Artur Koterel

RENIK
SVETSKE MITOLOGIJE
PREVEO S ENGLESKOG
PAVLE PERENEVI

19281998
BEOGRAD
 #

U spomen
na mog oca,
Pasija Kotereia,
kojije na s voj posebni nain znao

,.
 SADRAJ

I LUSTRACIJE..... '" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . ........ . . . . 8

UVOD
Znaenje mita ........ . . . .. .. .
. . . . . ........ ........... . ......... . . . ............. . . . ... 9
ZAPADNA AZIJA
Egipat, Sumer, Vavilon, Hanan, Mala Azija , Persija,
Arabija .......................... . . . .............................................. . . .... 17
JU NA I S REDNJA AZIJA
I ndija, Cejlon , Tibet. . ....... . . . . . . . . ....... .............................. . . . . . . 87
I STO NA AZIJA
Sibir, Mongolija, Kina, Japan, jugoistona Azija ..... . .. 1 39
.. ..

EVROPA
Grka, Rim, keltske zemlje, severna i istona Evropa . 1 87 ..

AMERI KA
Severna Amerika, S rednja Amerika, Juna Amerika . . 27S . .

AFRIKA
Sahara, zapadna obala, istona i j una A frika,
Madagaskar . . .
.. . .
....... ......... ........... .. . ............. .......... .... . . . . ... 329
OKEANIJA
Pol inezija, Melanezija, Mi kronezija. Australija ........... . . . 367
LITERATURA ..
. .... .
.... .......... ........ . . .. .
...... . . . . ........ . ...... . . . . . . . . 413
INDEKS . . . . .... ..... . ................. . . . . .. .. .
. .
... ..... . ... .. .
. ......... . . . ...... .. . 422
 ILUSTRACIJE

l. Mitra ubija bika - rimska skulptura

2. Egipatski prikaz boginje Izide s kravljim rogovima i
sunevim kolutom
3. B uda - tibetanska rezbarija
4. Krinina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz XVII
ve ka
5 . Amaterasu, boginja s un c a u intoistikoj religiji, izlazi iz
peine - japanska gravira
6. R ati, "kraljica vetica" - palinezijska skulptura
7. Raanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest
raspolutio se kirom - atinska vaza iz VI veka pre n . e .
8. Afrodita zakriljena koljkama - grka terakota i z II veka pre
n . e . , pronaena u junoj Italiji
9 . Kecalkoati - asteka maska od nefrita
10. B a kongo iz Angole, n a ilski feti za obuzdavanje n a tprirodnih
sila
ll. M a ui - maorski drvorez iz plemenske skuptine
12. Tangaroa iz Raratonge - polinezijska rezbarija

N avedene fotografije objavljujemo ljubaznou Majkla Holforda

(1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 10 i 12) i agenci.ie Photo-resources (6 i ll) .

KARTE

Zapadna Azija . . . . ... . . .. . . . . .. . . . . .. 16

J una i srednja Azija ...... .... . . .. 86
Istona Azija . . .. . . . .. . . . . . . ... . . . . . . . 138
Evropa .... . . ... . .. . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . 188
Amerika ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 276
Afrika . . . . . . . . . . . . . . . ... . ... . . . . . . . . . . . .. . 328
Okeanija . ........................... 366

I,
 UVOD

Znaenje mda

"Ja sam priroda", ree velika boginja , " majka sveta,

gospodarica stihija, p raiskonsko dete vremena, vladarka
duhovnih stvari, kraljica mrtvih i kraljica besmrtnika, je
dinstvena objava svih bogova i boginja to p ostoje. Klima
njem glave upravljam blistavim visinama nebeskim, svei m
morskim lahorima i alobnim tiinama donjega sveta. Ma
da se klanjaju m nogim mojim oblijima, pod bezbrojnim
imenima njihovim, i mada m e umilouju n ajraznorodni
jim obredima, ceo zemaljski ar potuje zapravo mene jed
nu." Ovako se I zida obznanila svom pokloniku Luciju
Apuleju na koncu iskuenja a legorijski prikazanog u nje
govom romanu Zlatni magarac iz I I veka. Saalila se n a
Lucija i pritekla m u u p omo, ba kao to j e mogla da
p oradi II korist' svojih vern i k a u Frigiji, Grkoj, Etiopiji ili
na Istoku. Nije pri tom bilo ni od kakvog znaaja to to je
samo "Egipan i , koj i n admauju druge narode u svim
drevnim naukama . . . zovu p ravim imenom - kraljica Izida " .
Velika boginja tvrdila je da je univerzal n a . I stin a o nje
nom otkrovenju bila je za sve i svuda ista. B ez obzira n a
posebne oblike koje bi t o otkrovenje moglo i mati u Pesinu
ili Eleusini, njegovom primaocu bilo je omogueno da se u
neizrecivoj p risnosti s boginjom zagleda u skrivene dubine.
Agoniju traenja zamenjiva l a je radost vienja. I deja iz
nenadnog obelodanjenja, izraena ovde uenjem jedne
grkorimske mistike religije, p redstavlja dobar opis n aj
vanije osobine mita. Najvee mitoloke p ovesti nepo
sredno se obraaju nesvesnom. Oslanjaju se ria intuiciju, a
snaga im lei u b lesku uvid a koji obasjava skuenost zdra
vorazumski h objanjenja, primoravajui um da p rizna pot
rebu za potpunijom spoznajom. I n te nzitetom znae nj a
mitovi podseaju n a p oeziju .
10 Artur Kolere!
Poreklo mita
Pojaano zani m a nje za mitove u novije vreme dokaz je
opteg priznanja snage koju ove pesnike pripovesti imaju.
J o se, meutim, vode znaaj n i sporovi oko toga u emu
zapravo lei ta s n aga. Za Platona - koji je prvi , koliko je
poznato, koristio ovaj termin - mj-th% gja nije n ita drugo
do kazivanje p ria o, n ajee, l egendarnim linostima.
Glavni li kovi u tim p riama n isu uvek bogovi, p oto su
Grci imali ogroman broj junaka - p oput Herakla , Jasona i
Tezeja , da pomenemo samo n ajuven ije. Moda je Herak
la na njegovih dvanaest p oduhvata nagnalo neprijateljstvo
boginje Here, ali njegovi n adljudski podvizi ipak nemaj u
p rirodu boanskih dela. O n ostaje prauzor nepokornog
p ojedinca. tavie, teorija po kojoj mitovi izviru iz rituala,
p roistekla iz i deje da su oni prie o bogovima, dovodi se u
pitanje ak i u zapadnoazijskoj tradiciji, glavnom izvoru
navodnih dokaza za tu teoriju . Gilgame, poluboanski
kralj iz vavil on skog epa, opsednut je sopstven om smrt
nou. Kao i Herakle , sin je boanstva i ljudskog bia, ali u
n ajveem delu epa o n je za pesnika ovek, a n e bog.
Prema drugoj teoriji o p oreklu mita, narodna knji
evnost i mitologija gotovo da se ne mogu razluiti. Neki
je Eskim jednom p rimetio: N ae prie govore o ljudskim
" l ino nesvesno ispu njeno je materijalom svojstvenim kon
doivljajima, a ono o em u sluamo nije uvek p rijatno. Ka
da kazujem lege n de, ne govorim to ja, ve iz mene pro
govara mudrost n aih p redaka. " Mitovi se tu posmatraju
kao n arodne prie koje su pesnici preradili, unevi u njih
elemente religioznog verovanja. Bilo bi ipak udno kada
neka sveta legenda ne bi crpl a p ojedinosti iz ivota - gnev
vavi lo nskih bogova zbog buke koju su ljudi p ravi l i u
"
p rizemlju" p ominje se ak i kao uzrok potopa. Mada su
stan ovnici neba bili zadovoljni to ih je oveanstvo oslo
bodilo tereta rada, nisu mogli da trpe ljudsku graju i me
te. Stoga su na ljude poslali kosmiku katastrofu u vidu
potopa. Mit se od n arodne prie razlikuje po takvom na
glasku na natp ri rodnom, koji je takoe odraz zaokuplje-
Reni k svetske mitologije 11
nosti krajnjim p i ta njima ljudskog postojanja. U n arodnoj
p rii, pak, n ajvanija je fabula. Ovu antitezu i lustruju Ko
jot, bog-podvaladija iz mitologije severnoamerikih Indi
j anaca, i njegov evropski roak iz srednjovekovne n a rod
ne knjievnosti , l isac Rena.u
Prouavajui ivot stanovnika Trobrijandskog ostrvlja u
Melaneziji , B ranislav Malinovski ( 1884-1942) ustvrdio je
kako mit n ije p rvenstven o n i simbolike ni etioloke
prirode. Mit u p rimitivnom drutvu", pisao je Malinovski ,
"
"odnosno u njegovom p rvobitnom obliku, n ije p uka pria
ve p roivljena stvarnost . . . p otvrivanje prvobitne, vie i
mnogo vanije realn osti koja upravlja sadanji m ivotom,
sudbinom i delovanjem oveanstva ... " To je bilo p riz
n anje postoj a nj a spone izmeu prolosti i budunosti koj u
m i t uspostavlja u svakodnevnom ivotu. Time su takoe
odbaeni u niverzalistiki argumenti psihoanalitiara, koji
su tvrdili da stvaralake slike psihe treba pripisati seksual
nom potiskivanj u. Teoriju Zigmunda Frojda ( 1856-1939)
p re ma kojoj je Edipov kompleks p rimordijalni izvor. . .
"
f011s e t Oligo svega", kae Malinovski, "
ne mogu d a pri
hvatim... kao jedinstveno ishodite kulture, organ izacije i
verovanja". Karl Jung ( 1 876- 1 961), drugi kolos psihoana
l ize, takoe se raziao s Frojdom na tom p itanju , zaklju
ivi da pojedinac p oseduje lino i kolektivno n esvesno -
kretnom pojedincu, dok kolektivno nesvesno sadri men
tal no n aslee ove: a nstva - arhetipove, ili praslike, koji
uvode u nau p rolaznu svest nepoznat psihiki ivot iz
"
daleke prolosti. Ovaj psihiki ivot", tvrdio je Jung, jeste
"
umstvovanje naih davnih p redaka, nain na koj i su oni
sagledavali ivot i svet, bogove i ljude".
Problem preistorije
Ako p ri hvatimo Jungovu teoriju, onda fantazije ko
lektivnog nesvesn og potiu iz stvarni h iskustava naih
dalekih p redaka, ljudi koji s u iveli p re najmanje milion
12 Artur KoLerei
godina, a p reistorijski razvoj, kao ozbiljna oblast istrai
vanja, ima veliki znaaj za istraivae mitologije. Postoji,
meutim, realna opasnost od p rojektovanja ideja koje smo
formirali na osnovu p oznatib mitologija na malob rojne do
stup ne arheoloke p odatke. N eke injenice su nesporne .
Boginji majci u zapadnoj Aziji i Evropi svakako j e pret
hodilo ovaploenje plodnosti u tzv. figuri nama Venere. Te
statuete esto p rikazuju en u ogromnih grudi, bedara i
stranjice. Poruka im je jasna: n ajvanija potreba primitiv
nih lovakih i sakupljakih zajednica jeste neprestana
plodnost njihovih ena. U p reistorijskom peinskom sli
karstvu nailazimo n a lik zveri-gospodara. Rogati duh ili
vra l ova p oj avljuje se na zidovima peina, ba kao to
njegov rogati p a n dan u ceremonijama dananjih austra
lijskih uroenika izvodi dramske prikaze p lemenskih mito
va o snovremen u " , davno minulom dobu kada su duhovi
"
predaka hodali zemljom. O no, meutim, ega nema u p re
istorijskoj umetnosti jeste n aglasak na Ijudsko.i rtvi, koji
sreemo u ran i m zemljoradniki m drutvima. Po svemu
sudei, p rimitivni l ovci nisu poistoveivali ljudsku sudbinu
s vegetativnim ciklusom rasta, zrenja, truljenja, smrti i po
n ov n og raanja.
Preistorija je bez sumnje bila stvaralako razdoblje
mita. Ali u civilizacijama prvih ratara - gradovima izraslim
n a obalama N i l a i I n da i u dol i n i T igra i Eufrata - zajedno
s mitologijama razvijalo se i svetenstvo. Sumeri su sebe
ak smatrali vlasnitvom svojih bogova, obdelavateljima
boanskih p oseda. Tu su oblikovani i zabeleeni najstariji
danas poznati mitovi. ledino u ivoj tradici.i i indijske mito
l ogije moem o otkriti neposredn u vezu s tim formativnim
periodom mita. Naime, moda su vedska boanstva, koja
su p otovali a rijski osvajai, potisn uta usled oivljavanja
starijih verova nj a koja su p oticala iz civilizacije doline
I nda.
Rellik svetske mitologije 13
Velike tradicie
italac moe uo:iti da je u ovoj knjizi obraeno sedam
velikih tradicija svetske mitologije : zapadna Azija, j una i
srednja Azija , istona Azija, Evropa , Amerika , Afrika i
Okeanija. U okviru svake od tih oblasti postoje p osebn o
istaknute mitologije i mitovi - u zapadnoj Aziji, t o su
sumerska kosmologija i Ep o GiJgames"u; u Evropi, grki
mitovi i Odi nov kult; u Okeaniji, polinezijska mitologija i
Mauijevi podvizi. I z istorijskih i geografskih razloga,
postoji takoe odreen stepen unutranje podudarn osti
meu njima, koja se esto moe objasniti meusob n i m
uplivima. D okaz z a t o jeste i uticaj zaratustrinskog dua
lizma na jevrejstvo, h rianstvo i islam. Dve su tradicije,
meutim, bile naroito plodne: zapadna Azija izvrila je
ogroman uticaj n a Evropu, dok s u mitovi j une i cen
tralne Azije prodrli u istonu Aziju p reko h i nduizma i
b udizma.
U situaciji u kojoj se I n dija danas nalazi, mogue je
sagledati vrednost analoke spoznaje. Kao to je H aj nrih
Cimer (Heinrich Zimmer) znalaki uoio: I n dijska mi
"
tologija - zahvaljujui p re b ogatstvu dogaaja nego bo
gatstvu rei kojima su ti dogaaji opisani - slui kao me
diju m za popularisanje ezoterine m udrosti joge i ortodok
sne rel igije. Uinak ovih pria je n eposredan, jer one n isu
proizvodi pojedin ani h iskustava i reakcija. Nji h stvara,
uva i n a dzire religiozna zajednica svojim kolektivnim ra
dom i miljenjem. S n agu crpu iz neprekidne smene poko
lenja. Prerauju se, p reobl ikuju i dopunjuju novim znae
njima u anonimnom stvaralakom p rocesu. Prihvataju se
kolektivno i i ntuitivno. Prvenstveno deluju na podsvest,
dotiui i ntuiciju, oseajnost i matu. Njihove p ojedinosti
urezuju se u seanje i poniru u psihu, oblikuj ui njene
dublje slojeve. Nji hove n ajznaajnije epizode, kada se o
njima p omnije razmilja, u stanju su da otkriju raznovrsne
nijanse znaenja, shodno iskustvu i . ivotnim p o trebama
pojed inca. "
14 Artur KOl.erci
Sutinska razlika u shvatanju vremena izmeu n as i
Hindusa oituje se u pojmu mita koji se obnavlja. Dok je
za zapadnjaka vreme li nearno a dogaaji predstavljaju je
dinstven e fenomene, za Hindusa je istorija sveta prirodan
proces u kojem se sve ponaVlja u periodin i m ciklusima.
Kraj tog procesa i n estanak stvorenog sveta oekuju se tek
u dalekoj budunosti, kroz neizmerno velik broj godina.
Najsnaniji oseaj bezvremenosti i maju aine, u ijem
drevnom indijskom verovanju nema mesta ni stvaranju ni
unitenju svemira. G rci su takoe vreme poimali ciklino,
premda kod njih ta ciklinost nije imala gorostasne razme
re kao kod Hindusa.
Moda je iri n a h i nduskog uma naroito p ogodovala
razvoju mitologije. I ndija se svakako visoko kotira u po
gledu broja mitova koje je iznedri l a . Samo ep Mahabha
rata i m a oko 1 00 000 stihova. Uvek su, meutim, potrebni
p ojedinci obdare n i pesnikim u meem, sposobni da do
grauju mitove. Njihovom nadahn uu verovatno i dugu
jemo n ajpotpunije izraze mitski h tema. Poput l ukavog ju
naka M auija, koji izvlai ostrva iz dubina Tihog okeana, ti
pesni ci su u "pronic1jivoj mahnitosti " bacal i sopstvene udi
ce u kre ativne zakutke nesvesnog, gde , po Jungu, poivaju
arhetipovi. Poznato je da su opoj n i m sredstvima podsti
cane vidilake sposobnosti i izazivana vienja k oja su ra
nije doivljavana bez ikakvih pomagala. Korienju stimu
lansa u istoriji mitologije obino se p ribegaval o kada jed
nostavnij i metodi vie ne bi bili dovolj n i . Tako su sever
noamerika i ndijanska p lemena p ost zamenila pej otlom.
Savremenj mj[ovj
Oko istorijsk i h l inosti esto se pletu legende. Tamo
gde je ovo tkanje naroito gusto, kao u priama o Tro
janskom ratu, legendarni l ikovi p oprimaju arhetipske mit
ske oblike. O disej je tako p ostao veiti l utalica, zapoved
nik kojem je opasno sluiti. Prorocima su se lako p ripisi
vala p oznanstva s n atprirodni m .biima. Osniva sikizma,
Nanak and ( 1469-1538), bio je udesan deak koji se
Renik svetske mitologije 15
druio sa svetim ljudima i anelima. Ovi potonji odveli su
ga n ajviem biu, koje m u je p redoil o njegov zadatak n a
I'.c mlji - objavu bojeg jedinstva. U ivotu ovog razum n og
reformatora nema, meutim , nimalo one mitske snage ko
ju je p osedovao protivni k sv. Petra, Simon arobnjak. Tek
jc usrdnom molitvom veliki jevanelista uspeo d a ubedi
( ;ospoda da p rekine let hananskog volebnika iznad rim
skih hramova i pusti Simona da padne na zemlju i " natroje
slomi n ogu ".
Iskonska tenja da se vanim linostima p rida mitski
znaaj nipoto se n ije ugasil a u savremenom svetu. Zanim
ljiv je tzv. kult linosti u komunistikim zemljama. R uenje
Staljinovog kipa za vreme Maarskog ustanka 1 956. g.
predstavljalo je simbolian in . G nevni stanovnici B ud i m
pete p odigli su se p rotiv arhetipa tiranskog oca. Suprotan
pre dzna k imala je alost koj a .ie zavladala nakon ubistva
pre dsednika Kenedija sedam godina p osle pobune u Ma
darskoj, alost koja je p revazil azila politiki ili l ini gubi
tak. Moda je s Kenedijem nestao k ulturni heroj jednog
vrlog n ovog sveta. Masovni mediji svakako igraju veoma
znaaj n u ulogu u irenju legendi. Oni imaju mo da uz
dignu i srue. Ipak, slike koje oni stvaraju izuzetno su
nestal n e - ima neeg sintetikog u Supermenovom liku.
Publika je esto najsvesn ij a p rolaznosti karijera pop zve
zda i zabavljaa upravo kada su oni na vrhuncu slave.
Popu larne l inosti preleu elektronskim nebom kao ko
mete. Rolan B art (Rolan B a rthes) je ukazivao n a aspekte
"
modern ih spektakla "koji se p odrazumevaju - bilo da se
radi o a l hemijskom kvalitetu p l astike, kultu pene u deter
dentu ili maski filmske junakinje - ali njegova a n al iza
savremenih znakova p re bi se mogla n azvati izuava njem
rituala nego mita. Mitska sposobnost gotovo je iezla u
industrijskim drutvima. Ova k njiga predstavlja pokuaj
obnove onoga to su n ai p reci tako visoko cen i l i i to,
kako tvrde neki psihoanalitiari, jo uvek obitava u n aoj
podsvesti. ak i danas, kao to kae profesor Kerenji
( Kerenyi) , ,.mitologija , poput odseene glave Orfejeve, jo
peva, m rtva i izdaleka " .
 ZAPADNA AZIJA

Egipat Sumer Vavilon Hanan Mala Azij a

Persija Arabija

Drevnost Egipta ostavljala je dubok utisak n a antiki

svet. I a ko je u V veku p re n .e. putnik i istoriar Herodot
brojao kipove visokih svetenika u ogromnom hramu u
Karnaku kako bi utvrdio starost Egipta, ondanji p ose
tioci te zemlje k oje je taj p odatak zanimao n isu zaista imali
potrebe da p ribegavaju tom metodu. Svuda oko njih nala
zili su se ostaci nekada monog carstva - din ovsk i kipovi,
hramovi, svetil ita, grobnice, p iramide i gradovi. T i n a mer
nici oseali su se kao uljezi u religioznom i drutve n o m
sistemu koji je n astao u nepojamnoj prolosti, j o u doba
naseljavanja doline Nila. Kao to Egipani i maju p osebn u
"
klimu, a reka i m j e p otpuno razliita od svi h drugih reka",
pisao je Herodot, tako su u njih mahom i zakoni i obiaji
"
sasvim drukiji od zakona i obiaja svih drugih n aroda. U
njih ene kupuju i prodaju, a mukarci ostaju kod k ue da
tkaju; p ri tom, samo Egipani potku guraju n a dole. Mu
'
ka rci teret n ose na glavi, a ene na leima. ene n udu
vre u stojeem , a mukarci u sedeem poloaju. To ine u
kui, dok napolju jedu, tvrdei da neprijatne stvari nisu za
prikazivanje, a da p rijatne treba svi da vide. Nijedna ena
ne slui nijednom b ogu ili boginji, dok mukarci slue svi m
boanstvima, k a k o m ukim tako i enski m . Sinovi n isu
obavezni da izdravaju roditelje, ali keri su uvek dune
da to ine. "
Egipan e vekovima niko nije uznemiravao u njihovoj
renoj dolini p oto su okolne pustinje predstavljale dovolj
nu p repreku stranim zavojevaima. Nji h ova svest o bez
bednosti koju i m je p rua l a konfiguracija terena oituje se
u razlici koju su p ravili izmeu "crnih" i crven i h" pod
"
ruja. Egipat je bio crno podruje. Druge zemlje bile su
crven a p l a n i nska podruj a , zbog crvene boje njihovog tla.
18 ZapadII" Azija
Uspenost egipatske poljoprivrede poivala je n a injenici
da je Nil svake godine p l avio dolinu i za sobom ostavljao
taman mulj. "Kada reka preplavi predeo " , zabeleio je
Herodot, "itav Egipat p retvori se u more, i samo gradovi
izvi ruju iznad p ovrine vode, poput ostrva u Egejskom
moru. Kada se ovo desi, ljudi amci m a putuju i kopnom,
ne samo kanal i m a . . . Nigde drugde ljudi ne dobijaj u toliko
mnogo od zemlje uz tako malo truda: seljaci ne moraju
plugovima ili motik a m a da p reoravaju tlo; reke bujaju
same od sebe, navodnj avaju p olja, a zatim se povlae;
seme raznose i u tlo utapkavaju svinje; ove ivotinje ak
muljaju i groe p osle berbe. " Nil je odreivao nain
ivota koliko i konfiguraciju tla. Za Egipane, svet je bio
sprud koji je p o sredini presecao Nil a sa svih strana opa
savala voda - Veliki kruni okean. T aj okean je personifi
kovao Nun, p rvi meu bogovima, izvor reka i kie. Zemlju
je n atkriljavalo nebo, koje su p odupirala etiri stuba po
stavljena n a krajevima sveta,
R azlike izmeu Gornjeg i Donjeg Egipta - izmeu uske
doline koja se p ruala gotovo hiljadu kilometara od prvog
slapa reke do drevnog Memfisa, na ijem se mestu nalazi
dananji Kairo, i izukrtanih kanala delte, eststo pedeset
kilometara iroke pri samom uu Nila u Sredozemno
more - n ale su izraz u mitolokoj b orbi Ozirisa i Horusa
protiv Seta, kao i u dravnom ustrojstvu Egipta. Faraon je
bio b og koji je ujedinj avao dve krune - Gornji i Donji
Egipat. Za ivota bio je Horus, a kada bi umro postajao jc
Ozi ris, kralj m rtvih. Mumifikovanje i kult mrtvih p replitali
su se s mitovima o Horusu i Ozirisu. Zaokupljen ost Egip
an a suncem takoe je bila nesvojstvena zapadnoj Aziji.
Pre m a jednoj tradiciji, bog sunca Ra bio je p rv i faraon, a
kao A tum bio je tvorac sveta. Govorilo se da je Atum, bilo
kao samostvoreno boanstvo bilo kao Nunovo dete, izro
nio iz praiskonskih voda u obliku b rega. Oboavanje sun
ca dostiglo je vrhunac za kratke vladavine Amenofisa IV
(1387-1366. pre n . e . ) . Po svemu sudei, taj faraon, pozna
tiji kao Ehnaton, odbacio je mnogobrojna boanstva koja
Renik svetske mitologije 19
su potovali raniji vladari i posvetio se jednom bogu,
Atonu, p redstavljenom kao sunev k olut.
Oziris je moda bio strano boanstvo iji je kult nastao
LI veom a dalekoj prolosti, ali je toliko bio p rihvaen u
I giptu da se ne samo n ije razlikovao od domaih bogova
ve je prerastao u arhetipskog boga mrtvih. Stari Egipan i ,
za koje j e smrt bila veoma vana strana ljudskog p ostoja
nja, smatrali su da se Ozirisova umi ranja i vaskrsn ua
ugledaju u godinjim ciklusima izlivanja Nila i rasta i pro
padanja biljnog sveta. Oziris je, meutim, bio vrhovni
vladar u donjem svetu, koji nam se otkriva u Knjizi mrtvih.
Kao car venosti, gospodar vremenskog beskraja, sedeo je
na prestolu i sudio umrlima, koje je pred njega izvodio
An ubis, b og sa glavom akala. Bez obzira na mo k oj om
ga je obdarila egipatska mata, Oziris je LI mitologiju starih
Grk a i Rimljana uao samo zahvaljujui povezanosti nje
govog kulta s kultovima drugih bogova i boginja . Stanov
nici R imske imperije poznavali su ga preko raskoni h mis
terija I zide, njegove sestre i ene. Poput Serapisa, kojeg su
Ptolomejevii usvojili kao dravnog boga tokom svoje
vladavine Egiptom (350-330. p re n.e.), Oziris je ostao je
dan od sporednih likova u m itolokom ciklusu.
U Mesopotamiji, ije su rene doline predstavljale
drugu drevnu kolevku civilizacije u zapadnoj Aziji , kralju
sc nije p ripisivala boanska priroda. Sumerski monarsi
primali su vladarska ovlaenja od bogova. Tu ideju kas
nije su p ri hvatili i vavilonski i asirski kraljevi. Kraljevski
pol oaj " dolazio je s neba " . Prema sauvanim zapisima,
monarha je birala i postavljala skuptin a bogova. U treem
milenijumu pre n.e. , u doba Sumera, gradsko boanstvo
smatrano je vlasnikom grada, a hram je posedovao n ajvei
deo n avodnjavane zemlje i stara o se o njenom obrai
vanju. Ovozemaljski vladar bio je, tako, nadzornik kojem
su p overen a na upravu boanska imanja. Hram je bio kua
LI kojoj je b oanstvo prebivalo, hranilo se , oblailo i pri
malo vernike. Religiozna osnova kraljevske vlasti u S ume
rLl oitoval a se tokom n ovogodinjih svetkovina, kada je
20 Zaprtna Azija
narod proslavljao sveto venanje kralja i boginj grada,
koju je predstavlja l a jedna od svetenica. Himne kojima je
ta cere monija bivala p ropraena neverovatno slie p oeziji
bibl ijske Pesme nadpesmama. Kralj je po svoj p rilici p red
stavljao Dumuzija, b oga plodnosti, a sveten ica boginju
l nanu. Njihovom gradu ovo sjedinjavanje osiguravalo je
n apredak, mo i slogu. Tokom uspona V avilon a pod
amoritskom dinastijom, iji je n ajuven iji p redstavnik bio
veliki zakonodavac Hamurabi (1728-1686. pre n.e.), izme
nili su se odnosi izmeu h rama i prestola. Mada je kraljev
ski poloaj i dalje bio boanska i nstitucija, a lin ost vlada
ra razliita od linosti obinih smrtnika, n aglo je p oel a da
slabi preanja dominacija kulta hrama u ivotu grada.
Ograniavanje m oi svetenstva dovelo je do neprikosno
vene zem a ljske vlasti asirskih kraljeva.
Poreklo crnoglavih", kako su sami Suineri sebe n a
" S umera i Vaviiona - tema titanske borbe zlih sila. I n a n a
zivali, n ije tano utvren o. D oavi moda sa istoka n a sa
mom p ragu treeg hiljadugodita pre n.e., naselili su ravnu
p ustinjsku oblast proaran u movarama koj a se graniil a s
Persijskim zalivom. Nji h ov n esernitski jezik bio je n ajpre
zabeleen p rimitivnim p iktogramima. Koristei gli n u kao
materijal za pisanje a tran a pera za utiskivanje klinolikih
znakova, oni su iz p iktograma razvil i klinasto p ismo, kojim
su kasnije beleeni i sumerski i semitski jezici. V remenom
su " crnoglave " p replavi l i Semiti, koji su u talasima p risti
zali dolinom E u frata, ali je doprinos Sumera drevnoj me
sopotamskoj kulturi bio ogroman, n aroito u m itologiji i
religiji. a k i n akon uspona Vavilona, i deje su se nesme
tano prenosile, p oto su sumerski religiozni tekstovi obi
no bili p ropraeni i nterlinearnim arkadskim p revodom,
koji su mogli razu meti i semitski osvajai.
Sumerska kosrnologija odraavala je nezavisnost ove
gradske civ i l izacije od kie. Poljoprivreda je cvetala zahva
I.j ujui renoj vodi i n avodnj avanju. Verovalo se da ta slat
ka voda stie iz ogrom n o g podzemnog spremita Abzua.
Taj inilac p ri rodnog o kruenja uslovio je, moda, p re
teno htonini karakter sumerske religije. U njoj su pri-
Renik svetske mitologije 2 1
rodne sile zemlje vanije o d sila neba, meseca i zvezda,
koje su mnogo prisutnije u semitskim verovanjima. Zemlju
je p osedovao Enlil, bog grada Nipura i najmonije bo
anstvo u sumerskom panteonu. Za razl iku od egipatskog
verovanja , u sumerskoj mitologiji bogovi su ljude stvorili
da bi sebi mogli p ribavljati h leb nasuni . Gradovi su b i l i
osnivan i bojim nalogom a p odizani oko zigurata - di
novskih humki od opeka suenih na suncu - na ijim su
terasama obitavala boanstva. Prema vavil onskom epu o
stvaranju sveta, p oznatom kao Enuma elis: p o njegovim
prvim reima Kada n a n ebesima", razlog za pojavu
"
oveanstva takoe je bilo sluenje bogovima. Zauzvrat,
bogovi su osiguravali svakodnevnu obnovu sveta. Kao i u
Egiptu, gde je boginja Mat oliavala pravu ravnoteu
svemira, p rvi n aseljenici Mesopotarnije bili su zaokupljeni
ureenjem sveta. D ruga tem a daje tamniji ton mitologiji
mora da se uhvati u kotac s bogom planina Ebeom, Gil
game sa udovitern Huvavom u kedrovoj umi, a Mar
duk stvara svet od tela Tijarnat, strane zmajevice vodenog
haosa.
S umerski bog Enlil, poznat i pod imenom EIil, p re
trpeo je prilino zloudan p reobraaj u asirso-vavilon
skom panteonu, pri emu je b i l a naglaena njegova zastra
ujua mo upravljanja atmosferskim prilikama. On je bio
.,divlji bik", uragan i vinovnik p otopa koji je trebalo da
uniti oveanstvo. Nasuprot izolovanoj civilizaciji Nila,
istorijsko iskustvo stanovnika dolina Tigra i Eufrata bilo je
hurno i puno mena. Invazije stranih naroda i unutranji
sukobi isprepleli su se s neujednaenim tokom tih dveju
ve likih reka, izgradivi mitoloko vienje sveta p rema ko
jem je kosrnika borba bila jednako znaajna kao i boan
sko ureenje svemira .
I p ak , i deja kosmike b itke p rotiv zli h s i l a ili udovinih
bia u asirsko-vavilonskim l egendama bledi u poreenju s
tadanjim persijskim verovanjem u strogo dvojstvo dobra i
zla, svetlosti i tame, anela i avola. N a I ranskoj visoravni,
/
22 Zapa Inil Azija
prorok Zaratustra , i l i Zoroaster (oko 628-551. p re n.e.),
odbacivao je uobi ajeno mitoloko tumaenje p rema ko
jem dobro i zlo ishode iz zajednikog izvora bia, koje
nadilazi i miri sve suprotnosti. Ovo jedinstveno pre
ob likovanje mita uticalo je n e samo na Persijance ve i n a
stanovnike Mesopota rnije i Hanana. Nakon to j e Vavilon
pao pod Kirovu vlast 539. pre n.e., zapadna Azija pri
kljuena je Persijskom carstvu.
Zaratustri no uenje o n agradi i kazni, o nebeskom
blaenstvu i p aklenskoj patnji k oji na onom svetu sleduj u
dobrim odnosno z l i m ljudima, neposredno je uticalo n a
judeo-hriansku eshatologiju . Izgnani Jevreji u Vavilonu
su pronali srodno monoteistiko verovanje u persijskoj
religiji, a Isaija, jedan od njihovih proroka, javno je izjav
ljivao da je Kir, kao oslobodi l ac Jevreja, zapravo Jahveov
miropomazanik. D otadanja p redstava o podzemnom sve
tu, eolu, kao senovitom p rebivalitu svih mrtvih, ustupila
"
je mesto sistem u "razluivanja ovaca od jaradi . " I mnogo
onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom", govorio je
p rorok D anilo, "probudie se - jedni na ivot vjeni, a
drugi n a sramotu i p rijekor ven i . " U Svicima s Mrtvog
mora otkriven a j e savren a p aralela zaratustrinskoj borbi
dobra i zla, k oj u oliavaju b l izanaki duhovi Spenta
Mainja i Angra Mainja, docnije preobraeni u Ormuzda i
Ahrimana. Prem a PJirunjku discipline, Jahve " stvori
oveka da vlada svetom, dodelivi mu dva duha da uz njih
hoda do dana odreenog za boju nagradu ili kaznu. To su
duhovi istine i sagreenja".
Persija je b i l o i me koje su koristili Grci. Zaratustrini
sledbenici bili su Arijci , a re Iran, starijeg korena, znai
p rosto "dom A rijaca". Persija nci su tako imali dosta za
jednikog sa arijskim osvajaima I ndije - tesne jezike ve
ze, kao i slian p a nteon. Istorija ih je, meutim , dovel a u
dolinu Eufrata, a uenju njihovog proroka, koji je vero
vatno iveo u H orazmiji, bilo je sueno da utie n a za
padnoazijsku m itologiju. Zaratustrinska vera danas jedva
da i postoji . Poslednje razdoblje njenog usp o n a u Persiji
Reni k svetske mitologije 23
p ada u vreme S asanidskog carstva (22 6- 652), k oje se sru
ilo p red n aletom musli manske sile. Jedino Parsi, grupica
izgnanika koji ive u okolini Bombaja, i dalje n eguju tu
nekad veliku religijsku tradiciju.
Pre otkria glinenih ploa iz R as amre, drevnog
ugaritskog grada, godine 1929, klasini autori premalo su
pominjali mitologiju Hanana, zemlje smetene izmeu
civil izacija Egip ta i Mesopotarnije, da bi se na osnovu tih
izvora mogle dopuniti p ristrasne p ovesti iz Starog zaveta.
Arapski seljak koji je nabasao na ugaritsku nekropolu
izmenio je iz temelja nae vienje zapadnih Semita. U
ploe koje su arheolozi potom iskopali behu utisnuti znaci
dotad n epoznatog klinastog pisma nekog arhainog ha
nanskog jezika. Kada su protumaene, ploe su pruile
sliku religije bogatog Ugari ta iz perioda oko 1 400. p re n .e.
Mada ugaritske p l oe p redstavljaju vaan dodatak n aem
znanju o drevnom Hananu, a ne tek puku p ozadinu bolje
zabeleene jevrejske tradicije, jo znamo malo p ojedinosti
o mitovima ara mejskih naroda S i rije i Navatejaca, istono
od Mrtvog mora.
Ime Hanan p otie od vrste ljuskara uvene po b oji koju
proizvodi . Fenian i koji su ivel i u p riobaln i m gradovima
Tiru, Sidonu i Biblosu ili u njihovim kol onijama, ratr
kanim po istonom S redozemlju, n azivali su sebe Hanan
cima. I me Fenia n i " potie od Rimljana, koji su uveli
"
naziv Poeni da b i razlikovali koloniste u K artagini od
stanovnika matice. U Hananu je bilo malo izrazitih kul
turnih podela . ak je i u Izrailju, religijski n ajrazvijenijem
narodu zapadne Azije, stanovnitvo bilo meovito, a Jev
reji svakako n isu jedini izali iz Egipta u Mojsijevo vreme.
Sledbenici Isusa Navina u njegovom osvajanj u Palestine
oko 1 300. p re n .e. bili su pripadnici razliitih p le mena
poveza.ni zajednik i m l utanjem po S i n aju - snaan uticaj
ove a rapske p ustinje oituje se u njihovoj d rutvenoj
solidarnosti.
Za hananske m itove, onako kako i h prikazuju p loe iz
Ras a mre, karakteristini su zanimanje za plodnost i tema
24 ZapIIdIIiI "'zija
nestajueg boga plodnosti. Grci su, u krajnjoj liniji, iz ovog
izvora p ozaj mili boginju ljubavi Afroditu, kiparsku verziju
Astarte, i njenog miljenika Adonisa. Ali ti mitovi takoe
otkrivaju blisku p aralelu s Jahveom, Bogom I zrailja, u
prirodi vrhovnog hananskog boanstva Ela. Bio je to bog
iznad svih drugih . V l adao je kao car n a izvoru reka", to
"
podsea na biblijski raj, gde voda tecijae iz Edema
"
natapajui vrt, i oda nde se dijeljae u etiri rijeke", koje su
navodnjavale svet. Ravnoduan u svojoj svemoi, El je
i mao n ajviu vlast n ad ljudima i bogovima. Prema jednom
zapisu, on je velik i mudar, a sede vlasi njegove govore
"
mu ta da ini". Jedinstveno p ostignue Jevreja b i l o je to
to su doveli do vrhunca zapadnoazijsku usmerenost ka
monoteizmu. " Gospod na B og, jedan je Gospod. " Mada
se ovaj razvoj objanjava n a razliite naine, teko je
razluiti posebne stepene jevrejske samosvesti. Da li je
Avraham bio jednoboac? Doao je iz grada Ura, za ijeg
se b oga Sina tvrdilo da odreuje sudbinu. Da li je Moj
sijevo iskustvo bilo p resudno? U Egiptu je Mojsije moda
znao za Ehnatonove napore da sprovede versku reformu.
I li su m oda proroci , suoeni s brutalnom silom Asiraca,
otkri l i B oji naum za I zrailj? Kakav god da je odgovor - a
teko da s oko ovih pita nja moe oekivati saglasnost - u
zaokupljenosti Jevreja pitanjem boanske svemoi i sve
znanja bez sumnje nailazimo na p oseban nain m iljenja.
Pogledajmo Joninu pritubu. D op utovavi, po Bojem
n alogu, u utrobi kita u N i n ivu i hrabro dignuvi glas p rotiv
zla poinjenog u tom gradu, Jona se rasrdi saznavi da je
p okajnicima trebalo da bude oproteno. Ali Jahve ovako
progovori: "A meni da ne b ude ao N inevije, velikoga
grada, u kom ima vie od sto i dvadeset tisua ljudi koji jo
ne znaju ta je desno ta li l ijevo, i mnogo stoke? " Mada su
Izrailji n a poseban nai n bili vezan i za Jahvea, stavljen o
i m je n a znanje d a g a izabrani n arod ne moe svojatati kao
nacionalno boanstvo niti da se moe n adati da e p ro
niknuti u to kako Jahve zamahuje kosom sudbine. To je,
na kraju krajeva, bio samo deo njegovog nauma za itav
ljudski rod.
Renik svetske mitologije 25
Jahve, ija je svetost ulivala strahopotovanje a pra
vinost uasavala, bio je iskljuiva pojava. Njegov kult nije
mogao iznedriti epske p ovesti u kojima bi se pominjali i
drugi bogovi. StaVljanje kumira van zakona p redstavljalo
je naroit in odbacivanja verskih ceremonija koje su se
obavljale u h ra movima drugih zapadnoazijskih religija -
"jer je Gospod Bog tvoj ljubomoran bog". Mada su Jevreji
prihvatali elemente iz mitologije svojih suseda, sopstvene
vizije izraavali su simbolima. Snaan oseaj da je B og je
dan, oseaj nesumnjivo p ojaan tokom vekova ispunjenih
lutanjem severnim granicama Arabijske p ustinje, p reiveo
je i doseljenje u Hana n, gde je u to vreme ve cvetal a raz
vijena gradska civilizacija . Iz te tradicije izrasli su h rian
stvo i islam, druge dve velike jednoboake religije sveta.
U Otkrivenju i apokrifn i m jevaneljima p ostoji oi
gledan kontin uitet s nekanonskim knjigama kasnijih jev
rejskih a utora koji su p isali pod pseudonimima Enoh ili
Baruh. Ideja p onovnog dolaska Isusa Hrista n a zeml.j u
inila je Apokalipsu p rivlanom h rianskim obraenici
ma, a ustanci p rotiv rimske vlasti u Palestin i kao da su
svojim tragini m ishodima potvrival i propast sveta. G ne
van p reko svake mere, i mperator Hadrija n izgradio je 135.
na mestu p oruenog Jerusalima rimsku koloniju Eliju
Kapitolinu, u kojoj su samo nejevreji smeli da ive. I p a k,
j. unaci ranih h rianskih l egendi jesu sveci ili njihovi lini
protivnici : sv. Antonije isterao je avola iz njegovog obi
tavalita u p ustinji, a sv. Petar prekinuo je vazdune akro
bacije Simona a robnjaka, " oca jeretika ". Pisanje itija bi
lo je svojstven o srednjem veku, a pripadalo je evropskoj
mitolokoj tradiciji, koja se p osle preobraenja cara Kon
stantina 3 1 2 . sve vie h ristija nizovala.
Tri stoJea docnije, verovan.ie Jevreja i h riana u
strani sud izvrilo je uticaj n a Muhameda, islamskog p ro
roka. Oko 610. tom arapskom trgovcu p oele su da se uka
zuju vizije dok je tumarao nepristupa n i m pobrem se
verno od Meke. Posetio ga je Gavrilo, " du h svetosti", i
n aredio m u da objavi da "nema boga do Alaha". Legen da
26 Zapa d I la ,\zija
takoc kazuje da je Prorok jedne noi odveden na krila
tom atu B uraku p rvo u Jerusalim, a zati m preko sedam
nebesa - na kojima je sreo p atrijarhe, Adama i I susa - do
Alahovog p restol a , gde su mu obznanjene boanske tajne.
Mada jc Muhamed koristio zapadnoazijske tradicije, Bog
'
kojeg j c p osetio bio je nesumnjivo arapski Bog, iji su sveti
spisi predstavljali neposredne i n ezamrene poruke. U tim
spisima odanost sopstvenom p lemenu kao izvor podela
zamenjena je pripadnou svih pojedi naca univerzalnom
nainu ivota. Malo je tu bilo p rostora za mit. Tokom sle
deih dvadeset godina Muh a me d je postao vodei pogla
var Arabije. Njegovim naslednicima, medutim , dat je zada
tak da osvoje itav svet. Ne samo da su n arodi zapadne
Azije potpali pod islamsku vlast, ime bee okonan a
kulturna tradicija koja j e vukla korene jo o d drevnih Su
mera, ve se inilo da arapske vojske napreduju u svi m
p ravcima v a n zapadnoazijskog p rostora. D ok j e Evropa
mogla da p redahne posle pobede franake konjice u bici
kod Tura 732, sudar s vojskom monog carstva Tang na re
ci Talas 75 1 . iupao je srednju Aziju iz kineske sfere uti
caja . To podruje vie nije bilo b udistiko ve je p ripojeno
muslimanskom svetu.
Na kraju, p otrebno je rei nekoliko rei o Maloj Aziji .
Hetiti, narod i ndoevropskog porekla, naselili s u se n a
visoravni sever n o od planinskog m asiva Tavora pre XVI I I
veka p re n . c . Privueni bogatim kulturama n a j ugu, njihovi
kraljevi slali su vojne snage u pohode p re ko tog nepri
stupanog plani nskog venca, s n eujednaenim uspehom n a
b ojnom polju. Godine 1 300. p re n.e. hetitska vojska u
b oj n i m kol i m a , pod vodstvom kralja Muvatalija, potukla
je kod Kadea egipatsku armiju R amzesa I I . Premda je
faraon tvrdio da su Egipan i izvojevali pobedu, uspon
Hetita u Siriji se nastavio. Posledica njihovog prodora n a
j ug b i o j e uvoz religijski h idej a , mada je hurijska drava
Mitan verovatno delovala kao p osrednik u tom procesu.
B ogu vremenskih prilika " ze mlje Hati " , to je bilo ime za
hetitsku domovin u, pridruen a su h urijska boanstva, iz
l el l i k svetske mitologije 27
ega se razvio p oseb a n panteon. Srodni stanovnicim a kav
kaskih planina, Hurijci su prihvatili mesopotamijska vero
vanja i izvrili snaan , mada krat kovean, uticaj na Siriju i
p redele oko gornjeg toka Eufrata . Godine 1 370. p re n . e .
Hetiti s u razrui l i Vaukan i , p restonicu Mitana , mada je
kralj Supilulima, koji je p re dvodio ovaj uspeni pohod, i
sam moda imao h urijske krvi u sebi. Mitologija Male
Azije, bila ona h urijska, hetitska ili frigijska, vrte l a se oko
kulta odsutnog boga plodnosti . I jo jednom je upravo ta
strana zapadnoazijskog verovanja snano privukla n ajpre
Grke a potom i Rim ljane. Put K ibele, lidijske m ajke bo
ginje, iz Pesin a na zapad, p re dstavljao je potpu n trij u mf.
Kibela i neoenjeni joj sin Atis osvojili su Rim n a j uri, a
mahniti poklonici njihovog " mistinog" kulta esto su iza
zivali veliku zabrinutost vlasti. Poslednji rimski i mp erator
koji je potovao Kibelu bio je Jul ije, iji su n apori da za
ustavi uspon hrianstva krajem IV veka ostali bez uspeha.
Adapa
Sin boga E e i sumerski kralj Eridua. Smatral i su ga p rvim
ovekom i m udracem , ali n e i b esmrtnikom. Za razli ku od
Adama, koji je samo dao imena ivotinjama i pticama,
Adapa je, prema akadskom mitu, izmislio i govor. Dok je
ribario Persijski m zal ivom, na njega udari jugo, ali Ada
pina kletva bee toliko jaka da slomi krila vetru. Kada
Anu naloi Adapi da zbog toga dode n a nebo, E a obue
sin a u odeu od kostreti i ree mu da ne uzima n ita od
hra ne koja m u tamo bude ponudena. Poto ga n a nebu
doeka Tamuz, Adapa obavesti tog umirueg b oga da ali
zbog njegovog o dsustva n a zemlji, to Tamuzu bi drago da
uje. Adapino iskren o prizna nje krivice takode umilostivi
Anua, koji mu p onudi "hranu ivota" i "vodu ivota".
Adapa sve to odbi i vrati se u Eridu.
U drugoj legendi govori se o njegovom gnevu p rema
Ei, jer je otkrio d a ga je otac svoji m savetom n amerno l iio
besmrtnosti. Kao i pali Adam , Adapa je saznao da e ubu
due bolest i smrt biti sudb i n a oveanstva.
28 Za , a e l l la Azija
Adonis
I zvedena od han anske titule, re adon znai "gospodar".
Grci su prihvati li kult plodnosti vezan za Adonisa, kojeg je
ubio divlji vepar, sveta ivotinja u Sirijaca. Njegovi n aj
vaniji h ramovi n alazili su se u B iblosu i Pafu. Po Grcima,
tog b oga volek su Afrodita i Persefona, boginja podzem
lja. U Biblosu je Astartin hram slavio svake godine smrt i
vaskrsn ue Adonisovo. Njegovo p on ovno pojavljivanje na
zemlji obeleavano j e cvetanjem crvene anemone.
Ah ri m an
Princip zla u persijskoj mitologiji. Kao Angra Mainja,
"duh unitenja" koji .i e p rvi doneo smrt u svet, p redvodio
je sile zl a protiv vojske Spente Mainje, svetoga duha"
" stavljao sumnju, slabljenje uma. Ova je ideja moda b i l a
koji je p omagao A huri Mazdi, m udrom gospodarll " - ko
" p ozaj m ljena iz budizma, koji je a vid/u, neznanje" , i p o
nan o m pobedniku u kosmikoj borbi. Na p oetku", go
" udu, k a o njeno ispoljavanje, smatrao razlogom b eskraj
vorio je Zaratustra, "o blizanakim duhovima znalo se da
je jedan dobar, a drugi zao - u m isli, rei i delu. Mudri su
pravi l n o birali izmeu njih dvojice, ali ne i budale. I kada
bi se ovi duhovi sreli, stvarali bi ivot i smrt, tako da bi n a
kraju sledbenike p revare zapadala n ajgora sudbina, dok bi
pristalice istine odlazili m udrom gospodaru. "
A hura Mazda isp riao je Zaratustri kako m u je Angra
Mainja p oremetio p lanove da Persiju pretvori u raj n a
zem lj i . S v a stvorenja "mudrog gospodara " - kako duhov
na bia tako i ljudi - posedovala su slobodnu volj u . Angra
Mainja, b rat b lizanac ,.svetoga duha", jednostavno je ui
vao da "po sopstvenom izboru in i ono to je n ajgore " . Da
bi osujetio Ahuru Mazdu, u zimu j e uneo mraz, u Ieto
vruinu, a ljudima doneo svakojake bolesti i druge nesree
koje moraju trpeti. Njegovih ruku del o bio je i zmaj Ai
Dahaka, koji je razruio zemlju. Kada Ahura Mazda stvori
zvezde n a nebu, Angra Mainja kao guja poskoi do ne
"
ba " i, zvezdama n asuprot, stvori planete, iji se p ogubni
uticaj tada rasu p o zem lji. Tokom itavog stvaranja sveta
rascep i neprijateljstvo behu tako duboki da je pod Sa-
R"ni k svetske mitologije 29
sanidima (226-652) n astao mit kojim je ublaen ovaj dua
lizam. B lizanaki duhovi tada su postali potomci jednog
p raiskonskog bia, Zurvana Akarane, "beskrajnog vreme
na". Poto se Zurvan zarekao da e prvoroen ac p ostati
car, a kako je Ahriman rasporio matericu" da bi iz nje
"
p rvi izaao i za se p risvojio tu titulu, zlikovcu je dato d a
bude c a r sveta ogranieno vreme. Posle devet hiljada go
"
dina " , tvrdio je Zurvan, zavladae Ormuzd i i nie sve p o
"
svom dobrom n ahoenju. "
G l avno Ahri manov o oruje bee az - udnja, Zurvanov
dar. Zahvaljuj ui njegovoj snazi", naglaavao je daro
"
davac, sve to je tvoje, ak i ono to sam bude stvorio.
"
bie p rodrano." Ahrim a n p ristade na to jer to bee k a
"
sama njegova sutina". Demonski Az, enski p ri ncip,
podrazumeva o je vie od p oude puti. On je takoe p red
"
n og kruenja ogranienih bia. Az je takoe bio p ovezan
sa istoimenim manihejskim demonom, "majkom svi h zlih
duhova" . U zaratustrizmu, meutim, uloga ene nipoto
nije s asvi m jasna. Mukarac je bio gotovo sveto stvorenje,
predodre eno da igra glavnu ulogu u unitenju zla . Kada
je Ahriman ugledao p ravednika, onesvestio se i pao. Tri
"
hiljade godina leao je tako u nesvesti ... dok ga p rokleta
bludnica " nije probudil a. leha - tako joj bee ime - udela
je za mukarci ma i prijala se duhom unitenja" ne bi li
"
zadovolj i l a pohotu. Ova i deja izraena je, meutim, tek u
kasnijim tekstovima, a p o opteprihvaenom shvatanju
uloga ene bila je u p roduenju roda.
A h u r a Mazda
Ahura, ,.gospodar", p rvobitno je moda bio povezan s Mi
trom - vrhovnim boanstvom u to doba - p re nego to ga
je p rorok Zaratustra uzvisio do poloaja najvieg b i a u
persijskoj religiji i dodao m u epitet Mazda, mudri". Mada
"
su b ogovi indoevropski h stoara koji su naselili I ra nsku

visoravan potical i iz istog panteona iz kog SU se razvili i
bogovi arijskih osvajaa I n dije, pravci njihovog religijskog
razvoja bili su p otpu n o razliiti. Dok je i n dijska misao
traili:l objedinjujue n ael o u m notvu bogova, u Persiji se
ta mon istika ten de n cija kretala u smeru u niverzalnog
jednobotva, nadahn utog Zaratustrom.
Vatra je smatran a simbolom istine koju je Ahura Maz
da zavetao svoj i m sledbenicima. Svetlost je bila suprot
stavljena tami i p oveza n a sa istinom i pravednou, aom.
U mitu o Ataru, neheskom ognju i sinu Ahure Mazde ,
postoji e pizoda h orbe sa Ai Dahakom, troglavim zma
jem koji je zauzeo zemaljski presto. Vladavi n a Ai Daha
ke donela je "oskudicu i bedu, glad i e, starost i smrt,
alost i jadikovku, egu i studen, i izmeanost demona i
ljudi " . Atar je savladao zmaja, koji bee i l i baen " na dno
dubokog mora " ili okovan lanci ma n a visokoj planini. Ali
Ai Dahaki bee sueno da pobegne p re kraja sveta i
uniti trein u oveanstva p re n o to i sam b ude usmre n . n a m eti p roroka Muhameda, danas se ba u Meki n a l azi
Boanska vatra, varnica koja obitava u ovean stvu, bila j e
simbol Ahure M azde , a veni p lamen u h ramovima vatre
oznaavao je njegovo prisustvo.
Ahura Mazda je bog p rorokog otkrovenja, jedi n o
boanstvo koje se obzna njuje tradicionalno politeistikom
drutvu, jo nespremnom da u potpunosti primi njegovu
poruku. Zaratustrizam persijskih kraljeva ob uhvati o je
postojeu versku praksu, dobrim delom zato to su njime
upravljali magi, p ripadnici svetenike kaste sa kojima o n
ranije nije i mao n ita zajedniko. Kada su p rorokovi sled
benici shvatil i da n ije mogue zasnovati p ravedno kraljev
stvo na zemlji u tadanj e m ci klusu svetskih doba , persijska
mitologija m ogl a je da se razvije u temeljn i d ualizam, u
kojem je izvor zla sve vie bivao personifi kova n . Iz tog
razvoja izrasla su n ajmanje dva apsolutna suparnika: Ahri
mi:ln, majstor obmane, bio je izaziva Ormuzda (skrae n o
od Ahura Mazda), a u meusobno sukobljenim vojskama
nalo se mesta za drevne b ogove koje je Zaratustra poku
ao da ukine.
ReI lik svetske mitologije 31
Alilat
Arapska boginja majka, boanstvo pod znatnim asirsko-va
vilonskim uticajem. lj Petri, p restonici Navatejskog kra
ljevstva , sredinji element Alilatinog kulta bilo je oboa
vanje D usure, njenog umirueg sina. Dusura je bio i l i
planinski bog i l i astralno boanstvo. Kipovi g a predstav
ljaju kao duha zatitnika vinove l oze . .Jedan arapski isto
riar zapisao je da su se Navatejci klanjali etvorostra
ninom kame n u , p oznatom kao Alat ili Alilat. Oboavanje
kamenja i stub ova hilo je karakteristino za n arode za
padne Azije . .Jevreje su stene, kao p rirodni oltari, privukli
tokom njihovog l utanja p ustinjom, dok je asketski pokret
u h rianskoj S iriji dostigao velianstveni vrhunac u sve
cima stolpnicima, iji je n ajznaajniji predstavn i k bio sv.
Simeon.
Mada su obredi iz rani h arapskih religija n aroito bili
n aj izrazitiji primer oboavanja k a mena - "crnog kamena
koji je p ao s nebesa u Adamovo doba " . Ovaj kamen,
verovatno aerolit, ugraen j e u jedan od uglova K abe,
" kue Alahove " , koju poseuju muslimanski hodoasnici.
Prema legendi, nedaleko od Kabe n alazi se grob Ismaila,
sina Adamovog i oca severni h Arapa.
Amun
Egip atski bog sa ovnujskom glavom, esto p ri kazivan kao
bradonja s kapom ukraenom parom velikih pera. Ovaj
tebanski bog neba doiveo je n ajvei uspon u XVI veku
pre n . e . , poto su Egipani isteral i zavojevae Hikse i uli
u H a n a n , proiruj ui granice svog carstva. I zuzev za vla
davine Eh nato n a , suparnitvo Amuna i boga R a izbegnuto
je njihovim stapanjem u jedinstveno boanstvo zvano
Amon Ra. Kao uvar dinastije, Amon Ra bio je "car bo
gova " , utelovlje n u faraon u n a vlasti. Od danka prikup
lja n og po Aziji sagraeni su mu veliki hramovi u Luksoru i
Karnaku.
32 Zavadila Azija
i\mun je smatran jednim od tvoraca svemira, a njegovi
'
poklonici iskali su u svojim molitvama njegovu dobro
zna n u dareljivost Za Grke on je bio Amon, poistoveen
sa Zevsom i uven po svom proroitu u Sivi, u Libiji.
He rodotu su pripovedali " teb anski reci da su im Feniani
oteli dve svetenice, i jednu p rodali u Libiji a drugu u
G rkoj. Te ene, kako govorahu, utrle su put p roricanju u
tim dvema zemljama i u njima osnovale p rva proroita " .
An
Olienje neba u sumerskoj mitologiji. Z a razliku od egi
patskih boanstava, koja su esto predstavljana kao ivo
tinje, mesopotarnski bogovi uvek se prikazuju u ljudskom
obl iju, mada i h neretko p rate njihove svete ivotinje. Su
mcr, po svemu sudei, nije p roao kroz totemistiku fazu
religijskog razvoja, to sa Egiptom oigledno nije bio slu
aj. Stari bog An bio je, p rosto, magl ovit lik zaostao iz
mita o stvaranju sveta. An je bio otac Enlilov. Mada se u
asirsko-vavilonskom p a n teonu nalo mesta za njega pod
imenom Anua, boga carske vlasti i boga neba, aktivna bo
anstva, naroito Marduk i Aur, p ri lino su ga potisn ula u
drugi plan. Simbol mu je bila zvezda.
Anubis
Egip atski bog mrtvih p rikazivan sa glavom akala. Pre
uspona Ozirisa, drugog velikog boga mrtvih, Anubis je
smatran glavnim boanstvom kojem je trebalo upuivati
molitve za umrle i pogi nule . Bio je zatitnik balsa movanja
i uvar grobn ica.
D rugi bog p redstavljan u pseem obliju bio je Vep
" volovske rogove . Pobeivala je u okraju kao "gospodari
vavct, "otvoritelj p uteva . S matrali s u ga pomagaem i
vodie m mrtvih. Od n ajranijih vremena, Vepvavetovu za
stavu nosil i su ispred egip atskog vladara tokom bitke i za
vreme p obednikog slavlja.
Renik svetske mitologije 33
Astarta
Boginja maj k a pojavljuje se u tekstovima iz Ras a mre
kao Anat, Athirat, i Athtart ili Astarta. Kao pratiiju i se
stru Bala, n aj aktivnijeg hananskog boga, Anat su n azivali
" gospom Gorj ankom". Njeno l askanje Elu omoguilo je
Balu da izgradi k uu n a Safonu, planini " na severnoj stra
"
ni". Uprkos titulama kao to su "deva i "devica " , Anat je
bila osiona boginja. Ubijala je Balove protivnike, kupala
se u krvi svojih ljudskih rtava i udela za Akatovim lu
kom. Prikazivana je s kacigom, bojnom sekirom i kopljem .
U Egiptu, gde su je doneli Hiksi tokom osvajakog po
hoda na tu zemlju, kravlji rogovi boginje Hator postali su
sastavni deo Astartine ikonografije.
"
Athirat, " gospa morkinja , izgleda da je bila p ra tilja
boga Ela, p a n dana jevrejskom bogu Jahveu. Uloga joj je
"
bila ograniena n a p lodnost. Astarta, " carica nebeska ,
bila je pristupanija od Athirat i gotovo isto toliko svirepa
kao i Anat. Potovali su je i Jevreji, koji su je poznavali
kao boginju Sidonjana. Jahve je proroku Jeremiji rekao da
"sinovi kupe drva, a ocevi loe oganj, i ene mijese tijesto,
da peku kolae carici nebeskoj , i da ljevaju naljeve drugim
bogovima, da bi mene draili". U Micpi su h ramovi Jahveu
i Astarti izgraeni jedan do drugog, dok je u Gornjem
Egiptu jevrejska zajednica u V veku p re n.e. i dalje sma
trala boginju meseca Bojom drubenicom. Kao i u sluaju
I tar i I nane, sveto venanje i hramovna p rostitucija p red
stavljali su istaknute crte toga kulta. " Kako ih nasitih ",
alio se Jahve, "stadoe initi preljubu, i u kuu kurvin u
stjeu s e gomilom. "
Astarta j e b i l a p odjednako opasna i divna. Nosila je
ca konja i boj n i h kola " . Moda je njena arapska varijanta
bio bog Athtar, poznat i kao "strani" gospodar koji je be
zuspeno pokuavao da istisne Bala.
 R enik svetske mitologije 35
34 Z,,.PfI(ill" ,\zija

B ill
Aur
U J\sirij i, Aur je preuzeo uloge Marduka i Enlila, bi ? Bukvalno znaenje: "gospodar". U Hananu, stari n aziv za
je, kao to bi se u toj ratnikoj civilizaciji moglo oeklatl, lokalne bogove plodnosti. Bal sc rdativno kasno pojavio
i bog rata. Bilo je uobiajeno da se kroz pr stol1lc , kao poseban bog kie, poprimivi, kako se in i , speci fine
. fun kcije svih tih boanstava. Mada u I-Iananu ne postoje
takoe zvanu Aur, provede i p ovorka zaroblJel1lka, kOJ e
j e pobednicima p odario bog rata. Aur .j e bio p i kazivan takve arke letnje sue na kakve nailazimo u Mesopo
. tamiji, ciklus godinjih doba dovoljno je bio izraen da bi
kao krilati kolut oko zategnutog luka p npremlJenog za
odapinjanje strele. Pratilja mu je bila I tar. na .e na rato dolo do objedinjavanja vie boanstava u tom b ogu plod
bornu ud svoga drubenika o dgovonla p ustanjem brade nosti koji nestaje odvodei sa sobom jesenje kine obl ake
koja joj je dosezala do nedara. u donji svet.
Pobedivi boga mora Jama, izgradivi k uu na brdu
Safon i zaposevi m nogobrojne gradove, Bal objavi da vie
Atis
ne priznaje prevl ast Mota, " smrti ". Motu, lienom Balove
boga
U Frigij i je odra vana prole na svetk ovina u ast gostoprimljivosti i p rijateljstva, bi reeno da ubudue na
po samo sa
Atisa sina bogin je majk e Kibe le, pozna tog zemlji poseuje samo pustinje. U odgovor na taj izazov,
je toliko
kae dju i vaskr snuu . Prem a jednoj legen di, .Atisa Mot pozva Bala u svoje obitavalite da okusi njegovu hra
seb.e
progo nilo jedno zaljub ljeno udo vite da Je amog nu - blato. Upl aen, i ne mogavi da izbegne strani odla
a KI
uko pio. Prem a drugo j, ubije n je zbog ljubaVI prem zak u zemlju mrtvih , Bal se sp ari s teletom kako bi snaniji
maj ke
beli, keri kralj a Frigije i Lidij e. Sveti lite bogin je doekao predstojee iskuenje, te krenu na put. El i drugi
aru
bilo je u Pesin u, blizu reke S angar ija, u ijem je e : bogovi obukoe pogrebnu odeu, posue glave pepelom i
og ljuba vnika . Klbe la se pO\st o osakatie udove, dok Anat, uz pomo boginje sunca apa,
Kibe la otkri la svog mlad
veuj e sa I nano m, a Atis s Tam uzom . U Kibe linoj prat n} i vrati Balovo telo da ga pokopa. El postavi na Balov upra
ljenje , smrt i pono vno raan je nje n i presto boga n avodnjavanja Athtara, ali je boginji
bili su lavov i , a samokop
njeno g drub enika , koji se obin prika zuj .. kao e
. .
nska t Anat strano nedostajao njen pokojni mu i brat. Uzalud
cerem o IJI k a .le obi je preklinjala Mota da Bala vrati u ivot, a njeni pokuaji
mlad i, oivlj avan i su Uv godi njOj }
a krv
loval a p utan jem krvi. Zrtvo van i su ovno v , .a nJlho da kod drugih b oanstava pobudi zanimanje za to naioe
emc l su sami sebe na uzdranu ravnodunost. Tako je Anat morala da na
kori ena je za obred no ien je. Posve
su sekli sop
k astrir ali, 'a nje n i svet enici evnu si mahn ito p adne Mota, rastrgnuvi ga na komade "otrim noe m",
"mist erije " razvejavi mu u dove "vctrenjaom za ito ", spalivi ga "u
stven o tlo. inam o da je u Rimu , gde je kult
iji s
uved en 205. p re n.e., br bio p ovezi van sa tisom , ognju", samlevi ga "u rvnju " i "razasuvi mu ostatke po
n u ode u. I kao to b bo n ro I poljima". U meuvremenu, El u snu ugleda povratak
kipov i nosil i p ogreb ? :
Jen s plodnosti, to je ukazivalo na to da Bal nije stvarno mrtav,
ponovo se vratio u ivot , tako bi i posve el1 l k , sJed1l1
tva, za oJe se smatr alo da te n aloi apa da otvori oi tokom svojih dnevnih puto
njim, zapad ao u stalije b l aens
postJ a l o se s mo aka vanja ne bi li spazila Bala. Ubrzo potom naoe Bala
traje i posle s mrti. To jedin stvo .
Je n a potpuno oivelog, a Athtar pobee s prestola. Ipak, Mot je
enje m ili sveti m brako m: svim poklo l1lclm a stajal o
ivim pravo m imao dovoljno snage da iznova napadne Bala, i mada su
raspo lagan ju ono to se ranije smatr alo isklju
tom prili kom svi bogovi bili na BaJovoj strani, nije dan
zapad noazij skih kralje va.

36 Za padIIR Azija
p rotivnik ne mogade da n advlada drugog. Na k raju se
umea El i ote ra Mota, donevi Balu pobedu.
Ovaj mit, iji se delovi nalaze na ploama iz Ras a
mre, odn osi se na smenu godinji h doba. Bal je hog kie,
grmljavine i munja. "I kedrovi ven u na dodir desnice nje
gove. " Jam, gospodar slanih voda, prepusti Balu zvanje
duha kie i biljnog sveta. To unapreenje uini Mota je
dinim p re ostalim B310vim takmacem posle monog Ela.
Nesn osna ega, jalova zemlja, isuen a pustinja, smrt, donji
svet: to je bilo Motovo nepobedivo carstvo sve dok Anat
ne bi omlatila, izvejala i samlela ponjeveno ito, plod
Balove zemlje, ba kao to je Elovo priklanjanje vaskrslom
bogu kie na kraju obezbeivalo n astavak godinjeg cik
l usa. Paralela s pomenutim maginim obredima moe se
n ai u Psal mima, gde " koji su sa suzama sijali, neka anju s
pjevanjem. I de i p lae koji nosi sjeme da sije; poi e s
pjesmom nosei snopove svoje". To je magija meuzavis
nosti: oekivalo se da e isplakane suze izazvati pojavu
kini h k ap i .
Bal j e bio s i n E l a , ili D agona, malo poznatog boanstva
koje su Jevreji p ovezivali s filistejskim gradom Adodom.
D agon je moda i mao veze s morem - novi pronaen u
blizini ovog grada p ri kazuje tog b oga s ribljim repom. Ma
da je B a l sam nadvladao Jama, n ije izvesno da li se borio i
s Lotanom - Levijatanom iz Starog zaveta. Znamo, meu
tim, da je Anat "smrvila vijugavu zmiju, sedmoglavu optu
enicu " . Jo jedan primer uticaja mesopotarnskog naina
miljenja nalazimo u razlozima koje Bal navodi tvrdei da
mu je p otreban " dom " . Hrana k oja mu je prinocna na
rtvu bila je suvie slaba za boga "to jae na oblacima".
Od K artagine do Palmire nalazi l i su se hramovi posveeni
B31-Hamonu, " gospodaru oltara s tamjanom", kojeg su
Grci poistoveivali s Kronom. Na " gori Karmiiskoj" pro
rok I lija ozloglasi veru kralja Ahava u mo Balovu kada,
na I liji n zahtev, " pade oganj Gospodnji i spali rtvu pa
ljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkop u p opi". po
tom I lija naredi narodu da pobije "proroke Valove", ime
obezbedi da se Jahve i dalje potuje u Izrailju.
\
Renik svetske mitologije 37
B atet
Egipa tska bogin ja mak a verov atno je prvob itno
. dovo
e a u vezu s laVIco m, a ne doma om mak om. Grad u
kOJem )e po t.oj ao kult bogin je s glavom mak e
. . bio je
Bu astIs, u CIJOJ su se nekr opolI. nalaz ile mum ifikov ane
':la cke. Druga boan stva koja su ili titila odre enu
. ivo
tll1Jsk u vrs u ili uzi l a ?j n oblik tako e su i mala
ove u kOJ I a Je ta Zlvot lI1Ja preds tavlja la svetin ju. U gra
. .
Fa
Jum , gde lC bog Se bek zeo kroko dilsko oblij e,
. ute-
1 0vIJ 0 ?zans tvo p h a lo Je u b zenu hram a iz kojeg
. su
rl1l.cI . p'.h svet gutIJa J . I ako Je, bez sumn je, n ajve i
.
zlv tll1J kl kult bIO k' llt bIka Aplsa , Hero dota je zapan
jilo
:
!? st? :,Jedn ako kao I volove spalju ju i sve ostale ugin ule
Zlvot ll1Je" .
M ke su ile ot v ane i doma instv u. Kad
v , pIsao
. . " izbije
po.zar Je taj grckl p utl1lk , " vrlo udne stvar i dea
vaJ u se mak ama. Egip ani se okop e, mislei vie
e nego . ka ? da poar ugase . Mak e, meu tim, na ma
proj ure
Izme u lJ udi I h p :esko e prek o njih i upad nu u vatru
. . Ta
da . nasta je elIka zalos t. . . Stanovnici kue u kojoj je mak a
ug nula prl :odn m smru b riju obrve ; tamo gde
. je p as
ugll U ? , bnJu se I glava I tel o . " Toko m svetk ovina u ast
b?gII 1Je ?tet bio je greh loviti lavov e, to je farao
. nima
bila omil jena zaba va.
Bes
Om y eno kuno boanstvo u drevnom Egiptu, verovatno
nU?IJskog porekla. Obi no se predstavl.ja kao patuljak
v IIkog, bra ato Iica, upavih obrva, duge kose, ogrm
..
I1l h klempavlh USIJU, zatupastog nosa i isplaenog jezika.
.
uke su mu debele I duge, noge krive, i ima rep . Za raz
lIku ? d d rugih egipatskih b oanstava, koja se na dvodi
m nzIOJ: al lim slikama uvek p redstavljaju iz pr9fila, Bes se
n k azuJe IZ punog anfasa. Taj nain p redstavljanja bo
zanstva s :ee s jo samo na slikama K ete, boginje ljubavi
uvezene IZ .AzIJe . Be je naroito bio povezan s ljudskim
. .
zadovolJstVIma. BIO Je dobroudan i uvao ljude od ne-

38 /.11 1 )1 1 1 1 1 1:1 , \ zija
sree . Ubij<l o je zmije , titio decu, pospe ivao ljudsk u
plod nost, I pomo gao jc pri oroa ju i . bogin ji Taver t,
prc dsl<lvlj cnoj u obliku enke 11Ilsko g. kO J3. . .
J(c lc, olicnje ljubav i i \epote , pnkazlvana Je IZ aI: fasa
kao naga e l1<1 u stoje em p oloaju na leim a la,:a, s It m
cvea u jednoj i zmijo m u drugoj ruci. S tralI su . Je IJu
b avnico m b ogova i poisto veiva li s bogll1J ama I ZIdom I
Halor.
Danilo
Jevrejski mi tovi vezani za D a nilov boravak u Vavi nu bili
su apokalip tino " otkrivenje " onog to e se deI :1 u po
tonj im vremenima. Nesree koje su pogaale I zraIlJ bacale
su senku na Boji naum za izabrani narod, up rkos upo
zorenjima proroka Jeremije i Jezekilja. S ua nJstvo Va
.
vilonu bilo je teak udarac. Nabuhodo osor Je OSVJIO e
. roka D anila " p ri kazuje grozne zveri sa stranim eljustima
rusalim 597. pre n .e . , kada su voe JevreJske zaJedl11ce
odvedene u zatoenitvo, a l i do konanog p ustoenja gra
da i masovnog izgona stanovnitva dolo je tek 587. p re
n.e. Jahve je proroku Jeze kiiju kazao da kada s narod
jednom b ude oduio od b ezbonosti i iskvare nostl , on e,
.
poput p astira, sakupiti svoje p rognano stado I , kako rece,
.
doveu ih u zemlju njihovu, i pau Ih na gorama lzra
iljevijem pokraj p o toka i po svijem mjestima naseljeni) em
u zemlji " . To proroanstvo je poelo da se ostvaruje u
istoriji ahvaljujui persijskom kralju Kiru, k ?ji j 539. p re
n.e. zauzeo gradove Sipar i Vavilon. Poto Je Km1Va p o
lilika bila vraanje prognanih n aroda u njihove zemlj e
podsticanje nji hove tradicio?alne vere; J reJ i s dob 1
.
priliku da se vrate u JerusalIm. To su I uCllllh, h se . nJI
. El
hove muke nastavie posle smrti Aleksandra VelIkog, kOJI
je, osvojivi Persijsko carstvo, ostavio svojim vojskovoa
ma bogat pien za komadanje, te ovi " sv tu dOIsose v ne
"
izrecivu patnj u . Seleukidski vladar Antioh EpI fan ( 1 75-
163. pre n.e.) ak podstaknu I zrailjce na otvoren u pobunu.
R e l l i ].: svetske mitologije 39
"
" Knjiga proroka Danila , najraniji primer apokalip
tike knjievnosti, napisana je kako bi se ohrabrili Jevreji
u otporu politici helenizacije koju su sprovodili Seleukidi.
U njoj je re o porazu Nabuhodonosora, simbola sveko
l ikog tlaenja, i o potvrivanju Danila kao istinskog privr
enika Jahveovog. Kada su Sedrah, Misah i Avdenago
odbili da se poklone Nabuhodonosorovom zlatnom l iku,
bacie ih u uarenu pe, ali oni ostae nepovreeni zahva
ljujui p risustvu pratioca, koji " kao da je sin B oji " . Kada
se udnovat rukopis ukaza na zidu palate za vreme gozbe
koju je priredio Valtasar, verovatno vazaini k ralj, jedina
osoba kadra da rastumai znaenje rukopisa bee Danilo,
koji ispravno najavi skori uspon Persijanaca. Kada taj
poboni tuma znakova odbi da poslua D arijevu naredbu,
nastavivi da se moli svom zabranjenom Bogu, bacie ga u
jamu s l avovima. Ali Jahve " posla anela svojega i zatvori
usta l avovima " te Danilo osta neozleen. Mada vienje
b udunosti opisano u poslednjim poglavljima " Knjige pro
punim " zuba gvozdenih " , n ajupeatljivija je ipak slika
Nabuhodonosora kako luta pustarom poput divlje ivoti
nje. "I bi prognan izmeu ljudi i jede travu kao goveda, i
rosa nebeska kvasi mu tijelo da mu narastoe dlake kao
pera u orla i nokti kao u ptica. "
U apokrifnoj knjizi " Danilo, Bel i zmija " i mamo dve
prie o Danilovom uspehu u razotkrivanju svetenike lu
kavtine. Kiru je pomou pepela posutog po podu hrama
dokazao da su otisci stopala onih koji behu potajno doli
da jedu hranu postavljenu za Bela poticali od " svetenika,
nji h ovih e na i dece " . Takoe se reio svete zmije hranei
je kolaima spravljenim od smese kljua1e " smole, masti i
kose " , od ega joj se rasprsnula trbuina.
Na brdu Safonu b oravio je El, " prvi " hananski bog. Taj
otac b ogova i ljudi bio je nepristupaan, " star " , " gospodar
vremena " , " blagonaklon i milostiv vladar " . Pod njegovom
je vrhovnom vlau Bal uzeo Anat za enu, pobedio boga
40 Z."l-ll 1 L i l la ,\zija
m O f<l .l <l m<l i smrtonosnog Mota, i bio ustolien kao bo
a nski da rivalac ivotvorne kie. Ela je samo korak deli o
o d sve moi , tako d a j e uvek b i o predstavljan u sedeem
poloaj u, s bikovskim rogovima, simbolom snage. U Sta
rom zavc tu vrhovno boanstvo pominje se kao El i kao
Jahve . Za Melhisedeka, k ralja Jerusalima, kae se da " iz
nese h ljeb i vino; a on bijae svetenik Boga vinjega" .
Ovde upotrebljeni izraz z a B oga b i o j e " El Elion " . D an as
se smatr<l da je Stari zavet kompilacija najmanje triju glav
nih ve l'zija jevrejske rel i giozne istorije, u kojoj je jahve
istika tradicija dominantna.
Dva epska ci klusa povezana sa Elom bave se Keretom i
Akatom. Prvi govori o p omoi koj u je dobio Keret, sin
Elov i p ravedan kralj. El je Keretu pomogao da nae
drugu enu, blagoslovio ga " sedmoricom, ak osmoricom
sinova " , a p red kraj svoje vladavine spasao ga je od sta
rakih nevolja. Tekst se p rekida na mestu gde jedan od
sinova optuuje Kereta za nesposobnost. U drugom epu
sukob izbija kada boginja Anat prisvoji divan luk, vlasni
tvo Akata, sina kojeg je El poklonio kralju Danilu. U
znak zahvalnosti zbog gostoljubivosti koju mu je ukazao
kralj, bog kovakog zanata Kotar dade Akatu luk "s ro
govima . . . uvijenim poput zmije " . Princ odbi Anatinu po
n udu besmrtnosti u zamen u za njegovo oruje, nazvavi to
opsenjivanjem oveka k ojem je sueno da umre. Zbog te
drskosti boginja ga s Elovom dozvolom lii ivota. Ali l u k
"
" upade usred voda i slomi se , z<ljedno s a skupocenim
strelama. tavie, posle Akatove smrti, sve raslinje uvenu,
a Bal ne posla ni dad n i rosu na zemlju. U nepotpunom
tekstu ostaje Pagat, Danilova ki eljna osvete, " da umori
bratovljevog u moritelja". Upeatljiva je paralela sa Balom,
mada ni u kom sluaju n ije sigurno da je Akat pred
stavljao pojavni oblik b oanstva p lodn osti, " koje umire i
oivljava".
Reni k svetske mitologije 41
Enki
S umerski bog vode u Eriduu. Kao i An, bog neba, Enlil,
bog vazduha, i Ninhursaga, majka zeml.j a, Enki je bio
tvorako boanstvo. Svetenici su esto oblai l i halju u
obliku ribe kada b i vrili obrede oienja. Ti obredi sim
bolizovali su proisnu mo k oj u je imao Enki kao bog
ritualnog pranja. Riba moda ima veze s vavilonskom le
gendom o Ei, to je bio Enkijev akadski naziv sa znae
njem " gospodar vodene k ue" - slatke podzemne vode
k oj u su Sumeri n azivali Abzu. Prema ovom mitu, u drevn a
vremena, kada s u ljudi, poput zveri, iveli u b ezakonju, Ea
izroni iz mora. Delom ovek a delom riba, dvoglavi bog
p oduio je ljude zanatima, obradi zemlje, p ismenosti, za
konima, graditeljstvu i magiji . Ublaio je p rvobitnu gru
bost ljudi, i od tog doba n ita n ije dodato njegovom uenju
to bi ga poboljalo. Posle jednodnevne poduke, Ea se
vratio u more, i tokom hiljada godina taj boanski ovek
-riba je jo samo tri p uta izaao iz vode.
Enki se pojavljuje u sumerskom mitu koji p redstavlja
p aralelu starozavetnoj prii o Adamu i " vrtu edernskom " .
U rajskom D ilmunu, za koji se smatra da je n a mestu
dananjeg Bahreina u Persijskom zalivu, bog vode ivljae
s Ninhursagom. B ee to sreno mesto, gde ivotinje ne
kidisahu jedna na drugu i gde b olest i starost behu nepo
znati. Jedino nedostajae slatka voda, a nju obezbedi Enki
- njegova zajednica s majkom zemljom pretvori ostrvo u
plodan vrt. Ali svaa izbi kada Enki pojede osam biljaka
to ih je gajila Ninhursaga, i ona baci na njega prokletstvo
smrti. Kletva se pokaza delotvornom: na uas drugih
bogova, bolest zahvati osam delova Enkijevog tela. Enlil
n ije i mao mo da zaustavi njegovo propadanje, i kada se
inilo da nema n ade za Enkija, javi se l isica, ponUdivi da,
za odgovarajuu nagradu, vrati Ninhursagu u D il mul1. Ta
ko i bi, te majka zemlja naini osam boanstava koja
izleie bolesti njenog drubenika.
Postoje oigledne slinosti izmeu ovog mita i bibl ijske
slike raja. U " Postanju " , "podizae se p ara sa zemlje da
42 /.fl p d l lC l ,\zija
s vu zemlju", a kuanje zabranjenih biljaka jasno
l1 C l l a p a
podsea na drvo ivota u Edernu. Sama i deja boanskog
ra ja, v r t a bogova, sumerskog je porekla. Eva, Adamova
e na, i "gospa od rebra ", Ninti, boginja stvorena da isceli
Enkijeve slabine, takoe imaju neto zajedniko. Znamo
da sveto drvo, kjskanu, bee posaeno na Abzuu" i da je
predstavljalo sredinju taku "obreda. Mada se izraz drvo
ivota" ne pojavljuje ni u jednom sauvanom mesopotam "
skom zapisu, iz l ikovnih pri kaza obreda moe se zakljuiti
da je drvo igralo znaajn u ulogu.
Sumerska legenda o stvaranju oveka poinje kuknja
vom b ogova kako im je teko da sami pribavljaju h ranu.
Enki, probuen iz dremea, uslii im zahtev za slugama i
naini oveanstvo od gline". On je bio taj koj i je Ziju
"
sudru, pobonog kralja Sipara, upozorio na predstojei
potop . Bogovi, kojima su dojadili njihovi smrtni pomo
nici, behu odluili da unite stanovnike zemlje.
Enli!
Sumerski bog zemlje i vazduha. U poetku, praiskonske
vode rodie kosrniku planinu, koju su inili nebo i zemlja.
Iz tog jedinstva neba, olienog u bogu Anu, i zemlje ,
predstavljene kao boginja Ki, proizie Enlil, bog vazduha,
koji razdvoji roditelje i lee s majkom kako bi stvorio
ljudski rod. Njegov glavni dar ljudima bee pijuk, orue
namenjeno da im pomogne pri podizanju gradova, uklju
ujui i njegovu vlastitu prestonicu Nipur. Praiskonske
vode, Namu, n azivane su " majkom", i moda su bile isto
to i Abzu, slatka voda u zemlji, ili su pak predstavljale
movarnu oblast na uu Eufrata i Tigra, gde su reni na
nosi stalno stvaral i novo zemljite.
Mit o roenju boga meseca govori o tome kako je Enlil
bio prognan u donji svet zbog napastvovanja boginje
Niniii, ali ona odlui da krene za njim kako bi se porodila
u njegovom p risustvu. Proterani bog nekako uspe da iz
donjeg sveta izbavi njihovog sina, Nanu, boga meseca, ka
ko bi ovaj mogao da postane svetilo na nonom nebu. Sa-
RC l l i k s\'ctske mitologije 43
uvani delii mita o potopu ukazuju na drugu, jo nasilniju
stranu Enlilove linosti, poto je, kao razorni bog vetra, on
verovatno izazvao tu nesreu. Samo je poboni kralj Ziju
sudra utekao u amcu koji bee sagradio po uputstvima
b oga vode Enkija. Ovom vladaru Sipara, " semenu o
veanstva", bi poklonjen dah venoga ivota " .
"
U vavilonskoj mitologiji Enlil je zadrao svoje ime, ili je
p a k bio poznat kao Elil , mada je stekao akadski epitet
Bel" - gospodar. Uznemiren cikom i drekom ljudskog
"
roda, on na zemlju posla n ajpre poast, zatim suu i n a
kraju povodanj. A l i E a upozori AtrahClsisa, premudrog" ,
"
koji se spase u brodu Zatitnik ivota". U Epu o GiJ
"
gameu, drugoj vavilohskoj p ovesti o potopu, Utnapitim
je bio onaj kojeg je Ea upozorio, a odluku da se uniti sve
ivo doneli su bogovi, a ne sam Enli I . Druge legende
takoe naglaavaju njegov podvojen odnos prema ljudima.
S jedne, negativne strane, Enli! je stvorio udovite Labua,
ili Lahmua ( gnevnog"), da opustoi zemlju. Labu je na
"
stao iz p rvobitnog haosa, kao dete Abzua i Tijarnat. S
druge, pozitivne strane, Enlil je uvao " ploe sudbine",
tupsimati, koje su mu davale ovlaenje da odreuje pri
rodu stvari. U drugom hiljadugoditu p re n.e., vavilonski
kralj Hamurabi na stubu n a kojem behu zabeleeni
njegovi sopstveni zakoni, zazivao je ljutitog Enlila da kazni
neposlune.
Etana
Kralj Kia. U jednom vavilonskom fragmentu govori se o
njegovom pokuaju da se uspne do neba na leima orla
kako bi pribavio biljku raanja" jer njegova kraljica n ije
"
mogl a da mu rodi sina. ama, bog sunca, posavetova
Etanu da potrai orla kojeg je zmija drala zarobljenog u
jami poto joj ovaj bee ugrabio mlade. Etana oslobodi
orla, koji u znak zahvalnosti p onese svog spasioca k nebu.
ta se s njima potom dogodilo nije sasvim jasno. S jedne
strane, izgleda da se Etana uplaio, da se orao zaneo u letu
 44 "-iliJiHll liI Azija
i Ua su sc stropotali n a zemlju i n astradali. S druge strane,
pomi nje se Etanin sin kao kralj Kia.
G aj omart
D osl ovce, "ivot k oji umire". U persijskoj mitologiji to je
b i o p rvi ovek, delo A hure Mazde. Tri hiljade godina
Gajomart je iveo kao duh p re nego to se ovaplotio u
l ep og ml adia. Poto je trideset godina iveo u tom obliju,
otrovao ga je Ahriman, na podsticaj Jehe, bludnice" . Iz
" nja zatrai od Anua da nebeski bik razori zemlju. I ako
I jcgovog semen a izrasl i su, poput biljaka, otac i majka
lJudskoga roda, Maje i Majane, koji napustie Ah uru
Mazdu i priklonie se Ahrimanu, zbog ega behu osueni
na b o ravak u paklu dok je sveta i veka.
G i lgame
Polulegendarni k ralj Uruka i j unak akadskog Epa o
"
Gi lgameu", zasnovanog na vekovnim sumerskim mito
vima. Najpotpunije sauvan tekst epa jeste asirski iz bi
bli oteke kralja Asurbanipala u N i nivi, napisan najranije u
VI I veku pre n.e., barem hiljadu godina nakon to je bio
sastavljen.
Z a Gilgamea, roenog iz veze boginje i oveka _
moda iz sakralnog sjedinjenja vladara i visoke svetenice
tokom novogodinje sveanosti - govorilo se da je dvema
treinama boanstvo, a jednom smrtnik. U suerskom
fragmentu mita, strah od smrti p rogoni Gilgamea i pod
stie ga na podvig. Prema jednom mil.jenju, tu i mamo pri
u o pogrebnom obredu vezanom za odaju za mrtve isko
panu u Uru. Akadski ep prikazuje Gilgamea kao tiranina,
bahatog i sklonog seksualn i m ispadima. Njegov narod
p rekli njao je b ogove za pomo, te boginja majka Aruru od
pljuvake i gli ne nai ni na p ustolini divljeg kosrnatog
oveka koji se hranio travom, po imenu Enkidu. Saznavi
za to, Gilgame n aredi da se poalje hramovna b ludnica da
namami Enki dua, k oji jo ne bee osetio zadovoljstva puti.
O n a upristoji ovog divljaka, a zatim podstaknu u njemu
Reni k svetske mitologije 45
elju da svrgne Gilgamea. Borba izmeu njih dvojice za
vri se, meutim, Enkiduovim porazom i poetkom doi
votnog p rijateljstva dvaju junaka.
Prijatelji se zajedno upustie u niz p ustolovina. Najpre
osvojie k edrovu umu diva vatrenog daha Huvave, ili
Humambe, kojeg ubie zahvaljujui estokim vetrovima
to im dade bog sunca ama. Zatim Itar ponudi Gilga
meu svoju ljubav, ali je ovaj odbi, uz otre opaske na
raun njene kolebljivosti i nestalnosti. Razgnevljena bogi
ovaj naini veliku tetu, Gilgame i Enkidu dooe mu gla
ve. Bogovi se, meutim, rasrdie, i Enlil izdejstvova Enki
duovu smrt, kao kaznu za njihovu oholost.
Skrhan bolom zbog tog gubitka i do sri pogoen
spoznajom smrtnosti, G ilgame je tumarao p ustarom. D a
b i pronaao p ut l inog spasenja, konano se odlui da
razgovara sa svojim pretkom, obesmrenim Utnapitimom.
Na samoj obali mora to je opasavalo svet, Gilgameu
prie S iduri, ovaploenje boginje Itar. Kada mu S iduri
predloi da potrai ovozemaljski uitak u kragu vi !,1 a, ovaj
odgovori da nee dozvoliti da pokopaju Enkidua. Zalio ga
je sedam dana i noi sve dok crv ne ispade iz Enkiduovog
nosa. B ogovi su oveku namenili smrt", ree Siduri, "a
"
ivot za se zadrae . " I pak, upornost junakova natera
"nebesku krmaricu" da otkrije Gilgameu da Utnapitim
obitava na suprotnoj obali voda smrti, a na taj p ut Gilga
me je mogao k renuti samo uz pomo splavara Ursanapija.
Gilgame p ronae splavara, sagradi naroit amac,
preplovi kobne vode i stie do "ua reka", mesta koje su
bogovi dodelili Utnapitimu i njegovoj eni kao veno
obitavalite. Utnapitim, jedini preivel i u potopu k oji je
"celo oveanstvo ponovo pretvorio u glinu", podseti Gil
ga mea n a njegovu smrtnu treinu. Traganje je bilo bezna
deno. G ilgame n ije mogao da se odupre ni snu, a k amoli
smrti . Jedina mu nada bee arobna biljka po imenu " ni
kad ne ostari ", koja je rasla na dnu mora. I zl aui se veli
koj opasnosti, G ilgame je donese iz dubi n a i sreno krenu
46 i'. II pil d I III Azija
natrag u Uruk, ali na putu k ui , dok je spavao kraj
poj i l ita, zmija nanjui udesni miris listova Gilgameove
biljke , prikrade se i pojede je celu. I stog asa stee mo da
svue kouljicu. Gilgame se probudi, uvide da mu je smrt
sue n a i zaplaka od silne alosti.
O drugom tekstu govori se o tome kako je Gilgame
pomogao I nani da obori drvo k oje su uval i zmija, vetar i
orao. Od svetog debla nainie arobni dobo i doboar
sku palicu, koje Gi lgame sluajno ispusti u donji svet.
Kada Enkidu pokua da vrati dobo i palicu, zaboravi
uputstva koja je dobio radi sopstvene zatite i zauvek osta
zarobljen u donjem svetu. Iz rupe koj u u zemlji otvori Ea,
duh mrtvog junaka izae "kao daak vetra" i opisa " kuu
praine", gde su kneevi sluge i gde zemaljski poloaj ne
prua ni kakvu zatitu.
Hadad
D osl ovce, "razbija". Najvanije b oanstvo aramejskih na
roda S irije bio je Hadad, istovetan sa Bal-Hadadom, koji
je tresao zemlju, drmao planine i u nitavao drvee. U bib
l ijska vremena v ladari Damaska bili su poznati kao Bar
Hadad, "Hadadovi sinovi ". ledno mesto u "Knjizi proroka
Zaharije", gde se pominje n aricanje za mrtvim bogom,
navodi na zakljuak da je Hadadova uloga, kao i Balova,
bila povezana s p lodnou.
H a oma
Persijski ekvivalent indijske Some, eliksira ivota. Kao ne
besko boanstvo, Haoma je bila " ispravna u veri i neprija
teljica smrti ", p osrednica izmeu zemlje i neba. Obred po
sveen biljci h aomi, koji je po pre danju uveo lima, i koji
je, kao sveta taj n a drevne persijske religije, verovatno bio
povezan sa rtvovanje m krvi, osudio je Zaratustra zbog
njegovog "prljavog p ijanstva". Ipak, poto je orgijastinost
tog obreda bila dovoljno ublaena, on je konano postao
sredinji in zaratustrinske l i turgije. Herodot pripoveda da
R enik svetske mitologije 47
je Kserks rtvovao bik ove tokom osvajakog pohoda n a
Grku (480. pre n.e.).
Hapi
Za razliku od reka u Mesopotarnij i , Nil je smatran boan
som. Za Egipane je ta reka bila Hapi , demekasti bog
koji je uivao u razrneni poklona. Obino je pri k azivan
kako dri klasje ita i rog izobilja. Renom bogu p rinoeni
su hrana, sku p oceni ukrasi i nakit, u naknadu za oploa
vanje tla tokom poplava, koje su nailazile jednom godi
nJe.
Hator
Krave boginje potovane su u vie delova Egipta, ali s u
.
rano poistoveene sa b oginjom Hator iz Dendere. Ona Je
predstavljana ili kao k rava sa sunevim kolutom ili kao
ena s kravljim rogovima izmeu kojih se nalazio sunev
kolut. Povremeno bi se ak pojavljivala i kao enka
ni lskog konja; epitet joj je uvek bio "zlatna". Kao bogin.! a
plodnosti , Hator je prisustvovala poroajima i sn atral a Je
zatitnicom lepote , ljubavi i braka. Ponekad su Je POIStO
veivali sa I zidom, Ozirisovom enom.
Prema jednoj legendi, izlapeli bog sunca Ra iskoristio
je Hator da bi izvrio pokolj oveanstva. Upla en . i n
siguran u sopstvenu mo, bio je toliko uve en da ljudI k.. u
zaveru protiv njega da je poslao jedno svoJe oko, u obhc.1u
boginje Hator, da uniti nepobone. Ali, ne. elei da . b u?e
svedok sveopteg razaranja, poplavi polja pIvom obo.1el1l
u crveno kako bi liilo n a krv. Opi njena prizorom, kao I
odrazom sopstvenog lika, Hator zaboravi svoj strani
zadatak i opi se p ivom. Tako lj udski rod bi poteen.
Horus
Izida, sestra i ena Ozirisova, zaela je Horusa sa ubijenim
bogom zahvaljujui magiji . Prema egipatskom mitu, ona je
potraila utoite u movarama delte, rodila sina i p odigla
48 Z;) IJadlla Azija
ga u n ajveoj tajn osti. Stasavi, Horus odlui da osveti oe
vu smrt i u dvoboju sa Setom, stricem i ubicom Ozirisovim,
izgub i oko. Horus, meutim, pogubi ili ukopi Seta, a
oku plje ni bogovi proglasie da je ovaj poraen u okraju .
M<ld<l mu j e Set vratio oko, Horus g a dade Ozirisu, a me
sto njega stavi b oansku zmiju, koja je od tada sluila kao
ozn a k a k raljevskog poloaja. Horus, sokoglavi bog neba,
nasledio je, tako, antropomorfnog boga biljnog sveta Ozi
risa, kao kralj, faraon celog Egipta.
Kao to je I zida pra uzor ene u alosti, tako je Horus
a rhetip dobrog sina. Ponikao je u Gornjem Egiptu, kao
bog sunca, i moda je bio istovetan sa bogom Ra. Kada bi
faraon umro, smatralo se da je postao Oziris, a njegov
naslednik Horus ili Ra.
I luja n k a
S pobedom vavil onskog Marduka nad zmajevicom Tijarnat
moe se uporediti hetitski mit o bogu vremenskih prilika
kao ubici zmaja I 1 ujanke, koji je oliavao sile zla. Postoje
dve verzije te legende. U starijoj prii , I lujanka je savladao
boga vremenskih prilika, ali b oginja I nara pripremi zmaju
zamku. Upriliil a je gozbu - sa bavama vina i vonih na
"
pitaka, i po vrhom punim b uretom od svak og drugog pia"
- zatraivi pomo od svog ljubavnika, smrtnika Hupasije.
I 1 ujanka i njegova deca jeli su i pili sve dok vie nisu bili u
stanju da se vrate u svoju jazbinu. Hupasija ih tada sveza
jakim konopcem, te ih bog vremenskih prilika dotue. Za
H up asiju boginja sagradi naroitu k uu, ali mu n aloi da
ne gleda kroz p rozor kako ne bi video enu i decu. Hu
pasija ne poslua n aredbu, spazi svoju porodicu i zatrai
da se vrati kui. I nara ga zato ubi.
Prema kasnijoj verziji , zmaj je sa sobom poneo srce i
oi boga vremenskih prilika p oto ga je savladao. Da bi
p ovratio oduzete delove tela, osakaeni bog zae sina,
kojeg oeni I 1uja nkinom erkom. Mladi zatrai oevo srce
i oi od svoje m lade ene zmajevice te ih vrati bogu.
Oporavljen, ovaj p ogubi I 1ujanku, ali - i to na njegov vlas-
RCllik svetske mitologije 49
titi zahtev - i svog sina, koji mu je, poput egipatskog Ho
rusa, vratio preanju snagu. Obe prie povezane su sa
zapadnoazijskom temom boga plodnosti koji umire i oiv
ljava. Evropa obil uje odjecima ovog temeljnog mita, koji
dolaze do izraaja u zmajevskim prolenim povorkama. I u
ovom veku u Raguzi, n a Sici liji, ogromna skulptura zmaja,
s pokretnim repom i oima, noena je gradom n a ur
evdan.
I mh otep
Jedan od obogotvorenih smrtnika u egipatskoj religiji. I m
hotep, graditelj kompleksa stepenastih piramida u Sakari,
podignutog za kralja Zosera oko 2650. pre n .e, kasnije je
postao omiljen bog iscelitelj. Prikazivan je kao svetenik
obrijane glave i sa razvijenim svitkom papirusa n a kole
nima. Bio je i zatitni k nauke, naroito medicine, a Grci su
ga poistoveivali sa Asklepijem.
D rugi obogotvoren i smrtnik bio je Amenhotep - is
taknuti graditelj pod Amenhotepom I I I krajem XV veka
pre n.e. I njemu su p ripisivali ogromnu mudrost i isce
liteljsku mo.
I na n a
Prve iskopine s a arheolokih nalazita u S umeru ukazuju
na to da su hramovi bili grupisani u parovima. Boanstva
potovan a u tim svetilitima verovatno su bili boginja
majka i njen mu, kasnije nazvani I nana i Dumuzi . I nana,
ki Ana ili Enlila, bila je najvanija boginja u sumerskom
panteonu, a jedna od verzija njenog imena bila je Ninana,
" gospodarica neba". Poistoveivali su je s planetom Vene
rom, a kao boginja rata savladala je pl<lninskog boga
Ebea, to je n ajverovatnije bila aluzija na pobedu izvo
jevanu nad Semitima, koji su stalno n apadali. I nana je,
meutim, najpoznatija kao boginja plodnosti i ljubavi.
Veoma je zanimljiva pria o I naninom silasku u " zemlju
bez povratka", kUI-nu-gi-a, suv, pranjav predeo ispod
50 /.HPf l d l lfl Azija
sl atkih voda na zemlji . Ona odlui da poseti to tamno
carstvo, koje je p ripadalo njenoj neprijateljici i sestri
boginji. Erekigal, "gospodarici smrti", i da tamo us
p st avi sopstvenu vlast. Uresivi se svim svojim nakitom i
n a redivi Ninuburu, svom veziru, da je izbavi ne bude li
se vrati la, Inana se spusti u kUJ-l1u-gi-a. Na svakima od se
dam dve ri tog vilajeta morala je da skine po jedan deo
odee ili ukras, sve dok se potpuno naga ne p ojavi pred
Erekigal i sedmoricom sudija umrlima. " Njihovom okrut
nom n a redbom bespomona boginja bi pretvorena u le,
koji obesie o stub . " Kada prooe tri dana i tri noi, Nin
ubur se zabri n u i potrai pomo bogova, koji mu rekoe
da se nita ne moe uiniti p rotiv odluka iz donjeg sveta.
Ali uporni vezir poali se Enkiju, i bog vode stvori dva
bespolna bia kojima pristup zemlji jalovosti i smrti nije
mogao b iti uskraen. Dobivi dozvolu da priu I n aninom
leu, oni ga oivee h ranom ivota" i " vodom ivota" .
" kim k rajevima Kipra."
N aal ost, oivljen a boginja ne mogae se otresti jezovite
svite demona, k oji su je pratili n a njenom l utanju od grada
do grada. Oni odbijahu da odu sve dok joj se ne nae
zamena. Tako se I n ana vrati k ui u Uruk, gde na nekakvoj
gozbi naie na m ua Dumuzija, koji bee kralj oblinjeg
Kulaba. Razlj ue n a , ona odlui da ga poalje u ku/'-l1u-gi
-a, gde D umuzi dospe posle dva neverovatna bekstva iz
kandi estokih demona.
Mit o silasku otkriva dva vida boginje maj ke: I nana i
Ere kigal, dve sestre, svetlost i tama, predstavljaju antitc
tinu , protivrenu prirodu boanstva. Naalost, dostupan
nam je samo de o ove p rie, stare pet hiljada godina, ne
sumnjivo vrlo bliske izvoru simbo l a koji l ee u samoj os
novi zapadnoazijske misli. U drugim svojim preobraa
jima, I nana se javlja kao Itar, Astarta, Kibela, Afrodita i
Venera. to se D umuzija tie , nije jasno koliki je bio
njegov znaaj. Na kraju je uhvaen i usmren u ovjem to
ru. B i o je I na n i n ljubavnik pastir, kojem je ona dal a pred
nost nad svoj i m drugim proscem , ratarom Enkimduom.
I pak, u atribute k oje je Dumuzi usvojio od drugih bogova
i U rlll<i i ito. a njega sc govorilo da se vratio ... s
s p 8 dc tl i su
re ke " . p rivLtl:e n alopojko!n svoj i h pokl unika.
I tar
Naj odur niji vavi lon ski obiaj" , p rimeuje Herodot, " jeste
"
onaJ prema kojem sva ka ena Lt zemlji mora jednom u
ivotu otii u Afrodi tin h ram i lei s nepozn atim . . . Kada
ena jednom tu zauzme mesto, ne sme ga napustiti pre no
to joj neki mukarac baci novac u kri lo i l egne s njom van
h rama. Bacivi novi, mukarac mora da kae: 'Item te u
ime Militc ' , to je asi rsko ime za Afroditu. Kada polno
sj d ! njenje sa strancem uini en u svetom u oi ma bogi
nJlIllm, ona se vraa kui. Posle toga ni za kakav novac ne
moe se zadobiti njena naklonost. N aravno, lepe ene vrlo
b rzo naputaju h ram, ali se onim runjikavima deava da
ekaju i po nekoliko godina. Slian obiaj postoji i u ne
Milita je bila boginja majka Itar, koja je poticala od
sumerske I nane, b oginje p lodnosti i ljubavi . U vavilonskoj
mitol ogiji , I tar, en a i sestra Tamuza, sumerskog Dumu
zija, sic.\e u donji svet neprijateljski i p retei nastrojc na.
ak i Erekigalino lice preblede dok je I tar prilazila.
Ipak, smrt savlada Itar, zbog ega na zemlji p resuie iz
vori plodnosti. Ali Ea obezbedi njeno osloboenje pomo
u " sjajnog" evnuha, koji osvoji srce gospodarice jalovosti
i smrti.
.Tedan akadski fragment opisuje I tarino opla kivanje
Tam uza , iji godinji ci klus smrti, vaskrsnua i vcnanja
uk azuje na obred plodnosti povezan sa zemljoradn i'ki;n
ci kl usom. Kult mu se proirio i do Hanana, gde se pro rok
.Tezckilj alio da ak i na vratima ,.doma Gosp odnjega . . .
"
gle , c n e sje ahu i plakahu za Tamuzam .
Kao bogi nju rata, I teH su n a roito potovali u Asiriji.
Nosila je luk i tobol ac, a njenu ratn iku stra n u isticala je
b rada slina onoj koju je nosio bog Aur. Sauvani n atpisi
govore da jc I tar uestvovala u izboru kraljeva. 'lj svoju
boansku izabranost bio je uveren i Asurnarsipal I I

