obrati borcima otprilike ovim rijeima:
Drugovi i drugarice, pod pritiskom okupatora i do
maih izdajnika naputamo Crnu Goru, ali nee proi dugo
kada emo se pobjedonosno vratiti. S nama je itavo napredno
ovjeanstvo, s nama su moni saveznici i s nama je Crvena
arm ija, i pobjeda mora biti naa . . .
Govorei o budunosti koja nas eka, Sava je istakao
da za partizane nema prepreke koju nee savladati na svom
putu do pobjede. Na kraju je zavrio:
Drugovi, ko ne moe izdrati ove ratne napore to
nas oekuju, neka izae iz stroja i neka preda oruje.
Sve je zanijemelo. Kod jednog dijela boraca nastalo j e '
komeanje. Borili su se sami sa sobom. Kako odloiti oruje!?
Pa ta onda? Nije bilo mnogo vremena za razmiljanje. Ipak,
jedna manja grupa iznemoglih partizana, suznih oiju, izae
pred stroj.
Oruje dajte, a vama srean put! Doi e vrijeme kada
ete ga ponovo uzeti zavri Sava.
Pejo zatim komandova:
Voljno!
A vojska gromko zapjeva.
U motoru benzin gori, a iz tenka Sava zbori,
Naprijed, brao partizani, borci moji odabrani,
Nek se cijela zemlja treska,
Naprijed, Peta proleterska . . .

72
 CRNOGORSKI APAJEV
24. jun 1942.
Penjemo se iznad Vrbnie i ulazimo u Zelengoru. Bukvi
vie nema. Sada preovlauje jelovina. umsko preduzee
,,Varda podiglo je 1928. nove pruge kojih na mapi nema. Nai
lazimo na drvene barake. Mogla bi nam se smestiti bolnica.
Svaki as zastajkujemo, jer prolaze nai bataljoni. Pokret
uglavnom ide po planu. Ponovo smo u umi kraj nekog je -
zerceta. Priaju drugovi o lepotama ovog kraja. Stari (Tito)
veli da mu potpuno kameniti predeo daje utisak izumiranja.
Ova vegetacija oznaava ivot. . .
Stari pominje Savu Kovaevia kako se sino raz-
neio kada su se rastajali. Taj je ovek ponikao iz naroda.
Ne zovu ga partizani uzalud apajev. Na rasan tip, pleat,
neobino jak, nosi cipele broj 47! Pomalo je anarhistiki na
strojen. Streljao je jednom 53 etnika u Grabovu. O Savi po
stoje mnoge legende i narodne pesme. Evo jedne:
Mitraljeska vatra gori,
A iz tenka Sava zbori:
Hajde napred partizani,
Skampa via Talijani;
Skampa via sinju moru
Ostavite Crnu Goru."
(Iz Dnevnika" Vladimira Dedijera)

PROSUTI DORUAK
Poto je Peta proleterska brigada obavila zadatke koje
joj je drug Tito postavio pre nego je krenuo sa grupom pro
leterskih brigada ka Bosanskoj krajini, ona je, pod Savinom
komandom, krenula za glavninom NOVJ i vrhovnim koman
dantom, izvodei uveni mar preko Treskavice i vodei teke
borbe na desetodnevnom putu. Evo brigade u pola tog mara,
poto je prela put KalinovikSarajevo, a ostale pojedinosti
su zapisane u knjizi Komandant Sava:
Sava tih dana nije spavao. Njegov pogled je poivao
na uvek rairenoj karti na kojoj je traio slobodne prolaze
za svoju brigadu, izbegavajui klopke i zasede. On je sav bio
u tom maru, u okrajima i obezbeenjima, u planovima i kom
binacijama.

73
 No posle prelaska puta KalinovikSarajevo jedva je do
ekana. Po rosnoj zelenoj travi borci su popadali kao mrtvi.
Glad je nestala pred neodoljivom eljom za snom. Sava ni
tada nije spavao. Kada se uverio da su sva obezbedenja po
stavljena, poeo je s lanovima taba da vea ta da se dalje
radi. Trebalo je proi kamenitu i golu Treskavicu, po bespuu
kojim samo izvebani planinari mogu-proi. Ali ni u tome nije
bila najvea nezgoda, nego ta da se radi ako etnici, koji su
ih u stopu pratili, prvi stignu na njene visove. To se nije smelo
dogoditi. To bi znailo nove izvanredne rtve.
Jedan bataljon mora ii naprijed! odluio je Sava.
Da li e borci izdrati! Koga sada moemo pokrenuti!
predoavali su Savi tekoe.
Moramo rekao je Sava.
Uskoro je napisana odgovarajua naredba.
Koliko je samo negodovanja i psovki izazvalo to nare
enje kod onih koji su prvi put posle tri noi zaspali tako vr
sto da ih je bilo teko dii da se pokrenu.
Ali Sava je bio neumoljiv.
Sutradan je bataljon iz prethodnice javljao da se pred
njim a kreu jake neprijateljske snage. Jure da nas napadnu"
pisalo je u izvetaju.
Desilo se da su borci ba tada oekivali prvi topli doruak
na maru. Kuvari su uveravali borce da e odmah biti gotov.
Vest da se neprijatelj ispreio na putu kuda je nastupala
brigada, samo je za trenutak naterala Savu na razmiljanje.
Svi su ekali njegovu odluku, ali u ovakvim odlunim trenu
cima na nju kod Save nije trebalo dugo ekati.
Prosipaj kazane! zaorio se njegov gromki glas.
Igmanska eta, naprijed! Pokret!
U tom snanom glasu bilo je neke privlanosti koja je
osvajala borce, gurala ih napred, davala im neshvatljivu ener
giju i samopouzdanje.
Bitka se razgorela, ali neprijatelj nije mogao da zaustavi
kolonu. Borba za pojedine visove bila je dramatina. Na jed
nom od njih partizanska eta je stigla samo minut ranije i ita-
lijanskim mitraljezom ,,breda rasterala protivnika. Po bespu
ima Treskavice vodila se borba na ivot i smrt, u kojoj je
svaki okraj mogao biti presudan.
Ispod najvieg vrha planine prola je brigada da bi je
u podnoju ekalo novo, neprijatno iznenaenje. Tamo su usta
e i Nemci ekali da se bace na iskrvavljenu i izmrcvarenu ko-

74
Ionu. A kolona je odmicala uporno i neumorno kao da je u nju
ulivena neka gvozdena volja koja ne priznaje ljudske granice
izdrljivosti.
Uzalud su ljudi molili Savu za malo odmora, uzalud su
deca plakala, ljudi se spoticali, ene proklinjale komandanta.
Sava je video spas samo u to brem izlasku na slobodnu te
ritoriju. za koju niko nije tano znao odakle poinje.**
Savi je razvoj dogaaja dao za pravo.

PROBOJ PREKO BITOVNJE

Sava je neumorno kontrolisao kretanje kolone preko Bi-
tovnje. Cas je zastajao i podsticao pojedine borce, oslovlja
vajui mnoge i po imenu, a as kontrolisao komandante kako
sprovode izdata nareenja o maru. Prethodnica je ba pro
lazila kroz usku klisuru kad je naiao Sava. Komandir pret
hodnice razmiljao je pre toga o tome da li da alje pobonicu,
i zakljuio je da to nije potrebno. Sta e nam mislio je
dok mi proemo, neprijatelj se ne moe ni ispeti, zar nam je
malo mara i muke i ovako?
Cim je Sava stigao, pitao je:
Imate li koga gore?
Ne odgovorio je komaidir.
Razumije, zato sam te ovdje poslao? Zar vi mislite
da tako treba ratovati? Zar tako potujemo vlastite ivote?
Znate li da nareenje mora biti svetinja?
Komandir je utao. U sebi se zaklinjao da vie nikad
nee odstupiti od nareenja, pa makar se morao zavlaiti u
medvee jame.
Uvee, petog dana mara, nad Bitovnjom su se nadneli
oblaci. Vodi, metanin, vodio je kolonu obeavajui da e je
dovesti na slobodnu teritoriju. A umesto na slobodnu teritoriju,
vodi je kolonu doveo pred neku provaliju.
Kia je poela da pada. Mrak je skrivao sve staze. Sava
je bio besan.
Kud si nas doveo, kukin sine? Ubiemo te, pseto usta
ko! vikao je Sava na njega.
Ako ga strijeljamo, nema ko da nas izvede iz ove ume
govorili su Savi ostali lanovi taba. Jedva su ga smirili.
Videlo se da se nema kud. I nareeno je :
Stoj gdje se ko naao!
To je, u stvari, znailo spavaj gde se ko naao.

75
 Vojska je te veeri spavala u blatu, pa je svaki borac
osvanuo podbuo, s mokrim odelom uz telo. Raskvaene staze
oteavale su putovanje:
Moramo izdrati ponavljao je Sava.
Izdrali su i stigli u osloboeni Prozor. Susreli su se sa
Mostarskim bataljonom. A kad je Savi onako izmorenom i
gladnom, ponuen hleb, on je rekao:
ekaj, drue, nije toliko hitno da mi daje hljeb. Tamo
su jedinice koje treba da smjestimo i da im nabavimo neto
za hranu. Gladni su i umorni. Pet dana neprekidno marujemo.
Daj da se dogovorimo kuda da poaljemo intendante da za voj
sku nabave neto hrane, a za mene je lako, nijesam ja gladan.
Uinjeno je kako je Sava zahtevao.

PRVA TITOVA POHVALA

Veliki zbeg usporavao je mar Savine brigade ka zapadu.
S ta riji ljudi, ene i deca prekidali su kolonu, unosili esto ne
mir i pometnju. Oni su stoiki podnosili sve nevolje, junaki
sledili jedinice, inili sve to mogu, ali to je, ipak, usporavalo

Sava Kovaevi
76
 mar. Prilikom prelaska preko pruge to je moglo biti presudno.
Bilo je miljenje da zbeg ostane oko Igmana i da se nekako
smesti po selima.
Sava je bio sklon da usvoji takav predlog, bojei se kata
strofe na pruzi. Vest je, meutim, brzo ,,procurila. Sava nije
uspeo ni da pone neto o tome da govori, kad je jedna Crno
gorka stavila pred njegove noge svoje dvoje dece.
Zakolji ih, drue Savo! Bolje ti nego da ih kolju
etnici!
Ispijena i izmuena majka dvoje male djece gledala je
pravo u oi komandantu. Njene potresne rei izazvale su tajac.
Sava je pomilovao pogledom dvoje nedune dece, od kojih je
ostao samo kostur, i rekao:
Razumije, moramo ih voditi sa sobom.
I zbeg je krenuo s jedinicom.
Prelaz je izvren sreno. Umor je doao do izraaja tek
kada se kolona poela penjati uz brdo.
Stigli su do Zabra, sela u podnoju Bitovnje. Borci su
odloili nosila sa ranjenicima i poeli, kao i neja iz zbega, da
izuvaju ostatke obue, kako bi posle dugih mareva malo od
morili natekle noge. U tom trenutku je dopro huk nemakog
aviona. Sava je reagovao neoekivano:
Sprema za pokret!
Ali za svaku spremu bilo je prekasno. Nemci su gaali po
borcima i ranjenicima. Nastala je pometnja, gotovo panika.
Nije bilo vremena za razmiljanje i dogovaranje, nemaki
. arci sejali su smrt.
Munjevitim skokom Sava se naao na svome zelenku. A on
da se planinom zaorio njegov snani glas:
O, Dimitrije odjekivalo je umom razvi bataljon
u strijelce i potjeraj Nemce prema Sarajevu-u-u!
Bataljon, juri!
Na svome zelenku Sava se naao na najteem mestu, po
red ranjenika, izloen ubitanoj vatri neprijatelja.
Glave dajemo, ranjenike i zbjeg ne dajemo! Naprijed
junaci! Naprijed sokolovi!
Glas komandanta Save, kao glas kakvog gorskog vuka,
odzvanjao je umom i dotad nepokretne borce povukao na si
lovit juri. To je bio juri pravo na nemake poloaje, s ko
mandantom na elu koji nije priznavao ni poznavao strah.
Ljudi su ginuli i padali, ali silina juria nije poputala. Stra
vini nalet Savinih jedinica pokolebao je hladnokrvne Nemce,

