REDLER 1/8

LANANI TRANSPORTER U OKLOPU - REDLER

KONSTRUKCIJA
Po konstrukciji i nainu rada lanani transporter u oklopu je veoma slian
transporteru strugau. Transport se ne realizuje u otvorenom oluku kao kod
strugaa, ve u zatvorenoj cevi (oluku) relativno malog preseka.
Oluk je obino podeljen na dva dela - optereen (radni) i neoptereen - u
kome se kree profilisan lanac koji u radnom delu vue estice rasutog
materijala kao kompaktnu masu (ne u gomilicama kao struga). Materijal
koji lanac povlai sa sobom ima debljinu sloja koja je nekoliko puta vea od
dimenzija lanca.
1. Oluk, 2. Profilisani lanac, 3. Pogonska zvezda, 4.
Zatezna stanica, 5. Utovarni levak, 6. Istovarni levak, 7.
etka za ienje

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

REDLER 2/8
Ovaj oblik transportera poznat je i kao Redler, a to ime je dobio po svom pronalazau (Arnold
Redler 1920). U svojoj postojbini ovaj transporter je poznat pod nazivom "En masse Conveyor".

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

REDLER 3/8

Transportni princip se zasniva na sabijanju estica materijala radnim organom u obliku profilisanog
lanca. Zahvaljujui trenju koje je vee izmeu estica materijala nego izmeu materijala i zidova
oluka, materijal se kree zajedno sa lancem.
Profilisani lanac efikasnije prenosi silu na itav presek materijala nego struga, zbog ega je mogu
i vertikalni transport materijala.

OPTE KARAKTERISTIKE
Dobre osobine Zahteva manji prostor za ugradnju u odnosu na druge vrste transportera. Zatvoreno
kuite omoguava transport bez zapraivanja okoline, prosipanja materijala i drugih tetnih emisija.
Zbog dobre popunjenost oluka nema depova sa vazduhom tako da je gotovo eliminisana opasnost
od eksplozije, a mogu je transport uz primenu inertnog gasa. Utovar i istovar se realizuje u bilo
kojoj taki, a ako treba i na vie mesta jednostavnim nasipanjem, odnosno pranjenjem preko
zasuna.
Loe osobine Veliko habanje zidova oluka i lanca kao i delimino troenje estica materijala.
Trenje izmeu oluka i lanca i materijala moe se smanjti oblaganjem, ali zbog visokih trokova to
nije uvek celishodno. Transportni kapacitet je ogranien i ne prelazi vrednost od 600 [t/h].
Primena Lanani transporter se koristi za transport prainastih materijala, pahuljastih, sitno zrnastih
do sitno komadnih sa (amin 50 mm) ujednaene granulacije i vlanosti 40%. Pogodni materijali za
transport lananim transporterom su: peene kuglice od gline, boksit, drveno iverje i strugotina, ugalj,
ito, staklena vlakna, kaolin, zrna soje, sirovi eer, PVC - granulat i dr. Lanani transporter se moe
koristiti i za transport vrelih materijala temperature 500o C. Lepljivi i peeni materijali nisu pogodni

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

REDLER 4/8
za transport lananim transporterom u oklopu. Najiru primenu nalazi u silosima i bunkerima, kako
za transport pri punjenju tako i pri pranjenju.

Granine vradnosti tehniko -

tehnolokih parametara su:
transportni kapacitet Qt 600 [t/h]
brzina transporta
materijala v 0,4 [m/s]
brzina lanca vk 0,8 [m/s]
duina jedne sekcije Lo 150 [m]
visinska razlika Ho 500 [m]
temperatura robe t 500 [oC]

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

REDLER 5/8
OSNOVNI ELEMENTI
TRANSPORTERA U OKLOPU
Lanana zvezda

Radni organ lanac Kao vuni organ kod transportera u oklopu moe da bude jedan ili dva lanca
razliite konstrukcije: sa karikama, lamelama i specijalni oblici.
Profil lanaca je prligoen vrsti tarnsporta. Osnovni cilj u razvoju
konstrukcije lanca je da se dobije to manja teina i manje
zaostajanje materijala
Utovar i istovar materijala moe se realizovati u svakoj taki du
transportne linije preko odgovarajueg otvora sa zasunom. Na mestu utovara se postavlja zatitni
ureaj za odstranjivanje krupnih komada i drugih stranih tela koja bi mogla da izazovu
neregularnosti u radu postrojenja.
Oluk se izrauje od elinog lima. Kod strmih i vertikalnih transportera oluk mora da bude idealno
zatvoren. Unutranja strana oluka treba da bude potpuno glatka
ienje lanane zvezde se realizuje pomou rotacione etke koja se postavlja sa unutranje
strane lanane zvezde. ienje neoptereenog dela oluka se realizuje pomou brisaa od koe,
gume, plastike koji se vezuju za lanac.
Pogonska stanica se postavlja po pravilu u gornjem delu transportera (lanac je vuen), a kod
velikih duina pogonska stanica se postavlja i na povratnu zvezdu.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