(884-860. pre n . e . ) , monarh poznat po svirepom postu
panju s buntovnici m a i tvrdokornim protivnicima, u ije je
vrc mc postalo uobiajeno da se zarobljenici ivi deru i da
im Sl: odsccaju ake.
Izida
Doslovno znaenje: "sedite". Egipatska boginja majka,
e rka boginje Nut, Ozirisova en a i sestra i Horusova maj
ka. Predstavljana je kao ena, esto kako dri dete Horusa
na krilu i doji ga. Prikazan a sa sunevim kolutom i krav
ljim rogovi ma, poistoveuje se s boginjom Hator. Prema
legendi, Izida je otkrila neopisivo ime boga sunca Ra.
Umorna od zemaljskih zbivanja, ona odlui da postane
b oginja koristei i me boga sunca, koji ve bee podetinjio
od starosti . Sakupi njegovu p lj uvaku, pomea je sa zem
ljom, naini od te smese zmiju otrovnicu i postavi je na put
kojim je iao Ra. Zmija ugrize boga sunca, te ga Izida
p osavetova da izgovori sopstveno ime, ija je boanska
p riroda davala ivot svakome ko bi ga izrekao. D ejstvo
otrova pri mora na k raju boga Ra da kae svoje ime, i I zida
tako prigrabi deo njegove moi. Posle toga b listal a je na
nebu kao sazvee Sirijus, dok se njen kult proirio do
G rke i Rima.
Jima
U persijskoj mitologiji, Jima je rascepljen lik. Kao i hin
duski Jama, smatran je prvim ovekom i praocem ove
anstva. Za Zaratustru, meutim, bio je grenik, " koji , da
bi udovoljio svom narodu, h ra njae ga mesom volujski
jem". Svoj prestup platio je gUbljenjem besmrtnosti, koju
su time izgubi l i i njegovi potomci . Jimin zloin moda nije
bio toliko u tome to je doputao da se u njegovom k ra
ljevstvu jede meso koliko to je klao stoku za rtvu drugim
bogovima a ne A huri Mazdi, "mudrom gospodaru".
Uprkos tom Zaratustrinom napadu, mit o zlatnom do
bu kraljeva" Jime opstao je sve do arapskog osvajanja
"
Ic"i k s\e 1 s k e mi1 ologije 53
652 . To kom njegllve sedamstogllcl i l 1 j e vladavi ne, Jimi su u
zasl ugu pripisivali poti njavanje de mona, o d uzimanje nji
hove zemlje i bogatstva, a u tri maha proirio je granice
svog kraljevstva da bi napravio mcsta svoj "stoci, krupnoj i
sitn oj, ljudima i psima, pticama i crvenim, plamteim vat
rama", koje mir i izobilje behu toliko umnoili. Ali zlatno
doba nije moglo ven o da traje, i Ah ura Mazda opomenu
.T imu da e ubudue "pokvareni " ljudi na zemlji stradati od
"ljutih zima" - da e ih ibati gdld, plaviti dad i za
trpavati snegovi. Da bi .Ti ma izbegao tu nesreu, bi mu
naloen o da izdubi varu, podzemno sklonite, za svoju
najdragoceniju imovinu. "Sakupi", ree mu Ahura Mazda,
od svih ljudi i ena one n ajvie, n ajbolje i najlepe; od
"
svih ivotinjskih vrsta najplemenitije jedinke; od svih
biljaka i voaka one n ajvie i najslae. Po dvoje od svakog
dovedi u svoje utoite. Ali nc dovodi nita sakato ili
bolesno, niti bil o kakvu drugu nedau koju Ahriman
n avali na svet." Predvialo se da e se na kraju vremena
Jima vratiti i obnoviti lice zemljino.
Kepra
Bog sa glavom kotrljana za kojeg su Egipani verovali da
jutrom predstavlja boga sunca Ra. Voleli su da kotrljano
vo valjanje loptice izmeta po zemlji uporeuju sa R aovim
valjanjem sunca preko neba.
Levijatan
Bukvalno, " sklupan " . Morska zmija iz jevrejskog mita,
kasnija verzija zmajeviee haosa Tijamat, isto je to i Lotan
iz R as amre, sedmogl avo udovite koje je ubi l a Anat. lj
apokrifnoj " Knjizi Enohovoj" govori se o zveri s kojom se
Levijatan javlja u paru. ,J u taj dan bie dva udovita
razdvojena jedno od drugoga. ensko, imenom Levijatan,
boravie u ponoru nad izvorima vode nim. A muko se zo
ve B ehemot i prsima pokriva beskrajnu pustinju Den
daj i n . " lj Talmudu, saetom prikazu poznijeg rabinskog
54 Za Pil d I IfI , \ zija
ue n j a . tvrJi se Ja iz Levijatanovih peraja izbija svetlost
toliko bletava da pomrauje i suneve zrake. Mada je
samo igraka .Tahveova, pred smak sveta morska zmija
odbijac napade anela sve dok je Behemot ne umori.
Prema islamskoj tradiciji , Alah je koristio Behemota ne
kao unititdja zmajeva, ve kao vrst temelj sveta, jer nje
gova mona plea natkriljuju vodu i podzemnu tamu.
Upeatljiv opis Levijatana dat je u ,.Knjizi o Jovu". Da
bi istakao ljudsku slabost i neznanje u poree nj u sa
B ojo m veliinom, Jahve upita Jova: " Hoe li udicom iz
vui Levijatana ili uem podvezati mu jezik? .. Nema slo
bodna koji bi ga probudi o; a ko e stati preda me ? .. Nje
mu gvoe je kao slamka, a bakar kao trulo drvo... ini te
vri dubina kao lonac." N ije ni udo to je u srednjove
kovnom h rianstvu Levijatan, "vladar nad svim sinovima
gordosti " , poistoveen s p aklom, iji se ulaz likovno pred
stavlja kao ogromno drelo .
Mat
Ki boga sunca Ra i egipatske boginje isti ne, koja je na se
bi nosil a tek jedno nojevo pero. Kao olienje istine i prav
de, pero joj je postavljano na jedan tas terazija za merenje
due umrlog pred sudom Ozirisa, cara " druge zemlje" .
Marduk
Bukvalno znai : " sunev junac". Marduk. Ein sin, po sve
mu sudei bio je od najranijih vremena bog arobnjatva i
bajanja. Taj dvoglavi bog sunca dobio je nadimak Bel,
"gospodar", a poistoveivan j e sa Enlilom, naroito kada
je preuzeo vlast nad vavilonskim panteonom tokom kos
mike bitke s Tijamat, zmajevicom slanovodnog okeana.
Marduk, u svojstvu liebeskog zatoni ka, pogubi Tijamat,
privrsti ploe sudbine sebi na grudi i stvori nov poredak u
svetu, obuhvativi njime i ljudski rod. To je protivrean
mit o stvaranju sveta, jer je udovite haosa, premda ubi
jeno i raereeno, i dalje postojalo kao telo svemira,
Rcni k svetske mitologije 55
ispoljavajui se u svojoj deci - bogovi ma i boginjama k oji
su iskazivali potovanje Bel-Marduku.
Marduk je s kuptini bogova izjavio da je sredite sve
mira Vavilon, gde sebi bee sagradio "raskonu kuu " .
Svoje istaknuto mesto u mesopotamskoj religiji i svoj veli
ki uticaj na h anansku mitologiju Ll potpunosti je dugovao
politikom i p rivrednom znaaju Vavilona, koji je usled
opadanja sumerske moi zadobio prevlast.
U asirsko-vavilonskom panteonu postojala je snana
henoteistika tendencija, tako da su mnogi bogovi sma
trani pojavni m oblicima Marduka, koji je imao " pedeset
imena". ena mu je bila Sarpanitu, .,svetlosni ca " , planeta
Venera. Velika sveanost u ast tog boga tokom prolene
ravnodnevice zval a se zagmuk, " poelo godine", kada je
Marduk vaskrsavao u Esagi l i , "kui dieglavk i " . Tu uve
nu svetinju ipak je oskvrnuo kralj Mursilis I I , k oji je pre d
vodio svoje h etitske ratni ke u uspenom pohodu na Va
vilon oko 1 590. pre n.e.
Melkart
Hananski Herakle i bog grada Tira. U njegovom h ramu,
pripoveda Herodot, stajala su dva visoka stuba, "jedan od
istoga zlata, a drugi od smaragda, koji blistahu u noi".
Melkart je bio povezan s morem i plovidbom. Na Siciliji
postoji rt Melkart, i vrlo je mogue da su se Heraklovi
stubovi nekada zval i Melkartovi stubovi . Umro je od og
nja, a njegovo b uenje slavilo se svake godine tokom sve
anosti koja se odravala u januaru.
Mi n
Htonino boanstvo potovano u gradovima Panopolisu i
Koptosu, u Donjem Egiptu. Min, egipatski Prijap, obino
je prikazivan kao ovek sa u krasom na glavi iz k ojeg tre
dva pera, sa ezlom u obliku bia i sa uzdignutim udom.
Bio je boanski zatitnik nomada i lovaca, s delokrugom u
istonoj pustinji . Kult Min a , u njegovom posebnom svoj-
56 /.<1 1 ',1< 1 1 1<1 Azija
stvu b oga muevnosti i raanja, bio je iroko rasprostra
nje n . N e koliko Minovih izlazaka" slavljeno je irom
"
Egi p t a , p ri e mu su se najvanije svetkovine odvijale pred
poe t a k etve. Meu niim slojevima, ove p roslave su ve
rovatno sluile kao povod za razuzdano ponaanje, i sa
svi m je mogue da je Min bio isto toliko omiljen . kao i
d rugo optepotovano boanstvo - Oziris.
Mitra
Od svih nebeskih bogova za koje se verovalo da vladaju
zemljom, Mitra je bio najomiljeniji u Persijanaca, koji su
ga p rikazival i kao sina Ahure Mazde. Bio je svetlo koje
prethodi sunevom izlasku, razgon itelj tame. Njegovom
p rodornom pogledu nita n ije moglo promai . Bio je sve
stan svakog, pa i n ajbeznaajn ijeg, dogaaja. U predza
ratustri nskom razdoblju, Mitra i Ahura n ajverovatnije su
bili bl izanaki b ogovi neba, na koje se gledalo kao n a
paju-tvord-:tara, " dva tvorca-uvara" kosrnikog poretka.
Kasnija teoloka p rilagoavanja Zaratustrinom uzdizanju
Ahure Mazde kao najvieg bia pokazuju koliko je za
p ravo Mitra ostao mono boanstvo. "Kada stvorih Mitru,
boga divljih p anjaka", ree Ahura Mazda, "stvorih ga
divljenja i potovanja dostojnog kao i sam to sam."
Kao strani b og rata, Mitra j e p osebno bio zatitni k
ratnika, "vozara bojnih kola" ( ra taet81J. I a k o je bio sve
mudar i sveznajui, njegova ratnika strana ispoljavala se u
okrutnosti, u nemilosrdnom i upornom proganjanju onih
koji b i se drznu l i da mu se suprotstave. Oruje su mu bili
s mrtonosne strele, ogroman b uzdovan, neizleive bolesti i
vepar Veretragna, "otrokljovan, nedostupan, zver poma
n a . . . kimolomac. Jednim udarce m sve zatire. Od kostiju
I kose, mozga i k rvi ljudi koji kre zavet p ravi blatnenu
ka u " . ak s u i njegovi poklonici stajali u strahopoto
vanju p red takvom bezgraninom j arou. "Mi tra, opak si
ali p redobar n a rodima. Mitra, opak si ali p redobar lju
dim a . U svetu v la da ratom i m i ro m . " Ova " opakost", me-
R enik svetske mitologije 57
utim, bila je namenjena verolomnima, onima k oj i bi po
gazili re datu " mudrom gospodaru", Ahuri Mazdi, bira
jui radije pokvarenost "duha zatora" , Ahrimana. Mitra
znai "prijatelj". On je prijateljstvo poklanjao ljudima koji
p otuj u svete obaveze - kako one meuljudske, tako i one
izmeu ljudi i neba.
Kad mu se Mitra poali kako ga ljudi malo slave,
Ahura Mazda ga p ozva da uestvuje u obredu p osveenom
haomj, koji je zauzimao sredinje mesto u zaratustrinskoj
liturgiji . Izgleda da je ispijanje p revrelog soka spravljenog
od te biljke poticalo od drevn og obiaja obrednog napi
janja. Ukljuivi se tako u obrede, Mitra je ponovo zado
bio vrst poloaj u persijskom panteonu, ime je omo
guen o njegovo k o n ano p retvaranje u Mitrasa, boanstvo
"misterija" .
Mitrine misterije, k oje su se rairile Rimskim carstvom,
p oticale su od p oznog zaratustrinskog prihvatanja Mitre
kao tajne arob njaka". U I I veku Plutarh je p isao da se
"
izmeu Ormuzda i Ahrimana "nalazi Mitras (Mitra), kojeg
Persijanci nazivaju Posrednikom. Od njega n auie kako
da p rvom prinose zavetne rtve i rtve zahvalnice, a
drugom rtve radi odvraanja zla, dela tame". N ejasno je
poreklo rtvovanja bika u rimskom kultu Mitre, tim pre
to je pogubilac p raiskonskog b i ka bio Ahriman. Smatralo
se da rtvovanje bika ima dvojak uinak: neprekin uto
blagostanje i plodnost u materijalnom svetu, ali i p roduen
ivot due u duhovnom svetu, posle smrti. Ovaj voj nicima
privlani kult i rio se du granica Rimskog carstva, od
D un ava do Bri tanije . U sumrak paganskih bogova , p ruao
je okrepijenje i tradici onalistim a visoka roda, pop ut i mpe
ratora Julijana. U svojoj palati u Konstantinopo lj u on je
362. sagradio mj[hraeum, pei n u-svetilite, i tu . slavio
tauroboJjum. Tokom te ceremonije Julijan bi sedeo u rovu
nad kojim su klali bika i kupao se u njegovoj k rvi. Ovaj
obred je moda pozajmljen iz frigijskog kulta Atisa.
58 Zapadna Azija
Moloh
Mojsije je govori o: " Od sjemena svojega ne daj da se od
nes Molohu. " R a n ije se mislilo da je Moloh, ili Moleh,
moda bio Melkart , b og potovan u Tiru, kao i u Karta
gini, tirskoj koloniji . Jedan rimski pisac bele . kak se u
Kartagin i nalazio bronzan i kip boanstv a na cIJe su I.spru
ene ruke stavljana deca, odakle bi padala u oganJ o.d
kipom. Poto se n a p loama iz Ras amre l P ? mll1Je
rtvovan je dece, danas se smatra da Moloh l1IJe bio bog
ve p rosto i zraz korien za taj primitiv ni hanal ski obr d.
Iskuava jui Avraham a, Jahve mu ree: "Uzn sada sll: a
?
svojega, jedinca svojega miloga, I saka, p I l zeml.J
Moriju, i spali ga na rtvu tamo na brdu gdje cu ti kazatI :
Taj p atrijarh b i osloboe n ove strane obavez k ? d mu
Jahve dade ovna za rtvu namesto I saka. NaJveca zrtva
prvoro enca bilo je za h riane ra p ee I:I rista, "jagjeta
Bojeg". Ovaj vid p ogubljen ja, kOJI su nmske vlastI na
menjival e najnii m prestupn icima, poticao je iz Hanana.
Nehebkav
Jedan od jarosni h demona opasnih po mrtve u egipatskom
podzemnom svetu. I mao je oblik guje s a o ejim rua ma
. . .
i nogama, za razliku od Am-muL komb1l1aclJe krokodIl l e,
lavice i nilske k obile, koja je prodirala due osuen h.
Legenda kae da je Neheb kav, nakon to ga je Ra ukrotio,
verno sluio bogu sunca.
Nergal
Prema jednom vavil onskom mitu, dogodi e t E ekiga l,
" gospodarica smrti", pozva Nergala da . obJ asn. l zasto. nece
da u s kuptin i bogova ustane p red nJ el1lm lzaslal1 l kom.
Bogovi se sloie da Nergal napusti nji? ov? d rutvo, a Ea
mu dade svitu o d etrnaest demona IzaZlvaca v.
bolestma.
Izgnani bog iskoristi svoje stravine p ratioce da zaposed? e
sedmore dveri donjeg sveta. Uavi u p restonu odJu,
zgrabi Erek igal za k osu i baci je n a pod. Ona ga umIlo-
Reni k svetske mitologije 59
stivi da joj bodeom ne preree grkljan tek kada damu u
njegovu muevnost. "Ne ubijaj me", povika Erekigal ,
"biu t i ena, a carstvo mrtvih priznaje tvoju vlast. U ruke
u ti metnuti ploe mudrosti . " Nergal prihvati njen
predlog i od tada je, kao Erekigalin mu, vl adao smru. U
drugoj legendi govori se o tome kako se Nergal vratio u
skuptinu bogova, gde ga sumanuta Erekigal namami na
trag u postelju. Njen ulti matum bogovima glasio je: ili
Nergal ili kraj vaskolike p l odnosti i ivota na zemlji . Ovaj
aspekt p lodnosti kod htonine boginje bio je naslee od
Sumera.
Nergal je prikazivan s krunom na glavi i okruen etr
n aestoricom sablasnih podvornika. Grad mu je bio Kuta,
,
ije je ime moda znail o "zemlja mrtvih". S Nergalom su
povezival i kugu i razornu mo sunca: on je bio I ra, bog
poasti, poara, boja i p ustinje. Takoe je bio bog sunca
ama, koji je Gilgameu i Enkiduu pozajmio besne
vetrove u njihovoj borbi p rotiv diva Huvave. Nergal a su se
plaili, revno ga umiloujui. Vavilonci su verovali da
gubitak boje naklonosti oznaava poetak svake nevolje.
Bili su ubeeni da boanski duh boravi u telu bojeg sluge.
Da bi pokazao nezadovoljstvo ili srdbu, dovoljno je bilo
da bog lii oveka svog zatitnikog prisustva. "Tada bi se
onaj ko je lien boga", objanjava jedna ploa, "zaodevao
u glavobolju kao u ruho svoje "kada izie na put. "
Nimrod
Prema jevrejskoj tradiciji, nepravinost i bezbonost Nim
roda, kralja inara, dostigle su vrhunac izgradnjom Vavi
Ionske kule. Taj l ukavi vladar zagospodario je svetom jer
,
jc p osedovao odeu koju behu nosili Adam i Eva. Ova
odea nainjena od ivotinjske koe, bila je Jaheov dar
precima oveanstva i i mala je udesna svojstva. Zivoti nje
su se pokoravale onome ko bi je nosio, a u bici je uvek
obezbeivala pobedu. Nimrodov uspeh doveo je do nje
govog obogotvorenja. Narod ga je bezgranino potovao,
ali kralj tim nije bio zadovoljan. Stoga n aredi da se sagradi
 60 Zapadna Azija
kula s koje je mogue napas ti nebo. Da bi p redup redi o taj
naum, Jahve p omete jezik u i n aru, tako da kad bi jedan
ovek zatraio m a l ter, drugi bi mu dodao opeku. Takvi
nesporazumi ubrzo dovedoe do svaa, i narod se izdeli u
neprijateljske tabore . Tako J ahve uin i s p otomcima No
jevi m. Za I zrailj zadra h ebrejski - jezik koji je k oristio p ri
stvaranju sveta - a svakom od ostalih sedamdeset naroda
dade poseban j ezik .
U Postanju " ovaj m i t s e uvodi kako b i se objasnio
"
raspad prvobitnog jedinstva ljudskog roda i njegovo razd
vajanje na razli i te n arode k oji govore razliitim jezicima.
I me Vavilonske kule znai "pometnja". Nimrod se tu ne
pominje, mada p rorok Mih ej n aziva Asiriju "zemljom
Nevrodovom " . Nedavno su se pojavili i delovi sumerske
legende koja k raj zlatnog doba oveanstva pripisuje
Einom uvoenju jezike raznovrsnosti.
Ninhursaga
Uz Ana, Enl i l a i Enkija, jedno od glavnih sumerskih
boanstava. N ajvanije od svih bio je An , otac bogova;
sledei na lestvici bio je Enlil, njegov sin , kojem su se
u kazivali potovanje i poslunost primere n i starijem bratu
u p orodici. S njim u rangu, kao starija sestra, bila je Nin
h ursaga. Pre m a E n kiju, koji se javlja kasno, odnosili su se
kao p rema m la e m bratu. O n se takoe voleo s Nin
h ursagom u rajskom Dilmunu, mada njihova ljubav n ije
tekla bez trzavica.
Ninhursaga je p redstavlja l a plodnost i dobra ponje
ven a s pol.j a, ak i s kamenitog tla. Zato je E n l il , bog
zemlje i vazduha, njen m u. Njen delokrug obuhvata zveri,
naroito one to ive u p o dbru, kao i ci kl us raanja i
ustanovu kraljevstva. " U njenoj ruci uisti n u je raanje
kraljeva i gospodara . " .
Ninurta
S umerski bog rata. I mao je i vlast nad p roleni m popla
vama i olujama, te otud i njegova veza s p ticom nepogo-
L d
Renik svetske mitologije 61
donosnicom lavlje glave po i m e n u Zu. Ninurta moda
"
znai "gospodar plug . Njegovi atributi vezani za prirodne
p oj ave p ostepeno su zamenjivani n aglaskom na krvavi m
sukobi m a , to je od njega stvoril o arhetip cara ratnika.
Mesopotamija je, n aravno, bila poprite neprekidnih
ratova. Pohodi akadskog kralja Rimua p ruaju sliku o
tome kakve su bitke voen e u XXIV veku p re n . e .
Potukavi neprijatelje i sruivi bedeme njihovih gradova,
Rimu b i uvek izvrio pokolj svih zarobljenika - pet hi
ljada u Uru, est h i ljada u Kaval u u i devet h i ljada u Umi
ne oznaavaju izuzetnu broj nost rtava.
N oj e
Zapadnoazijski mit o potopu mesopotamskog je porekla.
S auvan je spisak sumerskih kraljeva, uz tvrdnju da je za
vladavine prvih osam monarha - tokom l egendarnog raz
doblja od 241 200 godin a - voda p rekrila svekol i ko kop
"
no". Meu ove kraljeve, koji podseaju na patrija rhe pre
biblijskog potopa, spadaju i G ilgame i Dumuzi. Prema
sauvanim fragmentima, kada b ogovi odluie da podave
ljudski rod, bog vode Enki upozori vernog i bogobo
jaljivog Zijusudru, kralja ipara, koji sagradi amac kako
bi se spasao od sedmodnevne vodene stih ije. Kasnije je
Zijusudri omogueno da "ivi poput boga". U a kadskoj
knjievnosti p ostoje dve verzije prie o potopu. U Epu o
GiJgameu junak je Utnapitim , dok u drugom mitu
Atrahasis p reivljava glad i potop. Tokom uspona Asiraca,
u V I I veku pre n . e . , mit o Atrahasisu korien je pri
aranj u n a poroaju. U hrianstvu, izbavljenje od potopa
dob i l o je znae nje krtenja, a Nojeva b arka znaenje
Crkve.
U jevrejskoj tradiciji , od estitosti Noj a , Matusalovog
u n u k ,' za isi da l i e se odrati Adamovo seme. Dok je
mesop otamskim bogovima dosadio rad njihovih ljudskih
slugu, a i buka koju su ovi pri tom stvarali, Jahve je potop
poslao zbog prokletstva bae n og na zemlju Adamovim
gre h o m . Nojev ivot i ponaanje bili su izvor neprestane
62 l." , ,, , , , , ,,, Azija
pok u d e za njegove savreme nike. koje su tada na greh
poJsl icali pali a n e li . Starozavetna pria o Noju, meutim,
za m tglj u je njegovu civilizacijsku ulogu kao utemeljivaa
n ( )v i h 7.cmljoradnikih tehnika. On je, naime, uveo gajenje
vin ove; loze . U apok ri fn i m spisima govori se o tome kako
sc Nuje n apio zato to se udruio sa Satanom da b i n apra
vio vino. Satana zali kore nje vinove loze krvlju zaklanog
jagn jcla, lava, svinje i majmuna i tako pokaza Noju oso
bine vi n a : pre n ego to ga ove k okusi, nevin je kao jagnje ;
olpivi koji gutljaj, osea se snaan k a o lav; p o tegnuvi
malo vic n ego to treba, postaje n alik svinji; a kada se
n apij e , ponaa se kao majmun , govori nesuvislo i izvodi
gluposli i proslakiuke.
Nun
Prais konske vode u egipatskoj mitologiji. U retkim l ikov
n i m p ri kazima, N u n je ovek do struka u vodi, ruku podig
n utih kako bi podupro sunevu barku. Haos praiskonskih
voda bio je dubok, beskrajan, mraan i neprirnetan: svaku
od ove etiri osobine oliavao je po jedan par h toninih
boanstava - N u n i Naunet, I-Iuh i Hauhet, Kuk i K akvet,
Amun i Amaunet - koji su svi zajedno inili Ogdoad
I -imu n , "grad osmorke ". Mada su Egipani smatrali da
voda o kruuje svet, u njihovim legen dama upadljivo je od
sustvo potopa.
Nut
Egipatska boginja neba. Atum je nastao iz Nuna, pra
iskonske vode, i stvorio u i Tefn ut, vazduh i vlagu. I z
njihovog spoja p roistek l i su Geb, b og zemlje , i N u t , ija su
deca bila Oziris, Set, Izida i Neptis. Boginja neba obino je
pri kazivana kao ogroin n a , n aga ena, ijim je p ovijenim
leima, koja je podupirao U , bilo obuhvaeno nebo. Sme
nu dana i noi legenda objanjava ponovnim raanjem
sunca. S unce je bilo dete koje uvee ulazi na Nuti n a usta,
n ou p rolazi kroz njeno telo, a ujutru joj se ponovo raa iz
utrobe.
R C l li k s\'ctske m.itologije 63
Oziris
Egipatski spasitelj: glavno boanstvo smrti i .:e dini bog koj i
j e mogao da s e nadrnee s a solarn im kullom boga Ra.
Njemu p osveen grad bio je Zedu, koji jc ime dobio po
Ozirisovom fetiu - nekoliko snopova ita p ostavljenih
jedan na drugi. D u raskonih kanala delte , Oziris je bio
gospodar poplava i biljnog sveta te car mrtvih i njih ov su
dija . Od A nubisa, ranijeg boga mrtvih sa pseom ili aka
lovom glavom , stekao je simbol akala, ba kao to se u
Gornje m Egiptu Kenti-Amentiju, pas povezan s mrtvima i
pri kazivan u l eeem poloaju, stopi o sa Oziris om u Abi
dosu, gde se verovalo da je zakop a n a Ozirisova glava. U
Egiptu bogovi nisu imali posebno obitavalite, kao to je
kod starih Grka to b i o Olimp, jer su lokaln a boravita
boanstava vekovima ostajala nepromenjena, s izuzetkom
onih bogova koje su apsorbovali vii lanovi p an teona.
Oziris je p redstavljan kao zelenobradi ili crnobradi
ovek s krunom Gornjeg Egipta na glavi, umotan u trake
poput m umije. Taj umirui i vaskrsavajui bog u rukama je
drao mlati l o i p astirski tap, znamenja htonine vlasti .
Pripisivalo m u se uvoenje ratarstva i drugih vetin a , a bio
je i pok reta verskih obreda. n aroito misterija vezanih za
postupak balsamovanja i mumi fi kacije . U Zeduu se mogla
videti i m u mija samoga Ozirisa. Smatralo se da venog i
vota n e m a bez zatite m rtvog tel a od propadanj a . Ako telo
n ije b i l o sauvano, n ije moglo biti ni ivota posIe smrti.
Osim tela, Egipani su p riznavali i p ostojanje ba i ka. Dok
je ba b i l o dua, prikazivana kao p tica s ljudskom glavom,
ka je bio neka vrsta dvojnika tela i njegov uvar, koji se
raao s nji m i ostajao mu saputni k i u svetu mrtvih .
U p rvo vreme samo s u faraoni postajali Ozirisi posle
smrti. Poistoveivani su sa bogom mrtvih, kao to su i m
naslednici p oistoveivani s Horusom, sinom Ozirisovim.
Od treeg m ilenijuma p re n.e. svi mukarci koji bi proli
sud dobra i zla mogli su da postignu takvo spasenje . Pred
Ozirisom i etrdeset dvojicom presuditelja stajale su tera
zije. Njima je rukovao Anubis, koji bi na jedan tas stavljao
64 i'.H p;" i l l" Azija
d u u u m rloga, a na drugi, kao p rotivteg, pero istine, dok
bi zapisn iar Tot na ploi zapisivao ishod merenja. Ne
sr ' 'n i k e jc ekalo udovite , delom krokodi liea, delom la
vica , cl delom nils ka kobila. Bila je to Am-mut, ,,prodi ra
ica m rtvi h " . U egipatskoj kosmologiji, "druga zemlja "
u m rlih na lazila se na zapadnom obzorj u , tamo gde je sun
ce sva k og dana nestajalo sa svojom svetlou i ivoto
davnom toplotom i odakle su se na dolinu Nila sputali ne
sa mo l a m a ve i studeni vetrovi pustinja, koje se nou brzo
hlade.
Pre ma mitu, Oziris je udavljen i raskomadan, a delovi
njegovog tela razbacan i svuda po kopn u i vodi. Bral Set
zalvori ga u sanduk ili sarkofag i baci u Nil. Utopljen i k
otpl uta n i z re k u i kroz jedan o d rukavaca delte uplovi u
Sredozemno more , k oje ga odnese do l uke Biblosa. Tamo
ga p ronae I zida, njegova ena i sestra, a erka boga zem
lje Geba. Iz Setove zavisti zbog sree Ozi risove i Izidine
rodi se njegovo veno neprijateljstvo. Set ubrzo ugrabi
koveg u kome je bilo telo mrtvoga boga te isee le na
vie o d e trnaest komada, koje razbaca p o celom Egiptu.
Izida ponovo p otrai m ua i , pronaavi ga, vaskrsnu mu,
uz pomo Nut, Ozirisove majke, itavo telo, sem stidnih
delova, koje izjedoe ri be. Ponovo roeni bog ne osta,
meutim, na zemlji, ve p ostade bog mrtvih u jalovoj "dru
goj ze mlji". Prema drugoj legendi, I zida je pokopala svaki
deo Ozi risovog tela tamo gde bi ga nala, posvuda irei
snagu tog boga. Horus, sin koga I zida na udesan nain
zae s mrtvi m Ozirisom, bio je njegov osvetnik.
Kult Ozi risa, kao arhetipa vaskrslog mrtvaca, irio se na
sve stra n e , a za vreme Rimskog carstva prerastao je u
mnogim provincijama u znaajnu versku sektu. Prema
jednoj teoriji o pore k l u tog mita, Oziris je bio istoriji
poznat kralj koj i je u davno doba vladao Egiptom iz svoje
prestonice u delti. Njegova nasilna smrt bila je moda po
sledica pobune Ombosa, Setu posveenog grada u Gor
njem Egiptu. Prema toj verziji , podeljeno kraljevstvo
pon ovo je ujedi nio, ubivi b u n tovnog Seta, Ozirisov sin,
obogotvoren kao Horus. Prema drugom objanjenju, mit
R C l li k s\'ctskc mitologije 65
n aglaava smrt i vaskrsnue Ozi risa, boga bilja koji se
ponovo raa svake godine s pl avijenjem doline Nila.
Ptah
Vodei lan egipatskog panteona. Sredite njegovog kulta
bilo je u Memfisu, gde mu je boginja lavica Sakrnet bila
ena, a Nefertem sin . U p oetku svih stvari, Ptah je po
stojao kao Nun, praiskonsko more. Govorom i l i gnjee
njem b lata, Ptah-Nun stvori svet. U jednom zapisu ak mu
se p ripisuje roenje Aturna, oblija koje je Ra poprimio u
heliopoliskom mitu o stvaranju sveta. Tako su Ptahovi
svetenici pokuali da ugrade osnovne elemente supar
nikih uenja u sopstven u kosrnologiju. Na n eto niem
nivou, Ptah se spojio sa b ogom nekropola, tako da j e
boanstvo Memfisa b i l o Ptah- Sokar.
Ptah je uvek prikazivan kao osoba koja dri ank, sim
bol ivota i rodilakih sn aga svemira. Moda su ga smatrali
i bogom kovaem, jer su ga Grci dovodili u vezu s
Hefestom, svojim bogom zanata. U Memfisu je takoe bio
omi ljen kult b i ka Apisa. Veliki broj bikova i krava sma
tra n je svetim, ali je tc razliite kultove bacilo u zase nak
oboavanje memfiskog bika. U bilo kom tre nutku po
jedan bik Apis bio je u ivotu, a odbor duhovni k a ne bi
birao sledeeg stanovnika svetog tora sve dok mumi fiko
vano i prinevski obueno tel o bika ne bi poloil i u sarko
fag da poiva kraj tela svojih p rethodnika. reci n ekoliko
istaknutih egipatski h bogova uestvovali su u sveano
stima vezanim za bika Apisa. Ne zna se kakav je zapravo
bio Ptahov odnos p rema toj ivoti nji, ali se govoril o da
posle smrti ona postaje Oziris.
Ra
Heliopolis je b i o sredite kulta boga sunca Ra. Ugled koji
je Ra uivao bio je toliki da se to boanstvo poj avljivalo u
mitovi ma mnogih k ultova, dok su Egipani smatrali da i u
svojoj starakoj izlapel osti R a i dalje poseduje ogromnu
66 /,lI pa<lll<l Azija
mo, U treem h iljadugoditu p re n,e . . faraon Kct'ren prvi
se n azvao ,.si nom Raovim", ali je tek reformatorski ar
/\ m ' n o risa IV (1 387-1366. pre n . e . ) uzdigao potovanje
boga su nca do nevienih visina. Kao Ehnaton, "potovalac
/\tona", taj neobin i faraon pokuao je da p osveenost
bogu su nca us meri na njegovu isto materijal n u prirodu,
kao oboava nje sunevog koluta, Atona. On je odbacio
boan stva koja su zazivali prethodni vladari, progonei
svete nike Amuna, boga Tebe sa ovnujskom glavom, iji
je ve rsk i uticaj b i o neosporan od isterivanja Hiksa iz
Egi pta. Odluio je da sagradi i novo prebivalite za boga
sunca i sebe. Taj grad, nazvan Ahetaton , "Atonovo ob
zo lje " , nalazio se na pola puta izmeu Tebe i Memfisa. Tu
su ;\tona oboavali kao stvaralaki princip svega ivog,
oca svih lj udi, koji im je podario razliite boje koe , raz
liite jezike i razliite ze mlje. Egipanima je dao Nil, dru takoe zavijenim u papirus, Apofisov lik bi vreali, seckali
gi m a kiu. Zao kupljen verskim pita njima, Ehnaton osta u
Ahetatonu, odvojen od ostalih delova zemlje i oigledno
n e uznemiren gubitkom egipatskih poseda u H a n anu. Ipak
n ij e uspeo da vaspostavi veru u kojoj vie ne bi bilo mesta
za egipatsku mi tologiju, je r posle njegove smrti Tutanka
mon vrati dvor u Tebu, a pod poslednjim faraonom iz
osam naeste dinastije , Haremhabom ( 1 353-1 3 1 9 . pre n.e.),
konano se izgubi svaki trag oboavanju Atona .
U heliopoliskom mitu, Ra, k a o Atum, b i o j e tvorac
sve mi ra. Sam i samoopstojan, onaniui ili koristei plju siti, svadljivi starac poverio je zadatak unitenja ove
vaku, Atum stvori boanski p a r U, vazduh, i Tefnut,
vlagu. I z njihovog jedi nstva iznedrie se bog ze mlje Geb i
boginja neba N ut. Najvei Atumov neprijatelj bee zmi
jasti Apoi'is, p a n d a n vavilonskoj zmajevici Tij amat, koju
pogubi bog sunca Marduk. u , Atumov sin, p otue Apo
fisovu vojsku, mada je prema drugoj verziji pobednik nad
silama haosa bio Set. Apofis, meutim, n ikada n ije zado
bio onaj znaaj u Egiptu kakav je taj zli duh i mao u dru
gi m zapadnoazijskim tradicijama. Plavljenje doline Nila
bilo j c redovan dogaaj, za razliku od nepredvidljivih po
plava u dolini Tigra i Eufrata. U Egiptu n e nailazimo ni na
R C lli k "'clske mitologije 67
ta slino sukob u neprijateljskih sila u vavilonskoj mitolo
giji, gde arhetipski zmaj haosa i p raisk onske vode kao
njegov pri rodni eleme nt zahtevaju h e ro jsko uplitanje boga
sunca.
U jednom hramu u Tebi odvijao se obred kojim je
trebalo pomoi bogu sunca u njegovoj sva kodnevnoj borbi
sa Apofisom. Verovalo se da kada padne mrak, Apofisove
sile napadaju boga sunca i da b i t ka koja potom sledi traje
itavu n o. a k i posle svan ua Apofis bi se ponekad
drznuo da namakne olujne oblake preko nebeskog svoda
kako bi sakrio sunevu svetlost i mo. Tebanska sveanost
podrazumevala je unitenje magijskog l ika. Oblije Apo
fisa, predstavljenog kao krokodil ili zmija, bilo bi izvajano
od voska, a n a njemu bi zelenim mastilom bilo ispisano
Apofisovo ime. Zajedno sa oblijima njegovih sledbeni ka,
noevima i obarali na zemlj u. Za to vreme svetenik bi
izgovarao basmu. U Egiptu, gde se i za same bogove mo
gl o rei da pribegavaju vraanju, magijska praksa bila je
neraskidivo povezana s verskim obredom . Boanstva koja
je stvorio Atum manifcstovala su njegovu hike, i l i "ma
gijsku mo" .
Starako podetinjenje b oga sunca bilo je p redmet
nekoliko omi ljenih mitova . Izidi je p restraeni nebeski sta
rac otkrio svoje neopisivo i me . Bogi n j i kravi Hator napra
a nstva. Drugi primer preplitanja legendi tie se Raovog
oka i oka koje je Horus izgubio u dvoboju sa Setom. Ta
dva prvobitno odvoje n a mita esto su spajana u kasnijim
verzijama pria o bogovima. Raovo oko, zvezda Danica,
bilo je p ovezano sa Ozirisom nakon to je ovoga oiveo sin
Horus. U obliku bogi nje T e fnut, oko boga sunca ak i
eznu za neko vreme i vrati se tek posle dugog p re kli
njanja i umiloavanja .
R aova uloga u b rizi z a mrtve b i l a je isto tako istaknuta
kao i uloga koju je i mao u oblikovanj u ljudske sudbine.
Zajedno s Horusom, u kraljevskoj grobnici postavljao je
68 iI,ap H I IIH Azija
lestvice za bekstvo umrlog faraona. Ra je takoe vodio
njegov duh u pal atu bogova . Kult boga sunca konano je
ustuknuo p red takmace m , Ozirisovim kultom, ije je
prvt;nstvt;no bavljenje smru i vaskrsenjem zadovoljavalo
potrt;bu koju kosmoloke spekulacije solarnih mitova nisu
mogle zadovoljiti.
R anu
" Pravedni" sudija u persijskoj mitologiji . Zajedno s Mit
rom i Sraoom, on presuuje duama ljudi p rema njihovi m
delima. " Niko n ije povlaen na njegovim duhovni m tera
zijama: ni dobri ni ravi, pa ni sami kraljevi i prinevi .
Nee odstupiti n i za dlaku, jer on ne gleda ko je ko. Ne
pristrasno deli p ravdu i onima n ajvieg roda i onima n aj
nieg." Smatralo se da dua tri dana i tri noi sedi kraj tela
umrlog i da za to vreme Ranu donosi p resudu i odreuje
nje nu sudbinu. Potom bi spasenima krasna moma, olienje
dob rih dela due , pomogla da p reu most razdvajanja " i
" "drugo bivstvovanje ", sjedinjuj ui due s njih ovim telirna.
bezbedno ih odvel a n a nebo, gde je sve bilo suta svetlost i
radost. Ali za osuene p rokletnike, " due kojima nema
opravdanja", taj b i most bio uzan kao otrica brijaa te bi
se oni survali u p akao, gde ih je ekala gadna enturina,
olienje duinih zlodela. Ona bi osuenu duu pre dala
demonima, i potom bi ova b i l a zatoenik mui lita Druja , s
grot\om poput grozovite p rovalije koje se sputa do gole
mog i strahotnog tesnaca . . . gde boravak bee neizdriv. "
Saba
Kraljica o d S a b e dola je u .Jerusalim da " zagonetkama "
iskua mudrost cara Solomona. Legende s u isplele b ogato
tkanje oko p osete te , bezimene kraljice. Darovi joj behu
velianstve n i zato to je b ogatstvo njene zemlje , dananjeg
Jemena, potica l o od skoro p otpunog monop ola na ponudu
tamjana i izmirne. U jevrejskoj mitologiji , Solomon "lee s
kraljicom od Sabe, i ona rodi Nab uhodonosora". U Eti-
Rel l i k s\'ctske mitologije 69
opiji je legenda o kraljici od Sabe dobila politiki znaaj,
jer se u revi diranom ustavu te ze mlje, iz 1 955, tvrdilo da je
car Haile "direktni potomak Mene lika L sina
kraljice Etiopije , kraljice od Sabe, i ca ra Solomona jeru
salimskog". I p ak , najzanimljiviji su ukrasni d odaci ovoj
l egendi na koje nailazimo u islamskoj tradiciji, gde u
pohode nije dola kraljica ve Solomon. On je p utovao iz
Meke u Sabu, oekujui da e kraljica imati " magaree
noge jer joj je majka bila din" , demonica. Na njegovo
veliko olakanje, ispostavi se da su k raljiine noge ak
p rivl ano enske - mada dosta runjave. I tako se oni ven
ae - nakon to je kraljica od Sabe upotreb i l a sredstvo za
skidanje malja.
S aoj a n t
B ukvalno, "spasitelj". U persijskoj mitol ogiji onaj koji e
n a k raju vre mena doi da obn ovi vaskoliki ivot. Uklonie
svaki trag zla koje je n a svetu izazvao Ahriman i n ajaviti
Vaskrsn ue svi mrtvi, i dobri i zli: i sledb e nici Ahure
Mazde, koji borave u prebivalitu svetlosti , zajedno s dru
gi m nebeskim biima, ili "svetle nicima"; i stanovnici Dru
ja, h l adnog, smradnog i mranog mesta namenjenog onima
to izabrae Ahrimana za gospodara. Usledie veliki po
ar, rastopljeni metal potei e zemljom i p aklom. Svi ljudi
morae da izdre vatrenu b ujicu, koja e p ravednima
izgledati kao "toplo mleko " , a grenima biti ono to za
pravo i jeste. G resi p rokletih , meuti m , trebalo bi da budu
oien i ovom stranom kunjom i sva stvorenja e se s ra
dou vratiti Ormuzdu. To e biti fi'akart, "konano vas
postavljanje dobra " . U ovoj kasnoj eshatologiji krajnja
sudb i n a Ahrimana i njegovih demona n ije poznata, mada
spaljivanje D ruja ukazuje na p otpuno unitenje p ri ncipa
zla .
Zaratustra j e moda predviao reformaciju na zemlji
kao neposrednu p osledicu sopstven e misi.i e . Poto do tog
70 Zapa d "a , \ zija
p n.: u re U c n j a nije dolo, njegovi uenici su smatrali da e
p ro ro k a n as1editi tri spasitelja, koji e se pojaviti u raz
macim,.I od po hiljadu godi n a . Na ,.konanoj pre kretn ici
b ivstvov a n j a " oekivali su sud na kojem e greni ke stii
k o n 'Ina p ro pa s t, a prave d n i ke vena n agrada. Pojam raja
i p a k l a k a o neizmenijivih stanja bio je pod Sasanidima
(226-652 ) zamenjen konan i m trijum fom Ormuzda, koji
jc, k a n izvor dobrote, doao na mesto Ahure Mazde i
S pc n te M a i nje.
Pre m a jednom pozn om mitu, "vreme je tokom dva
naest hiljada godina" bilo podeljeno u etiri razdoblja od
p o tri m i l e nijuma . Prva , duhovna, epoha sadravala je
{ra va.fijc, preegziste ntne spoljanje' due, anele uvare;
tokom d rugog razdoblja stvoreni su G ajomart, prvi ove k,
i praiskonski bik; tokom tree epohe, zlo nadjaa G ajo
ma rta i b i b i d o k je trogl avi zmaj Ai Dahaka kinjio ljud
, Azazelu, koji je b i o otac "opa kom demonu Asmodeju",
ski rod; sadanje doba uiva blagodeti Zaratustrinog ue
nja i okonae se Saojantovi m dolaskom.
Satana
Verovanje u zlonamerna bia koja borave u vazduh u i obi
l aze tajnovita mesta na zemlji poticalo je iz nagonskog
straha prvobitnih ljudi od nepoznatog, udnog i zastrau
jueg. U zapadnoj Aziji ovo uobiajeno sujeverje snano
se ispoljavalo na razne n ai ne: Egipani su se borili protiv
Am-mut, ,.prodiraice mrtvi h", a gmizavac Apofis svako
dnevno je ugroavao boga sunca Ra; Vavilonci su bolest i
nesreu p ripisivali nasrtajima demona, dok je mukarci ma
nou p retila Lilitu, privlana krilata demonica; Jevreji su
mora l i da izlaze na kraj s vojskom palih anela pod luka
vim vostvom satane i B elzebuba; Arapi su odbijali n apa
de bezbrojnih dinova, "skrivenjaka" , koji su naseljavali
zemlju p re oveka; Persijanci , n ajpritenjeniji od svih na
roda, suoavali su se sa stranim stvorovima Ahrimanovim
kao sa apsolutnim zlom. Upravo je zahvaljujui uticaju
persijskog dualizma na .Jevreje, posle njihovog vavilon-
Reni k svetske mitologije 71
skog izgnanstva avo popri m i o obl i k u kojem ga danas
p repoznajemo.
U Starom zavetu, re satana prvobitno je oznaavala
" p rotivnika", n atprirodno bie k ojem je .J ahve dopustio da
iskua .Jova, "ovjeka ... dobrog i pravednog". Pojam zlog
duha, meutim , bio je razvi jen u apokri fnoj knjievnosti,
n aroito u Knjizi Enohovoj, n apisanoj posle 200. Satanin
pad pri kazan je kao posledica surevnjivosti . Zavidan na
Adama, satana, kao ,.sin Boji", odbi da mu iskazuje po
tovanje. Mihailo mu na to ree da mora potovati " Boji
lik" i l i se suoiti s Jahveovim gnevom, ali satana i sled
benici njegovi ne p ovinovae se. Zato ih Bog b aci s neba
na zemlju, i tada zapoe neprijateljstvo izmeu satane i o
veanstva. Ostali aneli, meutim, pali su na zemlju zbog
telesnih drai keri oveijih. To se desilo emhazaju i
zaratustrinskom Emi. Na Dan pomirenja, svetenici su
morali da rtvuju jo jednog ovna. Prvi ovan b i o je za is
kupljenje greha I zrailjevih, a drugi za Azazela. Iz zajednica
a n ela i en a raali su se tita n i , koji se pominju u "Posta
nju " , divovi koji se p odavie zajedno s "pokvarenim" po
tomcima Adamovim za vreme p otopa .
Hrianstvo je n as\edilo o v u demonologiju, dodavi joj
verovanje da su paganska boanstva avoli . Sv. Pavle imao
j e nepokolebljiv stav prema tom teolokom p itanju: "Ne
moete piti ae gospodnje i ae avolske. " B elzebub, ili
B alzebub, "gospodar m uva", bilo je iskrivljeno ime hanan
skog boga, koje je verovatno znailo "gospodar kue " .
Takoe se javil o shvatanje da je svakoj dui dodeljen p o
j e d a n dobar i j e d a n z a o a n eo. Meutim, u apokalipsi
Otkrivenja Jovan ovog verni znaju za konaan p oraz sata
ne, j asno poistoveenog sa ,.zmajem" iz "Postanja " . Prema
jevanelisti sv. Petru, Isus Hristos je posle svog stradanja
" propovijedao i duhovima koji su u tamnici " . Upeatljiv
p ri kaz njegovog s i l aska u pakao dat je u apokrifnom Je
"
v a nelju po N i k odemu " , iz I V veka.
72 Zapa d I la Azija
( l nosti k i asketa Saturnin, savremen i k Simona a
r bn.i k a , zapisao je: "Brak i raanje od satane s u . " Poto
je svet bio pod sataninom zlom vlau, uzdravanje je bilo
jeuini put k ojim je "iskra ivota" m ogla da umakne. U
gnostikoj mitologiji avo je bio u savezu sa enski m prin
cipom, koji je " bez p redznanja, gnevan, sa dva uma i dva
tel a, ozgo devica, ozdo guja".
Sekcr
Egipatski pogrebni b og u obliku mumifi kovanog mukarca
sa gl avom sokola. S redite Sekerovog kulta bila je nekro
pola u Mem fisu, a delokrug m u j e bio jedan od delova
podzem nog sveta gde je zmijoliki Nehebkav saekivao
umrle. Seker je esto poistoveivan sa Ozi risom, koji se
ta koe p ojavljuje umotan kao m umija, i sa boanskim za
natIijom, Ptahom, u iju su ast p ri reivane kultne svet
kovi ne u gradu Memfisu. Prema jednoj hipotezi, Ptahovo
ime moda je istog porekla kao semitski koren " otvoriti ",
to, kao i u sluaju boga Mina, u kazuje na njegovu ranu
vezu s p lodnou.
Drugo boanstvo u obliku mumije, sa glavom m ajmuna,
bio je Hapi, jedan od etiri Horusova sina. Njegova po
sebna dunost b i l a je uvanje urne u kojoj su se n alazila
balsamovana p l ua p reminulih. Ostali Horusovi sinovi u
vali su druge tri p ogreb ne urne: ovekoglavi Mesta pazio
je na jetru; akaloglavi Tuamutef, na el udac; a sokolo
gIavi Kebsesenuf na creva. Drevni Egipani uvek su po
hranjivali unutranje organe umrlih odvojeno od njihovih
u platno zavijenih tel a .
Serapi s
Dravni bog ptolomejskog Egipta, za vreme makedonske
vladavine (305-30. pre n . e . ) . Prikazivan je kao mukarac
kovrdave kose i b rade, s koarom na glavi. Njegov kult,
ije je sredite b i l o u Aleksandriji , centru ue nosti i trgo
vine p o d Ptolomejevii m a p oticao j e od oboavanja bika
R e l l i k s\'e\ske mitologije 73
Apisa u Mem fisu. Njegovo svetil ite I I Aleksandriji, Se
rapej, smatrano je jednim od svetskih uda i privlail o je
hodoasnike, koji su dolazili iz dalekih krajeva u p otrazi
za udotvorni m lekovima. Serapis je Ll prvom redu isce
litelj bolesnih, bog n adreen sudbi ni, k oji je od Ozirisa
zadrao obeleje htoninog b oanstva . Vrio je ogroman
uticaj na Rimljane sve dok ga nije istisnuo kult boginje
Izide. Konano je poboni i mperator Teodosije I (379-
395) estitao hrianima u Aleksan driji na razaranju Sera
peja, koje je podstakao p atrijarh Teofil.
Set
Prikazi n a n adgrobn i m p l oama u Gornjem Egiptu iz tre
eg milenijuma pre n.e. p redstavljaju Seta kao magarca
d ugih nogu, dugakih i irokih uiju i kratkog, uspravnog
repa. Set se tokom vekova, meutim, p reobrazio u mitsku
ivotinju nalik velikom psu. Bio je gospodar Gornjeg
"
Egipta " , a p osveen mu je bio grad Ombos. U tom svoj
stvu p ostao je suparn i k neaku Horusu. Legenda o Setu
p ripoveda o borbi tih dvaju protivnika nakon to je Set
ubio Ozirisa, privremeno p rigrabivi vlast nad Gornjim
Egiptom. Grci su Seta poistoveivali s T i fonom, ogromnim
udovitem koje se borilo p rotiv Zevsa, ali je bilo pobe
eno i p okopano na Siciliji, ispod vulkana Etne, ija su
tutnjava i erupcije svedoi l e o upinj a nju tog udovita da
se oslobodi. Neptis, en a Setova i sestra Ozirisova, b i l a je
p ovezana s pogrebnim obredima, jer ona i I zida behu za
titnice gornjeg i donjeg kraja mrtvakog kovega. Neptis
znai gospa od zamka" .
"
D o k je delta bila pod vlau Hiksa, Set je zakratko bio
gl avno boanstvo, poto su ga ti semitski osvajai p ri
hvatili kao jedinog boga i a k pokuali da n ametnu njegov
kult ostal i m delovima Egipta, koji su zadrali nezavisnost.
Hekaukhasut, "vladari tuinskih zemalja", ili - kako ih m i
nazivamo - Hiksi, ustanovili su d a Set i m a dosta zajed
n ikog s njihovim vlastitim B alirna. tavie, grad Avaris,
njihova p restonica, p redstavljao je staro sredite kulta tog
74 i'."pa t l "" ,\zija
buga . Posle isterivanja Hi ksa iz Egipta, oko 1 570. pre n . e . ,
fa raon /\ mozis p onovo je ujedinio zemlju i vaspostavio
potovanj<.: ostal i h egipatskih bogova. Meuti m, posredna
posl<.:dica Setovog uzleta pod Hiksima moda je bio po
kua j /\ me n o fisa I V da sve bogove zameni sunevim kolu
tom. /\ tonom.
S fi n ga
L J e 'ipa tskoj mitologiji j e S finga bila l i k boga sunca, mada
je prvobitna p re dstava o njoj kao o l avu u leeem polo
a ju. s ljudskom glavom s faraonskim ukrasom moda pro
sto bila nada h n uta neobin i m oblikom kakvog krenja
kog brega na visoravn i G ize . Zanatlije su u treem mile
nijumu p re n . e . , p o nalogu faraona Kefrena, izvajale Veli
ku S fingu u Gizi, dugaku sedamdeset tri metra i licem
okren utu suncu na izl asku. Zatitnica piramida i pogubna
po p rotivnike b oga sunca R a , S finga je bila omiljen motiv
u egipatskom slikarstvu i graditeljstvu. Prema legendi,
S finga je Tutmozisu IV ( 1 425- 1 4 1 2. pre n . e . ) , dok .i e ovaj
jo bio princ, obeala da e postati faraon ako ukloni pe
sak koji je potp u n o prekrivao ape Velike S finge.
S fi nga je u grkoj mitologiji bila krilato udovite sa
enskim licem i grudima i l avljim telom. Na ze mlj u ju je,
kao poast gradu Tebi, posl ala boginja zemlje Hera. S fi nga
je uvala kla n ac na l itici p okraj mora i svakome ko bi hteo
tuda da proe p ostavi l a b i p o zagonetku. Kada Edip dade
odgonetku, S fi n ga skona b acivi se sa stene u more .
Simon arobn j a k
H rianske teologe mnogo je namuilo gnostiko uenje
ovog h ananskog vraa. Boravei u Jerusalimu, sv. Petar je
morao da u kori Simona Sama rjanina jer ovaj htede da
kupi magijske moi za koje je mislio da i h apostoli behu
p rimil i od Svetog Duha. Lege ndarni susret Simona i Petra
zbio se u Rimu, gde je, prema apokrifn i m " Delima Pet
rovi m " , Samarj a n i n pokuao da uzleti na nebo. Simon je
R e l li k S\'d s kc ll1itologije 75
moda trebalo da ponese nadimak mf/gnus ("ve l i ki " ) a ne
magus ( "arobnjak"), poto je re kao da e otii od Rim
ljan a , " bezboni h grenika, i od 1<.: t <.: ti do Boga " . ija je
" sila " bio on l ino. Kada se Simon vinu ka nebu "i bi
uznet visoko, i svi ga gledah u kako leti ponad Rima i nje
govih h ramova i b regova " , verni se okren ue Petru, uzne
mirenom utiskom koji je taj p rizor ostavljao na njih. " Po
kai svoju milost, Gospode " , molio je jevan el ista , ,.i uini
da padne s visine i povredi se. Neka ne pogi ne. ve neka se
ugruva i natroje p relomi nogu . " I tako se dogodi da Simon
padne na zemlju i prelomi nogu natroje, a razoarana
svetina jo ga zasu k iom kame n ica.
Za ebionite , " siromahe" , jevrejsko-hriansku sektu
koja je ivel a b lizu Mrtvog mora, l i k Simona arobnjaka
bio je neprijateljska maska pod kojom se, u unoj ras
p ravi sa sv. Petrom, skrivao sv. Pavle. Moda su "Dela
Petrova " , ija je tema Simonov a smrt, bila ebionitskog po
rekla. Stvarni protivnici sv. Pavla bez sumnje su bili voe
jevrejskih obraenika koji su iveli u Jerusalimu. Meu
njima su bili p rvi Isusovi ue nici. Po sve mu sudei, oni su
odbacivali verziju vere koju je nejevrejima izlagao sv.
Pavl e , helen izovani Jevrejin i prvi sve t ac koji nije pozna
vao i storijskog mesiju. On je na p re ob rae nje gledao kao
na pri hvatanje nove religije. h rianstva, osloboenog spo
rednih elemen ata jevrejskog verovanja kao to su obre
zivanje i p laanje hramovnih desetaka. Nakon to su Rim
ljan i 70. godi ne razoril i Jerusalim, prestao je otpor teolo
giji sv. Pavla , pa su i preobrae nici slobodno p ri hvatani u
stado vernih.
Znaaj Simona arobnjaka nije ostao nepriznat. Epi
skop I ri nej ( 1 30-220) pisao je da je njegovo uenje "klica
svih jeresi . . . Vodio je sa sobom nekakvu Jelenu, koju
izbavi iz b l udnikog ivota u Tiru . . . Govorio je da ona
bee p rva zamisao u njegovom umu, Majka svega, preko
koje u poetku stee ideju o stvaranju anela i arhanela.
Ova i deja . iznedrivi se iz njega i znaj ui ta joj otac ite ,
spusti se s visin a i stvori anele i arhanele, koji nainie j
76 /.Hpa d l lil Azija
ov".i svd ". Zbog zavisti i nezna nja anela ona bi zarob
lje n " u lj uds kom telu, pa joj se dua selila tokom vekova -
j (; d n o m i u te lo Jelene trojanske - dok je konano Simon
,,11(; SP"S(; i ne oslobodi okova, da b i zatim lj udima po
l1udio spasenje p utem svog znanj a " .
Lj udi pop ut Simona p reteno su tvrdili da p oseduju
fjnusu, "znanje " , a posveenicima su p renosili p oznavanje
kosmosa, ljudske prirode i sudbine. I zrazita podvojenost
tela i d ue u gnosticizmu imala je svoj kosmoloki p a ndan
u sup rotstavljenosti demijurga i vrhovnog bia, za koje je
i mon tvrdio da je on sam. Mada je demijurg stvorio svet,
gnostiki fi lozo f Ptolomej n apisao je oko 1 60. godine da je
to bie , " k oje nije u stanj u da spozna duhovne stvari, sma
tralo sebe jedi nim B ogom i kroz proroke govorilo: 'Nema
drugoga '''. Simon a robnjak, taj arhetipski opsen ar, p amti
se danas jo samo u vezi s grehom kupovine i p rodaje
crkvenih sl ubi , po njemu n azvanom "simonija " .
Sin
B o g meseca iz U r a i p rvi sin E n l i l a , sumerskog boga
zemlje i vazduha. K ult Sina, kao "gospodara kalendara " ,
nagi njao je jednobotvu, jer je on bio taj " koji odreuje
sudb i n e dalekih dana " i " ije n aume n ijedan bog ne zna " .
Prema ,,Postanju " , Avraham je poreklom bio iz Ura hal
dejskog, odakle je stigao u Haran, a u oba ta grada vladao
je kult boga meseca. U Arabiji su Sina takoe potovali
pod razliitim imenima, i sasvim je mogue da je S i n ajska
gora, koja se u jevrejskim tekstovima p rvi put pominje oko
1 000. p re n . e . , bila p oveza n a sa oboavanjem meseca.
Druga imena za S i n a b i l a su S uen i Nana. U molitvama
su mu se obraali kao "savrenom u gospodstvu " , a pove
zivali su ga s plodnou, kao "gospodara kravara " , s do
nji m svetom i kraljevsk i m dostojanstvom. U mitu o Nani
nom u dvaranju majci b oginje I n ane, Ningal, govori se o
tome kako Ningal odb ij a N a n u sve dok ovaj ne ispuni
ren a k orita prvim b ujicama, ui n i da ito raste na poljima,
Reni k svetske mitologije 77
i stavi ribe u bare, trske du renih obala, jelene u ume,
biljke u pustinje, med i vino u vonjake, potoarke u bate
i unese dug ivot u kraljevski dvor. Tek kada n astane sve
to izobilje, N ingal je spre m n a da ode i ivi s Nanom u
njegovoj k ui n a samom vrh u urskog zigurata.
Sraoa
B ukvalno znai: "nauljiti ui " . Prvobitno je bio genije
sluha i poslunosti u persijsk oj mitologiji . Preiveo je arap
sko osvajanje kao Suru, Alahov glasnik, ponekad poisto
veivan s arhanelom Gavrilom. U zaratustrinska vreme
na, bio je sveujue uho Ahure Mazde za pla ljudi ko
jima su sluge Ahri mana, "zatornog duha " , nanele nep rav
du na zemlji. Poto je svako zlo n ajvie delovalo nou, on
se po zalasku sunca sputao n a zemlju i p rogonio Emu,
demona gneva i n asilja. Glavni protivni k bio m u je upravo
taj zli duh, k o me bee nareeno da nap a da p ra iskonskog
bika. Sraoa je, kao i Mitra, bio posrednik i spona po
slunosti koja je zemlju vezivala za nebo. Na nebeskom
sudu samo je Sraoi bilo dozvoljeno da izie pred Ahuru
Mazdu.
Sv. Antonije
Tokom celog srednjeg veka, sv. Antonije je slavljen zbog
njegovih lege ndarnih iskue nja. Oko 270, kao dvadeseto
gdinjak, otiao je u egipatsku pustinju. Mladi koji se
" stideo jesti " p rihvati kao n a reenje upueno njemu lino
Hristove rei : " I di p rodaj sve to i ma i podaj siroma
sima . . . p a h ajde za mnom. " U pustinji avo skoli sv.
Antonija razni m iskuenjima, ali ovoga nita ne mogae da
p omet, ak ni udovini kentaur - u hrianskoj i kono
grafiji simbol ivotinjske ulnosti. Pustinjaka se nita ne
dotae. Satana se ak p oal i kako pustinja, od davni n a \i'
zapadnoj Aziji smatran a branjevinom demona, vrvi za
putenim isposnicima. Svetac samotnik u mro je 365, jasno
stavivi do z n a nja da ga treba pokopati u zemlju. U to
78 I'.lI p" d l la ,\zija
vn.: m c; , vdtina balsamovanja bivala je sve omiljenija meu
hria n i m a . O sopstvenom telu, sv. Antonije rekao jc sle
dde : "U dan vaskrscnja primiu ga netruleno iz ruku
I l .ristuvi h . "
Sv. l I ristofo r
Kakndar Koptske crkve slavi m uenitvo sv. I-Iristofora
28. m a rta. Taj egipatski svetac " bio je iz zemlje onih to
jedu ljude i pse " . Otac mu bee p ri hvatio hria nstvo, a on
sam odgajen je u toj veri. U vreme pograninih neprijatelj
stava uhvatie ga Ri mljani, ali on, ne poznajui njihov
jezi k , ne mogae d a im kae n i rei . Usliivi njegove usrd
ne m litve , Bog ga obdari sposobnou da razgovara s
R i n1ljan ima, kao to mu drugom p ril ikom, posebnom Bo
jom mil ou bi omogueno da udotvorno nahrani izgi ad
nele voj nike . uvi za sv. Hristofora, imperator Decije na
redi da ga doved u u Antiohiju, gde je 250. godine taj vla
dar i p rotivnik h rianstva stavio na proveru I-Iristoforovu
veru iskuenjima i muenjem. Ne uspevi da pridobije
Bojeg oveka a ni da ga usmrti u kljualoj vodi , udavi ili
osakati, Decije nare di straarim a u dvoru da mu odrube
glavu.
Koptski je bio narodni jezik egipatskih starosedelaca. U
nje m u su bili sauvani pojmovi starih Egipana, mada
glasovi nisu zap isivani h ijerogl i fima, ve alfabetskim zna
ci ma, koje Grci p rvi behu pozajmili od Feniana. Legenda
dovodi u vezu osnivanje Egi patske crkve s propovedima
jevaneliste sv. Marka meu grkim naseljenicima u Alek
sandriji, ali je h rianstvo u Egip tu ubrzo postalo potpuno
koptski fenomen . Vrlo je verovatno da su se prie vezane
za sv. I-Iristofora u veli koj meri oslanjale na starosedelaku
bat i n u . U p ozadini pre danja o sv. I-Iristoforu p ritajio se
Anubis, akaloglavi hog smrti , koj i je igrao veoma zna
aj nu ulogu u drevnom pogrebnom kultu. Lep a ikona sv.
I-lristofora Psoglavog iz X V I I veka, koja se uva u Vizan
tijskom muzeju u Atini, lako moe biti p rikaz muenika iz
" ze mlje onih to jedu ljude i pse " .
R e l l i k svetske mitologije 79
Sv. S i m e o n Stilit
U zapadnoj Aziji ostao je neprevaziden estoki i n divi
. dualizam sirijskih svetaca. Behu to "ljudi od vatre " , due
p roiene surovim asketizmom. Najosobeniji meu nji m a
bio je Simeon (oko 390-459), a rhetip sveca stolpnika i
n adahnue isposnicima tokom itavog jednog milenijuma.
e trdeset godina iveo je n a vrhu osamn aest metara vi
sokog stuba u brdima iza Antiohije. Pokretaka snaga bilo
mu je potpuno odricanje od telesnog, a u sredstva njego
vog samomuenja spadali su koulje od kostreti, okovrat
n ici sa iljci ma, opekoti ne, ujedi kukaca, b ievanje, pokva
ren a h ra n a , n amerno izazivanje zatvora i neprekidno
izlaganje stihiji. Dogodi se, prema legendi, da sv. Simeon u,
dok je hranio crve na ranama koje je sam sebi nane o , i
koje ba radi toga n ije p utao da zarastu, jedna larva spade
s razgrizenog mesa. Vraajui je tamo gde je bila, svetac se
obreenu na nju: ".Tedi to ti je Bog dao! " Barem jedan sve
tac stolpnik poginuo je od groma. Iako manastirske vlasti
nisu odobravale isposnika p reterivanja, ti divlji ljudi
zaprepaivali su i uznemiravali iston o S redozemlje. Slava
sv. Simeona Stilita proirila se ak do Galije i Persije.
Telipinu
Hetitski bog vremenskih p ri l i ka bio je i bog plodnosti, a
nestao je kao i sin mu Telipinu, bog zemljoradnje. U
jednom mitu govori se o p ustoi koja je nastala na ze mlji
zbog gnevnog odlaska Te l i p i n uovog i o merama preduze
tim kako b i se on umirio i vratio na zemlju. Kada bog
zemljoradnje napusti zemlju u n astupu besa, "u takvoj
urbi da je desnu izmu n azuo na levu nogu, a levu izmu
na desnu " , i bogovi i ljudi suoie se s p ropau. Drvee
sve nu, polja se osuie, a izvori presah n ue. Krave prestae
da se tele, ovce da se jagnje , a en e da raaju. Glad za
vlada itavim svetom kad se Telip i n u dugim, ljutitim
"
koracima zaputi ka leevi m a i u jedan le se zakopa " .
Poto orao poslat od boga sunca, ne p ronae nestalo bo-
80 ZIIpI l U l llI Azija
anstv( ), boginja m ajka Hanahana zamoli samog boga vre
mens k i h prilika da krene u p otragu. Ovaj provali u Teli
pinu( v grad, ne n ae tamo nikoga, "a zatim sede jadan
p rcjada n " . Na to Hanahan a posla pelu, naredivi joj da,
kada ga nae, ubode Telipinua u ruke i noge i tako ga
p o k rene, a zati m da ga oblepi voskom i vrati k ui . Ali pe
linji ubodi samo razdraie Telipinua i on izazva poplave
koje "odnesoe k ue , ljude i ivotinje". Tek kada Kamru
sepa, bogi nja aranja - i l i , moda, isceliteljstva - magijs
k om ce remonijom stia njegovu srdbu, Telipinu pristade
da se na leima orla vrati u svoj hram i p osveti panju
poplavljenim poljima. "Tada p osadie pred Telipinuom
zimzelen s kojeg j e visi l o runo " , u kome bee ovije salo,
te ito, vino i goveda prinesen i mu na rtvu.
Tijarnat
Vavilonska zmajevica. Prauzor joj je bilo sumers ko udo
vite Labu, koj e je stvorio i u nitio Enlil. Enuma cJi sa
dri p riu o tome kako je svemir izgledao p re dogaaja
koji su doveli do Mardukovog stvaranja novog p oretka u
svetu. U poetku p ostojale su samo izmeane vode Abzua,
bezdana slatke vode, i Tijamat, slanovodnog okeana, kao i
Mumu, izmagli ca koja je lebdel a nad njihovim povrina
ma. Abzu i Tijarnat bili su roditelji prvih bogova , Lahmu i
Lahamu, ija su deca b i l i Anar i Kiar, a praunuci Anu i
Ea. Mete koj i su u svemir unela ta mlaa boanstva uzne
miravao je Abzua i Tijarnat, i oni, na Mumuov predlog,
odluie da unite svoje potomstvo. Kada Ea dozna za to,
on upotrebi svoje volebne m oi da im osujeti n apad, p ri
e mu je moda i pogubi o Abzua . Konaan spas postignut
je zahvaljujui Einom sinu Marduku, roenom u slatkoj
vodi.
Kada vest o T ijarnati nim stranim pripremama za rat
dopre do bogova , ovi se p re pl a ie i padoe u oajanje.
Zajedno sa svoj i m drugim muem, Kinguom, i vojskom u
dovinih zmajski h i zmijski h stvorenja, Tijarnat, majka bo
gova, naumi da u niti sve to p ostoji. Haos zapreti svetu.
ReI li k svetske mitologije 81
Tada Anar p redloi da Marduka imc n u j u boanskim za
toni kom i da ga za stranu bitku oprel e ,.orujem kak
vom nema ravnog " . B ogovi se sl oic, prihvativi, takoe,
Mardukov zahtev da b ude priznat k a o prvi meu bogo
vima. Naoruan lukom, trozupcem, toljagom, mreom i
arsenalom vetrova, on potera svoja bojna kola u okraj.
Kada Tijarnat zi nu da ga proguta, Marduk hitn u estok
vetar p ravo u njenu gubicu, zbog ega Tijamat ne mogade
da sklop i elj usti. Zatim odape strelu ciljajui joj u trbuh, i
tako joj doe glave. Njene sledbenike zarobi , a ploe
sudbine - Tijamatin svadben i dar Ki nguu - privrsti sebi
na grudi . Potom rascepi Tijarnatino truplo nadvoje: jedan
deo b aci uvis da od njega postane nebeski svod, a drugi
iskoristi da naini tlo nad morskim bezdanom. U mcu
svetu stvori oveka iz krvi Kinguove, a polom se povue u
svoj hram u Vavilonu.
Tijamat su zamiljali kao meanca: delom ivotinj u,
delom guju, a delom pticu, odvratnog izgleda, zastraujuu
kad se rasrdi. Ona je bila zla; prava zmajevica. B lagotvorni
vid b oginje majke potpuno je tu iezn uo. Zap adnoazijski
mit o zmaj u, koji predstavlja haos prvobitne mate rije u
neprestanoj kavzi sa stvorenim poretkom, naao je svoj
najpotpuniji izraz u sukobu Marduka i Tijamat, koj a je
verovatno bila prototip za satanu.
Bezbroj hrianskih svetaca susretalo se sa zmajem, a
najslavniji meu njima bio je Sv. ore. Njegova pobeda
nad zmajem zbila se u Libiji, ije je stanovnike oslobodio
obaveze da sva kog dana nezajaljivoj zveri rtvuju po jed
nu devicu. U jednoj gruzijskoj legendi govori sc o manje
vitekom susretu sveca s Tijamatinim potomkom. Sv. Da
vid iz G aresje, pre thodnik ljUbitelja ivotinja, sv. Franje,
bio je pustinjak rodom iz Asirije. Na kon to mu je jelene
zlostavljao " veliki strani zmaj zakrvavljenih biju, s
rogom n a el u i velikom grivom oko vrata " , sv. David
zapreti zmaj u da e m u rasporiti utrob u tapom i pretvoriti
ga u h ra n u za mieve ukol i ko se mirno ne udalj i . Ali iz
bezbednosti svoje peine zmaj uzviknu da se ne usuuje
82 l.a p'H i l l" Azija
izii je r SG plai groma. Jedino ako svetac obea da nee
skidati o k a s njega dok ne stigne do re ke, zmaj e pristati
da odG o Sv. D avid mu zadade re te zajedno kren ue - sve
lac n.: c i t u j ui psalme, a zmaj potresajui zemlju lekim
k o raci m a . Ali kad ve behu b lizu reke , aneo Gospodnji
ree i/.a n j ih: " Davide ! " Ovaj p ogleda za sobom, i kako se
osv rn u . zmaja pogodi grom i sveg ga spri. Kada to vide
dob rostivi sv. David, rastui se i upita za razlog toj prevari .
;\ n (k o mu odgovori da j e zmaj kojim sl uajem bio uao u
re k u , o t i a o bi u more, gde b i , hranei se ribom, silno
n a r:l s t ao i bio u stanju da p revre brodovlje i mnoge due
lii i vo t a . Moda je tu letopisac iz I X veka preobratio
z m a j a u Levijatana.
Tot
Pisa r egip atskih bogova i glavno boanstvo I-Imuna, ili
Hermop olisa. Zamiljali su ga i l i s glavom ibisa ili s glavom
bamb usa. Tot je najpre bio tvorako b oanstvo, ali mu se
od druge p olovine treeg milenijuma pre n.e. pripisaval o
uvoenje zakona, unapre e nje n auke i p ronalazak hijero
gli fskog pisma. p i l karata koji je danas u upotrebi, i za
koji neki smatraju da p re dstavlja prilagoene hijerogli fe,
ponekad se n aziva "Totovom k njigom" .
U svojim p rouavanjima, T o t j e savladao vetinu hike,
"magije " . Hmunski mit o stvaranju sveta govori o tome
kako je samostvoreni bog mudrosti izgovorio rei koje oi
'
vee: " behu zaodevene u ruho bia " . Taj mit naroito je
p rivlaio p otonje maioniare i udotvorce. Zanimljivu
vari jantu h m unske kosmologije predstavljao je lotosov
cve t koji je izrastao iz praiskonskih voda, otvorio se i me
u svojim l a ticama pokazao divno dete, tvorca sveta - sun
ce mladene.
U l i ku m i
Pesma o UJjkumjju j e hurijski mit, mada o njoj znamo sa
mo preko hetitskih ploa otkrivenih u Hatusi. Pesma go
vori o sukobu izmeu nekoliko p okolenja bogova. U
R l I i k s\'el s ke mitologije 83
p oetku Alalus bee nebeski car, k o m e je sl uio Anu,
"prvi meu bogovim a " , sve dok zavG rc n i ci ne oborie Ala
l usa s vlasti, posl ae svrgn uto boanstvo u "tamnu zemlju "
i ustoliie Anua. Alalusovog nasle d n i k a , napao j e , meu
tim, Kumarbi, "otac b ogova ", k oji ukopi Anua jednim
ugrizom i ispljunu tri n ova boa nstva - Teuba , b oga ne
pogode. Tasmisusa, pratioca Teubovog, i jednog renog
b oga . Izgleda da je T e u b i s t i s n uo KLlI'narbija, ali tvrdo
korni otac odbi da prihvati gubitak dostojanstva i skova
zaveru protiv sina uzurpatora . Kumarbi zadobi p odrku
b oga mora, a prema drugoj ve rziji oeni se erkom boga
mora i zae diva po imenu Ulikumi, to moda znai
"unititelj Kumije " , Teubovog prebivalita. Uli kumi bee
nainjen od kamena diorita, i kada ga snesoe n a ze mlju i
postavie na desno rame Upelurija, stvora nalik Atlantu,
on p oe da raste tako b rzo da se bog sunca uplai i pobee
kako bi upozorio boga nepogode.
Teub, Itar, njegova sestra, i Tasmisus, raspl a kae se
posmatrajui s vrha jedne planine udovinog Ulikumija
kako se podie iz mora. Bog nepogode rei da krene na
Ulik umija, ali grmljavi na i kia ne ostavie nikakvog traga
na divu, koji je i dalje rastao. Uskoro je bio dovoljno visok
da je mogao dosegn uti nebo. Bae n u zase n a k Kumar
bijevim gorostasnim kamenim sinom, Teub je morao da
sie s prestola i nap usti K u m i j u . O n se , meutim, poali
Ei, koji sazva bogove u slatkovodnom okeanu Abzuu da
vide ta se moe uiniti povodom tog alosnog stanja.
Kada se sastanak prekinu u atmosferi opteg o:ajanja, Ea
sc posavc tova sa Enlilom, tc njih dvojica odoe Upel urij u,
koj i , zaokupljen sobom, nije nita znao o tom sukobu.
" Kada na me n avalie nebo i ze mlju " , ree Upe luri Ei , ,.ne
znadoh za to. Kada dooe i rastavie nebo i zemlj u ba
kamom testerom - opet ne znadoh za to. Sada mi neto
p ritiska desno rame, ali ne zna m ko je taj bog. " uvi te
rei, Ea baci pogled n a Upe lurijevo desno rame , gde ugle
d a Uli kumijeva stopala. Razmiljao je ta da radi. Prona
avi u starom skladitu kosrniki reza, bakarnu testeru
84 Zapa d I I" Azija
k o j u je pomenuo Upeluri , Ea se vrati, odsee divu kamena
st o p' ; l a i tako mu uniti mo. Mada je kraj prie izgubljen,
moe m o pretpostaviti da su u borb i koja je usledil a bogovi
shvi l i pobedu i da je Teubova vlast bila vaspostavljena.
Mit o U l ikumiju i svetoj borbi bio je deo obreda pove
zanog s prolen om svetkovinom. Kameni div predstavljao
jc pretnju bogovima i ljudima kao sila ijim je nevcrovat
nim rastom bio ugroen sam p oredak svemira. Grka
paral e l a Uli kumiju bio je Tifon, udovite koje je gl avom
dosezalo do neba i koje je u ime Geje, boginje zc mlje,
izazval o Zevsa na megdan. Urana, boga neba, takode je
kastrirao sin, Kro n , otac Zevsov. Kumarb ijeva boanska
trudnoa ima mnogo b ledu paralelu u Kronovom gutanju
sopstvene dece i nji hovom izbljuvavanju pod Zevsovom
pretnjom.
Vahanj
Nacionalno boanstvo drevnih Jermena, koji su, p o svemu
sudei, doli u Malu Aziju iz Trakije u V I I vek u pre n.e.
Vahanj, b og rata, b i o je dovoljn o omiljen da izbegne
sudb i n u manjih boanstava, ije su mesto zauzeli persijski
bogovi nakon to je Kir osvojio .Jerrneniju. Vahnja su po
vezivali sa suncem, munjama i vatrom. Na rodenju je imao
"vatren u kosu i ognjen u bradu, a oi mu behu dva sunca" .
Podvizi Vahnja kao p ogubitelja zmajeva doveli su do nje
govog p oistoveivanja s Heraklom, mada bi Hanibala ve
rovatno vie p odsetio na Melkarta u vreme kada je taj
kartaginski vojskovoa potraio utoite u Artaksati . Go
dine 1 90. p re n . e . Artaksija, seleukidski zapove dnik te
p rovincije, p roglasi nezavisnost, a Hanibal, u bekstvu pred
Rimljanima posle katastro falnog pohoda na I taliju, po
moe tom pobunjeniku da zasn uje dinastiju.
Zavetni koveg
Kada je 63. p re n.e. Pompej na j uri osvojio Jerusalim i
prodro u svetinju nad svetinjama da vidi ta se unutra
R e l li k svetske ntitologije 85
n alazi, zatekao je prazo u odaju. Kumiri . slike i razni drugi
predmeti karakteristini za kult hrama u zapadnoazijskim
religijama upadljivo su bili odsutni LI jevrejstvu. Bogo
sluenje se odvijalo na uzvisinama i pod svakim zelenim
drvetom, ali je Jahveovo obitaval ite bila "gora Sion, na
sjevernoj strani . . . grad cara vel i koga " . Ovde sapbon,
"sever " , predstavlja aluziju na planinu Safon, nedaleko od
Ugari ta - Olimp hananskih b ogova.
Na S i n ajskom poluostrvu Mojsije se peo na vrh pla
nine, gde mu se obraao Jahve. Ali k ada narod naini zlat
no tele i Mojsije razbi p rve ploe zakona, Jahve mu naloi
da sagradi koveg ili sanduk od drveta u koji e pohraniti
druge p l oe zakona. Zavetni koveg Gospodnji, simbol
vere Jevreja u njihov posebni odnos s Bogom, jednom
prilikom otee Filistejci, a l i morah u da ga vrate i jo da
prinesu rtvu zbog p ovrede jevrejske zemlje, jer su p oasti
udarale na stanovni ke svih gradova kroz koje b i koveg
proao.
Zu
Kroz itavu mesopotamsku mitologiju provlai se legenda
o ploama sudbine, Lupsimali, na kojima behu zapisani
vaseljenski zakoni. Zu, sume rska ptica nepogodonosn ica s
glavom l ava, ote ove ploe Enlilu, ugrozivi tako samo
postojanje bogova, jer onaj k o bi ploe nosio na grudima
bio bi vrhovni vladar sveta . Osramoe n i i uplaeni, bogovi
na svojoj skuptin i ne mogah u p ronai zatonika, sve dok
Ninurta, sin Enli lov i bog rata i lova, ne otkri Zu ovo
gnezdo na mitskoj planini Sabuu i spase ploe.
Tupsimali su prvobitno pripadale vavilonskoj zma
jevici Tij arnat, koja je postojala pre stvaranja zemlje . One
behu njen svadbeni dar drugom m uu Kinguu, kojeg.
Marduk p ogubi da b i od njegove krvi stvorio oveka.
 JUNA I SREDNJ A A Z I J A
TIBET