7ri
 koji su imali dominantan poloaj. U paninom bekstvu napu
tali su poloaj ostavljajui oruje i municiju.
Sve je bilo gotovo za deset do 15 minuta. Jedna bezizlazna
situacija pretvorena je u potpunu pobedu. Odlunu ulogu u
tom estokom okraju imao je komandant Sava. On e u toj
borbi 4. avgusta 1942. pisati Vrhovnom tabu:
Dana 27. jula bili smo u selu Zabru napadnuti od strane
Njemaca, kojih je, prema podacima, bilo oko 300 i od strane
ustake crne legije". Ovdje se vodila teka borba prsa u prsa,
tea od svih do sada na ovom putu. Neprijatelj je imao oko 30
mrtvih Nijemaca, a i zaplijenili smo neto komore i oruja sa
municijom. Nai gubici u ovoj borbi iznose oko 45 mrtvih, ra
njenih i nestalih. Istoga dana napala nas je u podnoju pla
nine Bitovnje njemaka zasjeda, koju smo lako razbili. . .
Ipak, o onome o emu Sava pie u ovom izvetaju mogu
istinito svjedoiti samo uesnici ovih dramatinih trenutaka.
Je r, kada su na vrhu Treskavice njemaki arci iznenada za-
tektali nad glavama umornih boraca, Sava je na svome ze
lenku kao oluja poleteo na elu boraca sa svojom nezaborav
nom komandom:
Naprijed, junaci! Juri, sokolovi! Prvi bataljon u stri
jelce, za mnom!
Savina pojava u prvim redovima imala je neodoljivu mo.
U nekoliko akcija na ovom maru on je tako postupio. Bio je
ubeen da u tim kritinim trenucima mora tako postupati.
Meutim, upravo zbog toga to je tako postupao on je i
kritikovan!
Dokle e nas, drue Savo, dovoditi u ovakve situacije?
Dokle e nas stavljati u poloaj kukavica, ne zato to to jesmo,
nego zato to nikome ne bi koristilo da u prvom juriu pogine-
mo govorio mu je Blao Jovanovi, partijski rukovodilac
brigade.
Razumije, ja sam komandant ove vojske kratko mu
je odgovarao Sava.
Uskoro po dolasku u Sit, kod Prozora, Sava je izaao pred
Vrhovnog komandanta. Pozvan je da podnese i usmeni izvetaj,
ali on je to radije prepustio drugima. Oni su na padinama
Cincara, dok je Sava utao, izloili istoriju dugog mara i sve
ono zbog ega se ba tuda moralo proi. Sava je u mislima
preivljavao te nezaboravne dane i noi.
Pa to je podvig, to je herojstvo! Drukije se nije ni
moglo zakljuio je drug Tito i dodao:
Petu brigadu i Hercegovaku brigadu treba pohvaliti.
Ove jedinice su zaista i pohvaljene.
78
 KURIR I SINOVAC DRAGAN
Na slobodnoj teritoriji, u Prozoru i oko njega, Savini borci
su u svom komandantu gledali nedostini uzor i irili su le
gendu o njemu. Oni su smatrali velikom au to mogu rei
da su iz Savine brigade i oni su o svom komandantu irili
neverovatne prie, koje su prihvatali i borci ostalih brigada, i
narod ovog kraja, bezrezervno verujui u njih.
Sava je jednoga dana, neposredno po dolasku u Prozor,
sedeo u tabu. Bila je to improvizovana krojaka radionica.
Bio je kao i svakog asa ranije zamiljen i zabrinut za sudbinu
Treeg bataljona njegove brigade kojeg je ostavio u zatitnici.
Bataljon se borio i u borbi izostao iza prednjih delova. Od
jednom e pred Savu banuti dva bataljonska kurira. Sava ih
poznade i poskoi:
ta je novo, sokolovi moji?
Ide Trei bataljon, drue komandante!
Razumije, ma je li mogue?!
Sava je u neodoljivoj radosti zgrabio kurire jednog u jed
nu a drugog u drugu ruku, poeo da ih okree oko sebe i ljubi.
Onda je skoio na motocikl i dok je jednom rukom vozio, dru
gom je, u radosti, u vonji, pucao iz svog velikog pitolja.
Vitezovi moji! poeo je gotovo odreda da ljubi sve
borce koji su do te mere bili iscrpljeni da su pukomitraljeze
morali rastavljati i nositi ih u delovima.
Uskoro je Peta brigada morala da krene prema Gornjem
Vakufu. tab brigade se smestio u Pidriu. Nastali su dani
kratkotrajnog ratnog odmora i uvrivanja jedinica. Odra
vani su sastanci i savetovanja na kojima je bilo rei o vojnoj
disciplini, odnosu prema narodu i mnogo emu drugom. U svim
tim politikim akcijama, Sava je uestvovao ne samo kao ko
mandant, nego i kao dugogodinji iskusni partijski radnik. On
je naroito bio pobornik stroge discipline i striktnog izvrava
nja nareenja. Poznat po osetljivoj prirodi, Sava je bio spre
man da ljude otro kritikuje, a posle desetak minuta da se
s tim istim ljudima ali i zabavlja. Tu njegovu prirodu su,
kau njegovi biografi, najbolje oseali kuriri. On je oseao nji
hove poglede divljenja, njihovu elju da ga podravaju u
hodu. u jahanju, u govoru. U njima je gledao svoje najroenije,
s njima je bio gotov da se raznei.
 Savi nije smetalo da na Pidriu, zavrnutih rukava, pozove
dva mladia da ga obore. Njegova snaga i spretnost su se i
toga puta pokazali. Mladii su uzalud pokuavali da ga obore,
i na kraju su se nali na zemlji. Onako miiav i koat, sa
malo duim rukama i lakim i dugakim korakom, izgledao je
mnogo krupniji nego to je bio. Ne bi se na prvi pogled reklo
da je teak preko 110 kilograma.
Sa vina linost bila je razlog neprekidnog interesovanja
boraca, i ne samo njih. Mnogi nisu shvatali kako to Sava stie
da se na vreme obrije, dotera odeu, obrie obuu i sav ostali
pribor. Sve je na njemu bilo uredno i po meri. Oni koji su
ga u tome podraavali imali su dobar uzor. Bilo ih je koji su
eleli da ga u svemu podraavaju, ali to je bilo nemogue.
Jednoga dana neko je upitao Savu:
Kako to, drue Sava, skae na tenkove? Obraza ti,
je li te strah?
Ne postoji, razumije, normalan ovjek koga ne bi bilo
strah poe Sava objanjenje. Skakanje na tenkove nije
velika hrabrost. Uvjeren sam da to moe uiniti svaki ovjek
iz moje brigade. Inae svijest da se zadatak mora izvriti
pobjeuje strah. Moram vam rei da sam mnogo nauio u ovom
ratu. Dosta sam, na primjer, nauio od Save Orovia. Doao
je u na odred i nee, veli, nikakav poloaj nego samo puku.
Cim je doao, nekako pripucalo, pa se svi mi priljubili u zaklo
ne. Posmatrao sam poloaje, ali najveim dijelom zaklonjen
jednom stijenom. Talijani neprekidno pucaju. Orovi se uspra
vio i pogleda. Pogledujem ga ja ispod oka i gledam ostale borce.
Ona koju uje poe da objanjava Orovi borcima
n ije tvoja. Ona koja te pogodi nju nee uti."
To objanjenje je dobro djelovalo na borce. Poee da
podiu glave; nije ih vie toliko plaila pucnjava; mirnije su
posmatrali kako se neprijatelj kree. To sam dobro upamtio,
ali mi to nije jedina nauka od Orovia.
Takve i sline Savine razgovore naroito su gutali nje
govi kuriri. Oni su, moe se rei, oboavali svog komandanta
i bili spremni da za njega skoe i u vatru, ako treba. Svi su
oni bili veoma hrabri i veoma ponosni momci.
Meu kuririma je bio i Savin sinovac Dragan. On je bio
Savin ljubimac, njegova slabost, kako je esto imao obiaj
da kae.
Sava je bio ideal i mladog Dragana. On je eleo da u sve
mu lii na svog strica: u junatvu, u jahanju, u govoru; ma, u
svemu. Trebalo je samo uhvatiti pogled Savin kad je mladi.

80
ne videa strica, vrebao Savinog konja i, mislei da ga niko ne
vidi, uzjahao ata i odjurio prostranim proplankom.
Slomie se! procedio je Sava, dok je pogledom pra
tio galop razigranog zelenka.
Teko je bilo pomiriti brigu Savinu za svog sinovca i elju
mladia da postane slian svom slavnom stricu. Bilo je to teko
i stoga to taj mladi nikako nije eleo da ma ko pomisli da
ga njegov stric titi.
Gledajui jahaa, Sava se tada prisetio kako je Dragan
stajao uspravan na poloaju pored njega, dok su okolo fijukali
meci i grmele bombe. Sava ga u prvi mah nije primetio, a onda
mu je naredio: ,,U zaklon!"
Zanet tokom bitke, Sava nije ni primetio da se Dragan
nije pomerio s mesta posle njegove naredbe. Tek kada je po
red njih zaparala eksplozija, Savu je spopao strah. U stvari,
pretrnuo je od pomisli da je bomba raznela njegovog sinovca.
Dragan je, meutim, i dalje stajao uspravno.
Sto se ne sklanja? Sto sam ti rekao?!
Upamti jednom, odsekao je sinovac ti meni nijesi
stric no komandant. Ja sam borac i skojevac i nijesam dijete.
Seajui se sada tog razgovora. Sava se samo nasmei. Nje
gov pogled je milovao mladia koji je veto upravljao razi
granim konjem.

PISMO ILEGALCIMA
U jesen 1942. iz Bosne je, po partijskom zadatku, krenuo
za Crnu Goru Milenko urovi i sobom poneo pismo Save
Kovaevia, upueno Veljku Zekoviu i ostalim nikikim ile-
galcima, koje je, sem Save, potpisalo jo 45 proletera:
Dragi Siljo i ostali drugovi i drugarice,
Evo da vam se javim iz ponosne Bosne sa izvora rijeke
Vrbasa. Znamo s kolikom eljom oekujete vijesti o nama. jer
tim istim eljama i mi smo ispunjeni. Uskoro e se napuniti
dva mjeseca otkako smo stigli na osloboenu teritoriju, gdje
nas je narod tako radosno doekao s pjesmom i cvijeem,
s pukom i knjigom, to sve govori o njegovoj herojskoj sprem
nosti da e izdrati do konanog osloboenja . . . Tu smo se
ponovo nali s naim brigadama koje su ranije pole u ovaj
kraj i . . . zaprepastile neprijatelja i zadivile ne samo narode
ovoga kraja nego i sve narode svijeta. Od tada se svakodnevno
6 Sava Kovaevl
81
susreemo s novim brigadama, odredima i bataljonima, pod
ijim udarima se oslobaa grad za gradom. Nepotrebno je go
voriti o heroizmu ovih brigada, dovoljno vam je da ujete vije
sti nae radio-stanice Slobodna Jugoslavija", koja realno pri
kazuje bojeve i bitke naih bataljona i brigada pod ijim je
udarima pala i stara srednjevjekovna tvrava, tvrdi grad Jajce.
Pobjedonosni hod naih brigada je svakog dana sve vei
i vei, i od njegovog bata neprijatelju krguu zubi i hvata
ga samrtna jeza.
Kroz sve krajeve, sela i zaseoke kuda prou nae brigade
i bataljoni narod ih s oduevljenjem doekuje i radosno stupa
pod narodnooslobodilaku borbenu zastavu, koju je tako visoko
izdigla naa herojska partizanska vojska pod rukovodstvom ko
mandanta druga Tita. Zlodjela koja <?u vrj-ili . ' " - u
nenarodni reimi velikosrpske gospode, a koja je okupator vje
to iskoristio i jo vie prouuoiu a uaidaitim Jk.:.
la su se i na borbenoj spremnosti naroda Bosne utoliko to je
Paveliu u poetku polazilo za rukom da zavara jedan dio ka
tolikih masa pod parolom da smo mi nosioci onakve vlasti
kakva je sprovoena u Bosni do kapitulacije, da smo mi ruioci
crkve, porodice i dr. S druge strane, etnika rukovodstva, da
bi pridobila srpske mase, u poetku su istupala kao zatitnici
srpskih masa.
inili su to sve dok se na kraju nijesu potpuno slizali s oku
patorom. Tree, muslimanske mase nalazei se izmeu klijeta
podnosile su teret i jednih i drugih . . .
Mase prilaze k nama, srpske mase su se razuvjerile u is
krenost etnikih voa, a pogotovu poslije njihove otvorene
saradnje s ustaama, i tako se danas nalaze zajedno i Srbi,
i Muslimani, i katolici pod istom borbenom zastavom.
A vi se pitate kako mi ivimo? Opisati taj ivot nije lako,
a pogotovu nama koji smo tako bez spisateljskog pera. ivot
je ispunjen raznovrsnim radom, igrom, pjesmom, borbom, itd.
Nai bataljoni i brigade, ti mali univerziteti, gdje se dobija voj-
no-politiko znanje, kulturna naobrazba, ivotno iskustvo iz
raznovrsnog rada danas nae partizane ini malim uitelji
ma iz svih tih oblasti. Drugarstvo dostie svoju kulminaciju i
zaista je ovdje ostvareno ono iz naih pjesama:

To najljepe kod njih to je,

Kod njih nema rije m o je ,
Kod njih ima rije n a e ,
To se meni dopadae. . . "

82
 Vidjeti kakvo je drugarstvo u borbi, kakav je borbeni polet
danas kod nas, moe da poslui za primjer.
Nepotrebno je da vam govorimo o naoj Petoj brigadi, jer
o svemu tome rei e vam drugovi. Napominjemo samo toliko
da smo izvrili herojski mar kroz neprijateljsku teritoriju, pro
bijajui se sa borbom od zasjede do zasjede i time sauvali bri
gadu kao cjelinu i sauvali nae ranjenike i nau kolonu sve do
osloboene teritorije.
Eto, toliko o nama. Nas mnogo interesuje kako ivite vi,
kakvi su vam ulovi za ivot, je li se narod izmijenio prema
vama? Mi mislimo da vi iz dana u dan narastate i da ste ve
postali ponovo jedna snaga. Interesuje nas kako je u pojedinim
krajevima sreza nikikog. Nas uopte interesuje stanje u Cr
noj Gori, ali naroito svaki kutak sreza nikikog. Sigurno ete
jednom biti u mogunosti da nam piete, pa zato nemojte biti
krti, a pogotovo ti, iljo, koji zna i umije da naveze. Nas
Nikiana ima ovamo puno. Otkako smo se odvojili od vas je
dan dio drugova je u borbi poginuo junakom smru. Imena
njihova neemo nabrajati, jer e vam i to drugovi rei. Oni su
svoje ivote uzidali u zgradu osloboene nam domovine. Na
njihovim primjerima se uimo i mi, a uie se i budue gene
racije kako se treba boriti za svoj narod.
Toliko o nama. Nepotrebno je da vam govorim o meuna
rodnoj i unutranjoj situaciji, jer ste vi o svemu tome upo
znati, a ukoliko nijeste, upoznae vas drugovi. Na ovom pismu
ne moemo se svi ispotpisivati jer su drugovi poli na poloaje,
za osloboenje novih gradova.
Drugarski vas mnogo pozdravlja
Sava

ISPITIVANJE DOMOBRANA
Vedra oktobarska no 1942. godine. Tri Savina bataljona
kreu tiho, svaki svojom stazom ka istom cilju selu Bistrom,
koje lei na pola puta izmeu Travnika i Gornjeg Vakufa.
Borci su dobro raspoloeni. Raduju se predstojeoj akciji u ko
joj e im protivnik biti domobrani. U borbu sa njima uvek idu
pevajui.
Sada evo priseanja eda Milutinovia:
Prije svitanja stigosmo pred selo. Bataljoni zauzee bor
beni poredak onako kako im je nareeno. ekamo da pone
borba.

83
 Crvene i zelene rakete zaparae nebom iznad Bistrog. Gro
moglasno ,,ura se prolomi gorom Vranie. Juri! U prvom
naletu zauzesmo neke kue na periferiji sela. Onda osvajasmo
kuu po kuu. Negdje iz sredine sela tue mitraljez. To je neki
krvavi vojnik Paveliev ree neki borac. Bie da je tako. Na
nau sreu, mjesto je naseljeno pa ima dobrih zaklona. I mi
traljez bije uprazno.
Obru steemo sve vie. Bombai su stigli do sredine sela.
Na njihovo malo razoaranje ne stiu da bace bombe tamo
gdje su nameravali. Preduhitri ih bijela zastava. Istie je ko
mandir satnije. Glavnina satnije se, zajedno sa satnikom
predaje.
Bistro je osloboeno.
Razoruavamo domobrane. Sabiramo plijen. Sve je goto
vo. Uto stie nareenje da se domobrani odvedu u tab briga
de, u selo Jagodie. Domobrani se dre skrueno. Mnogi drhte
kao na najveem mrazu. Prestraili se. Sam avo zna ta sve
misle. Ako to je privilegija" pobijeenih.
Sava im, izmeu ostalog, ree da e ih pustiti kuama.
Partizani, veli im on, nijesu razbojnici i ubice. ve borci za
slobodu. Jo ovaj put im opratamo, objanjava im on. ali ako
ih jo jednom zarobimo za njih nee biti dobro. Platie i ove
i nove grehove. Neki izjavljuju elju da ostanu sa nama.
U Jagodiima je naim borcima dat odmor.
U sobiku seoske kue nas nekolicina prisustvujemo satni-
kovom sasluanju. Ispituje ga Sava. Odmah ocjenjujemo da je
satnik intelektualac. Cusmo i da je Musliman. Zavrie s po
dacima vojne prirode. Onda Sava poe sa njim razgovor o po
litikoj situaciji, o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji, o poloa
ju Muslimana i ulozi muslimanske inteligencije.
Satnik paljivo slua. Oevidno osjea da to nije odnos
komandanta pobjednike jedinice prema neprijatelju, nego od
nos ovjeka prema ovjeku. Vjerovatno i zbog toga tako slo
bodno diskutuje.
Razgovor potraj a. Onda Sava pozva politikog komesara
bataljona i ree mu da satnika zadri u tabu bataljona. Pre
porui mu da ga ubjeuje da ostane sa nama, je r je intelektua
lac, a izgleda da je poten ovjek. Takav bi nam ovjek, veli,
dobrodoao. Onda se Sava popne na konja. I odjaha ka tabu
brigade."

84
 KAKO JE SAVO OBJANJAVAO
Zima 1942. u Bosni. Pred samu no dola je Peta crnogor
ska brigada u jedno srpsko planinsko selo. Borci su se raspo
redili po kuama. Izjutra su partizani izili da se umiju na
potoku, koji tee kroz samo selo. Metani su se okupili da raz
govaraju s njima. Jedan sedamdesetogodinjak raspitivao se za
komandanta. Upoznae ga sa Savom. On ga sa divljenjem za
gleda, jer je uo za Savu i njegovu brigadu. Savo ga pri
sno upita:
Zna li ti, stari, ko su partizani?
Neto sam uo, ali ne bih ti umeo kazati.
A zna li ta su to etnici?
Stari uima ramenima i ne daje odgovora. U ovim kraje
vima bilo je etnika. Po njemu bi rekao da nije viao ni jedne
ni druge, i da nikad nije ni do najblie bosanske kasabe
odlazio.
Jesi li uo za Miloa Obilia?
Jesam, veliki junak.
A jesi li uo za Vuka Brankovia? jako je nagla
sio Savo.
Data sam!
E, Milo Obili to su partizani, to smo mi. A Vuk
Brankovi to su etnici, to su oni koji idu zajedno sa va
bama! ukratko mu objasni Savo i zaas postadoe bliski.

Zaplenjeni italijanski tenk kod Vilusa 27. X I 1941.

85
 KUVAR GLIGO
U jednoj eti Pete brigade kuvar je bio postariji borac
Gligo Ogurli. O jednom njegovom susretu sa komandantom
Savom pie Anton Lukateli:
Jednog dana bio nam je gost komandant brigade Sava.
Zadrasmo ga na ruku. Gligo mu je, kao i svima, servirao
dvije porcije. Sava, pomalo iznenaen tako spravljenim jelom,
pripita:
Ovo vi meni kao gostu?
Ne, drue komandante, to mi svaki dan imamo ree
Gligo i stupi naprijed, objanjavajui mu praktinu stranu
svoje kulinarske strategije.
Sava mi se okrete i ree:
Lukateli, biste li tabu brigade ustupili vaeg kuvara?
To sam i oekivao. Bi mi ao, a i radovao sam se takvom
pitanju. Zao zbog ete. Radovao sam se zbog Gliga. Rekoh:
Eto, neka odluku donese sam.
Tada se Gligo okrenu meni i pogledom punim prekora
ree:
Drue zamjenie, ako mene pita znaj da ja moju
etu ne elim napustiti, a ti radi kako zna.
U grlu me neto stee, a vjerujem da su to isto i borci
ete osjetili, pa rekoh:
Drue komandante, Gligo je odluio.
Sava je sve to posmatrao. Posmatrao ljude jedne svoje
ete. Napokon ree aljivo:
Dobro, G ligo. . . Moda bih jo ponekad mogao doi
na ruak kod v a s . . .
Ipak je dolo vrijeme rastanka.
Bila je zima u Skender-Vakufu. Tu je bolnica Tree divi
zije, ranjenici, pjegavi tifus i borba protiv njega. Burad za pa
renje. Sava me pozva i ree:
Trebali biste Gliga dati divizijskoj bolnici, on im je
potreban. Moe li ga ubijediti da ide?
Ii e Gligo, budi bez brige, drue komandante, kada
mu reem.
Saznanje da e bez pogovora otii i da e za drugarstvom
u eti tugovati teko mi je padalo.
Uvee, oko vatre, pred svima, saoptio sam mu. Bile su mu
suze u oima, a i mnogi od nas su bili potiteni. Opratali se
nijesmo. Napokon, Gligo teko, rije po rije, ree:
 Dobro kada sam tamo potreban, kad Sava kae idem,
drugovi. . . Teko mi je, vi ste mi sve. Jedno mi obeajte. . .
draga moja eto, da ete mi se uvijek javiti kada budete pro
lazili blizu kuhinje divizijske bolnice . . .
I tada je elio da nas ne zaboravi, doturajui nam po neki
topao zalogaj, au a ja . . . ili lijepu rije.

S TOPOM NA BUNKER
Najdramatiniji trenuci jedinice NOVJ u dolini Neretve,
u vreme bitke za ranjenike". Jedini put za izlazak preko
3.000 ranjenika ka slobodi vodio je preko Prozora. A u Prozoru
Italijani. I Sava dobiva zadatak da osvoji Prozor. Kako je
on to uinio prie Raja Nedeljkovi:
,,U rasvit dana u Prozoru, na komadu betona odvaljenom
od bunkera, sedeo je komandant Pete brigade Sava Kovaevi
i na kolenu pisao izvetaj tabu Tree divizije. Nedaleko se di
zala stara kula iz turskog vremena. Zakrenom ulicom, kroz
otvorene prepreke od bodljikavih ica, Peta se brigada svijala
iz borbenog poretka u marevsku kolonu po jedan" i zamicala,
bez zadravanja dole, niz slobodan put prema Neretvi i Os-
trocu.
Ratni blok na kolenu partizanskog komandanta bio je do
pre jednog sata, upravo do onoga asa kada je na bomba upao
u tab puka divizije ..Mure", svojina italijanskog kolonela"
(pukovnika).
Ne pazei mnogo ni na jednu od rubrika ucrtanih u bloku
pie Sava po partizanskim paragrafima:
,.tabu Tree divizije (za komandanta Pera etkovia).
Peta. Deseta i Prva dalmatinska izvrile zadatak. Vrata na Pro
zoru su otvorena. Slobodan je put naim ranjenicima i naim
divizijama. Kreemo bez zadravanja dalje. Sava."
Taj je izvetaj bio odgovor na naredbu primljenu sino
preko taba divizije koja se zavravala reima: Put naih ra
njenika i naih divizija je preko Prozora. Prozor noas mora
pasti. Tito".
Otposlat izvetaj Savin bio je, strogo vojniki posmatrano,
sasvim dovoljan da odgovori kako je dobijeno nareenje izvr
eno, ali ne i da makar i povrno prikae borbu za Prozor, ne
toliko borbu s talijanskom posadom u gradu, ve s onim bun
kerima rasporeenim na svakih 150 metara oko grada i opa
sanih bodljikavom icom.

