Da bi na govor i pisanju bilo pravilno i smisleno treba da znamo padau, da ne bismo rekli Izaao sam iz kuu i

krenuo ka grad. i tome slino. Da ne ispadnemo glupi u drutvo svakako treba da znamo da padei ima sedam, jok
est i da ne traba da budemo genijalcu da bi to nauilo i premenili u svakodnevnom ivotom. (podvuene su rei u
kojima su padei nepravilno upotrebljeni.) Je l da da izgleda glupo i smeno? Eto emu nam slue padei.

Padei su razliiti oblici jedne promenljive rei i u srpskom jeziku postoji sedam padea. Promena rei po
padeima zove se deklinacija.

Padei u srpskom jeziku su:

- nominativ,

- genitiv,

- dativ,

- akuzativ,

- vokativ,

- instrumental i

- lokativ.

Nominativ
Nominativ je nezavisan pade koji u reenici moe da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? ta?. U reenici u
nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenini deo predikata i priloka odredba za nain sa veznicima kao i
nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Primeri:

1. Stefan je jue doao svojoj kui.

(obratiemo panju koja re u ovoj reenici odgovara na pitanje KO? Ko je doao kui?) Stefan.

2. Ona je bila uiteljica u njihovoj koli.

(Ko je bio i ta?) Ko?=Ona ta?=uiteljica

Genitiv
Genitiv je zavisan pade koji oznaava pripadnost, deo neega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od)
ega? iji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.

Osnovna znaenja genitiva su:

- posesivni ili prisvojni genitiv (oznaava ije je neto, kome pripada).

- partitativni ili deoni genitiv (deo ili koliina neega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, neto)

- ablativni genitiv (oznaava poreklo neega, odakle je neto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, vie, povie, nie, pre, uoi, posle, nakon,
za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj

Primeri:

1. Iz obranita su izala deca.

(odakle su izala deca?) obdanita

2. Majka mog druga je medicinska sestra.

(ija majka?) mog druga

Dativ
Dativ je zavisan pade koji znai pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome?
emu?Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U reenici dativ je objekat, atribut,
priloka odreba za mesto i logiki subjekat.

Predlozi za dativ su: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Primeri:

1. Kupila sam tati sat.

(kome sam kupila sat?) tati

2. Milica je krenula ka svojoj koli.

(ka emu je krenula?) svojoj koli

Akuzativ
Akuzativ je zavisan pade kojim se oznaava objekat radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga?
ta? U reenici akuzativ je objekat, priloka odredba (mesto, vreme, nain, uzrok) i logiki subjekat.

Predlozi za akuzativ su: kroz, niz, uz, za, meu, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Primeri:

1. Jue sam sreo naeg profesora.

(koga sam sreo?) naeg profesora

2. Uz ovo jelo ne volim da jedem salatu.

(uz ta ne volim da jedem salatu?) ovo jelo

Vokativ
Vokativ je nezavisan pade koji slui za dozivanje, obraanje, skretanje panje. Pri pisanju se odvaja zarezima.
Upotrebljava se bez predloga. (hej!)
Primeri:

1. Hej, Slavice doi brzo ovamo!

2. Nemoj, Milane, trati tako brzo.

Instrumental
Instrumental je zavisan pade koji kazuje drutvo i orue ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime?
ime?Upotrebljava se se sa predlozima (drutvo) i bez predloga (orue, sredstvo).Predlozi za instrumental su: s, sa,
pod, nad, pred, meu, za1. Idem sa prijateljima na letovanje.(sa kime idem?) prijateljima

2. Putovali smo autobusom.

(ime smo putovali?) autobusom

Lokativ
Lokativ je zavisan pade koji oznaava mesto na kome se neto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na
pitanja: gde? ime? o kome? o emu? na kome? na emu? po kome? po emu? u kome? u emu?. Uvek se
upotrebljava sa predlozima.Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u1. Knjiga iz geografije stoji na stolu.

(na emu stoji knjiga?) na stolu

2. Deca se igraju u parku.

(gde se igraju deca?) parku

To je to ukratko, a sada da promenimo nekoliko rei kroz padee. Na primer: sestra, padei, letenje

- nominativ, (ko? ta?) sestra, padei, letenje

- genitiv, (od koga? od ega?) sestre, padea, letenja

- dativ, (kome? emu?) sestri, padeima, letenju

- akuzativ, ((vidim) koga? ta?) sestru, padee, letenje

- vokativ, (hej) sestro, padei, letenje

- instrumental (s kime? s ime?) sestrom, padeima, letenjem

- lokativ. (o kome? o emu?)

sestri, padeima, letenju

Nije teko, a meni je izuzetno zanimljivo. Recimo da vam neko kae da napiete tri reenice u kojima ete da
upotrebiti po jedan dativ, genitiv i lokativ.
 1. dativ Volim da priam o svojoj sestri.

2. genitiv Mi ivimo od letenja.

3. lokativ U petom razredu smo uili sve o padeima.

Nadam se da vam je jasno i da e vam ovaj tekst pomoi da shvatite osnovne stvari o padeima.

Padezi
Padei su razliiti oblici jedne promenjive rei. U srpskom jeziku ima sedam padea u jednini i mnoini. Promena rei
kroz padee zove se deklinacija.

Padei u srpskom jeziku su:

nominativ,

genitiv,

dativ,

akuzativ,

vokativ,

instrumental i

lokativ.

Nominativ

Nominativ je nezavisan pade koji u reenici moe da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? ta?.
U reenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenini deo predikata i priloka odredba za
nain sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Genitiv

Genitiv je zavisan pade koji oznaava pripadnost, deo neega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od)
koga? (od) ega? iji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U reenici u gnitiv je atribut, objekt,
imenini deo predikata, priloke odredbe (mero, vreme, nain, uzrok, cilj) i logiki subjekat.

Osnovna znaenja genitiva su:

posesivni ili prisvojni genitiv (oznaava ije je neto, kome pripada).

partitativni ili deoni genitiv (deo ili koliina neega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, neto...)

ablativni genitiv (oznaava poreklo neega, odakle je neto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, vie, povie, nie, pre,
uoi, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak,
nadohvat, i, u, mimo, du, uzdu, irom, preko, bez, osim, umest, pomou, posredstvom, izmeu,
protiv, nasuprot, usprkos, unato, zbog, usled, radi, povodom...

Dativ

Dativ je zavisan pade koji znai pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome?
emu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U reenici dativ je
objekat, atribut, priloka odreba za mesto i logiki subjekat.

Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Akuzativ

Akuzativ je zavisan pade kojim se oznaava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na
pitanja: koga? ta? Upotrbljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U
reenici akuzativ je objekat, priloka odredba (mesto, vreme, nain, uzrok) i logiki subjekat.

Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, meu, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Vokativ

Vokativ je nezavisan pade koji slui za dozivanje, obraanje, skretanje panje. Pri pisanju se odvaja
zarezima. Upotrebljava se bez predloga.

Instrumental

Instrumental je zavisan pade koji kazuje drutvo i orue ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s
kime? ime? Upotrebljava se se sa predlozima (drutvo) i bez predloga (orue, sredstvo).

Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, meu, za

Lokativ

Lokativ je zavisan pade koji oznaava mesto na kome se neto nalazi i objekat o kome se govori.
Dobija se na pitanja: gde? ime? o kome? o emu? na kome? na emu? po kome? po emu? u kome?
u emu. Uvek se upotrebljava sa predlozima.

Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u