I n dij a Cej lon Tibet

Lasa .
I n dija razmilja u sli kama. Simboli i metafore bili su
bliski indijskoj misli k a o ni u jednoj drugoj naprednoj civi
l izaciji . Za razliku od grke, indijsku mitologiju fi lozofi
n i k ada n isu potcenjivali, n iti su velike legen de I ndije
pesnici preobraavali u alegorije. Hinduski mit ostao je
arhaina kolektivna batina jedne vers k e zajednice , b a
tina k oja i danas pre ob l i k uj e n ajsloe n iju ivu kulturu sve
ta. Kao to je tradicionalni k astinski sistem drutven e or
ganizacije u I n diji tokom p roteklih tri i po hiljade godin a
rastao zahvaljuj ui p ovezivanju i prik lj uivanju - ne uki
dajui obiaje asimilovanih n aroda ve ih postavljaju i na
nisko mesto u hijerarh iji - tako j e i i ndijska mitologija
odbacila mali broj verovanja, mahom ih ugraujui u sebe
u njihovom vlastitom razvojnom obl i k u , ak i a k o bi ta
verovanja na prvi pogled izgle dala nespojiva s p ostoj eim.
Tako je p red kraj X I X veka ri Ramakrina o svojoj
pobonosti mogao rei sledee: "Up ranjavao sam sve
religije - hinduizam, islam, h rianstvo - a sledio sam i pu
teve razliitih hinduskih sekti. Ustanovio sam da se sve
k reu k a istom Bogu, p remda razliitim stazama. Morate
probati sva verovanja i p roi jednom svim tim razl iitim
putevima. " I dok je Mahatm a Gandi moda bio u p ravu
opisujui R a ma krinin ivot kao "priu o religij i n a delu",
taj bengalski svetac nijednom nije poklekn uo u svojoj
"- odanosti boanskoj majci, iji je jedan p ojavni obl i k , K a l i

B
RAM
("crna " ) , vezan z a njeno utaivanje. ei krvlju nebrojenih
MOST
(ADAMO
rtava.
MOST)
CEJLON T a kvo monistiko shvatanje svemira, gde se svaki
njegov deo smatra ivim ispoljavanjem sveukupn e boan
stvenosti , l ei u osnovi h i nduizma, uprkos mnotvu b ogova
i nadljudskih b ia kojima vrvi njegova mitologija . M nogo-
88 J l ll lfl i srednja Azija
b roj ni po javni oblici samo su vidovi venog cik l usa stva
ranj a , traja nja i raspadanja. U mai s beskrajne vrteke
ponovnog raanja i ui u n euslovijenu stvarnost iznad
dnevnih p riina predstavlja zadatak mudraca, askete.
Mok.fl, ,.osloboenje, izb avljenje, bekstvo, spasenje" jeste
unut ranje. nedvojno opaanje k akvo su doivel i Ramak
rina i d rugi koji konano vie nje postiu u samadhiju.
R azu mevanje tog jedinstva jeste cilj h i nduske mudrosti. S
one strane odvratnosti i udnje lee jedinstvo i podu
d a ra nje svih vrsta suprotnosti u jednom, transcendentnom
izvoru. R oenje, ljubav, radost, prijateljstvo, lepota, gnev,
bolest, bol, strah i smrt i maju svoja posebn a mesta u
sta l n oj i sveoptoj evol uciji osnovne stvarnosti .
Zbi rka himni Rig veda sadri najranije poznate pojedi
nosti o bogovima arijskih osvajaa koji su oko 1 700. p re
n .e . p okorili d revnu civil izaciju doline reke I nda. Vrh
ovno boanstvo bio im je I ndra, bog oluje. I n drin o oruje
b i o je grom, a u bitku je iao n a zlatnim bojnim kolima
k oja su vukla dva riana. Kao puramdara, "razoritelj utvr
da", poklonio je n omadskim Arijcima p obedu nad kultivi
sanim zemljodelci ma koji su iveli u gradovima I-Iarapi i
Moheno-Daru. Civilizacija doline I nda proiril a se n a
oblast mnogo veu od Egipta i l i Sumera i , po svemu
sudei , dostigla vrhunac oko 2500. pre n.e. I pored dokaza
o trgovakim vezama s Mesopotarnijom, gradove doline
I n da odlikuje mnogo razvijenija arh itektura, kao i upadlji
vo o dsustvo h ra mova. U Moheno-Daru naroito se isti
cal a javna zgrada u kojoj se n a l azio b azen za kupanje sa
odajama. Ona n agovetava kasnij a sveta k upalita u I n diji
na k a kva nailazimo du svetih reka i u okviru h ramovni h
sklopova. "Na mestima bez spremita z a vodu " , pie u jed
nom h i n duskom tekstu n ovijeg datuma, bogovi nisu pri
" uspo n Vinua i ive, kao boanstava koja su obuhvatala
sutni ". Dva glavna kulta u doli n i I nda bila su oboavanje
fal usa i p ri n oenje rtve m ajci b oginji, p raroditeljki Kali.
Pored fal usnog lingama, fragmenti koje su iskopali arhe
olozi i koji n aveuju druge ivine atribute, prik azuju ga
kao kosrnikog plesaa i trolikog j ogina. Tih nekoliko
Ren i k svetske mitologije 89
ostataka ukazuju na opinjuj uu neprekidnost. mitoloke
tradicije duge punih etiri hiljade godina. Moda je do
oivljavanja starih verovanja dolo tokom docnijeg potis
kivanja vedskih boanstava koja su potovali arijsk i
osvajai, to je dove l o do trijumfa Vinua, ive i Devi ,
b oginje majke, nad I n drom, B rahmom i nji h ovim roa
cIma.
Jo uvek se malo zna o razdoblju posle pada civilizacije
doline I nda. Arheoloki podaci o sledeoj fazi gradskog
ivota potiu tek iz 1 000. p re n.e. Scena se premeta u
dolinu reke Ganga, gde se n aseobine s bedemima pojav
ljuju na plodnim priobalnim istin ama usred gustih dungli
k oje su tada p rekrivale severne ravnice. Tamo p ronaene
rukotvorine otkrivaju n am razvijen o drutvo, a o d 400. p re
n . e . nailazimo n a ostatke budistikih hramova i stupa,
p ogrebnih spomenika u koj i m a se obino n a l azila B udina
relikvija. Postojale su etiri kaste: brahmini. svetenici,
ks":a lrije, ratnici , vaJYl/e, seljaci, i udre, robovi ili sluge,
k asta koju je verovatno sainjavalo lokalno nearijsk o sta
n ovnitvo. Toj p oslednjoj kasti vremenom su p ridodati i
nedodirljivi , ba kao to su i njihovi juni susedi preobra
en i u demone h in duizma.
I n dra je potisnut u drugi p l a n . On je podreen trojstvu
koje ine tvorac B rahma, odravatelj Vinu i razoritelj
iva. Brahmi, koji je u poetku bio zamiljen kao perso
n i fi kacija Brahmana, transcen de ntnog i imane ntnog apso
l uta, uvek je nedostajala mitoloka zaokruenost. On
p redstavlja p ozitivni vid ivotnog toka u vaselje n i , i n i kada
nije p rikazivan kako unitava ono to je stvorio . D uhovno
usredsreenje k oj e je zapostavljalo zagonetnu i o nespoko
j avajuu stra n u stvaranja ostavilo je tako prostora za
roenje, ivot i smrt. Brahma n am, meuti m, p rua vre
mensku skalu svemira po kojoj se i ndijska bitno razlikuje
od ostalih svetskih mitologija. I ako se svetski ciklusi u
h i nduizmu dele n a etiri juge, i l i doba, slino grko-rim
skim razdoblji ma zlata, srebra, bronze i gvoa, j uge slede
J
90 .I I I I III i s r d l lja Azija
jedna d rugu u n a izgled beskonanom protoku vremena.
To<l k r(lJanja i umiranja - reinkarnacija - obuhvata poje
din '(1 , vrst u, drutveni poredak, p lanetu, bogove i svemir.
To jc vrcmenska skala same p ri rode. Procesi p romene i
p r ' i n <lkc heskraj n i su, nepovratni i nezaustavni. Ciklus iz
vi r<l n j a , sazrevanja, razgradnje i ponovnog izviranja iz
p rvob i t ne supstan ce toliko je gorostasan da ga ovean
stvo nc moe p oj miti. ak je i I ndra jedva shvatio istinu
kada mu jednom p ril ikom iva i Vinu rekoe kako je ra
nijc ve postoj a l o mnotvo I ndri. Sama ta boanstva vra
aju se izn ova u sva kom sporom ciklusu kako bi ponovila
svoja mitoloka del a . U svom veprovskom avataru, nosei
boginju ze mlje koju je izbavio iz dubokih voda, Vinu
primeuje : "Svaki put kada te nosim ovuda . , , "
I n dijsko rau nanje vremena p re dstavlja veb u u do
davanju nula. ledna ka/pa, Brahmin dan i no, iznosi 8 640
000 000 ljudskih godina i obuhvata dve hiljade svetskih
ci kl usa. Na koncu stotinu Brahminih godi na, koje ine
Brahmini dani i n oi , dol azi do potpune razgradnje sveta, i
pre nego to iste kne jedno Brahmino stolee mi rovanja,
univerzal ni ciklus moe ponovo p oeti, ili pak moe doi
do konanog kraja stvorenog sveta. Zabri nutost zbog ove
kosmike neizvesnosti neto je ublaena znanjem da do
nje ima jo otprilike 31 000 000 000 000 godi na. Do pot
puno drukijeg vienja sveta doao je anglikanski duhov
nik iz XVI I vek a Dems Aer (James Usher) , nadbiskup iz
Armaga, koji je na osn ovu materijala iz Starog zaveta
izraunao da je svet stvoren 4004. pre n .e. Godi ne 1 642.
Dr L ajtfut ( Lightfoot), vicekancelar Kembrikog univer
ziteta, " usavrio" je tu tehniku datovanja i objavio da je
Bog stvorio svet 23. oktobra 4004. pre n.e., u devet asova
izj utra - pravo vreme za poetak radnog dana. Mada su
njihovi proraun i odavno odbae n i , pretpostavka na kojoj
se zasnivaju obeleava i dana nje miljenje n a Zapadu,
koj e dogaaje p osmatra kao jedinstvene, neponovljive
pOJ ave.
R e l l i k svetske;: mitologije 91
S a beskrajnou vre mena u i ndijskoj mi tologiji p ovezan
je i pojam maje, moda n ajsloe niji i najtcmeljniji od svih
p ojmova. Naa re "maija " (eng\ . magic) ima dodi rnih
taa ka s njim i p renosi dosta od njegovog znaenja . Maja
moe da oznaava vark u proizvedenu natprirodnim delo
vanjem. U I X veku, ankara - kojeg su jedn i smatrali
ivinim utelovljenjem, a drugi izuzetno znaa.i nim ui te
ljem i svece m - tvrdio je da je vidljivi k osmos maja, opsena
nametnuta neunitivoj dui, divi, preko neproienih ul a
i neprosvetljenog uma. I pak, maja je i rodilaka sila un utar
p rvobi tne supstance. Ona uobl iava bezbrojne forme stvo
re nog sveta i odrava p ostoja nje bogova, svetaca i lj udi.
Taj stav odsli kava popularna metafora zmije i ueta. Ne
poznaj ui prirodu ueta koje lei na zemlji ; ovek veruje
da vidi zmij u. Glavni cilj hinduizma jeste da razotkrije
jednost unutar majine igre.
B uda, "p rosvetljeni", b u kvalno se "probudio" iz snoli
kog procesa maje. Iupao se iz mree varljivog iskustva,
neprestanog kruenja bia, samsare, a njegovo nauavanje
i delovanje nisu bili n ita drugo do pokazivanje pravoga
p uta. G autama Sidarta (oko 563-479 pre n.e.), seve rno
indijski princ koji je p ostao Buda, iveo je u vreme kada
su ljudi panju sve vie usmeravali ka svom unuta rnjem
biu. Prema jednom cej lonskom p redanju, Buda je shvatio
da se njegovo prosvetljenje ne moe izraziti rei ma, ali ga
je B rahma ubedio da podui one mal obrojne sp osobne da
ga slede.
Drugi izvor pripoveda o p reprekama na koje je B uda
naiao kada je pokuao da p re nese svoju viziju uniate,
univerzalne praznine. Uvidevi da se ljudi plae, on je
svoju dublju poruku preneo /Jagama, zmijodusima koji su
u drugom stoleu u svoje tajne uputili Nagarunu, filozofa
mahaj anskog budizma. Mada je B uda - kao i Lao Ce,
osniva kineskog taoizma - znao da se njegovo iskustvo ne
moe na pravi n ain objasniti reim a i premda je n amerno
ograniavao l ikovne prikaze svoga ivota i delanja, razvila
se zamrena mitologija , koja se u I n diji n a kraju stopi l a s
92 J I Il l;' i srednja Azija
hind uizmom, dok je drugde n astavila da se razvija i utie
na ostale tradicije. Preobraenje kralja Aoke u budizam u
I I I veku p re n . e . predstavlja azijski pandan priklanjanju
cara Konstantin a h rianstvu est stolea docnije u Evropi .
T n j e b i o poetak dotad neviene verske aktivnosti kojom
sc budizam rairio p rvo do srednje Azije , potom do Kine,
Koreje i Japana, a onda i do j une I ndije, Cejlona i j ugo
istone Azije.
Buda, meutim, nije bio sam n a svom putu u u n u
tranjost vlastitog bia. Godine 526 pre n.e. umro je Maha
vira, poslednji od dvadeset etvorice ainskih tirthankara,
,.tvoraca gaza " . Danas u I ndiji ivi jo samo dva miliona
daina, ali oni i dalje podravaju izuzetno strogu grupu
asketa - kako mukaraca tako i ena - u sreditu toga
drevn og kulta. Ta grupa isposnika moda je ostatak iz
dalekih p rearijskih vre mena. Tirthankara je moniji od
bogova i ne dotiu ga beskrajne promene venog kosmi
kog poretka. Obitavajui bl izu krune svemira, tirthal1kare
su dostoj anstveno odaljene i od nebeskih i od zemaljskih
dogaaja . Poto aine ne p retpostavljaju ni boga tvorca ni
stvaranje, jedini cilj tih asketski h bia jeste da oznae
krajnje odredite, n adzem aljsku ravan gde osloboene
due plutaju u beskrajnom znanju i blaenstvu. Kolosalni
kip Goma tevare, na granitnom uzvienj u Sravana Bc1goli ,
u Misori , savreno saima kajotsaJgu, ainsko odbaciva nje
tela. Nagost svetaca digambarfi, "nebom zaode n u ti h " ,
predstavlja stav asketskog natoveka, ija je svest usidrena
u mislima to n adilaze ljudske i boanske brige.
U ai n izmu vaseljena se pri kazuje kao dinovsko ljud
sko oblije, m uko ili ensko - kosmoloki dijagrami uvek
su i bili p redmet silnog n agaanja. Shvatajui vreme kao
veno, aini ak uspevaj u da hinduistikom i budistikom
zanimanju za cikluse zbivanja daju notu uurbanosti. Pre
arijski kore n i ainizma verovatno se o tkrivaju u dvojnoj
pri rodi ainskog svemira, jer sama materija sadri karmu,
grehovni p okreta ponovnog raanja koj i prlja nemate
rijalnu duu. a inski isposnik nosi metlu kojom isti put
Rt: l l i k s,"et ske mitologije 93
pred sobom - da mu stopala n e bi zgnjeila siuna stvo
renja koja mu se nau na tom putu i tako na sebe n avukl a
jo veu obogaljenost. Obred saIJekhana, ili p ost do smrti,
omiljeni je n ain konanog p ovlaenja iz sveta meu
usavrenim asketama. Moda je ai na bio i Kalanos, sve
tac koji se spalio na l omai u Susi pred zb unjenim voj
nicima Aleksan dra Makedonskog.
U opreci tom drastino m odbacivanj u ivota stajao je
tantriki budizam i hinduizam, pokret koji je vrhunio na
p oetku p rvog milenijuma i iji su trajn i spomenici hra
movi u Kaurahu i Bubanevaru. U tim bogomoljama, sa
upeatljivim erotskim vajarstvom i kipovima ljubavnika u
zanosu maithune, "dvojednosti " , Hindusi su u b iolokim
impulsima traili jedinstvo s p rvobitnom supstancom. Ob
redi su smiljani kako bi omoguil i kontemplacij u o boan
skom bez ikakvog odbacivanj a maje. U telesnom spajanju
vernici bi tre n utno iskusili n edvojstvo, brisanje svih raz
lika. To je u tibetskom budizmu bilo poznato kao lab-jum.
Mistino spajanj e suprotnosti , mukog i enskog principa,
suparn ikih ali u isto vreme i saradnikih sila - kao to su
iva i njegova drubenica , akti - oznaavalo je povratak
boginje maj ke , Devi, i poetak njenog sadanjeg uspona.
Ipak, strogi simbol kamen og fal usa retko je nap utao
bezbednost svog poloaja u utrobi zemlje. Najsvetija pred
stava o h i n duskom hramu ostao je lingam u garbhaghri,
" m aterinoj kui " , malenoj odaji u samom sreditu grae
vine. U tom svetilitu sagraenom ljudskom rukom i mra
n om poput planinske pei n e pojedinac se moe duhovno
ponovo roditi ako shvati n e uslovijenu p rirodu prvobitne
supstance . U I n diji , naime, veoma je ogran ieno zajed
n iko uestvovanje u obredima.
Oboavajui Devi , Ramakrina je, zajedno s jednom
kaluericom, p roao tantrika-sadhanu, a putnici pripove
daju da su sve do poetka ovoga stolea primetni bili osta
ci h ramovne p rostitucije. M ajka Kali, meutim, ne skriva
svoju tamniju stranu od sopstvenih poklonika. Kao i iva i
Vinu, ona i m a vie atributa - stvaranje, odravanje i raz-
94 .I l ll. 1 1il i srednja Azija
gradn j u sveta. K ada je Ramakrinu neki ue n i k upitao
zato Majka Kali odrava svet takvim kakav je, ovaj mu
od . ovor i : "To j oj je volja. Ona eli da se i dalje igra svojim
stvore n j ima."
r ndija je sveta zemlja za j unu, srednju i iston u Aziju.
D u hovna previranja I ndije nisu iznedril a samo jevane
liza m b udistike vere ve i duboki upliv koji je h i nduizam
i ma o na narode u jugoistonoj Aziji, o emu danas svedoi
n a jzname nitiji spomenik u tom delu sveta, Ankor Vat u
Kambodi. I ndijska mitologija n ajvie je uticala n a zemlje
koje se neposredno gran ie sa I n dijom - Cejlon i Tibet. Za
pot onji razvoj b udizma u tim zemljama, kao proces pri
IClgodavan ja dvcma zascbnim tradicijama domaeg vero
vCl n j a , moe se rei da je otp oco tek kada je b udizam
potpuno iezao u I ndij i . Sa oiVljavanjem hin duizma na
poe tkU drugog milenijumCI, sledbenici Bude u Tibetu i n a
Cej l on u poeli su p o svojoj volji da tumae svete spise.
Lege nda kae: da je Buda u tri maha posetio Cejlon .
.Tednom se popeo n a Adamov vrh, ostavivi tamo otiske
stopala. Zajedno sa ostatkom B udinog levog onjaka,
uvezenog u V veku, otisak B udi nog stopala i dalje p red
stavlja magnet za hodoasn i ke i moan simbol narodnog
verovanja da je Cejlon dhammadipa, ostrvo koje uva
isti nsko Budino uenje . .To p re n ego to je kralj Aoka
pohval io b udistiku religiju D evanampiji Tisi, kralju Tam
bapanija (Cejlona), postojale su podele unutar kal uerske
zaje d nice, sanghe. Iz tih doktri narnih razlika, kao i iz pro
mena u stavu prema man astirskom ivotu, rodio se novi
p okret u okviru b udizma, koji j e na kraju postao poznat
kao mahajana ( "veliko vozil o " ) . Naglasak na samilosti i
ideal bodisatve, i l i budueg B ude , spasiteljske linosti koja
asocira na h rianstvo, p redstavljaju suprotnost d uhovnoj
mudrosti koja se toliko ee n i l a u ranijoj tradiciji , od tada
p oznatoj kao hjnajan8 ("malo vozilo"). I dok se narod
Cejlona prikloni o monaki m ciljevima hinajane, koj a po
tie neposredno od Anande , jednog od B udinih glavnih
R.:ni k sve t s ke mi tologije 95
ue n i k a , pre obraenje Tibetanaca u budizam vezano je za
mahaj a nsko uenje .
Moda s e razvijenijom ikonogra fijom ,.vel ikih kola "
moe objasniti odgovarajua snaga tibe tskog mita. I l i je toj
snazi moda doprinela sama geografija Tibeta. D al e ko od
bujnog Cejlona nalaze se sneni vrhovi tibe tskih planina,
gde ledeni vetrovi i oluje donose zrnevlje grada dovolj no
teko da ubije ove k a . Razaranje je Tibetanei ma oduvek
bilo b l isko. Oni p ri k azuju Jamu kao olienje zatornitva,
udovite koje smrtonosnim stiskom mrvi toa k ivota.
Mada se kralj Stron-btsan-sgam-po (umro 650) smatra
prvim budistiki m vladarom, sve do kraja prvog mileni
juma uvezen a religija n ije uspela da istisne bon, tibetski
oblik stare ani mistiko-amanistike vere koja je svojevre
meno bila rasprostranjena ne samo u Sibiru ve i u eeloj
srednjoj i severoistonoj Aziji. O vrednosti ma i n dijskog i
kineskog oblika budizma raspravljalo se 792. u Lasi, pri
emu je prednost data i ndijskoj varijanti, ali sve do 1 042.
nijedan vodei i ndijski uitelj nije posetio Tibet. Tada je
Atisa , koji je prethodno p utovao ak do Sumatre na poziv
njenog b udistikog vladara, stigao u Tibet i tamo izloio
budistiko ue nje, produivi zatim za Cejlon. Tokom
mongolskog osvajanja K i ne ( 1 279-1 368), Tibetanci su no
madske zavojevae p ri klonili sopstvenom obliku budizma,
a uticaj l ama u Nebeskom carstvu bio je toliki da je 1 322,
kada je i za kovan i n ovac bivalo sve manje bakra, za hram
kod Pekinga izliven B udin kip od tog metCIla teak tri
stoti ne tona. Ubrzo posle tog razdoblja, oni su pojam
rein karnacije prime n i l i na sledbu glavnih kaluera. Vero
valo se da se bodisatva Avalokitevara ponovo raa u oso
bi sva kog narednog dalaj-lame : etrnaesti u nizu dalaj-la
ma ivi danas kao p rognanik u I ndij i . Do poetka . XX
veka ta i deja se rairil a po svim manastirima u Tibetu,
tako da se b rojn e stareine manastira smatraju utelovlje
njima njih ovih prethodnika.
96 .l I l I IH i srednja A.zija
I pa k , laiki svetac ostaje n ajznaajniji lik u istonoj i
srcdn joj Aziji. Njemu je sve sveto. Prema jednoj hinduis
tik oj I cg e ndi, neki asketa spavao je n ogu poloenih na
.
lingellll , ivi n simbol. To svetogre primeti jedan brahmin i
strogo u k ori isposnika. Ovaj ree da m u je ao i zamoli
b ra h m ina da mu spusti n oge sa l ingama. Razljuen, brah
min ga a kama stee oko lanaka, ali kud god bi mu pome
rio nog!.) , li ngam bi p oskoio sa zemlje. Tada se brahmin ,
p u n potovanja, pokloni svecu n a poinku i produi p ut.
Agni
J e d a n od tri glavna boga u Rig ved/ Oliavao je vatru i
na lazio se u sre ditu drevnog bogoaa. Ognjeni oltar gle
dao je n a ist o k , tamo gde se raa sunce i sve uvek iznova
poinje. Don osei besm rtnost i uklanjajui greh posle
smrti, Agni je posredovao izmeu bogova i ljudi.
B oga vatre, roenog iz l otosa koji je stvorio Brahma,
p ri kazival i su crvenog, sa dva lica i sedam jezi k a kojima je
lizao maslo korieno pri prinoenj u rtve. Kada se u
Mahabharali, epu s poetka p rvog milenij uma, Agni iscrpi
pojevi suvie prinetih darova, on, uz Krininu i Arun i n u
pomo i p rkosei I ndri, obn avlja snagu prodirui umu
Kandavu. Agnija, koji vie n ije predmet posebnog kulta,
danas zazivaju hinduski ljubavnici, kao i mukarci radi
vee m uevn osti .
A m itaba
B odisatva " beskrajne svetlosti " , koji p redstavlja prvo
bitnog, samoopstojnog Budu. Kao p ojavni obl i k najdublje
sutine estorice "meditirajuih Buda " , izn i kao je iz lotosa
i sta l n o pomae slabima i grenima. Amitaba se zavetovao
da e se odrei sopstvenog spasenja ukoliko ne dobije mo
zahvaljuj ui kojoj bi se svako b ie koje mu se obrati za
pomo im umre ponovo raalo u istoj zemlji, zapadnom
raju. Sve to se od onih to streme svetosti trai jeste obo
avanje Amitabe ili izgovaranje svete formule njegovog
Rel li k s,'el ske mi tologije 97
i mena. Tako su b ezbrojna pokolenja umirala sa imenom
bodisatve " neizmernog prosvctljujueg sjaja " na usnama.
Ta duhovna " p reica " p rivlai l a je kineske budiste , koje je
sa Amitaborn - pod imenom Amitofo - prvi put uy oznao
i ijen (oko 230), pola I n d us, pola Skit. :i C ijen je
ostavio znaaja n trag u Kini: vladar drave Vu proizveo ga
je u po-iha, " uenjaka vel i kog znanja", i naloio mu da
p restolonaslednika poduava moralu. Amitaba, prauzor
samilosti, postao je u K i n i i Japanu lak, ugodan i omiljen
put spasenja za mahajanske b udiste. Samotnjaki napori,
asketizam, ak i dobra dela, iezavaju pred obeanjem
neograniene milosti . Svako bie koje se ponovo rodi u
istoj zemlji moe spokojno da oekuje lotosov p resto.
A mr i ta
D oslovno znai " nemrtva " . Voda ivota u h i n duistikoj
mitologiji . Izbavljena je prilikom penuanja okeana, kada
je demon Rahu uspeo da p op ije jedan gutljaj, to natera
Vill Ua da mu odrubi glavu kako bi ga spreio da stekne
potp u n u nesavladivost. Taj odseeni deo besmrtnosti , od
vratan, s rogovima, izbuljenim oima i oblapornom gubi
com, prihvaen je kao amaj l ija, zatita od loih u ticaja, a u
h i n duistikim h ramovima moe se videti u ulozi slin oj
onoj koju na zapadnim graevi nama igraju groteskne ljud
ske ili ivotinjske figure. Prema l egendi o Kirtimuki, ,J icu
slave " , iva je ubedio l avoglavog demona da se h rani sop
stvenim mesom, to j e ovaj i i nio sve dok jedui samoga
sebe n ije stigao do donje usne.
Ve rovatno istovetna sa samom, I ndrinim omiljen i m pi
em , amrita pre dstavlja odj e k obiaja koji zacel o p rethode
arijskom osvajanju. Soma, sok mleikaste p uzavicc , pripre
mana je vre njem kao pie za b ogove i brahmi ne. U I n diji
se suneva nesmiljena vre l i n a smatrala smrtonosnom si
lom, dok j e Soma - luna, donosnica rose i upraviteljka vo
da - p re uze l a ulogu izvora ivota. "Pili smo somu", pripo
veda se u Vedama, " obesmrti l i se, uli u svetlost, spozna l i
98 J I I. l liI i srednja Azija
bogove . " Nje n a mo da razgal i p odsea nas na ulogu
opoj n i h sredstava u drevnim religijama.
A n a n ta
vetska zmija u h induistikoj mitologiji. Tokom Brahmine
noi , razdoblja mirovanja svemira, Vinu spava n a uvojima
golemog zmijca, ee, poznatog kao Ananta, "beskrajni " ,
ije se hiljade glava poput baldah i n a uzdiu nad usnulim
boa nstvom. Antropomorfni bog, zmijski prsten ovi koji
mu sl ue kao postelja i vode na kojima beskonana zmija
pluta predstavljaju, naravno, razliita ispoljavanja prvo
bitne suti ne.
Kao Bal arama, pol ubrat Krinin, Ananta uzi m a ljudsko
oblije, mada tom j u naku pred kraj legende, dok utonuo u
misli sedi pod drvetom na obali okeana, zmija isp uzi iz
usta i rastelovijuje ga. Vrativi se vodenim dubi nama,
Ananta bljuje otrovnu vatru koja n a kraju svake ka/pe
unitava stvoren i svet. Bogovi i demoni, meu kojima je
nekada vladalo p rivremeno primirje, upotrebie svetsku
zmiju kao ue, obmotavi je oko planine Mandare i
zapenuavi tako okean kako b i dobili eliksir besmrtnosti,
amritu.
Asure
U Rig vedi, re asura odnosi se na vrhovnog duha i znai
"duhovni, boanski " . Pandan asuri bio je Ahura Mazda,
drevno persijsko b oanstvo. Docnije j e ta re p restala da
ozn aava jednog odreenog boga i stekla potpuno sup
rotno znaenje - "protivbog" i l i "demon " . Asure su po
tekle od Praapatija, "pretka", p oj avnog obl i k a I n dre,
Some i drugih zemaljskih boanstava. Obitavalita su im
pei n e planine Sumeru i okeanske dubine. Bogovi i asure
meusobno se dopu nj uju. Nijedan od tih suparnikih ta
bora, zaroblje n i h n izom veitih meusob nih ratova, ni
kada ne postie potp u n u pobedu p oto b i unitenje jedne
strane drugu ui n i l o suvinom.
RCl l i k s\ctske mitologije 99
Avalokitevara
B udistiki uzor samilosti i saaljen ja. Kada je Avalokite
vara stekao n ajviu svest, odluio jc da ne pree u n i r
vanu ve se zakleo da e ostati da pomogne nesrenicima.
I spunjen je kamnom, saoseanjem za patnje ivih, koje
stalno pokuava da privede p rosvetljenju. To je maha
j anski ideal bodisatve, kao sup rotnost hinajanskom cilju,
arhalu, kal ueru koji je stekao najvie znanje. Nakon to
j e Cejlon usvojio monaku tradiciju hi najane - tegobn og i
samotnog p uta isposnika - u I ndiji se razvila sloen a
i konografija mahajanskih bodisatvi. Kada j e oko 400. ki
neski hodoasnik Fa-Sjen p osetio glavne budistike h ra
move u dolini Ganga, prisustvovao je javnim svetkovi na
ma tokom kojih su se Avalokitevara i drugi sveci slavili
kao polubogovi . Zajedno sa B udinim kipovima, pronoen i
su gradski m ulicama na briljivo ukraenim kolima, koja
su p ratili pevai , muziari i kalueri. Kao i hramovna kola
hinduistikih boanstava, ta vozil a dostizala su visinu od
pet spratova, ne nadgofl1.j avajui jedino n ajvanije zgrade i
gradske kapije.
Avalokitevara je prikazivan kao lep mladi s lotosovi m
cvetom u l evoj ruci. Cesto je u kosi nosio sliku Amitabe,
bodisatve koji je u mahajanskom budizmu praktino za
menio a kj amunija, istorijskog B udu. K i nezi su negde pre
X veka preobrazili Avalokitevaru u b oginju samilosti.
D rube nica A val okitevarin a bila je Tara, takoe poznata
kao pandara vasilli, "u belo odenuta " , atribut koji odlikuje
i Kvan .Ti n , ki neskog Avalokitevaru u enskom vidu.
U Tibetu Avalokitevara j e imao sreu da postane
nacionalno boanstvo. T u se on i danas utelovljuje u osobi
dalaj-lame, kaluera najvieg ranga. Kada dalaj-lama um
re , Avalokitevarin duh prelazi u, neko novoroene, koje
sc p ronalazi i donosi u tibetski hram. Avalokitevara, me
utim, i ma boansku mo da uzima oblija po sopstve
nom nahoenju. U njegove p ojavne obli ke spadaju i spo
doba s jedanaest glava i h i ljadu ruku, mitski oblak i razno
razne ivotinje i ljudi.
1 00 J l I l lil i srednja Azija
Brahma
Mada se Brahm a smatra jednim od lanova hinduistikog
trojstva , njegove su tvorake moi 12 reuzela druga dva
lana te trijade - Vinu, odravatelj, i Siva, uniti telj - kao
i boa nska majka. B rahma je crven i etvoroglav. Prvo
bitno je imao pet glava, ali je jednu sagorela vatra iz
ivi nog treeg oka zbog B rahminih neljubaznih rei . tj
svoj i m etirma rukama Brahma dri ezlo ili brojanicu,
l u k , posudu za m i l odarje i rukopis Rig vede. Jedan kasniji
mit pri kazuje ga kako, zajedno s drugim lanovima hindu
istik og panteona, okupljen i m radi poklonjenja enskom
principu, daruje vrhovnoj bogi nji zdel u prosjaka isposni ka
i arobnu mudrost svetih spisa.
O B rahmi se govori u jednoj legendi o stvaranju sveta.
Prvobitna sutin a . ili neuslovi jena, samoopstojn a supstan
ca, Brahman, stv rio je kosl ike vode i u njih poloio
seme, koje je postalo zl atno j aje, hiranja-garbha, iz kojeg
se on sam rodio kao Brahma, tvorac vaseljene. To prvo
bie bio je Purua, kosmiki ovek, to je jedno od Brah j ui dukkhu, tegobn ost ivljenja, "zamorenost svetom",
minih imena. Prem a drugoj lege ndi, Brahma je izronio na
lotosovom cvetu iz Vin uovog p upka, u p risustvu Vinu
ove drubenice Lakmi, boginje lotosa, koja 01 iava obi lje
i sreu. Njegovoj strasti prema sopstvenoj prelepoj tal1-
kovitoj keri dugujemo roenje oveanstva. Tu je re o
Brahminom rodoskvrnom odnosu sa boanskom Va k,
"izgovorenom Reju", ,.milozvunom kravom to donosi
mleko i vodu", i l i s .. majkom Veda". Vak p redstavlja
govor i prirodne sile - ona je, u izvesnom smislu, maja.
Lavica Vak p ojavljuje se u drutvu oveka kao simbolini
u kras oko osnove hinduistikog h rama. Gusan, ili hamsa,
B rahmino vozilo, vahana, p redstavlja proirenje tog mita,
zato to je i me ptice povezano sa osnovnim zvukom sve
mira: dahom. Tvrdi se da udah stvara zvu k ham, a izdah
sa. To su vebe disanja jogin a i dah ivota. I u hramovnoj
arhitekturi jedan od motiva koji se ponavljaju jeste hamsa,
par gusana, esto p rikazan i h p o jedan sa svake strane
lotosa, simbola znanja.
Ren i k s,"et s ke mitologije 1 01
Mit O poreklu l ingama zavrava se tako to iva razre
ava sukob izmeu B rahme i Vinua oko toga ko je tvorac
svemira. Njihovu p repirku prekida plamenom ukraen
lingam koji se izdie nad njima iz dubina kosmikog oke
ana. B rahma, gusan , i Vinu, vepar, odl uuju da ispitaju
stvar. Vin uvi se uvis, gusan se prenerazi videvi kako se
kosmiki falus rasp ada i ugledavi u peinolikom svetilitu
skriven og tvorca, Sivu, najviu silu svemi ra.
B ud a
Gautama Sidarta (oko 563-479. pre n .e.), severnoindijski
princ koji je p ostao B uda, "prosvetljeni " , zahtevao je od
svojih sledbenika da se povuku iz svetovnog ivota. Halja
budistikih monaha, afranove boje, bila je obeleje kojim
su oni obinim ljudima saoptavali svoju odluku da se
odaIje od njihove patnje i napora. B oj a tog ruha bila je ista
ona k oja se koristila za odevanje osuenika na dan p ogub
ljenja. Podloni p onovnom raanju zbog sopstva i pozna
oni su teili nirvani, neroenosti, konanom izbavljenju od
karmikog ropstva. Od poklonika se n ije trail o nita ma
nje od utrnua sopstvenog ega, sloboda od odvratnosti i
udnje.
Mada postoje upeatljive paralele izmeu p ria o ivo
tima ainskog spasitelja Parve i B ude, to moda ukazuje
na neprekinuto p ostojanje prearijske verske tradicije ,
Sidarta je p oeo kao h i n duist, a njegova vlastita potraga za
mudrou bila je u osnovi nov p ristup starom p roblemu
izbavljenja, mokc. B u da je n aiao n a p otekoe pokuavi
da svoje novo znanje o ropstvu pojedinanog p ostojanja
prenese drugima. Te tekoe proizlazile su iz p rotivrenog
pol oaja u kojem se , B uda, kao uitelj, naao. Samo je on
razumeo prosvetlje nje jer je ono predstavljalo unutranje
iskustvo, ali B uda je i drugima hteo da pokae p ut ka
samoispunjenju. To iskustvo, meutim, bilo je neiskazivo.
Moda se tom smetnjom u saobraanju moe objasniti Bu
dina nesklonost da odobri l ikovno p rikazivanje sop-
1 02 .J 1 I, I If1 i srednja Azija
stve nog ivota i delanja. U mesto toga, pretpostavljalo se
da p razna stolica, otisak stopala ili toak ukazuju n a put
koji jl; on otkrio i propovedao. Nasuprot drugim velikim
uitelj i m a sveta - Zaratustri , Konfuiju , I susu i Muhamedu
- B u d a jl; bio poznat kao akjamuni, tihi mudrac iz p le
"
mena ak.i a " . Uloga sanghe, monake zajednice, bila je da
delu jl; kao trajan duhovni p utokaz svetovnjacima, koje su
sva kodnl;vno na pravi put p odseali kalueri p rosj aci,
bhikkhui. I danas je n a Cejlonu i u Tajlandu uobiajeno
da m\;tdi ljudi za kratko p ristupe svetim redovima. B udino
uenj e , meutim - ba kao to je, kako se tvrdi , on sam
predvideo - postalo je tokom vekova organizovana religija
i razvilo k a rakteristin u mitologiju, dok se u svojoj p osled
njoj fazi u I ndiji budiza m stopio s hinduizmom.
B uda je imao mnotvo ranijih ivota, koji su opisani u
Da/ah Ovde emo se baviti samo glavnim predanjima ve
zanim za ivot istorijskog osn ivaa budistike vere. B uda
nije n ikad poricao hinduistiki panteon. Naprotiv, p re n o
to s e ovaplotio kao G autama Sidarta, iveo j e u nebes
kom carstvu, gde je b ogove poduavao zakonima. Uisti
"
nu, kal ueri ", ree Buda jednom prilikom, "bio sam I ndra,
gospodar bogova, trideset est p uta, a stotinama p uta bio
sam ovoze maljski vladar. " Kako se pribliavao tre n utak
njegovog roe nja kao B ude, poee se deavati zemljotresi
i razna udesa, ta drevna znamenja znaajnih dogaaja. U
gradu Kapilavastuu, tamo gde je dan anja i ndijsko-nepal
ska granica, njegova zemaljska majka, kraljica Maja, doi
ve udesno zaee. Usnu b udueg B udu kako joj silazi u
utro b u u obliju belog slona. Taj san i s njim povezana
prirodna znamenja tumai l a su ezdeset etiri brahmina.
Oni p redvidee roenje sina koji e p ostati ili vladar sveta
i l i njegov spasite l.i . K a da je dolo vreme, kraljica Maja
otide u oblinji umarak Lumb i n i , gde rodi udesno dete
koje joj izae iz desne slabine ne nanevi joj pri tom n i
najmanji bol. Prim ivi m ladoga princa, B rahma i drugi bo
govi ustanovie da je obdaren govorom, a na zemlji se iza
svakog njegovog koraka p ojavIjivae l otos. Odmah su ro-
Reni k svet ske mitologije 1 03
eni i Jaodara Devi, njegova ena; Kantaka, konj n a ko
jem je Buda n ap ustio palatu u potrazi za najviom sveu;
andaka, vozar njegovih koija ; Anan da, njegov glavni
uenik; i drvo Bo, pod iji m je dugaki m granama B uda
doiveo p rosvetljenje.
Prema jednoj legendi, kraljica Maja umirala je sedam
dana nakon to je na svet donela princa Sidartu. Stekavi
najvie zna nje i podstaknut sinovskim p otovanjem, B uda
se uspe do neba Trajastri mse i ostade tamo tri meseca
propovedajui zakon majci . Ta sutra, ili n arativni spis,
postala je veoma omiljena u Kini, gde su se budistiki mi
si onari suoavali sa civilizacijom koja je mnogo polagala
na potovanje predaka. Religiju pojedinanog spasenja
trebalo je tamo pri lagoditi drutvu zasnovanom na poro
dinom i plemenskom skladu kako halja afran ove boje n e
bi izgledala sasvim nepri mereno.
Imajui n a umu p roroanstvo da mladi princ nee po
stati veliki vladar ve veliki mudrac, ukoliko spozna patnje
oveanstva, kralj Sudodana, njegov otac, uini sve da
sprei svak i dodir Sidartin sa spoljanji m svetom. Dade da
se sagradi raskona palata u kojoj su se mladiu p ruala
sva mogua zadovoljstva kako bi mu zavarala um. ak i
rei smrt" i "alost" behu zabranjene. Sudodana naumi
"
da sina neraskidivo povee s kraljevstvom tako to e ga
oeniti i potom proglasi ti zakonitim naslednikom. Za en u
mu odabrae prelepu Jaodaru, ministarsku ker, a Si
darta, kao katrija, morao je da osvoji njenu ruku dokazu
jui svoju veti n u u maevanju, plivanju i borbi na naro
itom turniru. Sidartin duh, meutim, poe da se komea.
uvi vest o roenju sina, S idarta izgovori deakovo ime,
Rahula, tako da je znailo " p uto", "spona " , " prepreka " .
Mada je kralj Sudodana p reduzeo sve mere opreza, na
redivi da se prestonike ulice oiste da blistaj u , da se
urese cveem i sa nji h odstrani sve to je neprijatno, p oseta
dvadesetdevetogodinjeg Sidarte i andake bila je poraz
no iskustvo za prestolonaslednika. Sidarta ugleda tetura
vog starca, p ovijenog nad tapom, a kasnije spazi i jednog
1 04 .J l l l la i m;linja Azija
ne izleivog bogalja. Ti prizori znatno ga onespokojie, ali
te k susrL: t s telom pokojnika koje noahu n a spaljivanje
p robudi u njemu nesmirivo n ezadovoljstvo obiljem u ko
jem je do tada iveo. Vedra m i rn oa n ekog pustinjaka
n agovL:sti mu smer kojim treba da i de, te, n apustivi pre
s to, p or odicu i p otomstvo, on posta asketa lutal ica name
ran da spozn a sutinu stvari. Poto je est godina bez
uspeno isp robavao put samomuenja, kalu er Gautama,
k a k o sc sada zvao, otputova u Gaju i odlui da sedi i
meditira pod smokvinim drvetom sve dok n e okona pot
ragu. UsleJilo je njegovo p rosvetljenje, ime je postao
Buda, onaj koji je osloboen sveopte svesti o patnji.
Demon Mara napade monaha uton ulog u kontem
pl aciju i nepokre tnog pod drvetom Bo, ali n ita nije moglo
da uznemiri usmcrenost l3udi nog uma ka jednom cilju. Ni
Marine keri, vete u svakoj maiji udnje i putenosti, ne
mogahu to da pos tignu svoj i m mamlje njem. Nije Buda
ob raao panju ni na pretnje mono opremljene vojske
odurnih demona nakaznog obli ka . Marino poslednje oru
je, plameni kolut, pretvori se u cvetni baldahin kada ga
ova.j hitnu na B udu. Pet nedelja .je posednik savrenog
prosvetljenja, bodhija, meditirao kao zatravljen, dok su
mu se otkrivali njegovi p reanji ivoti . Tokom pete ne
delje , oluja uzdrma svet, ali Mualinda, kralj naga, zatiti
B udu svojim zmijskim telom.
Prosvetlje n i k se tada suoi sa izborom. Mogao je da
ue u nirvanu - bukval no, p restanak (nil) duevnih nemi
ra ( vriLI) - nepomueno stanje najvie svesti. Ili je, pak,
privremeno odbacivii sopstven o izbavljenje, mogao da
p ropoveda za kon. Mara je zagovarao prvi put, a Brahma
drugi. B uda n a kraju popusti pred usrdnim molbama ve
likog boga, k oji mu se obraao u i me svih stvorenja. po
tom p oe da p utuje i nauava, osnovavi kaluerski red i
stvorivi okvir za b udistiko razdoblje i ndijske civilizacije.
Jednoga dana neko dete poele da mu prinese dar ali ne
imae n ita na ovom svetu. Ono nevino dade Budi go
milicu praine na blagoslov, a ovaj je primi uz osmeh. Za
Reni k svetske mitologije 1 05
dete se p ria da se ponovo rodilo kao car Aoka, koji je
vladao od 272. do 232. p re n.e. Taj monarh ne samo da je
irom svog carstva osnovao nebrojene manastire i izgradio
osamdeset hiljada stupa, ili re likvijarnih svetil ita, ve je
svoje budistike mision arc slao sve do Sirije i Egipta.
D arma
Drevni hinduisti:ki mudrac, ri.s"i, koji se oenio s trinaest
D a kinih keri. Prema Mahabharati, Daka je izaao iz
desnog, a njegova supruga iz levog palca Brahminog. Nji
h ove brojne erke, oito perso n i fi kacije vrlina i verskih
obreda, udale su se za Darmu, moralnu dun ost; za Kas
japu, drugog drevn og mudraca i dedu Manua, p rarodi telja
oveanstva; i za Somu, kralja brahmina, uvara rtvenih
darova. Danna u hin duistikoj religiji predstavlja uenje o
dunostima i pravima svake pojedinane kaste u idealnom
drutvu i, kao takvo, ogledalo je svakog moralnog delanja.
Devi
Velika hinduistika b ogi nja - Mahadevi. Kao ivinu dru
benicu, potuju je u raznorazn i m oblicima, koji odgovaraju
dvama njenim vidovima - dobrohotnosti i jarosti. U svojim
bl aim ispoljavanjima ona je Uma, "svetlost" , Gauri, " uta
ili sjajna", Parvati , " gorjanka", i aganmata, "majka sve
t a " . Nje ni strahobni vidovi su Durga, "nepristupan a",
Kali, " crna", :andi, ,.svirepa", i Bairavi, "uasna".
iva i Devi smatraj u se dvojakim olienjem prvobitne
supstance, Brahmana. Kao i Vinu, iva nije u neposred
n o m dodiru sa opipljivi m elementima svemira i mora
izrai ti pojavni oblik, ispoljen u energiju , akti, koju mit
p re dstavlja bilo kao suprugu bilo kao erku. U hindu
istikoj ikonografiji , p risustvo akti. drubenice boanstva,
vano je umnogome i zato to ona privlai p oklonika i
p o mae mu. Oboavanje Devi dostiglo je vrhunac tokom
razdoblja Tantri , poev od V I I veka, kada se smatralo da
je izbavljenje mogue postii maitbunom, " dvojednou " .
1 00 .I I I? " " i s r c' d n j ;; r\Zij:l
N rtjSlt Hiji pOlIl ati p rimc r tog bliskog zagrlja j a pok loni ka
p n; dstavljrl. medutim, rezbarija n a jednom budistikom
spome n i k u u Saniju iz II veka p . n .e . Razuzdani obredi
koji s u Sl' vrili radi ploenja tla rasprostranjeni su, na
ravn o, po ce lom svetu, ba kao to se na tragove obrednog
izgovara n ja razvra t n i h rei kojima se budi uspavana
se k s u a l n o-ivo t n a ene rgija moe n aii i dan-danas u mas-
nim vicevima i svatovski m doskoicama. U Zlatnoj gral1J'
govori se cl za nimlji voj ceremoniji n advl aenja konopca
k oju s u izvodili p ripadnici pojedi nih indoneanskih na
roda k a ko bi p rizvali kiu i obezbedili rast useva. Mukarci
i ene na lazili bi se na suprotn im krajevima konopca i,
vu k ui sva ko n a svoju stranu, pokretima oponaali telesno
sjedi nj:lVanj e . Izgle d a da je pred kraj vedsko & razdoblja
postoj a l o nekoliko boginja k oje su smatrane S ivinim, ili
Rudri n im, en a m a , dok su druge boginje potovali pri
padn ici razlii t i h k asta u razl iitim delovima I ndije. Ta
raznolika boanstva na kraj u su se stopila u jednu ve liku
bogi nju , Devi , ije je praizvorite moda bila bogin.i a maj
ka iz civilizacije doline I nda. Kao vrhovno boanstvo, Devi
dri "vasi onu u materici". Ona "pali svetiljku mudrosti" i
"unosi radost u srce ive, svoga gospodara". T a ko je u IX
veku p isao ankara, a i danas je boanska majka najvea
sila u h i nduizmu.
Velika boginja najpre se ispolj i l a kao Durga , predivna
utoputa devica ratnica na tigrovim leima. Njeno udesno
prispee , svojevrsno izrastanje moi iz zajednike srdbe
bogov a , izazva n o je sa movoljom udovinog demona Ma
h ie , koji strah ovi tim uzdravanjem i strogim isposnikim
ivotom bee stekao nesavladivu snagu. B ogovi su se pla
ili tog ogromnog b ivola, jer ni Vinu ni iva nisu mogli da
ga pobedc . i n i l o sc da jedi no zdrue na energija svih
nebeskih bia , .fakti, moe da porazi Mahiu, i tako osam
n aestoru ka D urga izae ovome n a dvoboj . Posle titanske
'"
Poznalo a nt ropoloko delo Dejmsa Dorda Frcjzera (J a Illes George
Frazer. TIJe GoIdelI BOl/gli) iz 1 922 (pnjn. pre F.).
R"lli k svetske mitologije 1 07
borbe , ona nadjaa i bika i njegovo oruje, stran i b uz
dovan . Uspon joj potom bee obezbed e n . Kad bi se n ali u
n evolji, bogovi su D evi predavali sve svoje oruje i mo.
Postala je "sveobuhvatna".
Najstranije ispoljavanje te boginje j este Kali, koju pri
kazuju kako stoji na telu ive isprue nom na postelji od
lotosa. Odevena u predivno ruho i ureena skupocenim
ukrasima, Kali nosi pojas od odsee n i h ruku i ogrlicu od
lobanja. Palaca jezikom, verovatno uivajui u ukusu krvi.
I ma eti ri ruke. Jednom l evicom stee okrvavljen ma, a u
drugoj za kosu dri odseen u glavu i mlatara njome. Jed
nom desnicom daje blagos l ov, a drugom pokazuje poklo
nicima da se nemaju ega bojati. Poprim i l a je neumoljivost
Rudre i ive, kao Bairave. Ipak, u atribute tog oblika
boanske majke spadaju i ivot i smrt. "U tvojim rukama",
govori o je an kara, "nalaze se uitak i bol. Tvoji su senka
smrti i eli ksir besmrtn oga ivota ! "
Dataka
" Prie o roenj u", njih pet stotina etrdeset sedam, jesu
B udine p ovesti o njegovim pre anji m roenjima kao pti
ce , ivotinje i oveka. I zvestan broj tih pria predbu
distikog je porekla i nalazi se u indijskim zbirkama poput
Pana tan tre. Druge su, pak, nastale izvan june i srednje
Azije. Pamtili su ih i zapisivali Budini sledbenici ubrzo p o
njegovom prelasku u nirvanu. Z a b udistu o n e i maju auto
biogra fski i moralni znaaj, poto se p retpostavlja da se
osob i n e i l i situacije onih o kojima se u tim priama govori
mogu bare m delimino objasniti njihovim ponaanjem u
p rethodnim ivotima, onako kako su oni opisani u ataki.
Kroz sve te prie slavi se i razmatra n i t ponovnog raanja
koja se zavrava ivotom i misijom samoga Bude. Podjed
n a ko se obrauju i vrli n e i poroci . Tipina je pria o psu
pariji. U njoj se govori o tome kako je B uda jednom uzeo
obl i je psa lutalice i iveo od otpadaka na groblj u. Za
hvalj uj ui svome k arakteru, p ostao je voa svih p asa l uta
l ica te ga ovi pozvae da ih odbrani od kraljevog gneva.
108 .l UI liI i srednja Azija
Orma koja se koristila za kraljevske koije bee ostavljena
da lei u dvoritu palate, a kko je nona kia omekala i rama ga zato p ovreuje, mada Ganea d? b rovol) no p n n a
raskvasila kone delove opreme, kraljevi psi je rastrgnue i
podrae . Kada mu dvorjani rekoe da su za to krivi psi
lutal ice koji u dvorite palate ulaze kroz odvodne kanale,
kralj n a redi da se oni p o tamane. Pas B uda umiri svoje
uzb udene sledbenike, a zatim se uputi ka palati . Jedno
st'lvnim pozivanjem na istinu, bezgreni pas parija uspe da
neul'.nemi ravan stigne do samoga prestola. Potom ubedi
kralja da n ahrani svoj opor travom i mlaenicom, na to
kraljevi psi ispovraae kone delove orme, dokazavi ta
ko nevinost B udinih sledbenika. Oduevljen tom mud
rou, kralj naredi da pas parija deli s njim njegovu vlastitu
hranu. Ta kode uslii molbu da potedi ivote svih ivih
stvorenja. Buda je bio poglavica pasa, a kralj je bio Anan
da, njegov gl avni uenik.
Ganea
Slonoglavi sin ivin i hinduistiki pandan Hermesu. Uk
lanja prepreke i udeljuje m udrost. Umiloava se pre sva
kog vanijeg poduhvata i zaziva na poetku knjiga. Danas
se u I ndiji esto p ojavljuje na koricama kolskih sveza ka.
Ganea se p rikazuje kao nizak, trbuast utoputi ovek,
s etiri ruke i glavom slona bez jedne kljove. Ponekad se
predstavlja na leima pacova ili u pratnji te ivotinje. U
jednoj ruci dri koljku, u drugoj kolut, u treoj toljagu, a
u etvrtoj lokvanj. Na Dekanu ima mnogo njegovih svc
tilita, a likovno je predstavljen i u brojnim ivinim hra
movima.
Predaja objanjava Ganeinu slonovsk u glavu kao po
sledicu prepirke. Parvati je otila u kupatilo, rekavi sj nu
da straari na vratima. I zvravajui nalog, Ganea ni Sivi
ne dopusti da ue te m u ovaj odrubi glavu. Boginja Par
vati bee toliko p otresena obezglavljivanje m Ganeinim da
mu iva nae slonovsku glavu, prvu koja mu je dopala
ruku, ne bi li je umirio. Gubitak jedne kljove objanjava se
" p rivue slino uzvienje, Vindjagiri, n as up rot gradu Sra-
u prii u kojoj Paraurama, " Rama sa sekirom , poseuje
Reni k sve t s ke mitologije 109
usnulog ivu. I tu Ganea ne dozvoljava ulazak i Par u
.
udarac p o kljovi, videvi da posetilac vitla seklf()(TI kOJ U
iva b ee p oklonio tom avataru.
Gomatevara
ainizam je dostigao vrhunac u V veku, a u verskom i
votu I ndij ostao je mona sila sve do muslimanskih osva
j a nja sedm stolca docnije. Njegov nepovratni pad i . o
ani nestanak predviali su ainski vi deoci vie od hIlJa
du godina. I me poslednjeg ai nskog kaluera rbalo ? I
da b ude Dupasahasuri. U srednjem veku, al11 lzam Je
i mao veliki broj sledbenika u j unoj I ndiji, gde je na Sra
vana Belgoli 983. podignut Gomatevarin kip visok se
damnaest metara.
B ahubali, p oznat kao Gomatevara, bio je s in Ria e,
.
p rvog ainskog spasitelja, i b rat B aratin. yPredanJe g,?von o
borbi brae oko carstva. Borba se zavrsava tako sto Ba
h ubali, pobedivi, gubi iluzije i preputa zemaljsko kra
ljevstvo Barati, a sam se povlai u umu ? a u i ni pokoru.
..
To se, prema legendi, dogodi l o u severnOj I n ? IJ I, na mestu
zvanom Paudanapura. Tu je B ahubali godl11u dana n
p ok olebljivo stajao u samadhUu. Vinova loza p uzala mu .le
.
po nogama i rukama, mravinjaci su mu rash oko nogu y a
.. ;
drutvo u samotnikom bdenju p ravile su mu zmiJe. Pnca
se da je Barata, u nameri da ovekovei taj neverovatni
p odvig - kojim je Bahubali u odbacivanju svetovl: og ivo
ta oponaao njihovog oca - p odigao ogromal: kip, visok
.
p reko petsto d uina lukova. Toliko je uvena bIla ta skulp
tura da je ak i Ravana, demonski kralj Cejlona hodo
astio na to mesto.
K olosaln i vajani lik na S ravana Helgoli moda je po
stavio (amundraja, vii ministar kralja R aamale iz dina
stije Ganga. amundaraja je boravio u monakim hram?
vima na granitnom bregu andragiriju kada mu panj u
110 J \ l l la i srednja Azija
vana Be lgoli. Kada se uspeo sto pedeset metara do vrha
Vind jagirija, tamo ga pozdravi b oginja zemlje, Kusmandi, i
otkri mu sveto mesto na kojem bee sakriven Gomate
varin kip. Raistie zemljite i dovedoe zanatlije da statui
povr<l tc sjaj. Moda je svrha te pripovesti o udesnom
otk riu iz 983 . bila da se kip p ovee sa Barati n i m spo
me ni kom, ili je to prosto bio pesniki izraz silnoga truda
koji je trebalo uloiti da bi se izrezbarila ta slobodno
stoj<.:a skulptura, via od bilo koje statue egipatskog fa
raona Ra mzesa. Prema drugoj legendi, amundaraja je e
leo p omazanjem da oda potovanje tek izvajanom kipu, ali
ustan ovi da ma kol i ko bi upova mleka i meda ispraznio sa
skela postavljenih nad Gomatevarinom glavom ama ba
nita ne bi docurel o do njegovih stopala. Na to se pojavi
Kusmandi u obl iju starice i s velikom pobonou izli
jednu jedinu olj u mleka na glavu kipa, to bi dovoljno da
okupa itavo tel o Gomatevarino. I dan-danas p ovri na
kipa izgleda svee i isto zato to se pomazuje svakih dva
deset pet godina. Zadnji put je to uinjeno 30. marta 1967.
Hajagriva
Bukvalno, "konjovrati ". Pre ma jednom predanju , demon
koj i je ukrao svete spise iz usta usnulog Brahme i kojeg je
ubio Vinu ovapl oen u ribi, kao maLia-a valara. Pre ma
drugoj verziji lege nde, sam Vinu je poprimio to oblije
kako bi od demona povratio ukradene Vede.
U tibetskom b u dizmu Hajagriva je postao gospodar
gneva, prvi od osam stranih bogova, drag-gheda. Ostalih
sedam takoe potiu iz hinduistike mitologije , a meu
njima su Jama , njegova sestra Jami i Devi. U ovim bo
anstvima oituje se tibetska vetina u prikazivanju stra
hobne strane duhovnih sila, uasavajue vienje koje po
mrauje ak i uobiajenu dobro n amernost bodisatvi .
Relli k s\"e l s ke mitologije 111
Hanuman
U hinduistikoj mitologiji, majmunski poglavica i Vajuov
sin. B i o je Ramin saveznik u njegovoj bici s Ravanom.
Hanumanova boanska priroda bila je veoma raznovrsna,
omoguavajui mu dramatine promene oblija i veliine i
dajui mu i mo l etenja. Kada se Han uman zaleteo kako bi
preskoio more i dospeo na Cejlon, uporite Ravanino,
demonica S urasa pokua da ga celog proguta. Da bi izbe
gao tu nepriliku, Hanuman rastee svoje telo , nateravi
Surasu da silno izdui usta, a onda se iznenada smanji do
veliine palca, projuri joj kroz glavu i izae na njen o desno
uvo. Bezbedno se prizemljivi na ostrvu, on p otue Ra
vanine snage i spali mu preston icu. Za mnogobrojne usl u
ge njegove, Rama n agradi Hanumana veni m ivotom i
mladou.
U b udistikoj mitologiji, pria o majmunskom boan
stvu ukraena je mnogim dodatni m pojedinostima. Naj
slavnija povest o njegovim podvizima nalazi se u ki neskom
romanu Hodoae na zapad Vu e ngena ( 1 505-1 580). Tu
se pripoveda o Hanumanovoj pomoi Tripitak i na nje
govom dugom p utovanju u I ndiju radi p ribavljanja svetih
budistikih spisa.
I n dra
Kralj bogova u Rjg vedj, ranoj zbirci h induistikih himni.
I ndra ima vlast nad nebeski m svodom i po sopstvenom
nahoenju alje kiu i gromove. Do svoga poloaja dospeo
je ubivi Vri tru, i l i Ahija, zmiju sue koja je p rogutala
kosrnike vode i leala sklupana u planinama. Odl uujui
udar groma rascepio je Ahijevu utrobu , oslobodivi vode,
rodivi ivot i izbavivi zoru. Ta pobeda " boga neba nad
zmijom, utelovljenjem majke zemlje, veoma je star mit.
Kod Grka je gorljiva boginja zemlje Hera, sestra i ena
Zevsa, n ebeskog boga oca, poslala svoje zmijske pod
vornike da ubiju Herakla, dete p roisteklo iz tajne veze
Zevsa i smrtnice Alkmene.
1 12 .l I I I l<l i srednja Azija
I n dra .ie spasao svete krave bogova od asura, ili de
mon a , i odmeravao snagu s ljudskim protivnicima na boj
nom polju, gde je njegovo prisustvo nagovetava la duga n a
nebu. Mada obino vozi zlatne koije u koje s u upregnuta
dva ata riana, ponekad se p ri kazuje i kako jae slona. Ta
ivotin ja je hil a vedski si mbol carevanja. pa se katkad i
Buda naziva slonom. I n dra, sin boga i ene ili krave, po
kazivao jc izuzetnu sklonost ka razuzdanosti . !l1ahabharata
be lei da je jedna od en a koje je zaveo bila Ahalja, sup
ruga mudraca Gotame, koji se toliko raestio zbog toga da
je kletvom utisnuo na kralja bogova hiljadu belega nalik
na sti dnicu. Tako je I ndra bio p oznat kao Sa-joni sve dok
se sti dnice sreom ne preobraie u oi .
Poraz koji je I n dri naneo demon Ravana, rakaski kralj
Cejlona, i njegovo putanje iz zatoenitva po 13rahminom
nalogu p rip isivali su se zavoenju Ahaije. Pripovest o toj
poniavajuoj kazni, prepria n a u Ramajani, verovatno
ipak nije bila nita drugo do p riznanje slabljenja I ndri n og
n ebeskog p oloaja, emu s u moda kumovali brahmini n a
merni d a umanje uticaj boanskog zatitnika ratnike kas
te.
.Ta m a
Hinduistiki bog smrti . O n j e " ob uzdavalac", i u poetku
je smatran kra ljem duhova pokojnika koji obitavaju na
gornjem nebu. Jama i njegova sestra Jami, prvi smrtnici,
behu deca S urje, boga sunca . Jamina uloga prijatelja mrt
vih p ostepen o se promen i l a u ulogu manje blagonaklonog
boanstva. Zelenog tela, oboruan omom i batinom te
jaui bivol a , p ostao je strani sudija i kanjava ljudskih
nedela. Dva nezasita etvorooka psa rairenih nozdrva u
vala su put koj i. ie vodio do njegovog prebivalita. Nap us
tivi telo, dua urno prolazi mimo ovih jarosnih zveri i
n astavlja ka pal ati smrti. Tamo be1en i k itragupta ita
svoj izvetaj n a osnovu k ojeg Jama treba da donese od
luku. Presudom dua biva up uena ili u rajsko obitavalite
ili u n e ki od dvadeset i jednog pakla ili n atrag u svet da se
R e " i k s\'elske mitologije 1 13
ponovo rodi. Na podzemlje iz grke mitologije podseaju
Vaitarani, reka koja se granii sa zemljom mrtvih , i iske
ene njuke pasa uvara, k oji su svoju glasovitost vero
vatno dugovali strvinarskim roacima na zem lj i . Uz tel a
umrlih u Grkoj prilagani su mcdenjaci kojima j e u pod
zemnom svetu trebalo nahra n i ti Kerbera.
.Tuga
Jedno od eti ri svetska dob a u hinduistikoj kosmologiji.
To su krita, treta, dvapara i kali, a razdvojena su razdob
ljima sumraka, od kojih svako traje jednu deseti n u juge .
Krita juga , prvo doba sveta, traje etiri hiljade boanskih
godi na; treta juga, drugo doba - tri hiljade; dvapara juga,
tree doba - dve hiljade: i kali juga, ctvrto daha - hiljadu
godi na. itav cik l us svetskih doba i meurazdoblja traie
vie od dvanaest h iljada godi n a , to, budui da jedna b
anska godina predstavlja trista ezdeset ljudskih, iznosi
ukupno 4 320 000 godi na. Ta jedinica kosmolokog vreme
na poznata je kao mahajuga, a dve hiljade mahajuga ine
jednu kalpu, Brahmin dan i n o, ili 8 640 000 000 godina.
Mada Brahma iznova stvara svet na poetku svake kalpe,
taj proces traje svega jednu paru, jedno stolee takvih
dana i noi. Prema h induistikoj tradiciji, .ivot Brahme i
vaseljene traje jednu paru. Sadanja kalpa nal azi se na po
etku druge polovine te pare, iz ega proizilazi da je B rah
ma pedcsetogodinjak. Samo je jedna jedina h i n d uistika
filozofska kola p oricala da je svet konaan u vremenu.
dclci sa ainizmom pojam o venom ncstvorc nom sve
miru.
Tokom krita juge vlada pravednost. Ljudi su vrli i ispu
njavaju dunosti bez zlobe, tuge, oholosti ili p retvornosti .
Nema niega to b i n aruilo mir toga doba. Za vre me tret a
j uge poinju promene u odnosima. D unosti vie n i s u pri
rodni zakoni ljudskog ponaanja ve se moraju uiti . Pot
re bne su rtve. Ljudi slede istin u i posveuju se p raved
nosti putem svetkovina, koje se smatraju sredstvom za po
stizanje odree nih ciljeva. Tokom dvapara j uge neravno-
1 14 .J l l l lil i srednja Azija
tea se poveava, a p ravednost se stalno smanjuje. Pojav
ljuje sc Rig veda. Bolesti , udnje i nesree mue ljude, od
kojih neki trae osloboenje u strogosti obrednih postu
paka. Napokon, kali jugu, dananje mrano doba, razdiru
razmirice, svae, kavge i ratovi. Ljubav i polnost su raz
dvoje n i . Malo ljudi pozna istinu. I movinsko stanje a ne
pravednost odreuje poloaj pojedinca, dok se spoljanji
ukrasi brkaju sa un utarnjom verom. N aem razdoblju,
koje je p oelo 3 1 02. pre n.e., predstoji jo etiri sto dva
deset sedam vekova.
Kama
Slino crosu, Kama se p ojavio pri stvaranju sveta, kao
prvoroe ni b og. udnja je bila iskonska klica univerzal
nog uma. I pa k , hi nduistiki bog ljubavi n ije Kupidon. Za
razliku od tog p utenog deteta, kako Kupidona p redstav
ljaju zapadni umetnici, Kama je izuzetno spretan mladi,
suprug Rati, boginje poh ote. Lukom od eerne trske, koji
zatee tetiva od pela, Kama odapinje strele na ijim vr
hovima cvee mirisom n aj avlju,i e sladak, p robojan i neodo
ljiv napad ljubavi . Kami n o tajanstveno p oreklo i opti uti
caj njegove moi uinili su da ima raznorazna zan imljiva
zvanja . On je Dipaka, "uspaljiva"; Gritsa, otri" ; M aji,
"
" obmanjiva"; M a ra, " unititelj"; R agavrinta, "vlat stras
ti"; i Titha, "vatra" .
Kamin n ap a d n a ivu stajao ga je njegovog divnog
oblija. I ndra bee naredio Kami da odapne stre l u na bo
anskog jogin a kako b i prekinuo njegovu savrenu medi
taciju i raspalio u njemu ljubav prema bogin,ii Parvati, ali
Kama oseti svu silinu ivinog treeg oka, koje ga spri.
Zato se Kama opisuj e i kao ananga, " bestelesni ". U jed
nom kasnijem ivotu. K a m i je, meutim, polo za rukom
da p robode ivin o srce i ispuni ga ljubavlju prema Sati,
utelovljenju b oanske m ajke. Podstrek a tog drugog na
pada bio je B rahma, k oj i se veoma bri n uo da ivin as
ketski ivot potpuno ne z austavi vaseljenu.
Reni k s\'c l s ke milologije 1 15
Lakmi
B oginja lotosa u hinduistikoj mi tologij i , en a Vinuova i
simbol njegove stvaral ake energije. Ona je boginja ratar
stva, to je n aznaeno lotosom, biljn im simbolom prika
zanim ispod nje, kao i cvetom lotosa u njenoj levici. Lak
mi, "srea " , nije samo sveopta maj ka ivota u ' svom
dobrohotn om vidu podsticatelj ke ivota, no u jo veoj
meri , veli koduno dodeljuj ui mudrost, predstavlja ulaz u
transcendentalni ivot.
Prema jednom mitu, na p oetku svake ob nove sveta, iz
kosmikih voda izrasta lotos od istoga zlata s hiljadu lati
ca, a iz njega se raa Brahma tvorac. S tom vaseljenskom
matericom Lakmi je povezana kao Loka-mata, "majka
sveta ", i al adi-a, "roen a iz okeana". Sa oi ma poput
lotosa , tel a boje lotosa i ukraena lotosovim vencima, ona
je si mbol majinske blago n a klonosti, a njene p une grudi
stalan su izvor pomoi i uitka.
Mahavira
Posle dnji ainski spasitelj i savreme nik Budin. Umro je
oko 500. pre n.e. Detinjstvo mu je bilo obeleeno ude
sima. Jednom je savladao guj u koja je pretila njegovi m
p rijateljima, ime j e stekao zvanje Mahavire, "veleju
naka". Za ivota roditelja, Mahavira je bio obian doma
i n , oenje n ovek i otac jedne keri . Ali, im su mu majka
i otac, kao poklonici Parvini, izveli obred sallekhane,
poenja do smrti , on zakljui da pred njegovom sopstve
nom sklonou ka askezi vie ne stoje nikakve prepreke. U
trideset drugoj godi ni ivota Mah avira razdeli svu svoju
i movinu siromasima i zapoe unutarnj u potragu. Nebesa
odmah odgovorie na taj zemaljski dogaaj . Nebeski svod
zablista poput jezera pre krivenog lotosovim cvetovima,
vazduh se ispuni zvucima p re divne muzike, a bogovi se
spustie na zemlju da odaju p oast Mahaviri.
Neko vreme imena M a havire i Makali Gosale dovo
dena su u vezu jedno s drugim . Njih dvojica su moda i
ve l a u istoj verskoj zajednici. Za Gosa l i n u nauku zan i m-
1 16 .J l I I la i srecinja Azija
ljivo je to to ju je B uda osudio kao najgore od svih tada
njih pogrenih uenja. Uporedi o ju je sa odeom od ko
noplje , koja je n eudobna i ne titi ni od zimske h l adnoe
ni od letnje vreline. G osala je tvrdio da sva bia, sve to je
stvoreno, vremenom dostie savrenstvo. Nita se ne moe
uin iti da bi se ubrzao taj p roces, koji traje itavo razdob
lje bezb rojnih utelovljenja. Raskol izmeu dva p usti njaka
izazva li su njihovi razliiti pogledi na slobodu volje. Za
stupaj ui tradicionalno ainsko verovanje, Mahavira jc
p n.1 1 ovedao da p ojedinana dua, selilaka iva, i ma slo
bodu da se sama izbavi p ostojanim samoporicanjem. Na
sup rot Budinom stavu, Mahavira je duu smatrao fiziki
zarobljenom, okovanom karmikom tvari, tako da je put
ka osl oboe nj u, du hovni uspon do vrha vaseljene, pod
razu mcvao da sc dua mora potpuno iupati iz tih lanaca.
ainski kalueri n osili su ve o p reko usta, pa je ak i sve
tovnjacima bilo zabranjeno da p o zalasku sunca piju vodu,
kako ne bi progutali kakvog siunog kukca. Tako je ne
n asilje, ahimsa, dovedeno do krajnosti.
Potpuno samoporicanje kod tirthankara, od kojih je
p oslednji bio Mahavira, moda je najstroi simbol ikada
smiljen. On se nal azi na bezlin om kraju spektra drevnih
mitova , daleko od zapadnjakog verovanja u p reivlja
vanje linosti. U I ndiji ni kada n ije postojao Had za seni
mrtvih niti Elisej u koji su pre n oen i ivi. Reinkarnacija
is kljuuje pojedinan u linost.
M a i treja
I l i Meteja. I me B ude koji tek treba da doe. To je u skla
du s b udistiki m shvatanjem da postoji itav niz prosvet
lje nika, koji su ivel i pre i l i e iveti posle istorijskog Bu
de. Smatra se da M aitreja sada ivi u tuita-raju na vrh u
ulne vaseljene. U Kini, gde ga zovu Mj Lo, taj vid nje
govog mita doiveo je znatne p romene, pri em u mu se
dom poistoveuje sa utoitem od beskrajnog kruga raa
nja. U Tibetu i K i n i nalaze se zapisi u steni koji glase:
" Doi , Maitreja, doi ! "
Reni k svetske mitologije 117
Manjuri
Bodisatva koji se, slino Avalokitevari, p otuje kao bo
anstvo u mahajanskom b udizmu. U Nepalu i Tibetu taj
bodisatva uzdignut je do ranga B ude. Omiljeno je boan
stvo i veruje se da je Himalajima doneo civilizaciju. Nje
gova je briga da patnika bia vodi ka prosvetljenju. Okovi
neznanja i udnje lome se pod njegovim udarcem. U svom
strahobnom vidu on je " unititelj Jame, gospodara smrti".
Manjuri , pra uzor mudrosti, u rukama dri ma i knjigu.
U Kini je postao znaajan b odisatva, a tekstovi o njemu
p revoeni su neto pre 420. godine. Kao to dalaj-lamu
Tibetanci smatraju utelovljenjem Avalokitevare, tako se i
premudri vladari u istonoj Aziji smatraju Manjurijevim
ovaploenjima.
Manu
Hinduistiki Noje. Jednoga dana, u vodi koju mu done
soe da njome opere ruke, Manu otkri ribicu koja ga
usrdno za moli da joj potedi ivot. " Sauvaj me", ree
ribica, lli ja u sauvati tebe . " Kada je Man u upita kako e
to ona njega sauvati , ribica mu odgovori da e uskoro
nastati potop koj i e sa sobom odneti sva iva bia. Man u
stavi ribicu u up, ali je ona rasla tako brzo da je morao da
je p remesti u spremite za vodu, potom u jezero, i na kraju
u more. Na to riba predskaza potop i ree Manuu da
p ripremi brod u kojem e se spasti pogibelji, to on i uini.
Kada se voda podie i Manu zapluta po povrini, riba se
vrati i uetom privrenim za rog kormila stade vui brod.
Nji h ov put je dugo trajao, dovevi ih ponad potopljenih
vrh ova Himalaja, gde se usamljeni Manu molio da ostavi
potomstvo za sobom. Molba mu bi usliena i on dobi enu.
I z toga braka p roistekoe pokole nja Manuova, praroditelji
oveanstva.
Po jednom predanju, riba otkriva svoj identitet kao
Vinu, a p o drugom kao Brahma. U h i n duistikoj kosmo
logiji, meutim , postoji etrnaest Manua, poto u svakoj
118 J I III<l i srednja Azija
kRIpi postoji etrnaest man van tara, Manuovih potopa.
Zakonik koji se pripisuje Manu u sastavio je jedan od njih
c t rn <lcstorice . Sadanje razdoblje jeste sedma kajpa, a na
potop bie pozn at, kada za to doe vreme , kao potop
" Manua, sina blistavoga sunca " .
MCI rCl
U i n dijskoj mitologiji , Kama i Mara predstavljaj u dve
stranc postojanja: udnju za ivotom i strah od smrti -
ukusni mamac i otru udicu. Tc dve sile gospodare svetom
n c p robudc nih, onih koje je p revarila maja. Kao put izbav
lje nja iz tog stanja neprosvetljenosti , Buda je propovedao
sopstveno uenje, zvano .iana, "vozilo", splav koj i m se pre
lazi na drugu obalu, tamo gdl: vie ne vlada duhovno nez
nanJe.
Mara, arobnja k i majstor varke, postao je zlikovac u
budistikom mitu. Poto j e B uda oslobaao ljude udnje,
roenja i smrti, Mara mu je b i o naroiti neprijatelj, kua
njegov i svih o n i h koji bi sledili Budin zakon . Ugroen
prosvetljenjem, m oni demon napregnu sve svoje snage
kako bi zarobi o Gautamin um, ali pod rai renim granama
drveta B o mudrac osta neuznemiren u meditaciji. Na
padnut Marinim silama, B uda jednostavno dodi rn u zemlju
jagodicama p rstiju, na ta bogovi zagrmee u znak odo
bravanja i sioe na zemlju kako bi Budi ukazali po
tovanje. Za Maru se kae da, p re mda poraen i osramo
e n, i dalje boravi u svetu, u n adi da e se doepati dua
samrtn ika.
Milinda
LJ MjJjndanpan.ihj ( Milindinim pjtaI1}ima) zabeleeno je
Me nandrovo preobraenje u h udizam. Taj grki vojsko
voa zaposeo je severn u I n dij u, napavi je iz grko-bak
trijskog kraljevstva Gandare oko 190. pre n.e., i uspostavio
zasebno kraljevstvo, u kojem je kovan novac sa dvo
jezinim, grko-in dijskim natpisima i kombinacijom likov
nih motiva iz obeju kulturnih tradicija.
Rcni k svetske mitologije 1 19
Kao Milinda, Menandar je postao legenda meu bu
distima. Njegov posmrtni pepeo sah ranjen je u stupi , a ime
mu se dovodilo u vezu s poreklom kipa smaragdn og Bude,
koji je njegov uitelj Nagasena natprirodnim p utem na
inio od arobnog smaragda.
Muali nd a
Dinovski zmijoduh koji j e boravio u korenju drveta Bo,
pod ij i m je granama Buda stekao najviu svest. Medi
tirajui u stanju blae nstva, mudrac ne primeti kako se
sprema strana oluja, te Mualinda sedam puta pobono
obvi B udino telo vlastitim pre nego to e svoj iroki klo
buk rai riti nad nji m kao kiobran. Kada nevre me uminu,
monarh naga se raskl upa, pretvori u mladia i, ruku
sklop ljenih u znak p otovanja, do zemlje pokloni spasi
telju sveta. Ovaj mit p redstavlja klasino oitovanje ne
dvojstva - p rosvetljenje je sveobuhvatno.
Nage
Zmijodusi u mi tologiji hi nduizma, ai n izma i b udizma. To
su zmijoliki bogovi vode iji je naelno prijateljski stav
suprotan simbolici suprotstavljanja spasitelja i zmije u
zapadnoj Aziji . Pri mer za to jeste zatita koju je Mualinda
pruio B udi , kada se za vreme sedmodnevne nepogode ta
mona kobra uvila oko mudraca utonulog u medi taciju i
rairila svoj klobuk n a d njim kao kiob ran.
Naga se prikazuje kao stvor s ljudskim lice m i zmijskim
repom i irokim vratom kobre. Nage su potekle od Kadru,
erke D ake, sina B rahminog, i ene drevnog m udraca
Kasjape. Nastanjuju podvodne raj eve i ive na dnu reka,
jezera i mora. D evojke su i m uvene po \epoti , b istrini i
umilj atosti. Meu pretkinjama j unoindijsk i h dinastija
nalaze se i mnoge nagjne.
Zatitnika fun kcija naga oigledna je u h ramovnoj
arhitekturi - one straare na ulazima u svetilita. LJ :i unoj
I n diji nerotkinje podiu, kao zavetni dar, n aga kaJe, ka-