87
 Garnizon u Prozoru, u toj ljuturi salivenoj od elika i be
tona i opasanoj sa tri reda bodljikavih ica, bio se tvrdoglavo
ispreio na naem putu. Posebno se nije moglo videti iz izve-
taja ta je odluilo bitku za osloboenje jedinog puta naim
ranjenicima. Vrhovnom tabu i ostalim partizanskim snagama
koje su odolevale nadiranju nemake divizije Princ Eugen
i drugih neprijateljskih trupa . . .
U asu kada su te noi naih 15 haubica i topova sa ita,
pred na napad na garnizon u Prozoru, zasipali paljbom nepri
jatelja, tab brigade sa Savom nalazio se na 500 metara od ta
lijanskih bunkera. Pozadi nas, na Kolovratu, s udaljenosti od
hiljadu i nekoliko stotina metara, dejstvovala je baterija brd
skih topova iz artiljeriskog diviziona Prve proleterske, prido-
data za ovu akciju naoj brigadi. Pred pono, u 23 asova, ugo
vorena paljba nae artiljerije je prestala i poeo je napad bom
baa i streljakog stroja.
Svakih nekoliko minuta dopuzio bi po neki kurir iz bata-
ljona do Save. Posle svakog izvetaja Sava bi pod injelom
osvetljavao elektrinom lampom kartu na kojoj su bili ucrtani
talijanski bunkeri. Kuriri iz streljakog stroja izvetavali su:
Pokuaj bombaa da dou do bodljikavih ica nije uspio;
svaki koji je i uspio da doe ostao je tamo". Vreme je odmicalo,
a rezultata napada nije bilo. U jednom trenutku kada je poela
da bledi no, a sa njom i nade da emo Prozor zauzeti, Sava je
kuriru pored sebe naredio da odmah ode do baterije brdskih
topova i prenese artiljercima nareenje da s jednim topom na
rukama dou do taba.
Petnaestak minuta kasnije pojavili su se artiljerci pitajui
kuda ih vode i ko je to naredio. Komentarisali su na sav glas:
kako se to smije raditi! Otkako imaju topove prvi put im, kau,
neko nareuje da s njima idu u streljaki stroj.
Ne sluajui njihove primedbe, Sava je s artiljercima i ku
ririma prihvatio top i doviknuo nosiocima municije da bez po
govora pou za njim ne u streljaki stroj, nego ispred njega.
Za komandantom brigade, pod mrtvim uglom, top se kretao
kroz streljaki stroj sve blie bodljikavoj ici i bunkerima iz
kojih su italijanski karabinijeri tukli prostor ispred naih bo
raca prikovanih za zemlju. Po nareenju Savinom, i na je
streljaki stroj otvorio brzu paljbu iz svih oruja da bi se pod
njenom zatitom top dovukao to blie bunkerima.
Na 150 metara ispred bunkera zaustavio se top u Savinim
rukama; Sava je i sam bio artiljerac. Nianei kroz cev topa
na bunker ispred sebe, ubacivi dodatnu granatu, opalio je.
 U isto vreme s eksplozijom granate odletela je i kapa na bun
keru i u njemu su talijanski mitraljezi zautali. Sa jo pet-esL
granata obraunao se Sava s bunkerima desno i levo. Zatim
je usledio juri. Preko povaljenih bodljikavih ica, na ovom
prostoru od oko 300 metara, izmeu uutkanih bunkera, izvr
en je prodor u utvreni garnizon.
Bitku za neosvojivi Prozor" te noi dobio je Sava.
Posle napisanog i otposlatog izvetaja prevodimo neposlat
izvetaj talijanskog kolonela" u ratnom bloku. Komandant
garnizona u Prozoru popunjavao je rubriku po rubriku i hva
lisao se kako je Prozor neosvojiv, kako je tako utvren da
moe odoleti svakom napadu, snabdeven je tolikom rezervom
hrane i municije da moe ostati u opsadi i est meseci
Uprkos svemu, protiv svih ratnih pravila, ustupio je grad
za jednu no obinom komandantu bez akademije i visokih
kola.
Na trgu dok kolona prolazi pored nas, nae intendantske
jedinice i zarobljeni Italijani imaju pune ruke posla. Na preko
200 mazgi dovedenih iz italijanske provincije Mure i na sva
prevozna sredstva koja su se mogla nai, tovare petomesenu
talijansku rezervu municije, topove i hranu . . .

JAI OD ELIKA
Hladna, ratna februarska no 1943. u osloboenom Ostro-
cu. Sava alje svoje bataljone prema Konjicu, kuda treba
kriti prolaz za 4.000 ranjenika. Sada eka izvetaje. lanovi
taba okupljeni u kui pored same eleznike pruge, razgova
raju, dorukujui, o predstojeem napadu na Konjic. Sava je
taman predloio kuririma, koji su s njim jeli, da nekako vide
jo za po jednu crnu kafu, kad straar upade u kuu i viknu:
Tenkovi!
Iznenaenje je bilo potpuno. Blizu taba nije bilo nikakvih
jedinica. Niko nije oekivao da bi neprijatelj mogao naii ma
sa koje strane, pogotovu motorizacije od Rame, koju je Deseta
hercegovaka ve bila zauzela. Ali to nije zbunilo Savu. Zgra
bio je puku najblieg kurira Kadovia, koji se odseno i
neoekivano usprotivio:
Ne dam puku, drue komandante!
Kako ne da komandantu puku! ukori ga partijski
rukovodilac brigade Andro Mugoa.
Kurir popusti.

89
 Za mnom! izlete Sava iz kue.
Tri tenka, udaljena neto vie od stotinak metara, pribli
avala su se eleznikom prugom. Vozili su polako. Oko njih
i na njima videli su se neprijateljski vojnici, koji su mahali
rukama kao da e se predati. Sava, komesar brigade Dragia
Ivanovi i ostali poee odmah da prave vetaku prepreku na
inama. Prepreili su stare ine na mostiu preko Neretvice,
proturajui ih kroz otvore mostovne konstrukcije. Raunali su
da e se neprijatelj zaustaviti pred tim preprekama. Jedno mi
traljesko odeljenje iz voda prateih orua brigade, koje se za
teklo u blizini, otvori vatru na tenkove. Na Italijane je osuo
vatru i Trei bataljon, koji se zatekao s druge strane reke.
Bilo je oigledno da ta grupica italijanske motorizacije ima
nameru samo da proe, a ne i da zauzme Ostroac. Istina, nije
bilo odmah jasno da li je to prethodnica veih snaga, ali se
zato posigurno znalo da e, ukoliko prou Ostroac, naii na
bolnicu brigade koja se nalazi dalje, prema Konjicu.
Da idemo uzbrdo predloio je neko Savi.
Ne, nego ispod eleznikog nasipa jer te oruje sa tenka
dalje ne moe pogoditi objasnio je Sava.
Polako su se pribliavali tenkovima, iji je huk bivao sve
snaniji. Svi su oekivali ta e Sava da uradi. A Sava se pri
tajio uz elezniki nasip, spreman na skok.
Tenkovi su nailazili. Njihovo kloparanje po eleznikim
inama paralo je ui. Najednom Sava skoi, nae se kod tenka,
i, kao da je to dugo uvebavao, skoi na njega. Tenk se nije
zaustavio i poneo je na sebi krupnu Savinu figuru. Italijanski
peaci su se ve bili razbeali.
Sava je pokuao da otvori elinu kupolu, ali mu to nije
polazilo za rukom. Proao je na tenku itavih 100 metara, a
njegove snane ruke nisu mogle da otvore metalni poklopac.
Kad je prvi tenk stigao do prepreke, poklopac je poeo da po
puta. Svi su s napetom panjom pratili Savin pokret. Na kraju
je uspeo da pokrene kupolu ispod koje je italijanski vojnik
ispalio metak. Sava kao da nije vodio rauna o tome. Meutim,
neko opali metak i vojnik se srui u utrobu tenka. I drugog
vojnika presee rafal.
Zato ih ubijate? razbesne se Sava.
Kako neemo! Vidi da pucaju.
I ja sam ih mogao ubiti, ali su nam potrebni da voze
tenkove. ta e nam mrtvo gvoe?
Ama vidi li, ovjee, da bi poginuo?!
 Objanjenje nije pomoglo, ali ni za ljutnju nije bilo vre
mena. Dva tenka s komandantom i komesarom na leima
bila su zarobljena, dok je trei uspeo da umakne.
Borci Prvog bataljona uli su borbu. Znali su da se tamo
nalazi tab brigade, a to je bilo dovoljno da pohitaju u pomo.
Oni su presreli trei tenk i unitili ga. Nastavljeno je gonjenje
ostalih Italijana, koji su uzalud traili spas krijui se po bunju
i u krakim vrtaama. Borba sa njima bila je veoma kratka.
Vraajui se u tab brigade, Sava. onako zadovoljan, upita:
Je li, ljudi, ve gotova ona kafa?
U celoj borbi bio je tee ranjen jedan kurir i neto lake
komesar brigade.
Savi, opet nita. Kao da su sve okolnosti ile na ruku
ve ukorenjenom miljenju: ,.Njega metak nee!
Ipak, na partijskom sastanku Sava je ukoren:
Zar komandanti brigada moraju skakati na tenkove!
pitali su ga komesari.

u a m c u p r e k o n e r e t v e
Dvanaestog marta 1943. Savina brigada je, meu zadnjima
i posle iscrpljujuih borbi, prela Neretvu na podruju Ostro-
ca. O tome je zapisao naelnik taba bataljona iz Prve prole
terske koji je obezbeivao prelaz, Milonja Stijovi:
..U praskozorje se prebaci i tab Pete brigade. Koman
dant Sava Kovaevi i politiki komesar Dragia Ivanovi pre
li su s kuririma u jednom amcu.
Kada izae iz amca, Sava naredi da se svi amci vrate na
zad seljacima:
Poteno je da se vrate, jer sa njima love ribu. Nama su
dobro posluili. Budite paljivi, jer moda se neka manja ne-
maka jedinica jutros probila tamo! Povedite sa sobom vla
snika jednog amca.
S komandirom Makoviem priao sam komandantu Savi.
O zdravo, komandire. To nam Prva proleterska daje
obezbeenje. Zato ide sve kako treba. Mi smo slabi plivai,
ali moji pontonirci i ovim daskama dobro rukuju. Svega i sva
ta su skrpili, i preosmo. Sve je dobro kad se dobro svri. . .
O Rako Perov! Odmah se s tvojom bulumentom zakamufliraj
u one potoare (gore uz planinu vidjele su se vodenice) i gledaj
da bar neto mesa skuva za ruak vojsci! gromkim glasom
naredi Sava intendantu brigade Ljumoviu, koji tu na obali
skupljae neto goveda.