REDLER 6/8

TRANSPORTNI KAPACITET
Kao posledica specifinog konstruktivnog reenja primenjenog kod razvoja ovog transportera,
prisutno je zaostajanje materijala za lancem, a pri proraunu je neophodno respektovati i injenicu
da se lanac i materijal nalaze u istom oluku, kao i injenicu da dolazi do odreenog sabijanja
materijala prilikom transporta.
Pri proraunu transportnog kapaciteta ovog transportera po pravilu se koriste osnovni izrazi za
transportni kapacitet, koji se potom koriguju odgovarajuim faktorima koji respektuju konstruktivne
karakteristike, odnosno sam princip rada.
Tako jednaina za transportni kapacitet, koja ukljuuje sve navedene uticaje ima oblik:
Qm =3600 F v k p m k1 k 2 v [t h ]
k1 [-] koeficijent zaostajanja materijala za lancem (smanjenje brzine)
k2 [-] koeficijent smanjenja povrine presek usled prisustva lanca u oluku
V [-] koeficijent sabijanja materijala
vk [m/s] brzina lanca
Povrina poprenog preseka F utvruje se jednostavno kao povrina pravougaonog oluka dimenzija
bxh.
Faktor k1 zavisi od granulacije materijala i od nagiba transportera, a njegova vrednost u funkciji je od
granulacije materijala i ugla nagiba transportera (oluka).
k 1 = 0.45 0.80 za prakaste materijale, pri uglu transportera od 90o do 0o respektivno
k 1 = 0.60 0.85 za zrnaste materijale, pri uglu transportera od 90o do 0o respektivno
k 1 = 0.75 0.90 za sitno komadne materijale, pri uglu transportera od 90o do 0o respektivno
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
REDLER 7/8

Faktor umanjenja zapremine materijala u oluku k2 0,95, a faktor sabijanja materijala v 1,05.
Otuda se izraz esto uproava pretpostavkom da je k2 v 1,0 i prikazuje jedino kao funkcija
koeficijenta umanjenja brzine.
Q m =3600 b h v k p m k 1 [t h ]

ODREIVANJE SNAGE ZA POGON

Odreivanje snage preko jedinstvenog koeficijenta
Nain odreivanja snage kod transportera u oklopu slian je kao kod transportera strugaa. Razlika
je u tome to se kod transportera u oklopu formira kompaktan sloj materijala koji se potiskuje u
smeru kretanja radnog organa. Ovo izaziva dodatno trenje o zidove oluka, iji se uticaj u proraunu
uzima preko faktora k3 = (1.11.6). Uzimajui ovu dopunu u obzir, za horizontalni i kos transport
(pod uglom do 40o), uz korigovanje jednakosti koja se odnosi na snagu za horizontalni transport
tereta, koeficijentom k3, izraz za snagu ima oblik:

Q m gL Q m m gL o v k f cos
N CT1 = (k 3 f 1 cos sin )+ + N Z [kW ]
3 .6 1000
Ukoliko je pak nagib = 90o, tj. cos = 0, gubi se uticaj sile trenja o zidove oluka. Iz ovoga proizilazi i
izraz za odreivanje snage za vertikalni transport:

Q m g H Q m t g H Q v k
N CT 2 = + [kW ]
3 .6 1000
Kod transportera sa nagibom 40o < < 90o potrebna snaga za pogon je izmeu vrednosti koje se
dobijaju primenom prethodna dva izraza.
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
REDLER 8/8

Odreivanje snage preko ukupnog koeficijenta (Pfeifer i dr. 1998)

U okviru ovog pristupa preporuuje se utvrivanje ukupnih otpora na nain identian onom kod
transportera strugaa, ali koeficijent ukupnih otpora UK transportera, u ovom sluaju, kod oslanjanja
lanca preko valjaka ima vrednost UK=0.20.4, a u sluaju klizanja lanca preko ine UK=0.40.8.
Na bazi na ovaj nain utvrenih ukupnih otpora, korienjem ve prikazanih izraza , utvruje se i
snaga transportera.

W = UK L cos g (m t + m m ) m t g H [ N]

N CM =
Wv
[kW ]
1000p

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I