mL' l1jl' u k l a e l 1 Cl j c Li n Cl m i l i dve ma ispre p le te n i m z m i jam ;-! .
K e- I d a sc flap/kal izduoi, ostavlja sc da stoji u k a k vom je
ze lu t u n e ki h est meseci pre nego to sc ritualno postavi u
d v o rit u h rama, bl izu kapije, pod drvetom ili pored
ribnj a k ' \ '
Parva
1:.(1 dvadeset t re eg ai nskog tirthankaru, Parvu, ili Par
va n a t u . tvrdi se da je iveo u V I I I veku pre n .e . , nekih
OSa m deset eti ri hiljade godina p osle smrti njegovog sve
tak og p re tee , Neminate. Prema predanju. Parva je na
ze mlji p roboravio jedno stolee , n a p ustivi porodicu kada
mu jc bilo trideset godina kako b i postao isposnik. Bio je
ovapl oe nje I ndre , lep i otmen ovek, iji su roaci pri
hvati li njegovu rcc nos t da se zave tuje n a sanija.m, odri
canje od sveta, tek kada nisu imali drugog izbora. Parvin
otac, kralj Asvasena iz Benaresa, saznao je iz pretporo
daj n i h snova svoje kraljice da e mu sin biti ili svetski
monarh ili spasite lj sveta.
I zgkda da je susret osmogodinjeg Pa rve s Mahipa
lom. dedom s m<'lji ne str<'l n e , bio prekretnica u njegovom
razvoj u . Jaui na slonu kroz dungl u, Parva n abasa na
Mahipalu, koj i jc iveo kao ispos n i k vie od deset godin<'l,
j o od smrti Parvine bake. Stari p ustinjak bio je van sebe
od besa: njega, koji nekada b ee kralj, Parva je omeo
usred najstroe pokore, uz to ga j o nepropisno pozdra
vivi ! Doh vativi sekiru, M<'l hipala k renu da rascepi neku
kladu naJvllj e . kada mu Parva ree da e tako ubiti dve
guje u d r v e t I . .. A ko si ti? Brah ma? Vin u? iva? Kako sc
i:'i n i , ti svud<'l sve vidi" , dobaci mu p rezrivo Mahipala,
zam<'l h n u sek i rom i raspolovi zmije skrivene u cepanici .
Nevolj ko, samotni k priznade unuku d a j e veliki mudrac,
naroi:'ito kada se Parvino pojanje himni pokaza dostatnim
Ja obezbedi ponovno ovapl oe nje dveju umi ruih ivoti
n j a kao I\ nante, kosmike zmije, i Lakmi, Vin uove sup
ruge .
. - --- -
-
Rcni k svctske n1i tologije 121
Zamoren nesavrenostim a p ostojanja, Parva s e okrenu
meditaciji, a svest mu je tako b rzo narasta la da bogovi n a
nebesima zad rh tae, a potom zajedno sioe n a zemlj u ne
b i li ga umoli l i da svim ivim stvorovima otvori put ka
b l aenstvu. Parva skide svu odeu, poslednje ostatke ze
m aljske udnje, i zauze ukoe n , usprava n stav, postei bez
prekida, sve dok ne postie n ajviu svest. Nita n ije moglo
d a ga smete, osim iskrenih molitava bogova i njegovog
glavnog ue n i ka, Svajambua, koji ga n agovori da propo
veda put koj i m se moe izbaviti iz veitog ciklusa po
n ovnih raanja.
Puan
esto pominj a n o u Rjg vedj, to h i nduistiko boanstvo
steklo je jasno odreen karakter tek u potonjim vreme
n i m a . "Hra n i telj" , pribavlja stoke i svojine, Puan nosi
badalj, a vuku ga koze. Zbog njegove obezubelosti, vernici
mu prinose kau i drugu skuvanu hranu spravljenu od
smlevenih sastojaka . .Tedna pria o tome kako je taj bog
ostao bez zub a kazuje da je, na svoju nesreu, Puan osetio
svu silinu ivine pesnice u n ebeskom meteu nastalom pri
D a kinom p ri n oenju rtve.
Riaba
S i n poluboa nskih roditelja oca mu ponekad smatraju
jednim od etrnaestorice Manua Riaba jc bio prvi tirt
h a nkara i osniva ainizma. I mao je stotinu sinova. Pre
p ustivi kraljevstvo n ajstarijem od njih, B arati , povukao se
u isposnik u izbu, gde je iveo toliko strogi m ivotom da
j e n a samrti bio sama kost i koa. Mada se tema silaska s
p restola i povlaenja iz sveta stalno ponavlja u I n diji ,
ainsko uenje o karmikom zatoenitvu due i dubokom
oseaju okuen osti u obin o m ivotu podrazumevalo je da
se o n i to tee duhovnom osloboenju moraju sasvim od
voj i ti od svakodnevnih iskustava. Na S ravana Belgolu,
gra n i tno uzvienj e posveeno ainama u Misori , stigao je
 1 22 .J I I l lil i srednja Azija
sa sc c nl , zajedno sa svojim guruom, Badrabahuom, osta
re li Ca ndragupta Maurj a , zavetovai se, slino Riabi, da
se od rie sveta . Taj mon arh doao je na vlast 322. p re n.e.,
pet godi na poto je Aleksandar Veliki prodro u severo
za padne ravnice I n dije . Za njegove odlune vladavi ne, dr
ave doline Ganga stopile su se u jedinstvenu m onu im
perij u . Kao i B uda, andragupta Maurja pripadao je
prcarijskom plemstvu, iji su bodriji sinovi bili u stanju da
vaspostave domae dinastije im bi arijski zavojevai
pokl:l zali znake iscrp ljenosti. ainizam verovatno potie
od te autoh tone loze i njene tradicije, mada se uvek sma
tralo da je nemogue izraunati datum Riabinog pojav
ljiva nja u istoriji.
Riaba, prvi od dvadeset etvorice ti rthan kara ' tvora-
ca gaza " , predstavljao je p rauzor iji e eterini l {k rezan
u ste nu zauve k usredsre ivati p osvee nikov um n a nir
vanu, konan u slobodu duha. ledini znak individualnosti
prisutan na kipovima toga sveca j este bik pod njegovim
stopalima.
Riij i
Hi n duistiki videoci. Ti boanski nadahnuti mudraci sasta
vili su vedske himne, koje simbolinim jezikom p renose
skrivene tajne i n aj d ublju filozofiju arijskog verovanja. Ri
iji su bili pretee brahmi na i utemelj ivai njihove religije.
Poezija im prevazilazi verska obzor.j a stoara osvajaa. U
stanju samadhija doivljavali su vizije kosmikog jedinstva
vaseljene, unutarnje otkrovenje n aznaeno zvanjem "sed
morice riija": za narod oni su bili praapatJ/i, B rahmini
"umno roeni sinovi". N a n ajstarijem poznatom spisku
riija nalaze se imena Gota me, B aradvae ' Vivamitre ,
amad"agnija, Vasite, K asjape i Atrija.
O Baradvai se p ria da je p roiveo " tri ivota", n akon
ega se " obesmrtio i uzdigao do nebeskog sveta, do jedin
stva sa suncem". a m a d-agni je imao jedan jedi n i , ali
mnogo zani mljiviji ivot - ivot ratnika brahmina. Savla
davi vaskoliku svetu nauku, on se oenio Renukom,
Renik svet ske mitologije 123
sunevom princezom, k oja mu je rodi la petoricu sinova i s
nji m delila asketski ivot. Jednoga dana ona otide da se
okupa u reci te u p l iaku spazi ljubavn i par. Taj p rizor
ispuni je ljubomornom udnjom. Pri metivi da je Renuka
" posrnula u savrenosti i izgubila sjaj svetosti" , amad
-agni je ukori, a sinovima naredi da je ubiju. etvorica
sinova odbie da ga posluaju, zbog ega razjareni otac
baci na nji h k letvu slaboumnosti, ali peti , Parasurama,
izvri oevu naredbu, odrubivi Ren uki n u glavu jednim
jedinim zamahom sekire . Taj i n pokornosti umiri amad
-agnija, te ovaj ree svom vernom sinu da ga zamoli to
god. Parasurama zaiska od oca da Renuku dovede u stanje
preanje istote, a ostaloj brai da vrati razum. Sve to
uslii ratn i k brahmin. D rugo predanje daje i Parasurami
kljunu ulogu. Kada hiljadoruki Kartavitja poseti ispos
niko obitavalite amad-agnija i njegovi h sinova, tokom
njihovog o dsustva, on zloupotrebi Ren ukino gostoprim
stvo te p orui drvee oko k ue i ugrabi tele svete krave,
S urabi, koj u ratnik brahmin bee stekao zahvaljujui
asketskom ivotu. Parasurama krenu u poteru za Karta
virjom i doe mu glave, ali kradljivevi sinovi izvedoe
iznenadni p rotivnapad u kojem okrutno umorie Damad
-agnija. Naavi oevo telo, Parasurama se zakle da e
iskoreniti sve katrije. To obeanje ispunio je dvadeset
sedam puta.
Mitovi o Vasiti , "najbogatijem", i Vivamitri, sin u Ga
dija, koji je bio utelovlje nje I ndre, obraeni su u po
sebnim odrednicama , ali je ovde potrebno rei nekoliko
rei o osta l i m p rvobitni m riijima. Za Atrija, "deraa" ,
docnije s e tvrdilo d a je otac Some, meseca, k a o i asketskog
D atatreje, u kojem je ovaploen deo Brahme, Vinua i
ive. Gotam i se pripisuje a utorstvo jedne pravne knjige,
dok je Kasjapa, " kornjaa" povezan s Vinuom kao jedan
vid vremen a . Kao vamana-a vatara, Vinu je roen kao
kepec, sin K asjape i Aditi, personifi kacije vidljivog neba.
Sedmoricu riija na nebu p redstavlja sedam zvezda saz
vea Vel ikog medveda.
1 24 J l l l lil i srednja Azija
S vremenom su tom uzvienom drutvu p ri dodati i
B rigu i Daka. Tada te mudrace p rozvae devetoricom
bra h m a-riija. Brigua, sina Manuovog, zamolie jednom
osta li riij i da sazna koje boanstvo najvie zasl uuje da
mu b rahmini iskazuju potovanje. ivi n a svaa sa enom
sp rei Brigua da stupi u bilo kakav dodir s njim te ovaj
mud rac primora ivu da uzme oblik li ngama. Sa Brahmom
ispitiva nije imao mnogo vie uspeha poto jc uobrae
nost toga boa nstva onemoguavala bilo kakav razuman
razgovor. Stoga B rigu iskljui Brahmu iz redovnog bo
gotovanja i pohita Vinuu, kojeg zatee usnulog. Nalju
e n tom ravn odun ou prema svetu, rii udari nogom o
tle i p robudi zaspalog boga, koj i , umesto da pokae gnev,
neno pritisnu B riguovu nogu u znak potovanj a . Vinu i
B rigu porazgovorae , a potonji se , zadovoljan susretom,
vrati ostalim riijima da ih izvesti kako samo Vinu zaslu
uje p otovanje b ogova i ljudi , sa im se oni jednoglasno
sloie.
D a ka, " otroumni, veti " , b i o je sin Brahmin, proiza
ao iz desnog palca tog boga. D aka i Aditi zamiljani su
kao n ezavisni. Ona je bila vena i beskrajna, van svih
mea i ograni:enja, dok je on b i o unutarnji duh, rodilac
bogova u venosti. Prema Mahabhara ti, Daka se ponovo
rodio zbog kletve svoga zeta ive. Pria o Dakinom pri
noenju rtve Vinuu tie se drugog nesporazuma sa i
vom , koji je n asilno prekinuo obred i uleteo meu ver
nike, n apravivi p ravi lom. I ndru je oborio na zemlju, Jami
polomio tap, b oginji Sarasvati otkinuo nos, Mitri iskopao
oi , Puanu sasuo zube u grlo, B riguu iupao bradu, a
ostale riije tukao, probadao n oem i kopljem i gazio po
nji m a . Krivcu za ovu katastrofu, D aki , koji bee zabora
vio da ga pozove na sveanost, iva .i e odrubi o glavu i ba
cio Uv rtven i oganj. Posle mnogo izvinjavanja i preklinja
nja , S iva pristade da vrati svoje rtve u njihovo preanje
stanje, ali je D aka morao da se zadovolji ovnujskom
glavom poto njegovu vlastitu nisu mogli da p ronau. U
drugoj verziji tog mita, ivin p la meni trozub ac unitava
D aki n u rtvu i s ogromnom silinom pada na Vinuove
Renik svetske mitologije 125
grudi. Borbu koja j e usledi l a izmeu njih dvojice prekinuo
jc B rahma, ubedivi ivu, kao Rudru, da umilostivi Vi
nua, kao N arajanu, " hodaa po vodi " .
Sarasvati
Gang, umna i Sarasvati svete su reke u hinduisti:koj mi
tologiji. Sarasvati je bila mea Bramvarte, postojbine p r
vih Arijaea, personifikovana kao rena hoginja koja i h je
bl agosiljala proisnim vodama. Kasnije je Sarasvati dodala
svojim atributima i zvu k - p ostala je Vak, boginja govora
koji podsea na p rotica nje re ke. U jednoj bengalskoj
legendi objanjava se njeno venanje s Brahmom. Shva
tivi da su tri pametne sup ruge ipak p revie za njega,
Vinu dade Sarasvati Brahmi, a Gangu pokloni ivi, za
dravi za sebe samo Lakmi. Reka Gang, koja je takoe
bogi nja, izvirala je iz Vinuovog nonog prsta, a u silasku
na ze mlju pomagao joj je iva, iji su zamren i uvojci
skretali i krotili njeno mono propinjanje.
Sumeru
Meru, ili Sumeru, jeste svetska p l a n i n a u hinduistikoj
mitologiji . Uspravn a osa svemira, planina Sumeru uzdie
se do obl a ka kao divovski vavilonski zigurat, nudei na
svojim p rirodni m terasama p rijatna obitavalita m notvu
bogova, nad kojima caruje I ndra. S unce, mesec i zvezde
krue oko njenog ve l i anstvenog oblija. ivin raj n al azi se
na Kailasi, planini u Himalajima. I H imalaji i planinski
venac Vindja dugo s u smatrani p rebivalitima bogova.
Vin dja, koji se nalazi na krajnjem severu Dekana, bio je za
Arijce mesto gde se raa sunce, dok su reke koje izviru iz
prevoja Hi malaja b i le vode ivota.
S u rj a
U Rig vedi, bog sunca b i o je jedno o d tri glavna boanstva
- druga dva bila su I ndra, bog kie, i Agni, bog vatre.
Surju, n ajizrazitijeg od nekoliko h i nduistikih b ogova
 1 26 .J I I l lil i srednja Azija
sunca, prikazuju kako nis kog stasa i sjajn og tel a bakarne
boje, jezdi nebom u koijama u koje je upregn uto sedam
rid<l na i ija j e vozarka A ru na, zora, njegova e na ili maj
ka . 7.a vie razliitih bogova tvrdi se da su mu rodi telji. a
je dan od njih je i B rahma. lj njegovo potomstvo spadaj u
J a m a , kralj mrtvih, i Jamuna, dananja reka umna. To
dvoje, brata i sestru, neki smatraju p rvim ljudskim biima,
ba kao to je i Jama bio prvi ovek koji je umro i otpu
tovao u drugo carstvo. Kada je Surjina ena Sanna, za
sle plje na njegovim sjajem, u obliju kobile utekla u um
sku hladovi n u i tamo se bavila meditacijom, bog sunca
priao joj je kao pastuv. Kasnije je njen otac, Vivakarma,
smanjio blistavost Surj i n i h zraka odrezavi osminu nje
govog bia, pri emu vatre ne okresine p adoe na zemlju
kao Vin uov kolut i ivin trozubac. Na oboava nje Su j e
moe s e naii u Bih aru i Tamilnadu, gde s e njegova dobro
hotnost zaziva radi isceljivanja bolesnih.
iva
I me iva ne pominje se u drevnim spisima, ali se R udra -
" urla", "rika" ili "uasni " - to je drugo i skoro jednako
uobiajen o ime za to b oanstvo, esto pojavljuje. iva je
rano u razvoju hinduistikog trojstva apsorbovao vedskog
R udru, olienje neumoljivih zatornikih sila. iva je bio
"povratilac i l i odnosite lj " . Svetloput je, ima etiri ruke,
etiri l ica i tri oka. Trei m okom, smeten i m posred el a ,
up uuje plamene poglede pre d kojima uzmie sve ivo.
Tree ivino oko katkad je predstavljeno trima vodorav
nim crtama, ozn akom k oj u danas nose posvee nici toga
boga . iva je ob ue n u tigrovo krzno, a oko vrata mu se
obavija zmija . Ta dva komada odee ste kao je pobedivi
ove ivotinje , koje zavidlj ivi riiji, i l i mudraci, poslae da
ga unite . Bio je ispos n i k n a d i sposnicima, Boanski jogin
koji sedi sam na brdu K a i l asi, visoko u Himalajima. Po
I n drinoj n aredb i , bog ljubavi Kama odape stre l u udnje
kako bi prenuo ivu iz njegovog bezvremenog sna trenja i
skre n uo mu p anju n a Parvati, "gorjanku", boansku ker
Renik s\'cl skc milologije 127
planinskoga kralja Himalaja i ovaploenje vrhovne bogi
nje. Ali kada cvetna strela pogodi svoj cilj, uzdrmavi ivu
u njegovoj savrenoj meditaciji , munjevit blesak gneva
sevn u mu iz srednjeg oka i spri Kamu. I ako je iva do
zvolio bogu ljubavi da se ponovo rodi kao Rukmini, sin
"varke " ili maje, Kamino divno telo nije se moglo obnoviti
te K a m u p rozvae ananga, "bestelesni " .
N a ivinu razoriteljsku stranu upuuje i nje ovo zvanje
Bairave, radosn og prodiraa". lj tom vidu, Siva obilazi
"
groblja i mesta za spaljivanje mrtvih, sa zmijama oba
vij e n i m oko glave i ogrlicom od lobanja, a prate ga vojske
demona i avolaka. I pak, suprotna strana njegove prirode
postaje jednako oigledna u njegovom kosmikom plesu,
kada kao Nataraa, " kralj plesaa", igra pred Parvati ne bi
li olakao patnje svojih sledbenika. Tu nailazimo na jedan
od n ajblistavijih simbola u svetskoj mitologiji , duboku
misao opredmee n u u predivnim bronza n i m kipovima
j une I ndije. Da su se transevi izazvani plesom i jogom
smatrali istovetnim vidi se iz p ropisa vezanih za obredni
p les p red svetim l ikom u hinduistikom hramu. iva Na
ta raa opkolje n je prstenom plamenova, ivotn ih procesa
stvaranja sveta, i, s jednom nogom podign utom, stoji na
maloj figuri zgren oj na lotosu. Taj patuljasti demon jeste
ljudsko neznanje, varke maje, iji poraz predstavlja po
stizanje mudrosti i izbavljenje iz okova sveta. lj jednoj ruci
bog dri dobo, simbol govora, izvor otkrovenja i tradicije.
D rugom rukom daje blagoslov i okrepu. Plamen i jezik na
dlanu tree podsea na unitenje, dok etvrta ruka poka
zuje n adole, prema podignutom stopalu, ve spasenom od
sila opsene. Ono oznaava utoite i spasenje poklo
n i kovo.
lj Mamalapuramu, juno od Madrasa, n alazi se uven a
rezba rija li ste n i koja predstavlja silazak Ganga. Ona slavi
drugi , jednako uven dogaaj vezan za ivino posredo
vanje u svojstvu G a nga-dare , " odravatelja G anga". Ne
kada zemlja b ee l iena vlage , a ivodajne vode Ganga
tekle su nebesima, natapajui samo njihove visine. Zemlja
1 28 .l I I I I H i srednja Azija
se tol i ko napuni pepelom mrtvih da se inilo kako je ne
mogue oistiti je. D a b i prekinuo tu uasnu suu, mudrae
Bagi ratCl nameri da sp usti Gang s neba. Ali zbog ogromnih
di menzija svete reke, njen pad bi izazvao razaranje n a
ze mlji d a s e iva nije umeao i doekclo svu njenu silinu na
sopstve nu glavu, gde su vode mogle da mu vijugaju meu
za m renim uvojcima i uliju se u sedam mirnih pri toka.
I zgle da da to pre danje, kao i I n drin o ubistvo Vritre, zmije
s ue , p re p redstavljaju prie o nekoj p ri rodnoj pojavi koja
se redovno ponavlja n ego povesti o stvaranju sveta. po
stoje oigledne veze sa divljim monsunskim olujama i navi
ra n je m ve likih re ka n ab ujalih od otopljenog snega.
ivino p revozno sredstvo jeste Nandi, mlenobeli bik,
upadljivo p redstavljen s a spoljanje strane ulaza u ivine
hramove . Nandi je zatit n i k etvoronogih stvorenja.
Tara
U tibetskom budizmu, Avalokitevaru prati supruga Tara.
Ona je bodisatvina akti, energija njegove suti ne. Ona je
bila ta koja ga je podstakla da na zemlji s (vori Gautamu
Sidartu. Smatra se da su kineska i nepa lska princeza, dve
sup ruge Stron-btsan-sgam-poa, prvog budistikog kralja
Tibeta, bile utelovljenja belog i zelenog vida Tarinog.
Mada je najranij i dokaz o potovanju Tare javanski
zapis iz 778, ima razloga da se veruje da se veliki kineski
h odoasni k , Sjuen Cang, koji je putovao u I ndiju izmedu
629 i 640, susreo s Tarom u hramu blizu Nalande. On iz
vetava da lik koji p rati Avalokitcvaru, poznat kao to-lo,
predstavlja "omiljen p re dmet oboavanja " . S druge strane,
u jednom b onskom mitu o pore k l u Tibetanaca govori se o
tome kako su "avo i Ijudoderka stolovali u kraju koji se
n azivao zemljom dveju nemani. Odatle p roistekoe crve
noliki mesoderi " . U verziji toga predanja prilagoenoj
budizmu tvrdi se da su tibetski narod zaeli majmun
B odisatra, ovapl oenje Avaloki tevare , i pohotna kamena
ljudoderka , utelovljenje Tare . Najverovatnije je da je Ta
rin kult u Tibetu uveden zahvalj uj ui nepalskoj eni Stron-
Renik svetske mitologije 129
btsan-sgam-poa. Za nju se zna da je sa sobom u Tibet do
nela kip boginje n ainjen od sandalovine.
Potovanje T are jedan je od najrasprostranjenijih kul
tova u Tibetu. Ona p revazi l azi drutvene razli ke i p rua
svojim poklon i cima l ini odnos kakav ne n udi n ijedno dru
go pojedinano boanstvo. Tara je dobrostiva i puna lju
bavi, uprkos jazu bivstvovanja koji je n uno razdvaja od
obinih ljudi.
Varasatva
On je od " nerazorive tvari ", " gromovnik". T aj Buda je
jedan od estorice dhjani b uda, " meditirajuih B uda ". U
T ibetu se smatra iskonsk i m B udom, iz kojeg su proizali
svi ostali, i zaziva se kao zatitnik poklonika u potrazi za
p rosvetljenjem. Bronzan i kipovi otkrivaju tu usmerenost
ka unutarnjem: Jab-Jum, veni zagrljaj mukog i enskog
principa. Jedinstvo Varasatve i njegove akti p redstavlja,
kao i u ivinom sluaju, slaganje suprotnosti , postizanje
jednosti. Tako se nirvana i samsara, prosvetl.j eno utrn ue i
beskrajni krug ponovnih raanja, ne posmatraju kao su
tinski razliiti ve predstavljaju suprotna ispoljavanja
transcendentnog izvora, koji n adilazi oboje.
I pak, V arasatvina priroda ima i svoju okrutn u stranu.
Njegova silovita jarost oituje se u kii, gradu i snegu -
elementarni m silama koje
Vadrasatva esto koristi kako bi
zatitio nage od surovih kandi dinovskih ptica garuda.
Vaju
D oslovno, "vazduh, vetar " . U RJg vedj se esto p ovezuje
sa I ndrom, s kojim deli koije. Hinduistika egzegeza tvr
di: Agni obitava na zemlj i , Vaju i I ndra borave u vaz
"
duhu, a Surj i n a kua je na nebu. " U potonjim svetim spi
sima Vaju se sukobljava s Vinuom. Kada je m udrac Nara
da p odbo vetar da skri vrh p lanine Meru, Vinuova p tica
G aruda zaklon i l a je p l a n i n u krilima i tako ublaila otrinu
vetrovih udara. Ali u Garudinom odsustvu, N arada ko-
1 30 J una i srednja Azija
nano uspe u svom n a umu, odsekavi vrh planine i bacivi
ga u more, gde od te gromade n astade ostrvo Cejlon.
Varuna
.Jed n o od najstariji h hinduistiki h boanstava. Za razliku
od I n dre, ije je roenje opisano kao proizvod sjedinjenja
bodrog boga" i " junane ene", Varuna je nestvoren. On
"
je svcopti obu hvatitelj, olienje svezakrilj uj ueg neba,
izvor i okrepa stvorenja. Povezan s Mitrom, vladarem da
na, verovatno bliskim persijskom Mitri, Varuna je uprav
ljao nonim nebom, ija je osutost zvezdama u svim de
lovi ma sveta izazivala divljenje p rvih ljudi. D ocnije je iz
gub io poloaj vrhunskog boanstva i postao neka vrsta
Nep tuna, bog mo ra i re ka i j ah a Makare, fantastine
morske ivotinj e koja je delom krokodil, delom ajkula a
delom del fin.
V asita
Taj h i nduistiki m udrac bio je posednik svete krave zvarle
Nandini, koja m u je mogla p odariti ta god b i zaeleo.
Njegov suparn i k meu riijima, Vivamitra, n ije uspeo da
se doepa te udesne ivotinje, a neprijateljstvo izmeu te
dvojice svetaca sredinja je tema nekoliko tekstova. Prema
jednoj teoriji , Vasitino i Vivamitrino n admetanje odra
ava borbu za p remo izmeu njihovih dveju kasta - prvi
je b i o b rahmin , a drugi katrija.
U drugoj legendi pripoveda se o sukobu u kojem je
uestvovao rii G otama. Nimi, kralj Mitile, zatrai da Va
sita s l ui rtven i obred koji je trebalo da traje h i ljadu go
dina. V i delac objasni kako zbog obaveza koje e i mati pre
ma I n dri tokom sledeih pet stotin a godina nee moi od
mah da inodejstvuje. Mada je izgledalo da su se obe stra
ne sloil e da Vasita taj obred s lui kasnije, ovaj dozna da
je Nimi za to u n ajmio Gotarnu te stoga prokun u kral.ja po
el evi mu da izgubi sopstveno telo. Ovaj mu uzvrati isto
vetnom eljom te obojica napustie svoja te\esna oblija.
Renik svetske mitologije 131
Na kraju Mitra i Varuna p ribavie. Vasiti novo telo, ali
Nimi bee suvie potresen da bi se ponovo rodio te se
bogovi sloie da moe p ostati deo oij u svih ivih bia.
Tako je n a migivanje, njmja, postalo opta navika.
Vinu
Kao odravatelj i obnovitelj, Vinu je veoma omiljeno bo
anstvo hinduistikih vernika. Koren njegovog imena, vj,
znai "proeti", a Vinu se smatra sveproi majuim pri
sustvom, ija se mo svetu oituje u razliitim oblicima
zvanim a vatarj, "silasci", pri emu se de o njegove boan
ske sutine ovaplouje u ljudskom ili natprirodnom obli
ju. Avatar se pojavljuje kad god je potrebno brzo ispraviti
dejstvo nekog velikog zla u svetu. "Kada su ugroeni red,
pravda i smrtnici ", primeuje Vinu, " tada ja silazirn n a
ze mlj u . " Mada ivini poklonici tvrde da njihovo boanstvo
ima dvadeset osam utelovljenja, glavnu ulogu u hinduisti
koj mitologiji ipak igra Vinuovih deset najvanijih
avatara.
Vinu se najee likovno predstavlja kao lep mladi
tamnoplavog te na i odeven poput kakvog drevnog cara. U
svojim etirrna rukama dri koljku, kolut, batinu i lotosov
cve t. Prevozno sredstvo mu je Garuda, sunana ptica i
suvranik svih zmija. To neprijateljstvo dramatino je pri
k aza no u Krininoj pobedi nad vodenim gujcem Kalijom.
Nakon to ga je Balarama p odsetio n a njegovu boansku
p rirodu, Vinu se, u vidu Krine, pokrenu iz poinka na
dnu jezera i zaigra n a Kalij inoj golemoj , p reteoj glavi .
I 'otedevi iscrpljenog zmijskog kralja, Krina mu ree:
"Vie nee p rebivati u reci Jamuni, ve u bezdanu oke
anskom. I di sad! I jo ti velim da e te Garuda, zlatna
s u nana p tica, smrtni nep rijatelj svih zmija i moje vozil o u
beskrajnom prostoru, potedeti zanavek - tebe kojeg dota
koh. " Prema jednom tumaenju, u toj omiljenoj legendi
re je, zapravo, o zame n i domaeg boanstva prirode an
I ropomorfn i m bogom, Krinom, koj i se kasnije stopi o s
Vinuom. Paralelu tom mitu moglo b i u grkoj mitologiji
1 32 J l lna i srednja Azija
predstavljati Apolonovo svladavanje podzemnog udava iz
Delfa, ije je proroite p risvojio taj grki bog, ubivi zmi
ju. Garudin znaaj ne ograniava se na i ndijsku mitol ogiju ,
poto u kambodanskoj arhitekturi itav hram poiva n a
leima te mitske p tice.
Polovina Vinuovih glavnih avatara su ljudska bia, a
polovina ivotinje. Riblje utelovljenje, matsja-a vatara,
poveza no je sa spasavanjem Manua od potopa. Do k urma
-a vali:ire dolo je kada je boanstvo, u obliju kornjae,
tajno pripomoglo penuanje okeana. Veprovsko ovaploe
nje, va.raha-avata.ra, tie se izbavljenja zemlje iz vodenih
dubi na, gde s u j e tokom n ekog drugog p ovodnja odneli
moni demoni kradljivci . A kao nrsimha-a vatara, " l avo
ovek", Vinu j e s prestola svrgnuo Hiranjakasipu, de
monskog kralja koji je zbog svog strogog isposnikog
ivota od Brahme dob i o dovoljno snage da I ndru istisne s
neba. Na p oziv ostalih bogova, Vinu je uzeo oblije pa
tuljka, vamana-a vala.ra, kako bi ponovo osvojio tri sveta
koja bee p risvoj i o demon Bali. Dok je taj otima bio za
okupljen pri n oenjem rtve na obali reke, p rie mu patu
ljak brahman i zamoli ga za uslugu. Pun potovanja i sves
tan svojih domainskih obaveza, Bali mu uslii molbu, ma
da mu bi jasno da e verovatno biti na gubitku zbog toga.
Patuljak ree: " T raim od tebe samo komadi zemlje, tek
koliko mogu p re meriti s tri koraka. Ne item ti n ita vie,
jer mudracu valja da trai samo onoliko koliko mu je po
trebno. " Tada siuni sveten i k naraste u kosrnikog goro
stasa, u dva koraka p ree itavu vaseljenu, a trei m kora
kom stade p oraenom demonu na glavu. Vie ratobornosti
pokazao je Parasu.rama, " Rama sa sekirom", avatar koji je
ubio kralja H imalaja, Kartavirju. Taj h i ljadoruki monarh
" bee tlaio i b ogove i ljude".
Junak n ajran ijeg sanskritskog epa, Ramajane, jeste
Vinuovo ovaploenje Rama, p otomak drevne solarne
dinastije. Rama se rodio k a o sin 'kralja D aarate iz Ajodje
zbog zastraenosti bogova p retnjama demona Ravane,
rakaskog kralja Cejlona, koji bee stekao izuzetnu snagu
Renik svetske mitologije 1 33
tekom p okorom i strogim oboavanjem Bra hme. Naime,
kada uplaeni b ogovi zamolie Vinua da ih spase, on se
pojavi pred D aaratom u rtvenom ognju i urui mu up
nektara da da sup rugama da piju iz njega. Daarata dade
polovinu nektara Kausalji, koja rodi Ramu s p olovinom
boanske sutine; etvrtinu napitka dobi Kaikeji, iji je sin
Barata jednom etvrtinom svojom bio bog; a ostatak dobi
Sumi tra, koja rodi dva sina, Lakmanu i S atrugnu, od ko
jih je svaki posedovao po osmin u boanske sutine.
Mudrac V ivamitra potrai mladoga Ramu kako bi se
ovaj suprotstavio rakasama. Opremljen nebeskim oru
jem i ohrabren Vivamitrin i m reima, Rama savlada sop
stvenu nevoljk ost da se bori p rotiv ene te ubi demonicu
Taraku. Posle toga mudrac dovede Ramu, zajedno s
njegovom braom, na dvor anake, kralja Videhe. Taj
vladar imao j e p redivnu ker p o imenu Sita, iju je ruku
n udio svakome ko bi uzmogao da savije udesni luk to je
n ekada pripadao ivi. Rama n e samo da savi luk ve ga i
prelomi. Sita se udade za njega, a braa mu se p oenie
nje n i m sestrama i roakama.
Kada doe vreme da Rama bude proglaen nasIed
n i kom svoga oca, Kaikeji, majka Baratina, n agovori Daa
ratu da ustolii Baratu kao kralja a da Ramu poalje u
petn aestogodinje progonstvo. Rama, Sita i Lakmana
krenue iz Ajodje i , p utujui na j ug, n astanie se u umi
D a n daki . Mada Barata odbi p resto i zamoli Ramu da se
vrati , ovaj ustraja na tome da izdri svih petnaest godi na
izgnanstva i p ostavi Baratu za svog namesnika. Tokom
toga razdoblja, Rama je iveo u Panavati.i u , oblasti pod
vlau rakasa, a njegova ravnodunost p rema udvaranju
S urpanake, Ravanine erke, dovede do sukoba sa Cejlo
nom. Da bi se osvetila Rami, S urpanaka p ods tae u svom
bratu takvu strast prema Siti da je taj demon silom odvede
u svoje kraljevstvo. U poteri za Sitinim otimaem, Rama i
Lakmana ubie Kabandu, bezglavo udovite, iji ih duh
posavetova da potrae pomo S ugrive, kralja majmuna. Uz
podrku svoga majmunskog domaina, S ugrive, i Hanu-
1 34 J una i srednja Azija
mana, okretnog majm unskog poglavice, braa pre oe na
Cejlon na Rama-setuu, " Raminom mostu", lancu stena u
kanalu izmeu I ndijskog potkonti nenta i tog ostrva, koji
dan anje mape b elee kao Adamov most. Zauzevi de
monsku prestonicu, oni ubie Ravanu i oslobodie Situ,
mada se u poetku Rama odn osio dosta sumnjiavo prema
njoj. Nevinost joj , ipak, bi dokazana inom istine, drevnim
verovanjem da e onaj koji je bez ijedne greke itavoga
ivota ispunjavao svoju dann u, dunost ili ulogu, biti u
stanju da izvede aroliju je dnostavno pozivajui samu tu
i njen icu za svedoka. To uini i Sita, " brazda". Majka zem
lja joj posvedoi, otvorivi se i primivi je u se. Ne mogavi
da izdri ivot bez supruge , neuteni Rama krenu za njom
u venost, ugazivi u vode reke Saraju. Vinu se , naravno,
dovodi u vezu sa prvobitnim vodama kao N arajana,
"hoda po vodi ". Odmara se na uvojima Anante, svetske
zmije.
Kao Krina, avatar iz Mahabharate, sanskritkog epa
koji sadri Bhaga vad-gitu, "Pesmu o boanstvu", Vinu
posmatra zbivanja sa uzvienije take. Ipak, Krina, naj
omiljenije boanstvo u I n diji danas, ispoljava i neke
veoma ljudske slabosti - prevarn osL nepotenje i lukav
tinu. Taj junak, o kojem su se isprele brojne legende i
skaske, verovatno je iveo u razdoblju nakon pada ci
vilizacije doline I nda, dok Arijci jo ne behu stigli dalje od
svojih prvih naseobina na severozapadu. Pozniji dodaci
pripovestima o njegovim j unakim podvizi ma uzdigli su
Krinu do ranga b oanstva, a u liku "svemonog princa
mudrosti" on " Aruni pokazuje najvii oblik velikoga
boga". Ova kosmika vizija otkriva se dok Krina vozi Ar
unina bojna kola u b ici izmeu Pandava i Kaurava. Tada
se " pojavie bezbrojne oi i usta i nebrojena tajnovita
oblija, sa svetl im ukrasima i plamenim nebesni m orujem.
Krunisan i blistav stajae udesn i , Bezmeni, Sveprisutni .
Kada bi se sjaj h iljadu sunaca mogao sakupiti n a jednom
mestu, bio bi to tek slabaan odblesak blistavosti n ajviega
gospodara . " Arunu prestravi i porazi to otkrove nje, koje
Renik svctskc mi tologije 135
"niko do tada ne vide " . Kada ga Krina , vrativi se u ljud
sko oblije, umiri, Aruni se ote uzdah olakanja: " Pono
vo sam onaj preanj i ! " Moda slino Petru, Jakovu i
Jovanu nakon preobraenja Hristovog, Aruna poe da
zaboravlja avatarovu boansku prirodu i prihvata njegovu
spoljanju, ljudsku p ojavnost. Uvek su se , meutim, pre
poznavale opasnosti takvog iZlaganja. Svami Vivekanda,
glavni Ramakrinin uenik, koji se objavio kao utelovlje
nje Vinua, ovo je rekao oko 1 885: "Kada se ljudi trude da
upranjavaju rel igiju, osamdeset posto njih postanu va
ralice, a oko petnaest posto ih poludi. Tek preostalih pet
posto stekne nekakvo neposredno znanje o istini i tako
zadobije b laenstvo. Stoga, budite na oprezu ! " Uprkos na
rasloj n arodnoj predaji o Krini, a naroito o njegovom
nestanom detinjstvu meu govedarima, vizija iz Bha-ga
yad-gite ostaje sveta knjiga hinduizma.
Krina, "mran i ", bio je poslednji pripadnik J adava,
starog pastirskog naroda. Vinu mu iupa dve vlasi kose,
jednu crnu a drugu sedu, i postavi prvu u Devakinu, a
drugu u Rohininu matericu. Crna vlas rodi se kao Krina,
a seda kao Balarama. Kansa, osvaja Mature, saznade od
nekog m udraca da e ga unititi Devakin si n , tako da je
nesrena majka morala da zameni Krinu za tek roenu
ke r kravara Nande i e ne mu Jasode. Tokom tog puto
vanja kroz seoske krajeve, Krina preduze broj ne podu
hvate. Naroito su se isticali pobeda nad Kalijom, otmica
keri kralja Gandarve i unitenje Saube, leteeg grada
Daitja. Od Agnija, boga vatre, pribavio je kolut. Takvi
podvizi verovatno su podstakli grke n aseljen ike u severo
zapadnoj I ndiji, ija su kraljevstva cvetala tokom I I veka
p.n.e., da Krinu poistovete s Heraklom. Jasoda je prvi put
postala svesna Krin inih naroitih moi kada mu je slu
ajno zavirila u grlo. Zaprepastila se ugledavi tamo itavu
vaseljenu. Dananje potovanje Krine, kao savrenog
obogotvorenja ivota, naglaeno je u njegovoj ljubavi pre
ma mlekarici (govedarici) Radi.
1 36 J U l ln i srednja Azija Reni k svetske mitologije 137

Dost igavi zrelost, Krina napusti govedare i vrati se u I ndra toliko bee uznemirio zbog videoeve n arasle moi
Maturu , gde ubi Kansu. U ratu izmeu Pandava i Ka da posla nimfu da mu opi ni ula - stie povlastice koje je
urava - a i s jednima i s drugima Krina je bio u srodstvu - traio, te se napokon pomiri i s Vasitom.
odigrao je kljunu ulogu, umnogome tako to je privo1eo
Ardu n u da uestvuje u bici kojoj bee sueno da se zavri
kao besmislen pokolj prijatelja i roaka. Krina podseti
J\rdu n u da mu je, kao katriji, dunost da se bori, te mu
ree da je " jedino junak iju duu ne dotiu okolnosti, koji
mirno prima kako uitak tako i bol, podoban za bes
mrtnost". Na samom bojnom polju, Arunu je podravao
Krin a, dok je Kauravama pomagala Krinina vojska. Ne
ko vre me po obustavi neprijateljstava, u Dvaraki , "gradu
kapija" u Guaratu, izbi pijana tua u kojoj Balarama
pogibe ispod drveta. Tada i samoga Krinu nehotice stre
lom ubi lovac Daras, ili " starost" .
Sledei Vin uov avatar b ie Kalki, ogat". Pojavie se
"
tokom sledeih 428 vekova kali juge, sadan.i eg svetskog
doba. U meuvremenu, poklonici Vinuovi smatraju tog
boga najviim od svih. Vinu je tvorac jer mu je iz pupka
izaao Brahma na lotosu. O n je, kao i Krina, odravatelj.
A poput ive, koji mu je, prema Mahabharati, izaao iz
ela, on je zatornik.

Vivamitra
Jedan od sedmorice velikih riija. Poticao je od kraljevske
loze i b i o katrijski sin sa osobinama brahmina. U Rig
vedi, zbi rci drevnih hinduistiki h himni, posredno se
pominje suparnitvo izmeu Vivamitre i Vasite, borba za
prvenstvo zbog kojeg ti videoci nisu prezali ni od nasilja.
Jednom prilikom Vivamitra naredi reci Sarasvati da mu
privede Vasitu da ga pogubi, ali, umesto da ga posluaju,
vode odnesoe Vasitu van Vivamitrinog domaa.i a. Na to
razjareni Vivamitra prometnu Sarasvatin u vodu u krv. U
Ramajani, medutim, Vasita poniava svog nepopustljivog
protivnika, te katrija odluuje da prevlada taj poraz sop
stvenim uzdizanjem do kaste brahmina. Na kraju Vi
vami tra neverovatnom pok orom i isposnitvom - ak se i
 1
ISTONA AZIJA
S I B I R
a
f Sibir Mongolij a Kina J apan