91
 A onda se obrati meni:
I tako se mi u tekim prilikama, komandire (oslov
ljava me sa komandire) i sudija, susretosmo ovdje! Drugovi,
ovo je sudija. Trideset i este uhvatili me andarmi i priveli u
naelstvo sreza u Nikiu. Otimam se od onih krvopija. Odjed
nom se otvorie vrata od suda. Ja razmahnem rukama i odba
cim dva andarma, zgrabim ovog sudiju i stavim ispred sebe.
To iskoristim i uskoim u sud. andarmi su ipak potovali sud.
Nijesu ulazili da me otmu. Saslua me sudija i predade istra
nom sudiji Okrunog suda u Nikiu. Poslije komitet, upravo
Vojo Dereti, organizuje i omogui mi da pobjegnem. Eto, tada
sam upoznao ovoga sudiju. Ljetos sam ga sreo u Livnu!
ispria Sava prisutnima.
Sava sa svojim tabom poe u selo. Makovi i ja zadra-
smo se s borcima Pete koji nam priaju o osloboenju Prozora
i podvizima komandanta Save kod Prozora i Ostroca.
Nikada nee u miru, pa ma kakve prilike bile, doivjeti
toliko toga divnog, plemenitog i ljudskog kao u ratu. Eto, vidite
naeg komandanta kako prilazi svakom zadatku lako, jedno
stavno, razumljivo i nekako blisko, ljudski. Niim se ne da
zbuniti. U isto vrijeme nita ne moe njegovu snagu i vital
nost obuzdati. Sa svakim se ljudski odnosi svakoga pravino
s a v je tu je . . .
Dok Novakovi pria o njemu, posmatram Savu kako ko
raa uz ovu udolinu pored planinskog potoka. K raj njega su
njegovi pratioci, njegovi vjerni kuriri. To su gotovo djeaci.
Maloprije, kada izaoe iz amca, ti kuriri, svima nama inae
poznati kao prenosioci novosti i vijesti, bijahu premoreni i
zlovoljni. A sada, kao da su se probudili, oblijeu oko Save.
Kakvi kontrasti. Sava kolos, krupan, pleat, snaan, brci gu
sti, smei, oi ivahne; mainku nosi o ramenu. Pored njega
kuriri s mainkama na rukama. Pouruju se da bi pratili svog
omiljenog komandanta. Sava oigledno usporava korak da bi
ga stizali. Stalno neto svoje momke zapitkuje. Cas jednog,
as drugog. I grohotom se smije. Valjda su mu neto smijeno
p riali..

JUNAK NA JUNAKA
Kolona Pete brigade mili vijugavom stazom kroz herce
govaki kamenjar. Ne srne se stazom. Treba da etvrta i Peta
brigada zaustave prodor 3.000 italijanskih vojnika i etnika i

92
da tite ranjenike. To su znali komandanti, ali ne i borci. Ilo
se u neravan boj jedan na trojicu.
Sava ide uz kolonu, sa komesarom. Ispred njega borac vodi
bolesna konja. Konj uz to prljav, zaputen. Borac obesio kratku
puku o rame, jedva die noge, kao da su olovne. Zaboravio
na glad, na umor i na strah. Malen, iscrpljen, bled. Na nogama
vue neto kao obuu.
Zato nijesi uredio tog konja? pita ga Sava.
Borac i dalje uti.
Zato ne pazi konja?! podie glas Sava, nervozno i
jetko navaljujui na borca.
Nijesam mogao! odgovori neljubazno borac, premo
ren, doveden na onu granicu na kojoj se gubi oseaj discipline
i potovanja drugog.
Kako nisi mogao? Ko srne kriti data nareenja?!
grmeo je Sava. Sad u te streljati!
Borcu se uini da je Sava dohvatio svoju mainku, pa pu
sti konja i naglo okrete cev puke prema Savi:
E nee me streljati, komandante, dok u ovoj puci
bude metaka!
Na bledom licu sijala su odlunou dva zaarena oka.
Sava zastade i. kao da je u tom oveku prepoznao deo samog
sebe, ree:
Neka, de, junae! Nee zar pucati na svog koman
danta?!
Kada se uskoro zatim grohotan Savin smeh prosuo umor
nom kolonom, Sava se ve bio sprijateljio s nepoznatim bor
cem, koji se nije dao.
Oni koji su Savu dobro poznavali nisu se tome udili. Sava
je junatvo, odlunost i odbranu asti visoko cenio.
Desilo se, ne jednom, da on, posle dugih kritika na nekom
partijskom sastanku, cupkajui brk, prozbori:
Junaku se kroz prste mora pogledati.
Malobrojni Savini bataljoni su se te veeri sukobili sa
2.000 etnika i Italijana, koji su se dan ranije hvalili kako su
potisli partizane. Jurii su bili neodoljivi.
Naprijed, sokolovi! uo se i te veeri Savin glas, a negde
iza njega, u streljakom stroju, bio je i onaj borac koji je na
svog komandanta malopre podigao puku.

93
 TUGA ZA PRVOBORCIMA
Posle tekih borbi u dolini Neretve, za Petu brigadu su
dole borbe kroz Hercegovinu. U dane 25. i 26. marta 1943.
jedna njena eta i komandant bataljona Vujadin Popovi su
se po snegu i poledici jedva ispeli na Vele i tu su, iznenada,
nabasali na etnike cevi. Iznenaenje je bilo potpuno. I naglo
odstupanje je u stvari bilo survavanje niz zaleene litice Ve-
lea. Prvi borci koji su se vratili odande rekli su da je ela
eta izginula. Komandant bataljona se nije vratio ele noi.
Kako su i komandant i eta bili borci s kojima je Sava od po
etka ratovao, to je njegova tuga za njima bila vea. Kasnije
je obaveten da je eta upala u zasedu zbog neopreznosti, to
je teko mogao da oprosti i komandantu i eti.
U dugakoj seljakoj kui koraao je Sava lagano, sav
opsednut mislima i tugom za tom etom svojih prvoboraca.
Smrt je tih dana bila pokosila i komandanta Tree divizije. Pe
ra etkovia. Na njegovom grobu Sava od tuge nije mogao da
govori. Voleo ga je i kao vojskovou, i kao pametna i skromna
oficira. Sada su ginuli njegovi najbolji borci s kojima je proao
slavni put kroz planine Bosne i natrag.
Zar takve ljude gubiti zbog neopreznosti to pitanje je
progonilo Savu, to nikome nije mogao oprostiti. A kad bi u
njemu prokljuao prituljeni gnev, onda je najbolje bilo ne
pojavljivati mu se na oi. I zato je sada bio sarn. Koraao je
kroz kuu i nije ni uo kada je neko zakucao na vrata. Neka
danji pomonik komesara bataljona iz tekog mara Treskavi-
ce eleo je da vidi svog komandanta, kako su to eleli svi borci
koji su odlazili u Savine brigade iz druge jedinice. Otvorio je
vrata i ugledao iroka povijena lea, oputene ruke i pognutu
glavu. Video je da je Sava gnevan, znao je da mu nema ula
ska, ali da se sad ne moe ni nazad.
Sm rt faizmu, drue komandante!
O, Pero, otkud ti sad?! trgao se Sava iz tekih misli.
Toplo je zagrlio i poljubio svog biveg komesara.
Kako Peta crnogorska, drue komandante?
Savino lice se na to zateglo, a zatim se duboka bora ucr
tala na njegovom elu.
Ne pitaj duboko uzdahnu Sava. Tu nema vie
Crnogoraca. Ne mogu se meu sobom ni dozvati.
Dve krupne suze skotrljale su se niz Savino lice. Onako
uzbuen, nije oseao da ga peku suze, pa ih nije brisao kao da
ih nema, nastavio je priu o tekim gubicima svoje brigade.

94
 ZAVIRIVANJE U DUU NEVESINJCU
Posle osloboenja Nevesinja u aprilu 1943. evo Save u
jednom od sela u Nevesinjskom polju, kojim su tih dana, inae,
mnoge vojske prolazile, pa su umorni i osiromaeni seljaci bili
u neizvesnosti, u tekom poloaju. Selo kroz koje Sava i kome
sar prolaze krupnim koracima pusto je. Odjednom Sava ugleda
neveliku seosku kuu i u njoj postarijeg domaina koji, kad
ugleda naoruane neznance, pobee u kuu. Na to e Sava ko
mesaru :
Hajde da vidimo, komesaru, gdje mu je dua.
Komesar u prvi mah nije shvatio to Sava smera. Odjed
nom, Sava zabaci petokraku na potiljak i namignu svom ko
mesaru.
Pomae bog, domaine! javi se Sava s praga.
Bog ti pomogo! skoi iz kreveta domain.
Ko ste vi? upita bojaljivo.
Komandant etniki odgovori Sava odseno. Je
si li partizan?
Ja sam ti bogalj i nita vie. . .
Ima li to da jedemo? prekide ga Sava.
Pa, eto, nai e se neto.
U meuvremenu su pristigli i kuriri, ali su i oni odmah
shvatili o emu se radi.
A ima li partizana ovuda? nastavi Sava.
Tu u nekom selu, kau, da ih ima. Bilo je malo borbe
jue, kau.
Kakve borbe?
E, to ne znam. Kau, bila je prava klainica. Bije se to,
kau, kao ludo.
Dugo je Sava razgovarao sa domainom dok mu, najzad,
nije rekao:
E, mi smo, drue, partizani!
Domain zastade, pogleda u Savu i ostale, pa kad ugleda
petokrake, a na svim licima i osmeh, ree:
E, neka ste dobrodoli u moj dom, drugovi!
Nije seljak ni zavrio reenicu, zaplakao je.
Savi bi ao to su ga muili neizvesnou, ali nita ne ree.
Posle kratke pauze, seljak se obrati Savi:
Boga ti, drue, koji si ti?

95
 J a sam Sava Kovaevi odgovori Sava.
Domain opet zastade. Na njegovom licu italo se uenje
i neverica.
Vala, drue Sava, neto si mi pomalecak.
Razumije, kako pomalecak, ako boga zna? nasmeja
se Sava grohotom.
Pa, mnogo sam o tebi uo, i drukije te zamiljao. Mi
slio sam da si takav da kroz ova moja vrata ne bi mogao ni ui.
Sava se osmehnu domainu. Osmehuju se i kuriri. Milo
im to glas o Savi i brigadi ide tako glasno i daleko ispred
njih.

POKLON KOMANDANTU
Prvi maj 1943. Savina brigada je slavila pobedu nad itali-
janskim i etnikim snagama na Javorku, u rodnoj Crnoj Gori.
To je bila njihova estitka meunarodnom prazniku rada, pro
leterima sveta, borcima protiv faizma. U bici je uestvovao i
Sava, i to u prvim borbenim redovima. Cistei padine Javorka
od demoralisanih italijanskih vojnika, Sava je uzimao puku
svojh kurira i kundakom prebijao italijanske vojnike koje je
s grupom boraca jurio po umi. Kundaci su se prebijali o glave
i tela neprijateljevih vojnika, a kada je jedan od njih na njego
ve oi ranio njegovog borca, Sava je uspeo da ga iva uhvati.
Svom snagom ga je tresnuo o ledinu tako da je ovaj ostao na
mestu mrtav. Italijane je, inae, ve od jula 1941. na onim pro
storima hvatala jeza i od same pomisli na Savu Mizaru.
Javorak je zauzet, elo naoruanje jednog italijanskog ba-
taljona s tenkovima i drugom motorizacijom bilo je zaplenjeno.
Sava je blistao od sree. U sadejstvu sa jo dve brigade, on je
tog jutra iz stroja izbacio 1.450 neprijateljskih vojnika, zaplenio
i otetio sedam tenkova.
Velika pobeda na Javorku snano je odjeknula u Crnoj
Gori. O Savinoj legendi koja je ila daleko ispred njega, koja
je stizala dovde iz daleke Bosne, dodat je jo jedan podvig,
ime je Sava u oima naroda postajao jedan od najpoznatijih
simbola line hrabrosti i junatva borca oslobodilakog rata.
Posle Javorka, Sava je sreo svoje stare, predratne i ratne
drugove komuniste. On se radovao tom susretu, ispoljavajui
srdanost, to je inio iskreno, od srca.