zfJ
BAJKA KO
JEZERO j ugoistona Azija

Karakorum e
-< ijakO
Na prostorima to ih je od Kine odvajao Veliki zid
G o odvajkada je preovladavao nomadski nain ivota. Bes
M Kamakura
krajnim pustolinama tumarala su krda koja su pripadala
lZ;W
. . U,...
DI
severnim narodima - Mongolima, Turcima, Tatari ma,
u
(? T unguzima, Hunima. Stepa, taj svet za sebe, sve do po
etka XIX veka predstavljala je stalan izvor zebnje za
Aziju i Evropu, ije su civilizacije oduvek poivale na in
tenzivnoj zemljoradnji i gradskim naseobinama. Pljaka
ke konjice upadale su iz stepe s takvom silinom da je strah
koji su ti nomadi izazivali uao u legendu. Najozloglaeniji
meu njima bio je Dingis Kan (oko 1 1 62-1227), koji je
naredio da se svaki otpor mongolskom oruju ima kazniti
potpunim istrebljenjem p rotivnika. Najvea .i e radost " ,
"
rekao je Di n gis Kan jednom prilikom, "potui svoje ne
prijatelje, progoniti ih, prisvojiti im imovinu, videti njihove
porodice u ritama, jahati im konje i oteti njihove keri i
ene. " I ako mongolskom n ajezdom u X I I I veku nije stvo
ren a svetska i mperija, razaranja izazvana tokom b rojnih
mongolskih p ohoda bila su strahovita, pri emu je Kina
f
I podnela najvei teret napada.
Mongolsko osvajanje Kine ( 1 279-1365) ipak je za
posledicu imalo uvoenje b udizma u Mongoliji i Sibiru,
poto je tibetski oblik budizma usvojen kao zvanin a reli
gija tog nomadskog carstva. "Crna vera " , prvobitna ani
mistiko-amanistika religija severa, ustupala je mesto
novoj, " utoj veri " . Mnogi stari narodni obiaji preiveli su
sa izmenjenim znaenjima, dok su se rani mitovi sauval i
zahvaljujui umeu p ripovedaa. Slabio j e , meutim, uticaj
amana, "vraa " , koji vie n ije bio iskljuivi uvar due.
Nekada su amani, ti duhovima opsednuti ljudi, trail i i
1 40 I st. ona Azija
vraa li izgubljene i l i otete due bolesnika. U transu i mah
nitosti, aman se uzdizao do sveta duhova, gde je sticao
vlast nad odreenim bestelesnim b iima, a naroito nad
bii ma vezanim za bolest i smrt, kako bi ih izagnao iz ljudi.
Tako pripadni ci b urijatskog plemena, koji nastanjuju oba
le B ajkalskog jezera, tvrde da je Morgan-Kara, nji h ov prvi
aman , bio u stanju da vraa na zemlju ak i due umrlih.
Tol iko je zbog toga bio uznemiren gospodar " drugoga sve
ta" da se poalio uzvienom gospodaru nebesa, koji odlui
da isk ua amana tako to e se doepati due nekog valo da je to mogue, kao to pokazuje pria iz IX veka u
oveka i staviti je u b ocu, zaepivi palcem grli. Kada se
taj nesrenik razbole, njegovi roaci zamolie Morgon
Karu da mu pomogne. aman uzjaha svoj arobn i b ubanj i
pretrai svaki kutak svemira dok n a kraju ne nae mesto
gde je gospodar nebesa uvao nestalu duu. Tada se vis
preni aman prometnu u osu, slete boanstvu na elo i
ubode ga tako snano da se gospodar nebesa tre i pomeri
palac s otvo a boce. Kralj neba i p ak ne htede da dozvoli
Morgon-Kan potpunu pobedu. Samanov let sa oslobo
en o m duom zamalo se ne pretvori u strmoglav pad kada
mu razgnevljeni bog razdera bubanj nadvoje. Od tada,
objanjava burijatska predaja, magijski bub njevi imaju
samo jednu kou, kao znak amanove smanjene moi .
S kineske strane Velikog zida, vraarije severnoazijskih
naroda n ale su svoje mesto u taoizmu, kineskoj religiji
pojedinanog spasenja. Taoizam je i mao dva izvorita.
Prvo su predstavljali filozofi iz razdoblja zaraenih drava
(48 1 -221 p.n.e.), koji su se povlail i sa dvorova fe udalnih
kneeva i provodili ivot u umama ili po planinama,
meditirajui o prirodi. Lao Ce, "stari filozof", jednostavno
je napustio civilizaciju. Tom " skrivenom mudracu" n ije se
nao grob , to je b i o upadljiv propust za doba koje je
Izuzetno mnogo dralo do potovanja predaka. "Konfuije
se kree u drutvu," p isao je Duang Ce (350-275 pre
n.e.), n aj istaknutiji sledbenik Lao Cea, " dok se ja kreem
van njega. " Taoisti su oseal i m udrost " u kostima",
odbacujui razradu drutvenih dunosti za koju su se
Renik svetske mitologije 1 41
toliko zalagali konfuijanci. Umesto da naglaavaju poro
dicu i p leme, tragali su za enskim i primljivim znanjem
koje se moglo pojaviti jedi no kao plod pasivnog stava i
p redavanja pri posmatranju prirodnih pojava. To filozof
sko shvatanje bilo je vano za rani razvoj nauke u Kini,
p oto taoistiko posmatranje i eksperimentisanje u alhe
miji p redstavljaju maglovite zaetke naunog metoda. Ti
upuenici pokuavali su da p ronau eliksir ivota, hemij
sko sredstvo za postizanje besmrtnosti. Uporno se vero
kojoj sluajno otkrie davno zakopanog kamenog kov
ega ispunjenog svilom uznemirava sedokosog oveka
dostojanstvenog izraza l ica, koji se pridie iz krinje, po
pravlja odeu i nestaje.
Drugi koren taoizma bilo je arobnjatvo VU8 udo -
tvorki i udotvoraca. Nji h ova simpatika magija olaka
vala je tegobni ivot seljaka, umirujui zlobne i zazivajui
dobrostivije duhove. Sauvane su pojedinosti jednog ob
reda vezanog za izlaganje pri rodnim silama - oekivalo se
da e kapi znoja to su se slivale niz lice i telo veca koji je
igrao ukrug pod uarenim suncem izazvati padanje ki nih
kapi . Mentalne moi vua takoe su omoguavale stupanje
u vezu s duhovima na onom svetu, mada plemstvo nije ce
nilo te nji h ove sposobnosti. Vu arobnjaci, zajedno s celo
kupnom tradicijom seoskih verovanja, ostali su nepo
dobni, p otpuno odeljeni od drutveno cenjenih obreda.
N ije se bez razloga taoizam, konfuijanskom pravoverju
nasuprot, oslanjao na primitivnu snagu vu, i.ji su a
manizam stalno osnaivali novi talasi zavojevaa sa severa.
Godine 6 1 5. ugled taoizma na dvoru poeo je da raste.,
Kineski car je tada po prvi p ut prineo rtvu Lao Ceu, ali
taj obred n ije zaista ugroavao premo konfuijanstva.
Samo je mahajanski b udizam stalno teio da postane n aci
onalna religija, pa je utakmica s tom stranom verom preo
b razi l a taoizam u organizovanu crkvu. B udina uenje vri
l o je snaan uticaj na svim razinama kineskog drutva. Sve
do n aeg doba, samo je I n dija , sveta zemlja za istonu Azi-
1 42 I s t o I IiI .\zija
ju, uticc t \ a na K i n u . I pa k jc ta jedinstvena kineska sposob
nost apsorbuvanja drugi h naroda, bilo Tatara bilo Mon
gola bilo mandurskih osvajaa, uticala i na razvoj budiz
ma. Na kraj u je uvezena vera prilagoe na kako bi odgova
ra la ki neskom drutvu, umesto da nova religija promeni
Kinu. B udistika crkva prilagodila se konfuijanskoj dra-
Vl.
Prema predanju, kada se 551 . pre n.c. rodio Konfuije ,
pojavio se i /jn (jednorog) i ispljunuo komad ada na
kojem je pisalo da e Konfuije biti " nekrunisani car" .
Jednorogovo proroanstvo pokazalo se tanim. Mada jc
Konfuije za ivota ostao malo poznat i zanemarcn uitelj ,
uticaj njegove misli na potonju istoriju Kine b i o je og
roman. Ovosve tsko uenje tog moralnog filozofa pred
stavljalo je feudalnu etiku koja je od monarha oekival a
da vlada dobroh otno i iskreno. Vladar je bio sin neba iji
je skladan odnos sa duhovnim carstvom obezbeivao dob
robit naroda. Nedostojnost monarha odraavala bi se na
stav neba, .5ang nja, b kao to se "zemlja tresla" i " reke
sahnule" tokom sunih godina za vl adavine despota, loeg
sina. Primitivni obredi oboavanja predaka, koje je konfu
ijanska filozofij a tako uzdigla do nivoa moralnog zakona,
predstavljali su ceremonijalno susretanje dvaju svetova,
duhovnog i zemaljskog. Ti obredi leali su u osnovi vlasti
- prestola, plemena i porodice.
Konfuijev stav prema religiji bio je sasvim praktian.
"Prema duhovima se odnosim sa strahopotovanjem",
govorio je uen icima, "ali ih drim na odstojanju " . Nije
poricao postojanje duh ova , ve je jednostavno morao da
razmilja o mn ogo emu drugom na ovome sve tu. Bio je
prilino sumnjiav p rema ljudskoj moi shvatanja. U tajne
ncbeskog carstva nije se moglo proniknuti gatanjcm ili
zvezdoznanstvom. Ta nesklonost Konfuijeva da se izjasni
o religiji proizve la je oseaj ravnotee kako na duhovnom
tako i na ovozemaljskom planu. Ta ravnotea pomagala je
tradicionalistima koji su se protivili gorljivosti budizma.
Car Tang Huej ang zakljuio je 845. da je svetenstvo
Reni k svetske mitologije 143
postalo suvie brojno, a mere koje je p reduzeo kako bi
reio to p i tanje bile su prilino jednostavne. Svi kalueri i
kaluerice u Kini, nji h dvesta ezdeset hiljada petsto, car
skim dekretom postali su svetovnjaci . Nakon toga, poslovi
verskih redova stavljeni su pod strogu p asku, koja je obu
hvatal a i vrbovanje novih verskih slubenika, kao i vlasni
ka pita nja. Iako je zahvaljujui tom skepticizmu kineska
istorija ostala neukaljana verskim ratovima, njime je, s
druge strane, ograniena matovitost verske spekulacije.
Mitologija je mahom ostala branjevin a taoizma i b udizma,
naroito nakon to je b udizam pokleknuo pred kineskom
politikom tradicijom jake sredinje vlasti , prihvativi ulo
gu narodne, a ne dravne, religije. Kineski um obogatio je
budistiku kosmologiju, podstakavi razvoj nekol iko na
predni h kola b udistike misli , ali se u istonoj Aziji razvoj
te religije dovrio u Japanu. U X I I veku istaknuti neokon
fuijanac u Si smelo je ustvrdio: " Nema na nebu nika
kvog oveka koji prosuuje o gresima."
Knez otoku (572-62 1 ) , japanski pandan caru Kon
stantinu, uporedio je tri etika sistema svoje zemlje sa de
lovima drveta. intoizam je predstavljao glavni koren
urastao u b ogato tle n arodnog predanja, konfuijanstvo je
bilo vrsto stablo i kronja drutvenog poretka i nauke,
dok je b udizam izazivao cvetanje verskih oseanja, zrelih
plodova duhovnog razvoja. Shvatanje da se ta tri razliita
puta oslanjaju jedan na drugi prevladavalo je sve do
politikih p reokreta u XIV veku, kada su verski sukobi
besneli n aporedo s feudalnim ratovima.
intoizam, " put bogova", autohtona religija japanskog
naroda, za razliku od b ucuda, " Budin og puta", uvek je
ostao u ii nacionalnih stremljenja, jer je potovanje vla
dajue porodice nerazdvojivo povezano sa slavljenjem
Amaterasu, boginje sunca. Kao pretkinja kraljevske kue,
ona je glavno boanstvo u velikom n arodnom p an teonu,
ali je i sama tek najvie oitovanje nevidlj ivog duha vase
ljene, Kunitokotaija. Mada su vlasti Rodravale in to
izam, iji se h ramovi n a l aze posvuda po zemlji , on nikada
1 44 Istona Azija
nije dostigao organizovanost n acionalne crkve. Umesto to
ga, intoizam je svojevrsno p otovanje domaih duhova,
predakih sila, prestola i porodice. Taj moralni naglasak
osna.i la je konfuijanska etika, koja je 'p osle I I I veka
prodrla u Japan zahvaljujui Korejcima. Cak su usvajani
kineski nazivi za razliite odnose i vrline neophodne u
drutvenom optenju. Prvi neposredni i zvanini kontakt s
Kinom, meutim, zbio se 607, kada je knez otoku poslao
poklisara u Kinu. Uskoro su kalueri i uenici krenuli za
poslanicima, to je kao posdicu imalo ogroman uticaj
ki neske kulture na Japan.
Najsnanije su na .Japan uticali novi pravci u budizmu
ko.j i su nastajali u to vreme, kao npr. an eung, ili " kola
unutarnjeg svetl a", iji je vrhunac u .Japanu bio zen. U
mitologiju je ta nova vera prenela dosta od indijske
matovitosti , kao i ogromne vremenske razme re i bezbroj
ne oblike, zajedno s tananim dodacima kineske umnosti.
Ne samo da je razuena ikonografija "veli kog vozila" pod
sticala razvo.; .; apanske mitologije ve je prisustvo budis
tike knjievnosti izuzetno uticalo na japansku narodnu
predaju. Otvorena spoljanj i m uticajima, ba kao to je
bila otvorena i za pripadnike n aroda koji su naseljaval i
kontinent n a zapadu i ostrvlje n a istoku - " zemlja koja
gleda sunce" n ije se mnogo s kanjivala da preuzme strane
i deje i dalje ih razvija. Japan predstavlja Sicil iju istone
Azije.
Re I ndokina, stari naziv za zemlje najblie junoj
kineskoj granici , upuuje na istorijsko iskustvo Kambode,
Laosa i Vijetn ama. Tu su se sretale dve drevne tradicije,
i ndijska i kineska, mada su politike i verske ideje kon
fuijanstva vrsto ukorenjene samo u Vijetnamu. Kinezi
nisu uspeli da izvezu svoju kulturu u oblasti kojima nisu
neposredno upravljali. Od udaljen ijih kraljeva bio im je
dovoljan pristanak na nejasno odreen vazaini odnos. Za
prekomorsku p olitiku Kine karakteristian je odnos pre
ma sultanu Malake, blizu ijeg je grada 1 406. slavni kineski
vojskovoa eng Ho osnovao p rivremenu pomorsku ba-
Renik svetske mjtol ogije 145
zu. Kinezi su bili dobrodoli u Malaki , dravi koja skoro
bee stekla nezavisnost i iji je vladar tri puta putovao u
Peking kako bi se kineskom sizerenu zakleo na vernost.
To to je sultan poeo da vl ada kao budista da bi kasnije
postao musliman n ije uopte zab rinjavalo trpeljivog Sina
neba.
Kamboda i Laos, zajedno s Tajlandom, Burrnom, Ma
lezijom i zapadnim delom I ndonezije, Sumatre, Jave i
Balija, prvobitno su bili pod hin duistikim uticajem, mada
ih nikada nijedna i ndijska drava nije pokorila. Ne postoje
zapisi iz kojih bi se videlo kako je tano do toga dolo, ali
su verovatno u te krajeve najpre stigli trgovci iz june In
dije u potrazi za zainima, koristei se monsunskim vetro
vima kako bi lake upravljali brodovima. Za njima su doli
brah mini, koji su preobraali poglavice vladajuih ple
mena u poklonike hinduistikog p anteona i osnivali kra
ljevstva po uzoru na drevni indijski sistem kraljevanja.
Prema jednoj kambodanskoj legendi, i ndijski brahmin po
imenu Kaundinja dospeo je u Kambodu na trgovakom
brodu u I veku i oenio se domaom princezom, postavi
tako vladar te obalske zemlje. Za pri ncezu se tvrdi lo da je
bila l1agini, zmija-devojka, jedna od mnogih koje se po
minju kao pretkinje junoindijskih dinastija. Uticaj tih
dose ljenika bio je sn aan i trajao je nekoliko stolea, a
docnije ga je poveao dolazak budistikih kaluera, koji su
napustili 1 9diju kada je oiVljavanje h induizma zapretilo
da ugasi njihovu religiju. Kalueri-misionari doneli su
stariju od dveju budistikih tradicija, hinajanu, ili "malo
vozilo", koja je bila posveena pojedinanom spasenju a
monako samoobuzdavan;e prikazivala kao sredstvo za
postizanje tog cilja. Kra (jevi rividave iz sajIendraske
dinastije pozdravili su novu religiju, a natpis iz 778. sve
doi o izgradnji svetilita u njihovim oblastima na .Javi. Us
koro je n asred tog ostrva sagraen najvelianstveniji saj
lendraski spomenik - ogromna stupa koja predstavlja Bo
robudura. Njeno podizanje s poetka IX veka dokaz je
bogatstva rividave, dominantne drave u jugoistonoj
1 46 Istona Azija
Aziji , dok ikonografija stupe otkriva silaznu liniju " malog
vozi la " , koje ve tada zaostaje za snanijim "velikim vo
zi lom" - mahajanskom tradicijom, s njenim idealom spa
senja za sve i razvijanjem discipline narodne pobonosti i
univerzalnog svetovnog bogotovanja. Danas se hinajana
mahom odrava u Burmi i T aj l andu.
Opadanje moi hinduistiko-budistikih drava u indo
neanskom arhipelagu bilo je posledica vulkanskih erup
cija, gladi, krvavih ratova i postepenog prodora musli
manske religije. Islam se, n aime, irio ovi m ostrvljem ot
kad je pred kraj X I I I veka stekao prvo uporite na severo
zapadnoj obali Sumatre. Uskoro je Malaka postala musli
manska, a posle toga je i vei na doseljenika iz I n dije ispo
vedala tu veru. Preobraanje lokalnih naroda uglavnom se
odvijalo mirno, ali nita manje odluno. Sa izuzetkom
ostrvca Bali, koje se tvrdoglavo dralo svoje hinduistike
kulture, mitologija i umetnost ove prekomorske Indije
sahnuli su i nestajali pred i konoborstvom islama. Samo na
istonoazijskom kontinentu hi nduizam i budizam opsto
javali su kao nacionalne religije , i pored toga to je sukob s
Tajlananima primorao Kambodance da 1 450. napuste
svoj ogromni h ramovni kompleks Ankor Vat i p ovuku se
n ie prema izvoru reke M e kong.
Ostatak jugoistone Azije predstavlja obl ast koja nije
p ri mila ni kinesku ni indijsku civilizaciju i koja svoju sa
danju kulturu najvie duguje skoranjem prodoru islama i
hrianstva. Tu spadaju Fi lipini, koje su panci zauzel i
1 521 , znatan d e o velikog ostrva Bornea, Celebes i Am
bojna. Autohtonu rel igiju inio je primitivni animizam, a
tamo gde on i danas postoji - npr. u istaknutoj usmeoj
tradiciji plemena B ornea - nailazimo na mitologiju punu
duhova i utvara vezanih za prirodne pojave. To je uda
ljen a obala mitolokog sveta, tik izvan struja glavnih tra
dicija. I ndijske i kineske i deje n ikada nisu stigle do nje, a
zapadnoazijska misao dospela je tu preko posrednika,
h rianske Evrope ili arapskog islama. Taj deo jugoistone
Azije predstavlja kraj sveta, uju - ime koje je narod
Renik svctske mitologije 147
Dajaka is Saravaka nadenuo u dungl u zarasloj unu
tranjosti zemlje.
Adisit
Bukvalno, "rodilja". B oginja majka Jakuta, naroda tur
skog p orekla koji nastanjuje podruje oko reke Lene u
Siir . Za "majk kolevki " ve rovalo se da prisustvuje po
roaJ U svake svoJe poklonice. Bila je A disil-idaksil-ko
!an, " majka rodilja i h raniteljka " . S nebesa je sputala du
su no ? roeneta k k o bi moglo da nastane celovito ljud
.
sko bice . ruga Sibirska plemena veroval a su da b oginja
.
majka obl av na nebu na sedmospratnoj planini, gde
sv om pOJ dl l1cu odreuje sudbinu, zapisujui je u zlatnu
knjigu po njegovom roenju.
ltajs i Tatari priznavali su boginju zvanu "majka
mlecnog Jezera " , ali kod samih Jakuta postoji udan mit o
b lom mla u koji je naiao na mirno mleno jezero"
blIzu kosmickog drveta, svetskoga stuba " I l in-aJ-lodona,
"belog gospodara tvorca " . Potraivi blagoslov drveta, beli
mla ? i oseti toplinu lahora, zau drvo kako puca i ugleda
bogl l1J u kako se die iz korenja i nudi mu mleko iz svojih
punih grudi . Utaivi tako e, on oseti da mu se snga
usto ruuje . Tako su zdrueni boginja majka mlekopi
tatelJIca I drvo ivota. Znaaj kosmikog drveta, bilo kao
nebesko stuba bil ? kao izvora plodnosti , vidi se iz druge
ulo e kOJu ono vri - kao kolac za privezivanje zvezda to
lutaJ u nebom.
Amate rasu
.'apanska b oginja sunca. Mi tovi o njoj ine najvaniji deo
.J. apanske a utohtone vere intoizma, "puta bogova" . Ta na
rodna tradicija u osnovi nije toliko religija k ol i ko skup
.
drevI1lh verovanja i obiaja koji su se malo promenili za
rro eklih h i ljadu godi na, uprkos prodoru konfuij anstva i
budizma u Japan. Amaterasu je istono azijska sestra Ina
ne, sumerske boginje plodnosti i ljubavi.
 1 48 Istona Azija
Glavno p redanje vezano za Amaterasu jeste pnca o
izmamljivanju te blistave b ogi nje iz njene nebeske peine
u kljunom trenutku ,za svet. Amaterasu se bee povukla u
peinu zbog loeg vladanja svoga brata Susanova, boga
oluje. Premda je more bilo njegovo carstvo, to " hitro, ne
obuzdano b oanstvo " zapostavljalo je svoje dunosti ve
zane za more, pravei svakojake izgrede i diui graju na
ze mlji, kojom je prethodno dobrohotno i mudro vladala
Amaterasu. Ogluivi se o sestrino preklinjanje, Susanovo
je unitavao pirinana polja, upao drvee, ruio ak i je vlast nad svetom, a verovanje u nju kao u n ajvanije
svete graevine. Na kraju je probio rupu u krovu njene
tkaonice , na smrt joj preplaivi dvorkinje, a samu boginju
sunca oterao je u peinu. Tek kada je Amaterasu zatvorila
ulaz svoga pribeita, zakraunavi vrata tako da se nisu
mogla pomeriti, bogovi shvatie koliko je osion bio Susa
novo. On bee kriv za trajan nestanak sunca, bez ijih bla
gotvornih zraka nema ni vaseljene. Tama prekri svet, zli
dusi se razularie, a nebesko m notvo obuze panika.
Na dnu mirne nebeske reke, ama-no-jasu-ga vare, skup
tina bogova zakljui da mora privoleti Amaterasu da se
vrati. Bogovi izloie mnoge dokaze svoje delotvornosti,
kao to su ogledalo, ma i ponude u odei. Posadie i veli
ko drvo i ukrasie ga dragim kamenjem. Postavie petlove
pri ulazu u peinu kako bi mogli bez prestanka da ku
kuriu. Zapalie vatre i priredie ples, uz pratnju glasne
m uzike. Toliko zabavna i poletna bee igraica, boginja po
. imenu Uzurne, da se " osam miliona prisutnih boanstava "
smejalo sve dok se vazduh ne ispuni njihovom grajom,
p otresajui veliku nebesku ravnicu.
Zauvi zvuke veselja, b oginja neba p oele da sazna ta
se to deava n apolju. Otkrinuvi vrata svoga utoita, ona
upita bogove kako im u takvoj tami moe biti do smeha.
Uzume joj lukavo odgovori : " Radujemo se i veselimo jer
p ostoji jo svetlije boanstvo od boginje sunca." Dok je
Uzume govorila, dva boga prin esoe ogledalo i s puno po
tovanja pokazae ga Amaterasu, koju zablesnu odraz
vlastitoga lika. Dok je ona posmatrala ogledalo, jedan sna-
Renik svetske mitologije 1 49
an bog proiri otvor pei ne , uhvati Amaterasu za ruku i
izvue je iz skrovita. Na to drugi bog rastee slamnato
ue, zvano imena va, preko ulaza u peinu i ree: "Ui
unutra vie nikada nee." Tako se Amaterasu p onovo
pojavi. Svemir ponovo bee blistavo obasjan, zle sile se po
vukoe, a red i mir vratie se na zemlju. Posle toga sunce je
bilo odsutno samo nou, poto je ue imenava spreavalo
Amaterasu da zauvek n estane.
Pobeda boginje sunca nad bogom oluje obezbedila joj
boanstvo bilo je povezano s tradicijom po kojoj vladarska
porodica potie od b ogi nje sunca. Amaterasu je b i l a naj
vie oitovanje Kunitokotaija, nevidljivog, transcendent
n og ali i imanentnog duha svemira. Sunce se retko javlja
kao boginja a ne kao bog, to je moda ostatak iz naj
arbainijeg razdoblja svetske mitologije. U zaplaenosti
Amaterasuinoj, njenoj p atn.ii zbog Susanovovog h a ranja i
njenom bekstvu pred njegovim nesmiljenim neprija
teljstvom moemo nazreti neto od one ncnosti koju su
prvi Japanci oseali prema daru svetlosti. Amaterasu 'ie
bila predivna boginja, dobrostiva, samilosna i blag a,
boanstvo koje je uivalo da po svojim omiljenim ostrvima
rasipa ivodajne sunane zrake.
Amid a-nioraj
Od svih bogova u japanskom b udistikom panteonu, " Bu
da beskrajne svetlosti " najblii je zapadnoazijskom i ev
ropskom pojmu uzvienog a ipak linog boga. Amida-nio
raj, japanski Amitaba, p redstavlja velebno pribeite na
koje poklonik pomilja u samrtnom asu.
Strogo posmatrano, budizam porie postojanje trajnog
odmorita due i govori o venom toku promene u moral
noj prirodi pojedinca. Ali taj kontinuitet, beskraj n i krug
ponovnog raanja p rouzrokovan karmom, gre h om, u
mahajanskoj tradiciji obuhvatao je b rojna carstva p osto
janja, od n ajviih n ebesa do n ajniih paklova. Japa nska
mitologija obi l uje p ojedinostim a o hodoau due do tih
1 50 [st ona Azija
carstava i njenom povratku iz njih, kao i o duhovima onih
koji, moda kao tengui , lebde u meuprostorima. Najomi
ljenija predanja tiu se raja iste zemlje, Gokuraku Do
doa, carstva A mida-nioraja. U tom nebeskom prebivalitu
nalazi se lotosovo jezero s gajevima ambrozije. Na drveu
posutom draguljima milozvuni zvonii vise sa grana, na
koji ma ue p rekrasne ptice, dok iznad Bude i njegovih
svetaca krue anel i, rasipajui latice noene umil nim
povetarcem.
Sektu dodo, ili "istu zemlju", osnovao je monah
Genku, poznatiji kao Honen ( 1 1 33-1212). Nastala je kako
bi zadovoljila duhovne potrebe razdoblja drutvene i pri
vredne krize. Prethodno su sledbenici Amida-nioraja vero
vali da je njegova samilost jedini put spasenja i da se blii
kraj sveta. S Honenovim uenjem pojavila se posebna
doktrina pobonosti, zasnovana na jednostavnoj veri u Bu
dinu dobrotu i njegovu milostivu spremnost da spase sve
ljude. Prema I-Ionenu, ko god iskrena srca zaziva sveto ime
Amida-nioraja moi e da po svretku svojih zemaljskih
dana ue u zapadni raj iste zemlje. Na Honenovu svest
duboko i trajno je uticalo razbojniko ubistvo njegovog
oca. Umirui , ovaj je zatraio od svoga mladog sina da
oprosti njegovi m napadaima
" i da se "trudi da ljude vodi
p utem ven oga spasenja . Honenovu metodu i nilo je pot
puno ukla njanje mistin i h elemenata i kaluerske strogos
ti iz oboavanja Amida-nioraja. Odlikovala ju je otvore
nost deteta punog povere nja . Taj jednostavni pristup nije
bio bezopasa n , umnogome i zato to se zazivanje svetog
i mena moglo izroditi u mehaniko izgovaranje prazne
formule.
B e n te n
Sarasvati , hinduistika rena boginja, preobraena j e u ja
panskoj narodnoj predaj i , kao Benten, u duha muzike,
uvarkinju reitosti i donositeljku bogatstva. Kao boan
stvo srene sudb i ne, omiljena je od X I I veka, a o njoj i nje
nim svetilitima isprele su se mnoge lokalne legende. Na
Renik s\'etske mitologije 151
jednom ostrvcetu b lizu Kamakure sagraen je hram u ko
jem se slavi venanje te boginje i zmijskoga kralja. Prema
predanju, zmijolikost njenog ljubavnika uzrujala je Ben
ten , koja se veoma nevoljko prepusti la njegovom zagrljaju.
Davnanje je verovanje da u morima koja zapljuskuju
Japan obitavaju zmijski narodi.
Biamon-teno
Jedan od nebeskih uvara sveta. Uspeno ga je zazivao
knez otoku 587. tokom pohoda na antibudistika pleme
na Japana. U ikonografiji se Biamon-teno poj aVljuje kao
moan monarh u oklopu i naoruan kopljem.
Bodidarrna
Kineski Ta-mo i japanski Daruma - osniva budistike
"kole unutarnjeg svetla", an Cung. Ta sekta predstav
lja l a je jedan od najistaknutijih i najizvorniji h proizvoda
kineskog uma, dok je zen, kao njen vrhunac, duboko uti
cao ne samo na iston u Aziju ve i na Zapad.
Bodidarma je oko 520. stigao u Nanking iz june In
dije . Oko tog zagonetnog oveka, koji je ubrzo postao sla
van, izatkale su se mnoge legende. O snazi B odidarmine
linosti i danas se poneto moe n aslutiti iz sledee prie o
njegovom razgovoru s kineskim carem. Audijencija je bila
kratka i bez mnogo nepotrebnih rei. Car objasni kako je
osnivao manastire, podravao prevodioce i inio milosrdna
dela ne b i li podstakao veru, a zatim upita Bodidarmu
kakve je zasluge stekao tim svojim postupcima - to je sa
stanovita mahaj anske doktrine postepenog p rosvetljenja
predstavljalo sasvim razumno p itanje. Bodidarma mu
odgovori: "Ama b a nikakve." Zapanjeni car upita pose
tioca za prvo naelo b udizma. " Ne postoji takvo n aelo",
bee odgovor, "jer, kako je sve praznina, nita se ne moe
smatrati svetim." Ko si ti onda?" zapita car. " Ne znam",
odgovori Bodidarma. " Napustivi Nanking, Bodidarma je
otiao na sever i skrasio se u jednom manastiru, provevi
ostatak ivota u meditaciji - zurei u zid".
"
1 52 [SLOI lH Azija
U drugoj legendi pripoveda se o prenosu svesti sa
? didarme na njegovog n aslednika Huej Koa, drugog pat
njarha. Buej Ko mol.jae indijskog mudraca da ga podua
va, ali ga je ovaj stalno odbijao. Kineski uenik ipak osta
de d.a meditira ispred hrama, strpljivo ekajui u snegu da
Bodldarma konano popusti. Jednoga dana, ne mogavi
vie da izdri neizvesnost, Huej Ko odsee svoju \evu aku
i posla je unutra. Na to ga Bodidanna upita ta eli. Huej
Ko zatrai umnu smirenost, ali kada mu Bodidarma ree
da pokae svoj um, ovaj ne mogae da ga pronae . Na to
indijski mudrac ree: "Vidi, smirio sam ti um!"
Buej Ko je doiveo jedinstven blesak uvida: iznenadno
bue nje - tUI1 vu prema kineskoj koli an, ili salOli u
zenu. Bodidarma je u iston u Aziju uveo duhovnu tra
di ju o a je izbegavala svete spise i nije upotrebljavala
recI . B\O Je to metod "neposrednog ukazivanja na oveiju
duu", kojim se opaalo unutarnje "budinstv;" svih. Svaka
spona s ljudskim drutvom, izraena bilo svetovnim bilo
monaki m propisima, iezavala je poput praine u takvom
trenutku. Bez umanjivanja Bodidarmi nog doprinosa, moe
se rei da tu postoje oigledne paralele s taoistikim kvije
tizl"?om, I: aroito u pogledu nepostojanja formalne organi
zacIJe kOJa se smatra neophodnom u potrazi za znanjem.
Han an, uveni kineski pesnik monah iz IX veka, b i o je
veoma nalik taoistikom isposniku - druio se sa oblaciIll a
na stenovitoj padini, gde je itao Lao Ceova dela i budis
tike spise.
Legende o Bodidarmi zadrale su deo snage udarnog
talasa koji je on proizveo . Jednom prilikom Bodidarma je
zaspao tokom meditacije i toliko se raestio da je odsekao
sopstv.ene one kapke. Iz njih je izraslo prvo ajno drvo,
od kOjeg su monasi potom spravljali napitak.
B uga
B ukvalno, "bog". Vrhovno boanstvo T unguza u Sibiru.
Od gvoa, vatre i zemlje stvorio je p rvo dvoje ljudi. Od
zemlje im je n ainio meso i kosti, od gvoa srca, od vode
krv, a od vatre te\esnu toplotu.
Reni k svetske mit ologije 1 53
Cao uen
Kineski bog kuhinje, taoistiko boanstvo iz davne pro
losti. Hram mu predstavlja mala nia blizu pei, dugo sma
trana najvaniji m komadom n ametaja u kui . Ishrana je u
Ki neza predmet stal nog zan imanja, mada je jedan Cao
uenov poklonik b i o dugog veka zahvaljujui dvostrukom
daru: nije stario, a mogao je da ivi a da ne jede. Cao uen
se prikazuje kao blagorodan dostojnik okruen decom.
D ai n ii-nioraj
Buda Mahavairoana, "veliki p rosvetlitelj", predstavljao je
Prosvetljenikov p oseban oblik u ingonu. Tu japansku
sektu, ije ime znai "istinita re", osnovao je Kukaj (774-
835), poznatiji po svom posmrtnom zvanju Kobo-daiija,
"iritelja zakona". Godine 804. Kobo-daii stigao je u Ki
nu, gde su ga uputili u ezoterino uenje en jena, ili "ko
le isti nite rei ". V rativi se u Japan 806, osnovao je mana
stir na brdu Koj a i propovedao tajnovito uenje ingona.
Kobo-daii je postao nacionalna veliina 826, kada je ime
novan za opata velikog hramovnog kompleksa u Mijaku.
Zakljuivi desetak godina docnije da je svoju ovoze
maljsku misiju priveo kraju, taj je kontemplativni monah u
samadhjju dao da ga ivog sahrane na usamljenom mestu
na brdu Kajo. Veruje se da njegovo telo ni kada nije stru
nulo ve e uskrsn uti po dolasku Mirokubosacua,. Bude
koji tek treba da stigne.
Legenda kae da ga nita n ije moglo uznemiriti. Jed
nom su morske guje pokuale da mu poremete meditaciju,
ali i h Kobo-daii rastera maijom, usmerivi n a nji h zrake
zvezde veernjae. D rugom p rilikom, dok se molio u hra
mu, upotrebio je magini krug kako bi zbunio demonskog
Onija. Kobo-daii je tvrdio da boanstva i demoni iz raz
liitih religija predstavljaju ispoljavanja Dainii-nioraja, i
je telo obuhvata vasceli kosmos. Dainii-nioraj p risutan je
ak i u trunici praine. Takvo shvatanje odraava pokuaj
ujedinjenja razliitih panteona, pronalaenja jedinstva
u nutar rastue teoloke razuenosti.
1 54 lst.ona Azija
Dain ii-nioraj se prikazuje kako sedi na belom lotosu,
u dubo koj, smirenoj kontemplaciji . Od njega se kruno
ire njegove eman acije - bodisatve, sveci i bezb rojna bia
koja ine univerzalni poredak. Ta ispoljavanja su idealni
obl ici , neunitive mogunosti koj i ma je sueno da se
oituj u u dinamikom vidu vasione. To su kon-ga-kaj,
"elementi dijamanta", a njihova oi tovanja se pojavljuju u
tal-za-kaJ', neproienom, " primitivnom elementu". po
mou sloenog obreda, kako tvrdi ingonska sekta, mogu
e je prizvati arobne moi koje Dainii-ni oraju doputaju
da bude prisutan n a zemlji.
Dizo-bosacu
Kineski Ti Cang, japanski Dizo - bodisatva Kitigarba -
veno luta paklenskim carstvima, teei namuene due i
izbavljujui ih iz tame sopstvenim prisustvom. I zgleda da
Kitigarba, "onaj ija materica bee zemlja" nije bio od
omilje n ijih bodisatvi u I ndiji, gde se pojavio relativno kas
no, ali njegova povezanost s presuivanjem umrlima ve
oma je privlaila kineske budiste. Ti Cang, docnije Dizo,
postao je savetn i k i uteitelj mrtvih. Obino se predstavlja
kao monah blagog izraza lica i obrijane glave, odeven u
dugaku halju i sa tapom na ijem jednom kraju zvekeu
prstenovi. tap - koji se prvobitno, u I ndiji, zvao hakara
zbog zvuka "hak" koji je proizvodio - najavljuje inae ti
hog prosjaka koji hoda ulicom ili prilazi s prosjakom
zdelom po svoj dnevni obrok. Budistiki monah nikada ne
trai milosre niti ga priznaje. Jedini zvuk dolazi od tapa,
koji je u rukama Dizo-bosacua dovoljno moan da razag
na sile zla.
Japanska sekta dodo ( " ista zemlja") neguje mit o
Dizo-bosacuu kao o ocu i majci" detinjih dua zaroblje
" skim crtama kako pluta okeanom. Uzvieni bog udahn u
nih na paklenskoj renoj obali a sve zbog alopojke nji
hovih roditelja. U mesto da se mole za ponovno roenje tih
dua, oajn i roditelji obuzeti su gorkom tugom zbog ras
padanja njihovih telaaca. Veruje se da ta nasukana deca
dane provode gradei od kamenja s rene obale mala
Renik svetske mitologije 155
svetilita za svoje porodice, koj a demoni nou rue gvoz
denim ipkama.
Erlanga
.Tedini balinezijski princ koji je vladao ostrvi ma Balijem i
Javom. Oko njegovog zanimljivog ivota isplele su se broj
ne legende, a njegov posmrtn i kip predstavljao je ViIma
koji sedi na Garudi, zlatnoj sunanoj ptici .
Erlanga se rodio 991 , a rodno ostrvo napustio je kao
mladi da bi stigao na javanski dvor, gde se oenio prin
cezom i postao ju varada, mladi kralj" zaduen da vlada
"
odreenom pokrajinom. Godine 1 006. kraljevstvo je pok
leklo pred stranom najezdom, kraljevska kua je desetko
vana, lokalne poglavice uvukle su stanovnitvo u graan
ski rat, a juvaraa je bio prin uen da, poput pustinjaka,
l uta umama i planinama. Trebalo je tri deset godina es
tokih borb i da se obnovi nacionalno jedinstvo, ali Erlanga,
obavivi taj zamani posao, podeli kraljevinu - posle
vlastite kratkotrajne vladavine - izmeu svoja dva sina, a
sam se povue u samou isposnike el ije, gde je i umro
1 050. Erl anga je bio veliki obnovitelj i odravatelj i ute
lovljenje Vinuovo. Tu poast delio je sa kmerskim kra
ljevima Kambode.
Erl i k
U sibirskoj mitologiji, duh zla koji s e katkad smatrao
prvim, u nemilost palim, ovekom. U l aponskoj mitologiji
uvek je bio gospodar podzemnog sveta", udovini za
"
titnik dua pokojnika.
Kod altajskih Tatara postoji legenda o Erlikovom n a
stanku . .Tednom prilikom Ulgan spazi pare blata sa ljud
ivot toj grudvi blata a stvorenju nadenu ime Erlik. Pri
jateljstvo izmeu Ulgana i Erlika, meutim, ne bee dugog
veka, jer je oholost ovog potonjeg dovela do njegovog
progonstva u morske dubine, gde je postao kralj mrtvih.
1 56 [stona Azija
Uprkos toj njegovoj strahobnosti, koju je delom bez sum
nje dugovao tibetskom shvatanj u Jame kao simbola uni
te nja, altajski Tatari nikada nisu poricali da je Erlik pra
otac oveanstva. On je i dalje bio " otac" . Na paralelan
mit o opredeljenju za zlo nail azimo u persijskoj prii o ocu
i majci ljudskoga roda, Majeu i Majane, koji su odbacili
mudroga gospodara zarad zlog Ahrimana. Zanimljivo je
da su Tunguzi oko reke Amura verovali da su prvo dvoje
lj udi , Kadau i Mamaidi, bili amani koji su svoje arobne
moi koristili kako bi zagospodarili "zemljom s druge
strane " .
Erlik je za sebe prisvajao mrtve, ostavljajui Ulganu
"one s dahom". Ta ravnodunost Ulganova prema mrt
vima bila je tipina za tvorake bogove severne Azije . U
jednom mitu govori se o tome kako je tvorev sin prvi
otvorio put ka " zemlji s druge strane " - on je predstavljao
arhetipski le, konano stanje svih " koji diu " . Prema
altajskim Tatarim a , Erlik je stvorio neprijatna, movarna
mesta. Kada je Ulgan prvom oveku naredio da iz dubina
prvobitnog okeana donese grudvu zemlje, ovaj u ustima
sakri jedno pare, u nameri da stvori vlastiti svet. Kada taj
komadi poe da se iri , kao i grudva zemlje koju Ulgan
bee b acio na povri nu vode, Erlik se gotovo ugui. Pro
zrevi Erlikov naum, Ulgan mu ree da ispljune zemlju, to
ovaj i uini, a od ispljunutog blata nastae movare.
Crni Tatari tvrdili su da oveanstvo Erlikovoj plju
vaki duguje svoj sadanji izgled. Stvorivi prva ljudska
bia, demijurg ustanovi da im ne moe dati ivodajne due.
Stoga je morao da s e uspne na nebo i zamoli Kudaja, vr
h ovno boanstvo, za pomo, ostavivi " nagog " psa da uva
nedovreno oveanstvo. Erlik tada prie psu i ponudi mu
zlatno krzno u zamenu za " stvorenja bez dua " . Pas pod
lee iskuenjli i pristade na razmenu. Erlik uprlja p rve lju
de p ljunuvi na nji h , te ode svoj i m p utem. Kada se demi
jurg vrati s duama i vide ta se desilo za njegovog odsust
vovanja, on izvrnu ljudska tela n aopako. Zato nam se sluz
nalazi u crevima.
Reni k svetske mitologije 1 57
Fudo-mju
uvar mudrosti , "nepokolebljivi duh ". Jedna od nekoliko
sila ili formula personifikovanih u japanskom b udizmu.
Druga je Ajzen-mju - ljubav preobraena u udnju za pro
svetlje njem. Mada sam njihov izgled uasava, srdba mjua
usmerena je samo na ono to hodoasnika moe da skrene
s pravoga p uta. Fudo-mju, snani spasitelj dua, zatitnik
je asketa.
Fudijama
Nevolje koje su zadesile srednjovekovni Japan bile su
glavni uzrok oivljavanja intoistikog verovanja. Usred
graanskog rata nije bilo mnogo prostora za staru trpe
ljivost rijob ua, " dvostrukog puta bogova " , u kojem se do
mai intoizam bio stopio sa uvezenim b udizmom. Nove,
rodoljub ive sekte iznikle su u XVI i XVII veku, naua
vajui da je Japan glava meu narodima i sredite sveta, a
da je planina Fudi obitaval ite najvieg boanstva, Kuni
tokotaija. Tako je Fudijama, sveta duh-planina postala
uvar nacije, i na nju se moglo uspeti tek posle obrednog
proienja. I danas se svakoga jula hiljade hodoasnika
penj u na vrh te planine.
Sintoistika predaja objanjava i izgled planine Fudi.
Jednom davno nekakav starac koji uzgajae bambus na
njenim obroncima pronae devojicu, jo bebu, zvanu
Kaguja-hime. Starac ju je podizao sve dok je ne proglasie
najlepom devojkom u zemlji i udae za cara. Sedam go
dina po svom venanju, princeza Kaguja-hime obznani da
nije smrtna te da se mora vratiti svome nebeskom domu.
Da bi ublaila muevljevu tugu, ona mu dade arobno
ogledalo u kojem je uvek mogao da joj vidi lik. A onda
Kaguja-hime nestade . Car je bio toliko nesrean da odl ui
da poe za njom na nebo. Nosei ogledalo u rukama, on
se pope n a p laninu Fudi, ali na njenom vrhu ne bee ni
traga od izgubljene p ri nceze, niti se car bilo kako mogao
uspeti jo vie. Ljubav mu provali iz grudi, a njegova pla-
1 58 Ist.ona Azija
mena strast zapali ogledalo. Od toga dana dim se stalno
die s vrha vulkana.
Fugen-bosacu
U Japanu, bodisatva Samantabadra, koji e biti poslednji
Buda, dok sada, podstaknut boanskom samilou, bad
rom, iri ,.prosvetljujuu mudrost", samantu. Prikazuje se
kao mladi koji sedi na slonu - obino belom i sa est
kljova - sklopljenih ruku ili, p op ut bodisatve Avaloki
teva re , drei u njima lotosov cvet. U srednjovekovnom
Japanu e nama je naroito bio privlaan Fugen-bosacu,
koji se u X I I I veku objavio nekom monah u kao kurtizana,
pokazavi tako da sva stvorenja mogu biti Buda. Danas je
p otovanje tog bodisatve gotovo zamrlo.
Samantabadra je bio taj koji je Sudanu uputio u pot
puno i savreno prosvetljenje. Taj mladi in dijski asketa
obiao je sva mesta i ljude povezane s Budom ubrzo nakon
to je akjamuni p reao u n irvanu. On je prvi krenuo u
duhovnu potragu u svetu kojem je nedostajao ivi, fiziki
B uda - otuda veza s nebeskim bodisatvom. Sudana je
arhetipski hodoasnik, a uzor je i dananjim b udistima.
Na uivi o Budinom ivotu i delu od Manjdurija, po
bednika nad smru, Sudana je l utao od mesta do mesta ,
upranjavajui sve vei asketizam, sve dok nije stigao do
Maitreje, b udueg Bude. Dospevi na kraju do Saman
tabadre, revnosni hodoasnik konano postie prosvet
lje nje . S udanina potraga p redstavlja znaajan motiv na
reljefima gorostasne Borobudurove stupe na Javi . Taj spo
menik iz V I I I i IX stolea podignut je u vreme kada je
mahajanski oblik b udizma zamenjivao hinajanski na ovom
ostrvu. Borob udur moda ne znai n ita drugo do .,mnogo
Buda".
Fu S i
Legendarni k i neski car za koga s e veruje d a je vladao na
p oetku treeg milenijuma p re n.e. Pa kua, ,.osam tri-
Renik svetske mitologije 159
grama" koji se koriste p ri proricanju. pripisuju se Fu Siju,
ali su izmiljeni tek oko 1 000. pre n.e. Ti trigram i , u
ezdeset etiri kombi nacije, ine osnovu kineske kos
moloke spekulacije, iji je klasini prirunik Jj Djng
( Klllga promene) . Pojedini prikazi Fu Sija predstavljaju
tog drevnog vladara s ribljim repom.
Gimokodan
Donji svet plemena B agobo na filipinskom ostrvu Min
danao. Na tamnoj reci koja opasuje taj vilajet prebiva
orijaica ije je telo p rekriveno bradavicama i koja usisava
duhove odojaadi p re n ego to ova umru. Sam Gimoko
dan sastoji se od dva dela : crvenog, namenjenog poginu
l ima u boju, i belog, koji je nalik gornjem svetu, s tim to
je sve izokren uto. D uhovi tumaraju nou, a danju se p re
tvaraju u rosu i odmaraj u u uzdelienom liu. Za velike
ivoti nje i ljudska b ia veruje se da imaju po nekoliko
dua, ili gjmokoda.
Hai man
B og rata u intoizmu, omiljeno boanstvo u Japanu. Lju
bimac je vojnika, ali ga potuj u i kao uvara ivota -na
roito dece - kao boga ratarstva i kao boanskog zatit
nika japanskog arhipelaga. Godine 783 . dobio je zvanje
bodisatve, b udueg B ude, i poistoveen je sa osmostrukim
p utem iz budistike etike. Tokom tog razdoblja domau
intoistiku veru gotovo je potpuno apsorbovao uvezeni
b ucudo, "Budin put". To uenje bilo je poznato kao rijo
bu, "dvostruki p ut bogova ".
Hari-Hara
Doslovno znaenje: " uzgajiva-odstrani telj". HaI], omi
ljeno ime za Vinua, podrazumeva obnavljanje i rast b i lja
ka, dok je Hara ivin uobiajeni atribut. Zajedno sim
bolizuju velike suprotnosti, stvaranje-unitenje, ivot-smrt
- p risni sklad dvaju vrhovnih suparnikih boanskih
1 60 I s t "ilo Azije
nae l a . Vi dljivi obl i k log lajanslve no g pojma jeste l-lari
. eni " ; i tu je iva na desnoj strani, dok je ena na levoj. U
-I-I a r a , ija desna strana predstavlja Sivu, a leva ViIma.
Na dobre primere nailazimo u ruevi nama hramova u
Kambodi, ne kada slavnom hinduistiko-budistikom kra
ljevstvu.
.
G odine 1 1 1 2 , p od kraljem S urjavarmanom I I , Kmeri su
poeli da grade ogroman hram, Ankor Vat, bl izu pre
stonice Ankor Tom, usred dol ine re ke Mekong. LJ tom
raskonom hramu i kral jevskom obitavalitu, sa nekih sto
tinak metara bedema i anaca du svake strane, slavili su
se mitski poduhvati Vinua, ije je utelovljenje, kako se
verovalo, bio kmerski mon arh . U kraljevom tel u poivao
je deo t ga b oanstva, ime . se objanjava obiaj Kam
bodanaca da kipovima kraljeva daju stav najviih bogova.
Ta ve lianstvena graevina slavi jo i ivu i Budu. Izgleda
da je ime "palata manastir", ankor vat, prihvaeno za vla
da ; ine kralja Dajavarmana V I I ( 1 1 81 - 1 201 ), gorljivog
budiste. ueni m ukha-lingami, "Iingami s licem", izvajani
na brojnim kulama hrama Bajon, oji se nalazi blizu
An k or Vata, predstavljaju etiri lica Sive utonulog u me
ditacij u. U poznijoj mitologiji, etvorol iki iva odsekao je
petu Brahminu glavu, koju ovaj bee pustio da mu izraste
kako bi dokazao svoju premo. Za pokoru, iva je morao
da nosi odseenu glavu na dugom hodoau, ega su ga
na kraju oslobodile svete vode Ganga u Benaresu.
Prema jednom indijskom predanju, sjedinjenje Vinua i
ive bilo je zajed niki odgovor na opasnost koju je pred
stavljao Guha, "prikriva", jarosni demon neograniene
snag . Stranim samomuenjem Cl uha je I2 risi lio Brahmu
da ga uini neranjivim ak i za Vinua i Sivu , koji su se
uzalud, jedan za drugim, borili protiv k osmikog nadiranja
tog den-;ona. Kada im nita drugo nije preostalo, spojie se
kao Hari-Hara, suoie se sa svetskim tiraninom i svrgnue
ga. I deja koja lei u osnovi ove prie jeste jednakost
Vinua i ive, odravateljskog i zatornikog boanskog
vida. Vinu postaje iva kada se ivot okona, dok iva
postaje Vinu kada daruje mudrost i mir. S tim mitom
Rertik svetske mitologije 161
paralelan j e mit o androgin om ivi, ardh an ariju, "polu
tibetskom b udizmu to pozno prikazivanje naporednosti
dvej u suprotnosti koje podravaju jedna drugu poprimilo
je oblik jab-juma, telesnog jedinstva bodisatve i njegove
aklj, "enskog vida". Sa stanovita meditacije, enski
oblik, jum, smatra se vremenom, a muki, jab, venou.
Zajedno, oni predstavljaju n i rvanu, transcendentni po
inak.
Hou Tu
Ratarska priroda kineske civil izacije ogleda se u poto
vanju Hou Tua, ili ea, "kneza zemlje" . U svakom selu
postojalo je sveti lite, obino humka zemlje koja je sim
bolizovala plodnost tla, a u vanijim gradovima nalazile su
se vee humke za javne svetkovine u okviru toga kulta. U
Peki ngu, b lizu Jung Ting Mena, ili June kapije, nalazi se
Oltar ratarstva, na ijim je terasama car rukovodio rt
venim obredima vezanim za proleno pluenje, keng l.
Taj godinji obred konfuijanskog pravoverja, tokom
k ojeg bi car svojeruno zaorao prvu brazdu, neobino je
privlaio evropske philosophes iz XVI I I veka. Za njih je
to bio savren simbol zabrinutosti vladara za sopstveni
n arod i njegove oinske dobrohotnosti , i to toliko da je
1 756. Luj XV, na nagovor enciklopediste Kenea (Ques
n ay) a posre ds tvom Madam Pompadur, odluio da sledi
p ri mer kineskih careva, odavi tako poast Hou Tuu.
Huang Ti
"
Bukvalno, " uti car . Svetac zatitnik svih taoista. Premda
n a.i stariji meu legendarnim carevima, Huang Ti je zapra
vo poslednji izmiljen, a u kineskoj mitologiji nije se
pojavljivao sve do IV veka pre n.e. Uvek se p ovezuje s
Lao eeom.
U Knjjzj Lije Cea, sastavljenoj moda posle I veka n.e.,
veliki ode\jak p osveen je Huang Tiju, ije je carstvo posle
1 62 istona Azija
petnaest godina zapalo u ne,": olje. Dok su podanici uivali
u njegovoj blagonaklonosti , Zuti car "zabavljao j e oi i ui,
ugaao nozdrvama i ustima, sve dok mu lice ne poprimi
ukastu boju a ula potpuno otupee". Nakon sledeih
petnaest godina na p restolu, usred sve veih nemira, "lice
mu bee ispijeno i bleda, dok m u omamljena ula jo vie
otupee. " Tada Huang Ti odlui da dravne odluke
prepusti ministrima, te otpusti dvorane, pojednostavi svoje
redovne dnevne poslove i nastan i se "u kolibi u glavnom
dvoritu, gde je postio kako bi obuzdao telo i um". Jed
noga dana zaspa, usnivi carstvo Hua Sju, majke mitskoga
vladara Fu Sija. Do toga carstva "nije se moglo stii n i
brodom ni koijama n iti nogama bilo kojeg smrtnika.
Jedino je dua mogla putovati tako daleko". Bila je to
idealna drava, bez poglavara ili vladaoca. Ona je jed
" "bogom hrane" i poistoveuje sa Uke-moi, " dob rom de
nostavno postojala sama od sebe. Narod u njoj bio je bez
elja i udnji, prosto sledei svoje prirodne nagone. Ljudi
n isu oseali ni radost ivota ni uas smrti, tako da niko nije
umirao pre svoga vremena. Nisu oseali ni privrenost
sopstvu ni ravnodunost prema drugima. Na taj nain
beh u osloboeni i ljubavi i mrnje . . . Jezdili su prostorom
kao da hodaju po vrstoj zemlji, a na vazduhu su spavali
kao na postelji. Oblaci i magle ne zaklanjahu im vidik, ne
zagl uivae ih grmljavina, lepota i runoa ne uznemira
vahu im srca, planine i dolovi ne saplitahu ih - jer oni
putovahu samo u duhu".
Probudivi se, Huang Ti sabra svoje ministre i ree im
da se p ut, Tao, " ne moe traiti ulima. Ja to znam, ja sam
ga n aao, ali ja vam to ne mogu p reneti reima". Provevi
jo dvadeset osam godina na prestolu, pri emu je u nje
govom carstvu vladao red koji se gotovo mogao meriti s
redom u Hua Sjuinom carstvu, Huang Ti se uspe do neba
kao sjen, besmrtnik. Narod je bez prestanka al i o za nji m
sledeih dvesta godina.
Legenda o udesnom caru, ija je duga vladavin a bila
pravo zlatno doba, predstavlja ilustraciju mudrosti. Hu
ang Ti je dostigao unutarnje i spoljanje savrenstvo. On je
Reni k svetske mit ologije 1 63
i kulturni junak. Osim to je savladao pobunjenike -
jednom prilikom predstavljene kao udovite gvozdene
glave, bronzanog el a , vl asi nakostreenih poput isukanih
maeva i kopalja, i volovskog tela sa est ruku i sa po osam
prstiju na svakoj ruci - uti car je uveo i ustanove vlasti.
Pojedine tradicije p ripisuju mu pronalazak kompasa i
kovanog novca, koji je kao sredstvo razmene zamenio
kauri koljke, dok mu je ena bila veoma uspcna u uzga
janju svile i domaim vetinama. Kada je njegov gl avni
ministar izumeo pisane znake, "svi duhovi kriknue u
agoniji jer se tako otkrie najskrivenije tajne prirode" .
I n ari
Bog pirina u intoistikoj mitologiji. Ponekad se naziva
monicom". Kada je Uke-moi primi la boga meseca, Cuki
jomija, da bi ga zabavila, napunila je zemlju "provrelim"
pirinem, more ribom, a planine divljai. Ali bog meseca
bee nezadovoljan jer su joj ti darovi dolazili iz usta, te
stoga umori svoju nesrenu domaicu. Iz njenoga mrtvog
tela, meutim, izrastoe biljke, stoka i svilene bube.
Tom mitu o poreklu donekle manjka istorijska vred
nost kada je re o uzgoju svilene bube, jer je kineski mo
nopol prekinut tek u I I veku, kada su jaja svilene b ube
prokrijumarena u Koreju. Pojmom univerzalne p lodnosti
naglaava se sutinski znaaj obnavljanja zaliha, umiranja
tla kako bi se rodio novi ivot.
Svako japansko selo ima svetilite posveeno I nariju,
kao davaocu berietnosti , a u mnogim kuama taj se bog
potuje i kao donosilac bogatstva i prijateljstva.
Irin-aj-todon
Doslovno znaenje: " beli gospodar tvorac". Prema Jaku
tima, koji ive uz reku Lenu u Sibiru, I ri n-aj-todon bio je
vrhovno bie, iji je kolac za privezivanje ivotinja pred
stavljao stub sveta, dinovsko drvo. S vrha monoga brega,
1 64 Istona Azija
u " p upku" sveta, kosrniko drvo stremilo je uvis. Grane su
mu nadgornjavale sedam nebeskih spratova, dok mu je
korenje pod zemljom sezalo do ponora gde je inilo pot
porn ike u kuama zemaljskih duhova. Kora toga drveta
nikada n ij e pucala, niti je njegovo b ujno lie ikada ve
nulo.
U poetku, I rin-aj-todon lebdeo je nad prvobitnim
okeanom, kada ugleda neku meinu kako pluta po vodi .
Odgovarajui na njegovo pitanje, meina ree da je ona
zapravo duh zla, stanovnik zemlje skrivene pod vodom.
Irin-aj-todon ree: Ako zaista postoji zemlja ispod
"
okeana, pohitaj i donesi mi jedan grumen. " Zli duh
napusti meinu, zaroni i vrati se sa akom punom zemlje,
koju beli gospodar tvorac b lagoslovi, poloi na povrinu
okeana i sede na nju. Kada zli duh pokua da udavi I ri n
aj-todon a rairivi kopno, zapanji s e ustanovivi d a to stvi ma smrti ne dogovori oko svoga oslobaanja, upozo
vie rastee zemlju to vra ona postaje, tako da na kraju rivi ga da je ne gleda izbliza. Poto proe dosta vremena,
od onoga grumena nastade itav kontinent.
Saradnja dobra i zla u tom mitu o oblikovanju sveta
n ipoto nije jedinstven a u Sibiru ili Mongoliji. To, meu
tim, nije mit o stvaranju, p oto .Takuti veruju da "je svet
oduvek b i o tu " . Prema drugoj verziji te prie, zemlja je
pala, ili b i l a isputena, s neba. Kirgijska plemena, ra
trkana po irokoj oblasti severno od reke I rti, verovala su
da u p oetku uopte n ije ni bilo vode. Prvobitni vo nainio
je jezera i reke kopajui zemlju rogovima. Motiv vode
takoe se pojavljuje u .iednoj legendi Burijata, koji nase
ljavaju obale Bajkalskog jezera. Moni Ulgan, to je drugo
i me za I ri n-aj-todona, stvori o je kopno na vodi , a pod
kolut zemlje postavio, kao potporu, tri goleme ribe. Otuda
Burijati objanjavaju zemljotrese kretanjem riba.
Izanami
Pramajka u intoizmu. B i l a je sestra i supruga I zanagija,
koji je b ezuspeno krenuo za njom u donji svet.
Prema drevnim japanskim zapisima, u poetku je po
stojao samo okean haosa. I z toga gliba, u obliju trske
Renik svetske mit ologije 1 65
izrastoe Kuni tokotai , " veni vladar zemlje", i dva njem u
potinjena boanstva, koja su po svemu sudei simholi
zovala enski i m uki princip, slino meuzavisnim silama
jina i janga u kineskoj kosrnologiji. Izanami, " pozivaica" i
Izanagi, "poziva", behu potomci tih dveju sila poti njenih
Kunitokotaiju. Zajedno su stvorili zemaljski svet, kao i
njegove boanske vl adare, boginju sunca Amaterasu, boga
meseca Cuki-jomija i boga oluje Susanova.
Zaudo, boginja koja je predstavljala enski princip
kasnije je preobraena u duh raspadanja, nakon to je
umrla rodivi vatru i preavi u podzemno mesto gde je
vladala tama. Izanagi je p utovao u jomocu-kul11', "zemlju
sumora", nadajui se da e vratiti Izanami, p oto posao
stvaranja "jo ne bee okonan " . Susrevi se s nji m na ula
zu, I zanami ga zamoli da je saeka tu dok se ona sa boan
I zanagi odlomi jedan od krajnji h zubaca na elju u svojoj
kosi, i zapalivi ga kao baklju, ue u jomocu-kuni i osmotri
to mesto. Prizor je bio uasan: posvuda su se rojili crvi, a
Izanami je trunula.
Skrhan vizijom raspadanja i s veticom za petama, I za
nagi se dade u beg. Da bi umakao tom groznom stvo
renju, on zbaci ukras s glave, koji se pretvori u grozd. Dok
se njegova progoniteljka odmarala jedui grozd, Izanagi
nastavi da bei . Potom slomi ealj i baci ga na zemlju.
ealj se pretvori u sone bambusove mladice, a kad se
vetica zaustavi da ih podere, Izanagi pO.i uri dalje. Zna
jui za te smicalice, Izanami posla za bratom i suprugom
osam gromovnika s vojskom strahobnih ratni ka. Izanagi
se, meutim, doepa gran inog klanca koji je razdvajao
obitavalite ivih od stanita mrtvih, i kada sva ona sila
n ahrupi n a njega, on hitnu tri breskve i porazi svoje
progonioce.
Konano, Izanami lino utvrdi da je Izanagi zatvorio
klanac ogromnom stenom, koju n i hiljadu ljudi ne mogahu
da pomere. Tako se boanski suprunici oprostie jedno
1 66 Islona Azija
od drugog. Ona zapreti da e " svakoga dana ubiti po hilja
du ljudi u njegovom kraljevstvu", a on joj uzvrati da e
"uin iti da se svakoga dana porodi hiljadu pet stotina
ena".
I dok se mit zavrava p itanjem ravnotee izmeu umi
ranja i raanja. tako vanim za opstanak drevnog drutva,
u celoj prii izgleda da je najznaajniji sam grob. Izana
gijevi postupci uklonili su jezovitost neposredne smrti , a
mona stena obezbeivala je njegovim podanicima kratak
i nepomuen ivotni vek.
J akui -niora.i
Bukvalno, "gosp odar lekova", jedan od estorice " medi
ti rajuih Buda ". Japanci tog spasitelja potuju kao onoga
koji je obeao da e izleiti sve bolesti i oveanstvu pri la je p red kraj I I veka da je "nebo prazno i bez ikakve
baviti lekove koji su mu potrebni .
Jen Yang
Jen Yang u Kini, Ema-o u Japanu - prvobitno Jama, hin
duistiki bog smrti - uvezen je kao deo budistike mito
logije. Zadatak mu je bio da sprovodi zakon odmazde, ali
pojam toka ponovnog raanja koji se vrti sam od sebe
potisnuo je ideju o paklenskom sudu, ostavivi " kralja a
"
vola da mui samo najgroznije due. U Kini se Jen Yang
stopio sa domai m tradicijama vezanim za carstvo smrti ,
ute izvore, h U8J1g U8n. To sumorno prebivalite sliilo je
naem vlastitom svetu, a rudari su se uvek brinuli da slu
ajno ne prodru u njega. Najraniji zapisi o potovanju pre
daka ukazuju na ondanji strah od porodini h duhova.
Pronaeni natpisi esto sadre p i tanja o tome da li su ne
zadovoljni preci prouzrokovali odreene bolesti ili ne
sree.
U Japanu, tamnoliki bog smrti vlada kraljevstvom za
koje se smatra da je suta suprotnost raju iste zemlje. Kao
anti teza Amidi-nioraju, Ema-o je nemilosrdni sudija na
koga n e utie preklinjanje Dizo-bosacua. Otuda i omilje-
Reni k s\'etske mitologi je 1 67
na poslovica: "Uzajmljuj sa Dizovi m licem, ali dug vraaj
s Eminim pogledom."
Ji
Ki neski Yiljem Tel. U davna vremena na nebu se pojavilo
nita manje nego deset sunaca, prei zemlju i muei je
uasnom vrelinom. Neki junak po imenu Ji, "izvanredni
strelac", arob nim lukom oborio je devet sunaca. Zna
enje te prie je nejasno. S jedne strane, pojava nekoliko
sunaca bila je jasan znak nereda - tako su se pre p ada ti
ranina Dou Sina, poslednjeg monarha iz dinastije ang,
mogla videti dva sunca. S druge strane, u kineskoj misli
rano se javila svest o p rostoru.
Sjuan Je, ili "kola beskrajnog pniznog prostora" , tvrdi
tvari. Kada ga pogledamo, vidimo da je neizmerno visoko
i udaljeno i bez gran ica . . . Sunce , mesec i druina zvezda
lebde u praznom prostoru, kreui se ili mirujui. Svi oni
predstavljaju zgusnutu paru". Zbog sutinske uloge pri
rode u kineskoj civilizaciji - te drevne prisnosti oveka sa
okolinom izraene u teoriji o jinu i jangu - astronomi,
astrolozi , i nenjeri i arobnjaci bili su svi deo carske
administracije. Nauka i arobnjatvo postojali su naporedo
zahvaljujui gleditu da su prirodne pojave, kao potopi,
zemljotresi i pomraenja nebeskih tela, povezane s nat
prirodnim silama. Dobrohotnost ang Tija prizivao je car
rec, Sin neba. Zato se ogromna panja posveival(l astro
nomiji, ija se funkcija predvianja kretanja nebeskih tela
smatrala dravnom tajnom. Posmatranje je predstavljalo
ozbiljan posao. Podaci o sunevim pegama sistematski su
belee n i od 28. godine. Carski astronomi su nebeska tela
najverovatnije posmatrali kroz tanke l istove ada ili ka
kvog slinog providnog materijala.
U drugoj legendi o Jiu govori se o eliksiru ivota. Taj
strelac pribavio je dragoceni lek, ali mu ga je ukrala
supruga, odletevi na nebo. Jiu arobni l uk oigledno n ije
bio od koristi u ovom sluaju jer "bee vrlo tuan zbog tog
1 68 [slona Azija
nenadoknadivog gubitka " . Tako je Duang Ce (350-275
pre n.e.) pisao da "Ji nikad nije mogao da spazi" PuL ili
Tao.
Jin i j ang
Dve meuzavisne sile koje odravaju ki neski kosmos,
"deset hiljada stvari ". Nisu u sukobu, ve se nalaze u oset
ljivoj ravnotei , ije remeenje donosi nesree ovean
stvu. Od te ravnotee zavisi sklad svemira. Jin predstavlja
negativnost, enskost, tamu, zemlju. Jang je pozitivnost,
mukost, svetlost, nebo. Stari Kinezi su nebo, kao izvor
vremenskih prilika, smatrali carstvom ang Tija, iju je
blagonaklonost morao da izmoli vladar, Sin neba. Takvo
vienje prirodnih sila p oticalo je od svakodnevnog is
kustva prvih ratara na lesnom tlu doline ute reke, gde je
iznenadna provala oblaka mogla dramatino da izmeni
krajolik. Priroda je bila jedinstven, tanano uravnoteen
organizam u neprestanim menama, a ovek je morao na
uiti da pravilno reaguje n a te mene. To je oduvek bilo pi
tanje prilagoavanja prethodno ureenom skladu Iia,
univerzalnog obrasca. Tako je Ju, "veliki inenjer", kopao
dublja korita reka i pravi o niske nasipe. Tragao je za
prirodnim putem, taOlTI upravljanja vodom.
.J u
Polulegendarni kineski car i slavni inenjer hidraul ike.
Prema .u Dingu ( Knjizi povestI), Jua su zamolili da obu
zda povodanj koj i je izazvao boanski monarh uen. "Bu
jica kao da je napadala samo nebo", govorio je Ju, "grlila
je bregove i nadvisivala velike humke, te su ljudi bili zbu
njeni i prestravljeni . . . Otvorio sam prolaze vodenim toko
vima kroz devet pokrajina i tako ih sproveo do mora. " Ju
je trinaest godina " krotio vode", nijednom ne posetivi e
nu i decu za sve to vreme. Svojim umeem narodu je do
neo "koristi od vode" - poplave su prestale , a polja su bila
navodnjena. Njegovoj vlasti toj porodici pripala je povlas-
Reni k svelskc mitologije 1 69
tica da zasnuje prvu dinastiju, Sja . U dolini ute reke u
poetku nije bilo mogue navodnjavanje veeg obima, ali
su kasnije, uz navodnjavanje, sprovoeni i sve zamaniji
p l anovi odvoenja vode i spreavanja poplava. Konfui
jancima je Ju b i o uzor vrline, drevno merilo vrenja javne
dunosti. Taoisti su, meutim, bili ubeeni da njegova or
ganizacija rada u vodoinenjerstvu predstavlja udaljavanje
od prirodnog reda stvari. Plaili su se prome ne u feu
dalnim odnosima.
Kadaklan
"Najvee" boanstvo Ti ngujana, naroda koji nastanjuje
planinsku unutranjost Luzona, najsevernijeg filipinskog
ostrva. Kao gromovnik, Kadaklan ivi na nebu s vernim
psom Kimatom, munjom, koji e ugristi kuu, drvo ili
polje kad god se boanski gospodar zaeli kakve posebne
svetkovine. Poreklo Kadaklanovo je nejasno - jedna te
orija ukazuje na pance - a manje je cenjen od ple
menskih predaka. Pogreb predstavlja glavni tingujanski
obred, pri emu je najvanije da pokojnik bezbedno dospe
u magla vu, podzemni svet.
Kiimo-din
Zatitnica dece i japanski pandan boginje Hariti , "grab
ljivice " , koju je Buda ubedio da ne krade i ne jede decu.
D irnuta ue njem o samilosti , tim duboko indijskim osea
njem ahimse ("ne povrediti n ijedno ivo bie " ) , demonska
boginja odre kla se razaranja i postala zatitniko boan
stvo dece, sveopta majka okruena bebama koje uva i
neguJe.
Preobraena Ijudoderka b i l a je omiljena u b udistikoj
I n diji i Kini, gde su je oboaval i kao darovateljku dece.
Hariti je u sebi spajala tri arhetipske delatnosti boginje
m ajke: davala je, podsticala i unitavala ivot. U tom
b udistikom mitu ipak je naruena ravnotea boanskog
trojstva stvaranja, odravanja i zatiranja. U p ri kazivanju
1 70 Istona Azija
I-lari ti kao stvorenja nalik Bogorodici nailazimo n a jasan
pomak prema dobrohotnosti - idili porodinog ivota.
Kult Kiimo-di n postao je omiljen u Japanu p red kraj
X I I I stolea. Prema predanju, ljudi su je ak i videli jed
nom prilikom. Od toga doba u svetilitima se prikazuje
kao doji lja s detetom, a simbol joj je nar, koji predstavlja
plodn ost.
Kuen Ti
Bog rata u kon fuijanskoj tradiciji i omiljeni lik u kineskoj
narodnoj predaji. Istorijski Kuen Ti bio je jedan od glav
nih vojskovoa tokom razdoblja nejedi nstva poznatog kao
San Kuo, ili Tri carstva (22 1-65). On nije, meutim, kao
Mars, bio ratoboran i neumoljiv, ve je spreavao rat. Kao
Kuen Ju - gorostas visok jedanaest metara, brade duge
preko pola metra, rumenog tena i vea poput usnulih
svilenih buba nadvijenih nad skerletnocrvenim oima kao
u feniksa - latio se oruja u zamrenom graanskom ratu
jer je hteo da "otplati dravi dug ve rnosti i podari mir svo
jim crnokosim zemljacima". Cao Cao, svrgava poslednjeg
cara iz dinastije Han i zaetnik trvenja, rekao je jednom
prilikom: Bolje da ja izdam celi svet nego da svet izda
"
mene . "
Kuen Jua ubili s u pripadnici monoga klana Sun os
novanog u :eng T uu, ali njegova hrabrost i dolinost
predstavljali su ivi p rekor savre menicima, ogrezli m u iz
dajstvo i nasilje. Njegov kult doiveo je apoteozu 1 594,
kada mu je car dodelio zvanje tija, velikog podupiratelja
neba i zatitnika carstva. Kuen Ti je postao nebeski za
tonik, uvek spreman da se suprotstavi svima koji n aru
avaju mir - pobunjenicima, arobnjacima, demonima i
stranci ma.
Kumang
Bogi nja majka Iban aca, morskih D ajaka sa Bornea. Ku
mang, ija su bela lea" spril i zraci zalazeeg sunca, bila nografija prikazuje tog bodisatvu u prinevskom obliju, a
"
Reni k svet s ke I l li \.Ologije 1 71
je zad uena za raj , elom B u danga. prvog Ibcll1 c a. Ta zem
lja nalazila s e bl izu M e k e , odakle s u Buda ngovi potomci
dolutali do Sumatre , a potom do Bornea, esto u pratnji
plemenskih boanstava. Ta legenda o seobi iz zapadne
Azije odnosi sc moda na vane ideje koje je donc i o neko
liko voa, a ne na neku stvarnu migraciju. Oseaj bliskosti
s duhovni m svetom obeleje je svakodnevnog ivota u za
jednikim k uama Ibanaca, selima pod jednim krovom, a
tokom svakoga ga vaja, ili svetkovi ne, uobiajeno je zazi
vati pretke i boanstva. Brojne su i prie o pojavljivanju te
boginje u snovima.
Jednom prilikom Kumang se prikazala stidljivom mla
dom ratniku i obavestila ga da je okamenjena stabljika
bambusa koju ovaj bee pronaao zapravo talisman koji e
od njega nai n iti vel ikog vojskovou. Sve donedavno je
lov na ljudske gl ave bio najvei dokaz muevnosti , umno
gome zato to su se posedovanjem gl ava sticale arobne
moi . Vojskovou uva {ua, ili duh zatitn ik. A ko je tua
udav, u bici ga usmeravaj u preci; ako je tua kobra, usme
rava ga Kling, bog rata. Duhovi zatitnici najee su zmi
je, mogu biti i divlje make i jeleni. Pojedinac obino spoz
naje vlastitu tuu pomou sna.
Kvan .Ti n
Kineska Kvan Jin, japanska Kvanon, "Bogorodica istone
Azije", darovateljka je dece i svesamilosna boginja majka.
Bodisatva A valokitevara, "saa ljivi gospodar oborena po
gl e da", elo.iveo je taj pre ob raaj u Kin i , ve rovatno pod
uticajem ta ntrikog budizma. Samo je Amitofo, ili Ami
taba, bio omiljeniji od Kvan .Tin, kao bogi nje sami losti . U
mnogim legen dama pripoveda se o postupcima Kvan .Tin
kao boanstva to iskupljuje i odrava svet i koje je, sve
sno njegove p atnje , zastalo na pragu nirvane. Androgina
priroda tog bodisatve nije razjanjena - psih ol oki ona
zadire u obl ast gde dvojstvu nema mesta.
U .Tapanu preovladava Kvanonin muki oblik. I ko
1 72 Istona Azija
i samoga kneza otokua (572-621 ) , glavnog pobornika bu
dizma, za ivota su prihvatali kao jedno od njegovih ute
lovijenja. Drugi prikazi imaju h i ljadu oiju i ruku, ili jeda
n aest glava, ili konjsku glavu. Svrha te vizueine sloenosti
jeste da prenese utisak o Kvanoninoj beskrajnoj moi , sa
milosti i kreposti.
Lao Ce
"Ludak iz ua", prvi meu "neodgovorni m pustinjacima",
bio je, prema konfuijancima, Li Er (roen 604. pre n .e.),
ali se u Kini uobiajilo da se o osnivau taoizma govori
kao o Lao Ceu, "starom filozofu". I ako je moda bio uvar
k raljevske arhive u Lojangu, vrlo se malo zna o njegovom
ivotu. Lao Ce je bio "skriveni mudrac;', kojem se nije
mililo da osniva kolu ili stie sledbenike.
Kako predanje tvrdi, Lao Ce je jednostavno odluio da
napusti drutvo. Bio bi nestao bez traga da ga carinici na
granici n isu zamolili da napie knjigu pre nego to se
povue iz sveta. Tako je taj mudrac napisao knjigu o " pra
vilnom ivotu " , a zatim produio svojim p utem. Niko ne
zna gde je umro. Prema docnijoj taoistikoj mitologiji, put
na zapad omoguio je Lao Ceu da kao Buda poseti I ndiju.
Lao Ceova i B udina utljivost, kao produbljeno ukazi
vanje tih mudraca na nemo rei da iskau ono to je
zaista potrebno rei, dala je maha ovakvom poistovei
vanj u , mada je irenje toga mita podsticala nada da e se
njime umanjiti uticaj b udistikih svetenika na stanov
nitvo. Da bi izaao na kraj sa suparnikim konfuijan
stvom, i Duang Ce (350-275 pre n.e.) pozivao se na arhe
tipski susret Lao Cea i Konfuija. Opravi kosu i rasplevi
je niz lea kako bi se osuila, Lao Ce je sliio beivotnom
tel u kada ga je sreo Konfuije. Kada ga ovaj upita ta je to
proizvelo takav utisak, Lao Ce odgovori kako je " lutao po
neroenom". Upitan ta se dobija takvim l utanjem, Lao
Ce ree Konfuiju da su njegova posledica " savrena do
brota i savrena srea". Duang Ce tvrdi da je to otkro
venje dotaklo p oseti oevo srce, ali je malo verovatno da se
R e nik svetske mitologije 1 73
Konfuiju dopao amanizam sadran u njemu - ukoliko je
do tog razgovora ikada dolo. Golemost vaseljene, a na
roito d uhovne oblasti k ojima je proao Lao Ce, nisu pri
vlaile Konfuija u njegovom reformatorskom aru.
Lije Ce
Taj polulegendarni m udrac savren je primer taoistike
nedokuivosti . " etrdeset godi na je proboravio na jednoj
parceli u povrtnjaku a da niko nije znao ta je on zapra
vo." Prema kineskoj tradiciji , mudrac dostie uzvienost
ali obavlja obine poslove . Kao i drugi sjeni, besmrtnici,
Lije Ce je jahao na vetru, a uivao je u zagonetni m izreka
ma taoistike filozofije. Uenicima je zborio: " I ako nita
ne govori i nita ne zna, nema zaista nieg to ovek ne
kae, nieg to ovek ne zna. "
Li Tjen
Prvi ovek za kojeg se zna da je protiv demona koristi o
praskalice. Li Tjenov uspe h u XI veku navodno je doveo
do rasprostranjene upotrebe vatrometa. U stvari, barut,
koji je izmiljen stotinak godina pre Li Tjenovog vreme
na, n ajpre se koristio u kosmoloke svrhe, dok je mo
gunost njegove vojne upotrebe postala oigledna tek kas
I1IJe.
Lung
Zmaj u kineskoj narodnoj predaji. Za razliku od jarosnog i
zlog stvorenja iz zapadnoazijske i srednjovekovne evrop
ske mitologije, lung je u sutini dobrohotno i uvaavano
boanstvo. Dadonosac je i gospodar voda - oblaka, reka,
movara, jezera i mora. Na drevni m n atpisima zazivaju se
b rojni l ungovi kako bi zemlju osveil i kiom. Ti bogovi
vode mogu se smanjiti do veliine svilene bube ili uveati
toliko da zasene itav svet. Mogu se vinuti meu oblake i
zaroniti do n ajdubljih izvora. I zgledom predstavljaju kom-
1 74 Istona A.zija
binaciju delova tel a razlii ti h ivotinja i fantasti.ih bi a --:
imaju jelenje rogove, kamiiju glavu, demonske OCI , zmlJs 1
vrat, riblju krljut, orl ovske kande, tigrovske ape, bl
kovske ui i duge maje brke.
Zmaj se dovodio u tesnu vezu s kineskim carem, a lung
s pet kandi predstavljao je imperijalno znamenje. Z na
jevi su esto pokuavali da ugrizu sunce, svoga suparnIka.
'Y erovalo se da u ustima svakog l unga poiva "biser mud
rosti ". Mudrace su nazivali "zmajoljudima", a u bici protiv
potopa Ju je od zmajskog ata dobio arobnu mapu koja je
izal a iz ute reke.
Mi Lo
Budui Buda, koji trenutno ivi kao bodisatva u tuita
raju. U I ndiji je Mai treja, "onaj to tek treba da doe ",
igrao manje vanu ulogu, a na znaaju je dobio te k poto
je dospeo u Kinu. Poklon ici su mu se molili za svoje p o
novno roenje u njegovom raju, ali je u Y I I veku Ista
zemlja Amitofoa, ili Amitabe, bacila Mi Loovo pribeite
u zae nak. Kada je kult Mi Loa oiveo eststo godina
docnije, izgled toga bodisatve znatno se promenio. Popri
mio je oblije debelog veseljaka, a pominjali su ga kao
.
Nasmejanog B udu. Izgleda da se ta promena zasl1 1vala na
legendama o ivotu nekog kineskog monaha iz X veka na
boranog el a i ogromnog trbuha. Stanovn icima Kaj Fenga
taj monah je svojim postupcima navetavao kakvo
vreme imati. Kad god bi spavao na pijanom mostu, mog} 1
su biti sigurni da e naredni dan biti lep, ali ako bi se ,
skup ivi komad odee kojim je pokrivao slabine, odgegao
do kakvog zaklona, mogli su oekivati provalu oblaka.
Novog, okruglastog Mi Loa pratilo je jato dece , to je
odraavalo kineski ideal vel i ke porodice.
U Japanu se Maitreja, kao Mirokubosacu, obino pred
stavlja u stavu zamiljenosti. Sedi s glavom nagnutom na
pred i oslonjenom o desnu aku, dok se drugom rukom
dri za gleanj desne noge podignut iznad kolena leve .
Ponekad nosi minijaturnu stup u kao ivot.
Renik s\'et s ke mitologije 1 75
Okuni n ui
Bukvalno, "ve l i ki gospodar zemlje". Zet Susanova, b oga
ol uje u intoistikoj tradiciji . Do ruke Susano.vine ke i
doao je kraom, to je njegov tast veoma cemo. Okul11-
nui je preko noi privezao svu kosu boga oluj za gred.e
kue i utekao s njegovom erkom. Susanovo Je OkunI
nuija imenovao kraljem pokrajine Izumo, koja gleda na
Japansko more i kojom je ovaj vladao uz pomo pa
tuljastog boga S u kuna-bikoa.
Drugi kralj I zumoa bio je Omicunu, "gospodar ala".
Taj unuk Susanovov uveao je svoje ca stvo k ? nt1l1el:
tal nim delovima Koreje i oblinjim ostrvl]em, pnvukavsI
ih Japanskom arhipelagu p omou dugake vrpce. Treba
podsetiti da je vologlavi bog oluje prvi kolonizovao Ko
reju.
Izumo je potpao pod uticaj boginje sunca Amaterasu
nakon to je ova organizovala pohod protiv Okuninuija.
Susanovovi potomci dobili su ogranienu mo, Ukljuujui
"skriveni" svet maije, ali su svi morali priznati vl ad j uu
.
porodicu. Nadmetanje boginje unca i boga . ol ]e .Jasl o
,
odraava ranu borbu za p revlast Izmeu vodeclh .JapanskI h
klanova.
Oni
Japanski demoni. U intoizmu, oni se povezuju s boleu,
nesreom i bedom. Ti duhovi koji se meaju u ljudske
poslove u osnovi su ovekolikog izgleda, ali s tri oka, raz
japljenih usta, s rogovima i po tri otre kande na obema
'r ukama i nogama. Mogu da lete, esto se obruujui s ve
like visine na due zli kovaca samrtnika. Obred alJi-jarahi,
"isterivanje demona", ima oblik drame koja se izvodi pos
lednjeg dna u godini i tokom koje se izgone personifi
kovane bolesti , zla kob i razne nesree.
Smatra se da su budistiki monasi smrt za alJije. Ni
irenska sekta povremeno se povlai iz sveta kako bi iste
rivala zle duhove svih vrsta. Niiren ( 1 222-1282 ) osnovao
1 76 Istona Azija
je budistiku kolu u vreme kada je - prema njenim vlasti
tim istoriarima - ,.sve bilo mrano u Japanu . . . Smenjivale
su se mongolske najezde . . . zemljotresi, poasti i glad, kao i
greke nas Japanaca, koji osn ovasmo prestonicu u Kama
kuri, gde vladae vojna di ktatura upletena u bratoubilake
borbe". Niiren je svuda video delovanje onija, a zen sektu
nazivao je "avoljim izumom".
Drugi demonski duhovi bili su tengu, na zlom glasu
zbog svoje jarosti i preteeg ponaanja. Jedna vrsta tih du
hova je poluljudska, s krilima i kandama ogromnog orla,
dok je druga potpuno pticolika. Uzor im je moda bila pti
ca Garuda iz h i n duistikog p redanja, premda ih japanska
tradicija objanjava kao utel ovljenja ponosni h i oholih
ljudi , naroito svetenika i vojnika. Opsednutost tenguima,
meutim, pratile su manje nepodopti ne od onih koje su
se vezivale za onije.
Pan Ku
U kineskoj mito logiji, prvobitni ovek, roen iz k osrnikog
jajeta. U poetku vaselje ne, ili "deset hiljada stvari" , bee
jaje. Jednoga dana ja.i e se raspoluti. Iz njegove gornje po
lovine nastade nebo, a iz donje zemlja. Pan Ku, koji se
ispilio iz raspuklog jajeta, rastao je po tri metra dnevno,
kao to je i nebo svakoga dana raslo po tri metra u visinu,
a zemlja isto toliko dobijala n a debljini. Pan Ku je umro
posle osamnaest h i ljada godina, rascepivi se, poput kos
mikog jajeta, na nekoliko delova. Od njegove glave na
stali su sunce i mesec, od krvi reke i mora, od kose ume,
od znoja kia, od daha vetar, od glasa grmljavina, a od
njegovih vaki p ostadoe preci oveanstva.
Taj mit verovatno je pridodat taoistikoj kosrnol ogiji u
I V veku pre n ove ere. To je manje povest o stvaranju a
vie objanjenje teorije jina i janga. Od Pan Kua potiu jin
i jang, meuzavisne sile prisutne u svim pojavama. Za
panjuje nizak poloaj dodeljen oveku: on n ije sredite
stvaranja i gorostas usred krajolika, ve mala prilika u og
romnom pokretu p rirode . Beznaajnost oveja, onako
Renik svetske mitologije 1 77
kako je data u mitu o Pan Kuu, nalazi svoj savren izraz u
kineskom pejzanom slikarstvu, gde su sitne figurice po
stavljene usred velianstvenosti prirode, planina i dolina,
reka i jezera, obl aka i vodopada, drvea i cvea.
Radin
Voa Ibanaca, morskih Dajaka s a Bornea, iz X V I I I sto
lea. U jednoj lege ndi o Radinu govori se o gladnom duhu
koji mu je kosio narod opakom boletinom, velikim bo
ginjama. Dobivi bitku kod Betonga i pribavivi mnotvo
neprijatel.i skih glava, Radin odlui da priredi ptiju svet
kovinu, ga vaj bUfong. Na tu gozbu pozvao je sve ostale
vojskovoe i znaajne linosti. Dok su oni pirovali, neki
od starijih gostiju rekoe Radinu da lik ptice kljunoroca,
posveen ptijem bogu Sengalang Burongu, zatitniku lo
vaca na glave, mora da se ukloni iz sela tri da na po okon
anju slavlja, kao i da ljudi moraju napustiti to mesto.
Radin ispuni zahtev koji se ticao svetog lika, ali ne napusti
zajedniku plemensku kuu, selo pod jedn im krovom. Ne
proe mnogo dana a velike boginje poee da mu satiru
narod. Tri noi zaredom, leei bez sna, zabri nut zbog sve
veeg broja umrl i h , Radin je sluao divnu melodiju pesme
u kojoj se sa uivanjem govorilo o nesrei to je zadesila
njegove plemenike. etvrte noi uze maetu i sakri se u
asuri svijenoj u rol nu. Kada se, pevajui o slatkoi ljud
skog mesa, gladni duh pojavi blizu mesta na kojem se
Radin bee sakrio, ovaj iskoi iz asure i maetom sasee
nevidljivu avet. uo je kako je neto palo, ali n ita nije
video. Otiavi ujutro da obie drvenu skUlpturu kljuno
roca, Radin utvrdi da ju je neko bacio na zemlju, pret
hodno je isekavi nekakvim velikim noem. Zbunjen, po
trai savet od ljudi sebi ravnih po rangu, a oni mu rekoe
da je sveti lik bio suvie moan i preporuie mu da ga
odmah ukloni jo dalje. Tako Radin i njegov narod i
ui n ie, a staru zajedniku kuu od tada su koristili kao
groblje.
1 78 [stona Azija
R ati
Bukvalno, " ljubavna udnja". Balinezijska verzija hinduis
tike b oginje materinstva i plodnosti. Ima neeg nadreal
nog u p rikazivanju Rati kao ene u p oodmakloj trudn oi i
pohotnog pogleda. Plodonosna materica i bujne grudi, kao
atributi boginje majke, dramatino su kombinovani s de
monskom razbludnou, to moda p redstavlja mrano na
slee p oli nezijske prolosti toga ostrva. Java je oduvek slo
vila kao "ostrvo bogato jemom", javadvipa, dok je Bali,
po sve mu sudei, zadrao svoju staru slavu ostrva aveti,
p redakih duhova koji obitavaju na izvorima reka. Drevna
balinezijska vera, opsednuta duhovi ma, nalazi savren iz
raz u liku Rati. Boginja se ruga svima koji se priklanjaju
uvezenim isposnikim ide alima.
Sjen
Bukvalno, "besmrtnik" koji ivi na zemlji ili iznad nje, ali
unutar p rirodnih stvari, materijalna besmrtnost pri kojoj je
telo i dalje potrebno, ma koliko bilo sauvano u " osvet
Ijenom" obli ku. Sjeni su bili taoistiki besmrt niei . za kje
.
se ve rovalo da su kuali eliksir ivota, a u ramm hkovntm
prikazima esto se p ojavljuju kao pernati ljudi. D evni
Kinezi verovali su u postojanje opojnih sredstava kO.l a se
mogu uzimati radi produenja ivota. Pojam eliksira poja
vio se u IV vek u pre n.e., podstaknut moda glasinama iz
Indije, Persije ili Mesop otamije o kakvoj narkotikoj biljci.
Usledio je do tada nevie n talas alhemijskog eksperimen
tisanja. Odsustvo jasne granice izmeu dobra i zla u ki
neskoj misli sputalo je razvoj etike eshatologije kojom bi
se "razl uivale ovce od jaradi ". Ono je otvorilo put uve
renju da postoje tehnika sredstva pomou kojih l.j udi
mogu p roduiti trajanje svojih dana toJ iko da posta nu go
tovo b esmrtni, i to ne u podzemlju Zutih izvora ve na
planinama i u gorama ovoga sveta.
Kinezi su oveka smatrali telom koje spaja dve due.
D ua h un dolazi l a je s neba i vraala se njemu, dok je dua
Renik svetske mitologije 1 79
lo poticala iz zemlje i vraal a joj se posIe smrti . Njihova
ivotna ravnotea u telu odgovarala je univerzalnoj teoriji
jina i janga. Ko Hung, istakn uti autor alhemijskih spisa iz
I I I veka, pominje dve vrste eli ksira: jedna je ograniavala
let [aa, a druga opozivala h un. Za Ko I-Iunga p relazak iz
stanja smrtnosti u stanje besmrtnosti bio je samo jedan vid
promena i preinaka kojima obiluje priroda. Metali su se
menjali, predeli izobliavali, ljudi pretvarali u ivotinje,
zmije postajale zmajevi, gusenice preobraavale u none
leptire - svuda je vladala samodelatnost prirodc. Isto tako,
pisao je on, "gospodari najvie kategorije u stanju su da
izdignu svoje due i tela sve do vazdune praznine. Njih
nazivamo nebeskim besmrtnicima, ljen sje/7. Gospodari
druge kategorije odlaze u uvene planine i ume i nazivaju
se zemaljskim besmrtnicima, li sjeno to se oni h iz tree
katcgorije tie, oni jednostavno odbacuju telo kao zmija
kouljicu posle smrti , i to su besmrtnici osloboeni leeva,
.iii lje sjed' . Ne objanjava sc, dodue, gde prebivaju gos
podari iz tree kategorije, ali se pretpostavlja da je to me
sto ugodnije od utih izvora.
Prema legendi, Ko Hung je uspeo da pripravi pi lule
besmrtnosti . Jednu pilulu dao je psu koji se skljokao mr
tav. Potom je i sam uzeo jednu pilulu, sa istim ishodom.
Ipak, i Ko Hung i pas oiveli su usred pogrebnih priprema.
Najdramatiniji je bio odlazak ang Dao Linga, za kojeg
se tvrdi da je iveo od 34. do 1 56, dakle sto dvadeset dve
godi ne. Za tog prvog ljen lija, ili "nebeskog uite lja" tao
istike erkve , k ae se da je za sobom ostavio samo svoju
odeu. Osi m to su pili eliksir, taoistiki upuen iei up ra
njavali su pet tehnika: kontrol u disanja, " noenje sunevih
zraka", gimnastiku, "vetine iz spavae sobe ", i dije tu.
"Ostareli ali neumrli", sjeni su slobodno l utali vase
ljenom, a svojim postupci ma i " udesima" stvarali su ne
obinu mitologiju. San il1g, " tri istote", ine taoistiko
trojstvo, glavna boanstva najvie klase , (jen sjeI7. Prvo
boanstvo, J ucn i, jeste sin Pan Kua, prvoga oveka, i Taj
.ruen, svete e ne. Juen i je bio u stanju da h oda i govori
1 80 Istona Azija
na roenju, dok mu je telo okruavao oblak u pet razliitih
boja. Drugi besmrtnik povezuje se sa Vu Vangom, plemi
em koji je 1027. pre n.e. svrgnuo s vlasti nepravednika i
tlaitelja Dou Sina, poslednjega cara iz dinastije ang.
Poroci tiranina i njegove supruge - razvratne igre, opijanje
i muenje - moda su tek suparniko iskrivljavanje izve
taja o verskim sveanostima posveenim bogovima plod
nosti , ali se sjenu Da uenu, kao Vu Vangu, u svakom
sluaju pripisuje ustanovljavanje racionalne vlasti. Trei
lan trojstva jeste Lao Ce, prvi taoistiki filozof.
Meu druge istaknute sjene spadaju: knjievni genije
Ven ang, brilj a n tni naunik iz VI stolea koji se uzdigao
do visokog poloaja a potom iznenada nestao: upuenik Li
Tje Kuej, strogi asketa i Lao Ceov uenik; sudija Lu Tung
Pin, nagraiva potenja; i Ho Sjen Ku, devojka koja je
stekla besmrtnost pojevi sedefni prah.
Uzdizanje do statusa s/ella zahtevalo je briljivo raz
raen u pripre m u . Danas znamo da su prilikom pogrebnih
obreda imuni ljudi troili ogromne svote na ad, koji se
dugo smatrao zatitom od fizikog propadanja. Ko Bung
je uoio zatitni uinak komadia ada smetenih " u devet
otvora", a otkrie grobnice princeze Tou Van 1 968. pot
vrdilo je da su ljudi sahranjivani u "odei od ada proi
venoj zlatnim koncem". Njena pogrebna odeda obuhva
tala je vie od dve hiljade komada a da upletenih zlatnom
i posrebrenom gvozdenom icom. Zanimljivo je da su ad,
kao i verovanje da on spreava telesno raspadanje , moda
uvezen i iz Sibira, najblieg izvora tog dragog kamena u
drevna vremena.
S uk u n a-biko
B og kepec u Japanu. U intoistikoj mitologiji, "slavni
gospodari" b i o je saveznik Okuninuija, Susanovovog
zeta i kralja Izumoa. Sukuna-biko je naroito bio vet u
medicini i zemljoradnji. Premda nisk oga rasta i sporih po
kreta, p atuljasti b og znao je sve n a ovom svetu, koji je pro-
Renik svetske mitologi.ie 181
putovao uzdu i popreko. Njegov nestanak nije razjanjen.
'
Izgleda da je sa vlati prosa katapultiran u svemir.
Susanovo
Takeha/a Susallovo, "smelo, hitro i neobuzdano boan
stvo", bog je oluje u intoizmu, autohtonom japanskom
verovanju. Zato to je kinjio Amaterasu, bogi nju sunca,
izgubio je bradu, oduzeta mu je imovina i osuen je na
progonstvo. Svet bee izdeljen izmeu tri boanstva, dece
praroditelja Izanagija i Izaami, Carstvo svetlosti, koje je
obuhvatalo nebesa i zemlju, dodeljeno je boginji sunca,
carstvo noi Cuki-jomiju, bogu meseca, dok je more dato
Susan ovu na upravljanje. Ne mogavi da savlada nasilni
vid svoje linosti, bog olujnik p ustoio :ie zemlju i po
mraivao nebo, navukavi tako na se srdbu " osam mili
"
on a b o nstava , koja vratie Amaterasu na mesto koje joj
,
pnpadase.
usanovo je u izgnanstvu zapoeo svoja lutanja i p usto-
10vll1e, U Izumou se borio protiv zmije sa osam udovinih
glava, Kada joj je lei n u ise kao na komade, sa zmijskog
repa otpade ma, te bog oluje posla sestri to udesno
oruje u znak vlastitog pokoravanja, Ma, zajedno sa og
ledalom i draguljem, p redstavljao je simbol vladajue po
rodic , U ostale njegove poduhvate spadaju potinjavanje
KoreJe, obuzdavanje k uge i poumljavanje obale Tihog
okeana, Na planinama je zasadio sopstvenu kosu, od koie
nastade drvee. Veruje se da mu se grobnica nalazi na i's
ton oj obali Kija.
aka-nioraj
U Japant:, Buda poznat kao akjamuni, "tihi m udrac iz
plemena Sakja", savreno je ovaploenje vrline. Sa izuzet
kom sekte dodo, koja se usredsreuje iskljuivo na obo
avanje Amida-nioraja, u svakom b udistikom manastiru
postoji svetil ite posveeno aka-nioraju. Tog nemog
mudraca ipak n ajvie potuju privrenici zena,
1 82 Istona Azija
Mada je uenje an Cunga, ili " kole unutarnjeg svet
la", prvi put stiglo iz Kine 1 1 91 , pravim utemeljivacm sek
te zen smatra se D ogen ( 1 200-1253), koj i je osnovao veliki
manasti r Ejihejidi. Dogena su etiri godi ne poduavali
ki neski uitelji, a i dananji Japanci priznaju da uenje ze
na mnogo toga duguje taoizmu . Smatra se da je Buda, kao
i Lao Ce, uvide o da isk ustvo prosvetljenja ne moe da se
prenese reima. Stoga se neiskazivo uenje rodilo iz osme
ha aka-nioraja pred lotosom. Zen je nova sekta. Metodi
poduavanja su mu usmeni i intuitivni, bez kanonskih
knjiga i tekstova. Majstori zena pokuavaju uenike da
dovedu do trenutnog i iznenadnog osveenja, saton/a,
" b uenja", tokom kojeg ovi treba intuitivno da spoznaju
samu prirodu stvari. To je nedual istiko vienje. Dogen je
govorio: "Ako posmatramo obalu dok plovimo amcem,
i ni nam se da se obala pomera. Ali ako pogledamo vodu
bl izu amca, videemo da se zapravo amac pomera. Kada
vaseljenu posmatramo u zbrci tela i uma, esto pogreno
poverujemo da je na um .postojan. Ali ako poemo pu
tcm zena i vrati mo sc sebi, shvatiemo da je to pogreno."
Vel iki praznik aka-nioraja jeste njegov roendan, 8.
april. Narodni naziv te svetkovine jeste Hanamacuri,
"praznik cvea ". Dok je B uda, zadubljen u kontemplaciju,
sedeo ispod drveta Bo, de mon Mara je h i tnuo na njega
pl ameni kolut koji se pretvorio u cvetni baldahi n.
en Nung
Legendarni vladar en Nung bio je tipian Kinez. Uio je
ljude ratarskoj vetini i otkrivao blagotvorna svojstva bilja
ka. Umro je kada je na samome sebi pokuao da ispita dej
stvo "trave to probija creva". Verovalo se da je njegov
providni eludac omoguavao starim Kinezima da spoz
naju tajne zdravlja. U Kini su se od najranijih vremena
prep.1itali k uvarsko umee i medicina.
Renik svetske lnitologije 1 83
oten
.Japanska verzija Ganee, slonoglavog hinduistikog boga
preduzetnosti koji ukl anja prepreke i dodeljuje mudrost.
Kult toga boanstva, kao deo b udistike mitologije, cvetao
je u okvi ru raznih ezoterinih sekti, dospevi u .Japan na
poetku IX veka. oten je povezivan s tantrikim postup
cima, a jedan od njegovih li kova bio je " dvotelesan", pred
stavljajui seksualno jedinstvo mukarca i ene. oten i
Kvanon su tako ujedinjeni u nedvojstvu. Oni su boanski
par, iva slika ostvarenog prosvetljenja.
T aj an
Bukvalno, "velika planina", najpotovanija od pet svetih
planina Kine . .Jednako su je oboavali konfuijanci, budisti
i taoisti. Sva kog prolea na njenom vrhu carevi su prinosili
rtvu ang Tiju, a tokom vekova planina Taj an postala
je glavno sredite hodoaa. Za taoiste, boanstvenost Taj
ana p redstavlja najveu zemaljsku silu, poznatu kao eng
Ti, Sveti car. On y pravlja sudbinom, odreuje roenje
smrt i stoluje nad Zutim izvorima, podzemnim svetom.
Tengri
"
Bukvalno znai " bog" ili "nebo . Bog neba u Mongola,
nji hovo tvorako boanstvo. Tengrija su smatrali nainite
Ijem svega vidljivog i nevidljivog, vladarem sudbine i gos
podarom sveta. "Nebo je odl uilo." To snano verovanje u
sudbinu Mongoli su moda nasledili od Persijanaca. Ali na
Mongole, kao i na druge severne narode, dubok utisak
ostavljale su i p ri rodne pojave . S matrali su da meteori do
"
nose sreu, a ko god bi spazio takvu "pukoti n u u nebu
mogao je u tom asu od provienja da zatrai kakvu uslu
gu. Gdid i oluja donosili su nesreu. Zbog velikog nevre
mena s gradom kod Karakoruma 1 5. avgusta 1 246, odloe
no je, po savetu amana, ustoli enje Guj uga kao kana,
tako da je ceremonija obavljen a na drugom mestu devet
"
dana docnije. Tengrijevi atributi su "veliki , "milostivi vla-
1 84 Istona Azija
dar", i "bogati ". Sam Dingis Kan bojio je telo kako bi
postao nebu najmiliji poglavar. Nebo je i donelo odluku o
njegovi m velikim pobedama.
T ri p it a k a
Istorijski Sjuen Cang, vel i ki kineski hodoasnik. Godine
629. krenuo je kopnom na dug put u I n diju, gde je primio
poduku iz budistike metafizike, i sam joj doprinevi pre
nego to e se oko 640, n atovaren rukopisima i l ikovnim
prikazima, vratiti u angan . Kada je indijskim prijateljima
objavio elju da se vrati kui, ovi mu zaprepaeno rekoe:
"U ovoj se zemlji rodio B uda, i ako b ude posetio sva sve
ta mesta vezana za njega, i mae d ovoljno toga da razgle
da do kraja ivota. Kada si ve jednom stigao ovde, teta
bi bila da ode ! " Tripitaka je morao da im objasni da je
B udina poruka upuena itavom oveanstvu i da je on,
Tripitaka, hodoastio u I ndiju radi kineskih vernika koji
su imali nepotpuno znanje o B udinom uenju.
Ne zna se kada je tano budizam stigao u Kinu. Oko 65.
godine u antungu je iveo knez k oji je "govorio tanane
rei Lao Cea i p un potovanja p rinosio plemenite rtve
B udi". Mada u tom prvom pomenu b udizma nailazimo na
karakteristinu meavin u taoistikih i budistikih eleme
nata ' malo se zna o ranom kineskom budizmu. Eklektici
zam je bio posledica okolnosti: tekstova je bilo malo, a i
one tekstove koji su stajali na raspo laganju nije bilo lako
prevoditi. Zbog nepoznavanja i ndijskih jezi ka pozadina
b udizma ostajala je nepoznata Kinezima. Sem toga, i ue
nja razliiti h sekti stizala su do Kine u razliito vreme. Tri
pitaka je, da bi raspleo zamrene n i ti neizvesnosti, krenuo
na zapa d, usnuvi kristalni vrh p l an ine Sumeru kako se
izdie iz kosrriikog okeana. Kada je pokuao da pree
mone vode, kameni l otos izroni mu pod nogama i bez
bedno ga prevede do Svetske p l a n i ne. Kada Tripitaka iz
gubi uporite na njenim strmim p adinama , iznenadan nalet
vetra uznese ga sve do vrha.
Renik svetske mitologije 1 85
Legenda je Tripitakino h odoae pretvorila u najomi
ljeniji ciklus kineskih narodnih pria. Prema toj predaji, on
nije tiho krenuo na put u I n diju, ve mu je car dao konja
beka, a na samom putu, ispunjenom pustolovinama, Tri
pitaka je susreo mnogobroj n a boanstva. Tako je Kvan .Ti n
prisilila zmaja koji j e izronio iz duboke reke i prodrao
Tripitakinog ogata da bude zamena pojedenom atu. Bo
ginja milosti primorala je kralja majmuna da bude Tripita
kin vodi, savetnik i prijatelj kao uslov za njegovo oslobo
enje od kazne na koju bee osuen zbog nebeskih nede
la. Taj dovitljivi majmun bio je niko drugi do H anuman:
"
on je bio Sun Hou Ce, "neumorni, neunitivi l uk avac koji
se hranio sokom od ada. Roen iz kamenog jajeta, Sun
Hou Ce mogao je da leti, pravi skokove od gotovo dva
deset hiljada kilometara i neverovatno veto rukuje arob
nom palicom. To udesno oruje moglo je da se pri lagodi
svim njegovim eljama - da poprimi kosmike razmere ili
da se smanji do veliine najmanje igle kako bi ga maj
munski bog zakaio za uho. D rugi Tripitakin pomonik
bio je u Pa ije, groteskno svinjoli ko boanstvo, naoru
ano vilama za gnoj ali skoro potpuno razoruano vla
stitim ivotinjskim strasti ma. Sun Hou Ce i u Pa ije
uval ili su Tripitaku i a Ho anga, "svetenika a " , nje
govog smrtnog saputnika, u raznorazne nevolje, ali su ih i
spasli najrazlii tiji h opasnosti . Taj grubi h umor vrhu ni u
Hodoa.-:u na zapad, romanu V u engena iz X V I stolea
zasnovanom na ivotu Sjuen Canga.
Ukulan-todon
Vodeni duh Jakuta. U dol i n i reke Lene, kao i u itavom
Sibiru i Mongoliji, od pamtiveka se verovalo da vaselje
nom upravljaju duhovi. U svim "ivim" stvorenjima - dr
veu, planinama, rekama, jezerima, ivotinjama - obitava
duh, ije odsustvo dovodi do propadanja i smrti. Alta.j ski
Tatari reju kut oznaavaju d ue kako ljudsk i h bia tako i
predmeta u prirodi. Vrhovni duhovi, pop ut Ukulan-to
dona, gospodara svih voda, vladaju drugim duhovima,
1 86 [stona Azija
zaduenim za poje dine ive vrste i l i tipove krajolika. Mon
goli su se s naroitim potovanjem odnosili prema vodi .
koja je oduvek bila predmet posebnog oboavanja u sever
noj Aziji. Prin osi li su rtve radi bezbednog prelaska reke .
a neuredan izgled tih osvajaa Ki ne moe se pripisati ta
buu protiv pranja ili noenja odee oprane u tek uoj vodi.
ta ie, meu severnim narodima rasprostranje no j vero
vanje da se pojedine reke ulivaju u ogromne ledene zalive
kojima vl adaju pakosni duhovi - prodirai ljudski h dua.
Ura i m a
Deak ribolovac u japanskoj narodnoj predaji. Oenio se
morskom devicom i iveo u palati pod talasima. Kada ga
obuze elja da ponovo vidi roditelje, supruga mu dade
kovei koji e mu osigurati bezbedan povratak u more
pod uslovom da ga ne otvara. Zastrae n saznanjem da su
itava stolea minula od njegovog odlaska, Ura'ima skinu
poklopac. Istoga asa pramen belog dima izvi se iz kov
eia i odle1uja ka moru, dok je Uraima cvokotao na stu
denom vetru koji ga pretvori najpre u neverovatno starog
ovek a a potom u le. Danas se Uraimino svetilite nalazi
na obali Tangoa .
EVROPA
Grka Rim keltske zemlje
severna i istona Evropa
Preistorijski bogovi i b oginje oblasti koje savremeni
arheolozi nazivaju " starom Evropom" - egejskog arhipe
l aga, Jadrana, B al kana i zapadne Ukrajine - imali su za
datak da odravaju ivot. Zmije, ptice i jaja preovladavali
su u do danas otkrivenim kultovima. Glavna boanstva
bila su boginja majka, ije je podruje delovanja obuhva
talo p lodnost i zagrobn i ivot, i bog bilja, prauzor Dionisa.
Mo boginje m ajke nad smru dobila je . likovni izraz u
predmetima kao to su gusenica, ahura larve i leptir. po
to nema dokaza iz mlaeg k amenog doba da su tadanji
ljudi razumeli mehanizam b iolokog zaea, sveprisutnost
falusnih simbola ukazuje na velianje spontani h ivotni h
sila. S raanjem poljoprivrede, meutim, prvi ratari poel i
s u da posmatraju prirodne pojave pomnije i intenzivnije
nego raniji l ovci i skupljai p lodova. Pojavila se zasebna
boginja b i lja, povezana s velikom majkom ali prvenstveno
odgovorna za setvu svetog semena od kojeg je sve vie
zavisio ivot.
Preistorijski panteon odraz je drutva kojim dominira
majka. Po svemu sudei , uloga ene nije bila potinjena
ulozi mukarca, tako da je u minojskoj civil izaciji drevnoga
Krita (oko 2000-1 450. pre n . e . ) enski duh mogao i dalje
da cveta. Ta p rva evropska civilizacija bila je predgrka i
zasigurno je neto dugovala ranim dodirima s Malom
Azijom, Sirijom i Egiptom. ak su i legendarnog Minoja,
po kojem je ser Artur Evans skovao termin " minojski" ,
otkopavi njegovu palatu u Knosu, Grci zapamtili kao
potomka nekog zapadnoazijskog kralja. Njegov otac Zevs,
"
" skuplj a oblaka , oteo mu je majku, Europu, s dvora
Agen ora, kralja Tira.
 Renik svetske mi tologije 1 89

Grci, n ajvei tvorci evropskih mitova, dodali su sop

stven a i ndoevropska verovanja n asleu stare Evrope" ne
"
gde tokom drugog milenijuma pre n .e. Mikenska era
( 1550- 1 1 50. p re n . e . ) , prva faza njihove prevlasti , n azvana
je po velikoj tvravi Mikeni, Agamemnonovom seditu na
Peloponezu. Religija tog razdoblja p redstavljala je spoj
mikenske i minojske prakse, pri emu je indoevropski kult
boga neba Zevsa n a dvladao domae tradicije koje su sla
vile b oginju zemlje. Ali kult Here, "gospe", bio je dovolj
no s naan u Argolidi da dovede do asimilacije te l okalne
boginje majke kao sestre i supruge Zevsove. Sasvim je mo
gue da su docnije legende o njen oj ljubomori i svad
ljivosti odjek snanog suparn itva koje je ranije p ostojalo
izmeu njihova dva kulta.
Ubrzo posle 700. p re n.e. pesnik Hesiod pokuao je da
se izbori sa zamrenou grkih mitova, koja se delimino
moe obj asniti seobama i ratovima. Razvoj bogova pred
met je njegove Te og onije, u kojoj se za univerzalnim po
retkom traga u genealokim odnosima. U toj p oemi go
vori se o Zevsovom usponu, o dogaajima u kojima je taj
moni sin Krona, p rvog svetskog osvajaa, ostvario pre
mo i utemeljio svoje obitavalite na planini Olimp . Teo
gonija sadri mnotvo bogova i junaka koji p otiu jo iz
mikenskih vremena, kada je vladarska kua u svakom
vanijem gradu p osedovala mitski rodoslov, a u p odvizima
lege ndarnih junaka nalazimo jedinstveno obeleje grke
mito logije. U malo tradicija n alazimo pandane Jasonu, He
rak l u i Asklepiju. U I n diji, uenje o avataru n ikada ne
doputa da se zaboravi boanska priroda Rame i l i Krine,
dok su u drevnoj Mesopotamiji G ilgamea od drugih sve
tenika kraljeva izdvajale nevolje kroz koje je p roao. U
Egiptu je veoma zaokruena mitologija ponikla iz neobi
ne p remoi faraona i svetenstva - ona se usredsreivala
na sudb i n u due p osle smrti. Kod starih Grka ne nailazimo
na takvu zaokupljenost onostranou, jer su se b ogovi na
u lici mogli sresti koliko i u hramu. Jaz izmeu besmrtnika i
smrtnika n i kada n ije bio velik - i jedni i drugi p ripadali su
1 90 Enopa
istoj zajednici. "Ljudi i b ogovi", pisao je Pindar u V veku
p re n . e . , "od jednog su soja. Roeni smo od iste majke,
mada jc velika razlika u snazi izmeu bogova i ljudi . "
Putnik i istoriar Herodot, savremenik pesnika Pindara,
verovao je da je veina grkih bogova pozajmljena iz Egip
ta , ija je oevidna drevnost n a njega ostavila dubok uti
sak. Mada je pogreio odabravi tu zemlju za izvorite
grke mitologije, p ravil n o je uoio da istono Sredozemlje
ve dugo predstavlja kulturni kontinuum. Dodiri s Malom
Azijom svakako su igrali odreenu ulogu u meteorskom
razvoju grke civilizacije.
Danas smo svesni kulturnih dodira izmeu mikenske
Grke i Hetita, koji su do 1 400. p re n.e. vladali veim de
lom Male Azije. tavie, kult Zevsa Labraundosa dosta je
pozajmio od hetitskog boga vremenskih prilika, umorite lja
zmaja I l uja nke. Kulturni dodiri na Kipru, gde su se Grci
naselili pre 1 250. pre n . e . , doneli su Evropi A froditu,
potomkinju boginje majke Astarte iz tekstova iz Ras am
re, koji p re dstavljaju arhivu drevnoga si rijskog grada Uga
rita. A frodita, boginja ljubavi , lepote i plodnosti , ak je
uvela zapadnoazijski obiaj hramovne prostitucije u grki i
rimski svet. Ubrzo se, meutim, javila sumnjiavost prema
mitologiji i nepodnoenje sablanjivog ponaanja b ogova.
U V I stoleu pre n.e., Ksenofan iz Kolofona, napadajui
vi dno ljudske atribute olimpski h bogova, izjavio je da bi
stoka kada bi mogla da crta, svoje bogove nainila po vlas
titom liku. To filozofsko gledite nije uticalo na grku na
rodnu religiju, mada je ona vremenom razdvojila logos,
"um", od myth osa, ,.mita " . Umovanje , koje je nekoliko
godi n a kasnije Heraklit iz Efesa n azvao mudrou, postalo
je sredstvo za spoznavanje shvatljivog svemira. Kao to je
govorio Heraklit: "Ovaj svet, jedan isti za sve, nije stvorio
niko od bogova i niko od ljudi, ve je uvek bio, jeste i bie
veno iva vatra, koja se delom p a l i a delom gasi ." Godine
3 16. p re n.e. sicilijanski fil ozof Euhmer, koji je iveo na
makedonskom dvoru, mogao je da ustvrdi da su svi drevn i
mitovi b i l i istorijski dogaaji. Njegova Sveta jstodja pri-
Reni k svetske mitologije 191
kazivala j e bogove kao ljude koji s u se neim istakli i zbog
ega im je zahvalni n arod posmrtno dodeljivao boanska
odlija.
Osvajanje zemalja koje opasuju Sredozemno m ore - to
je istorijsko dogaanje od n ajveeg znaaja, gotovo pot
puno dovreno do Hristovog roenja - stvoril o je od
carskog Rima metropolu drevnoga sveta, a ujedno i nas
lednika nekoliko mitolokih tradicija. I dok se niko nije
mogao suprotstaviti napredovanju rimskih legija, pokoreni
narodi su, n a svoje veliko iznenaenje, uviali da su gra
ani Rima p otpuno bespomoni pred stranim rel igijama.
To se naroito odnosi lo na odnos Grke i Rima. Proces
asimilacije otpoeo je u drugoj polovin i I V veka p re n.e.,
kada je Rim, kao najvea sila u I taliji, doao u dodir s
gradovima dravama grkoga sveta. S kor6jeviki Rim iz
jedao se zbog nedostatka tradicije, nepostojanja slavne
prolosti ispunjene bogovima i junacima, a njegovim po
vesniarima palo je u zadatak da stvore hronologiju dos
tojnu rimske veliine. Oni su tu dunost i ispunili, a Rim je
konano dobio naciona l n u tradiciju koja je sezala sve do
Trojanskog rata, tradiciju celovitu i skladnu mahom zato
to su se rimski istoriari trudili da je takvom uine. Ma
tovita legenda o porekl u Rimljana dobila je dravno priz
nanje 239. p re n.e., kada je Senat odluio da zatiti Akar
nanjane, koje su stalno n apadali Etolci, zato to sc od svih
Grka samo Akarnanjani n isu neprijateljski odnosili prema
Trojancima, navodnim p recima rimskoga n aroda. Klasin u
obradu tog mita imamo u Vergilijevoj Ene;i'di, spevanoj u
slavu Avgustovog ustanovljenja carstva 3 1 . pre n.e.
Bilo je i drugih uticaja n a rane Rimljane. U susedstvu
su im se n a l azili glavni suparnici, Etrurci i Kartaginjani.
"Mo Etruraca. p re uspona Rimljana", pisao je istoriar
Livije, savremenik Vergilijev, "prostiral a se irom kopna i
mora . . . od Alpa do Sici l ijanskog tesnaca. " Samim Rimom
nekada su vladali etrurski kraljevi, a Rimljani su bili svesni
uloge Etrurije u irenju grke i zapadnoazijske kulture me
u italskim n arodima. Zbog naeg dananjeg nepozna-
1 92 Evropa
vanja etrurskog jezika, n e moemo donositi nikakve ko- .
nane sudove . Ne znamo gde se tano nalazila p rapo
stojbi n a Etruraca, mada je to verovatno bila Mala Azija.
Poznati su nam etrurska vetin a gatanja iz utrobe rtvenih
ivotinja te imena etrurskih bogova, ali to je uglavnom sve.
Vie se zna o Kartagin i , koloniji koju su 814. p re n .e.
osnoval i Feniani, ali je njen uticaj n a Rim bio potpuno
negativan i moe se saeti u jednu jedinu re: Hanibal.
Muke koje su Rimljani p retrpeli zbog njegovog pohoda -
petnaest godina poraza i p ustoenja (21 7-203 pre n . e . ) -
usadili su u nji h strah od velikih sila u opasnoj blizini Ape
ni nskog pol uostrva. Rim je n astojao da nadzire Sredo
zemlje, obruavajui se na svaku dravu koja bi pokazala
znake osamostaljivanja. ak je 146. p re n.e. razorio ve os
labljene gradove Kartagin u i Korint. Posledica takve poli
ti ke bila je propast Rimske republike i osnivanje Rimskog
carstva.
Utemeljitelj rimske premoi bio je Julije Cezar. Pre ne
go to je svrgnuo Republiku, proveo je deset godina osva
jajui i pripajajui Galiju, srce keltskoga naroda. Godine
55. p re n.e. izvideo je j unu obalu Britanije, ali je rimsko
osvajanje tog ostrva usledilo tek stolee docnije. D ugi
pohod n a Galiju stvorio je od njegovih legija nepobedivu
vojsku, a njega samog ui nio vrhovnim vojnim zapoved
nikom i monarhom, to je on i ostao sve do atentata 44.
p re n.e. Julije Cezar je postavio rimsku granicu na Rajni,
stvorio nekoliko velikih p rovi ncija i - to je posebn o va
no - veinu Kelta doveo u neposredan dodir s antikim
svetom.
Kelti su se najpre p ojavili u Nemakoj. Od X veka pre
n.e. talasi selilaca stizali su u Galiju, na Iberijsko polu
ostrvo, u severnu Italiju, n a Balkan, u Malu Aziju i Bri
taniju. Jedna skitaka gomila ak je poharala grad Rim 386
pre n.e. Geografskim rasejavanjem keltskog naroda obja
njava se nedostatak jedinstva u njihovoj mitologiji , p oto
je svaka grupa, n aseljavaj ui se, nailazila na razliite lo
kalne usl ove. Poslednju seobu predstavljalo je osvajanje
Renik svetske mitol ogije 1 93
Britill1 i je u I veku pre n . e . od strane Belgijanaca. Mada su .
reci poznati kao druidi p ostali poznati zahvaljujui spi
sima prouavalaca antike, malo je dokaza da su oni zauzi
mali n ajvii poloaj u keltskoj rel igiji. Taj sveteniki red
bio je moda ogranien na Britaniju i Galiju. Julije Cezar
saznao je da je druidsko uenje " izmiljeno u Britaniji, a
odatle preneto u Galiju, i . . . da vredni sledbenici te dis
cipline mahom p utuju tamo da je prouavaj u". tavie,
povezivanje druidskog gaja sa Stounhendom toliko se
ustalilo kao deo britanske usmene predaje da esto zabo
ravljamo kako je ta teorija stara tek nekih tri stotine godi
na. Funkcija Stounhenda , p retkeitskog spome nika ija je
izgradnja verovatno dovren a oko 1 500. p re n.e., ostala je
nepoznata. Poto su se Kelti oslanjali n a usmenu tradiciju
(Julije Cezar je p rimetio da druidi ne el e , kao p rvo, da
"
se njihov sistem obuke razglaava u drugim zemljama me
u prostim pukom, i , kao drugo, da se uenik oslanja na
pisanu re a zanemaruje p amenje"), postoji malo izvora
podataka o njihovoj religij i , te e ona zauvek ostati tajna.
Kel tsku mitologiju stoga p redstavljaju legendarni ci kl usi
srednjovekovne I rske i iz njih izveden a arturovska tra
dicija u Velsu, B retanji i Engleskoj.
Kada je 3 1 3 . h rianstvo dobilo puno p ravo graanstva
u Rimskom carstvu, taj sreni obrt u razvoju ove zapadno
azijske vere uticao je isto toliko na Kelte un utar carskih
granica koliko i n a sve druge narode pod rimskom vlau.
To je bio znak za opti uzmak mitologije koju su hriani
n azivali "paga nskom". Godine 3 1 2. caru Konstantinu p ri
kazao s e u snu Hristos, rekavi m u d a e pobediti p ro
tivnike ako na titove svojih vojnika stavi h rianski znak.
Naslikavi krst n a titovima barem nekih od svojih ljudi,
Konstanti n je krenuo u bitku kod Milvijskog mosta, gde je
njegova vojska nenadano odnela pobedu. Premda je Kon
stantin vlastito krtenje odgaao sve dok se nije n aao n a
samrtnikoj p ostelji dvadeset pet godin a docnije, ukazom
iz 3 1 3. ponitio je diskri m i natorske zakone i dozvolio
versku slobodu, p a ak i n aredio povraaj svekolike imo-
1 94 Evropa
vine . otete od Crkve tokom ranijih p rogona. Sa izuzetkom
Julijana, koji je v ladao od 360. do 363, carevi su jedan za
drugi m izdavali ukaze protiv nehrianskih rtava, obo
avanja likova, ulaska u hramove i magije. Paganske apo
logete bili su u defanzivi, p riznaj ui veliki deo onoga to je
Crkva tvrdila. Hrianski fan atici su, tavie , ugrabili
priliku da unite drevna kultna sredita, poput Serapeja u
Aleksandriji. Godine 391 . biskup Teofil je poveo svoju
militantnu pastvu u napad na taj hram, za koji se govorilo
da je n ajstariji u antikom svetu, i spalio ga do temelja.
Paganski hramovi su bili ili razarani, pri emu su se od
njihovog materijala gradile crkve, ili pretvarani u hrian
ske b ogomolje tako to bi ih svetenstvo obredno oistilo
od p aganskih veza. Jedan od p rvih tako osveenih hramo
va u Rimu bilo je okruglo svetilite Fauna, rimskoga Pana,
koji je papa S i mp licije (468-483) p rozvao Rotondom sv.
Stefana.
Posledica takve politike p ri l agoavanja bez sumnje je
bilo p reiVljavanje paganstva. Vernici su izvetavali o pri
sustvu demona, koje je moda trebalo da odagnaju doc
nije uvedeni groteskni ljudski i ivotinjski likovi na fasa
dama crkava. Godine 530. sv. Benedikt je na Monte Kasi
nu n ab asao n a gaj p osveen Apolonu gde su se i dalje iz
vodili drevni obredi. Kada je razorio svetilite i prilagodio
to mesto hrianskoj upotrebi , p ojavio se satana sa svojim
p ritubama, ali svetac ne ree ni rei . Njegovi pratioci su
uli, ali nisu mogli da vide avola. U starim zapadnim pro
vincijama Rimskoga carstva paganski mitovi otvoreno su
opstoj avali, naroito u seoskim kultovima prirode. Hri
anski b iskupi i sveci dugo su se borili p rotiv tih jeretikih
skretanja, koje je delimino snaila narodna predaja ger
manskih n aroda to su stizal i s druge obale Rajne. Ipak,
srednjovekovno h rianstvo n ije bil o bez vlastitih legendi.
U move vernika zaokupljali su, izmeu ostalog, Antihrist,
dies irae, gnev sudnjega dana, moti, kult Device, udesni
dogaaji, znaci i znamenja, kao i sveprisutne sile zla. Doba
vere dalo je svoj doprinos riznici svetske mitologije.
Renik svetske mitologije 1 95
U Y veku Zapadno rimsko carstvo pregazil i su ger
manski n arodi koji su p red Hunima beali na zapad. Sam
Rim opustoili su Vizigoti 4 1 0. i Vandali 455. Ovi p otonji
uinili su to tako temeljn o da se imenom toga skitakog
plemena i danas nazivaju oni koji uivaju u obesnom uni
tavanju lepih p redmeta. Vandali su iz panije stigl i u Af
riku 429, svega dve godine poto su p reli Rajnu, a sv. Av
gustin iveo je dovolj no dugo da prisustvuje vandalskom
osvajanju grada Hipona, svoga biskupskog sedita. Avgus
tinova uvena rasprava De Civitate Dei, ili Boja dla va,
moe se smatrati pokuajem nalaenja nekakvog smisla za
hriane u propasti ri mske vlasti. Naroito su bolne bile
glasine da pad Rima p redstavlja k'azn u nehrianskih bo
gova zbog potiskivanja njihovih kultova od 391. do 392.
l dok je sv. Avgustin pobijao jeretike istorijske teorije,
severni uljezi dovravali su osvajanje zapadni h provincija.
Poraz koji je Bunima nanela zdruen a vojska Rimljana i
Vizi gota kod grada Troa 45 1 . i smrt hunskog vojskovoe
Atile dve godine kasnije ipak nisu bili dovoljni da spasu
Zapadno rimsko carstvo, koje je vie bilo rtva unutranjih
slabosti nego snage germanskog oruja. Ono nije .moglo da
izdri velike pokrete naroda, i hegemonija nad zapadnom
Evropom p rela je u ruke njegovih tradicionalnih neprija
telja. Jo od vreme na kada je Julije Cezar pomerio granicu
do Rajne, Rimljani su znali da ratnika plemena koja
krstare umama s druge strane reke ive u drukijem mito
lokom svetu. Godine 98. Tacit u svojim spisima pominje
germansku legendu o poreklu plemena: "U svojim starim
baladama, njihovoj jedinoj zabeleenoj istoriji, oni slave
Tvista, boga izniklog iz zemlje, oca Manusa, koji je preko
svoja tri sina njihov p redak. " Rimljani su takoe bili
potpuno svesni da je Skandinavija vagina nation um, ma
"
terica n aroda " , koja i m stalno alje n ove talase selilaca.
Ono to nisu mogli znati bilo je to da su germanski na
seljenici n a severu pripadali indoevropskoj jezikoj grupi
od koje su potekl i i italski dijalekti. Na slian nai n , Angli,
Sasi i Juti , koji su zauzeli Britaniju p o povlaenju rimskih
1 96 Evropa Renik s\etske mitologije 1 97

legijp 423, suoili su se tokom docnijih vikinkih osvaja nja . p ri mi tivnu mitologiju kod Slovena, ali n ajstarija verovanja
s napadom manje dalekih ali zato suroviji h roaka. nisu dugo ivel a po zvaninom u kidariju p aganskog bogo
Govornici indoevropskog prajezik a razmileli su se iz aa p oto je h rianstvo imalo civilizujui uticaj. Izgleda
nepoznate p rapostojbi ne oko 2500. p re n.e. Njihova grana da su bogovi Slovena i Balta, Slovenima n ajbliih jezikih
poznata Rimljanima kao Germani sopstveno poreklo izvo suseda, imenima neodoljivo p odseala na indoiranska i
dila je iz Skandinavije. U dananje p otomke te loze spada trakijsko-frigijska boanstva. Tako se smatra da slovenski
ju Nemci, Holanani, D anci, veani, Norveani, I slana raj p redstavlja neposrednu p ozajmicu iranske rei ray, ko
ni, Englezi i svi koji od njih potiu. Malo toga se zna o ja oznaava nebesku blistavost ili lepotu. Gromovniku i
germanskoj mitologiji iz doba pada Rimskoga carstva. bogu ol uje Perunu prireivan i su raskon i obredi u Kijevu
Osim kratkih runskih n atpisa, sve do h rianske ere n ije sve do X veka. To je jedno od slovenskih boanstava o ko
bilo pisanih spomenika, p ri emu se n a Islandu oni p ojav jima znamo neto vie, premda samo na osnovu izvetaja o
I.i uju tek 1 000. godine. Mitoloka k njievnost najvie je ukidanju njegovog kulta. Ostatak mitologije istone Evro
sauvana na tom ostrvu, koje se n akon seobe iz 874. pe izgUbljen je u maglama p rethrianske ere.
p ridruil o vikinkom svetu. Najvei doprinos razumevanju Konano, u n ajsevernijim delovima Evrope i danas po
germanskih legendi dao je islandski naunik i dravnik stoje ratrkani ostaci drevnoga naroda Uralaca. Laponci u
Snori ( S norri) Sturluson ( 1 1 79-1241 ), ije delo Prozna Fi nskoj, Samojedi u Rusiji, zajedno s nekoliko manjih
Eda sadri p rirun i k za pesni ke o svetu drevnih bogova, sa grupa koje naseljavaju tundru, sauvali su u svojoj narod
objanjenjima metafora zasnovanih n a starim mitovi ma. U n oj p redaji tradicije naroda ije je raseja nje verovatno po
doba Vikinga (750-1 050) snano se razvila kosrnologija u elo negde u etvrtom milenijumu p re n.e. Njihova vero
ijem s u sreditu bila j u n aka dela Odina, Tora i boan vanja slina su verovanjima sibirskih plemena, i ta veza
stava Freja i Freje, b rata i sestre. Upravo tu poznu tradi snano upuuje na postojanj e p rvobitnog amanizma. Do
ciju tumai nam S n ori . D rugde u zapadnoj Evropi, ger kazi o amanskim delatnostima vraeva, svetenika opsed
manski zavojevai b rzo su bivali p reobraeni u h rian nutih duhovima, nalaze se u izvetajima p rvih posetilaca
stvo. Vladavin a Karla Velikog (768-81 4) p redstavljala je l aponskih k rajeva. Neki danski putnik iz XVII I veka
trijumf h rianske crkve . Franako kraljevstvo branilo je p risustvovao je transu u koji je jedan takav medijum pao
katoliku veru, koj a se borila i protiv jeretika i protiv pa posle niza vrtoglavih plesova. Dok je bio nesvestan svoga
gana. Tokom pohoda p rotiv svojih saksonskih roaka, neposrednog okruenja - za njegov duh se tvrdilo da je
Karlo Veliki je p ok azivao izrazitu netrpeljivost p rema otputovao u zemlju mrtvih kako bi tamo savladao sablast
nehrianskim obiajima. I dok stanovnici S kandinavije ni koja mu je muila pacijenta - medijum je bio u stanju da u
su bili uznemiravani, misionari su pronosili veru daleko rukama dri zapaljene cepanice i da se udara otricom se
p reko granica fra nake drave. Godine 597. Avgustin se kire po kolenima nimalo se ne ozleuj ui . Osvestivi se,
iskrcao n a ostrvo Tanet u misiji preobraanja Engleza. objavio je p rirodu bolesti i vreme koje e bolesniku biti
Rusija je hrianstvo p rimila 989, pri emu su obrae p otrebno da se oporavi. Na tragove vraanja nailazimo i u
n ici prili istonoj p ravoslavnoj a ne rimokatolikoj crkvi. drevnim verovanjima Finaca, Vogula i Maara, koji svi
Taj dogaaj omoguio je istonoj h rianskoj tradiciji da p otiu od uraIske l oze. Shvatanje da je svako stvorenje
se proiri na sever sve do obala Arktikog okeana i na oivljen o duhom Maari su izgleda razvili do tvrdn.ie da
istok do obala Tihog okeana. Grki misionari naili su n a svak i ud i organ ima svoju zasebnu duu. Letopis iz 899.
 1 98 Evropa Renik svetske mitologije 1 99

belei da_ iz maijskih razloga Maari jedu srca svojih za ba. Prvi kip nage Afrodite n ainio je vajar Praksi tel i po
roblje nika. stavio ga u K nidu, na jugozapadnoj obali Male Azije u IV

\A
v. pre n.e. K n i ani su potovali vaganj, jer su verovali da
( je boginja ljubavi izrasla u toj koljci.
. . . . . . Afrodita, neverna supruga Hefesta, sakatog boga kova
Grka boginja lJ ubaVI. Za razliku od njenog nmsk g pa. a, i mala je nekoliko dece s bogom rata Arejem. Isplevi
dana Venere, s kojom su je poistoveivali, Afrodita l1lJe mreu od tananih niti i njome uhvativi ljubavnike dok su
bila samo boginja ulne ljubavi ve nakl onosti uopte, ka ? leali u postelji . razgnevljeni mu pozva olimpske bogove
i svih poriva koji lee u osnovi drut en g. ivota. AfrodI da budu svedoci njegove sramote. Ovi se, meutim, na
tina p ute nost delimino se moe obJasl1ltJ Jednom od le smejae - sem Posejdona, koji u ime bogova obea He
gen di o njenom roenju . Kada je Kron otrim srpom o se ? festu odgovarajuu n adoknadu. Tek tada Hefest pristade
kao Uranov fal us. bacio je besmrtn i ud u more. U bozan da oslobodi Afroditu i Areja.
skom mesu, koje J e p lutalo na b l oj peni. odra: l a je bog.i Afrodita je najvie volela Adonisa, sirijskog boga kojeg
nja koju su Grci prozvali A frodltom, "onom sto doe . IZ je umorio divlji vepar. Adonis je roen iz rodoskvrnog
pene". Na taj nain je stigla i do " morem opasanog IP odnosa nekog kralja i njegove dvanaestogodinje keri -
ra", gde su joj, u Pafu i Amatu, sagraen dva azna verovatno kralja Libana koga je prevarila pri nceza Mira -
svetilita. Ono u Amatu bilo je p osveeno njenom liku s i bio je toli ko lep da su se Afrodita i Persefona, kraljica
b radom, koji je podseao na asirsku Itar. U stv.ari, Afro mrtvih, posvaale oko toga kojoj e pripasti. Njihova
dita je p utovala u suprotnom smeru: dola } . s Klpr , str
. estoka prepirka stigla je i pred Zevsa, koji odlui da e
va koje je od davnina bilo pod zapadno.azlJsklm u lca} e!n. Adonis trei n u godine iveti sam, treinu s Persefonom, a
Suparnitvo s Herom, autohtonom maJk ? l"? ze IJe I . zc treinu sa A froditom. Tako je taj sirijski bog svake godine
nom Zevsovom, uinilo je A froditu bogll1Jom lJ ubavI . S umirao i oivljavao, dok mu je majka pretvorena u drvo,
vremenom je Afrodita postala majka Erosa,. . ? oansv s koje je svoj i m plaem proizvodilo mirisnu smolu - iz
kojim p rvobitno n ije imala nikakve veze. Stanji vldov .nJe mirnu.
nog kulta - grko preobraenje sume ske I nane - y rezlveli Od povesnog su znaaja dve prie koje Afroditu po
su u njenim imenima. A frodita je bila Apostrohja, "ona vezuju s Troj om. Toliko je mona bila boginja ljubavi da
koja se okree"; Androfona, " umoriteljka m kar c "; je ak i Zevsa naterala da se zaljubljuje u smrtnice i za
Timb orih , ,.grobarica"; Anosija, "nesveta"; EpltImbldlJa, nemari njenu suparnicu Heru, ker Krona i Reje. Za
"ona na grobnicama"; a pre svega, Pasifaesa, ,. 1adal.eko uzvrat, Zevs ju je primorao da se zaljubi u trojanskog pas
svetla" kraljica podzemlja . Atinjani su je smatral "n.aJst tira Anhisa. P reruena u frigijsku princezu, ona je pose
rijom Mojrom", glavnom meu s uajama. Afrodita Je sti ivala obore , zasleplj ujui jadnika svojom lepotom. Prem
cala posebne epitete i kao boginja ljubavi: Kalipigo "ona s da se A n h isov strah posle ljubavne noi sa Afroditom
pre krasnom stranjicom"; Morfo, .,lepo. graena"; i .Am pokazao opravdanim, teilo ga .i e saznanje da e njihov sin,
bologera, "odloiteljka starosti". U Konntu su postOJale l Eneja, utemelj iti latinsku naciju u Italiji. Zato to je
h ramovne bludnice. spavao sa b oginjom - to) je za svakog smrtnika bila skupa
Prema predanju, Afroditu su n a Kipru primil H re : povlastica - A n h is bee ili osakaen munjom ili oslepljen
pokrivi joj nagotu p rikladnom odeom. Hor su le kcen pomou p ela. I ako je Afrodita pomogla da se spasu pre-
.
Temide, boginje odgovorne za red, pravdu I godlsnJa do-
200 Evropa
ostali Trojanci obezbedivi i m Enejino vostvo nakon pa
da grada u grke ruke, i sama je bila doprinela tom kob
nom sukobu. U elji da je Paris, sin Prijama i Hekabe, koji
je tada sluio kao pastir, p roglasi najlepom meu bogi
njama, Afrodita mu obea ruku Jelene, tada ve supruge
spartanskog kralja Menelaja. Parisova otmica Jelene
dovela je do Trojanskog rata.
Junak Homerove f/ijade, epske p ovesti iz I X veka pre n.e.
o opsadi Troje, dogaaju koji se verovatno zbio etiri
stolea ranije . Ahil, sin tesal skog kralja Peleja i nimfe Te
tide, bio je nepobediv ratnik, ali sklon neobjanjivim
izlivima jarosti . Svaao se s drugi m grkim glavarima, du
rio se u svom atoru, a p reko bojnog polja vukao telo
troj anskog zatonika I-lektora, kO.i eg je ubio u dvoboju.
Prema l egendi, Tetida je pokuala da Ahila uini besmrt
n i m potopivi ga u podzem n u reku Stigu, ne pokvasivi
mu p ri tom jedino petu za koj u ga je drala. To ranjivo
mesto pronae strela odapeta iz Parisovog luka te Ahil
umre p re pada T roje.
Antihrist
U srednjovekovnoj hrianskoj mitologiji, strani tiranin
p oslednjih dana sveta, din-dumanin Hristov. U pojmu
Antihrista zdrue ni su persijski dualizam i judeohrianska
apokalipsa. A ntihrist se n ajpre j avlja u " Otkrivenju" kao
l an i mesija " koji se protivi i p odie vie svega to se zove
B og i l i se potuje . . . i dano mu bi da se bije sa svetima, i da
ih p obijedi; i dana mu bi oblast nad svakijem koljenom i
n arodom i jezikom i plemenom". U srednjem veku, meu
tim, Antihrist je p ri kazivan ne samo kao svetski tiranin ve
i kao l etea zver ogromne glave, plamenih oiju, maga
reih uiju i gvozdenih zuba.
Reni k svetske mitologije 201
Dolazak Antihristov n apeto se iekivao. Godin e 1 096.
p ap a U rban je hrianima naloio da izagnaju muslimane
iz Jerusalima poto e tiranin uskoro doi a sredite nje
gove vlasti bie Sveta zemlja. Tako je Urban p okrenuo
Prvi krstaki rat. U vremena kada p retnja saracenske, ta
tarske ili turske najezde ne bi podgrevala mit o Antihristu,
Evropa je njegove pristalice pronalazila u sebi samoj . Sa
tana je postao " otac Jevreja" , to je za posledicu i malo
krvave progone pripadnika toga naroda. Ali, dok je veina
ljudi verovala da e Antihrist biti Jevrejin, mnogi su sma
trali da e on biti sin kakvog biskupa ili opatice. Tako je
dolo do neobinog preplitanja antiklerikalizma i Anti
hrista. I kao to je p apa Bonifacije VIII 1 296. napisao:
" An tiki pisci pripovedaju kako svetovnjaci pokazuju duh
neprijateljstva prema svetenstvu, a to jasno dokazuje da
n anje iskustvo." Nije ni udo da su tokom Reformacije
protestanti smatrali da je papa Antihrist, dok su katolici
taj kompliment uzvraali Luteru.
Brat b lizanac Artemide, devianske l ovkinje, i sin Zevsa i
titanke Lete. Grci su ga nazivali Febom, sjajnim". Kultne
"
asocijacije s Malom Azijom p rethode asocijacijama sa G r
kom: za Letu se tvrdilo da je rodila Apolona i Artemidu u
Likij i , m ada je mesto koje se najtenje povezuje sa Apolo
novim roenjem bilo sveto ostrvo Del. Na roenju je re
kao: " Dragi e mi biti lira i l uk, a u proroitima otkrivau
ljudim a neumoljivu volju Zevsovu. "
Prema jednom p redanju, mladi Apolon stigao je u
Delfe kada mu je bilo etiri dana kako bi ubio zem n u zmi
ju koja mu je ugroavala majkU tokom trudnoe. Taj pi
ton, G ejin sin, slao je otkrovenja na p ovrinu zemlje kroz
p ukoti n u u steni. Proroica Pitija n adah njivala se udiui
jaka isparenja i izgovarala zagonetne reenice - predska
zanja delfskog p roroita. Apolon je ubio veliku zmiju i
zauzeo njeno mesto. Prema drugoj legendi , svrgnuto stvo-
 202 Evropa
renje bila je zmajevica po imenu Delfina, "materici slina" .
Otuda i ime D e l fi .
Meu njegovim ljubavnim p ustolovinama najvrednije
pomena bile su njegove veze s Koronidom, majkom boga
medici ne, Asklepija; sa Dafnom, divljom devicom iz Tesa
lije, koja se preobrazila u lovor kako bi izbegla napastvo
vanje ; s nimfom Driopom, kojoj je priao preruen u
kornjau; i sa deakom Kip arisom, " empresom", nekom
vrstom dvojnika samoga Apolona. Dafn a i Kiparis mora
da potiu iz starije postojbine tog boga, iz divljih severnih
predela. Apolon je prvobitno bio zatitni k p astira. Posle
ustolienja u D el fima, stekao je vlast nad streljanjem iz
l uka, muzikom i medicinom. Rimljani su prvi Apolonov
h ram sagradili 432. pre n.e. Moda su ga usvojili od grki h
doseljenika ili od Etruraca, ije je boanstvo Vejovis
poistoveivano sa Apolonom.
G rki
bog rata, Zevsov i Herin sin. To neornilje no bo
anstvo ozbiljno je potovano jedino u srednjoj i severnoj
Grkoj. lj mitologiji se p oj avljuje kao podstreka nasilja,
neobuzdan ljubavni k ili nepouzdan prijatelj. Arej nema
ni kakvih moralnih atrib uta, i - u otroj opreci prema rim
skom Marsu - moe biti krvav, nemilosrda n, plaljiv i
maloduan .
\
Kada bi zasjao mesec, pojavila bi se Arte mida, a zveri i
biljke poeli bi da p leu. Plesai i plesaice izvodili su svo
je take u ast te b oginje, a seljaci u Arkadiji, na Pelopo
nezu, kitili su devojke fal usima. Atinjani su oseali pred- .
grko poreklo devianske lovkinje Artemide, boginje div
lji h mesta i divljih stvari, a kult joj je bio ogranie n na
predeo koji je okruavao Atinu, gde su je dvorile arktoi,
"medvee device". U njenom kultu mogu se n ai ostaci
ljudske rtve: iz male posekotin e na vratu rtvovanog krv
su p utale poklonice nekadanj e boginje medvedice .
R eni k svetske mitologije 203
Grka legenda p ripoveda kako je Akteon i mao tu ne
sreu da lovei n abasa na Artemidu dok se ova kupala.
Ona ga pretvori u jelena, a njegovi vlastiti psi potekoe za
njim i rastrgoe ga na komade. U ranijoj verziji te prie,
lovac A kteon priao je nagoj Arternidi pokriven jelenjom
koom. Poput Atene, Artemida je ponekad nosila stran u
masku Gorgone na vratu, jer je, zajedno sa Atenom i Bes
tijom, blagom zatitnicom doma, bila jedna od b oginja nad
kojima Afrodita nije imala vlast. lj Maloj Aziji , meutim,
Afrodita je esto poistoveivana sa Artemidom u njenom
vidu devianske lovkinje.
Artemida, kao Koritalija, lovorova deva", bila je ki
"
Zevsa i titanke Lete, i Apolonova sestra bliznakinja. Kada
div Titije napade Letu na njenom p utu u Delfe, ubi ga
jedna od Artemidinih strela ili udarac Apolonov. Odisej je
p restupnika video u Badu: di n bee okovan l ancima, a
dva \einara bez prestanka su mu kidala jetru .
Artur
Hic jacet ArlfJUrus, rex quondam, rexque UlUru. "Ov ?e
poiva Artur, negdanji i budui k ralj ." OvaJ natpIs n nJe
govoj grobnici u Glastonberiju n ajbolje doarava I?Jegov
legendarni ivot i neumrlost. U Velsu, Kornvol u I Bre
tanji meu pukom je vladalo vrsto uverenje da Artur nije
mrtav ve da e se vratiti kako bi svoj narod spasao od ne
prijatelja. On je bio sredite i nadahnue pozne keltske
mitologije .
U jednom od najranijih spomena Artura, u delu /-!Jslo
.
ria Briltonum velkog monaha Nenija iz IX stolea, Artur
se opisuje kao dux bel/orum, " voa vojnika": Poput Irca
.
Fin a Makula, Artur je bio ratnik koji je bramo zemlJU od
stra n i h zavojevaa. Ali njegov lege ndarni l i k daleko
nadmauje njegovu istorijsku slavu; ma kolika ona bila. lj
romantinoj knjievnosti, kralj A rtur i vitezovi okruglog
stola predstavljali su prauzore vitetva.
Artur se rodio kao vanbrano dete Jutera Pendragona,
kralja B ritanije, i I grejn, supruge vojvode Gorloa iz Korn-
204 Evropa
vola, a odgojio ga je .arobnjak Merli n . I zvadivi udotvor
ni ma Ekskalibur iz stene iz koje niko drugi ni.j e mogao
da ga iupa, Artur se otkrio - mada je tada bio tek dete -
kao sudbinski predodreen za kralja. Krunisan je s pet
naest godi na u Velsu, a uskoro je p okazao i svoje umee
vojnog zapovednika, stigavi ak do grada Rima tokom
jednog pohoda. Protivno Merlinovom savetu, oenio se
Gi niverom, koja je volela ser Lanselota i bila neverna Ar
turu. Nesrea je zadesila njegovo kraljevstvo u obliku us
tanka koji je podigao Mordred, njegov neak. Dolo je do
velike bi tke. Izginuli su gotovo svi vitezovi okruglog stol,
a sam Artur bi teko ranjen . Ser Bedivijer, po Arturovom
nalogu, baci Ekskalibu r u jezero, a tri vile povedoe
Artura amcem u Avalon, ili Avalah, koji se poistoveuje
sa Glastonberijem.
Asi
U germanskoj mitologiji postojale su dve vrste bogova, asi,
i vani. Snori Sturl uson ( 1 1 79-1 241 ) smatrao je da asi poti
u od rei Azija, tvrdei da je Tor unuk trojanskog Prija
ma, a da je Odin njegov potomak u dvadesetom kolenu.
Vani su prvobitno naseljavali zemlju oko reke Don, "ne
kada zvane Vanakvisl". Mada to tumaenje skandinavske
tradicije danas nema podrku, sasvim je mogue da su vani
kasno stigli iz Male Azije i da njihovo prvobitno supar
n itvo sa asima predstavlja prilagoavanje u okviru neke
starije mitologije. Odin je bio gl avn i bog meu asima, dok
je boginja Freja igrala vodeu ulogu meu vanima, naro
ito u vreme kada su te dve vrste boanstava bile sin kre
tizovane.
Bogovima se suprotstavljao rod mraznih divova, poto
maka Bergelmija, koji je p reiveo k rvavi potop izazvan
umorstvom I rnija. Bogovi su oigledno bili u rukama sud
bine i neumitno se kretali ka sopstvenom kraju, ragna
roku. Na taj dan, sile zla nadvladae bogove i njihove
saveznike, ejnhelije, ubijene ratnike i miljenike Odin ove.
D va ljudska bia, Lif i L i ftrasi, treba da preive tu kata-
Renik svetske mitologije 205
strofu: nji hovi p otol1)ci naselie n ovu zemlju i n a n ovom
nebu oboavati Odinovog sina Baldera.
Asklepi e
-----
U grkoj mitologiji, zatitnik medicine i sin Ap olonov. Ne
samo da je vidao bolesne ve je i oivljavao mrtve . Ta
retka vlast nad Hadom poticala je moda iz okoln ostI nje
govog roenja. lezersku nimfu Koronidu oplodio je Apo
lon, ali se ona i pored toga drznula da potajno uzme smrt
nika za svog drugog ljubavni ka. Apolon se toliko raestio
doznavi za njeno n eerstvo da je poslao sestru Arte midu
da umori Koronidu boleti n om . Kad je vatra ve plamtela
oko jezerske n imfe na njenoj p ogrebnoj lomai , Apolon se
saaii na neroen og sina i izvadi ga iz Koronidin og lea.
Tako je AskIepije doao na svet. Vetin i leenja pod.u a
vao ga je Hiron, najmudriji meu kentaurim a, zverohklm
udovitim a koja su obitavala u umama. Njegova poduka
bila je toliko uspena da se Ze vs poboja da bi ljudi mogli
doskoiti i samoj smrti te munjom ubi Asklepija. I pak, na
Apolonov zahtev, on postavi b oga medicine me zvezde .
Glavni hram bio mu je u Epidauru , blizu Arga. BIle su mu
posveen e zmije - jedina ivotinjsk a vrsta koja je u stanju
da svue sopstven u kou. Rimljani su oboavan je AskIe
pija primili iz Grke 293. pre n .e . , ne bi li spreili poasti .
Atena
Ki Zevsa i Metide, "savetnice ", Atena se rodila iz oeve
glave kao sasvim odrasla i potpuno naoruana, nakon to
je Zevs progutao trudnu Metidu. Bog kova Hefest moda
Je svojom sekirom p ripomogao njeno roenje. D evi.anska
ratnica, Atena Palada, za razliku od boga rata Areja, klo
nila se besmisle n og nasilja, radije se oslanjajui na smelost
mudrosti. Uspeno se rasp ravljala sa bogom mora Posej
donom oko toga ko e up ravljati Atinom. U tom sporu
Zevs je presudio u njenu k orist zato to bee zasadila
masliu. Njena ud imala je i svoju tamn u stranu, jer Ate-
206 Evropa
na je bila Glaukopida, " sovooka" , i Gorgopida, "gorgo
nolika".
Bila je zatitnica zanatiija, n aroito kovaa, tkalaca i
pre laca. Time se objanjava njeno zvanje Hefestije, dru
benice boga kovaa. Ali odnosi Hefesta i Atene nisu bili
idealni, kao to pokazuje mit o Erihtoniju. Da bi spreila
Hefesta da joj oduzme nevinost, A tena ga je odgurnula od
sebe ili je na udotvoran nain iezla iz svadbene postelje.
Prosuto seme b oga kovaa palo je na zemlj u, gde je iz
njega izrastao zmij ac Erih tonije. B oginja je trima kerima
Kekropa, prvog ati nskog kralja i oveka zmije , dala kutiju
u kojoj je bio Eri h tonije, rekavi im da ne zaviruju unutra.
Ali dve medu njima nisu mogle da savladaju radoznalost
te pol udee ugledavi boansko dete zmiju. Atena ipak
n ije gradu uskratila zatitu. tavie, uvek je bila odl una i
delotvorna bogi nja. Svojom aktivnom Podrkom pomogla
je Odiseju na njegovom epskom p utu kui iz Trojanskog
rata.
Balder
" Bog koji krvari" u germanskoj mitologiji, uven po lepoti
i mudrosti. Odinov drugi sin bio je severnjaki odjek Ado
nisa, Atisa, Tumuza i Ozirisa. S amrtni Balder vratie se u
novom svetu, posle ragnaroka, unitenja bogova, kada ze
lena zemlja izron i iz mora.
Baldera je ubila strela od granice imele, koja je od
pamtiveka u Evropi smatrana tajanstvenom i svetom bilj
kom. S mrtonosnu strci u odapeo je slepi bog I-lod, kojeg je
u tu svrhu iskoristio lukavi Loki. Nakon Balderovog pada
medu bogovima su vladali zbunjenost i neizvesnost, sve
dok Friga ne p re dloi da neko odjae do he/a, carstva mrt
vih , i ustanovi koliki se otkup trai za Baldera. To mrano
mesto bilo je zapravo tamnica ispunjena duama koje e se
b oriti protiv b ogova za vreme ragnaroka. Njegova kraljica
Hel imala je palatu zvanu Kiomraz i muila one koje bi
joj poslali - one koji nisu slavno nastradali u boju ve su
umrli od bolesti, starosti ili poginuli nesreni m sluajem.
Renik svetske mitologije 207
B alder je bio poznat kao " bog suza" jer je njegov b rat
Herrnod dojahao iz h e/a na S lejp niju, Odinovom osmo
nogom konju, s veu da je za Balderovo putanje iz car
stva mrtvih potrebno da sva stvorenja plau za nji m . Sva
su zaista i plakala - osim Lokija, kojeg bogovi svezae
zbog te drskosti. Germanski narodi uvek su verovali da
se jednoga dana, posle k osrnike kataklizme, Balder, kOJI
zapravo nije mrtav, vratiti podml adenom svetu. S vreme
nom je Baldera u srcima severnjaka zamenio umi rui i
vaskrsavajui sin h rianskog boanstva.
Bestij arijurni
Zbirke pria o ivoti njama, najee izmiljenim, omiljene
u srednjem veku. Najuveniji medu mitskim zverima bio je
Jednorog, stvorenje kojem su se divile device. Najsmrto
nosniji je bio Bazilisk, zmij ica svega petnaest centimetara
dugaka. Toliko je otrovan bio Baziliskov dah da je . to
gnusno stvorenje ivelo u p ustinji koju je samo stvonio:
.
Najudniji je bio azijski Bonakon, zver blovske la : e
konjskog tela. Golemi rogovi bili su mu tohko zaknvl.Jel1l
da i h nije mogao koristiti za odbranu. Ipak nije bio bez za
tite, jer je pri begu p rogonite lje zasipao vlastitom izlu
evinom. Tom plamenom tvari, opasnom po biljke, ivo
tinje i ljude, mogao je da prekrije vie od tri jutra zemlje.
Bor
Bukvalno. "roden". Prema germanskoj predaji, prvobitna
krava Audumla, "hraniteljka" , lizala je ledene stene koje
su joj izgledale slane. Do veeri prvoga dana, na mestu ko
je je l izala iz leda je izrasla ljudska kosa. Drugoga dana
pojavila se ljudska glava, a treega dana ceo ovek. T je
bio B uri , "rodenik", lep , visok i snaan . On je zaeo sma
zvanog Bor, koji se oenio Bestlom, kerkom mraznog
diva. B or i B estla i mali su tri slavna sina: Odina, Vilija i
Veja. T a boanstva su ubi l a staroga orijaa I mija, kojeg je
u ivotu odravalo Audumlino mleko. Od I mijevog l ea
 208 Evropa Renik svetske mitologi je 209

tvoril i SU svet, a kr" to je lip tala iz Imijevog tel a podavila bre od ostalih de"ka. Bres se jo zvao i Gormak, " po
Je skoro sve druge mrazne divove. korni sin", ali nije opravdao to ime. Tuata De Danan su
mu dali da kraljuje Irskom, n adajui se da e njegova vlast
L_rejJ

obezbediti mir i dobru volju izmeu njih i Fomorijana. Ali
B res se nije p okazao dostojnim kraljevskog poloaja. Rat
I me koje su Grci dali severcu. Mada su bogove vetra obo
n i ke je poniavao dajui im sluginske poslove , dok je obi
avali i Grci i Ri mljani, Borej je zauzimao posebno mesto
ne ljude tlaio. Kada su ga svrgli, pobegao je Fomorijani
u mitol ?giji jer je naneo veliku tetu persijskoj floti za
ma i s njima podigao ogromnu vojskU. U stranom pokolju
vreme bitke kod Artemisija 480. pre n.e.
D ruge bitke kod Matireda, T uata De Danan odneli su
pobedu nad Fomorijanima. Rat tih mitskih naroda najve
B ran
rovatnije je odjek ranih borbi za premo izmeu selilakih
Sin Febalov i kraljevski junak irskog epa iz V I I I stolea p lemena. Kada su se Tuata De Danan prvi put iskrcali n a
rnovo putovanje i pust% vine. Putovanja morem op obalu I rske, odl uno s u spalili svoje brodove "kako u nji-
.
c1l1Javal a su i rske pripovedae, koji su razl ikoval i echtrai. ma ne bi morali da bee" s tog ostrva.
" pustolovine", od immrama, " putovanja", pri emu su ov
potonja obuhvatala i posete ostrvima na onom svetu. U istilite
prii o B ranu kombinuju se obe tradicije. Ona poinje sre
Je.dan od najtvrdokornijih m itova srednjega veka bio je
brnom granom prekrivenom belim cvetovima. enom u
Imt o istilitu, ijim se stanovnicima - umereno grenim
udnom ruhu i njenom pesmom o udesima k.oja se na
h rianskim pokojnicima - moe pomoi molitvom. U
hode u svetu iza mora, s b rojnim ostrvima od kojih je sva
srednj em ve u pretnja istilinim plamenovima bila je go
ko vee od I rske, s predivnim enama i umilnom muzi
tovo Isto tohko strana koliko i paklenski oganj, uprkos
kom, u svetu gde su nepoznati izdajstvo, alost, bolest i
mogunosti napredovanja u istilitu - uspinjanja Plani
smrt. Tamo su odje drili B ran i njegovi ljudi. Meu mes
n m oienja, kroz pokoru i samoodricanje, sve do raj
tima koja je posetio B ran behu Ostrvo radosti , gde svi
skih vrata. Mada je grka pravoslavna crkva poricala
bezbrino zijaju i smeju se, i Ostrvo ena, koje je Bran
isti l ite, ono je u zvaninu katoliku dogmu ulo 1245. i
napustio . tek p osle mnogo nago aranja sadruga eljnog
v u I rsku, B ran otkn da ga tamo znaju samo ostalo deo te dogme sve do danas. " Razumno istil ite"
doma. StIgavsI
mnogim vern icima izgleda kao prihvatljiva stanica na putu
kao lege ndarnog putnika u drugi svet, te on ponovo die
t
e r ? Onaj lan njegove posade, pak, kojeg je morila
ka stranom sudu.
ceznJa za rodnom grudom, iskoi na obalu i pretvori se u
D agda
gomilu pepela.
D oslovno znai ,.dobri bog". D revno irsko boanstvo
B res ivota i smrti . .Tednim krajem tapa mogao je da ubije de
vetoricu ljudi, a drugim da ih oivi. Dagda je bio poglavar
Legendarni i rski kralj. Sin Elate, kneza Fomorijana, na
mitskog n aroda Tuata De Danan, mnogo mu pomogavi
oda iji su pripadnici imali po jednu ruku i nogu, i I riju, tokom Druge bitke kod Matireda. Bio je Ed, "vatra";
zene IZ n aroda zvanog T uata De Danan, "ljudi boginje
Olater, "sveotac"; Ruad Rofesa, "gospodar velikog zna-
Dane". S i n im se zvao Johej, "lepotan", i rastao je dvapt
210 Evropa
nja"; i bog druidizrna i l i m aije, dIaJdeht. U njegovu svetu
i movi n u spadali su neiscrpni kotao, dve udotvorne svinje
- jedna koja se uvek pee i druga koja uvek raste - i voke
vazda bogate p lodovima.
erka mu se zvala Brigit i bila je boginja vatre, plod
n osti , stoke i pesnitva. U galskim i britanskim natpisima
pojavljuje se kao B rigindo i Briganta. Pojedini vidovi nje
ne lin osti, naroito njen a velikodunost, preneti su na sv.
Brigitu (453-523 ) . Ta h rianska svetica dovela je oca do
oajanja irokogrudo razdeljuj ui porodinu i movi nu siro
masi ma. Njene dobre elje ule su u legendu: "veliko jeze
ro piva Kralja kraljeva"; "neka nebeska porodica pije iz
njega do kraja vremena"; "neka Isus bude meu ovim
veselim ljudima"; i " razdati brodovlje puno oruja". Dan
sv. B rigite zapravo je stari prazn i k p rolea.
Dana
Majka drevnih i rskih bogova i zatitnica arobnjaka Tuata.
Moda je bila p ovezana s rekama. Njen hinduistiki pan
dan bila bi stara b oginj a Danu, " nebeske vode". Isti koren
javlja se u i menima evropskih reka Dona, Dnjepra, Dnjes
tra, Donvija. Tuata De Danan, "narod boginje Dane",
vladao je I rskom p re dolaska Milovih sinova, p redaka da
nanjih' stanovnika ostrva. Kada su ih Milovi sinovi pobe
dili, dodeljeno i m je p odzemlje - " bregovi i vilinski pre
del i , tako da im vilenjaci pod zemljom behu potinjeni".
" Mali ljudi " iz n arodne predaje o vilenjaci ma u hrian
skoj I rskoj predstavljaju umanjene verzije stariji h pagan
skih boanstava.
Dedal
Legendarni grki zanatlija. N a zapovest kritskog kralja
M i n oja, planirao je i sagradio lavirint, u kojem se skrivao
M i n otaur, udovino stvorenje roeno iz neobine ljubavi
kritske kraljice Pasifaje p rema Posejdonovom biku. Minoj
je od Posejdona zatraio znak kada se sa b raom nad-
Renik svetske mitologije 211
metao oko p restola, te se dogodi d a p redivni bik to ga taj
bog posla iz talasa p rob udi u Pasifaji neukrotivu strast,
koju ona zadovolji p omou bronzane krave u koju se
sakrila kako bi zavarala zver. I bronzana krava bila je delo
Dedalovih ruku.
Prema legendi, Minoj je zatvorio "lukavog" Dedala
zato to je ovaj odao tajnu lavirinta, ali je Dedal p obegao
sagradivi krila za sebe i sina I kara . Uprkos oevom upo
zorenju, deak je Ieteo suvie blizu Sunca. Njegova topl ina
rastopi vosak kojim su krila bila spojena te I kar pade u
more i utopi se . Sam Dedal bezbedno se prizemljio na
Sicilij i .
\ Dem
----
;J
De metra u Grkoj , Ce rera u Italij i - boginja rastl I1,1a i
plodnosti , naroito i tarica - imala je nekoliko ljubavnika,
meu koje spadaju i Zevs i Posejdon. Kada je zaljubljeni
bog mor a p oeo da p rogoni Demetru, ona je ve bila za
uzeta potragom za otetom erkom Persefonom. De metra
sc preobrazila u kobi lu i pomeala s konjima na ispai, ali
je Posejdon primetio njenu prevaru i, u oblij u p astuva,
spario se s njom. Njihova deca bila su tajanstve na ki i crni
pastuv. S a Zevsom j e boginja itarica rodi la Persdonu,
ke r koja umire i oivljava. Prema orfikoj tradiciji - jed
n om od grkih kul tova " misterija " - Reja, kao Demetra,
z<:lbranila je Zevsu da se oeni. Na to je taj bog neba po
k uao da siluje majkU. Kada se Reja pretvori la u guju, i
/,evs je ui nio to isto, te su se, kao dve zmije, spari l i . Zevs
je takoe uzeo zmijsko oblije dok je uivao u njihovoj
e rki Persefoni , s kojom je zaeo Dionisa.
A ti njani su bili gorljivi potovaoci Demetre . Tvrdili su
d<:l je lege n darni predak Triptolem izumeo plug i ratarstv o ,
pa stoga i civilizaciju. On je bio taj koji je utemelji o obrede
u Eleusin i , gde su ga u metnici prikazivali kao mladia u
bojnim kolima i sa ezlom i klasjem ita u rukama. Tripto
lem, ,.trostruki ratnik", moda je p rvobitno bio bog rata,
212 Evropa
umoritelj ljudi . Jasoa je b i l a htoninost eleusinskih mi
sterija - Atinjani su mrtve n azivali "Demetrinim n aro
dom " .
D evica Marija
U osobi D evice Marije, b ogi nja zemlja ili velika ma.i ka " iz
"
drevnih religija uspela je donekle da vaspostavi svoj ne
kadanji p o loaj. U p rvo vreme , Devica Marija nije bila
p otovana vie od drugih svetaca i svetica, ali poev od I V
veka njen kult sve je vie jaao medu hrianima. Efeski
s abor se 43 1 . sastao u crkvi za koju se verovalo da uva
njene zemne ostatke i potvrdio joj titulu theotokos, Bo
" tu, obitavalitu grenika k rivi h za manje prestupe, pa je
gorodica" , to je na l atinski prevedeno kao Mater Dei,
majka B oja. Taj n aziv odraavao je viziju sv. Jovana iz
Patma, onako kako je ona opisan a u Otkrivenju" . I znak
" "
veliki pokaza se n a nebu: ena obuena u sunce, i mjesec
p od n ogama njezin ijem, i na glavi njezinoj vijenac od
dvan aest zvijezda. "
Bila je Mater Virgo, devica majka, p rvobitna supstanca,
docnije izdeljena u mnotvo stvorenih stvari; Stella MaTis,
zvezda mora, neokaljana materica boanskog izvora, kao i
p raiskonske vode nad kojima je lebdeo Duh; i " stablo
Jesejevo" , osovin a vaseljene i grana n a kojoj e "poivati
Duh Gospodnji". Mada su to bili atributi oigledno na
sledeni iz narodne tradicije, Crkva je morala da se pomiri s
kultom Device i legendama vezanim za nju. Pritisak pu
kih verovanja nadjaao je teoloko istunstvo. Uzalud je
sv. Bernar ( 1 090-1 153), b ranilac katolikog pravoverja,
pokuavao da obuzda plimu. Neki monah iz Klervoa, stare
opatije sv. Bernara, snovideo je mrtvog sveca s tamnom
mrljom n a grudima, kao pos\edicom njegovog odbijanja da
p rihvati teoriju bezgrenog zaea. Pril agodavanja se vre i
dan-danas: p ap a Pije X I I je 1 950. bulom Munificenlissimus
Dei p roglasio dogmu o telesnom uznesenju Device Marije
na nebo. U Pravoslavnoj crkvi omiljenost njenog kulta
ogleda se u obi lj u svetih slika, ikona.
Renik svetske nlitologije 213
B ogorodica j e uvek teil a one koji b i zapali u duboko
oajanje. Prem a jednoj srednjovekovnoj legendi, neki siro
mani vitez p rodade enu satani za veliko bogatstvo. Kada
mu nesreni cu p ovede da j e p reda davolu i tako ispuni
svoj deo pogodbe, ona potrai utoite u jednoj crkvi i
p repusti svoju sudbinu Devici Mariji. B ogorodica se za
meni sa enom, bez vitezovog znanja, i ude u grotlo pakla.
Tamo satan i oduze vlast n a d onima koji nju pozovu, a
zati m ga otpusti . Vitezu ree da razda svoje bogatstvo, to
ovaj i uini, dobivi potom od nje jo vee blago.
Postojali s u stvarni razlozi za davolovo nezadovoljstvo.
B ogorodica je o l a kavala m uke jadnim duama" u istili
"
ak i izbavljivala iz pakla one koji behu umrli u smrtnom
grehu. Jedan srednjovekovni letopisac zabeleio je navod
nu davolovu p ritubu: "Svakoga dana alim se Bogu na te
nepravde, ali on je gl uv kada je re o Njegovoj Majci , i
p uta je da b ude gospodarica i gospa od raja." Na ovoze
maljskom p l a n u, Bogorodica je pomagala siromanima i
isceljivala bolesne. Savreme n a sredita njenog kulta u Za
padnoj Evrop i n astala su u Lurdu 1858. i u Fatimi, u
Portugalu, 1 9 1 7, n akon vesti da se prikazala u ovim mes
tima.
Dies irae
( Lat. "dan gneva " . ) S rednjovekovni h riani bili su za
o kupljeni kraje m sveta. Predvi dali su stran i sud, posle
kojeg e doi milenijum, H ristovo hiljadugodinje carstvo.
Nakon pada Zapadnog rimskog carstva, oivel o je verova
nje u smak sveta . Godina 1 000. takode je podsticala mito
loko domilja nje, kao to s u to inili i glad, kuga i zemljo
tresi . Najuticajniji su bili p ogledi vidovnjaka Joahima iz
Fjore (1 1 45-1 2 02 ) . On je istoriju pode\io na nekoliko do
ba, prorekavi da e se 1 260. okonati doba Duha, koje je
p oelo sa sv. Benediktom (480-550). Te godine ovean
stvo moe oekivati novo otkrivenje, dolazak Antihrista i
poslednje dane gneva. Taj mit, zapisan p o p apskom na-
 214 Evropa
logu, mono je utic;ao n a srednjovekovnu misao, a svojom
vizijom budueg sveta u kojem e Sveto rimsko carstvo i
R imska crkva ustupiti mesto slobodnoj zajednici usa
vrenih bia kojima nisu potrebni svetenstvo, svete tajne i
sveti spisi navestio je savremene milenaristike teorije.
l _g i J
U grkoj mitol ogiji , deako boanstvo bilja, vina i eksta
ze. Sin Zevsa i tebanske princeze Semele, Dionis je bio
" urla" , " bivorogi bog", jer se esto oitovao kao bik ve
l i ke plodnosti i sn age . Dionisova majka, koju je obmanula
ljubomorna I-lera, zahteval a je da joj njen boanski
ljubavnik doe u svom pravom obliju, a kako je Zevs bio
bog munje, on je p retvori u prah. Ali iz njenih ugljenisanih
ostataka Zevs uze neroeno dete i ui ga sebi u bedro, gde
ono ostade sve do svoje zrelosti. T rakija i Frigija nadme
tale su se za poast da ih smatraju Dionisovim zaviajem,
p remda Dionis moda potie sa ostrva Krita. Grcima je on
bio strano boanstvo neverovatne snage - Tebanci su od
b ijali da mu se klanjaju, zbog ega, prema legendi, behu
kanjeni ludilom i ubistvom. Dionis je bio Dimetor, " od
dve majke"; Enorh, " opremljen semenicima"; Arsenotelis,
"muko-enskast"; Endendar, "onaj na drvetu"; Omadije,
"dera sirovog mesa"; Mist, posveenik " ; dok je kao
"
B romije i u drugim zvanjima n a dzirao pijanu mahnitost
svojih poklonika.
Htoninost Dionisova oigledna je iz druge prie o
njegovom roenju: zmijasti Zevs, sklupavi se zajedno s
m ajkom Rejom, koja se bee p reobrazila u zmiju kako bi
izbegla sinovljeve ljubavne n apade , zae Persefonu, sup
rugu boga podze m lja Hada. Zmijoliki bog neba ponovo se
spario, ovoga p uta sa erkom Perse fonom, koja rodi Dio
( n isa. Zmija je taj n i simbol zemlje i vode. Kao reka to kri
vuda, ona beu m n o p uzi po zemlji. Prebiva u tl u, a iz svoje
rupe izbija kao izvor ili mladica. N adasve, zmija moe pro
dreti u grobn icu, a odbacivanje kouljice simbolie uskrs
n ue mrtvih.
Renik svetske rnitologije 215
D i onis j e b i o omiljeno boanstvo, pri emu s u vein u
njegovih sledbenika inile en e - menade . One s e p redaju
divlje m, ekstatinom gorskom plesu i izvode obrede koji
ukljuuju trganje mesa, ak i ljudskog. Oboavanje tog
velikog uklonitelja psiholokih zapreka s vremenom je
obuzdano uvoenjem p ovorki za pojedina godinja doba,
kao i svetih drama. estina Dionisova i njegov dalekoseni
uticaj na ljudsku oseajn ost ipak su utkani u nekoliko le
gendi. Najuve nija je bila tragedija tebanskog kralja Pen
teja. On je pokuao da sprei oboavanje tog b oga, ali su
ga menade, u svojoj orgijastikoj pomami, rastrgle n a ko
made. Te besomune poklonice predvodila je, tavie,
Pentejeva roena majka.
Dionis se uvek dovodio u vezu s vinovom l ozom , ali
nije, kao njegov rimski pandan, Bah, iskljuivo bio bog
vina. Godi ne 1 86. p re n . e . , rimski Senat doneo je vie za
kona p rotiv orgijastikih obreda uvezenih " misterija " . Sas
vim je mogue da je nekoliko h iljada ljudi pogubljeno pre
nego to je zvanini kult boga vina Baha uhvatio korena u
I taliji.
DiOSk
Zevsovi sinovi - Kastor i Pol ideuk, ili Poluks kod Rim
ljana. Homer ih zove braom Jelene, koju su izbavili iz
Atike p oto ju je Tezej tamo odveo. Bili su meu Argo
nautima, tokom ijeg je pohoda Polideuk goli m rukama
ubio Amika, kralja Bebrika, naroda iz Bitinije. Njihov
poslednji podvig, pokuaj otmice, zavrio se Kastorovom
smru, mada legenda tvrdi da su oba Zevsova sina stekla
besmrtnost. Kult D i oskura bio je veoma vaan kod Spar
tanaca, koji su ga povezivali s tradicijom dvojnog kraljev
stva. I u Rimu su se Kastor i Poluks potovali od V veka
p re n.e. pa nadalje . G ovoril o se da su oni Rimlj anima
lino priskakali u pomo n a bojnom polju.
216 Evropa
Dives
(Lat. "bogat".) Srcdnjovekovna h rianska personifikacija
bogataa. D ives je bio osuen na paklenski oganj, dok se
prosjak Lazar, njegova suta suprotnost, odmarao na
Avrahamovim nedrima. U ikonografiji se Dives pojavljuje
kao olienje krtosti. Vrea s novcem vue ga nadole kao
teg, dok ga avoli udaraju na muke.
D ruidi
Drevni keltski red svetenika, uitelja, gatalaca i arob
njaka. Veruje se da samo i me potie od imena hrasta,
drus. Julije Cezar izvetava da su se druidi sastajali svake
godine na mestu za koje se verovalo da je sredite G alije.
On takoe pominje i vrhovnog druida. Jedini podroban
prikaz neke druidske svetkovine zabeleio je drugi rimski
p isac. Vreme vrenja tog obreda odre ivao je rast i mele na
h rastu. Dr1,lid u beloj odedi popeo bi se na drvo i "zlat
nim srpom" odsekao granu imele, koj u bi na zemlji doe
kivali na beli plat. Potom bi bila rtvovana dva bela bika,
a onda bi usledila gozba. Nejasno je znaenje tog obreda,
kao i mnogo ega drugog vezanog za druide.
Edip
B ukvalno: "nateeno stopalo" . Sin tebanskog kralja Laja i
kraljice Jokaste. Laj je, saznavi od proroita da mu je su
en da pogi ne od ruke sopstvenog sina, ostavio Edipa na
planini, s probodenim i sapetim stopalima, odmah po nje
govom roenju . Dete je p ronaao neki pasti r i odneo b
\i
detnom korintskom kra u i kraljici , a ovi su Edipa odgoJIh
kao vlastitog sina.
Edipu je proroite u Delfima u mladosti reklo da e
ubiti oca i oeniti se majkom, te on, uasnut, odlui da se
nikada ne vrati u Kori n t. Ne znajui n ita o svojim pravim
roditeljima, on kre n u p u t Tebe i srete kralja Laja, kojeg
ubi tokom svae oko prvenstva prolaza. Stigavi blizu
grada, Edip razrei zagonetku koju je postavila Sfi nga, u
Renik svetske mitologije 217
to vreme pO<\st svih p utnika. Zato to j e porazio tu u
dovinu krilatu l avicu, Tebanci ga proglasie kraljem. On
se oeni obudovelom .Tokastom, te tako, i ne znaj ui, ispu
ni proroanstvo. Vremenom je postao svestan sopstvenog
oceubistva i rodoskvrnua. Zbog tog samootkria oduzeo
je sebi vid pre odlaska u izgnanstvo, gde su u Kolonovom
gaj u, blizu Atine, Eumenide konano oslobodile Edipa
zemaljskog bivstvovanja. Jokasta sc ubrzo posle toga
obesila.
Eja
. . . .
K n lata bogll1J a zore u grev k oJ' mIto oglJ\. Prema H eSlO
I o o. ' d u,
bila je kerka titana Hiperiona i Teje. Kao i Arunu, njen
h i nduistiki pandan ije ime znai " ruiasta", zamiljali su
je kako tik pred svanue nebom vozi trijumfalna kola.
Ejina dva ata zvala su se Blistavi i Svetli. Bog sunca I-!elije,
s druge strane, imao je etvoropreg, to je ukazivalo na
njegov vii poloaj.
Ejinu reputaciju boginje sklone ljubavnim pustolovina
ma nije lako objasniti, p remda se u jednom mitu govori o
moi to ju je imala nad bogom rata Arejem, uspehu koji
joj A frodita ni kada n ije oprostila . Veina njenih ljubav
nika bili su oteti mladii , poput Titona, kojeg je Eja drala
sve dok nije sasvim iznemogao od starosti. ak i tada ne
voljko se rastala od njega, uprkos njegovom neprekidnom
blebetanju. I l i ga je ona zatvoril a u spavaonicu ili je on
postao cvrak, koji i dan -danas bez prestanka cvri.
Za razliku od Eje, s b ogom sunca nije povezano mnogo
mitova. Verovalo se da I-klije, preavi nebo, nou p l ovi
oko zemlje u zlatnoj posudi, opasuj ui reku Okean, i p red
samu zoru stie natrag na istok. Jednom je Feton, sin
Helijev, pokuao da vozi b listavu koiju, ali je ubrzo iz
gubio kontrolu nad njom. Tek je Zevs uspeo da obuzda
jogunaste konje i spreio da se ze!n lja ne zapali. Feton je
poginuo u ovoj strci, upavi kod Cili barskih ostrva u reku
Eridan, u ije je postoja nje Herodot sumnjao.
218 Eyropa
Neobine pojave vezane za Sunce bile su za stare Grke
isto toliko ozbiljne koliko i za njihovo glavno boanstvo
Zevsa. Ipak se p rvo p omraenje Sunca koje je tano
predvideo neki Grk zbilo jo 585. pre n . e . , kad j Tales iz
Mileta, verovatno koristei be leke to su ih v dili vavi
Ionski reci , uspeo da prcdskae dramatino zatamnje nje
neba zbog kojeg su Liani i Medejci p rekinuli bitku a
obalama reke Halis.
Ejlejtij
---
J epskoj poemi. U pismu Ve rgil iju iz 26. p re n . e . , Avgust,
G rka boginja raanja, koju su Rimljani poistoveivali s
Lucinom, jednim od lunoninih atributa. Prvobitno minoj
ska dvojna boginja, s pei nskim svetilitem . blizu Knosa
Ejlejtija je igrala veoma podreenu ulogu u boanskim po
slovima. Bila je n ajvema znaajna po svom odsustvu, kao
onda kada joj Hera nije dozvolila da p rati Letu na ostrvo
De l . K ao posledica tog odlaganja, Apolonovo roenje
. .
trajalo Je devet dana i noi .
Empedok\e
Taj grki filozof, roen u Akargu, dananje m Agrientu
na Siciliji, iveo jc i stvarao u V v. pre n.e. Osim po svo jim
' Heraklu. U Kartagi n i , Venera se postara da se Eneja i
spisima i p re davanjima, Empedok\e je bio uven i po
uspenom leenju bolesti i aktivnoj podrci demokratskim
nael ima. Predanje tvrdi da je nestao u ognju Etne h otei
? a dokae da je p ostao b og. Taj motiv mu je pripisan kada
Je vul an izbacio jednu od njegovih bronzanih papua.
Vatra Je moda oduzela ivot i njegovom uitelju - graani
Krotone u I taliji nekol iko godi na ranije zapalili su Pita
' joj se obrati , ona se utke okrenu. Ali Eneja tada nabasa
gori nu kolu. Oigledno da je bratstvo filozo fa moralo da
upravlja gradom dravom ukoliko n ije elelo da n astrada
kao pitagorejci . Prauzor pali kue bio je, n aravno, I-Iero
strat, koji je 356. p re n . e . do temelja spalio veliki Arte
midin hram u Efesu kako bi se na taj nain obesmrtio.
Renik svetske mitologije 219
E n ej a
uveni trojansko-rimski junak; s i n Anhisa i boginje Vene
re - Afrodite . Ri mljani su verovali da je jedan njihov va
an etniki element stigao iz Male Azije - Trojanci koji su
umakli grkom p ustoenju Troje i krenuli za Enejom. Taj
mit je doiveo klasinu obradu u Vergilijevoj Enejidj, pri
povesti o lutanjima begunca Eneje sve do njegovog dose
ljavanja u I taliju. Carski i nteres bio je veoma izraen u toj
p rvi rimski car, traio je od njega skicu ili delove cnejlde,
koja bee zapoeta negde u to vreme. Vergilije je slavio
sudbinu R imljana kao boanski nadahnutih vladara anti
kog sveta: to oseanje bee blisko Avgustu, pobedniku .
kod Akcija.
D oplovivi do Krita, gde j e u snu sazn ao da je Dardan ,
predak trojanske kraljevske porodice, rodom i z I talije,
Eneja produi ka Epiru na i stonoj jadranskoj obali , a
zatim ka Siciliji i Kartagi ni, p re nego to e se iskrcati kod
peinskog svetilita kumejske Sibi le. U severnu A friku
Eneja je skre n uo zbog iznenadne nepogode to je posla
boginja Junona, koja ga je tokom puta neprestano proga
njala svojom omrazom. To neprijateljstvo izgleda da je de
lom bilo posle dica Herine mrnje prema grkom junaku
kartaginska kralj ica Didona zalj ube jedno u drugo. Kada
Eneja, posl uavi Jupiterovu naredbu, napusti Didonu,
ova se spali n a pogrebnoj lomai.
Zani mljiva je i Eneji na p oseta podzemnom svetu. Sibila
mu naloi da se domogne zlatne grane, te zajedno sioe u
"zemlju se ni". Kada Eneja tamo srete Didonu i pokua da
na Anhisa, svog oca. Ovaj mu otkri buduu slavu Rima,
koji e vrhunac doiveti za Avgustove vladavine. Ostatak
El1cji'de bavi se ujedinjenjem Trojanaca i Latina u jedan
narod, to j e b i l o veliko mitsko postignue " pobonoga"
Eneje.
 220 Enopa
,r" ' !
Eri n ij0
B ukval no: "srdite" . To su bila osvetnika boanstva u
grkoj mitologiji , furije koje su progonile oskrnavitelje
obiaja. Te tri htonine boginje , roene iz krvi osakaeng
Urana u Gejinoj materici, stari Grci zamiljali su kao ru
ne ene, sa gujama upletenim u kose i s bakljama i ibama
u rukama. Bile su nemilosrdne i u ivotu i u smrti. Ali. za
razliku od satane i drugih zapadnoazijskih duhova zla, Eri
nije nikada nisu bile b ezrazlon o zloudne. Zvale su se
Alekta, " beskrajna", Tisifona, "glas osvete", i Megera,
"zavidljivi gnev".
E ri n ije su progonile one koji bi nepravino prolili krv,
a naroito maji nu. Tako su zbog materoubistva bile za
petama Orestu, iako je ovaj delovao po neposrednom '
nareenju Apolon ovom. Oresta bee Klitemnestra, nje
gova majka, poslala od kue dok mu je otac Agamemnon
bio zauzet opsadom Troje. kako bi mogla uivati u svojoj
nezakonitoj vezi sa Egistom. Sin se vratio u grad A rg kada
su Kli temnestra i Egist ubili Agamemnona po njegovom
ovratk.u iz rata. O rest se osvetio ubivi majku i njenog
l.1ubavl1lka. Prema dramatiaru Eshilu (525-456 pre n.e.),
Eri nije su pristale da prekinu svoj progon nakon to je
Oresta krivice osl obodio Areopag, drevni savet na ijem je
elu stajala Atena. Presuda je smirila jarost furija, koje u
od tog doba bile p oznate kao Eumenide, " umirene bogi
nje" . Mogue je, meutim, da su Grci primenjivali na njih
taj eu emizam zato to su se plaili da upotrebe njiho'vo
pravo Ime.
\ E uropa
grkoj mitologi ji , ki ti rskog kralja Agenora . Njen otac.
Libijino i Posejdo novo dete, napustio je Egipat da bi se
naselio u Fenikiji sa svojih pet sinova, Kadmom . Feni kom
Kil i kom, Tasom i Finejom . Ti mladi prinevi poslati su d
potrae sestru nakon to je Zevs, preruen u bika, dopli
vao do Krita sa E uropom n a leima. Na tom ostrvu ona je
Reni k s\'etske mjtologije 221
Zevsu rodila tri sina, Minoja, Radamanta i Sarpedona.
Prilino je uverljiva tvrdnja da je Europa bila boginja n oi,
poto joj je ime povezano sa semitskim korenom glagola
"zalaziti". U tekstu iz sirijskog grada Ugarita, nap rednog
trgovakog sredita pozn atog mikenskim Grcima p re nje
govog razaranja oko 1 1 90. pre n.e., govori se o " naoj
Gospi , bogi nji , nevesti pod velom .. . koja nestaje u zalasku
sunca". To je u suti ni mit o Europi, odvedenoj daleko na
zapad radi udaje.
Poto je Zevsu rodila tri sina, Europa se udala za krit
skog kralja Asterija, koji je usvojio Zevsove sinove, a od
njihovog oca kao nadoknadu dobio udesnog bro nzanog
oveka zvanog Tal da mu brani kraljevstvo. Za Tala, koji
moda predstavlja maglovitu grku uspomenu na minojsko
metalurko umee, govorilo se da je neeljene strance
odbijao gaajui ih ognjenim kamenjem ili pak, p rei i h
svojom usijanom kopom. Taj i drugi boanski darovi do
pali su Minoj u po njegovom dolasku na presto.
Fin Maku!
Ili Fin MakumejI, Fion Makumal. Fiana, stari ciklus spe
vova o Finu i njegovom sinu Oizinu slavi sjaj irskih kra
ljeva iz I I I v. Jedna od tih povesti, "Progon Dijarmajda i
Grijanija", p ra uzor je prie o Tristanu i lzoldi.
Drui n a iskusnih ratnika, Fenijana, Finovog n aroda",
u svoje redove primala je samo h rabre ,"uene i sp osobne.
Jedan ispit diskval ifikovao bi veinu kandidata: "Niko ne
bi bio priml.j en dok u tlu ne bi bila iskopana rupa koja
oveku ste do struka, a on staVljen u nju zajedno sa ti
tom i !eskovom granom duine podlaktice. Tada bi devet
ratnika s devet kopalja istovremeno nasrnuli na njega s
razdaljine od deset brazdi . Ako bi ga povredili, ne bi bio
pri mljen u b ratstvo."
Fortuna
ItaIska boginja poistoveena s grkom boginjom sree Ti
hom, "detetom Zevsa oslobodioea". Grci su verovali da
Tiha deluje p otajno, uzdiui jednog oveka i ruei dru-
 222 Evropa
gog. Bila je oli{ nje slu{aja. U I tali.i i je Fortuna, ili Fors,
p o{el a kao donositeljka pri rasta , berieta i vel i kih stada.
Postepeno jc njen kult u Rimu dobio mn ogo iru ulogu,
moda zato to srea ne obraa p anju na li{nosti. tavie, b oanstvo: znala j e b udunost, ali n ije imala mo da utite
njena je bila jedna od nekoliko p rvih svetkovina - odra
vala se svak oga juna - kojoj su mogli da prisustvuju kako
slobodni ljudi tako i robovi . I nae se smatralo da robovi ili
zatvorenici p rljaju svaki verski obred kojem prisustvuju,
tako da su p reduzimane opsene mere predostronosti
kako bi im se onemogui o p ristup jo pre po{etka cere
monije. Omilje na Fortuna p reivela je do srednjeg veka
kao to{ak sree . Kult Fe licitas, boginje sree, zvani{no je
ustanovljen p od rimskim carevima, koji su je smatrali
savezn icom Viktorije.
Frej
Meu vanima b i l a su n a.1cuvenija blizanaka boanstva,
Frej i Freja, sin i ki Njorda, lepog boga mora. U german
skoj mitologiji Frej i Freja dopri neli su spajanju dva bo
anska roda , asa i vana, tako da se Freja stopila s Frigom,
Odi novom enom.
Frej znai "gospodar", a Freja ,.gospa" , to upuuje n a
vezu s k u l l o m svetog braka u drevnoj Zapadnoj Aziji . U
hramu Upsala, p rema Adamu iz Bremena, nalazio se oko
1 200. pri kaz Freja sa izraen i m falusom. Sveten ici su ga
zapravo zvali Fri ko, "ljubavn i k" , a rimski pandan bio mu
je Prijap, Di onisov i A froditin sin. Ba kao to je Frej bio
najlepi me u b ogovima i vladao kiom, suncem i plod
n ou prirode, tako je Freja b i l a najlepa boginja i sa Odi
nom ravnopravn o delila ubijene. Na putovanjima je kori
stila kola u koj a su bile upregnute dve make.
Friga
./
U germanskoj mitologiji, en a Odin ova i majka bogova.
Ta b oginja p lodnosti koja nee rei sudbinu, ali dobro
"
p oznaje usude", verovatno je dol a sa severa pre vana i pri
tom izgubi l a aktivni vid svoje boanske prirode. Kada je
Renik svetske mitologije 223
B alder usnio predstojee zlo, Friga je od svih stvorenja
osi m imele iznudila obeanje da se nikakvo zlo nee do
goditi njenom sinu. I nae je Friga najee bila pasivno
na nJ u.
G avejn
U A rturovoj smrti Tomasa Malorija (Thomas Malory),
k oju je 1 485. izdao K a kston (William Caxton), ser Gavejn
je savren vitez, strogi branilac ritcrstva i protivni k ser
Lanselota. U delu Ser Ga ve;il i Zeleni vitez, ranoj alite
rativnoj poemi , njegova reputacija stavlja se na p robu i
dovodi u sumnju tokom njegovog neobi{nog susreta sa
Bersila k om de Odezcrom, Zelenim vitezom. Ta p ustolo
vina otpoela je u Arturovoj dvorani na Badnje vee, kada
je zeleni div izazvao vitezove na takmienje u odsecanju
glava. Ser Gavejn je pristao i jednim zamahom sekire od
rubio stranevu glavu. Na iznen aenje okupljenog drutva,
orija se ponaao kao da se nita n ije dogodilo. Mirno se
sagn uvi , podigao je odseenu glavu i uzjahao svog zele
n og ata. Tada se n a krvavoj glavi pokrenue strane usne,
naloivi ser Gavej n u da se kroz godinu dan a sretne sa
strancem kod usamljene kapele kako bi primio svoj deo
otrice . Posle mnogo peripetija i iskuenja kojima ne bee
sasvi m odoleo, ser Gavejn je doao na sastanak. ali je ustu
knuo kada je zeleni gorostas zamahnuo svojim orujem.
Mada se vratio u Kamelot, Arturovo prebivalite, samo s
p osc kotinom, ser G avejn je spoznao unutarnje rane sop
stvene nesavrenosti.
G avejn je prvobitno verovatno bio povezan s kultom
sunca. Snaga mu je rasla do p odneva, da bi potom p las
nula. Neto duguje i Kuholinu, arhetipskom ratni ku iz
irskih epova. Obojica su nosili arobn i pojas koj i ih je
tinio neranjivim. arobnica koju je ser Gavejn sreo tokom
svoje p otrage bila je Morgan a la Fej, polusestra kralja
Artura. Ona se takoe p oistoveuje s Ninevom. Merlino
vom ljubavnicom.
224 Evropa

Gogmagog
Ili Gurmejon , kolosal ni lik urezan u kredina brda kod
Kembrida. Mada su nepoznati starost i identitet tog p ret
keltskog lika, kao i ostalih l ikova urezanih u kredu na koje
se moe naii u junoj Engleskoj , nema mnogo sumnje da
je on bio p ovezan sa obredima plodnosti iz preistorijske
religije. Ukazom iz c 1izabetanskog doba zabranjuje se
kembrikim studentima da poseuju proslave koje su se
tada odravale kod Gogmagoga - bile su, naime, suvie ra
zuzdane.

G orgone )
----
U grkoj mitologiji, tri strahobne sestre S tena, Eurijala i
Meduza. Kosa i m jc bila sai njen a od zmija, a ko god bi ih
pogledao p retvorio bi sc u kamen. Meduza, koja jedina
meu njima trima bee smrtna, bila je u poetku l epog
oblija, ali ju je Atena p reobrazila u krilato udovite zato 1 . Mitra ubija bika -
to je spavala s Posejdonom, bogom mora . .Junak Pe rsej rimska skulptura

ubio je Meduzu ne p ogle davi nikada p ravo u nju ve sa

mo u njen odraz na svom titu. Potonje tradicije smetaju
Gorgon e u Lib iju.

Gral
Sangril, sveti Gral. .Jedna od najrasprostranjenijih srednjo
vekovn ih legendi. Tvrdilo se da je Gral posuda koja jc ko
riena za vreme Tajne veere i u koju se tokom raspea
Hristovog slivala krv s koplja zabodenog u njegovu sla
binu. U Brita n ij u ga je doneo .Josif iz Arimateje, bogata
koji je sahranio Hrista i osnovao h riansko n aselje u
Glastonberiju. Gral se docnije izgubio i p otraga za njim
zaokupljala je vitezove kralja Artura. Pesnici su bili uve
reni da je Gral .jo uvek u Britaniji, ali u tajanstvenom
zamku okruen om pusta rom i delovima renog toka. u
var Gra l a je K ralj ribar, koji je leao ranjen i nepokretan ,
2. Egipatski prikaz boginje
ni iv n i mrtav. Verovalo s e da oporavak Kralja ribara i Izie s kravljim rogovima
obnova njegovog u nitenog poseda zavise od uspenog i sunevim kolutom
 4. Krinina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz XVII veka
3. Buda - tibetanska rezbarij a
 II

-
'"
'" ....
OJ ::>
o..
" -
> ::>

3
'" '"
12 :
. "
.- c::
. :.:
'" '"
C<: .o
-o

5. Amaterasu, boginja sunca u intoistikoj religij i, izlazi iz peine - japanska gravira

 7. Raanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest raspolutio sekirom _

ati nska vaza iz VI veka pre n.e.

8. Afrodita zakriljena koljkama - grka terakota iz II veka pre n.e., pronaena u junoj Italiji
 Renik svetske mitologije 225

okonanja p otrage. Sfj.ffi O je ser Galahad imao celovitu

viziju Grala.
Crkva nikada nije bila naklonjena toj legendi, koja je
zadrala vrste veze sa znamenjim a i posudama kori
enim u prethrianskim obredima. U pozadini je stajao
keltski kotao, bilo onaj koji je upotrebljavala vetica Ka
ridven kako bi pripremila kapi nadahnua, bilo onaj koji
je mogao da oivi mrtve, kotao ponovnog raanja otkriven
na dnu jednog irskog jezera.

G re n de l
U.dovite iz anglosaksonskog sp eva BeovuJf, i z V I I veka.
" S mrknut i p rodrljiv, zverski okrutan " bio je Grendel, taj
"jezivi posetil ac krajine, koji se unjao . po p italinama,
ritovima i oko tvrave". D a bi danskog kralja Hrotgara
oslobodio tog uasa, mladi princ ratnik Beovulf postavio
je zamku i u ljutom boju Grendelu odsekao ruku. Kasnije
je Beovulf ubio razjarenu majku te grdobe, a, pronaavi
G rendela na samrtnikoj p ostelji , odrubio mu je glavu.
Bila su potrebna etiri oveka da trofej odvuku u dvor
I-I eorot.

I-IaJ
U grkoj mitol ogiji jedan od Kronova etiri sina koji su
vladali svetom, brat Zevsov i m u Persefonin. Pri razdeobi
sveta, p osle svrgnua Kronovog, Ze vs je p reuzeo nebo,
Posejdon more , a Had podzemlje. Zemlju je trebalo da
dele meu sobom. Kua Hadova" bila je obitavalite se
"
nI, mrtvih. Njenom upravniku bilo je i me PolidegmoI1 ,
,.primalac m n ogih gostiju", zbog mnotva koje j e ulazilo
kroz njene dveri . Had je bio Zevs podzemlja chthonjos
-

tamnog carstva, nasuprot kultu boga neba, hypsjstos. T07

liko je svirep i ne umoljiv bio bog smrti da su njegovi pok
lonici skretal i p ogled prinosei mu rtvu. Zvali su ga Plu-
o ton, darovatelj bogatstva", zato to se niko n ije usuivao
"
da izgovori strano i me Hadovo. To i me odnosilo se, na-
 226 Evropa
ravno, na blagosl ove zem.lje: useve, minerale i bistru izvor
sku vodu. Had kao prebivalite mrtvih pripada poznijem
razvoju, ali ak ni tada to tamno mesto n ije sliilo hrian
--
skom p aklu. Had n i kada nije bio mesto kanjavanja.
( O
' Hron
Vremeni amdija grkog podzem lja. U usta mrtvaca
stavljan je novi kako bi se isplatila Haronova nadnica za
prevoenje seni preko reka Hada.
- )
Heka
-
'-Bukval no, "odaljena". Grci su je povezivali s mesecom.
Blagotvorno je uticala na delatnosti kao to je ratarstvo,
ali je bila i boginja tamn ih asova - duhovi i vetiarenje
opinjavali su odaljenu boginju, koja je prebivala " na
grobnicama", na mestima "gde se presecaju dva puta" ili
"blizu krvi ubijeni h " . Ati njani su je revno umiloaval i ,
ostavljajui joj svakog meseca ponude u hrani na raskrs
nicama. Hekata je bila roaka Artemide, boanske lov
kinje.
' vlastitu porodicu. Da bi okajao taj strani zloi n, preduzeo
\ Hefes
----- -
J je uvenih dvanaest poduhvata. To su bili: Ubijanje nemej
Grki bog kova. Bio je h rom jer se upleo u svau svojih
rodi telja, Zevsa i Here. Toliko Ze vs bee pobesneo da je
sina bacio sa Oli mpa i p ustio ga da tresne na ostrvo Lem
nos. Poznija varijanta tog p redanja tvrdi da se Hefest ro
dio patuljast i hrom i da ga je Hera, zgaena, bacila u mo
re, gde bi se utopio da ga nimfe nisu spasle.
Hefest je izgleda uvezen iz Male Azije. Povezivali su ga
s podze mnim vatrama. G rci su, naime, verovali da Lemnos
pokazuje znake vulkanske a ktivnosti. U Atini, kao i u dru
gim zanatskim sreditima, bog vatre preobrae n je u bo
anstvo majstora koji u radu koriste vatru. Njegova sop
stven a radionica nalazi l a se u vulkanu Etni na Siciliji. Tu
ideju Rimljani su usvojili za svog boga vatre, Vulkana.
Renik svetske mitologije 227
l le ra \
_ _ __
. .J
Bukvalno, "gosp a " . Boginja zemlje iz Arga , predgrko
boanstvo, asimilovano kao Kronova i Rejina ki i sestra i
sl pruga Zevsova. Bila je zatitnica braka, raanja i doma.
Ljubomorom i svadljivou esto je unesreivala bogove,
junake i ljude, muei Zevsove ljubavnice i progonei in
decu. Na odoje Herakla, kojeg je Zevs zaeo sa Al kme
nom, poslala je dve guje, ali ih je novoroeni junak zada
vio u kolevci . Taj antiki natovek na kraju je ipak bio
rtva Herinog " ljutog gneva" . Kada je Zevs rodio Atenu
bez njene pomoi , Hera je rodila Tifaona, bez Zevsovog
uea. To strano stvorenje ) nije liilo ni na b ogove ni na
ljude, a podsealo je na udovite Tifona, koje je izazval o
Z,evsa I:!_ me prvobitne boginje zemlje Geje.
.
I l erakle )
l l i rimski Herkul. Najvei od svih junaka u grkoj mito
logiji. Sin Tebanke Alkmene i Zevsa. Heraklov ivot obli
kovalo je neprijateljstvo Here , koja ga je progonila svojom
nemilosrdnom mrnjom. Oterala ga je u l udilo te je ubio
skog lava, to je postigao goloruk; usmrivanje Hi dre , de
vetoglave zmajeviee posvee ne I-Jeri ; hvatanje arkadijskog
jelena: ubijanje erimantskog vepra; ienje A ugijevih ta
la, u kojima je bilo tri hiljade goveda: ubistvo stimfalidskih
ptica, opakih stvorenja boga rata Areja; otmica bika kojeg
jc Posejdon poslao kritskom kralju Minoju; hvatanje me
soderskih konja u Trakiji; prisvajanje pojasa kraljice
I\mazonki, naroda ratnica ; hvatanje goveda koja su pri
p adala Gerionu, panskom kralju s tri glave, est ruku i tri
tela spojena u struku; donoenje zlatni h jabuka Hespe rida,
uvarkinja p loda koji je Geja poklonila Heri za nje no
venanje sa Zevsom; i , konano, dovoenje troglavog psa
Kerbera iz podzemlja.
 228 Evropa
Herakle je bio omiljen lik, kod starih Grka, koji su po
kazivali izrazitu n a klonost prema poluboanski m junaci
ma. On se punoj b oanskoj asti pribliio vie od bilo kog
svog mitskog savremenika - Perseja, Tezeja, Jasona ili
Asklepija. U V veku pre n.e. Pi n dar ga je n azvao heros
[h e os, junak-bog" . Njegovi zem n i ostaci nisu pripali ni
" takvu gomilu. Kako je vreme prolazilo, postalo j e uobi
jednom gradu ili dravi. S pogrebne l omae prenet je pra
vo na planinu Olimp. Kasnije su Rimljani bez oklevanja
. se praznoverju, napisao da neki ovek, kada prolazi mi
usvojili Herkula kao boga telesne snage.
J
...- . . -
Hermafrodit
--- ----
Sin b oanskog skorotee Hermesa i Afrodite, boginje
ljubavi. Prema grkoj legendi, taj ljupki petnaestogodi
njak p osetio je Malu Aziju i prob udio strast u Sal makidi,
nimfi jednog izvora kod Halikarnasa. Kada je Hermafrodit
odbio njeno udvaranje, Salmakida zamoli bogove da joj
omogue da se s njim zauvek sjedini. elja joj bi usliena,
a p rva prilika joj se ukaza kada se Hermafrodit kupao u
zaaran i m vodama izvora. Salmakida ga hrabro zagrli.
Nimfa i udesn i deak stopie se telesno, i od tada re
hermafrodit oznaava enskastog mladia - ali ne poput
frigijskog Atisa, koji je odsekao svoju mukost.
e rmes
Omiljeno boanstvo u grkoj mitol ogiji, sin Zevsa i nimfe
Maje. B i o je glas n i k bogova koji je esto ljude odvodio s
p ravog puta. Kao psychopompos, " vodi dua", pratio je
mrtve u podzemlje, Hadovo carstvo. T a njegova funkcija
objanjava docnije poistoveivanje germanskog boga
Odi n a s Merkurom, rimskom verzijom Hermesa - Odin je
bio otac ubijen i h .
Hermesa su smatrali zatitnikom sree i sudbine, uva
rem trgovaca i lopova. Krilate sandale pomogle su mu da
ukrade krave koje su pripadale njegovom polubratu Apo
lonu, dok su ga krilate misli spasie Apolon ovog gneva, jer
mu je dao svoj izum, liru, kao n aknadu za ukradena go-
Reni k svetske mitologije 229
veda. Hermes je bio i bog puteva i plodnosti. Ti njegovi
vidovi sadrani su u hermeia, etvorouglastim stubovima
sa bistom boga postavljenom na vrh u i pod njom izrez
barenim falusom. U svom najranijem obliku, ta njegova
krajputna svetilita bila su p uke gomile kamenja, i p utnici
koji bi iskali njegovu zatitu dodali bi po jedan kamen n a
ajeno proliti ulje. U I I I v. p re n.e., Teofrast je, izrugujui
"
mo izrezb a renih stubova na raskrima, p roliva ulje n a
njih i z plj oske, pada n a kolena, klanja s e i tek tada p ro
duava svojim putem " . D anas se kraj planinskih puteva
G rke nalaze mali hrianski svetilini stubovi ' svetaki
potomci hermeia.
I J j I2. Q o
Bukvalno, san". Prema Hesiodovoj Teogoniji, Hipn os je
"
obitavao u podzemlju i nikada nije ugledao sunce, ali je
tokom asova tame tiho ulazio u svet i donosio ljudima
slatki poi nak. U Ifijad on je najpre ovek kojeg je, kako
k ae Homer, samo No spasla Zevsovog gneva. Preobra
zivi se u pticu, Hipnos je odleteo daleko od dnevne
svetl osti i p otraio utoite kod strah ob ne Noi, kosrnike
sile koju je Zevs izuzetno tog puta, iz nekog nepoznatog
razloga, odluio da potuje. Tri Hipnosova sina slali su
sn ove - Morfej ljudskim biima, Fobetor ivoti njama,
l :antas neivi m oblicima.
Tanatosa, mitoloko olienje smrti, Grci su takoe
s matrali donosiocem utehe umornima od ivota. Tanatos
j umnogome bio nalik "luci mira " simbolino predstav
Ijt.:noj grobom u srednjem veku. Naravno, Grci su se i
p l aili smrti. Legenda govori kako je Sizif jednom prilikom
vezao Tanatosa tako da niko nije umirao sve dok bog rata
A rej nije spasao Tanatosa a njegovog zarobljivaa p redao
I l adu da ga kazni. Ipak, Sizif je uspeo da umakne iz pod
z mlja, ali mu je Had n apokon dao veni zadatak da valja
/
 230 Evropa
sle nu uz brdo, sa ijeg bi se vr.ha ona uvek skotrljala u
podnoje.
Ifige nija
Ki koju je rtvovao Agamemnon kako bi ga dobar vetar
p ralio do Troje. Atinjani su I figenijin kult spajali s po
tovanjem Artemide. U Brauronu, na istonoj obali Alike,
za jednu pein u b lizu Artemidinog svetilita verovalo se
da je I figenijina grobnica ili ken otaf. Druga legenda, pak,
navodi n a zakljuak da je I figenija moda bila Artemidina
sveten ica, poto joj je zadatak bio da toj bogi nji prinosi
na rtvu sve strance uhvae n e u zemlji Tauridi, gde je i
velo jedno skitsko p leme.
I gdrasil
Kosmiki jasen u germanskoj mitologiji. Granama je nat
kriljavao sve svetove i nadgornjavao nebesa. I mao je tri
mona korena: jedan je sezao do zemlje divova, gde se
nalazio Mimijev izvor mudrosti; drugi se zavravao u
maglovitom N i fl h ejmu, blizu izvora Hvergelmi, "bunog
kotla", i zmaja N i dhoga, "stran og grizaa" koji je odozdo
izjedao koren; poslednji kore n bio je usaen u nebo, a pod
njim se nalazio sveti izvor U rd, gde su bogovi donosili
presude.
Igdrasil znai "at strahotni ka", tj. Odina. Kako je Odin
otkrio tajnu runske mudrosti obesivi se o kosmiki jasen
- zapravo rtvujui se samom sebi - I gdrasil je verovatno
smatran drvetom znanja. Legenda o Odinovoj smrti , kao
12 aralela hrianskoj prii o raspeu, ima zasebno poreklo .
Zrtveno drvee je u seve rnoj Evropi postojalo o d najra
nijih vremena. Na uas i gnev naroda, posecali su ga hri
nski inisionari, kao sv. Bonifacije (oko 674-754), koji i
sam n a kraju bi p osee n kod Dokuma, bl izu frizijske
obale.
/
Renik svetske nli toiogije 231
.Jambe-aka
Bukvalno, "starica mrtvih". U laponskoj mitologiji, vla
dala je p odzemljem , koje je, izgleda, zamiljano kao mesto
slino ovoze maljskom svetu, izuzev to su duhovi pokoj
nika hodali iznad tla. I zgleda da se pre dolaska h rianstva
nije veroval o da smrt raskida jedinstvo duha i tela, a pre
ma sirjanskoj predaji, duh usnule osobe moe izii iz nje u
mijem obliju. Tako su due preminulih ponekad ulazile
u ivotinje, ptice ili i nsekte. Za to su esto birale leptire,
koji su leprali po osunanim istinama severnih uma
tokom kratkih letnjih meseci .
Laponci su mrtve sah ranjivali opremljene za dugo pu
lovanje. Obino su ih obuvali u cipele od brezove kore, a
u grob starca stavljali bi tap kako bi mogao da se osloni
na njega. N a koveg device uvek je polagana h rp a odee i
ukrasa zbog verovanja da mukarci koji umiru neoenjeni
prose devojke s mirazom. Sve dok se grob ne bi uruio, to
bi oznailo potpuno fiziko p ropadanje tel a, bio je obiaj
da roaci kuvaju h ranu na groblju. Ako bi p okoj nicima
bila uskrae n a prava, oni bi se mogli uvredi ti i, vrativi se
iz podzemnog sveta , naruiti mir onih koji su ih n a diveli.
Misionari su zabeleili i pogrebni obiaj sl ian irskom
bdenj u - "pogrebno pivo" troilo bi se u ogromnim kolii
nama n akon to bi oplakivai zamoil i p rste u njega i nji
me n akvasili lica.
Veroval o se da ulaz u podzemni svet predstavlja ue
reke u ledeni okean . Jambe-aka je vladala tim sumornim
carstvom, mada u nekim legendama starac, a ne starica,
" nosi " zemlju, poto je pakao podupirao zemlju ivih a
ze mlja se tresla kad god bi zadrhtale njihove starake
ruke.
J a n us
Staro itaisko boanstvo, predstavljeno sa dva l ica koja gle
daju u razliitim p ravcima. Njegov hram s dve kapije na
rimskom Forumu i mao je simbolino znaenje - bio je
232 Evropa Renik svetske rrtitologije 233