36
 Njegovi borci, komandanti i komandiri uvek su eleli da
ga neim obraduju posle uspene bitke. Znali su da Sava voli
dobre konje i dobro oruje. Posle Javorka doveli su mu divnog
konja, dobro izvebanog, koji je, izmeu ostalog, poigravao po
taktu muzike. I taj konj je odmah posle bitke poneo kao na
krilima Savu u obilazak novih poloaja. Kada se vratio s tog
puta u tab, Sava je ugledao nekoliko ljudi za koje je znao
da su saradnici okupatora.
Gdje ste kuke italijanske! vrisnuo je s vrata.
Smirio se tek kad su ga upozorili da su to pregovarai
koje su Italijani poslali da pitaju jesu li partizani spremni da
pregovaraju o razmeni oficira. tab je uskoro mogao da porui
Italijanima da mogu poslati zvanine pregovarae na odreeno
mesto.
Sutradan se pojavio kamion s belom zastavom, koji je vo
zio pregovaraku delegaciju. Kad su se pregovarai iskrcali,
pojavio se Sava. Tada je neko meu pregovaraima rekao:
,,Mizara! Na opte iznenaenje prisutnih, Italijani su se,
bez ikakvog razloga, rasprili i tek posle kraeg vremena opet
okupili. Poneki od njih do kraja pregovora nije mogao sakriti
podozrivost prema Savi Mizari, o kome se i u nekim italijan-
skim jedinicama znalo vie nego to se moglo oekivati.
Italijanske pregovarae su zanimali samo oficiri. Oni su
ih i zamenili. Njihovi vojnici su bili ogoreni kad su uli da se
italijanska komanda za njih ne interesuje. Prihvatili su pred-
log da formiraju svoju jedinicu i da se prikljue naim bor
cima. Mnogi od njih ubrzo e poginuti u borbama oko Sutje-
ske, sa Savom, ili su, ne mogavi da izdre tekoe koje su
naile: glad, napor i bolesti umirali u koloni.

PROMAIO PANTERA
U zoru 21. maja 1943. neprijatelj je tenkovima, motorizova-
nom peadijom i avionima potiskivao Savinu brigadu od Nik-
ia prema Savniku.
Kada je poeo napad, na osmatranici na Vujevcu (gdje je
bila i baterijska osmatranica) nalazio se Sava Kovaevi,
sa grupom drugova iz njegovog taba. Sava je naredio Janku
Miunoviu, komandiru baterije, da se s baterijom od poloaja
do poloaja prebacuje ka Lukovu, s tim da protivkolac prebaci
na poloaj iznad cisterne u Lukovu, odakle moe sigurno ga-
7 Sava K ovaievi
97
dati njemake pantere". Negdje oko 10 asova devet njema
kih tenkova bilo je postrojeno kao za smotru, te Sava ree:
Nikad ljepe mete u ivotu neu vidjeti, niti e se ovom
naem protivkolcu ovakva meta ikad pokazati.
Poto je vrlo dobro izraunavao elemente za gaanje, Jan
ko pogodi jednog, pa drugog, pantera", ali im ne nakodi ni
ta, samo se malo razmakoe. Poe Sava da gaa. Prvi put pro
mai. drugi put granata skliznu, ali tenk ostade neoteen.
Bacaj ovo, Janko, viknu Sava, nije ovo nita, mo-
raemo pribaviti bolje i sigurnije topove!
Drue Sava, neu ih baciti dok sam iv, valjae oni za
druge ciljeve kao to su i do sada valjali odgovori Janko.
Sava se nasmija i dodade:
Dobro, Janko, dobro.
Uto stie motorizovana peadija. Razvi se teka b orb a. . .

RAPORT U OPUSTELOM AVNIKU

U jeku je peta ofanziva". Savina brigada vodi teke od-
brambene borbe, titei ranjenike i obezbeujui Vrhovni tab.
I evo je ispred Savnika. O nekim pojedinostima odatle pie
jedan od Savinih saboraca:
Odstupamo korak po korak s jedne i druge strane puta
preko krnovskog stenja i opustelih panjaka prema Savniku.
Ve nekoliko dana primoravamo Nemce da se dva-tri put dnev
no penju na vozila i silaze s njih, da uvek u tom penjanju
i silaenja vie njih sie nego popne i da svaki put posle
borbi zajedno s nemakim vojnicima ostane u crnogorskim
kripama i po nekoliko tenkova, kamiona i topova. Skraujemo
motorizovanu kolonu svaki put za nekoliko desetina metara i
nekolko desetina Nemaca.
Osmog dana uvee, posle najeih borbi na prilazima
Savniku, odstupamo da bismo sutradan iznad Savnika ponovo
primenili Savinu taktiku stovari-natovari, vabo".
Na ulazu u Savnik, komandant Sava izlazi u susret ko
mandantu mesta. Po svim vojnikim propisima raportira borac
Pete crnogorske Vojo Cerovi, koga je Sava osobito voleo i
zbog njegove vesele naravi. Zna komandant Savnika, kao i svi
borci Pete crnogorske, da Sava od svakog, ma kako teka si
tuacija bila, zahteva strogo vojniko dranje.
Drue komandante, stanje ratno. U Savniku nita novo",
a zatim odmah tihim glasom tuno dodaje: Savnik jednom
 duom die, u avniku, sem jedne bake u onoj preostaloj ku
ici, nema vie ive due".
Staricu s intendanturom brigade evakuisati pod Durmi-
tor, rekao je Sava komandantu Savnika i uputio se pognute
glave prema zgaritu.
Tako potitenog svog komandanta nikad ranije nismo
videli.
U ranijim ofanzivama prelazilo je ovo mesto iz ruke u
ruku nekoliko puta. Svaki put Talijani i etnici palili su ga i
razarali Njegovi su se stanovnici davno raselili po durmitor
skim kolibama i peinama, po partizanskim brigadama, ili su
izginuli.
Nemaki, talijanski i bugarski faisti, etnici, ustae i ko
zna koja jo ,,fela raznih vojski bili su nam se privukli sa
svih strana, uvrtevi sebi u glavu da e nas u ovoj ofanzivi, u
ovom obruu, najposle ipak unititi.
Imaju vei broj motornih vozila nego mi boraca", ko-
mentarisali su izmeu sebe nai borci." Eh vabo, da nismo
samo ovako ranjeni, pljunuo bih ja na tvoju mehanizaciju i
tvoje obrue", jada se drugu pored sebe mitraljezac dok jei
potmula grmljavina topova i eksplozija avionskih bombi oko
nas i tamo prema Magliu, oko glavnine naih snaga. . .

S RANJENICIMA PREKO PIVE

Centralna bolnica, koju tite Savine jedinice, izbila je na
reku Pivu. Komandant Sava je as u zatitnici, as u prethod
nici, as pod nosilima. Tamo gde je najtee. Evo jednog od za
pisa o tim trenucima pred Pivom:
Bez minuta odmora, drei se jedan za drugoga, kreu
napred bord i ranjenid, vrsto reeni da ive, do pobede.
S danom koji se pomalja iznad Durmitora prispeli smo do
obale Pive. U ranim jutarnjim asovima, dok se podiu jutar
nje magle, sluamo huk reke u dubini, koji nadmauje tutnja
vu bitke to otpoinje. Gledamo reku u ponoru kao traku plat
na kako se preko kamenja survava prema Drini. Hiljadu i vie
metara valja silaziti do njenog korita, stazom useenom u stenu
papcima divokoza, hiljadu i vie metara valja se peti uz stene
da bi se dolo na planinsku povr, na uvene panjake Vueva.
Kako emo sneti nosila, kako e nai konjii niz tu stazu sneti
hiljadu osam stotina ranjenika? pitaju se pogledima borci
koji stoje na obali reke.

99
 Bez obzira na avione koji tek to se nisu pojavili, moramo
prei reku. Navikli smo na njihovo besno zavijanje u vazduhu
i na njihovu tanost pojavljuju se, redovno, u talasima nad
nama u rasvit dana. Pa ipak, prvi put u ovoj ofanzivi odustali
su i Nemci od svoje tanosti i poeli da se i nou unjaju sa
svojim avionima nad naim glavama. Na nonim zastancima,
da nas ne bi otkrili avioni, ne loimo vatre. To e pravilo pre
kriti tek po neka tifusarska grupa. Jedinice Pete brigade os
taju i dalje u zatitinici da tite nesmetan prelazak itave
kolone preko reke.
Sedimo sa Savom na kamenju pored same staze, na mestu
gde ona pada u kanjon. Pored nas prolazi kolona ranjenika i
nestaje dole u ponoru prema mostu. U tim trenucima bitke koja
se poela rasplamsavati Sava mi je izgledao, dok je sedeo na
tom kamenu, kao gorski orao, miran i staloen, svestan svoje
snage. Kuriru koji je krenuo da prenese nareenje zatitnici
da na svaki nain dri poloaje do sumraka nije zaboravio
da dobci:
,,U sumrak posle prelaska zatitnice preko mosta na Pivi
mineri da diu most u vazduh". Granate nemakih topova ve
poinju da araju preko nas, oko naeg jedinog izlaza i staze
s one strane reke koja vodi na Vuevo.
Pored nas, nekoliko metara dalje, sedi drug bez desne noge
(odseena mu je ispod kolena). U borbama oko Vojnika nepri
jateljski mitraljez otkinuo mu je nogu, a konj koji ga je nosio,
iznemogao od stalnih mareva ili ubijen pod njim, ostao je
negde u durmitorskom stenju. Sluamo ga kako slabim glasom
dovikuje drugovima koji prolaze s nosilima ili vode konje s
drugim ranjenicim a: Drugovi, i ja u s vama, ekajte, mogu
i ja . U prolazu su mu borci dovikivali da e, im naie prvi
konj s mitraljezom, skinuti mitraljez i njega poneti, ali je on
i dalje dovikivao: Drugovi, mogu i ja s vama". Tenja da ide
napred bila je jaa od strpljenja da eka na konja s mitralje
zom. Uoivi prazno mesto u prekinutoj koloni, uzeo je granu,
i, pomaui se njome, poeo se sputati niz okomite pivske ste-
ne. Na opomenu druga koji ga je sustizao da ne moe izdrati
i da treba ekati konja, odluno je odgovorio da nikako nee
biti izbaen iz stroja.
M ost. . . Dole na stazi, u stenama prema reci, zastoj, ne
moe se dalje: ubijen je na stazi konj koji nosi kazane. Iz du
bine se uje prodoran glas komandira ranjenikog eelona, koji
nareuje: Konja s kazanima zbacite sa staze". Njegov glas

100
 prate tupi udarci o stenje konja i kazana koji lete dole prema
reci. Za konjem i kazanom leti i jadikovanje jednog druga,
verovatno kuvara: ta ste uradili, odgovarau intendantu zbog
kazana, u emu u kuvati drugovima ruak?" iako je i sam
znao da nije imao niti e skoro imati prilike ita da skuva u
tim istim kazanima. ivimo ve nekoliko dana, i mi i nai ra
njenici, na paretu poluprenog konjskog mesa i travi. uva
i kuvar svaki deli opreme po svim nepisanim zakonima nae
armije.
Mjesta prolaz za ranjenike!" uje se sa svih strana.
.,Pao je konj pod ranjenikom, mitraljez na ruke; konja ra
njeniku!"
tuke" dolaze! Jedna, dve, pet, deset, dvadeset, trideset
osam brojimo ih naglas. Krue nad nama i odvajaju se grupe
od po tri eline ptice, obruavajui se dole ispod nas u kanjon,
lete niz kanjon da bi iz njega izletele olakane za bombu od
500 kilograma. Sve su oi uprte na most. ta e biti ako nam
ga srue? Ceo tok Pive je takav da se ne moe nigde prega
ziti; to je jedini prelaz na brzu ruku sagraen.
Prskaju stene u kanjonu, stubovi vode i dima od eksplo
zija bombi diu se uvis i u svom tom komaru ne vidimo vie
most. Ovoga puta on nam je vaniji od samog ivota, od svega.
Hiljade naih ranjenika treba tuda da prou.
Odjedanput, kada se dole malo razbistrilo, ugledali smo
kako se kolona i dalje kree preko mosta. Eno ga, stoji. Izdr
ao je bombardovanje bolje nego mi" vie Sava iz sveg
glasa, i pokazuje rukom prema mostu, ne toliko da pokae
drugome, ve da sebe uveri da on jo stoji. ,,E vala, drugovi,
nee mi niko verovati kada budem priao da su avioni leteli
ispod nas. Dosta su nam leteli iznad glava, pravo je da nam
malo lete ispod nogu!"
Kolona se i dalje kree bez obzira na mitraljiranje roda".
Bre!" uje se sa svih strana. Kuriri svaki as donose iz-
vetaj da Nemci navaljuju sve besomunije na nau zatitnicu.
Gledamo dvogledima: naa je prethodnica ve izbila na Vue-
vo. Mostobran na Pivi je obezbeen.
Sa zatitnicom se i mi sputamo niz litice. Staza je obele-
ena krvlju i poginulim drugovima. Sa bolnicom, posle itavog
dana borbe, u sumrak dolazimo na most. Sa nama i Sava. Gle
damo most prelazei preko njega tako krhkog, povezanog e
linim uadima za stene, i udimo se kako je izdrao napade
desetina nemakih bombi. ini nam se, premda se pod naim