otvoren u vreme rata i zatvoren l) doba mira. Janus je npr., znai " iscelitelj" i navodi na zakljuak da je on prvo
moda bio povezan s ratnom sreom, jer je svaka vojska bitno bio sasvim drukiji lik.
pre pohoda morala da p roe k roz nekakvu kapiju. !anua,
ulazna kapija, ima dve strane i veruje se da predstavlja d Junona
mogua ishoda bilo kojeg b udueg dogaaja - uspeh I I I
U rimskoj mitologiji, nebeska kraljica i sup ruga .Jupi
propast. . . terova. Poreklo joj je nejasno, ali ini se da je bila itaIska
Iz tih vojnikih asocijacija Janus se razvIo u boga sVIh
boginja majka. U Rimu su je oboavali zajedno s .Jupite
poetaka".' Posveen mu je bio januar - Evropljani a je i
" rom i Minervom. Kao duh-zatitnik enskosti , obezbe
dan-danas to p rvi mesec u godi ni. Kao Janus Kvadnfons,
ivala je plodnost, roenje i brak. Mesec jun, koji se ne
etvoroglavi ", nadzirao je etiri godinja doba. Ri mljani
" kada zvao junonijus, smatran je najpovoljnijim mesecom
su Janusa p rvog navodil i na svakom spisku bogova za
za venanja. U etrurskom gradu Veju, Junonino drugo ime
zivanih u molitvama.
bilo je Regina, kraljica ". D ocnije je poistoveena sa
"
grkom boginjom Herom.
Jason
Legendarni grki junak i voa Argonauta, odvani ka koji Jup iter
su laom A l;GO stigli u Kolhidu kako bi se domogli zlatnog
Latinska verzija indoevropskog boga neba. Zajedno s .Ju
runa. Jason je prebrodio udesno more, izvri te e
nonom i Minervom, inio je trojstvo bogova koje su obo
zadatke, savladao zmaja koji je uvao zlatno runo I vratJ
avali u hramu na rimskom Kapitolu. Kult Jupitera Opti
se kui s plenom i moi da svrgne otimaa prestola: SvoJ
musa Maksimusa, "najboljeg i najveeg", ustanovljen je
uspeh deli mino je dugovao maiji kolhidske pnnceze
pod etrurskim kraljevima, ije se vrhovno boanstvo zvalo
Medeje, kojom se i oenio, kao i pomoi boginje At ne.
Tinija.
Medeja je, po svemu sudei , bila povezana sa ereenJe n .
Prvobitno bog neba, povezan s vremenskim prilikama i
Kada su A rgonauti urno zapl ovi li natrag kuI sa zl atl11m
zemljoradnikim ciklusom, Jupiter se razvio u posebnog
runom ona p redloi da raskomadaju njenog brata Apsirta
zatitnika rimskog naroda. Njegovim imenima kao to su
i delov njegovog tela bace u more kako bi usporili njih o
. Tonans, "gromovnik", i Fulgur, ,.gospodar munja", dodati
vog oca Ejeta, koji im je bio za petama . T? ArgonautJ I
su jo Imperatol ,.vrhovni zapovednik", in victus, " ne
ui nie ' nateravi Kolhiane da skupe Apslrtove ostatke .
pobedivi", Triumphator, ,.pobednik" i f!raedtor, ,.I.l a
kako b i ih dostojno sahranili. Kada su se junaci vratili u
ka". Sa urbanizacijom i sve veim znaajem R l lna, bIlo .le
Grku, Medeja ubedi ke rke Pelije, kralja Jolka, da iseku
sasvim normalno da se to zatitniko boanstvo, poput
oca na komadie i skuvaju ga kako bi mu vratile mladost.
Marduka u Vavilonu, jo vie uzdigne u svojoj premoi,
One je posluae, sa ish odom koji se l ako mogao pretpo
dok je Mars odbacio veze s ratarstvom i stekao ratoborniju
staviti ime bi osveena smrt Jasonovog oca.
nara. Pod imenom Juppiter Capitolinus nadgledao je
Po le nekoliko godina, Jason je nap ustio Medeju radi
ri mske igre , koje su uvek bile vano obeleje ivota tog
Glauke ali se biva ena osvetila ubivi Glauku i vl astitu
antikog grada. Uvoenje oboavanja cara, kao naina is
decu. S m junak pogi nuo je kada mu je na glavu pao ko
p itivanja vernosti podanika, ali i kao zvanine religije,
mad drveta s ve trulog A l;ga. Mitovi o .Jason u pred
donekle je umanjilo Jupiterovu politiku fun kciju, p remda
stavljaju meavinu razliitih elemenata: junakovo ime,
234 Evropa
su i dajnike i dalje bacali u ponor s . Tarpejske stene na
Kapltol . On vie nije bio jedino olienje veliine i nap
retka Rimskog carstva. Umesto toga, postao je boanski
v di sveta, upravljajui izdaleka ljudskim sudbinama.
Iceron, kome su 43. p re n.e. odrubili glavu i odsekli ake
]er se zal gao za p ovratak republikanskim naelima, izjed
v .
nacavao Je JupItera sa n umen praestantissimae mentis
::
stra I prisust om vrhovnog uma". Ta ideja bila je sli
cna hnscanskom jednobotvu ije je p rihvatanje od strane
cara Konstantina 3 1 2. oznailo poetak kraja. paganskog
doba u Evropi.
Kadmo
Osniva Tebe. Prema Grcima, Kadmo i njegova etvorica
brae e ? u p o lati p o E ur? p u .sa uputstvom da se bez nje
.
ne vrcaj u kucI/ . Mada tl S1l10VI Agenora, kralja Tira, nisu
uspeli d v ate sestru koj u bee oteo Zevs, izgleda da su
dosta uticali na mesta koja su na kraju naselili. Po savetu
del fs ?g pr roita, Kadmo je osnovao grad Tebu u
Beo I]I . . Da bl p rib vio vodu, ubio je zmaja, sina boga rata
Are]a, I osam ?odll1a .morao da sl ui Areja. Atena mu je
rekl . da oseje zmajeve zube te iz njih izni koe ljuti
.
ratmcI, kOJima Kadmo zagospoda ri nahukavi ih da se
bore jedni p rotiv drugi h. Verovalo se da tebanska aristo
kratija potie od pet p reivelih ratn ika.
G rci su smatrali i da je Kadmo u Evropu iz Fe nikije
uveo altabet. od esn aest slova. U stvari , kod an tikih pis
ca e vie p uta p ominje feniansko delovanje u Egejskom
arhipelagu: Herodot kae da su A frodi tino svetilite na
o tru Ki t ri , na pola p uta izmeu Peloponeza i Krita, po
. .
digli Fe l1lcal1 l po uzoru na hram te bogi nje u Akalonu.
C? n d daje. da je Kadmo traio Europ u po egejskim ostr
vima I da Je na Teri, dananjem Santorinu, ostavio, " bi lo
zato to je zemlja p rijatna ili iz nekog drugog razloga . . .
. nevienog b lagostanja. Jedan od Kormakovih savreme
meu drugim Fenianima svog roaka Memblijara".
Renj k svetske mjtologije 235
K i klopi
BukvaTno, " okruglook i ". Jednooki divovi u grkoj mito
logiji. Hesiod je u svojoj Te ag ani;;, sastavljeno j s p oetka
VII v. pre n.e . , tvrdio da su kiklopi dali Zevsu njegovo
naroito oruje, grom i munj u . U Odise;i, koja je nastala
barem sto pedeset godina ranije, Home r je opisao kiklope
kao "bah ate bezakoni ke " . To su bili svi repi pastiri, skloni
ljudoders tvu. Odisej je naiao na nji hovog okrutnog vo
du, Posejdono vog sina Poli fema, u njegovoj peini blizu
planine Etne na Siciliji. Os1epivi ugarkom pijanog jedno
okog orijaa, Odisej i njegovi p reiveli drugovi mogli su da
uteknu, ali su na se navukli veitu mrnju boga mora. Te
dve legende u neskladu su jedna s drugom, a kiklopi, ti
udni grmalji s jednim okom na elu, zauvek ostaju tajna.
K ka
U Homcrovoj Odise;i, boginja koja je ivela na mitskom
ostrvu Eji, kasnije poistoveenom sa I talijom. Njene vol
cbne moi pretvorile su Odisejeve ljude u svinje. Uz Her
mcsovLl pomo, junak je odo1eo njenim inima, vratio la
novima svoje posade ljudsko oblije, a od same Kirke do
bio savet kako da prebrodi vode sirena i opasni p rol az
izmeu Skile i Haribde.
Homer ne opisuje izgled sirena, ije su pesme namam
Ijivale moreplovce u smrt. Umetnici ih p ri kazuju kao ene
ptice. Ski la, cstoglavo morsko udovite, s tri reda zuba i
dvan aest nogu, ivela je u p ei ni nasuprot pogibeljnom
vrtlogu Haribdi. Verovalo se da je strani tesnac izmeu
Skile i Haribde zapravo Mesinski moreuz.
Kormak M a kart
I rski Solomon. Njegova slavna vladavina trajala je moda
izmeu 226. i 266, kada je Tara uivala razdoblje dotad
nika bio je Fin Maku!' koji je svoju ratniku druinu vodio
u vel i ke poduhvate. Kormakova mudrost izvirala je iz u-
236 Evropa
desnog zlatnog pehara koji b i se rasp(;lo n a tri dela ako b i
s e n a d njim izrekle tri l ai , dok bi m u izgovaranje triju
istina vratil o prvobitni, celoviti oblik. Kralj je takoe
posedovao m uziku granu, nainjenu od srebra, s tri zlatne
jabuke na njoj . Kada bi Kormak protresao granu, bolesni,
ranjeni i porodilje zaspali bi probudivi se tek narednog
dana. I arobni pehar i grana bili su darovi Mananana
Maklira, " slavnog trgovca koji ivljae na ostrvu Man".
Oba predmeta iezla su po Kormakovoj smrti .
Kron
-
U grkoj mitol ogiji, Kron je bio titan, sin Geje, zemlje, i
Urana, neba. Ukopio je svog nebeskog oca i prigrabio
vl ast nad svetom. OenivI se sestrom Rejom, sledio je
oev primer, ubijajui vlastite sinove, a sve zbog upozo
renja proroita da e ga svrgnuti jedan od njih. Kron je
svoju decu p rodirao i m bi se rodila, ali supruga mU, na
Gejin savet, dade kamen zavijen u pelene umesto tek
roenog Zevsa , kojeg p otajno odvedoe na Krit kako bi
tamo mogao b ezbedno da odraste. Kada Zevs bee ve
sasvim velik, on natera Krona da izbljuje njegovu brau i
sestre - Posejdona, Hada, Heru, Hestiju i Demetru - kao i
da oslobodi njegove strieve i tetke, koje je Kron, ukloniv
i Urana s vlasti, ostavio u l ancima. Meu ovima najznaaj
niji su bili kiklopi , jednooki divovi koji su, u znak zahval
nosti, poklonili Zevsu munje i gromove, to su potom bila
znamenja njegove vlasti i sredstva za njeno odranje. Kron
i Titani izgubili su borbu koja je zatim usledila. Kron je,
zajedno s jednim delom zlatnog doba, poslat u progonstvo
na Ostrva b laenih, na samoj ivici sveta, dok su Titani
b aeni u Tarta r, zemlju ispod Hada. Stan ovnici Tartara -
vremenom su okovani Titani dobili drutvo - nisu bili ve
liki grenici, ve prestup nici koji su uvredil i velike.
Reja, supruga i sestra K ronova, poistoveena je sa bo
ginjom majkom Friana, Kibelom. Za ekstatine p lesove
njenih poklonica, uvene po b unom zveketanj u, govorilo
se da zagluuju p la deteta Zevsa sakrivenog od Krona u
Renik svetske mi tologije 237
kritskoj peini. To je oigledno mitolqko objanjenje tog
obreda, povezanog sa orgijastikim oboavanjem zapadno
azijske boginje zemlje.
Krunisanje
Drevna zap adnoazijska ideja o b oanski ustolienom mo
narhu uhvatila je korena u Evropi 25. decembra 800, kada
je Papa krunisao Karla Velikog. Nemo Vizantije ? a sma
nji p ritisak Langobarda na R i m 753. podstakla J pap
.
Ste fana I I da p ree Alpe kako b i od Franaka zatrazIO vOJ
nu p omo u I taliji. Franci su p orazili Langobarde i pa
p i nstvu dali obl ast oko Ravene koja je ran ije bila u
rukama Konstanti nopolja. Up rkos snanom p rotivljenju
Vizantije, koja je naglaavala n aelo jedinstven og carstva,
Konstantinop olj je primoran da Karlu Velikom dodeli
ti tulu Vasileja, " kralja".
Hrianskim obre dima vezan i m za krunisanje kraljeva
uvek se jasno isticalo da se svetovni monarh u izvesnom
smislu zareduje jer biva svetotajinski mi ropomazan, a
b iskup ga rukopolae kao kad zareuje svetenika. Crkva
'je opravdavala postojanje Krune, ba kao to su i stari
'jevrejski kraljevi sluboval i kao .Tahveovi p omazanici.
"Vladavina pod Bogom po n ebeskom pravu" bila je mit
p redvien da p ol itiku povee s religijom, kao to se do
godilo u Engleskoj u XVI I v.
Kuhol i n
Polulege ndarni irski junak z a koga s e tvrdi d a je iveo u I
veku. Otac m u je bio Lug, poglavica naroda T uata De Da
nano Kuholi n je bio mladi izuzetne lepote i stasa i vesele
n aravi, miljenik dama i pesnika, ali je postajao strah oban
" kada bi g obuze\a bojna pomama ". Telo bi mu se silo
vito treslo. Pete i l istovi pojavljiv ali bi mu se spreda, jedno
oko bi mu se uvuklo u glavu, dok bi mu drugo tralo na
obrazu, veliko i crveno. oveja glava mogla je da mu sta
ne u usta. Kosa bi mu se nakostre ila kao glogovo trnje, a
238 Evropa
na svakoj dlaci stajala b i po jedna kqp krvi. S venca nje
gove krune dizao se gust stub tamne krvi kao jarbol ka
kvog velikog broda. Tog arhetipskog ratnika bilo je stra
no gledati u takvom gru. Jednom prilikom, dok su mu
bojna kola " krasile krvave glave neprijatelja", Kuholin je
juriao oko tvrave Emen Maha, urlajui od elje za bor
bom. Trebalo je to p re nai nai na da se ublai n.j egova
ogromna jarost, te iz tvrave izioe sto pedeset nagih
e na, s bavama hladne vode, kako bi smirile ratnika. Ku
holin, zbunjen ili moda zapanjen takvi m ispoljavanjem
e nskosti , skrenu p ogled u stranu, na ta ga one gurn ue u
prvu b avu s hladnom vodom. Ta se bava , meuti m , ras-
pade. Voda u drugoj b avi prokljua, a u treoj se samo
dobro zagreja. Tako junak bi obuzdan, a tvrava spasena.
D revni irski junaci bili su svirepi lovci na ljudske gl ave ,
odvani kradljivci stoke i veliki p rodrljivci . Nji hove goz
be, kao i njihove b itke, odvijale su se na nadljudskoj razi
ni. esto bi izazov ili hvalisanje u dvorani doveli . do
nadmetanja iji je cilj bio da odredi ratnika koji e odsei
pobedniki komad mesa, prvi reanj peene praseti ne. Ali
Kuholinu nije bilo ravnog. Snagom miica krio je oruje.
Mrvio je bojna kola. Sa itavim vojskama suoavao se
sam-samcit, bez iije pomoi . udovita su beala pred
njegovim smrtonosnim udarci ma. Malo je bilo onih ko.ji bi
se usudili da ga izazovu na dvoboj, a ene su ga oboavale.
Ciklus pria o Kuholinu veoma je uticao na razvoj tradicije
o kralj u Arturu u Velsu, B retanji i Engleskoj.
Kul
Sirjanski duh vode, zlo bie koje obitava u dubokim vo
dama. I malo je ljudski oblik. Kod susednih naroda, meu
tim, Kul-dunk, ili ,.duh riba", nije imao zloudnu narav
ve je smatran duhom-zatitnikom riba. Starostavni obiaji
nalagali su da se li kasno prolee , kada popuca led na re
kama, do mesta za ribare nje donese ribolika figura nai
njena od drveta ili b rezine kore. Tako je deo prvog ulova
posveivan bogu rib a , koji je, poput boga medveda, Lejb-
Renik svetske mitologije 239
-olmaja, pomagao severnjacima u njihovoj tekoj borbi za
opstanak.
Kupidon
I talski Kupidon ili Amor, grki Eros - bog ljubavi,
!\ froditin sin . Otac mu je bio Zevs, Arej ili Hermes.
Kupidona su smatrali p rekrasnim ali nestanim deakom,
naoruanim zl atnim tobo1cem punim "streliastih udnji " .
Prema jednom poznom p redanju, Venera je postala ljubo
morna na divnu Psi hu, " duu", i naredila sinu da u ovu
udahne ljubav p rema najrunijem mukarcu. Sam Kupi
uon se, meuti m, zaljubio u Psihu, i, nevidljiv, p oseivao je
svake noi. Naredio joj je da ne pokuava da ga vidi, a
kada je ona, obuzeta radoznalou, prekrila njegovu za
povest, on je napusti. Psi ha je lutala svetom traei Kupi
dona i savlaujui brojne prepreke koje je pred nju p o
stavljala Venera, sve dok joj Jupiter napokon nije pok
lonio besmrtn ost te se dvoje ljubavnika ponovo sjedi nie.
Grko-rimskom shvatanju boga ljubavi, meutim, ne
dostaju blistavost i domiljatost njegovog hinduistikog
pandana Kame.
Kvirin
U rimskoj mitologiji, bog rata povezan s Jupiterom i Mar
. som. Kvirina su prvobitno potovali Sabinjani, koji su na
sdjavali najvie delove srednjih Apenina. Jedna od kolo
nija tog naroda obitavala je na brdu Kvi rinal, a nekoliko
velikih rimskih porodica ponosno se pozivalo na svoje sa
binjansko p oreklo. Istoriar Livije je u I veku p re n.e.
pisao da je naslednik Romula, osnivaa Rima, bio Sabi
njani n Numa Pompilije, kojeg su Rimljani, zbog njegove
proslavljene pobonosti, pozvali da im b ude kralj. Pre mda
su Numi kasniji narataji dodelili kuu na Kvirinalu, koja
je jo u Liv ijevo vreme predstavljala atrakciju za turiste,
malo je ve rovatno da je meu istorijskim kraljevi ma ra-
240 Evropa
noga Rima b i l o pripadnika ijednog drugog naroda sem
Etruraca, koji su tada gospodarili I talijom.
Lanselot
Lanselot de Lak, Lanselot od Jezera, n ajprivlaniji je i
najblistaviji meu vitezovima kralja Artura, i pored toga
to kri zakletvu odanosti svome gospodaru, sramoti ideal
gvozdenog riterstva i svojom brakolomnom ljubavlju pre
ma kraljici G i niveri onepodobijuje sebe za traenje svetog
grala. Kada mu je bilo godi n u dana, Lanselota je ukrala i
odgojila Nimua, Gospa od Jezera, koja je takoe poklo
nila Arturu p ouzdani ma Ekskalibur. Ser Lanselot je sa
enskog stanovita bio idealan vitez, jer je njegova ljubav
p rema Giniveri oblikoval a celokupnu njegovu sudbinu.
Posle Arturove nesmrti , Lanselot se zaredio i vodio brigu
o kraljevom grobu.
Lejb-olmaj
Doslovno znaenje: " ovek j ove " . ovek-medved, ili med
vei bog kojeg potuju Laponci. Lovcima je donosio sreu,
spreavajui da se povrede u okraju s medvedom. Na
medveim gozbama, lovci bi u poast Lejb-olmaja prskali
lice ekstraktom jovine kore.
Ovda, napada finskih gorosea, bio je neprijateljski
umski duh i suta suprotnost medvedem bogu. Lutao je
umom kao nago ljudsko bie , ali sa stopalima posuvra
enim unazad. Katkad b i se pojavio kao mukarac, a kat
kad kao ena. Metod razaranja koji je koristio Ovda bio je
izuzetno domiljat: mamio je ljude da pleu ili da se rvu, a
onda b i ih usmrtio golicanjem ili plesom.
Limb
(Lat. Jjmbus, " ivica " . ) Predvorje pakla i carstvo umrli h pa
ganskih kreposnika. Hrianstvo je reilo pitanje onih koj i
su iveli estitim ivotom p re Hristovog dolaska, kao i
Renik svetske mitologije 241
nekrtene dece smestivi te due u poseban odeljak p ak l a
nazvan limb. Tu oni nisu oseal i nikakav bol, ali i m je bilo
nedostupno rajsko blaenstvo. U Boanstvenoj komediji,
pesnika D antea (1265-1321 ) kroz limb provodi V ergil ije, i
sam njegov stanovnik.
Loki
Smutljivac medu germanskim bogovima. Prevrtljiv i p re
varan, bistar i l ukav, b og-varalica Loki bio je " otac l ai " .
To p repredeno boanstvo", verovatno olienje umskog
"
poara, jedne od n aj razorniji h sila poznatih drevnim n aro
dima, na kraju e ubrzati dolazak ragnaroka, sumraka
bogova. Zbog njegove p akosti Balder je zavrio u helu,
tamnici umrlih, a sile zla sakupile su se na poljani Vigrid
radi poslednje bitke.
S jednom gorostasnom ljudoderkom Loki je dob i o
troje strane dece: vuka Fenrija, morsku guju Jormungand
i Hel, kraljicu istoimenog carstva mrtvih. Ta zla stvorenja,
zajedno s podanicima hela, digla su vojsku protiv koje su
se Odin i Tor uzalud borili tokom ragnaroka. Tada je
Loki, u obliju ognjenog diva Suta, vaskoliki svet pret
vorio u prah i pepeo.
Lukrecija
Napastvovanje Lukrecije bio je zloin koji je doneo pro
past polulegendarni m etrurskim kraljevima Rima. Godine
510. pre n.e., Seksto Tarkvinije, sin kralja Tarkvinija Oho
log, silovao je tu rimsku gospu, koja se zbog toga ubila
probovi se maem. Lukrecijina sahrana raestila je n arod,
iji je gnev govorni ki dar Lucija Junija B ruta pretvorio u
elju za svrgavanjem monarhije. Tako su potonji rimski
istoriari objasni l i mitsko osnivanje Republike.
Mananan Makl i r
Eponimni junak stanovnika ostrva Mana. On i m je b i o
prvi kralj i veliki arobnjak i vra. Ostrvo Man , Inis Ma-
242 Evropa
nalJ, bilo je moda staro trgovako sredite. Mananan
Maklir je bio "sin mora" , mac Lir, najslavniji kormil ar n
zapadu Evrope i trgovac koji je irskom kralju Kormaku
poklonio arobni pehar i granu. Morski bog Mananan
pojavljuje se u irskim i velkim priama, zajedno sa drugim
kraljevima volebnicima.
Mars
Posle Jupitera, Mars je uivao najvee p oasti u Rimu. Ve
liajui voj niku mo i slavu, Rimljani su tog boga rata
uzdig.li daleko iznad njegovog grkog pandana, Areja.
GrkI Arej bio je neorniljeno boanstvo - krvoedan i
s ro; o.n je hvalisavac, p a ak i kukavica. Marsa su, pak,
R lmlJaOl smatrali ocem Romula, koji je izgradio rimske
bedeme. Taj bog rata titio je i seljake i stoare, a ponekad
je koristio i i me Silvan.
U martu, Marsovom mesecu, odravao se niz svea
n sti poveenih bogu rata i zatitniku rasta. Prvoga marta
'
RllnlJaOl su ponovo palili sveti plamen u Vesti nom sveti
litu, a kue svetenika i druge svete zgrade ukraava ne su
granama lovora, drveta koje je oduvek poveziva no s
Ma som. etrnaesto marta n a velikom Marsovom polju
o rzavale su se konJske trke, na koje su h rlili graani
Rllna. Dvadeset treeg m arta obredno su iene svete
ratne trube.
Merl i n
Arhetipski arobnjak iz legendi o kralju A rturu. Spojio je
rturove roditelje , kralja Jutera Pendragona i Igrejn, koja
e u t .vreme bila s.upruga vojvode od Kornvola. Merlin je
IzmalJao zavoenje I grejn , a potom je sam pazio na mla
dog Artura, p otajno ga p ripremajui . za ono to mu je
sudbina n a menila. Prema jednoj tradiciji , svoju maiju
upotrebio je i da bi sagradio Stounhend, iji su kameni
bl ? kovi dopremljeni iz I rske i podignuti kao spomenik
b ntanskom p lemstvu k oje su zatrli Sasi. Veruje se da je
Reni k svetske mit ologije 243
Merl.inovo delo i Okrugli sto, ija kopija moda jo postoji
u Vinesteru.
Samog Merli n a rodila je ki nekog kralja, zaevi ga s
tajanstvenim mladiem koji se nou uvukao u njenu ma
nastirsku odaju. U svojoj Isto]]}! kralje va (Historia Re
gum) iz X I I v., Defri od Mon muta (Geoffrey of Mon
mouth ), tvrdio je da je Merlinov otac bio demo n . Njegova
proroanstva toliko su utical a na srednjovekovnu Evropu
da ih je Tridentski sabor* uvrstio u pisak zabranjenih
knjiga Index librorum prohibitorum. Merlinov kraj bio je
dokaz velike moi vil inskog sveta, a to je motiv koji se
stalno ponavlja u keltskoj mitologiji. Volei Ninevu, koja
je moda bila ki sicilijanske sirene, dovoljno ju je poduio
arobnjatvu da je ona bila u stanju da baci ini na njega.
Tako je zauvek ostao zarobljen u zaaranoj umi . I kao to
je rekao ser G avejnu, koji je jednom prilikom proao po
red njega: .Ja sam takoe n ajvea budala. Volim neko
"
drugo bie vie nego sebe samog. Svoju voljenu nauio
s a m da me vee za se, a sada me niko ne moe osloboditi. "
Mid a
Mitski kralj Frigije. O njemu postoji neko l i ko legendi,
meu kojima je najuvenija ona o "Midin om dodiru".
Kralj je, naime, ili uhvatio p ijanog satira ili mu je po
mogao, a D ionis mu je zauzvrat obeao da e mu ispuniti
jednu elju, ma kakva ona bila. Mida zaiska da se sve to
dotakne pretvori u zlato. Uskoro, meutim, otkri da se to
odnosi i n a njegovu hranu, te zatrai od Dionisa da ga
osl obodi takvog dara. Ta se legenda bez sumnje odnosi na
hogatstvo Frigije, a kasnije i L idije. Te su zem lje bile bas
n oslovno bogate, i iskovale p rvi Grci ma poznat novac.
Devetnaesti vaselje nski sabor Rimokatolike cr1:ve (1545-1563), koji je sazvao
ppa Pavle III i ije su refonne i dogme predsta,ljale osnovu Protincfonnacije (prim.
/I!"el) .
244 Evropa
Min ervp
Rimska boginja mudrosti i umetnosti, poistoveena s gr
kom Atenom. I me joj moda sadri isti koren kao i re
mens, misao". Kult joj je bio rairen u I taliji, mada je
" "
samo u Rimu bila izrazito ratnike naravi. Tu je Minerva
predstavljana s kacigom, titom i oklopom. Posveivan joj
je i ratni pien.
Min oj
Grka mitologija dvojako se odnosi prema Minoju, krit-
skom kralju koji se pojavljuje i kao zakonodavac i kao
surovi tlaitelj. Poto je Minoj, po svemu sudei, bilo
zvanje a ne lino ime, stari Grci seali su se slavnih dana
civilizacije koju danas n azivamo minojskom po tom bezi
menom kralju. Za Minoja je u njegovoj legendarnoj pal ati
u Knosu radio Dedal, kojeg su Grci potovali kao arhe
tipskog zanatliju i umetnika. Za njegova dela verovalo se
da u sebi sadre primesu b oanskog. Toliko su ivotni bili
njegovi kipovi da su morali da ih priveu lancima kako ne
bi pobegli. Neto praktiniji posao to ga je Dedal obavio
za Mi nojevu kraljicu, ukletu Pasifaju, unitio je tog zanat
liju, jer je ova pomou Dedalove l ane krave namamila
Posejdonovog bika da j oj prie i oplodi je te je s tom
ivotinjom zaela nakaznog Minotaura. Minoj je s velikom
flotom p rogonio begunca Dedala do Sicilije, ali je kralj
kod Kamikosa, na Siciliji, okonao ivot. Po svemu sudei,
keri lokalnog vladara nisu htele da izgube Dedala, koji im
je pravio divne igrake, te su zajedno s njim smislile kako
da Minoju dou glave. Dedal je kroz krov kupatila pro
vukao cev u koju su sasuli vrelu vodu ili ulje na Minoja
dok se kupao. Minojev le docnije je predat Krianima,
koji su kral.j a sahranili u grobnici u nutar lokalnog h rama
posveenog Afroditi. Tek je u V v. p re n.e. Teron, tiranin
oblinjeg Akraga, vratio n avodne posmrtne ostatke Mino
jeve na Krit.
Renik svetske mitologije 245
Na nykoliko italskih vaza Minoj je prikazan kao pre
suditelj mrtvima, i ta se tradicija odrala sve do srednjeg
veka. U drugom krugu Danteovog pakla, Minoj, straho
ban i iskeen, ispituje p restupe nesrenika poslatih u
"kuu bola". Svoju presudu saoptava obavijajui se sop
stvenim repom" - naime, broj zavoja oznaava u kojem e
od devet p aklenskih krugova prebivati izgub ljena dua.
Grke boginje sudbine. Rodoslovlje im je zbrkano i odra
ava njihov prelaz od htoninih boanstava p ovezanih sa
smru ka upraviteljkama ljudskog usuda, onima koje od
luuju ta e zadesiti pojedinca. Obino ih je bilo tri:
Kloto, prelja", Lahesa, "dodeliteljka", i Atropa, neumit
" "
na". Kasnije se javilo shvatanje da suaje predu nit koja
predstavlja smrtniku dodeljen ivotni vek.
Naglfar
Sablasni brod sagraen od noktiju pokojnika. Otuda ger
manski narodi umrlima obavezno podrezuju nokte pre ne
go to ih pokopaju. Za vreme ragnaroka, unitenja bogo
va, NagJfare se oteti svom sidritu u divljem moru koje e
uzburkati razjarena morska neman Jormungand.
Nemez<L
Grka boginja koju je bezuspeno progonio Zevs. Veina
njenih dela p ovezana je sa odmazdom, neizbenom"
"
kaznom za ljudsku drskost.
Nestor
Stari grki dravnik za vreme Trojanskog rata. Bio je
"majstor uglaene rei, govornik jasnoga glasa" koji je
pokuao da izmiri gnevnog Ahila i Agarnemnona, glavnog
zapovednika grke vojske, kada se ova dvojica posvaae
na trojanskoj ravnici.
246 Evropa
Za Nestora se tvrdilo da je doiveo duboku starost. Bio
je sin Neleja, koji je doao n a vlast u Meseniji i sagradio
palatu u Pil u. Prema Homeru, uvena je bila veliko
dunost Pila, gde gostima "zlatni pehari uvek behu rubom
puni vina". Savremena arheologija je moda pronala od
reene dokaze tog legendarnog bogatstva u vidu bezbroj
nih aa i kon dira i dugakih spiskova napitaka i namir
n ica korienih pri rtvenim gozbama. Homer kae da se
Odisejev sin Telemah, stigavi na Atenino nagovaranje,
l aom u Pil, zajedno sa svojim sledbenicima sreo na obali s
Nestorom, rtvovavi osamdeset jednog "ugljenocrnog
bika Posejdonu, zemljotrescu, bogu tamnih uvojaka".
Ploe ispisane l i nearnim B p ismom otkrivene u arhivi pa
l ate zaista potvruju prvobitnu Posejdonovu premo II
Pi lu, poto rtve prinoene njemu nadmauju rtve Zevsu. stanje.
- Odin
B oginja pobede u staroj Grkoj. Potovao ju je Zevs jer se
borila na strani bogova a protiv Titana. Atinjani su joj
posveti li kip u Delfima posle pomorske pobede nad Per
sijaneima kod Salamine (480 p re n .e.). I sportisti i vozai
trijumfalnih kola iskazivali su j oj poast zbog svojih
uspeha u igrama. Ri mljanima je Nika postala si mbol pobe
de nad smru , dok im je njihova vlastita Vi ktorija obez
beivala ovozem aljska osvajanja. Vi ktorijin najznaajniji
oltar postavio je Avgust 29. godine pre n . e. u zgradi
Senata.
Num
Bog neba kod S amojeda. Nebo je imalo na.1V\S\ znacaJ u
uralskoj kosmologiji, a Voguli su ak verovali da je njihov
bog neba Numitorem slao ivotinje li ume i ribe u reke.
S amojedi nisu li kovno predstavljali Numa, ali prema jed
nom mitu, on je poslao ptice da istrae voden i haos na
p oetku sveta i n ainio zemlju od blata koje je jedna od
nji h donela u kljunu. Prema fi nskoj legendi, orlovica je
Renik svetske mi tologije 247
letela p reko beskrajnih voda, traei suvo mesto n a kojem
bi poloila jaja. Iznenada, ona opazi koleno arobnjaka
Vejnemejnena kako viri iz vode. Tu orlovica savi gnezdo i
poloi jaja. Kada dremljivi udotvorac oseti nelagodu u
kolenu, on se promekolji i pomeri noge, nehotice oborivi
jaje u vodu, koje istog asa pue. Od umanceta p ostadoe
Sunce i Mesec, dok od komadia ljuske nastae Zemlja i
zvezde.
Vejnemejnen, arhetipski arobnjak dalekog severa, bio
je sin boginje vazduha I lmatar. Taj kulturni junak izumeo
jc citru, a njegova svirka na tom drevnom i nstrumentu
ispunjavala je ume radou. Divlje zveri su se pitomile, a
sti hije jenjavale. Vejnemejnen je takoe kre n uo u pot
ragu za udesnim mlinom sampom, koji je " mleo" blago
U germanskoj mitologiji, jednooko boanstvo b itke, ma
dije, nadahnua i pokojnika. Stariji sin Bora i orijakinje
Bestle, Odin je bio " vrhovni i najstariji meu bogovima".
Piui u X I I I v., veliki islandski uenjak i dravnik Snori
Sturluson ovako je pokuao da objasni Odinov uspon to
kom vikinkog razdoblja (750- 1 050), kada je bog rata pre
uzeo mnoge funkcije boga neba. "Sve je bilo kako je on
hteo. Ma kako moni bili drugi bogovi. ipak su ga svi slu
i li, kao deca oca." Odin je bio Alfod, " otac b ogova";
Valfod, " otac ubijenih"; Veratir, " gospodar ljudi " ; Bilejg i
l3alejg, " lukavooki" i " plamenooki "; Glapsvidir, "brz na
obmani"; Fjolsvidir, " velik u mudrosti"; Farmatir, " bog
tovara"; Oski, " ispunitelj elja"; Sidfod, otac pobeda"; a
"
imao je i mnoge druge n adimke, koje je dobio " po neemu
to je uinio".
I me Odin - ponekad Voden, Votan i Vuotan - vero
vatno je znailo " divalj" ili " besan " . Nadahnjivao je stra
ne berseIke, gnevne ratnike koji su nagi juriali u n ajei
okraj. Kao Valfod, Odin je posinio sve Ubije ne u boju.
Valhala, dvorana izginulih ratnika, bee ispunjena ejnhe-
2 48 Evropa
rijima, dlJama boraca k oje su tu okupile Valkire. Na ra
nom stupnju, Odin je verovatno zamenio Tira, germansku
verziju prvobitnog i ndoevropskog boga neba, jer je jed
noruki Tir nazivan sinom Odinovim". Tir je b i o prastari
"
sinoninim za boga, a u glavnom mitu po kojem se svrgnuti
Alfod pamtio, prikazan je kao uvar neba. Kada je vuka
Fenrija spreio da prodre "svetlost" neba, zapravo Sunce
i Mesec, odgrizena ruka ostala mu je u vujoj eljusti . l
dok se Tir - ili Tvisto, kako ga je 98. nazvao Tacit - pri
lagodio manje znaajnoj ulozi boga rata u poznoj german
skoj mitologiji, Odin i njegova dva b rata, Vili i Vej, uz
dignuti su do p oloaja tvorakih boanstava. Odi n , kao
Alfod, postojao je od poetka vremena", "stvorio nebo i
"
zemlju i sve na njima" i p osedovao apsolutnu vlast".
"
Borovi sinovi - Odi n , Vili i Vej - ratovali su protiv
mraznog p radiva I mija. Kada usmrtie monog gorostasa,
iz njegovih rana izli se toliko krvi da se podavie svi
mrazni divovi, osi m Bergelmija i njegove ene. Si novi Bo
rovi tada odnesoe I m ijev le u ginungagap, prvobitni
bezdan, te stvorie tlo od njegovog mesa, plani nske litice
od njegovih kostiju i stenje od njegovih nonih prstiju. Od
preostale krvi nainie jezera i mora. Iz I mijevog lea is
crvljae se bezbrojni patuljci , kojima bogovi dadoe ljudski
razum i oblije . Stanita su im bila u zemlji i stenama. Od
I mijeve lobanje stvoreno je nebo, koje su pridravala etiri
patuljka, dok su od orijaevog mozga, baenog u vetar,
nastali oblaci.
Ovaj mit o stvaranju i potopu dobio je biblijski prizvuk
u XVI veku, kada se Bergelmi nije spasao "penjanjem na
vodenicu" ve " uzlaenje m u ladi". Drugi veliki mit o
Borovim sinovima govori o stvaranju ljudi. Jednoga dana
na morskom al u oni nadoe dve cepanice koje je more tu
izbacilo, te i h podigoe i izdeljae u ljudska bia. Odin lju
dima dade dragocen u duu", Vili razum i oseanja, a Vej
"
ljudske sposobnosti i oblije. Ta pria ukazuje na prvobit
nu dunost Odina kao b oga vetra i vodia dua koje jure
kroz vazduh. U jednoj odrednici iz 1 127. u AngJo-
Renik svetske mitologije 2 49
saksonskoj h ronic/ govori se o tome kako je jedne noi
mnotvo ljudi posmatralo nebeske lovce koji su bili crni ,
"
golemi i zastraujui . Jahali su vrane konje i crne jarce, a
psi su im bili strahobni, ugljenocrni , oiju velikih kao
zdele. Videli su ih ljudi u samom lovitu grada Peterburga,
i u svim umama to se proteu od toga grada do Stam
forda, i itavu su ih no monasi sluali kako duvaju i trube
u rogove ". I zgleda da je i posle preobraenja Germana u
hrianstvo, pomamna vojska Odina Atrida, jahaa",
"
jezdila germanskim nebesima.
Jedan od inilaca koji su konano doveli do opadanja
Odinovog kulta i uspona hrianstva u severnoj Evropi
nesumnjivo je bilo poveano naglaavanje nasilja, koje se
vremenski p oklopilo sa dobom vikinkog ekspanzionizma.
Fatalistike ratnike iz dugakih amaca opinjavao je po
jam ragnaroka, unitenja bogova. Kao to je ciklus ger
manske mitologije poeo sa svetom okupanim I mijevom
krvlju, tako je poslednji prizor predstavljalo bojite na
ogromnom polj u Vigrid, gde je bogovima bilo sudeno da
izginu. Ragnarok, sumrak bogova, poeo je smru BaIde
ra, Odi novog drugog sina, i spoznajom bogova da su do
zvolili zlu da raste u Lokiju , umskom poaru i umoritelju.
lako su Lokija privezali lanci ma, znali su da je ve
prekasno. K raj - doba vetra, vuje doba" - bio je blizu.
"
Vuk Fenri uspeo je da proguta Sunce i ugrize Mesec, dok
je morska zmija Jormungand zagrejala more do kiptanja,
razvejavajui kune oblake svukud po zemlji i nebu. Na
ravnici Vigrid sakupile su se sile zla - Fenri i Jormungand,
zajedno s Lokijem i I-himom, koji je predvodio mrazne
divove - a p rotiv njih stupali su bogovi i ejnheriji, potpuno
svesni svog p redstojeeg poraza. Tada uzdrhta kosmiki
jasen I gdrasil, dok je uas obuzimao svet. U optem su
kobu pali su Odin, Tor, Tir, vuk Fe nri i morska zmija, kao
bezbrojni drugi borci, da bi na kraju Loki, u oblij u
+ Istorijsko-knjiemo delo, zapoeto na podsticaj engleskog kralja Alfreda Velikog
849-899) i sauva no II etiri verzije, od kojih najdua belei dogaaje od Cezarovog
osvajanja Britanije 55. pre n.e. sve do 1 154 (PIim. prev.).
250 Evropa
Surta, " crnog" ognjenog diva, prekrio zemlju p lamenovi
ma, a nebo pretvorio u prah i pepeo. Opis te katastrofe
neobino podsea na vulkanske erupcije na Islandu, poput
erupcije planine Hekle u X V I I I veku. Posle ragnaroka,
koji je moda isklj uivo plod skandinavskog uma, "zemlja
e se izdii iz mora, zelena i lepa", a biljke e rasti tamo
gde ne behu posejane. ,.Nastupie idilino doba", pisao je
Snori, i svi e "iveti u ljubavi ".
Drugi mitovi o Odinu govore o njegovim poduhvatima
u razliitim svetovima. Kao svipall, " promenljivi ", lutao je
preruen - najee u jednookog, sedobradog starca sa
tapom i eirom oputenog oboda. Da bi stekao dar mud
rosti, Odin je b acio jedno oko u bunar uvenog mudraca
Mirnija. Taj tajanstveni bun ar, povezan s podzemnim
svetom, nalazio se pod jednim od Igdrasilovih korena.
Prema drugoj verziji , Odin je p rimio Mimijevu odrubljenu
glavu, koju je sauvao pomou bilja i arolija. Keltsku
paralelu tom mitu p redstavlja B ranova glava koja govori-o
Sasvi m je razliit mit o zadobijanju mudrosti u kojem se
Odin obesio o kosrniki jasen kako bi nauio tajne rune.
ovek ije je neraspadnuto nago telo staro dve hiljade
godina pronaeno 1 950. u tol un dskoj movari na Jilandu,
bio je moda obeen o rtvena veala u seanje na Odi na.
Na kraju, treba spome nuti izvor pesnikog n adahnua,
udesnu medovinu koju su patuljci spravili od meda
pomeanog s krvlju najmudrijeg oveka, Kvasija, i koju je
Odin ukrao.
Odisej
I l i Uliks kod Rim ljana. Taj grki junak bio je kralj Itake,
malog ostrva u Jonskom moru. Uestvovao je u Trojan
skom ratu i stekao zvanje sizifida zbog svoji h lukavih
smicalica, od koj i h je nesumnjivo najuspdnija bila iz
gradnja drvenog konja. Nasevi raznim prevarama, Tro
j anci uvukoe tu skalarneriju n a tokovima u svoj neosvo
jivi grad, a zajedno s njom i Grke koji su se skrivali u
njenom upljem trb uhu. I Odisej je bio meu tim voj-
Renik svetske m.itologije 251
nicima, kQji izioe nou i otvorie kapije saborcima koji
su ih ekali s druge strane bedema.
Nakon pustoenja Troje, Odisej je krenuo natrag na
Itaku, i taj put, koji predstavlja temu Homerove Odiseje,
sastavljene u I X V . pre n.e., trajao je deset godi na, i ako je
boginja Atena pruila Odiseju posebnu zatitu. Pustolo
vi na je bilo mnogo. Na Siciliji je Odisej u Posejdonu ste
kao veitog neprijatelja oslepivi sina tog boga mora,
ki klop a Pol ifema. S usreo se s ljudoderskim narodom,
Lestrigoncima. Na Kirkinom ostrvu, odoleo je inima uz
Hermesovu pomo i primorao arobnicu da vrati ljudsko
oblije njegovim ljudima, koje Kirka bee pretvorila u
svinje. Odisejeve lae na brodolomno stenje zamalo nisu
navukle privlane sirene, olujne ene ptice, i nakazna
Ski la, estoglava stanovnica peine u tesnacu izmeu Ita
lije i Sicilije. Odisej je posetio i Lotofage, " derae lotosa",
siao u podzemni svet i proveo nekoliko godina n a ostrvu
nimfe Kalipso, pre nego to e se, kao jedini preiveli,
preruen vratiti na ! taku da b i u vlastitom dvoru zatekao
pe desetoricu obesnih prosaca svoje ene Penelope. Su
prugu je ubedio da se obea proscu koji uzmogne da
odapne strelu iz njegovog monog luka. Samo Odisej bee
u stanju da zategne strunu na svom oruju, te njegovim
smrtonosnim strelama pobi prosce sve do jednog. U toj
borbi, jedini saveznici bili su mu dve verne sluge i mlaani
sin Telemah.
Oizin
Ili Osijan. ,.Jelene", irski junak koji je proveo trista
godina kao kralj lir na n-Og-a, " zemlje mladosti" . U umi
je sreo tajanstve nu enu predivnog tela ali sa glavom svi
nje. Ona mu ree da je svinjska glava posledica druidske
arol ije, obeavi da e ta nakaznost ieznuti im se oeni
njome. To se i zbi , i oni proivee mnogo sreni h godina u
,.zemlji mladosti". Kada Oizin poele da ponovo poseti
Irsku, ena mu ree da su stolea prola, ali ako ve mora
da ide, onda neka jae ogata i neka stopalom ne dotakne
252 Evropa
zemlju. Na n esreu, Oizin se spotae na putu, to istoga
asa donese smrt njegovom udesnom atu, dok on sam
osta da lei n a zemlji, star i slepo
Okean
Reka koja okruuje zemlju i i zvor svih voda na njoj. Taj
rani pojam u grkoj mitologiji verovatno potie iz velikih
reni h civilizacija Egipta i Mesopotamije, ije su kosrno
logije prikazivale zemlju kako poput splava pluta na pra
iskonski m vodama. ak je i p rvi grki filozof Tales iz VI v.
pre n.e. smatrao da je voda p rvo naelo iz kojeg je sve
nastalo i iz kojeg sve dobija svoju ivodajnu mo. Homer u
dva maha naziva reku koja opasuje zem lju " roditeljkom
svih", mada iz te tvrdnje ne izvodi nikakvu kosmoloku
teoriju. Aristotel je u IV v. pre n.e. smatrao da je stvaranje
za Homera edo toka i kretanja. Mitoloki Okean bio je
mu i brat Tetije, koja je rodi l a reke, ukljuujui i otrovnu
Stigu u podzemlju. Drugi drevni bog mora bio je Nerej,
mudri prorok koji je iveo u plavim dubi nama zajedno 's a
kerima Nereidama.
Orfej
Legendarni grki pesnik i junak. Sin Apolona i muze Ka
liope, Orfej je b io veliki m uziar. Njegova svirka uzbui
vala je ne samo ivotinje i b i ljke ve i stenje i drugu neivu
pri rodu. Kada mu je en a Euridika umrla od zmijskog
ujeda, Orfej sie u podzemlje , gde njegova lira "izmami
gvozdene suze" bogu smrti Hadu. Ovaj mu predade Euri
diku, ali je on, prema jednom predanju, ponovo izgubi .
alei z a Euridikom, Orfej prezre druge ene, koje ga, i z
osvete, rastrgoe na komade u pomami svojih dionizijskih
orgija. Uenje orfizma, grki h misterija, poticalo je iz pe
sama koje su pripisivane Orfeju .
Renik svetske mitologije 253
Pan
O;ki potovaoci ovog kozorogog i kozonogog b oga nisu
uopte bili sigurni da li on predstavlja jedno boanstvo ili
vie njih. Prema predanju, Pan je bio Hermesov sin i milje
nik D ionisa, boga plodnosti. Rodio se u Arkadij i , p astir
skoj zemlji usred Peloponeza. Svirao je na pastirskoj fruli i
obilazio peine i vrletna, nenaseljena mesta. B i o je nesta
an i b odar, ali i razdraljiv, naroito kada bi ga uznemirili
tokom podnevnog odmora. Znao je da ljude i ivotinje
ispuni strahom, iznenadnom i bezrazlonom p restravlje
nou. Duvajui u koljku, izazvao je paniku kada je Zevs
poveo bogove protiv Krona i Titana. Poput drugih
olimpskih bogova, uivao je da proganja nimfe, a naroito
Eho.
O Panovoj smrti stigli su izvetaji za vladavine rimskog
cara Tiberija ( 1 4-37). B rod koji je plovio iz G rke za
I taliju ostao je bez vetra nedaleko od ostrva Paksa. Izne
nada, glas sa obale p ovika tri puta: " Tamuze ! " K ormilar,
koji se zvao Tamuz, odgovori na poziv, a glas sa obale mu
ree: "Kai im da je veliki Pan mrtav." Kada morska struja
priblii lau obali, ali na drugom mestu, kormilar povika
da je Pan mrtav, na ta narod na kopnu udari u pla i
kuknjavu. im moreplovci stigoe u I taliju, car pozva kor
milara, a uenjaci sazvani da protumae ovaj dogaaj slo
ie se da dotini Pan nije b og ve istoimeni demon. Po
svem u sudei, mornari su uli obrednu naricaljku za
Adonisom ili, ak, vavilonskim Tamuzom. Prvi h riani
nalazili su utehu u toj prii, verujui da ona n avetava
poetak kraja p aganskog doba.
Persefo n a
----
Persefonu u Grkoj, Prozerpinu u I taliji - kraljicu pod
zemlja - oteo je K ronov i Rejin sin Had. Ona se igrala sa
kerima Okeana, krune vode, berui cvee na b ujnoj li
vadi, kada ugleda stocveti narcis koji je posadila majka
zemlja Geja kako bi ugodila b ogu smrti Hadu. Kada se
254 Evropa
Persefona sae d;'l ga ubere obema rukama, otvori se po
nor iz kojeg izroni Had, epa je i odvede u svoje pod
zemno carstvo. I stoga asa presahnue izvori p lodnosti :
rastinje uvenu, ivoti nje p restae da se mnoc, a ruka smrti
dodirn u ljudski rod. Persefonina majka - Demetra u Grka
i Cerera kod Rimljana - tumarala je zemljom s dve baklje
u rukama. Nije htela ni da jede ni da se mije. Na kraju se
umea Zevs, naloivi svom podzemnom bratu da preda
zarobljenu nevestu, osim ako ona, reju ili delom, ne
prihvati sopstvenu otmicu. Na Hadov n agovor, Persefona
pojede seme nara, to b i dovoljno da od tada svoje vreme
jednako deli izmeu m ua i majke.
Persefona je moda b i l a predgrka boginja podzemlja.
Kao Kora, "devica", bila je mo rasta u samom itnom
zrnu, iri vid boginje itarica Demetre, njene majke. Njeno
redovno godinje ieznue i patnja to ju je taj nestanak
izazivao mogli su se porediti jedino s radou bogova zbog
njenog povratka na Olimp. Taj mit je zapravo pria o
svetoj drami koja se izvodila u Eleusini, blizu Atine. Za
letnje ege, n akon to bi letina bila pobrana, boginja ita
rica nestajala bi pod sprenom zemljom, poput ita sprem
ljenog u podzemnim ambarima. Eleusinske misterije obu
hvatale su sveti b rak, kao i druge obrede inicijacije zajed
nike kultovima plodnosti u zapadnoj Aziji. U Atini, o
mrtvima se eufemistiki govorilo kao o Demetrinom
" ena mu je bila boginja mora Amfitrita. Tvrdi se da je,
narodu".
Persej
Legendarni grki junak. Sin argivske princeze Danajc i
Zevsa, koji joj je priao kao zlatan dad. Persej je ubio
Gorgonu Meduzu a njen u glavu poklonio boginji Ateni,
koja mu je dala zrcalni tit.
Perun
Drevni slovenski bog gromovnik. Bio je vrhovno, tavie
tvorako boanstvo, a u Kijevu se sve do X stolea nalazilo
Renik svetske mitologije 255
njegovo vano kultno sredite. I ako postoje oigledne pa
ralele s Torom, koje ukazuj u n a mogui uticaj tog ger
manskog boga, vrlo je verovatno da je Perun proizaao iz
autohtonog kulta groma u R usiji. I me mu se povezuje s
hrastom, hrastovom umom i l i brdom obraslim hrastovim
drveem. Sauvane su pojedinosti obreda izazivanja kie :
nevina devojka, naga i pokrivena cveem, pomamno se
vrtela u sredini kruga, zazivajui Perunovu plodonosnu
vlagu. Izgleda da su vijenje ukrug i opijanje igrali znaajnu
ulogu u oboavanju Peruna . Prikazivali su ga kao mu
karca, obino "izdubljenog u drvetu, srebrne glave i zl at
nih brkova".
Posejdon
Vodei la n grkog panteona. Sin Kronov i Rejin, i brat
Zevsov i I-Iadov, Posejdon je bio gospodar talasa, morski
bog sklon izlivima estokog gneva. Putovao je morskim
dubi nama u koijama u koje behu upregnuti predivni
zlatni konji. lj rukama mu se nalazio moan trozub ac,
kojim je mogao da uspomami vode, poput iznenadne oluje
u Egejskom moru. Posejdon je bio neobuzdano i neza
visno boanstvo. Po ulozi koju je imao, bio je na pola puta
izmeu poslunog drubenika majke zemlje i nadmonog
oca neba. Zaeo je mnoga konjolika morska stvorenja, a
zajedno sa Apolonom, sagradio trojanske bedeme. U Odi
seji, koju je Homer sastavio oko 850. pre n.e., predstavljen
je kao neumoljiv protivnik Odiseja, koji je oslepio nje
govog jednookog sina Polifema.
Posejdon je naroito ulivao strah kao donosilac zem
ljotresa, kojima je Egejski arhipelag i dan-danas sklo n .
Stoga s u zem ljotrescu" gradovi i pojedi nci prinosili izda
"
ne rtve . Rimljani su Posejdona poistoveivali s Neptu
nom, i talsk i m b ogom voda.
256 Evropa
Prijam
Ostareli kralj Troje u vreme grke opsade i razaranja tog
grada. Trojanski rat se , po svemu sudei, vodio u drugoj
polovini X I I I v. pre n.e. Prema predanju, neprijateljstva su
otpoela zbog Jeleninog bekstva u Troju. Ki Zevsa i Ne
meze , personifikacije osvete, Jelena je bila supruga spar
tanskog kralja Menelaja, ali je pobegla s Parisom, jednim
od Prijamovih sinova.
U p oetku svoje vladavi ne, Prijam je podravao borbu
Friana protiv Amazonki, naroda ratnica koje su ivele
b lizu granice sveta. Kada su se Grci iskrcali na trojansku
obalu, Prijam je bio prestar da bi uestvovao u ratu. Tro
jan ce . su predvodili njegovi sinovi, meu kojima se
n aroito isticao Hektor, kojeg u dvoboju ubi Ahil. Dok su
G rci pustoili grad, Prijama je usmrtio Ahilov sin Pir.
Jelena se vratila u Spartu s Menelajem i tiho ivel a sve do
smrti . Tvrdilo se, meutim, da je u podzemnom svetu na-
pustila mua zarad Ahila.
Prijap
Bog plodnosti , kojeg su najpre potovali grki n aseljenici
La mpsaka u Maloj Aziji. Obino se prikazuje kao smeno
gnomoliko stvore nje sa ogromn i m falusom u erekciji. po
sle Aleksandrove smrti, 323. p re n.e., kult mu je dopro i
do Grke, a potom i do Italije. Gostionica iji su ostaci
iskopani kod Herkulanuma rek la mirala se Prijapovim li
kom napadno ri aslikanim iza tezge kako bi ga svi prolaz
nici mogli videti. Poto se verovalo da taj bog plodnosti
uspeno otklanja uroke , vlasnik krme oigledno je na taj
nain hteo da muterijama donese sreu.
Prometej
D oslovno znai: " smotrenost " . Grki bog vatre i prijatelj
oveanstva, sin titana Japeta i n imfe Klimene, te Atlan
tov, Menetijev i Epimetejev b rat. Japetovi sinovi, kao
Zevsovi neprijatelji, naili su na sebi ravnog u tom iro-
Renik svetske mitologije 257
kovidom bogu .neba, mada je sam Prometej izvojevao
Pi rovu pobedu istrpevi muen.ie i ne odavi pri tom svoje
tajno znanje o buduim dogaajima. Znao je da ako Zevs
dobije sina sa boginjom mora Tetidom, ovaj e oca is
tisnuti s poloaja glavnog meu bogovima. Zevs je "oho
log " Menetija oinuo munjom, naterao " tvrdoglavog " At
lanta da podigne nebo, razornu Pandoru podario " buda
lastom " Epimeteju, a "l ukavog " Prometeja okovao na
steni , aljui orla da se danju hrani njegovom besmrtnom
jetrom, koja bi se svake noi obnavljala. Muenikog boga
vatre moda je osl obodio junak Herakle, bez pristanka
olimpskih b ogova.
Hesiod je u V I I veku pre n.e. pisao da postoji pet ljud
skih rasa, kojima odgovara pet svetskih doba. To su zlatna
rasa - Kronovi zadovoljni podanici ; kratkcivena srebrna -
koju je bezbonom ui nio Prometej; svirepa b ronzana -
bezi meni Arejevi poklonici, ratnici predodreeni za pod
zemni svet; junaka - asniji naslednici bronzanih ljudi; i,
konano, gvozdena - u koju spada Hesiod, kao i mi sami.
Gvozdena rasa nee prestati sa unitavanjem sve dok je
Ze vs ne poisti sa l ica zemlje, kao to je to uinio i s pret
hodne etiri rase. Prvobitno zemaljsko obilje, iz kojeg je
izniklo oveanstvo, Zevs je uklonio nakon to je Prometej
nauio ljude da tom vrhovnom bogu prevarno uskrauju
dunu mu rtvu. Zevs je takoe ljudima oduzeo vatru,
element neophodan za postojanje civilizacije. Prometej se
drzn uo da ukrade plamen, bilo iz Hefestove radionice bilo
sa ognjita bogova na Olimpu, a Zevs se osveti o obeavi
da e stvoriti zlo. To bee " svenadarena " Pandora, koju
Hefest naini po Zevsovom nalogu. Uprkos Prometejo
vom upozorenju da ne prima nikakve darove od Zevsa,
Epimetej prihvati Pandoru i njen krag, iz kojeg izioe
"
" sve pogubne nesree ljudskoga roda . Posle toga postade
sasvim oigledna podela na smrtnike i besmrtnike.
Prometej je dvojak lik. I mao je dva vida boanskog po
magaa: oganj je bio njegov dar oveanstvu (u nekim
priama to je bio sam ivot), ali cena tehnolokog na-
258 Evropa
p retka bili s u jad i razaranje, kao obeleje gvozdenog
doba. Dva koraka n ap re d , jedan korak nazad - u pore
enju sa zlatnim dob o m , moda ak tri koraka nazad.
Prometej, svejedno, ostaje p rivlaan simbol, olienje ne
porobive volje koja se suprotstavlja nadmonijoj sili, ve
no okovani patnik, ali siguran u konanu pobedu stvari za
koju se bori.
Puil
Velki plemi i junak jednog od delova Mabinogi/ona,
srednjovekovnog ciklusa lege ndi. Puil je sreo u sivo ode
n utog Arauna, arobnjaka i kralja podzemnog sveta, ano
vena, te se s njim dogovori da na godinu dana razmene
oblija i dunosti. D ocnije je Puil uzco za enu Rijanon , ali
mu ju je p rivremeno p reoteo varljivi Gvaul, razoarani
prosac kojeg je podraval a njena porodica. Puil ju je po
vratio smical icom, ali j e njegov vlastiti narod ljutila nji
hova bezdetnost, te Rij a n on zadesi alosna sudbina. Mada
im sc sin konano ipak rodio, porodicu je i dalje progonila
zla kob , ak i posle Puilove smrti. Prole su godine i
godi ne pune alosti p re n ego to behu skinute ini koje na
Puilovu porodicu b acie Gvaulovi roaci .
Puila su zvali poglavarom Daveda, oblasti u jugozapad
nom Velsu, i gospodarom podzemnog sveta , anovena. To
drugo zvanje izgleda da je stekao potinjavanjem i trplje
njem, ali j e p rvo umalo izgubio venanjem s Rijanon. Ona
je bila nedvosmisle n o p ovezana s konjima - kad se prvi
p ut pojavila, jahala je " najbreg ata " - a moda je bila i
" danja, oekivali da se dese uda. Godine 4 1 5 , iskopano
" velika kraljica Epona, keltska bogi nja poznata s rimskih
natpisa. Eponu su p rikazivali kako jae na kobili, a imala
je vlast i nad p utovanje m due posle smrti. I me Gvaul je
znai l o " svetlost " , tako da je pozadina sukoba koji je izbio
tokom svadbenog pira verovatno bio drevni obred borbe
godinjih doba.
Renik svetske mitologije 259
Radamant
Predgrko i me nepoznatog znaenja. U grkoj mitologiji,
to je bio Zevsov i Europin sin, a Minojev i Sarpedonov
brat. Njegovo nejasno pore klo moda objanjava i njegov
nesvakidanji kraj. Za razliku od uzrujanih seni koje su se
sp utale u B.adovo carstvo, Radamant je dospeo u Elisej,
raj koji je I -I omer smestio n a daleki zapad, na obale sve
opasujue re ke Okeana. Vergilije u Ene/idi kae da Rada
mant nadzi re Tartar, magloviti zaliv duboko pod zemljom.
Kao i Minoja, Radamanta su smatrali mudrim sudijom.
( ; rci su takoe tvrdili da je u Beotiju vratio krutu trsku,
odlinu za pravljenje kopalja i frula.
Relikvije
[ ,judi od davnina uvaju p redmete za koje ve ruju da su
zb o g svojih ranijih veza ispu njeni vrlinom. I-Irianski kult
re likvija takoe je nastao rano, u vezi s motima mue
ni ka. Kad su sv. I gnjatija 1 07. pojeli lavovi, pri emu su od
n jega ostale samo duge kosti , ove su prenete u njegov
rodni grad Antiohiju, gde su uvane kao " neproce njivo
blago ostavljen o Crkvi milou to bee u mueniku".
Verovanje u del otvorn ost takvih predmeta dovelo je do
raspodele zemnih ostataka izmeu mnogih crkava i vern i
ka. Ubrzo je kult re likvija obogaen kraama, zanatskim
majstorijama i prevarama. Sv. Avgusti n (354-430) a lio se
kako pojedinci, p rerueni u kal uere, l utaju unaokolo i
p rodaju moti muenika i druge lane amajlije. Tamo gde
se znalo da su rel ikvije autentine, hriani su, puni pouz
telo sv. Stefan a izazivalo je udesna isceljenja dok su
hodoasnici hrlili ka njegovom hramu u Jerusalimu.
Uobiajilo se da se relikvije nose kao sredstvo za zati
tu od ravih uticaja. Vilijam Osvaja krenuo je 1066. u bit
k u kod Hejstin gsa nosei ogrlicu od relikvija koju mu je
poklonio Papa. B i l o je i glasova protiv toga kulta. Alkuin
(735-804), crkven i savetnik Karla Velikog, rekao je da je
260 E\Topa
bolje slediti primer svetaca nego uvati njihove kosti, ali
pomama za relikvijama n ije izgubila na snazi do kraja
srednjeg veka.
Roland
Baski su kod Ronsevoa 778. unitili zatitnicu vojske Karla
Velikog, koja se vraala iz pohoda u paniji kako bi ugu
ila ustanak nedavno pokorenih Saksona u Nemakoj. LJ
toj b ici pogi n uo je franaki zapovednik Roland. Oko tog
poraza isplele su se legende, a u Pesmi o RoJandu iz XI
stolea, pali ratnik pojavljuje se kao hrianski junak kojeg
su savladale sile islama. Spev epskom radnjom prikazuje
feudaln i sistem i otkriva iznenaujuu dubinu hrianske
mrnje prema Muhamedovim sledbenicima. Ohol , hrabar i
nemi losrdan, Roland je odbijao da trubljenjem u rog po
zove pojaanje sve dok nije bilo prekasno. A kada . ko
nano dunu u rog, od napora mu " krv linu iz usta i iknu iz
ela " .
Romul
Legendarni osniva i prvi kralj Rima. Romul i Rem bili su
sinovi b oga rata Marsa i vestalke Reje Silvije. Maliani su
ostavljeni da u amiu plutaju nabujalim Tibrom, ali se
nasukae kraj jedne smokve, gde ih je spasla i podojila
vuica. Otkrio i h je i usvojio kraljev pastir Faustu!. Kada
su odrasli, osnovali su Rim, ali meu nji ma izbi svaa u
kojoj Romul ubi b rata. Samom Rimu, kao utoitu odbeg
lih robova i ubica, manjkalo je ena, to je Romul reio
otmicom sabi njanskih devojaka tokom jedne svetkovine.
Posle etrdesetogodinje vladavine, Romul je ieznuo i
postao bog Kviri n .
Krajem I V veka pre n.e. mitu o Romulu b i o j e suprot
stavljen mit o E neji kao pretpostavljenom osnivau grada
Rima. Vuica je bila simbol nacije od osnivanja Repub
like 5 1 0. pre n . e . Mada je carska zatita Eneji dodelila
zvaninu slavu ( 1 48, na devetstogodinjicu tradicionalnog
Renik svetske mitologije 261
osnivanja Rima,. iskovan je novac kojim je trojanskom po
re klu grada data prednost), zanimanje za Romula i Rema
nikada nije splasnulo.
S arpedon
LJ Homerovoj J/ijadi, S arpedon je zapovednik li kijskih
jedinica meu Prijamovim saveznici ma. Igrao je istakn utu
ul ogu u odbrani Troje, izveo smeo napad na grki logor i
bio najubojitiji na grudob ranima sve dok ga nije oborila
otrica Patroklovog koplja. Prema drugoj tradiciji , Sarpe
don je bio Minojev brat, i posvaao se s njim pre nego to
je pobegao u Malu Aziju, gde je osnovao uven i grad
Milet. Vremenski raspon koji razdvaja njegovu junaku
smrt pod trojanskim bedemima od svae na ostrvu Kritu
objanjava se pretpostavkom da je iveo tri ljudska veka.
S atiri
Duhovi divlji ne u grkoj i rimskoj mitologiji. ivotinjskih
poriva i ponaanja, prikazivani su kao konji ili jarci, a
najee su ih dovodili u vezu sa D ionisom, mon im bo
gom b i lja, vina i zanosa. Skoro su istovetni sa starcim a sile
nima, u ija obeleja spadaju i konjske ui.
Kada je u VI veku pre n.e. Prati na uveo satirsku igru
na kraju sleda tragedija, glumci su se pojavljivali kosti
mi rani kao sileni preobraeni u smene pijance. Tragedija
jt; u Grkoj bila verski obred jer je inila deo Dionisovih
sveanosti. Slina tradicija cveta danas meu p rekomor
skim Kinezima u jugoistonoj Aziji - predstave se izvode
na trajnoj pozornici koja gleda na b udistiki ili taoistiki
h ram s druge strane puta. Atinski graani posmatrali su
tragedije u D ionisovom pozoritu, na istonoj stran i Akro
polja.
S aturn
Drevni italski bog ita. Rimljani su ga poistoveivali s gr
kim Kronom, ali vie slinosti imao je s Demetrom, bogi-
262 Evropa
njom biI.ja. Tvrdilo se da mu je ime povezano sa setvom
salus, naime, zn ai "posejan". Njegov p raznik, Saturn alije,
svetkovao se u decembru i trajao nedel.i u dana. a donekle
je sauvan u naim boinim p roslavama. Tokom Satur
nal ija, robovi ma je p rivremeno doputano da ine ta im je
volja, na Forumu je prireivana javna gozba kojoj je mo
gao svako da p risustvuje, a razmenjivani su i po kloni.
Lani kralj, ili "gospodar nereda", vladao je tim povrat
kom u zlatno doba. To je bila rimska verzija grkih Kro
nija, svetkovine Krona, najmlaeg meu Titanima. Po Sa
turnu je nazvana istoimena planeta, a i govornici eng
leskog jezika svoju re za subotu, Saturday, duguju tom
bogu.
Sejde
Kod Laponaca, sveto kamenje, neobraeno ljudskom ru
kom. S ejde su mahom bili kamenovi kojima je voda dala
neobian izgled, ponekad ak i ljudsko ili ivotinjsko ob
lije. Takvi vorugavi, kolutasti, vetrom i kiom izjedeni
komadi esto su sakupljani na svetom mestu, i tada Sl: ve
rovalo da predstavljaju porodicu. Od tih kamenih bogova
mogle su se iskati usl uge i p redskazanja budui h dogaaja.
Osim kame nih, Laponci su imali i drvene sejde. To su
bili ili panjevi ukopani u zemlju ili vrsto pobije ni koci .
Meu Samojedima u Rusiji postojale su tradicije vezane za
kamenje koje je postavljano na pojedinim plani nskim
vrhovima Urala i za koje se verovalo da "pridrava" vase
lje nu. Osi m simboline, ono je, prema shvatanju Samo
jeda, vrilo i p raktin u fun kcij u - podupiralo je nebo. po
jam nebeskog stuba jaVlja se u mitologij i raznih seve rnih
naroda. Primeri za to bili su zimzeleno drvo pored h rama
u Upsali i i rminsulski stub koji je unitio Karlo Veliki
ratujui protiv S a ksonaca kod Erezburga 772.
Sermenis
Duge dae kod Balta. Kada su vitezovi Tevtonskog reda u
X I I I vek u ognjem i mae m uveli h riansku rel igiju u
Renik svetske mitologije 263
- Prusiju i Litvaniju, bili su zadivljeni ogromnom panjom
koju su njihovi indoevropski roaci u tim k rajevima
posveivali sah ranama. Bio je obiaj da kada neko umre,
njegovi roaci i p rijatelji po mesec dana, ili jo due, slave
dau. Pojedina plemena znala su kako da zamrznu le tako
ua jo vie vremena protekne p re njegovog spaljivanja.
Ovi pogrebni obiaji potiu iz prastarih vremena, na ta
ukazuju znaci da su se u srednjoj Evropi u b ronzano doba
la rve muica h ranile ljudskim skeletima. Znamo da su se
Balti starali da pokojnik kako dolikuje otp utuje u zemlju
.. p reko bregova . . . gde se nalazi sunce". Takoe su verovali
da se due p reminulih sele u drvee, cvee , ivotinje i
ptice. Zato i dan -danas ponegde nailazimo na zabranu
okresivanja d rvea i koenja trave na starim grobljima.
Sibila
Proroica. Najuvenija u rimskoj mitologiji b i l a je kumej
ska Sibila, koja je Eneji pomogla da sie u podzemni svet.
U Eneji'di, napisanoj na kraj u I veka p re n . e . , Vergilije o
Kumi govori kao o mestu na kojem je Dedal, doletevi s
Krita, sagradio h ram Apolonu, gde je osvetao svo.j a krila.
Vergil ije takoe opisuje svetilite proroice kao zamrenu
mreu peina. ,.Strana pilja useena je u krilo kumejske
ste ne. Do nje vodi stoti nu irokih prilaza , sa stoti nama
otvora. Iz nje struji stotinu zvu kova - Sibilini odgovori . "
Sibi/ske knjige, zbirka prorokih izre ka z a k oje s e vero
valo da p re dskazuju budunost, stiglc su u Rim za vla
uavine legendarnog etrurskog kralja Tarkvinija Priska.
Neka "strankinja" ponudi mu da kupi od nje devet knjiga.
Kada ovaj odbi njenu ponudu, ona spali tri k njige, a pre
ustalih est pon udi mu po istoj ceni. Kada Tarkvinije odbi
i tu ponudu, ona spali jo tri knjige, ponudivi mu preos
tale tri pod istim uslovi ma. Tu je ponudu vladar morao da
p ri hvati. Knjige je na Kapitolu uvao zbor svetenika, a
mogle su se otvori ti samo po n areenju Senata. Konano
su nestale k a da su Vandali 410. razruili Rim.
 264 Evropa
Silvan
Rimsko boanstvo neobraenog zemljita, nepouzdana si
l a u s vakodnevn ? m iv tu. Treb alo ga je paljivo umilo
/ tI. kad g d bl se zadIralo u njegovo podruje. Silvan je
cav
antIteza Flon, veseloj italskoj boginji biljaka u cvatu.
S izif
"Najprepredeniji meu ljudima", prema starim Grcima
kan.j en z? o sv jih smicalica beskonanim radom u pod
zemlJ U. BIO Je pnmoran da celu venost na vrh b rda valja
me rmernu stenu, koja bi se, dospevi tamo, skotrljala u
I podnoje. Sizif, taj simbol uzal udnosti, bio je ranije
pohlepni kralj Korinta. .
II a osujeenost bee osuen i Tantal, kojeg je Zevsu
. malog begunca preruen og u zrno penice.
rodIl a. Jedna nimfa. Zbog njegovog nepodobnog ponaanja
na OlImpu - smrtnicima je ili otkrio ta bogovi p riaju za
trpezon ili im je, p ak, odneo hranu bogova, nektr ili
. "
ambrOZI.1U - Ze vs ga je p roterao u Tartar, tamn icu ispod
podzemnog sveta. Tu je Tantal stajao u vodi do brade, ne
mogai da utai sil n u e, poto se voda povlaila kad
.
god bl SpustIO glavu. Za to vreme, nad glavom mu je visilo
sono g roe, koje je takoe ostajalo tik van n j egovog
v .
domasaja.
S varoi
Drevni slovenski bog vatre, naroito one koja se koristila
za sueJ1je ita. Otac mu je bio Svarog, p oistoveen s
Hefesrom, grkim b ogom kovaem. Svaroievo Ime sa
uvan o je u rumunskoj rei s/arog, "spren".
Svetovi d
U slovenskoj mitologiji, etvoroglavi bog rata. Atributi su
mu bili ma, oglav, sedlo i konj belac. Svetovidu je bilo
p osv e nekoli o vanijih h ramova, a svaki od nj ih u brojne poduhvate koji behu zaeci demokratije. Svrgavao
.? od stotmu ljudi.
valo J e VIse
Renik svetske mitologije 265
Talijesin
Velki arobnjak i pesni k . iveo je moda u V I veku, u
doba poglavara koji je u docnijj vitekoj k njievnosti
preobraen u kralja Artura. Talijesinove legende i pesme
sauvane su u epu Mabinogijon. Vetica Karidve n pripre
mala je u svom kotlu udesnu kau od koje je posle godinu
dana k uvanja trebalo da dobije tri blagoslovene kapi. Ko
god bi ih progutao, doznao bi sve tajne prolosti, sa
danjosti i budunosti. Igrom sluaja, to se desi Gvionu
Bahu, deaku koji je ispod kotla pomagao da se odri
vatra. Kada mu uskipele kapi padoe na p rst, on ga stavi u
usta, ali se, shvativi opasnost u kojoj se naao, dade u
.
beg. Karidven ga je nemilosrdno progonila. Posle brojnih
preobraaja, grabeljiva vetica, u obliju kokoi , pojede
Deak na kraju bi baen u more i uhvaen u zamku za
ribe. Oni koji su ga ugledali prozvae ga Tal ijesin" zbog
njegovog svetlog ela. Znanjem je zbunjivao kraljevske
pesnike i zaprepaivao puk. "Star sam i nov sam", govo
rio je. "Bio sam mrtav, i iveo sam. Ja sam Talijesin . "
Teutates
Keltski bog rata kojem su sc u Galiji prinosile ljudske
rtve. I me m u moda potie od rei p leme" ili "narod" -
"
loula na galskom, ili tuath na irskom. Jedni tvrde da je
Teutates, kako ga je nazivao Julije Cezar, bio glavni bog u
galskom panteonu, dok drugi pretpostavljaju da to nije
bilo ime pojedinanog boanstva ve opti atribut koji se
mogao pripisati razliitim b oanstvima. Ukoliko je bio bog
rata, Teutates je poistoveivan s Marsom.
Tezej
Legendarni grki junak. Atinjani su tom pri ncu pripisivali
je tirane, oslobaao zemljake tlaenja i ukidao beskrajno
plaanje danka stranim silama. Najuven iji podvig Tezejev
266 Evropa
bilo je ubijanje bi koglavog Min otaura, kojem su Kriani
svake godine rtvovali po sedam atinskih devojaka i mla
dia. U toj pustolovi ni Tezeju je pomogla kritska princeza
Arijadna, davi mu klube konca koje mu omogui da
pobegne iz Dedalovog lavirinta nakon to je usmrtio Mi
notaura . U tom mitu nailazimo moda na iskrivljenu ver
ziju mnogo starijih pria o svetoj borbi s bikovima koje
potiu iz predgrkog razdoblja kritske istorije.
U ostale Tezejeve podvige spadaju: poraz Amazonki i
hvatanje njihove kraljice Antiope; uspeno saveznitvo s
tesalskim kraljem Pi ritoje m protiv kentaura, n asrtljivih ko
njoljudi; i smeli silazak u podzemni svet, zajedno s Piri
tojem, kako bi oteli Persefonu, kraljicu mrtvih . Za vreme
tog p oduhvata n aili su na estok otpor, a Tezej je umakao
samo zahvaljujui tome to se Hera kle umeao. Verovalo
se da je umrli Tezej 490. p re n.e. u bici kod Maratona'
pomogao Atinjanima da odbiju persijske zavojevae.
Tinija
Etrurski bog oluje, pandan rimskom Jupiteru i grkom
Zevsu. U grad Rim Tinija-Jupite r uveden je u razdoblju
etrurske monarh ije (oko 650-5 1 0 pre n . e . ) . G ranice je
smatrao svetim, nadzirao ih je i obezbeivao njihovu ne
p ovredivost.
Tor
Kada su Angl osaksonci oko 300. usvojili rimski kalendar,
etvrtak su n azvali Thunres-daeg, po l atinskom Jovis dies,
,.Jupiterov dan " . Neobuzdani crvenokosi Tor bio je ger
manska verzija i ndoevropskog gromovnika. Njegovi par
njaci bili su Jupiter, Zevs, I ndra i heti tski bog vremenskih
prilika. Mada su ga priznavali kao zakletog neprijatelja
mrazni h divova, Tor je po mnogim svojim atrib utima -
snazi, velii n i , energiji, neutoljivom apetitu - vie naliio
divovima nego b ogovima.
Renik s\'etske mitologije 267
Koije su m u preko neba pokretale dve ,koze, ija ime
na behu Zubodrobilica i Zubokrgutka . Njegova tri udes
na oruja bili su grom-eki, gvozden e rukavice pomou
kojih je drao eki, i p ojas koji mu je umnoavao snagu i
uveava o ga za pola. Piui krajem X I I veka, Adam iz Bre
mena na sledei n ain je osl i kao tri boga koji su bili poto
vani u vel i kom hramu u Upsali: "Tor, najmoniji meu
njima trojicom, stoji u sreditu graevine, s Vodanom i
Frikoom sa svoje desne i l eve strane. Tor, kau, vlada
vazduhom. G ospodari gromom i munjom, vetrom i kiom,
vedrim nebom i plodn ou . . . Kada zaprete kuga ili glad,
Toru se prin ose rtve. "
Najuven ije njegovo p utovanje u zemlju divova bilo j e
jednom prilikom kada je Loki pratio Tora i kada s u sreli
S krimija, " Golemoga", mraznog diva koji je bio toliko
ogroman da su bogovi spavali u palcu njegove prazne
rukavice mislei da se nalaze u nekakvoj sobi. Kada Tor
pokua ekiem da razbije lobanju usn ulom orijau, Skri
mi se prob udi, verujui da mu je el o dotakla liska i l i
granica. Potom s u stigli d o grada Utgarda, ijim bede
mima nisu mogli da sagledaju vrh iako temenima behu
p ritisli potiljke. Nakon to su uli u vel i ki Utgard, Tor i
njegovi drugovi poraeni su u nekoliko borbi, pri emu je
gromovnika na jedno koleno oboril a nekakva stara,
"
p rastara en a" . Tek su na p ovratku kui bogovi shvatili da
su Skri mi i Utgard samo ogromne opsene koje plaljivi
mrazni divovi behu poslali da zb une monoga Tora.
.Tednom su Tor i div H i mi zajedno poli da upecaju
morsku zmij u Jormundgand. Di novska udica sa golemim
volom nataknutim na nju kao mamac zaglavila se u dre l u
udovita, i T o r bi ovaj u l o v izvukao n a kopno d a prizor
Jormundgan d koja se die iz dubina n ije p restravio Hi
mija. Div je u panici presekao konopac, a potom skoio u
more kako b i izbegao srdbu razoaranog ribara. Drugi
div koj i je razljutio Tora b i o je Hrungni. Gromovnik j e
morao d a prekine svoju omiljenu razb ibrigu, lov n a tro
love - taj a n stvena bia S ka ndinavije koja su ranije bili
 268 Evropa
divovi ali i m veliina i mo nekako behu umanjeni tako da
su ih brkali sa avoicima i patuljcima - kada ga b ogovi za
mol ie da ih brani od kamenog diva Hrungnija , progo
nitelja Odinovog. Tor je u dvoboju oborio Hrungnija e
kiem, ali je i sam bio povreen jer mu se komad brusa
zabio u glavu.
Torov eki, b ogovi ma jedi n a zatita od divova, pojav
ljuje se u jednoj od najstarijih pesama u Edama, island
skim epovima. U TIimskvidi, sastavljenoj oko 900, pripo
veda se kako su eki ukral i divovi i sakrili ga u utrobi
zemlje. To je Loki saznao od Trima, kralja mraznih divo
va, a ujedno je od njega saznao i uslove pod k ojima je
eki mogao biti vraen: naime, Freja je morala da se uda
za Trima. Boginja to odbi bez dvoumljenja, te b ogovi od
luie da umesto nje poe Tor. .Jedva se prisilivi da obue
haljinu, Tor krenu, p reruen u Freju, dok se Loki preruio
u slukinju. Tokom svadbene gozbe, Trima zaudi to to je
" nevesta" pojela itavog vola, osam lososa i sve p oslastice
za gospe, i sve to jo zalila s tri bave vina. Lukavi Loki
objasni tu neobinu prodrljivost na sledei nai n: "neve
sta" je nedelju dana pred venanje bila suvie uzbuena da
bi bilo ta jela i l i pila. Tada Trim izvadi eki, koji Tor
epa i njime poobara sve prisutne divove.
Gromovnikov grom bio je spasen. Bogovi su mogli da
predahnu u svojoj dugoj borbi s divovima. Ali posle iz
vesnog vremena bie nadvladani tokom ragnaroka. Tor e
ubiti Jormungand ali e i sam pogi nuti u tom titanskom
okraju.
Tristan
Za truvere, te trubadure srednjovekovne Francuske, Tri
stan je b io idealni Ijubavnik Legenda o Tristan u i Izoldi
doprla je do nji h iz B retanje, ali je bila poznata i u Kor
nvolu, Velsu, I rskoj i kotskoj , seui vremenski u nepo
jamnu prolost. B ekstva ljubavnika i udvaranje b i l i su omi
ljena tema u keltskoj mitologij i .
Renik svetske mitologije 269
Uran
Hesiod je u V I I v. pre n.e. izveo rodoslov rki b ogova iz
.
boanskog p ara Urana i Geje, neba i zemlje. NjIhova veza
bila je strasn a , poto je Uran, " pribl ia ajui se i i rei se u
. .
svim pravcima, eljan ljubavi , obuJmlJ1vao zemlj U sa SVIh
strana". Ali b i l a je to i razorna ljubav. Uran se neprestan
.
sjedinjavao sa Gejom, a nji hovu decu knv o u utrobI
.
zemlje . .Tedno od te zakopane dece, aJmladl sl n Kr? n :
.
odlui da zbaci boga neba mrskog mu Imena. GeJa nac I1I
moan srp sa otri m zupcima, te Kron z mahnu tlln
orujem tako silno da odsee Uranov ud, kOJI osta u tel u
.
zemlje. Ukopljeno nebo razdvoji se tada od zeml e, ka
. .
to ga je u zapadnoazijskom mitu od emIJ r zdvoJ o pr;: 1
. . .
meu bogovima. Od njegove krVI GeJa n aC1l11 " mocI1Ike ,
Erinije, Titane i druga stvorenja, dok se iz odseenog uda
u moru rodil a Afrodita. Uran je potom pao u zaborav, dok
je Kron vladao svetom, oenivi se sestrom Rejom T
razdoblje poznato je kao zlatno doba, vreme k da su v Iveh
Titani. Ali i Kron, kojeg je proroite upozonio da ce ga
svrgnuti jedan od sinova, uni tav o je Iastitu decu, sve
dok se nije rodio Zevs, kOjeg Je majka spasla takve
sudbine. Posle dugotrajne borbe, Kronova deca, pred
voena Zevsom, porazie oca i Titane, koje poslae u Tar
tar ' duboko pod povrinom zemlje.
Svrgavanje Urana priziva u sean} p riu ! Pesme o
Ulikumiju, h urijskog mita iz drugog hIIJadugod lst re n.e.
.
Kumarbi je sa svojim tiranskim ocem postUpIO J?S suro
vije. Progutao je boanski ud, zaevi tako nekohko ,.za
staujuih b ogova", ukljuujui i olujnika Teub , kom
bee sueno da zbaci i samog Kumarbija. Kod HesIoda, taJ
teogonijski sled ine Uran , Kron i Zevs. Dva stolea ra
.
nije, Homer je jo uvek znao za prals onske vode ' " Okean
.
iz kojeg iznikoe bogovi ". Kod HesIoda, me utIm, prvo
bitni h aos tamnih voda a legorijski je predstavlJen kao dete
Urana i Geje. Okean postaje voda koja opasuje kopno,
mesto gde zemlja dodiruje nebo.
270 Enopa
Urd
Zlatno doba u germanskoj mitologiji okonalo se kada su
"tri din-devoj ke stigle iz zem lje divova", donevi sa so
bom vreme. Njih ova imena behu Urd , " prolost" , Ver-
.
dandi, "sadanjost", i Skuld, "budunost". Te tri sestre
bile su poznate pod zajednikim imenom Nome, a obita
vale su pored izvora Urd, koji se nalazio ispod treeg
korena kosmikog jase na Igdrasila. Bile su sudaje koje su
morali da potuju Odin i bogovi. Anglosaksonci su Urd
nazival i Vird, to je znail o "sudbina", a ve rovanje u
ogromnu mo triju sestara zadrali su dugo na kon dolaska
hrianstva. Vetice sudaje iz e kspirovog Magbeta oi zarobi supamiki kralj Nidud, tvrdei da mu je kova
gledno su neto od svog pore k l a dugovale Nomama.
Valkire
U germanskoj mitologiji, line pratilje Odina, oca palih
ratnika. Jezdile su bojnim poljima sveta kako bi odabrale
one to moraju umreti. Jedan od boraca u vojsci n OJ've
kog k ralja Haralda Hardradija usnio je val kiru neposred
no pre nego to e, septembra 1066, njegovu stranu potui
k a lj Harold kod Stamford Bri da. Sneva je u toj viziji
bIo na brodu svoga kralja, a na ostrvu je stajala velika ve
tica i grabila p ogi nule vilama, koje je drala u jednoj ruci,
dok je valovom, u drugoj, skupljala krv. U Edama, island
skim epovima o drevnim bogovima, Val kire su bile ratnice
koje su jednako dobro slui le p ie u dvorani i naoruane
jahale u boj . G l avni zadatak bio im je da vraaju due
palih junaka, C;ilbclija, usvojen i h sinova Odina Vaifoda, u
Val halu, dvora n u izginulih ratnika.
Venera
I taiska boginja , naroito potovana u Rimu, gde .je JUlije
Cezar tvrdio da joj je potomak preko svoga pretka Ene.je.
U zna k zahvaln osti za svoje vojne uspehe u Gradanskom
ratu, Veneri roditeljki ( Venus GenetriY) posvetio je 46.
godine h ram, k ojem je darovao bogat ratni pien . Nejasne
Reni k s\'elske Illi I ologije 27 1
su Ve nerine n ajrc m ije fun kcije, se m povezan osti s vrto
vima. Do I I I veka pre n.e. p oistoveivana je sa A l'r oditom,
i za Ri mljane je uskoro postala pandan te boginje lj ub,w i.
Vej l e n d
Bog k ova kod Angl osaksonaca. I slandske Idc pripove
daju o susretu Volunda, ili Vejlenda, i njegova dva brata s
tri l ahud-devojke na obali jezera. Sedam godina ivljahu
zajedno u ljubavi, a onda jedn oga dana princeze odlepr
ae. alosna braa dadoe se u potragu za izgubljenim
draganama, sledei razl iite p uteve. Vejlenda, medutim,
u krao zlato. Nidud, za kazn u, p resee Vejlendu n one te
tive i pre mesti njegovu kovanicu na daleko ostrvo. Vej
lend, koji nije mogao vrsto da stoji na nogama, osveti se
ubivi dva Nidudova sina, koji p otajno behu doli da mu
vide hl ago, i posla Nidudu njihove odseene glave ukra
ene dragim kamenjem i postavljene na srebrno postolje.
Vesta
R i mska boginja ognjita. Bila je isto to i grka Bestija,
Kronova i Rejina ki, i dovode na je u vezu s vatrom ognji
ta. Vestu su potovali u svim k uama, dok je u Rimu, kao
zatitnica nacije, prebivala u venom plamenu k oji je bio
pohranjen u krunom hramu na Forumu i o kojem se sta
ralo est vestalki. Svako krenje zaveta ednosti surovo je
k anjavan o: sveten ice :ija bi krivica bila ustanovlje na ive
su sah ranjivane .
V e ti ce
rtve stranih p rogona u Evropi paznog srednjeg ve ka.
Ve rovalo sc ela jc vetica ena - mada je bilo i mukaraca
vctaca - koja upranjava malel/dum, vetinu injenja zla
okultnim sredstvima. Takode se verovalo da se vetica, u
dosl uhu s davol om i povezana s divljim i pustim mestima,
pretvara II vampi ra ili pticu, ili da moe da leti kako bi se
272 E\Topa
sastala s d rugi m vetica ma. Na tim sastancima one bi jele
ljudsko meso k oje bi pribavila jedna od njih , a posl astica
su im bila n ovoroenad.
Vetice nisu uvek proganjane kao jeretici. Karlo Veliki
je doneo zakone protiv lova na vetice, tvrdei da vero
vanje u postojanje vetica predstavlja pagansko sujeverje.
Zvanian stav se promenio u X I I I veku, kada je osn ovana
I n kvizicija radi otkrivanja i iskorenjivanja jeresi . Godine
1 252 . p apa I n oentije IV dopustio je korienje torture
tokom sudskog p rocesa kao sredstva pomou kojeg su
inkvizitori p otvrivali vetiarenje. Godine 1 484. papa
Inoentije V I I I izdao je bulu Summjs desideranles affec
libus, kojom je vetiarenje progl asio za jeres, a I n kviziciji
dao jo ira OVl aenja. Kl imava struktura srednjovekov
nog drutva, uzdrm a n a epidemijama crne smrti , kuge, bila
je spremna za svoj n ajsramniji holokaust. Ne zna sc koliko
je ljudskih b ia spaljeno na lomai. To ludilo zapoe l o je II
XV, a vrhu n ac dostiglo krajem XVI veka. Razmere tog
mitskog terora mogu se naslutiti iz sauvanih pojedi nosti .
Tako je oko grada Trira izmeu 1 587. i 1 593, ukupno 368
e na sp alje n o p od optubom da su vetice , zbog ega je u
dva sela u ovoj oblasti ostala samo p o jedna enska osoba
u ivotu. Sem toga, i k atolici i protestanti , tokom h ajke na
anab ap tiste, p ro gonili su i vetice, kako bi dokazali svoju
doktrinarnu isp ravnost i gorljivost. Sam Marti n Luter na
redio je da se etiri e ne spale kao vetice u Vitenbergu.
ZaItis
Indoevropski B alti - Litvanci , Prus i i Letonei - potovali
su bezopasnu zelenu zmiju, litvanskog zaJtisa. Kao si mbol
plodn osti , ta n ena ivotinja imala je mesto u svakoj kui :
pod krevetom, u ugl u sobe , ak i za stolom. Zaltisa je
vol ela Saule, b oginja sunca. Ubiti zaltisa bilo je svetogrde.
Saule je izgleda bila plaljivo boanstvo. Jecala bi nad
prizorom mrtvoga zaltisa, a crvene bobice na brdu bile su
nje ne suze. Balti su sunce smatral i upom ili kutl aom, a
njegovu svetl ost zl atnom tenou. D rugi tajanstve ni do-
Renik svetske mitologije 273
nosilac bogatstva medu ivotinjama bio je Aitvaras, \etei
zal tis koji
' je zraio svetlost. Verovanje seljaka u zelenu
zmiju nij e e n ita smanjilo n i p osle zvanine hristijaniza
cije Litvanije 1 387, tako da je u narodnoj predaji susret sa
zmijom znaio ili venanje ili smrt. Sve to p redstavlja
ostatak opterairenog preistorijskog potovanja zmije.
Zcvs
Vrhovno boanstvo u grkoj mitologiji, otima vlasti i sin
titana Krona i Reje. U Teogonijj, nastaloj s poetka V I I v.
pre n.e., Hesiod pripoveda da je Zevs bio " mudar u sa
vetima, otac b ogova i ljudi od ije grmljavine drhti zemlja
uzdu i popreko". Savladao je oca Krona i naterao ga da
oslobodi sopstvenu decu koju bee progutao - medu nji m a
i Posejdon a i l-lada - k a o i zatoenu decu vlastitog oca a
Zevsovog dede, Urana. U znak zahvalnosti, prvobitni Kik
lop pokloni o je Zevsu svoje m ono oruje - grom i munju.
Poraene Titane, potomke Urana i Geje, Zevs je utam
niio u Tartaru, carstvu ispod donjeg sveta.
Grki bog neba bio je sloe n a linost. Uestvovao je u
svakodnev n i m ovozemaljskim p oslovima, ali n ikada n ije
bio smatran tvorakim boanstvom. Poreklo sveta bilo je
davnanje , upleteno, kako primeuje Hesiod, u mitove o
Uranu, nebu, i Geji, zem lj i . Stari Grci nadogradili su
indoevropski kult oca neba n a autohton u egejsku tra di
ciju , u kojoj je boginja zemlja b i l a veoma mona , ba kao
to su se u I ndiji Arijci n a metnuli kulturi doline I n da .
Mada j e pre dgrka Hera preivela kao Zevsova supruga,
on je bio taj koji je kao Nefelgeret, " sabira oblaka ",
vladao svime. Ostal a imena bila su m u Ombrije, " bog
kie " , Kataibat, " sputa" , Keraun, " munja ", Gamelije,
,.b og braka" , Telej, " davalac cel ovitosti " , Pater, " otac" , i
Soter, " spasite lj ", dok se Had, bog pokoj nika, i Posejdon,
bog mora, m ogu smatrati n osiocima Zevsove moi u nji
hovim vlastitim carstvima. Oni s u imali svoja posebna mit
ska oblija, a l i se, ipak, vlast olimpskog Zevsa, " vujeg"
Likeja, oseala svuda, i jedin o je on dosudivao pobedu i
274 Evropa
p oraz. Takoe je opti o s mnogi m boginjama, ni mfma i
en ama, bilo da b i ostavio potomke, poput Apolona i
Artemide, bilo da bi stekao moi koje su posedovale
njegove drubenice. Uprkos Herinoj ljubomori i gnevu,
Zevsova nezakonita deca ostala su glavni glumci na kos
mikoj pozornici. Herakle je zacelo najupeatljiviji poje
dinani lik u grkoj mitologiji .
U mitove o Zevsu ugraena j e ak i kritska tradicija.
Na to je ostrvo sklonjen kada je Reja Kronu umesto novo
roenog Zevsa dala kamen zamotan u povoje. Na Krit je
Ze vs doveo feniansku princezu Europu, kada se ta deva
b udalasto drzn ula da ga uzjae kao pitomog bivola. Na
Kritu je Zevsu rodila Minoja i druge junake. Druga
tradicija u kojoj je Zevs igrao kljunu ulogu bio je orfizam,
mistina religija veoma omiljena meu Rimljanima. Tu je
Zevs bio "temelj zemlje i zvezdanog neba ... mujak i bes
mrtna ena ... zaetnik svega, b og zaslepljujueg sjaja. U
sebi je skrio sve stvari i ponovo ih iznedrio u radosnu
svetlost, iz svoga svetog srca" udesa inei " .
AMERI KA
Severna Amerika Srednj a Amerika Juna Amerika
Ljudi su na ameriki kontinent prodrli iz Sibira prek?
privremenog zemljouza pred kraj ledenog doba. Ako Je
opte prihvaeno miljenje da su se nai preci razdvojili od
svojih ivoti njskih roaka, velikih majmuna, u istonoj
I\ frici - a to je, izgleda, ispravno vienje poro dinog stab
l a ljudske vrste - onda put koji je oveanstvo peke pre
'
i o odatle do' Ognjene Zemlje predstavlja pohod e skih
razmera. I ndijanska pleme n a koja ive na goletnom 1 ste
novitom rogu June Amerike meu n ajprimitivnijil su
ljudskim zajednicama na Zemlji. Ona su bPstal , a u nJ lh
. .
vim priama i obiajima sauvani su tragovI ImtologlJe
koju su prvi doseljenici doneli u taj deo. sveta p re mn ogo
.
h i ljada godina. lanovi plemena Jagan 1 na IZ OgnJ n e
.
z'emlje, jedni ribari a drugi lovci, zadrah su obred 1111-
cijacije zanimljiv zbog neprijateljskog odnosa prema na
Illa. Mada p ostoje sporenja oko porekla tog neoblcn og
stava, primitivne paralele biblijskom padu, pre o mu
karca ne moe se dovesti u pitanje, a odraava se 1 u polu
tvorakog b oanstva. Kao tekst tog obreda lako bi mogl
posluiti Jahveove rei Evi : "Tebi u mnoge muke zadati
kad zatrudni, s mukama e djecu raati , i volja e tvoja
stajati pod vlau mua tvojega, i on e ti ?i i gospodar. "
..
Ratnik je bio sredinja l inost u veIm pretkolumb1J
skih drutava. Asteci, dominantni narod Srednje Amerike
u vreme dolaska Hernanda Kortesa i njegovih panskih
vojnika 1 5 1 9 , bili su izrazito puritanski n s roje? i. vako
zanimanje za ene bilo je greh meu ratl11Cl ln a Jer Je od
vraanje panje od vojevanj a moglo ugroziti asteku pre
mo. Preljuba bee sraman zloin koji se kanjavao smru,
a smrt u boju bila je n ajvie proienje. Mada druga p le
mena nije o dlikovala asteka krutost, znaaj h rabrog ra
nika ne moe se porei . T ako su I ndijanci severnoamen-
 Reni k svetske mitologije 2 77