101
nogama klati, da ga niko nee moi razruiti. Iza naih lea
miner stavlja izmeu balvana pored elinih uadi nekoliko
patrona dinamita.
Eksplozija iza naih lea i dok smo se za tren okrenuli
mosta vie nije bilo. Razdvojio je miner obale reke i nas od
Nemaca koji su nadirali za nama. Sava se smekao. . . "

POSLEDNJI POZDRAV
Uoi proboja preko Sutjeske Niko Jovievi, komandant
bataljona iz Pete proleterske brigade, poslednji put se susreo
s legendarnim komandantom Savom i toga se ovako sea:
,,U kasnu no Sava je poslao kurira po mene. Naao sam
ga kako je zamiljen sedeo naslonjen uz debelo bukovo stablo.
Ispred njega je dogorevala velika vatra, a oko nje, u krugu,
tabanima okrenutim prema ognjitu, lealo je nekoliko drugova
pod atorskim krilima . . .
Sava je podigao pogled sa vatre na mene kad je uo kako
pucketa suvo sitno granje pod nogama. To je prvi put da sam
ga video tako zamiljenog i staloenog.
No bee tamna, hladna i jeziva u svojoj tiini. Samo bi se,
u dugim razmacima, oglasio mitraljeski rafal.
Pritisnue, a, Niko? pokuava Sava da se nasmei
i skupi desnu nogu kao da mi pravi mesto da sednem.
Steu, steu! odgovorih poluglasno, da ne bih pro
budio one pod atorskim krilima.
Vidjee s ju t r a !.. Zid je pravi pred nama. Ali svaki
moemo probiti! . . .
Zatim Sava malo pouta i ree, kao za sebe:
Koliko je ove gadije navalilo na nas sa svih strana,
boga jo j bojeg!
I opet je zautao. Oprui noge u utim izmama, i pravei
loptice od mahovine, niani i gaa u vrhove izama. Odjed
nom e:
Niko, to prije na brdo. Vodi vojsku!
To ,.brdo je bilo Vuevo.
Onda Sava, odjednom, lupnu akom po butini i prui mi je :
Evo ti ru ke! . .
To je znailo da mogu ii.
Iznenaen pogledah ga u oi. Zamutile su mu se bile
od nesanice i umora, ali uvek jednako ive i neustraive.

102
 Ako se ne vidimo vie s ove strane Sutjeske, videemo
se negde na onoj strani, Niko, budi siguran! dodade, teglei
me za ruku navie kao da mi pomae da ustanem.
Naalost, nisam se vie video s njim ni s ove ni s one
strane Sutjeske. U onom stranom krkljancu nestalo je tog he
roja, tog neuvenog optimiste. Ali je ostao da ivi u nam a. . .
Tri meseca kasnije, 13. septembra 1943, borci njegove bri
gade, one legendarne Pete proleterske, urili su niz padine Ko-
ura. Hitali su u nove borbe. Sa njima je bio i metanin i on
e, odjednom:
E, Sava lei onamo gore, blizu onog bijelog stabla.
Tada su borci s najveim potovanjem i tugom sahranili
svog komandanta, zamiljajui njegov herojski lik kako stoji
neoboriv i snaan, kao nekad na elu brigade, malo pognut,
udubljen u boj ispred sebe, vrebajui odluujui momenat da
i on zagrmi: Naprijed, proleteri!" i da poleti u okraj kao
orluina.
Svi su znali da Sava nepovratno lei u humci koju su is
kopali, pored Sutjeske, ali nikom od njih u tom trenutku ne
bi bilo udno da odjedanput uje kako odjekuje itava klisura
oa njegovih mukih poklia. Sava je, kao svaki junak iz legen
de, samo malo zaspao u gori, da bi se, odmorniji i orniji za boj,
probudio ba kad ustreba, onako silan, neobuzdan, kad je u pi
tanju sloboda, onakav, kakvog ga je rodio narod a vaspitali
Partija i Tito. Za njegove borce Sava e to ostati veito."

NO UOI 13. JUNA

Knjievnik Mirko Banjevi, borac Savine brigade, opisuje
no u kanjnonu Sutjeske koja je prethodila 13. junu, danu Sa
vine pogibije:
12. jun. Krenuli smo. Nastalo je muno i herojsko pro
bijanje. Sa svake strane smo ugroeni. Pada velika kia. Grm
ljavina odozgo s neba i odozdo sa zemlje. Ispred noi povorka
je krenula. Idemo pod stranom grmljavinom topova. Mrak je.
Sputamo se ka Tjentitu, skoro cijelu no. Sve se zgrualo: i
vojska, i stoka, i bolnica, i zbjeg. Nailazimo na mrtvog Bujaka,
intendanta Zijametskog bataljona, i pored njega jo etvoro
ubijenih. Silazimo na Sutjeku i gazimo. itava tragedija, ve
lika, neviena povorka stradanja i herojskih napora. Mnogi
prelaze ali neke i voda zanosi. ujemo vrisak. Svanu nam na
drugoj obali. Bataljoni i glavna kolona ve su nekud proli.
Masa ljudi ne zna kuda e.

103
 Sava vie iz haluge odozdo. Naa kolona jo silazi niz Dra-
go-sedlo. Na je top na jednom obronku. Sava komanduje
gdje da se puca. Nijemci znaju kuda se glavnina kree. Ubrzo
je Sava doao u svoj tab, koji se kree ispred nas. I ja sam
se prikljuio njima. Bacai pravo u krivinu ispred nas. Skre
emo malo udesno, pa opet niz prodor stranom, po kojoj su ra
sturene mnoge stvari. Po neki sjedi, kao da se nita ne deava.
Iza crnog vala, pet-est mrtvih. Bili su se tu sklonili. Baca, ili
top ih je iskomadao.
Sjednem umoran na mahovinasti kamen, ogrnut mokrim
ebetom. Okolo neko prolazi, neko zastaje. Seljak iz naeg
zbjega (Bjelopavli) prilazi gomili mrtvih u kojoj je i njegova
ena: dovodi svetenika Kalezia, vjerskog referenta. Prigra-
die je kladinama i mokrim suvadima simbolino je sahra-
nie, je r se nema vremena za kopanje groba. Svetenik uini
prstom pomen i nasta utanje. Zaista neobian prizor u ovak
voj situaciji.
Ko nije vidio svu silu naih ranjenka, rodoljuba, vojske,
kako se svaljuje niz vjeito duge i bezmjerne gorovite strane
Sutjeske, ko nije vidio onaj plamen topova i bacaa, zaplju-
skivanje mitraljeskih zrna s jedne i druge strane i razlijeganje
grmljavine u kanjonima; ko nije sluao i vidio povike i jurie
prsa u prsa; ko nije uo gromovit glas Savin i njegovu zapo
vijest; ko nije vidio poginule borce i izdahnule bolesnike na
putevima kuda se prolazilo; ko nije sretao onaj zeleni plamen
neprijateljskih automata, taj e zamiljati ovaj mar za pro
dor kao jedan od teih napora i hitanja ka glavnom popritu,
a nee znati da nikad tako jedan narod u dvostrukim ili tro
strukim redovima, uz vojsku, i na beskrajnom putu stradanja,
nije iao da se hvata u kotac na ivot i smrt sa ljutim elju
stima neprijatelja, koji je sad stezao nas Treu diviziju (i
grupu oko nje i ranjenike). Mi smo u obruu, u treem nema-
kom krugu, koji je zatvoren na samoj Sutjeci oko jedne iz
morene, izranjavljene vojske prozeble, skvaene nepresta
nom kiom, zasipane studenim planinskim gradom, izmijea
nim s olovnim zrnima i komadima rasprslih granata.
U ovom silasku nastao je as kamenog utanja koji ledi
grudi, je r Nijemci pristiu, a mi se borimo u glibavim sta
zama . . .
Ispred same zore tek smo na ledini obale iznad rijeke. Ra
zumije se, samo jedan dio, dok drugi jo stalno prelazi preko
rijeke, a kolona pozadi neprestano prilazi. Samo muklo stoji
tutanj zemlje i pljasak vode. Skinuo sam cipele, svezao jednu
za drugu, stavio oko vrata, zavrnuo nogavice iznad koljena to
104
se vie moglo, i, najzad, zagazio. Voda je bila hladna, a ne vidi
se ni pedalj pred sobom. Konjima za repove dri se neja, a na
konjima tim ivim prelazima, mnogi izlaze na drugu obalu.
U virove brze, ledene rijeke, padaju iznemogli, posru djeca ili
bolesni, gazei se u talasima. Neko se udaljio od ice koja je
stavljena preko rijeke kuda je najplie i gdje treba prelaziti.
Sluajui nemile i prodorne glasove: Drue, ne daj, utopih se!
negdje desno i dublje niz rijeku, spontano sam se uhvatio jed
nom konju za rep, da ne bih pao, jer mi se na svakom koraku
klizavo, uglaano i oblo kamenje izmicalo ispod nogu, i kad
bih posrnuo, zaas bi me masa mogla pregaziti ako bih se i mo
gao odupirati talasima. Partizan koji je na konju okree se i
vie: Ne, drue, pusti konja!" i mae rukom kao da hoe da
me odgurne. Ja se grevito prihvatam i odgovaram da ne pu
tam lako.
I dockan je vojska prebrodila. Ranjenici prelaze do u zoru,
a od borbenih jedinica ima jo onih koji po zadatku nijesu
uspjele da preu. Neki su bataljoni ve pritijenjeni iza nas i
brane se od muke navale divljih neprijateljskih redova.
13. jun. Poginuo nam je slavni, narodni heroj, koman
dant divizije Sava. Pogodilo ga u glavu. Ostao je kao mnoge
stotine. .. "

KAA ZA MALU DINU

Jo krajem maja 1943, u vreme tekih borbi po Crnoj Gori,
prialo se u Petoj brigadi kako njihov omiljeni komandant tre
ba da primi komandu nad Treom divizijom. Borci su to sma
trali priznanjem svom komandantu i sebi, ali su, u dui, eleli
da sa Savom prou i kroz ovu teku ofanzivu, da on ostane i
dalje na njihovom elu.
etvrtog juna, stigla je naredba druga Tita. Sava ju je pro
itao na prilazima Pivi. Vest o njegovom odlasku iz brigade
brzo se proula. Svi su mu estitali. Meu ostalima i pesnlk
Ivan Goran Kovai. On je Savi estitku sroio u stihu, to je
hrabrog komandanta oevidno dirnulo, pa je ustao, digao sti
snutu pesnicu na pozdrav i rekao glasno, pred drugovima:
Teka je situacija, drugovi, ali uhvatiemo se u kotac s ne
prijateljima i tui ih kao to smo ih svuda tukli!"
Ali i tamo, na dunosti komandanta Tree divizije, u ijem
sastavu je bila i Peta brigada, ostao je srcem sa svojim subor
cima, borcima s kojima je preao dug ratni put do Jajca. S nji

105
ma e izvesti svoje poslednje jurie, s mnogima poginuti. A oni,
koji su preiveli tu najveu dramu oslobodilakog rata soaju
se kako je Sava, ba u dolini Sutjeske, naredio da se jedan
jedini kilogram jemenog brana, koji je intendant uvao kao
neprikosnovenu rezervu, da glumcima Pozorita narodnog oslo
boenja da skuvaju kau za malu Dinu, devojicu Ivke Ruti.
U vreme proboja preko Sutjeske, od ranjenika do ran je
nika, du kolone, nou, prenosilo se, apatom: Sava je nare
dio da se ne jadikuje. Malodunost je sramota za svakog od
ras, pa i za one koji umiru na nosilima!" Tako su govorili,
tako su se drali, ostajui dosledni svom komandantu.

POSLEDNJA NAREDBA
Jedan od Savinih saboraca, ovek koji je uestvovao u iz
vravanju poslednjeg nareenja svog omiljenog komandanta
Milivoje Maksimovi, ovako opisuje te dramatine trenutke:
Dvanaestog juna, u naletu smo protjerali Nijemce preko
Sutjeske, a pred smiraj sunca odbaeni su jo dalje. Neki dije
lovi nae Tree divizije su ve posjeli poloaje tamo preko rije
ke i glavnina se priprema da poe za njima. Pukaranje, mi
traljeska i topovska paljba ne prestaju, tuke" jauu i u
briuem letu nadlijeu i m itraljiraju. Borba je trajala sve dok
se nije potpuno smrailo. A onda se sve u tia . . .
Nou prelazimo Sutjesku, s desne obale na lijevu. No je
mrana, a mrak je na prijatelj, a i izdajnik. Jedna za drugom
kolone boraca Pete crnogorske brigade, ranjenici i tifusari gaze
nabujalu rijeku. Svaki as oekujemo borbu. Nijemci su pred
nama, za nama i do nas s obje strane. Ovo je kao predah!?
Zlobni podsmijeh sudbine: predah bez predaha. Tek smo izali
iz jedne borbe, a u zoru ili odmah sad eka nas druga,
jo tea. Koraamo tiho, tiho, utati treba, a zloslutno je to
utanje. Nareeno je da bude tiina, i naglaeno: Sava je
naredio: tiina". Spreman je i on da zagazi. Nee da jae
konja. I zagazi. Tiina" prenosi se kolonom. Ni um ni
najm anji zveket ne smije da se uje, a odjedanput Savin glas
sa sred Sutjeske prolomi n o . . .
emu taj reski glas, makar i od Save, u ovoj stravinoj
noi? Znali smo to Sava bodri. Kolona ivahnu, urili smo,
gazili rijeku i od nje se tijela ledila. Pridravamo se za icu
koju su postavili oni koji su preli prije nas. ica se najednom

106
 prekide, valovi odnose nemone, ali ipak se prelazi. Nasumice
su sada gazili oni za nama, ali bez zastoja se ilo dalje.
Moja je eta bila prepolovljena, pregladnjela, iznurena u
danononim borbama i marevima. Umor, glad i nespavanje
uinili su svoje. Takva je bila moja eta, a takve su bile i sve
druge ete i bataljoni, ali ilo se naprijed.
Susretosmo se u svitanje, na jednom proplanku: bili smo
na kratkom zastanku i na nas su iznenada zapratale bombe i
oinuli nas mitraljeski rafali. Razvili smo se i napadali uzbrdo,
tukli smo se sa Nijemcima iz neposredne blizine i mijeali se
sa njima. Svie i razdanilo se. Zauzeli smo predstrane rovove.
Juriamo i osvajamo slijedee. Kroz jutarnju maglu probijamo
se korak po korak navie. Kada se magla malo razila, na nas
se srui uragan. Kroz pakleni urnebes mitraljeske, minobacake
i artiljerijske vatre, kroz pomamno zavijanje tuka", uo se
Savin glas: Baca ovamo!" Vojo Popovi uk preskakao je
bunje da bi se Savino nareenje to prije izvrilo. I, vie se
glasa nije moglo uti, sve zagluie rafali i eksplozija, katkad
se nita nije moglo ni vidjeti na mahove sve bi dim prekrio...
Osvrnuo sam se i moje ete nije vie bilo. Sve je lealo
mrtvo i iskasapljeno. Jedan borac razmrskane glave udari dva-
-tri puta stisnutom akom o zemlju pa se i on isprui i osta
nepomian. Zario sam glavu u zemlju, pribio se uz prtinu i za
alio to nijesam mnogo manji. Malo docnije uh iza lea:
Sava je poginuo . . .
U srce me ubode strana vijest, koja mi je u isto vrijeme
izgledala i nevjerovatna, a i sasvim moguna u ovoj i ovakvoj
situaciji.
I Sava je mrtav uzdahnuh bolno, a kroz glavu mi si
nu onaj njegov do maloprije ivahni i otri pogled ispod namr
tenoga ela i kao da opet uh onaj dobro poznati strogi i
dragi glas:
Naprijed, proleteri!
U dui, u svijesti, u itavom biu pue neto preteko
i uasno, skrha se, srui se i propade nekud u ambis. Pred su
znim oima izbi slika potpunog sloma i sveobuhvatne propasti,
bez trunke uzdanja ma u to, bez ikakve nade. . . A onda. u
meni odnekud zatreperi prijekor. Kakvo je to dranje komuni
ste!? Pa ovo je borba, teka i uasna, a ti si jo iv i zdrav!
ini to je u tvojoj moi! Ajde, dalje, dalje! iv si, mrdaj,
gmii! . .
Naprijed! tre me iz uzbuenja i malodunosti glas
naelnika taba nae i Savine brigade.

107
 KURIROVA SUZA
Vasil Banievi Sro bio je kurir i saborac Savin u posled-
njem juriu, o emu pria:
No je odmicala polako, kao da baulja. Duga, dosadna
no. Tek kad smo zali u umarak, na istoku se ukazala mutna
ivica kose. Planinskim putem to ga je izrovala kia prolazili
su delovi nekih jedinica. Dan je poeo da razbija mrklu no.
I tek to su borci na putu proli stotinu metara, odjeknuo je
rafal, procepao nesnosnu tiinu i kao da je razbio mrak.
Odmah posle tog rafala, nastade krkljanje. Bilo je strano.
Moda zato to je no bila tiha, inilo mi se da puca sve zemalj
sko oruje. Neprekidno, sasvim blizu. Misli tu su, odmah iza
grma koga je tek otkrilo svetio dana, i nikako da prekinu ra
fale; ini ti se istopie cevi.
Sava je stajao kao ukopan, kao veliki i upeatljivi kip.
Njegove misli bile su upuene borcima koji su naletali na Nem-
ce, njegov um je traio izlaz, pomo svojim junacima. Ljudi su
gledali njega. ekali su da kae ono to je morao da izrekne.
I tek to se malo utiala vatra, razlegao se gorom i vodom nje
gov gromoviti glas. Odjeknuo je desetostruko u nemirnom pra
skozorju:
Naprijed, drugovi!
Poleteli smo za njim. Njegov glas dao nam je krila. Sju
rili smo se na izderani put i pojurili na neprijatelja. Eh, da
smo bili licem u lice s neprijateljem razbili bismo ga u
paramparad. Ni sto metara nismo pretrali. Doekalo nas je,
mislim, stotinu mitraljeza, sakrivenih u gustoj umi. inilo mi
se da mi je vatra opalila lice. Pucali su iz neposredne blizine.
Sava pada im odjeknue rafali. Legao sam pored njega.
Drue Savo pozovem ga. Nije mi odgovorio. Znao sam da
je mrtav. Inae ne bi on bio Sava a da mi ne odgovori neto.
Tek onda videh kako mu se niz lice sliva krv. Pogodili su ga
u glavu.
Vratio sam se da javim tabu o Savinoj pogibiji. Pogibe
drug Sava rekao sam Ivanu Milutinoviu Milutinu, pod-
predsedniku AVNOJ-a. Tie, ne govori glasno" opomenu
me Milutin." Nikom ne govori, inae u te ubiti. Zna da je
Sava bio simbol junatva za sve borce i njegova pogibija moe
da ih demoralie. Idi, tri, pokrij njegovo telo . . .
Vratim se na onaj prokleti razrovani planinski put. Drug
Sava lei na mestu gde je i pao, pored puke, sa velikim pi
toljem, torbicom i dvogledom o bedrima. Suze mi grunue,

108
dah mi stade. Nisam mogao, nisam hteo da ga diram. Skinuo
sam sa sebe atorsko krilo i pokrio svog komandanta. I po-
slednji put, kroz suze, gledao junaka, diva. . .

NI MRTAV SE NIJE DAO

Krajem 1943. Milentije Popovi i Vladimir Dedijer su se
nalazili u Kairu, na leenju u saveznikoj bolnici. Tamo su ih,
kao predstavnike Titovih partizana, svakodnevno saletali i no
vinari, pa o jednom takvom susretu Dedijer pie u svom
Dnevniku":
Doveo nam je Stojan Pribievi jednog dekia, novinara
u uniformi amerikog vojnika, koji je stalno skakutao kao jare.
To je bio Valter Berntajn, dopisnik amerikog vojnog aso
pisa ,,Jenk, koji se tampa u desetak izdanja od Atlantika
do Pacifika u vie miliona primeraka. Milentije je razgovarao
s njime preko tumaa, dali smo mu materijal na egleskom, a
on nam ree:
Ja u napisati lanak i doneu vam ga da proitate.
Pazi, molim te, ovaj sam nudi lanak. Disciplinovan
ovek.
Doe Berntajn posle tri dana, itamo lanak i vidimo da
ga pie ovek s naim nainom miljenja. Pita ga Milentije,
obazrivo, otkuda mu ti izrazi, a Berntajn odgovori:
Pa i kod nas se ita Lenjin!
Samo je Berntajn imao neprilika sa engleskim vojnim
cenzorima. Oni su mu zabranili da u svome lanku upotrebljava
izraz politiki komesar, ve traili da pie politiki oficir. Za
branili su mu da napie da partizani nose crvenu zvezdu na
kapi. U svome asopisu, Berntajn je objavio i vie slika. Na
svim slikama cenzori su retuirali petokraku, ali cenzor je cen
zor zaboravio je s naslovne strane da skine sa kape Save
Kovaevia, ne samo petokraku, ve i srp i eki.
Ni mrtav, Sava se nije dao!

109
 SADRAJ
Neukrotivi __ __ __ _ g
Primoran poljoprivrednik ___ _ 9
Prvi sukob s policijom __ __ 10
Monter u Trepi _ __ 12
S crvenim dosijeom" u Beogradu _ _ 14
Pretnja naelniku 15
Ukinut post _ __ 16
Bunt na pijaci 17
Meseci ilegale 19
Predavao marksizam na robiji 22
Lekcija ui iz Jabuka 24
Borac protiv praznoverica 26
Posramljeni predsednik vlade 28
Zaplaena policija _ _ _ _ 29
Uoi rata 30
Predustaniki dani 34
Juri na Grahovo 35
Na Grabu 36
Napad na tenkove 40
Pregovori s Italijanima 42
Eviva Mizara 46
Susret u Vraenoviima 46
Suze za drugovima _ _ _ _ _ 50
Bie puaka 52
Presuda pijunima _ 53
Snimak na osmatranici 54
Dve tablice ishrane 56
Prekor i pohvala 58
Medu devojkama 59
Samouvereni _ _ _ 60
Pesma kao haubica------- 61
Samokritika 62
Borac za disciplinu 64
Siguran u moral 66
Rana na Goranskom _ _ _ _ 67
U zatitnici 70
Crnogorski Capajev _ _ _ _ _ _ _ 73
Prosuti doruak 73
Proboj preko Bitovnje _ _ _ 75
Prva Titova pohvala 76
Kurir i sinovac Dragan 79
Pismo ilegalcima 81
Ispitivanje domobrana 83
Kako je Savo objanjavao _ _ _ _ _ _ _ _ 85
Kuvar Gligo 86
S topom na bunker 87
Jai od elika 89
U amcu preko Neretve 91
Junak na junaka 92
Tuga za prvoborcima 94
Zavirivanje u duu nevesinjcu 95
Poklon komandantu 96
Promaio pantera" 97
Raport u opustelom Savniku 98
S ranjenicima preko Pive 99
Poslednji pozdrav 102
No uoi 13. juna 103
Kaa za malu Dinu 105
Poslednja naredba 106
Kurirova suza 108
Ni mrtav se nije dao 109
 BIBLIOTEKA LEGENDE

I KOLO

1. Ivo Lola Ribar

2. MoaPijade

3. ikica Jovanovi panac

4. Sava Kovaevi

5. Rade Konar

6. Vladimir Peri Valter

IZDAVA:

NIP DECJE NOVINE

GORNJI MILANOVAC
TAKOVSKA BR. 6

Osloboeno plaanja poreza na promet, miljenjem Re

publikog sekretarijata za kulturu SRS, broj 413-9 73-02 od
12. I 1973.