kih n izija strogo drali do p osta i uzdravanja od polnog

optenja pre n ego to b i krenuli u l ov i l i u rat.
Kada su Evropljani u X VI I veku p oel i sistematski da
n aseljavaju Severnu Amerik u , u njoj je ivelo vie od dve
h iljade nezavisnih i n dijanskih plemena. Mnogi od tih n a
roda bili su zakleti n eprijatelj i , to su iskoristil i evropski
doseljenici , tako da n ije bilo m ogue organizovati efi k asan
otpor. N izijski I ndijanci sprem n o su prihvati l i konje i p u
ke, ali je sama raznolikost i ndijanskih naroda spreil a stva
ranje velikog saveza. R atrka n a plemena dostigla su razli
ite stupnjeve razvoja - od p rostih l ovaca i ribara do n ap
rednih stanovnika gradova s a izraenim drutvenim p o de
lama. Neugledni Menomin i s a obala Velikih jezera, pleme
koje je ivelo od skupljanja d ivljeg pirina, imalo je malo
zajednikog sa susedima I rokezima, koji su gajili kukuruz.
I pak, i jedni i drugi bili su n o madi u poreenju s Pueblo
I ndijanci m a iz Kolorada, gde su od gajenja k ukuruza ive
la velika n aselja na vrhovima brda, i gde je n astala moda
najrazvijenija mitologija Severne Ameri ke. D anas tri sto
tine p reostalih indijanskih p lemena ivi u rezervatima.
Proces njihovog koncentris a nj a i izneveravanja odistinski
je zapoeo u XIX veku, kada s u eleznike p ruge povezale
obalu Atlantskog sa obalom Tihog okeana, dok su farmeri
unitavali prirodni biljni i ivotinjski svet Velikih nizija.
Nezemljoradnika plemena doivel a su n ajvee promene u
svom n ain u ivota: ba kao to bizoni vie ne l utaju izvan
granica zoolokih vrtova, tako i i ndijanske l ovake druin e
d a n a s jedin o idu stazom koja vodi do samoposluge u nji
hovom rezervatu.
Pre nego to su i n dijanska pleme n a Severne Amerike
p ostala p redmet turistike znatielje k akav su to danas,
o dl i kovala ih je veli ka raznovrsnost mitologije. N ajvie
oaravaj u verovanja naroda koji ive du severne obale
Tihog o ke a n a . Poznata po svojoj sklonosti k a p lemenskom
suparnitvu, u vidu otmice i l i obrednog razmetanja, pleme
na Haida, S nohomi i l i Kvin ol t takoe su zapanjivala p rve
evropske doseljeni ke raznovrsnou kosmolokih p red-
278 Amerika
stava. Tajanstveni Kojot postaje nam jasniji kada se setimo
da su ti ljudi verovali da su ivotinje bile prvi stanovnici
zemlje i istovetne s ljudima osi m to su bile mnogo vee i
m ogle da oblae i ski daju krzno kao odeu. Kada je bog
preinaivalac Kvati stvorio ljudska bia, on je te ogromne
zveroljude pretvorio u pretke dananjih ivotinja, ptica i
rib a . Kvinolti kau da je on promenio stvari kako bi pri
premio svet za ljude koje je trebalo da stvori od vlastitog
znoja i od pasa. Mada se mona b oanstva kao to je Kvati
pribliavaju statusu vrhovnog bia, tenja ka jednobotvu
ne p ostoji izva n tradicija Maidu I ndijanaca u Kaliforniji,
Algonkina na Srednjem Zapadu i Selia u Kanadi . Ta su
p l emena, meutim , po svemu sudei, veoma stara.
Jo starije civil izacije p ostojale su u Srednjoj i Junoj
Americi. Kada su iz nekog nepoznatog razloga ratoborni
Ol meci napustil i svoja n aselja n a obali Meksikog zaliva
oko 400. g. pre n . e . , to je predstavljalo kraj okupacije koja '
je trajala gotovo h iljadu godin a . U meuvremenu su Maje
s ve li kog poluostrva Jukatana pod uticajem Olmeka po
ele da koriste kamen u arhitekturi, podigavi ubrzo svoja
vel i k a obredna sredita: komplekse bogato ukraenih dvo
rita, piramida i h ramova. Pomalo udaljene od ie k ultur
n og razvoja, koja se n alazila na visokoj Meksikoj viso
ravn i , Maje su razvile svoju posebnu civilizaciju, mada su,
izgleda, u X ve ku izbeglice ili p ustolovi iz toltekog grada
Tolana osnovali n ovu dravu na severozapadu .Jukatana.
Tolteci su pali oko 980. zbog di nastikih svaa i pobune
poti njenih ple m e n a . Tolteki p lemii su se po svoj prilici
povukli iz Tol a n a sa svojim poslednjim vladare m , Kecal
koatlom, i brodovljem stigli do teritorije Maja, gde su
podigli grad po imenu ien I ca . Posle njegovog p ada u
X I I I veku i razdoblja sloene politike borbe , tolteko
plemstvo i ple mstvo Maja udrui li su se da bi osnovali no
vu p restonicu u M ajapanu, p rvom gradu s bedemima u toj
obl asti. U pogledu religije, dolazak Tolteka znaio je uvo
enje novih b oanstava, verovanja i obreda, naroito ma
sovnog prinoenja ljudskih rtava. Antonio de Herera,
Renik svetske mitologije 279
!,vanini istoriar panskog kralja za tzv. Zapadnu I n diju,
!.apisao je 1 598. da " je b roj rtvovanih ljudi bio veliki. A
t aj obiaj doneli su u .J ukatan Meksikanci ".
Znamo vrlo malo o olmekoj religiji. Ne postoje vrsti
dokazi da su ljudske rtve pri noene b oginji zemlje, ak ni
u njenom stranom obliju aligatora, niti jaguarske m aske
n jenog m ua p redstavljaju dokaz obrednog ubijanja. Ljud
ske rtve su moda i p ostojale u toj drevnoj i gotovo izgub
ljc noj civilizaciji , ali sauvani podaci govore da su prvi
ljudi koji su ustanovili tu praksu bili Tolteci, koji su go
spodaril i tom visoravn i od oko 750. do 980. Pa ipak, Tol
tc ci izgledaju blagi u poreenju s ljutim Astecima, iji nam
Idopisi s ponosom govore o desetin a m a hiljada rtava
kojima je za sveane p ri l i ke srce upano iz grudi . U Teno
h t illanu, izvanrednom ostrvu gradu koji sil Asteci p odigli
na plutajuim splavovi ma na jezeru Teokoko, ljudske rt
vc i nile su sastavni deo svakodnevnog ivota. Nepoznato
jc poreklo graditelja Tenohtitlana, " k aktusne stene", s
milion stanovnika, ali njihov uticaj n a S rednju Ameriku
t okom jednog stolea uspona bio je ogroman. Ratovi pro
t i v suparnikih gradova imali su za cilj p ribavljanje zarob
Ijcnika radi p ri n oenja rtve. Ti pohodi bili su poznati kao
"cvetni ratovi". " Rascvetalo srce " i krv rtve morali su se
p rinositi b ogovima, naroito bogu sunca Tonatijuu, kojem
jc bila potrebna sva sn aga to su mu je ljudi mogli dati .
I 'rc ma Astecima, ovek je bio odgovoran za odravanje
vaseljene - h ranjenjem bogova krvlju i strogim potova
n jcm p ravil a drutven og ponaanja koje se graniilo s
l udilom. Asteci su bili primitivan narod kada su p rispeli na
Meksiku visoravan . Oni su samo p oveali okrutnost do
morodake religije koju su n asledili, zatomljujui duhovna
st remljenja ija je jasna odlika bilo p reziranje tel a . I p ak je
dubok oseaj vlastite nepodobnosti proimao stanovnike
Tc nohtitlana, koji su sebe surovo kanjavali - sakatili su
tda kaktusovim trnjem, probadali ui i jezike vrbovim
p ruem i upali srca iz grudi rtava koje se nisu opirale.
Posle iskrcavanja Herna n da Kortesa, despotski n astrojeni
.v..
r
280 Amerika
Montezuma, asteki vladar, odravao se zahvaljujui prisil i
i stra h u i fantastinim verovanjima Montezuminog naroda.
B rza p ropast njegovog carstva i gotovo potpuno unitenje
Asteka imali su veze s fatal izmom koliko i s vatrenim
orujem. Kortes je bio boanski KecalkoatI koji se vratio
po svoje.
U isto vreme kada su Asteci zapoeli niz pohoda koji
m a su p ostavili temelje svoje moi, visoko u Andima I nke
s u stvarale dravu koja se p o p rostranstvu mogla porediti s
R i mskom i mperijom. Oko 1438, jedan suparniki narod
gotovo je do temelja razorio grad K usko. Zapoela je oaj
nik a b orba po ulicama, a n ajvei tadanji junak, mladi
princ Paakuti, postao je kralj I n ka. On je krenuo da
p okori i p ripoji ne samo teritoriju p oraenih napadaa ve
i ostatak pacifike obale. Pod njegovim monim vostvom
i vostvom njegovog sin a Topa I n k a Jupankvija, koji je
vladao od 1 47 1 . do 1 493 , Kusko je pretvoren u preston i
grad p rostranog kraljevstva. Uprkos nepoznavanju toka i
nepostojanju elementarnog pisma, I nke su uspele da up
ravljaju brojnim pokraj i n ama i narodima. Plemstvo I nka je
p roireno p ripaj anjem plemikih porodica potinjenih n a
roda kako b i se obezbedili dodatni inovnici i vojni zapo
vednici , dok je vojska I nk a u svoje redove primala porae
ne ratni ke i nove regrute. Politika p reseljavanja stanov
n itva umnogome je ublail a stara neprijateljstva i stvoril a
odnose zasnovane na novim vidovim a odanosti .
Poreklo dinastije I n ka zapreteno je u maglama legendi .
Po p redanj u, p red kraj X I veka tri oveka i jedna ena iz
amazonske dungle strmom padinom uspeli su se na plani
ne. Stigavi na brda iznad Kuska, utabori l i su se i postavil i
n a zemlju zlatan klin z a koji su tvrdili da i m g a j e poverio
njihov otac, sunce. Reen o im je da e im njihova zemlja
biti tamo gde se klin zarije u tlo. To se dogodilo upravo u
Kusku. Dvojica brae su se zatim p retvoril a u svete stene i
tokom nekoliko p okolenja p orodica I nka vladala je kao
mala dinastija u kojoj su se braa en i l a sestrama. Do na
p ad a na nji h ov grad je dolo kada s u druga plemena koja
Renik svetske mitologije 281
su ivel a u b l izini shvati l a osvajake tenje I n k i . Posledica
te borbe b i l o je uspostavljanje vlasti I n ka irom Anda.
Arheologija je utvrd i l a da su I n ke ule kasno u istoriju
pretkolumbovskog Perua. itava dva milenijuma p re n ego
to su Inke osvojile Kusko, i ndijanski n arodi obraivali su
zemlju , tkali odeu, vrili verske obrede u velianstvenim
hramovima, p ravili sloenu grnariju i obraivali metal.
Kultura Moi k a I ndijanaca, iji se glavni lokaliteti n a l aze
blizu ekvadorske gra n i ce, cvetala je izmeu 1 00. p re n.e. i
800. n.e. O n a je muzejima ostavil a zapanjujue bogatstvo
rukotvori n a , ali nepostojanje njihovih vlastitih zapisa o
istorijskim dogaajima prua istraivau mitologije malo
podataka o njihovim verovanjima. Iz tog razloga, kad se
govori o p retkolumb ijskim civilizacijama June A merike,
uvek se misli na religiju I nka.
Nae znanje o I n ka m a potie od panskih posmatraa iz
vremena pohoda Fransiska Pisara, uspeno zavrenog
1 525. S amo su ostaci vojske I nka prual i otpor jo pedeset
godina na atlantskoj padini Anda, gde je tropska uma
omoguavala gerilsko ratovanje. Nji hovo poslednje uto
ite, naputeni grad M au Piku, otkriveno je tek 1 9 1 1 .
Ono to se izdvaja u p rii o religiji I nk a jeste vladareva
boanska misija. Njegova l inost i mo bili su olienje dob
rohotnog b oga sunca I n tija. Saalivi se na lj udsku bedu i
zaostal ost, I nti je n a zemlju poslao svoju decu, I n ke.
Kao to su p ruale p ri rodan zaklon I n kama izbeglicama
u XVI veku, tako su guste ume amazonskog b asena sve
do pre nekoliko desetlea titile i starosedelaka i n dijan
ska pleme n a . Prodor u unutranjost Brazil a n ovijeg je
datuma. Do 1940. malo se znalo o amazonskim n arodi ma,
a ta pleme n a znala su jo manje o savremenoj civilizaciji .
Dolazak tragaa z a zlatom, n aseljenika i antropologa do
neo je m noge p romene , ali i danas postoje grupe koje i ma
ju vrlo malo dodi ra sa spoljnim svetom. Pohod na zapad u
B razil u n aiao je n a udnu i znaajn u p repreku u p re
obraanju b rae Viljas B oas u i ndijanski nain ivota. Tu
trojicu p ustolova opse n i l i su lepota i k ul turno bogatstvo
282 Amerika
p lemena sa ob ala reke ingu. Oni su ostali u dungli, iveli
sa I ndijancima i inili sve to su mogli da ih zatite od
pekulanata, politiara, misionara i bolesti . Tvrdi li su da bi
svaki pokuaj da se I n dijanci i ntegriu bio ravan plani
ranju njihovog unitenja osim ako " civilizovani" narodi
izmeu sebe ne bi stvorili uslove za tu i ntegracij u. Ostaje
da se vidi da li e rad brae V i lj as Boas buduim pokole
njima izgledati beskoristan, ali sa stanovita izuavalaca
mitologije, to je izvanredan primer. Ako nita drugo, nji
h ovo p otovanje vrednosti i i deja I n dijanaca podstaklo je
prikupljanje pria i mitova.
Putovanje Fransiska Orelane " rekom Amazonki " 1540.
p otvrdilo je ranije prie o ostrvu n aseljenom bogatim i
ratobornim en ama koje su p ovremeno doputale posete
m ukaraca ali im nisu dozvoljavale da trajno borave meu
njima. pance su napale skupine ije su voe bile ene i u
kojima su se en e najvie isticale u borbi. Te Amazonke
bile su " veoma visoke, snane grae, svetle puti i duge
kose koju su ob avijale oko glave, dok su im slabine bile
pokrivene koama, a u rukama su drale lukove i strele".
Mada je taj okraj bio dovolja n da n ajduoj reci na svetu
da ime, nema sumnje da taj mit nema n ikakvu drugu
vrstu osnovu osim obiaja pojedin i h plemena da naoru
avaj u i ene. ak su i posade s brodova Kristofora Ko
l umba n aile u Karipskom zalivu na ostrvljanke koje su se
h rabro boril e rame uz rame s m uevima i braom.
D an as su karipska ostrva n aseljena narodima evrop
skog i afrikog p orekla. Tu veliku prome nu izazvalo je
masovno dovoenje crnih robova u Novi svet za rad na
plan taama, kao i neobuzdano iskoriava nje indijanskih
domorodaca od strane konkvistadora eljnih bogatstva.
I zgleda da su tradicije prvobitnih Karibijana bile sline
tradicijama aravakih plemena J une Amerike - njihovo
vrh ovn o bie b i o je odaljeni b og neba koji je " iveo na
suncu " - ali s u za izuavaoca mitologije te l oe zapisane
lege n de iz p rolosti manje vane od ivih k ultova bivih
robova, meu kojima je n ajpoznatiji h aianski vudu. Re
Renik svetske mitologije 283
7.ombi, telo bez due, ula je i u engl eski jezik, ali je sve do
pre n ekoliko decenija bilo uobiajeno odbacivanje h a i an
skih verovanja kao nekakve izopaene magije, naroito
stoga to se boanstva vudua p oj avljuju u ivom obliju,
zaposedanjem dua svojih poklonika. Zahvaljujui radu
jednog i l i dvojice n a unika, danas znamo da je vudu, ta
prvenstveno afrika religija, prihvatio raznorazne elemen
t e ne izgubivi pri tom svoju u nutranju strukturu. Sveci i
simboli toliko su se stopili s mitologijom vudua da hri
anski misionari tu ne mogu n ita. Taj zauujui razvoj
moda je posledica zaroblj avanja i prevoza hugana, " gos
podara duhova " , svetenika i upuenika zapadnoafrike
n;ligije . Oni su najverovatnije obezbedili kontinuitet vero
vanja koja bi raseljene osobe, izmeane i baene u novo
ok ruenje, i nae sigurno zaboravile.
Agve
I I aianski bog mora. Sloeni obredi vre se da bi se na
h ra n i lo to ponosno boanstvo, a poklonici vudua u nje
govu velianstvenu podvodnu palatu alju brodove nato
varene poklon ima.
Ah Pu
B og s mrti u Maja . Prikazivan je kao skelet ili naduven le
ukraen zvoncima. Kao Hunhau, poglavica demona, vla
dao je devetim i poslednjim podzemnim svetom, uasnim
mitna/om. U savremenim p ria m a sauvan je kao .Tum Si
mil, "gospodar smrti " koji u neprekidnoj potrazi za ple
nom opseda k ue bolesni ka. Maje su se, za razliku od
svoj i h ratobornijih suseda , uvek veoma plaile smrti -
panski osvajai bili su iznenaeni neizmernim bolom i
t ugom ucveljenih. Maje su i male obiaj da tiho plau to
kom dana, a nou, kada bi zemlja udvostruil a tamu
I I un hauovog carstva, putali bi glasne i strane jecaje koje
ne bi mogli podneti ni prolazni ci n i susedi.
284 Amerika
Tela niih rodom pokapana su ispod podova k ua ili iza
nji h . Usta su im uvek punili samlevenim kukuruzom, a
zrna ada stavljali i m u ruke kao n ovac. Tela osoba vieg
drutvenog statusa spaljivana su, a njihov pepeo odlagan
je u veli ke urne za koje su graen a posebna svetil ita. Na
severnom lukata n u pepeo je ak stavljan li prazne kipove
nainjene od gline ili drveta.
Aj A p a e k
Kasniji n aziv za delatnog boga Moika I ndijanaca . Arhe
oloki dokazi n avode na zakljuak da je ta civilizacija iz
vremena p re I nk a imala odaljeno, gotovo ravnoduno,
vrhovno bie i tvorako boanstvo, koje je bilo b og neba;
pod njegovim p restolom, obino na kakvoj visokoj plani n i ,
kretao s e Aj Apaek. Kao i bezimeno tvorako b oanstvo,
taj b og je imao maj a usta. T akoe je nosio n aunice od
zmijskih gl ava i u kras za glavu n apravljen od jaguarove
glave. Aj Apaek je moda bio sin b oga planina.
Amotken
Tvorako boanstvo Selia, jednog od n ajstariji h severno
amerikih i ndij anskih naroda. Prema njihovoj kosmologiji,
vaseljen u ine p odzemni svet, zemlja i nebo, a svaku od te
tri ravni obitavanja podupire dinovski stub. Amotken ivi
na nebu, sam i b ez igde ikoga. To je m udar i dobar starac,
uvek zabrinut za svoja stvore nja . Glasnik mu je Kojot,
koj i , meutim, ne ispoljava l ukavtin u koju mu pripisuju
kaliforn ijska p lemena. Prema jednom mitu o stvaranju,
Amotken je stvorio pet mladih en a od pet svojih vlasi.
Kada i h je upitao ta bi elele da b udu, dobio je pet raz
liiti h odgovora. Prva poele da b u de majka p okvarenosti ,
druga m ajka dob r ote, trea majka zemlje, etvrta majka
vatre , a peta m ajka vode. Amotken im ispuni elje i ree
da e u poetku ravi ljudi biti u vei n i , ali da e docnije
dobro zavladati svetom.
Renik svetske mitologi je 285
J\ ngakok
.kdno od imena eskimskog amana, ili vraa. Kako religi
ozne predstave stanovnika arktikih zemalja nikada n isu
uobile dovren oblik, angakok je rizniar narodnih p re
uanja, p resuditelj u pitanjima tradicije i sredstvo sporazu
mevanja s duhovnim svetom. Angakok, arobnjak, moe
biti i en a i mukarac, ali se smatra da enama nedostaje
hrabrost da i ne zlo. Angakok koji moe da p rizove ne
sreu na saplemeni ke n aziva se i/isi{sok. Njegovu rtvu bi
napala jedna od njegovih maginih ivotinja, tupi/ak, naj
ee u obliju foke.
Neka osoba postaje angakok kad stekne zatitu toma
ka, " duha uvara". Postoje tri vrste tornaka: u ljudskom
obliju, u obliku kamena i oni koji ive u medvedima. Za
ove p oslednje veruje se da su najmoniji od svi h . Zahva
ljuj ui tornaku, vra isceljuje bolesne, upravlja vremen
skim prilikama, obezbeuje dobar ulov i umilouje glad
nu boginju mora Sednu.
Asgaja G igagej
Doslovno; crveni ovek". Bog gromovnik kod eroki
"
I ndijanaca, koj i su dugo bili pod vlau I rokeza. e roki
imaju i b ogove n ieg reda, p oznate kao " deaci groma " .
Atae nsi k
Prema I rokezima, Atae nsik je bila i nebeska ena i boginja
zemlje. Po predanju, umrla je raajui blizance Hagve
dijua i Hagvedaetgah a . Posle njene smrti, Hagvediju je
stvorio svet od njenog lea.
Atijus T irava
Tvorako boanstvo kod Poni I n dijanaca. On je, po p reda
nju, utvrdio puta nje sunca, meseca i zvezda. Poni plemena
nazvan a su tako jer su njihovi ratnici kosu obl i koval i kao
"rog". Pojam Atijusa Tirave moda duguje neto evrop-
286 Amerika
skim doseljenicima koje su Poni sreli na Velikim nizijama,
ali je oboava nje zvezda oduvek bilo obeleje nj ihovih ve
rovanja.
A vonavil o n a
Doslovno, " svesadratelj" . K a o dvojno tvorako boan
stvo Pueblo Zunji I ndijan aca, Avonavilona je p ostojao pre
svega drugoga : sopstven o m voljom stvorio/stvori la je ivot.
" Magle uveavanja i b ujice rasta" potekoe iz njego
vog/njenog b ia kada je poprimilo oblik sunca i oplodilo
praiskonsko more . Prljava zelena skrama prekri beskrajne
vode, vrsn u , a zatim se podeli na Avitelin Cta, majku
zemlju, i Apojan T aija , nebeskog oca. Od tog boanskog
para postae sva iva bia.
Seme ivota klijalo je u eti rma matericama. U svakoj
se nalazilo m n otvo n edovre nih stvorenja koja su u tami
puzil a jedno p reko drugog, grei se i izvijajui poput
gmizavaca ne b i li se pribliila toplini sunevih zraka. T u
bcc i Poaija n kjo, prvi i n ajmudriji meu ljudima. Smi
ljao je kako da se izbavi odatle. Pronaavi prolaz, kre n u
njime uvis sve d o k n e izbi n a svetlost dana. Tu, u pliaku
svetskog okeana, stojei n eujno u vodi koja ga je zaplj us
kivala, Poaija n kjo zamoli sunce da oslobodi stvore nja
koja jo beh u zatoena u etvorostrukoj materici Avitelin
eta. I tako A vonavilona posla boanske b lizance na mesto
raanja . Oni rascepie zemlju gromovima, a poto behu
lagan i, spustie se na nitima pauine. Stvorenja u mate
ricama uputie kako da se pripreme za roenje . Tako su
vei nu onih za koje se Poaijankjo molio u gornje predele
odveli boanski b lizanci, ali bilo je i mnogo rtava jer su
neki pali, spasavi se kasnije kao udovita, bogalji i ma
loumnici .
Prvi ljudi koji dopree do svetla b i l i su jako neobini .
Behu s e prilagodili matericama u kojima su iveli i i m a l i su
krljuti , kratke repove, oi kao u sove i koice izmeu p rs
tij u na nogam a . Prvi izlazak sunca doe kae kricima punim
straha. Sporo su se privikavali na ivot n a povrini zemlje,
Reni k svetske mitologije 287
mada je vra Janauluha m n ogo dop rineo tom muko
trpnom p rocesu.
B oika
Utemeljiva kulture ipa I ndijanaca, ija je rana civiliza
cija u Kol u mbiji verovatno bila najnaprednija posle civil i
zacije I n k a . B oika je sti g ao sa istoka i lutao zemljom u
obliju bradonje . Pretke C ipa I n dijanaca uputio je u mo
ral ne zakone i nauio ih kako da prave stvari. Na koncu je
nestao n a zapadu ostavivi otiske stopala na nekoliko ste
na. Njegovom strogom mora l n om uenju, meutim, sup
rotstavljala se ena po imenu i , koja je ljudima govoril a
da s e vesel e i uivaju. Mad a Boika pretvori i u sovu,
ona ipak pomoe bogu rada ipakumu da popl avi zemlju
ipa I ndijanaca. Ovi se, u nevolji, obratie za pomo
svom osnivau. Boi ka se p ojavi u dugi, posla suneve
zrake da isue vodu i izdubi reku koja p ovodanj sprovede
do mora. ipakum od tada ivi pod zemljom i dri svet n a
ramenima.
Cel arons
Princeza-aba u mitologiji naroda Haida. To znaajno in
dijansko p leme ribolovaca, koje je ive lo na pacifiki m
ostrvi ma K anade, spomi nje Celarons i kao " vulkansku
e nu". I zal a je iz mora sa est kanua punih ljudi, to je
predstavljalo itavo pleme u oblasti gde su izdubljeni ka
nui bili dugaki dvanaest do petnaest metara. Mu joj je
bio Kaiti, b og medved.
Ci-daltaj
fetii koje nose Apai iz N ovog Meksika. Obino su iz
rezbare n i od smolastog drveta, borovine ili kedrovine i l i
jelovine s p l a n i n a . P o o b l i k u minijaturni kipovi, ci-daJtaj
predstavljaj u "maije " i onima koji i h n ose pruaju zatitu,
poput svetoga perja datog j u n acima N avaho I n dijanaca
Najenezganiju i Tobaciscin ij u .
288 Amerika
Coavic
Ogroman ljudoder. Prem a oonima, rel ativno pnmltIv
nom narodu Nevade i Jute , Coavic je ukrao Golubiino
dvoje dece. Mada su Orao i dral pomogli Golubici da
vrati decu, udovite je kre n u l o za njima i prilo im toliko
blizu da su morali da se sakriju u jednoj od Lasiinih
j azbina. ak i tada bi Coavic p ronaao begunce da se n ije
umeao Jazavac. Kada ljudoder upita Jazavca gde se sak
ril a Golubica s decom, on ga posla u naroito p ripremljen
otvor, i kada ovaj ue u nutra, Jazavac na njega baci ua
ren o kamenje te zatvori rupu gromadom.
Coh a n o aj
Bog sunca kod Navaho I ndijanaca. Zamiljaj u ga kao o
veka koji na leima nosi sunce. Za Cohanoaja, " sunco
nosca", kae se da nou vea sunce o klin na zapadnom
zidu svoje kue.
a k
Bog kie kod Maja, parnj a k astekom Tlaloku. Mada su ga
prikazivali sa dva izvijena onjaka i oima iz kojih tek u
suze, ak je bio p rijatelj ljudi, gospodar vetra, groma,
munje, kie i p lodnosti. Ponekad su ga oboavali ne kao
jednog ve kao etiri boga - po jedan za svaku stran u
sveta.
alihuitl i kve
Doslovno znai : " krasna zelena gospa". Asteka boginja
vode, olienje mladalake lepote i snage, p redstavljana je
kao reka iz koje je, kao simbol ljudskog srca, rastao kaktus
opuncija pun plodova.
i m i nigagv a
Tvorako boanstvo u ipa kulturi Kolumbije. N ainivi
'crne ptiurine koje su p re n osile svetlost p reko p l a n inskih
Renik svetske mitologi.ie 289
vrhova, iminigagva drugim boanstvima prep usti stvara
nje ostalih bia. B oginja Baue, "prsata " , bila je majka
oveanstva, dok m u je otac bio njen sin. Obavivi svoj
kos rniki zadatak , oni se, u zmijskom oblij u , vratie u
sveta jezera.
Dambala
Dambala Vedo j e moni zmijski bog i z mitologije vudua.
Prikazuje se na nebu iznad ostrva Haitija u drutvu svoje
cne, Ajide, kao duga. Opasujui svet kao vazduni omo
ta, te isprepletene zmije simboliu telesno sjedinjenje.
Reni gujac Simbi na zemlji deluje kao manji D ambala.
On j e zatitnik izvora i kia. Dan Petro, meutim, jeste
nemilosrdna zmija na drvetu " , n aslee .ustan k a robova
"
p rotiv Napoleonovih trupa iz 1 804, kada je Haiti postao
druga osloboena kolonija Novoga sveta, posle Sjedinje
nih Amerikih D rava. Ipak, ta tri kosrnika zmijca, Dam
bala, Simbi i Petro, vie su vidovi ivotne sile nego meu
sobno suprotstavljena boanstva. Dambala Vedo se u
ikonografiji poistoveuje sa sv. Patrikom, koji je sve zmije
I rske p oslao u more.
D okvibu
U mitologiji Snoh omia, sporo boanstvo stvaranja i me
nja nja. To severozapadno indijansko pleme verovalo je da
je oveanstvo bilo nezadovoljno svetom k a kvim ga je
stvorio Dokvibu. Mada prvi ljudi nisu mogli da razgo
varaj u zbog razliitih jezika koje im je p odario D okvibu,
uskoro otkrie da su svi udarali glavom o nebo, koje je iz
nekog nepoznatog razloga leal o veoma nisko. T akoe se
deavalo da se ljudi uzveru uz visoko drvee i odu u
,. nebeski svet " .
Neki mudrac n aumi tada sledee . Ako bi svi ljudi, ree,
i sve ivotinje i sve ptice istovremeno gurnuli nebo uvis,
mogli bi ga odii od zemlje. Da bi taj neverovatan podu
hvat to bolje izveli, dogovorie se da im uzvi k "ja-ho "
290 Amerika
bude znak za podizanje dugakih m otki pripremljenih u tu
svrhu. I tako doe i taj as. Zau se uzvik te svi stadoe da
guraju sve dok nebo ne doe tamo gde se i danas nalazi .
Ali nekoliko ljudi n ije znalo za to guranje neba. Oni behu
lovil i l osove, i b a kada ostali ljudi, ivotinje i ptice gurnu
e nebo uvis, potekoe za svojom l ovinom u nebeski svet.
Nasukani tamo, l osovi i l ovci p ostadoe zvezde Velikog
Medveda.
Ek u a h
B ukvalno, "crni vojskovoa". T o boanstvo Maja, prika
zivano sa crno uokvirenim okom, bilo je okrutno i silovito.
Ek uah se bavio i onima koji bi poginuli u boju. Njegovu
p rijazniju stranu predstavljala je zatita koju je p ruao
trgovcima poto je ponekad prikazivan kako, poput pu
tuju eg trgovca, nosi n aramak robe.
E l D o rado
Pozlaen i kralj . p anci koji su stigli u Amerik u u XVI
veku sluali su pripovesti o tajanstvenom narodu iji su
gradovi bili poploani suvim zlatom i o kraljevstvu u
kojem je stolovao kralj sveten i k zvan El Dorado zato to
mu je telo bilo prekriveno zlatn im prahom. Ta iskrivljena
pria I nka podsticala je konkvistadore u njihovoj p otrazi
za zlatom. Dva motiva jaa od svih drugih vodila su te
ljude: gramzivost i verski zanos. Iznad svega, trail i su
dovoljn u finansijsku n agradu za neprestane opasnosti
koj i m a su bili izloeni u b i tkama i na p utovanjima. Mnogi
voj nici Hernanda K ortesa stradali su zato to su, nato
vareni p lenom, pokuavali da p regaze movare koje su
okruivale Tenohtitlan.
El-lal
Lege ndarni junak i ndij a nskih p lemena Patagonije. Njegov
otac, N otej, p oelevi da ga p ojede, istre ga iz majin e
utrobe . El-lal je spas dugovao Pacovu, koji g a p renese u
Renik svetske mitologije 291
svoju bezbednu jazbin u . Nauivi od svog pooim a svetu
predaju, El-lal izae u svet i posta mu gospodarem zahva
ljujui vlasti tom izumu - luku i streli. Borio se sa srditim
N otejem, kao i s tamonjim divovima i sve ih pobedio, da
bi na kraju odluio da n apusti zemlju. Ubudue, k ako je
rekao, ljudi e morati sami da se staraju o sebi.
Enumklo
Bukvalno, grom". Jednom su dva brata, Enumklo i Ka
"
punis, l ovil i duhove-zatitnike kako bi ih ovi p retvorili u
vclike vraeve. Prema i n dijanskom p redanju iz drave Va
i ngton, Kapunis je pronaao duha vatre i pomou njega
mogao da n a pravi munju. U meuvremenu je Enumkl o
postao strunjak za bacanje kamenja. Nebo-otac je bio
toliko zabrin ut zbog njihovih novosteenih moi da Enum
k l oa uin i duhom groma a Kapunisa duhom munje.
Erzul i
1 1 0ginja ljubavi u panteonu vudua. Erzuli nije majka zem
lja niti maj k a ljudi ve /oa, ili boginja, elementarnih sila -
idealna ali tragina gospodarica. ivi u basnosiovnoj ras
koi i pojavlj uje se n apuderisana i n a mirisana. i roke je
ruke u ljubavi kao i u davanju poklona. Na prsti ma nosi tri
bu rme jer su joj muevi zmijski bog Dambala, morski bog
i\gve i j unaki ratnik Ogoun.
Kao Erzuli e-Ru sedi uure na, kolena p riljubljenih
uz telo i stisnutih pesnica, dok joj niz l ice tek u suze . Plae
nad kratkoom ivota i ogranienou ljubavi.
l :scan atlehi
Bukvalno znai "p reobraavateljka" . Najpotovanije bo
anstvo Navaho I n dija naca - lovaca k oj i su ivel i u polu
pustinjskoj oblasti Arizone. Pripoveda se da EscanatIehi
n i kada ne ostaje ista ve se razvija i postaje starica, a s vre
menom se p o n ovo pretvara u devojku. Tako prolazi kroz
beskrajan tok ivota, uvek se menjajui i nikad ne umirui.
292 Amerika
Kao apoteoza godinjih doba, Esca natIehi obitava u kui
koja pluta na " velikoj vodi n a zapadu . . . i tu je Sunce pose
uje kada zavri put, svakoga dana kad p ree nebo " .
Prema legendi, p rvi ovek i ena p ri metie jednom ka
ko se crn oblak sputa na planinu. " Mora da se neto do
godilo", ree p rvi ovek, haj demo da vidimo. " Tako se
"
njih dvoje uspee na vrh planine, iznenadivi se kada tamo
zatekoe devojicu, jo bebu . To je bila Escanat1ehi, koja
bee ki N aestan , " vodoravne en e" i .Jadilila, " gornje
tmine" . Prva en a podie bebu i odnese je kui. Hranjen a
polenom koj i je doneo b o g sunca Cohanoaj, Escanatiehi
za osamnaest dana izraste u enu.
Drugom prilikom boginja koj a se menja oseti se usam
ljena u svom domu n a moru, gde n ije i mala nikakvo dru
tvo. Pomisli kako bi mogla da n ain i ljude da se drue s
njom te jednoga dana uze delie vlastite koe i od njih
stvori mukarce i ene.
G a -gah
Mudra vrana. Kada je ta boanska p tica odletela iz kra
ljevstva sunca, po predanju I rokeza, u uhu je nosila zrno
kukuruza koje je Hagvediju, dobro tvorako boanstvo,
posadilo u telo bogi nje zemlje. Taj kukuruz - glavna n a
mirnica i rokekih I ndijanaca - bio je veliki dar ove
anstvu.
G e de
U haianskoj mitologiji vudua, izgladneli lik sa crnim cil i n
drom, u dugakom crnom fraku i s tamnim naoarima, n a
venoj raskrsnici, gde prolaze due umrl i h na putu za gjnj,
mitsko rodno mesto i prebivalite bogova. Gede je mudriji
od svih ostalih jer kao bog pokojnika p oseduje znanje svih
koji su ikada iveli. O n je i gospodar ivota " , fal iko
"
b oanstvo - odrava ive, uveava im b roj i vaskrsava mrt
ve. U odaji p osveenoj oboavanju Gedea, fal usni kip lei
tik p ored grobarskog alata.
Reni k svetske mitologije 293
Kao uvar mrtvih, ,.krst B arona Samedija " , kako Ge
dea ponekad n azivaju, nal azi se na svakom groblj u, dok su
rake koje titi njegov enski pandan, Maman Briit,
oznaene gom i lama kamenja. Kao bog ljubavi, Gede je
p oznat po nepredvidivoj bestidnosti i neumeren oj udnji
za jakim rumom. U stanju je da doe na sveanost po
sveenu drugoj loj i sramno prekine obred. Hugani,
,.gospodari duhova " , ne mogu da obuzdaju opsednutost
njegovih poklonika. Pre nekoli ko godina, grupa Gedea -
svi odreda behu h ugan i opsednuti tim bogom i svi obueni
Ll njegovu crn u odeu - upali su u predsedniku palatu
l raei novac. R azmetljivci ma je udovoljeno i n a kraju su
( )tili: kako je p redsednik mogao da odbije kosrniki
simbol dinamikog ivota i neizbene smrti?
Gi neen
D oslovno, gospodar ljudi " . V rh ovno bie Auka plemena
"
Ll ileu, najveih p rotivn ika vlasti Inka a kasnije i pa
naca. Zvali su ga i Ginemapu n , "gospodar zemlje". I mao
jc vlast nad prirodnim p ojavama i plodnou ljudi, ivo
l i nja i biljaka. Njemu slino boanstvo bio je Pil a n , kome
su se pripisivale nepogode, kao to su iznenadne oluje,
poplave i vulkanske erupcije. Ali krajnji izvor zla bio je
( , uekufu, zloud n i duh koji j e p oslao potop .
( Iuskap
Prcma Abnaki I ndijancima, plemenu algonkinskog porek
la, GIuskap j e kulturni junak koji se povuka o iz sveta
p oto je u i me bogova i ljudi izveo izvanredne p odvige.
. l c dnom je ak jahao kita. Kao u sluaju kralja Artura iz
ke ltske tradicije. oekuje se da e se G I uskap jednoga
dana vratiti da spase svoj n a rod.
f l agvediju
L J irokekoj m i tologiji, dobro tvorako boanstvo - sin
h ( )gi nje neba Ataensik i brat b lizanac Hagvedaetgaha, zlog
294 Amerika
duha. Hagvediju je dlanom obl ikovao nebo, postavio lice
mrtve majke n a nebo kao sunce , a od njenih grudi nainio
mesec i zvezde . Zemlji je dao majino telo kao izvor plod
nosti , uinivi tako Ataensik boginjom zemlje. Hagve
daetgah je pak postavio tamu na zapad, izmislio zemljo
trese i uragan e i prkosio dobroti bratovljevog dela. Na
kraju su se blizanci borili u dvoboju ogromnim trn ovima s
drveta dinovske divlje jabuke, otrim kao strele . Na sreu
po oveanstvo, dugotrajni boj se okonao Hagvedaetga
hovim porazom i njegovim progonom u podzemno car
stvo.
Hijavata
U irokekoj tradiciji, Hijavata je mudrac iz XVI veka.
Doprineo je stvaranju saveza pet irokekih plemena po
znatog kao " pet naroda". Hijavata koji je junak poznate
Longfelouve pesme bio je neki algonkinski poglavica.
Hisakitaimisi
Ili Hisagitaimisi. " Gospodar daha", vrhovno boanstvo
Krik I ndijanaca, graditelja humki na jugoistoku Sjedinje
nih Drava. U bliskom srodstvu sa suncem, Hisaki-taimisi
je poznat i kao I bofanga, " onaj to sedi gore".
H uake
Svetinje. Pod odaljenim tvorakim boanstvom Virako
om i delatnijim b ogom sunca I n tijem, I n ke su oboavale
nebrojene bogove prirode za koje se verovalo da se ispo
ljavaju u h uakama kao to su stene, proroita i l i kumiri.
Huici l op otli
Jedino boanstvo isto astekog porekla, H uicilopot1i,
" p lavi kolibri n a levoj strani", bio je bog rata. Na poetku
nji hovog osvajakog pohoda na Meksiku visoravan, Hui
cilopotli se obrati ostalim astekim poglavicama sledeim
Renik svetske mitologije 295
rei ma: "Rat je moje poslanje i moj zadatak. . . Moram
motriti na razne narode i sukobiti se s njima, i to bez mi
l osti . " Posle osnivanja Tenohtitlana 1325, najvei hram n a
tom gradu ostrvu posveen j e tom svojeglavom bogu rata.
Verovalo se da je Huicilopotli sunce, mlad ratnik koji
sc raa svakoga dana, koji pobeuje zvezde noi i kome u
njegovom umiranju na zapadu i vaskrsavanju pomau due
ratn ika. tavie, znamenja njegove vlasti - kolibri i vatra -
odgovaraju osobinama oipilija, gospodara cvea i uvara
dua. Oba boanstva tesn o su povezana s pojmom ponov
nog raanja. U XVI veku franjevaki istoriar Bernardin o
d c Sahagun primetio je da su na gozbi posveenoj Huici
lopotliju " svetenici tom idolu prinosili cvee, tamjan i
h ranu i ukraavali ga vencima". Ali n ekada bi bog rata pri
mao i krvavije rtve. Njemu i ipetoteku, bogu sa odra
nom koom, nastavlja Sahagun, rtvovani su svi zaroblje
nici - " mukarci, ene i deca. Vlasnici tih suanja p redavali
s u ih svetenici ma u podnoju hrama, a ovi bi i h vukli za
k osu, svako po jednog, uz stepenike". Nakon to bi pobili
zClrobljenike, izvadili i m srca, ogulili kou s leeva ili ra
c reili i h , svetenici bi delove mesa slali vladaru i plem
stvu da ih jedu. Domorodaki istoriar Itililoitl obja
njava neprestane vojne pohode Asteka kao nain pribav
ljanja zarobljenika radi njihovog rtvovanja prodrljivi m
bugovima. Ta obredna ubistva, naravno, samo su poja
Clvala politike sukobe koje je trebalo da spree.
l l ui taka
U mitol ogiji ipa I ndijanaca, b oginja raskalanog ui
vanja, pijanstva i razuzdanosti. Kao i, protivila se stro
gom moralnom zakonu Boike, kolumbijskog junaka, a
zbog bestidnosti pretvorena je u sovu.
I l u n ab
l l i Hunab Ku, "jedin i bog". Odaljeno tvorako boanstvo
u verovanju Maja. Obnovio je svet posle tri potopa, koji su
navrli iz usta nebeske zmije. Prvi svet je bio naseljen pa-
296 Amerika
tuljcima, graditeljima vel ik i h unitenih gradova; u drugom
svetu ivel i su c% b, ili " p restupnici " , prilino nepoznat
narod; u treem su bile same Maje; sadanji svet, nastanjen
meavinom p le mena, takoe e se zavriti potopom. To
naizmenin o razaranje i obnavljanje odsli kava dvojnost
religije Maja. ak, bog k ie, negovao je nove mladice
drveta, dok je b og smrti , Ah Pu, nastojao da odsee se
menosno lie.
I camna
Najdelatnije i n ajvanije b oanstvo u panteonu Maja. Sin
tvorakog b oga Hunaba, I camna je bio nebeski vladar, i
gospodar dana i noi. Prikazivan je kao l.iubaa n , bezubi
starac, upalih obraza i istakn utog nosa. Bio je i kulturni
heroj. Izumeo je pismo i knjige, ustanovio verske obrede i
" podelio zemlj u " . I camna, esto poistoveivan sa suncem,
bio je potp u n o dobrohotan i nikad ga nisu smatrali od
govornim n i za k akvo razaranje ili nesreu.
I galuk
ledno od imena eskimskog boga meseca. Na Aljasci I ga
luk je vrhovno boanstvo: up ravlja prirodnim pojavama.
Pod njegovo m su vlau sva stvorenja koja drugde pri
padaju morskoj boginji Sedni.
Eskimski n arodi G renlanda kau da su sunce i mesec
brat i sestra. ledne davne zime, tokom arktike noi , mu
karci i ene p repustie se ljubavnim igrama u igloima pri
ugaenim svetiljkama. Potom mukarci , jedan po jedan, iz
vedoe napolje ene s k oj i m a su bili, upalivi bak lje kako
bi videli ko su one. Tako m ukarac-mesec otkri da mu je
ljubavnica b i l a ena-sunce , vlastita sestra. Uasnuta, en a
-sunce otkinu svoje grudi i b aci ih na zemlj u mukarcu-me
secu pod n oge, te se sa zapa ljenom bakljom u ruci p ope n a
nebo. Brat j u je p rogonio, ali p lamen njegove baklje zgas
nu tako da je jo samo svetlucao. Sada imaju kuu n a
nebu, p odeljenu na dve sobe, a mesec nema sunev sjaj.
Renik svetske mitologije 297
I ktini ke
Prevarni sin boga sunca u mitologiji Ajova, glavnog ple
mena Sijuksa. Mnogi indijanski narodi nauili su od I kti
n i kea svoje ratne obiaje te su ga zato ponekad smatrali
bogom rata. U p riama o njegovim p ustolovinama glavne
teme su izdajstvo i podvala.
Ijatiku
B oginja kukuruza Keresan Pueblo I ndijanaca. ovean
stvo je izalo iz ipapa, njenog p odzemnog carstva. I danas
oluda stiu n ovoroenad i tamo odlaze umrl i . Koi ti
Pueblo I ndijanci smatraju Masevija junakom koji. je pretke
log plemena izveo iz ipapa.
I n ti
Bog sunca kod I nka. Smatrali su ga pretkom I n ka , koje je
poslao na ze mlju da pomognu razvoj civilizacije. Poistove
ivanje I n tija s krunom I nka dovelo je do stapanja njiho
vih k ultova. PosIe smrti Paak uti lupanki I nke, osnivaa
carstva, osuen a tela njega i njegove en e postala su sre
dite velianstvenog godinjeg obreda. Tela su im izvaena
iz grobnice u palati , postaVljena na pozlaene mrtvake
n osilj ke i preneta da sede u vel ikom hramu posveenom
bogu suncu.
U Mau Pi kuu i dan-danas postoji "suncovez " , inli
h ua tana, obredni sat sa senkom koji se koristio pri prae
nju I ntijevog p uta. Oko tih velikih kamenih slubova okup
lja l i bi se svetenici , mudraci i astrolozi kako bi spoznali
zakonomernost kosrnikih dogaaja. I n tija su, meutim,
uvek smatra l i milostivim i velikodunim boanstvom, po
put njegove ene, boginje meseca.
I e\
U mitologiji M aja, ljutita starica koja je gnev iskaljivala na
zemlji i pomagala nebeskoj zmiji da stvori p otop. I el je
298 Amerika
bila boginja poplava i p rovala oblaka, zlonamerno boan
stvo sklono iznenadnom razaranju u vidu tropskih oluja.
Kao suprugu I camne, .,gospodara nehesa", revno su je
smi rivali i umiloavali rtvama. U svom najstarijem ob
l iju, I el se p oj avljuje kao b oginja vode s kandama,
okruena simbolima smrti i un itenja, sa sklupanom zmi
jom na glavi i ukrtenim kostim a na sUknji.
I tab
B oginja samoubistva kod Maja. I tab su predstavljali kako
visi s neba s konopcem oko vrata . Oi su joj bile mrtvaki
zatvorene, a obrazi su joj ve p okazivali prve znake ras
padanja. Verovalo se da oni k oj i sebi oduzmu ivot vea
njem, ratnici p oginuli u boju, ljudi rtvovani b ogovima,
ene koje umru na poroaju i la n ovi svetenikog stalea
odmah odlaze u raj. I tab je dolazila da pokupi te srene
d ue. U ugodnoj senci kosmikog drveta, jaea, stanov
n ici raja mogli su da se odmore od tekog rada i p obegnu
od vaskolike patnje i oskudice.
Jaguar
Bog s velikim onjaci ma iz pretkolumbijske religije June
Amerike. Postoje kipovi boanstava izbuljeni h oiju i
dvostrukih onjaka iz n ajdrevnije prolosti . U kulturi
Moika I ndijanaca odaljeno tvorako boanstvo planine
bilo je makoli kog izgleda. Meu p lemenima Bolivije, gde
je jaguar autohtona vrsta, mukarci i dan-danas odlaze da
ubij u tu ivotinju bez iije pomoi, n aoruani samo drve
nim kopljem, kako bi stekli status ratnika. ini se, ipak, da
tesn a veza izmeu vraeva i duhova jaguara drugde pred
stavlja ostatak drevnog tabua vezanog za jaguara i pumu.
Jaguar je mo, dvoznana sila, koj u upuenik mora da
savlada. On je i olienje plodnosti u najirem smislu te
rei, o emu svedoe kipovi j aguara koji opte sa enama.
Reni k svetske mitologije 299
.I a n a u l u h a
Veliki vra u mitologiji Zunji I n dijanaca. I zaavi i z mate
rica majke zemlje, p rvi ljudi shvatie koliko neobino
izgledaju. N aviknuti na ivot pod zemljom, bili su udna
stvorenja, crna i ljuskava, kratkih repova, oiju kao u sove,
ogromnih uiju i stopala s koicama izmeu noni h prstiju.
Izlaz iz tadanje neizvesnosti potraie u mudrosti Jana
uluhe. On donese sud vode iz prvobitnog oke ana, seme
biljaka i palicu koja je i mala ivodajnu snagu. Janauluha je
Pu eblo Zunjije nauio civilizacijskim vetinama: obradi
zemlje, uzgoju stoke i ureenju drutvenog ivota. Njegov
moni maijsko-isceliteljski tap, obojen jarkim boj ama i
ukraen perjem, koljkama i kamenjem, predstav.l ja osno
vu religije Zunji I n dijanaca. On je znamenje p rvosve
tenika.
.Jolkaj Escan
Prema Navaho I n dijancima, Jolkaj Escan, "ena-bela
koljka " , stvorena je u isto vreme kad i njena sestra Esca
natIehi, " p reob raavateljka". EscanatIehi je izgleda bogi
.
nja zemlje, p ovezana s godinjim dobima i kopnom, dok Je
Jolkaj Escan p ovezana s morem.
Jum K aks
Bukvalno znai " gospodar uma". Boanstvo ratarstva kod
Maja. I zgleda da je kasnije obuhvatio i Iep ukastog mla
do g boga kukuruza. Mada postoje upeatljivi kipovi tog
mlaahnog b oga visoka ela. ne znamo mu ime. Kao i Jum
Kaksa, titi o ga je bog kie, ak, koji je moda p reuzeo
ulogu boga p lodnosti .
Kanasa
U mitologiji Kuikuru I nd ij a naca, tvorako boanstvo i do
nosilac vatre. U p oetku, kako pripovedaju Kuikuru I ndi
janci sa obala reke i ng u u B razilu, Kanasa n ije mogao da
 300 Amerika
vidi ta radi. Nacrtao je rau u blatu tik uz reku, ali u
mraku nije n ita vide o te stade na vlastiti crte, koji ga
ugrize . im ga je povredila, raa zaron i u dubinu. Gnevni
Kanasa ree: "Tek to je stvorih , a ve me je povredila. To
je svieva krivica zato to ne odaje nimalo svetlosti. " Tada
se seti da je k raljevski lei n ar, ugvu-kuengo, gospodar
vatre. Kanasa smisli plan - i poput boga sunca Kuata iz
kamaivranske tradicije - zgrabi ptiuri n u za krilo i natera
je da donese eravicu s neba. Mada su abe p okuale da
p o pricaju vodu po pl amenovima koje je uzgoreo Kanasa,
sveto svetlo n ije izgubljeno, a zmija je tom bogu pomogla
d a ga bezbedno iznese iz lagune.
K asogonaga
U p riama plemena ako, prvobitni h stanovnik a pampasa,
kiu je p roizveo enski duh koji je visio na nebu. To bee
Kasogon aga. U drugoj verziji tog mita pomi nje se crven i
m ravojed, d o k je svet stvorio divovski kukac, koji je n a
in i o i duhove, k a o i p rvog oveka i enu. Njih dvoje behu
spojeni sve dok ih on n ije razdvoji o.
Izgleda da l ovci iz pampasa nisu imali vrhovno bie .
Postojali su b lagonakl oni duhovi, ak i boanstv a kojima
su se obraali reima "deda" ili " majka", ali razliitim ple
menima nedostaja la je dosledna mitologij a . Suparnit vom
brae objanjav al o se dvojstvo u jednom p lemenu, drugo
pleme je verova l o da duga ubija jezikom, a tree je optu
ivalo zvezde. a k je i legendarn og j unaka Karana, koga
su ponekad poistoveivali s j astrebom , zaarala lisica.
KecalkoatI
Pernati b og zmijac iz S rednje Amerike. Darodavac je daha
i bog vetrova. Takoe je tvorako boanstvo, poistoveeno
sa suncem, i b og koji se spustio u carstvo mrtvih, mikt!an.
gde se " stropotao kao mrtvac" . Oporavivi se, moda u
pomo dvojnika, sakupio je skupocen e kosti, vratio se na
zemlju i , p op rskavi ih sopstven om krvlju , pretvorio ih u
ljudska bia.
Reni k svetske mitologije 301
Tajanstvenost koja obavija Kecal koatlov lik p osledica
je njegove dvojne p ri rode. S jedne strane, oigledno je da
je on boanstvo u sreditu udesnog mita. S druge strane,
'
kao ovek, stekao je poloaj legendarnog utemelj ivaa
kulture . U Istoriji No ve panije iz XVI veka Bernardin o
d e Sahagun zapisao j e : " U gradu Tolanu godin ama j e
vladao kralj po imenu Kecalkoatl . . . Bio j e izuzetan p o svo
jim vrlinama . . . taj kralj je kod domorodaca isto to i kra lj
Artur kod Engleza. " Piramidalni hram posveen Kecal
koatl u u tom nap rednom gradu izgradili su Tolteci , a Ke
cal koatl je bio njihov deveti imperator svetenik. Tri sto
lea n akon pada tolteke vlasti, asteki vladari su sebe
rado n azivali Kecalkoatlovim n aslednicima". Smatrali su
"
ga n ajveim kraljem - istorijskom linou. Uveo je gaje
nje kukuruza, tkanje, glaanje kamena i izradu pernatih
plateva. Nauio je ljude da mere vreme i prouav aj u kre
tanje zvezda. Izumeo je kalendar, sa ustaljenim svetkovi
nama i molitvenim danima. Takoe je izlagao verska ue
nja . S u rovi Asteci , kod kojih je jo vie nego kod Tolteka
bila izraena opsedi1Utost p ri n oenjem ljudskih rtava, ko
ristili su mit o Kecalkoatlu da bi osnaili svoju voj niku
dravu. I oni su, meutim, n asledili proroanstvo prema
kojem e se jednoga dana taj kralj vratiti s mora da pono
vo zatrai presto. To verovanje u sudbinsku p re dodree
nost koristio je i Hernando Kortes od 1519. do 1 520, p red
stavljajui se kao neumrli KecalkoatI.
U mitu se govori o padu i izgna nstvu Kecalkoatlovom.
Neprijatelj mu bee Teskatl ipoka, ratniki poglavica koji
oslabi kralja " davi mu telo" - drugim reima, n am amivi
ga u p ijanstvo i p utenost. B ol tada ispuni Kecalkoatl ovo
srce te, posle l ane smrti u k a menom kovegu, on n aredi
da svi napuste Tola n . Spalivi p al atu i zakopavi b lago,
u krasi se svojim pernatim znamenjem i zelenom m askom,
pa i sam poe u dubokoj alosti. Stigavi do morske obale,
Kecal koati se moda spalio na p ogrebnoj lomai, a retke
ptice uzletee iz njegovog pepela. I l i je, kako je vei n a
verovala, otplovio n a istok n a splavu o d zmija, obeavi d a
302 Amerika Renik svetske mitologije 303

se vratiti . Istorijski gledano, svrgnuti vladar je moda sinova i keri ojadenih tim oiglednim zanemarivanjem
stigao na lukatan, poto zapisi Maja neposredno pre 987. porodine asti. Oni bi i ubili svoj u zemaljsku zmijomajku
gov? re o dolasku Kukulkana, "pernatog zmijca", i o osni da se Huicilopotli, u punoj ratnoj opremi, nije pojavio iz
vanJu nove drave na lukatanu. njene materice i krenuo na svoju brau i sestre, pobivi
mnoge medu nji ma.
Kisi Manitu Koatlikve je bila zemaljska zmijska boginja. Izgled joj
je bio posebno strahotan: suknja joj je bila n ainjena od
B ukvalno znai : " veliki duh". Vrhovno boanstvo kod zmija koje su se izvijale, na ogrlici od ljudskih srdaca i a
Algnkil? a, n ajrasprostranjenijeg indijanskog naroda. Kisi ka visila joj je lobanja, na rukama i nogama i mala je kan
Mal11tu .le stvori o nebo, zemlju, ljude, ivotinje i biljke. de, dojke su joj bile mlohave, a hranila se ljudskim lee
oveanstvo je n ap ravio od zemlje a duh udhnuo t lu.
vima. Koatlikve je predstavljala majku prodiraicu koja je
Ostatak stvaranja tekao je preko posrednika. istovremeno bila i materica i grob. Kod Aste ka niko nije
Prema Arapahosima, zapadnom algonkinskom pleme posedovao zemlju. Koatlikve je predstavljala zemaljski ar.
nu, predak sa .svetom l ulom" lutao je golemom vodenom Ljudima je besplatno davala svoje plodove, ali niko nije
"
pustinj o r:n na p oetku sveta. To bee Kisi Manitu, " koji mogao oekivati da e unedogled obradi vati odredeni deo
plak se I postie " traei mesto gde bi se mogla ukazati te boginje. Sl ubenici bi nakon dve-tri godine s pravom
z ml.la : Glasno dozva sve vodene ptice i gmizavce, stvore zakljuil i da se p lodnost neke njive iscrpl a i da je dolo
Ja . kOJa ve behu postojala, i zamoli ih za pomo. Kornja vreme da se ostavi na ugar.
ca Je znala gde se moe n ai zemlja, a vodene ptice done
soe malo emlje u kljunovima. Kisi Manitu osui glinu na
. Kojolaukvi
lulI l stvon svet, uivajui u njegovoj lepoti. ak ni do
lazak Gorkog oveka, olienja bolesti, starosti i smrti, ne Doslovno, "zlatna zvona". Prema Astecima, kada je ze
mogae pokvariti taj trenutak. maljska zmijska boginja Koatli kve zatrudnela p o poslednji
S druge strane, pleme iz Delavera vaseljenu sebi pred put, njeni nebrojeni potomci bili su uasnuti. Toliko behu
. ubedeni da im je majka poinila nekakav grozan zloin da
stavlJa o istinski Vel i ki ator", iji je sredinji stub
" se dogovorie da je ubiju pre nego to se porodi. Kojol
kolac Klsl Manitua, "oca ".
aukvi je bila p rotiv toga te krenu ispred brae i sestara da
Koatl ikve up ozori majku. Ali iz velike peine u kojoj je Koatlikve
obitavala izjuri novoroden i Huicilopotli, jarostan i pod
Do lovno .zai ,, l1 ! jska gospa" - asteka boginja zemlje i punom ratnom opremom. On ubi Kojolaukvi i napravi
Ia.l a HUlCI l op octh.l a, plemenskog boga Asteka. Mada je pomor medu drugom zvezdanom decom koja su je pratila
bIla Jedna od ena Mikoatla , gujca iz oblaka, koji je bio i u stop u. Posle boja, vrati se majci, koja mu ispria o dob
bog lova, Koatl ikve je n a udesan nain zaela Huicilo
roti njegove sestre. On tada odsee K.ojolaukvinu glavu i
potl ja. Jednoga dana dok je istila po kui , pernata lopta
. baci je na nebo da bi od nje p ostao mesec, gde bi zlatna
SPUSti s,:: do .l e kao klube te je ona uze i privi na grudi .
. zvon a njenih obraza i dalje mogla da blistaj u.
ObavIvsI kucne poslove, bezuspeno je trail a klube
zahvaljujui kojem je, po legendi, bezgreno zatrudnela :
To udesno zaee izazvalo je bes njene dece , etiri stotine
304 Amerika
K ojot
Podvaladijsko boanstvo iz jugozapadnih severnoame
rikih mitova - daleki roak Lisca Renara. Kod Maidu
I ndijanaca, tog drevnog n aroda Kalifornije , tvorako bo
anstvo Vonomi ustupilo je mesto svom neprijatelju Kojo
tu - ali to se n ije dogodilo zato to je suparnik bio jai ve
zato to su, kako je Vonomi tuno pri metio, ljudi sledili
Kojota umesto svoga tvorca.
Posle stvaranja sveta, Kojot i njegov pas, Zvearac, iza
oe iz zemlje. Kojot je posmatrao Vonornija kako stvara
Kuksua, prvog oveka, i Laidamlulum-kule, enu Veer
njau, njegovu drubenicu. Ali kada podvaladija pokua
da i sam stvori ljude, nasrneja se te. ih naini stakleno
okima. Kojot je posmatrao l agodni ivot koji je Von omi
podario precima oveanstva p a odlui da bi bilo zanim
ljivije kada bi takvom ivotu dodao bolest, tugu i smrt.
Kojot se ak obradova kada je prva osoba koja je umrla
od ugriza Zvearca - bio njegov vlastiti sin. Moda je
podvaladija oekivao da e tajna podmlaivanja preneta
Kuksuu spasti deaka. Kako se ispostavilo, Kojotov sin ne
oive n i kada mu telo zaron ie u jezero, to bee postupak
podmlaivanja kojem je Vonomi n auio prvog oveka. I
tako K uksu p okopa le, govorei : " Ovo morate initi sve
do promene sveta. " Pria se da se Kojot kasnije ubio i kao
duh l utao svetom.
Kojot je obeenjaka, l ukava i razorna sila, koja deluje
u okviru stvorenog sveta. Podvale su m u tajanstvene i
udovine, b a kao to i oigledno zadovoljstvo koje m u
prua izazivanje nevolja predstavlja neprijatnu stranu sva
kodnevnog iskustva. Maidu I ndijanci i druga jugozapadna
p lemena znaju da mogu oekivati da e biti rtve njegovih
beskrajnih lukavtina.
K o n o n atu
Doslovno, " n a tvorac" . Varau I ndijanci iz Gijane veruju
da je Kononatu eleo da oni ive na nebu. Oni, meutim ,
Reni k svetske mitologije 305
sioe na zemlju kada mlad lovac otkri otvor na nebu, ali
ne mogahu da se vrate jer se u otvoru zaglavil a neka de
bela ena. Nepokorn ost Varaua na zemlji rastui jo vie
tvorako boanstvo te ono odlui da ne pravi drugi otvor
na nebu. Izgleda da su se dve devojke kupale u zabranje
nom jezeru i da je dete jedne od njih, koje s njom zae bog
vode, izrodilo zmijski soj. Varau I ndijanci po svaku cenu
izbegavaju kupanje, to mora biti povezano s tim mitom.
Koare
Prema Pueblo I ndijancima, Koare su bili prvi ljudi . Ne
kakva boginja htede da zabavi svoje drutvo te trljanjem
skide grudvu koe sa sebe kako bi nainila K oare. U
lege ndama Navaho I ndijanaca b oginja EscanatIehi koristi
isti postupak stvaranja. Danas su Koare klovnovi koji
unose ivost u ples Pueblo I ndijanaca svojim nemoguim
_.
lakrdijama. I m aju ulogu kritiara jer njihovi sati rini ko
mentari i stavovi o tekuim dogaajima ne podleu cen
zun.
Kuat
Bog sunca u mitologiji Kamajura I ndijanaca. Prema tom
amazonskom plemenu sa obala reke ingu, na p oetku
svuda bee tama. Uvek je b i l a no. Ljudi ivljahu oko
termitnjaka. U takvoj zbrci ivot je bio bedan. B raa Kua
i Jae, sunce i mesec, nisu znali ta da rade. Nisu mogli
stvoriti svetlost. Kako su ptice ve posedovale svetlost da
na u svome selu, sunce odlui da ga ukrade od Urubuci na,
"
" leinarskog kralja . Ono posla m uve s kipom napunje
nim l arvama, ali Urubucin ne mogae da razum e zujanje
muva. Kada jedan od njegovi h podanika konano p rotu
mai p oruku, ptiji poglavica shvati da ukusne l arve behu
dar i da muve donose poziv p ticama da posete sunce i
najedu se jo vie l arvi.
I tako ptice obrijae glave i krenue na put. U meu
vremenu, Kuat i Jae sakrie se u drugi kip. im se Uru-
306 Amerika
bucin spusti n a njega da jede, sunce ga vrsto zgrabi za
nogu. Poto ga druge ptice napustie, Urubucin pristade
da da suncu i mesecu dan, koji im donee kao otkup . On
im objasni i smenu dana i noi, uverivi i h na kraju da se
dan uvek vraa" .
"
Kukulkan
Moda bog vetra u Maja, pandan astekom pern atom
zmijcu, Kecalkoatlu. Prema zapisima Maja, osvaja po
i menu Kukulkan stigao je na Jukatan morem sa zapada
987. ili koju godinu kasnije. Kukulkan, pernata zmija",
"
jasno podsea na Kecal koatla, ime ili zvanje toltekog
voe koji je nap ustio veliki grad Tolan suo.en s pobunom
podjarmljenih naroda. Kukulkan je, po svemu sudei ,
kulturni junak koliko god i bog vetra.
Kumu
Prema Modok I ndijancima iz severne Kalifornije, Kumu
je bio starac drevnih naroda". Jednom se sa erkom spu
"
stio u podzemni svet duhova. U tom predivnom carstvu
bio je obiaj da duhovi pevaju i igraju nou, ali ada b i
svanulo vraal i b i s e u svoja poivalita i pretvaralI u osu
ene kosti. Posle est dana i est noi provedenih u zemlji
duhova, Kumu odlui da se vrati u gornji svet i povede
nekoliko duhova, te u veliku koaru sakupi puno kostiju.
Tri puta je poku ao da se uspne dugakim i strmim putem
koji je vodio iz podzemnog carstva. Dvaput se sapleo, a
duhovi , viui i pevajui , iskoie iz koare i vratie se ta Kvati protrlja rukama sopstveno telo dok ne n apravi grud
mo gde su bili. Pri treem pokuaju on im se ljutito ob rati ,
govorei i m kako je prekrasan gornji svet. Zakoraivi u
bletavilo sunevih zraka na ulazu u podzemno carstvo,
Kumu baci koaru i povika: "I ndijanske kosti ! "
Tada otvori koaru i poe d a bira kosti razliitih ple
mena. Konano sa odlui za Modok I ndijance, svoj hrabri,
izabrani n arod. "Mada ete b iti malo p leme s b rojnim
neprijateljima", ree Kumu, " poraziete sve koj i krenu
Renik s\"etske mitologije 307
protiv vas." Tada zavri sa ureivanjem sveta, p roe sun
evim putem i posred neba sagradi kuu za sebe i ker.
Tamo i dan-danas ive.
Kururumani
Prema Aravak I n dijancima, koji ive u dolini Orinoka u
Junoj Americi , Kururumani je bio tvorac mukaraca, dok
jc Kulimina stvorila ene. Kururumani je uveo smrt u svet
i m je saznao za pokvarenost oveanstva. Svetu je dodao
i zmije, gutere i buve. Izgleda da nad Kururumanijem
posto.ji odaljen i ravnoduan prvi uzrok, Aluberi. Kuru
rumani je moda u poetku bio mravlji bog - graditelj
sveta i posrednik dokonog vrhovnog bia.
Kvati
l l i Kivati. Bog preobraavalac ili podvaladija i ndijanskih
plemena koja ive u oblasti Pjudit Saund u dravi Vai n
gton. K vati, "preinaivalac" , i njegovi mitski pomonici
pretvori li su drevni svet u svet kakav danas poznajemo. U
poetku su divovski zveroljudi kao to su Pauk, Mrav,
Dabar, Lisac i Kojot, posedovali zemlju, a ljudskih bia
nije uopte bilo. Ali Kvati je, kako kau Kvinolt I ndijanci ,
"k rstario ze mljom uzdu i popreko, menjajui stvari . . .
pripremajui s et z a nove ljude koji e doi . "
Kada divovski zveroljudi pokuae d a g a zaustave u
tom poslu, Kvati i h pretvori u obine ivotinje. Jedan ne
sueni ubica Kvatijev postade jelen, a drugi dabar. Tada
vice od prljavtine i znoja. Od njih stvori ljude, p rve Indi
jance. Tokom svojih lutanja stvorio je druge ljude od pasa
i pokazao im kako da koriste kamenje kao ekie i rezni
alat. Vee njegovo junatvo bee Ubijanje udovita koje je
ivelo u jezeru Kvinolt. Kada se duboko drelo te zveri
otvori da proguta Kvatijevog brata i njegov kanu, bog pre
in aivalac b aci uareno kamenje u jezero. Voda provre, a
mrtvo udovite i spliva na povrinu. Rasporivi mu trbuh,
308 Amerika
Kvati oslobodi brata, koji se bio pretvorio u oca rakova
samaca.
Na koncu, Kvati , ve star i umoran, osvrnu se na svoj
preobraavalaki rad i zakljui da je izveo sve promene
koje je mogao da izvede ne b i li pomogao oveanstvu. Se
de na stenu, posmatrajui sunce kako nestaje na zapad
nom obodu okeana, te posle smiraja povue deku preko
lica i pretvori se u kamen.
Legba
Potekao od zapadnoafrikog predakog boga Lebea, "sta
rac na vratima" u haianskom kultu vudua jeste Legba,
bog ili loa poistoveen sa suncem. "Otvori mi P \.lt" , moli
mu se vernik, "ne dopusti zlim dusima da mi ga prepree".
I dok Legba upravlja dnevnim b oanstvima, Karefur vlada
duhovima noi. Ovog p otonjeg smatraju odlunim ove
kom mesecom, sposobnim i za dobroinstva i za zlodela.
Manko Kapak
Ili Ajar Manko. Polu\egendarni osniva dinastije I nka.
Postoje tri verzije toga mita. Po prvoj, etiri brata i etiri
sestre putovali su u pravcu Kuska, traei gde bi se skra
sili. Na tom putu, Ajar Kaija, koji je posedovao udotvor
nu snagu, braa su zazidala u pei nu jer su ih plaile
njegove ruilake sklonosti. Zatim se Ajar Oko i sam pre
tvori u sveti kamen, a Ajar Ajka p ostade zatitnik polja,
ostavivi poslednjeg brata, Ajar Mankoa, da zauzme Ku
sko sa sestrama, od kO.i ih mu jedna postade ena. To .ie
bila Mama Oklo.
Po drugoj verziji, bog sunca I nti, videvi kako ljudi bed
no ive, saali se na nji h i posla na zemlju, na ostrvo u je
zeru Titikaka, svoje dvo.i e dece, Manko Kapaka i Mamu
Oklo, brata i sestru, da izgrade civilizaciju. Oni putovahu
n a sever, nosei zlatan kli n . B ee i m naloeno da se nasele
tamo gde se taj klin bude zario u zemlju. To se dogodi n a
t l u ravnice na kojoj stoji Kusko. I z toga grada, dinastija
Reni k svetske mitologije 309
koju su oni vaspostavili pokorila je sve narode Anda. U
jednoj varijanti te verzije, postoje tri brata i jedna sestra.
Prema treoj ve rziji , koju su panski povesniari rev
nosno zabeleili, kruna I nka stekla je boanski status zbog
Manko Kapaka, l ukavog vladara sklonog razmetanju. Nje
gova predivna odeda i sloen i dvorski obiaji ostavljali su
snaan utisak na lakoverni n a rod. Pretpostavlja se, medu
tim, da je Manko Kapak bio prvi imperator I nka.
Masevi
Masevi i Ojojeva su braa b lizanci u mitologiji Pueblo
I ndijanaca. Majka vaseljene poslala ih je u svet da postave
s nce na pravo mesto na nebu i raspodele ljude po pleme
m rna.
Mavucinim
Ka majura I ndijanci , koji ive na obalama reke ingu u
B razilu, tvrde da je u poetku postojao samo Mavucinim,
tvorac. Pretvorio je koljku u enu i s njom zaeo sina,
p rvog oveka. Zatim je Mavucinim odveo dete, a uplakana
majka otila je u lagunu, ponovo se preobrazivi u koljku.
" Mi smo unuci Mavucinimovog sina", tvrde Kamajura
I n dijanci.
Mi ktl antekutli
!\steki bog smrti , koji je vladao mirnim i tihim kraljev
stvom mrtvih, mjklfal1om. Kada je imperator Montezuma
okojocin primio izvetaje vraeva o predstojeoj nesrei,
s vizijama neugasivi h poara" kometa i udnovatih ptica,
on posla Miktlantekutliju p oklisare s tovarima bogatih
da rova - odranih ljudskih koa . udeo je za mirom mikt
lana jer su ga morili neizvesnost i strah zbog pria o Kecal
k oatlovom povratku.
3 1 0 Amerika
N ajenezgani
B ukvalno, " ubica stranih bogova ". Navaho I ndijanci kau
da je, zajedno s T obaciscinijem, detetom voda " , Najenez
" glavica anaja, div Jeico, takoe njegov sin , Coh a noaj i m
gani naneo strane udarce zlim duh ovima koji su ugroa
vali svet. Najenezgani i Tobacisci n i mogu se posmatrati
kao bogovi rata, ali su vie nalik k ul turni m herojima. Kao
deca EscanatI e h i , "preobraavateljke", i Cohanoaja, boga
sunca, Najen ezgani se poj avljuje kao gospodar svetlosti ,
dok je Tobaciscin i , vlaan i taman, njegova suprotnost,
gospodar mraka.
Jednom prilikom braa sretoe Naste Escan , dobroud
n u enu-pauka. Njih dvojica behu na putu ka kui boga
sunca kada p ri metie dim koji . se p odizao sa zemlje. Os
motrivi poizb l ie, ustanovie da se dim izvija iz ispusta
neke p odzemne odaje u koju se moglo sii lestvama. Kada
se braa spustie n iz preke tih od dima pocrnelih l estava,
p ozdravi ih Naste Escan, koja im ree da e ih put u Co
hanoajevo obitavalite provesti p ored etiri opasna mesta.
To su bile stene koje drobe p utnike, trska koja ih iseca na
delie , kaktusi koji ih rastru na komade i kljuali pesak u
kojem se utapaju. Da bi im pomogla u potrazi, Naste
Escan dade b rai dve amajlije: pero za p obeivanje nepri
jatelja i pero za uvanje ivota.
Posle m nogi h pustolovina, zahvalj uj ui arobnim peri
ma, Najenezgan i i Tobaciscini stigoe do etvrtaste kue
boga sunca gde p osmatrahu njene predivne stanarke. Dve
devojke ustadoe bez rei , umotae brau u zaveljaj i
stavie ih na policu . Vrativi se k ui , Cohanoaj zapita ko se
to usudio da svrati u njegovom odsustvu. ena ga prekori,
ali razbesneli bog sunca izvue brau iz zaveljaja i poe da
i m p roverva s n agu. Najpre ih h itnu n a otre iljke, ali bra
a vrsto stegoe pera to im ih dade Naste Escan. Zatim
bog sunca p o k ua da ih ubije vrelom parom, ali bez uspe
ha. Na kraj u i h natera da p robaj u lulu n ap unjenu otro
vom. G usenica i h upozori na opasnost i dade im neto da
stave u usta. Cohanoaj bee zadovoljan dvojicom brae te
ih prizn ade za sinove. Kada ih upita za svrhu njihove po-
Renik svetske mitologije 311
sete, oni mu ispriae o anajima, udovitima i l i zlim bo
"
govi ma", koji prodiru ljude, i zamolie ga da ih opremi
boanskim orujem. Premda je b rau obavestio da je po
dade mono oruje - izmeu ostalog i strelu s a izl omIje
nom munjom, strelu s munjom bleskavicom, strelu sa
sunevim zrakom i strelu s dugom.
Najenezgani i Tobaciscini izaoe zatim kroz otvor n a
nebu, jagahoku, i sp ustie s e n a zemlju preko strmih i
sjaj n i h litica kako bi se borili sa anajima. Naioe na kr
lj utastog Jeica pored jezera i , uz malu pomo Cohano
ajevu, ubie ga i odrae mu kou s glave. Zatim N ajene
zga n i sam ubi stranog Tilgeta - veliku, etvoron onu zver
jelenjih rogova. Koristei tunel koji je kroz kou udovita
p rovrtela tekunica, on se p robi do Tilgetovog ogromnog
s rca te ga probode strelom sa izlomljenom munjom. Raz
gnevljeni anaj isee sebe na k omadie vlastitim rogovima
I l C bi li se doepao Najenezganija p re nego to se mrtav
stropota na zemlju .
T rea vrsta anaja koju zadesi zla sudbina b e h u Cena
hali, velike zveri nalik orlovima koje svojim kandama
gotovo zdrobie Najenezganija. Ponovo strela sa izlomIje
nom munjom pro nae svoju metu te se junak oslobodi tog
uasa. Roditelji Cen a h ali behu ubijeni, a njihovo p oupa
no perje preobrazi se u p tiice, carie i crnoglavke, dok i m
s c deca pretvorie u orlove o d kojih s u ljudi kasnije do
bijali perje za perjanice. D rugi podvizi Najenezganijevi bili
su: spasavanje sveta od Binaje Ahanija, ljudi koji ubijaju
"
oi ma"; pobeda nad Cenagahijem, p utujuim kamenom",
"
zl oestim duhom stenja; i odrublj ivanje glave surovom
medvedu.
Napi
Bukvalno znai "starac " . Tvorako boanstvo kod i ndi
j anskog p lemena algonkinskog p orekla Crnih Stopala. Na
pi je, kako neki autori n avode, pre bio bog svetlosti nego
solarno boanstvo. Otuda bi njegovo ime bilo " ovek-bo
jc-svetlosti-zore " .
312 Amerika
Lik Starca p redstavlja udnu meavin u suprotni h oso
bina. U vezi sa stvaranjem sveta, o njemu se govori kao o
p aljivom i m udrom ocu neba. Ali u odnosima sa ove
anstvom on se po vragolanstvu, ak p akosti, moe meriti
s podval a dijskim bogom Kojotom. Crna Stopala, meu
tim, uvere n a su u njegovu besmrtnost. Oni kau da se N a
pi jednostavno p ovukao u p l anine i obeao da e se vratiti
jednog dana. I zgleda da je Natos, "sunce " , preuzeo mesto
Napija kao njihovog vrhovnog boanstva: njegova supruga
je Kokomikejis, " mesec " . Kako predanje kae, svu decu
Natosa i Kokomikejis, osim Apisuaca, zvezde Danice " ,
"
pojeli su pelika ni .
Stvorivi i uredivi svet, Napi o d gline n ain i prve ljude.
Predstavivi im se pored nekakve reke, iznenadi se p itanju
koje mu p ostavi p rva en a : " ta e b iti s n ama? Da li emo
veno iveti, da li e se ovo ikada zavriti ? " Napi odgovori :
"Nikad o tome nisam razmiljao. Moramo da odluimo.
Baciu ovaj iverak u reku. Ako zapl uta, ljudi e oiveti
etiri dana posle smrti . S mrt e trajati svega etiri dana.
Ali ako potone, smrti nee biti kraja. " Napi baci iverak u
reku, i iverak p lutae. Prva ena podie kamen i ree:
" Ako zapluta, veno emo iveti , ali ako potone, ljudi
moraju umirati. " Kame n odmah potonu, a Napi ree:
Odlui l a si . " D ocnije je eni umrla beba i ona tek tada
"
shvati ta je ui n i l a .
Ogoun
Ratn ik-junak u h aianskom vuduu, boanstvo srodno ni
gerijskom b ogu gvoa Ogunu . Postoji mnotvo Ogouna:
borac; p o litiar; rtva oborene glave i rairenih ruku,
poput raspetog Hrista; arobnjak; kodljivac, terd; vratar,
poznat kao Ogoun Panama, " slamnati eir" ; i uvar vatre.
Ogoun u se nikada ne p ri nosi voda. Umesto toga, rum se
prosip a po zemlji i p a l i ibicom kako b i se proizvela nje
gova sveta boja, crveno. Kada je pokl o n i k opsednut nji me,
taj jaros n i bog trai estoko pie, viui: " Semenici su mi
hladn i ! "
Renjk svetske mitologije 3 1 3
Oi
Prema plemenima koja ive du reke i ngu u B razi l u ,
drevna prolost pripadala je legendarnim narodima k a o
to su b i l i O i , koji su b i l i veoma visoki i imali neobian
obiaj da pevaj u uglas dok h odaju. Poto su Oi nestali tek
nedavno, indijanski n arodi zapamtili su njihove melodije
te i danas mogu da ih pevaj u . Drugi mitski narod bio je
Minata-Karaja, iji su mukarci imali otvor na temenu
p omou kojeg su proizvodili visoke i glasne zviduke. Pod
p azuhom su im rasli kokosovi orasi. Te p lodove su trga l i ,
razbijali o sopstvene glave i jel i .
Ometekutli
B ukvalno, " dvojni gospodar " . Vie svih drugih bogova u
astekom panteonu, daleko iznad svetskih zbivanja, stajao
j e Ometekutli, dvopol n i gospodar dvojstva i izvor sveko
l i kog p ostojanja. Izvan p rostora i vremena, " ponad zvez
da " , to vrhovno bie pre dstavljalo je jedinstvo suprotnosti
- mukog i enskog, svetlosti i tame, kretanja i mirovanj a ,
reda i haosa. I spod Ometekutlija nalazili s u s e vel iki duh
sveta, Teskatiipoka, i njegov suparnik, Kecalkoati , koji je,
kako su Asteci verovali , bio u privremenom izgnanstvu.
Pernati zmijski gospodar vratie se na kraju da uspostavi
novu religij u .
Paakamak
Doslovno, " stvoritelj zemlje " . Drevno tvorako boanstvo
Perua. Moda je nastao meu priob a l n i m narodima kao
bog riba. I nke su usvojile njegov kult, a i me mu se p ojav
ljuje u zvanji ma nekolikih vl adara. Prema jednom mitu o
stvaranju, Paakamak je zaboravio d a obezbedi hranu
p rvom oveku i prvoj en i . Kada je ovek umro od gladi,
en a optui s unce za nemar, na ta je taj bog oplodi. P aa
kamak ubi sina kojeg je rodil a i isee m u telo na komade
iz kojih nie povre i voe. D rugog sina, p o imenu Viama,
n ije uspeo d a uhvati, ali zato ubi p rv u enu. Iz osvete zbog
3 1 4 Amerika
majin e smrti, Viama je p rogonio Paakamaka, oteravi
ga u more.
Paam a m a
Bogi nja zemlje kod I n ka. rtvovane su joj lame i druge
ivotinje. Pre nego to su prve I nke ule u Kusko, svoju
p restonicu, ubile su lamu. Jedna od etiri sestre iz te sku
p i n e uhvati ivoti nju, izvadi joj p l ua i naduva ih vetrom.
N osei tu krvavu Paamamin u zastavu i zlatan klin boga
sunca I n tija, uoe u grad. Do danas se ouvalo oboa
vanje boginje zemlje, koja se poistoveuje i s Devicom
Marijom.
Page Abe
B u kvalno, "sunce otac". Tvorako boanstvo Tukano In
dij a n aca, koji su iveli u gornjem toku Amazona, du
kolumbijsko-brazilske gninice.
U poetku su, p o p redanju Tukano I ndijanaca p ostojali
sunce, Page Abe, i mesec, zva n Njami Abe, i l i " nono
sun ce ". Poto Njami Abe n ije i mao enu, bio je usamljen
te pokua da obljubi sunevu suprugu: uvi za to, Page
Abe l ii mesec perjanice koja mu je krasila glavu i naredi
mu da se dri p odalje od p orodice. Vie nikada sunce i
mesec nisu delili isti p rostor n a nebu. Posle te svae , Page
Abe stvori zemlju i postavi na nju ivotinje, biljke i ljude.
U tom poslu p omoglo mu je poluboansko bie zvano
Pamuri-mase, ali je suneva ki , Abe Mango, b i l a ta koja
je sila na zemlju kako bi n arod T ukano naui l a da dobro
ivi . Njeni darovi behu vatra, graevine, grnarstvo, tkanje
i k uvarsko umee.
P a m uri-mase
U mitologiji Tukano Indijanaca, poluboanski pomoni k (
b oga sunca i tvorakog b oanstva Page Abea. A mazonski
I ndijanci tvrde da je Pamuri-mase na zemlju doveo mnoge
opasne zveri, u kljuujui i velike rene zmije . Jedan og-
Renik s\etske mitologije 3 1 5
romni sedmoglavi zmijac zaljub i se u devojku t e b i je i
ukrao da se nisu umeali vra i p as. Posle estoke borbe
oni usmrtie svih sedam glava. Zatim vra donese drvo za
potpalu i zapali zmijev le, ali vetar odnese sve do mora
crni dim koji se p odizao s velike vatre. Tamo dim, u vidu
kie, pade po talasima, te se zmij ac ponovo rodi.
Pinga
U p ojedinim eskimskim mitovima, bog meseca I galuk
potinjen j e tajanstven oj Pingi , "nebesnici ". T a boginja
uva divlja, upravlja l ovom i titi ive, a pomae i anga
kutima, vraevima. Druga p omagaica amana jeste Azi
jak, boginja vremenskih prilika.
Potla
Bukvalno, " d avanje". Rasipna svetkovina plemena sa se
vernopaci fike obale, n aroito Haida, N utka i Kvakijutl
I ndijanaca. Obrednim u nitavanjem ili razdeljivanjem sop
stvene i movin e uspostavlja se drutvena i l i pol itika n ad
mo poglavica i najveih ratnika ili se omoguava pre
uzimanje n aslednih p rava. Jedan poglavica mogao bi
"postideti" drugog unitavajui vredne krage, ubijaj ui
robove i spaljujui kue. Ako drugi poglavica ne bi p oklo
nio ili uniti o vie imovi ne, narod bi ga manje p otovao.
Prema legendi, na prvom poljau razmenjivala su se pera,
koja severnoameriki I ndijanci odvajkada smatraju svetim
predmetima.
Punocihjo
Prem a Crn i m S topalima iz Montane, zemlja pripada Pu
noci hju, "ze m ljanom oveku". Veoma ga cen e i prinose
mu m nogobrojne rtve. Ajisojimstan, " tvorac h l a dnoe " ,
smrzava zemlju ili je p rekriva snegom. Prikazuje se kao
belop ut, b e lokos mukarac obuen u belo i na belom
konju.
 3 1 6 Amerika
Sedna .
Zlokobna boginja mora iz eskimske mitologije. Samo an-
gakok, " vra", moe da izdri prizor njene odvratne jedno
okosti .
U raznim legendama govori se o njenoj divljoj prirodi i
vlasti nad adJivunom, "onima ispod nas", nesvetim mrtva
cima. Ki dinovskih roditelja, Sedna bee neukrotivo
e ljade. Grab i l a je i jela ivo meso kad god bi joj se za to
ukazala prilika. Jedne noi poe da jede majine i oeve
udove dok su joj roditelji spavali. Oni se probudie
uasnuti, zgrabie prodrljivu ker i amcem je odvedoe
daleko na p uinu. Kada je izbacie iz amca, Sedna se
uhvati za njega, te otac morade da joj odsee prste jedan
po jedan ne bi li ga pustila. Kako su odseeni prsti doticali
talase, pretvarali bi se u kitove, toke i j ata riba. Tada
besprstna Sedna potonu na morsko dno, gde i dan-danas
obitava, pomno uvajui sve to tamo ivi.
U drugoj verziji Sedna se prikazuje kao "ona to ne
htede da se uda". Odbijala je prosce, a naklonost poka
zivala jedino p rema ptici ili psu. Razbesneli roditelji bacie
je besprstn u u more. Njen jednooki otac, meutim, imao je
jednu ruku i pomou tri prsta na njoj hvatao bi samrtni ke.
Porodina nakaznost i njena veza s mrtvima navode, stoga,
na zakljuak da je Sednin silazak na dno okeana bio tek
mit kojim se objanjavalo njeno ustolienje kao gospo
darice podzemnog sveta.
Adlivun, njen strani posed, bio je stecite duhova onih
koji joj se za ivota nisu pokoravali . Eskimi ponegde veru
ju da se te n esreene due vraaju svojim selima u lepra
voj odei, kao zloudni duhovi. Suprotnost Sedninom
carstvu bio je kudJivun, uteha onima koji su se zlopatili za
ivota ili onima koji su bili dareljivi prema drugima.
Si
B og meseca kod Moika I ndijanaca. Zubati Aj Apaek
ustupio je mesto drugom boanstvu, b letavom i oklop-
Renik svetske mitologije 3 1 7
ljenom bogu rata, koji je predstavljao uzor potonjem bogu
I eseca. Veliki Si preuzeo je vlast nad ostalim b ogovima
jer jc upravljao stihijama, olujama i kalendarom.
S i n aj a
Maji predak Zuruna I ndijanaca, plemena koje je ivelo
du reke ingu u Brazilu. Sin ajin otac bio je ogroman ja
guar, a majka mu je bila ena. Iz nepoznatog razloga i otac
i sinovi imali su oi na potiljku. Sinaja .ic bio veoma star,
"ali se podmlaivao kad god bi se okupao, svlaei kou
preko glave kao vreu." Prema Zurunama, smak sveta e
doi kada Sinaja konano odlui da obori golemi ravasti
tap koji podupire nebo.
S i n teotl
Asteko boanstvo kukuruza. U aprilu ljudi su mu pri
nosil i vlastitu krv, prolivenu po trski koju su izlagali na
vratima svojih kua. U tesnoj vezi sa oipilijem, b ogom
cvea i gospodarem dua, bogom sa odranom koom, Sin
teotl je bio bog ija je pokora oveanstvu obezbeivala
redovne zalihe hrane. titio ga je bog vode Tlalok i i mao
je raznorazna enska oblija.
S ta-au
Duhovi zlih ljudi . Prema Crnim Stopalima, senka neke
osobe jeste njena dua. Preminuli obino naseljavaju odre
deni p laninski ven ac, ali zloudni duhovi tumaraju u
blizini logora i nanose tetu ivima, naroito po zalasku
sunca.
aman Ek
Prasti bog zvezde Severnjae. Bio je " vodi trgovaca", a
Maje su njegovu blagonaklonost uporeivale s dob oh t
nou boga kie aka. Trgovci su aman Eku p nnosliI
tamjan na oltarima pokraj p uteva.
3 1 8 A.merika
ijutekutJi
U astekoj kosmologiji, bog vatre ijutekutli bio je veliki
stub. Njegovo tajanstven o vreteno prostiralo se preko cele
vaseljene: od ognjita u m i ktlanu, zemlji mrtvih", preko
" crvenoliki Soipili bio je olienje duha, a beskono meso
vatre u domovi ma zemlje, p oseda zmijske bogi nje Koat
likve i njenog uobiajenog drubenika Tlatekutlija, ne
obinog apca n aoruanog ogromnim zubima, kojeg su
esto prikazivali kao p rodiruu raku - pa sve do nebesa.
Kao psihopamp, vodi dua", ijutekutli je duhovima
"
pokojnika pomagao da ih u se upije zemlja.
i petotek
Bukvalno, gospodar sa odranom koom ". ipetotek, za
" smatrali i Kecal koatlovim dvojnikom. Njegovo raspuklo
gonetno asteko boanstvo, i mao je dva vida: bio je novo
posae no seme, bog ratarstva i bilja, onaj koji je ove
anstvu podario hranu dozvolivi da ga ivog oderu, ba
kao to kuku ruz gubi semenje kada mladi izdanak pone
da izbija ; a bio je i gospodar pokajnikog muenja , simbol
rtvovanja, put duhovnog oslobaanja. Ta poslednja stra
na ipetotekove linosti ispoljavala se u bolestima koje je
slao ljudskom rodu: velikim boginjama, kugi, ugi i slepilu.
Kao i Kecalkoati, odran i gospodar pokazivao je ogromno
zanimanje za miktlan, podzemni svet.
oikecatJ
Bukvalno znai "najdragocen iji cvet". Asteka boginja
cvetanja i pl odnog tla. Nje n a veza s podzemnim svetom
slavljena je na svetkovinama za pokoj nike kada su joj
prinoeni n eve n i . Predaja kae da je S oikecatI ukrasil a
svet cveem i lepotom za vladavine Kecalkoatla , a l i j e
posle njegovog odlaska iz Tolana i pada istorijske tolteke
vlasti bila m a nje delatna i dareljiva. Asteci su je smatrali
darovatelj kom dece.
Renik svetske mitologije 3 1 9
oi p i l i
Asteki bog cvea i gospodar dua. Prema Astecima drev
noga Me ksika, eti ri godine p osle smrti ratnika njihove
due postaiale bi ptice raskonog perja. Kao bog cvea,
na njegovim p rikazima govorilo je o njegovoj ravnodu
n osti p rema materijalnim oblicim a .
o t otl
Pas ili neka druga zver. Asteko boanstvo izoblienog
izgleda, esto prikazivano sa stopalima okrenuti m unazad,
olot! je smatran udeliteljem n esree. Kao gospodar zve
zde Vee rnjae, gurao je sunce u tamu n oi, mada su ga
oko bilo je znak pokajanja, a njegova smrt kuvanjem u
loncu bila je moda obl i k duhovnog odvajanja. Samo
muenje i obredno ubijanje predstavljali su dve strane
asteke religije p atnje.
Taviskara
Duh zla kod H urona. Meseevi blizanaki praunuci, Tavis
kara i Joskea, predstavljaju s uprotstavljene sile prirode.
Tokom nji h ove krvave borbe za premo, Joskea se
naoruao jelenjim rogovima, dok se Taviskara mogao do
epati samo divlje rue, te zli duh bi oteran, krvarei " kre
menje", a J oskea postade b og uvar Hurona, Mohoka i
Tuskarora.
Teskatlipoka
B ukval no, ogledalo koje se dimi". I me mu se odnosi na
"
crno opsidija nsko ogledalo koje su asteki arobnjaci ko
risti l i da bi pronikli u b udunost. Teskatlipoka je imao
nekoliko p oj avnih oblika: bio je zatitnik ratnika, poisto
veen s Huicilopotlijem; p rvobitno sunce koje je Kecal
koati izbacio s neba i pretv o rio u tigra; p odvaladijski bog
p ovezan s veticama, l op ovima i zlotvorima uopte: i sve-
320 Amerika
mono boanstvo sposobno da uzima i daje ivot. Sauva
ne su pojedin osti obiaja prema kojem bi neki mladi
godinu dana oponaao Teskatlipoku da bi u prolee bio
obredno ubijen a njegovo srce pri neto suncu na rtvu.
Teksisteka tI
U astekoj mitologiji, starac koji je nosio ogromnu belu
morsku koljku na leima. Teksistekatl, " stari bog mese
ca " , predstavljao je muki obli k p l a nete, upravo njeno iz
dizanje iz okean a .
T ij eh ol codi
Vode n o udovite u mitologiji Navaho I ndijanaca. Tije
h olcodi je p rvobitno b i o neprijatelj oveanstva, ali je
danas ve postao manje nenavidan , premda se jo uvek
veruje da je odgovoran za sluajeve davljenja. Kao kralj
okean a , n ije se mogao odupreti zahtevima Tonenilija, bo
ga kie, i Hascezinija, b oga vatre, kada su ovi prve Navaho
I ndijance spasavali davljenja u moru.
Tlalok
U drevnom Meksiku, bog kie kojeg su oboavali Tolteci i
njihovi n aslednici , Asteci . Upravljao je oblacima, kiom,
munjama i plani nskim izvorima. U svoje kraljevstvo pri
mao je duhove stradalih od udara groma, vode , lepre I
drugih zaraznih bolesti . I me tog kraljevstva bilo je tla/a
kan, zemaljski raj .
Tlasol teotl
U astekoj mitologiji , boginja p rljavtine. Povezivana je s
arobnjatvom i oienjem od greha. Delovala je kao po
srednica izmeu pokajnika i boga Teskatlipoke, " ogledala
koje se dimi " . Asteci su T l asolteotl u osnovi vide l i kao silu
iz svih oblika neistog ponaanja: naroito je koristila
polno optenje kako b i u l ivala strah. Da bi se fan atizam
Renjk svetske mjtologije 321
ratnika sauvao u Tenohtitlanu, p ostojala je skup i n a b lud
nica koje su poticale iz obinih gradskih porodica. Te de
vojke, poklonice ove boginje, obuavane su i p ovremeno
putane u kasarne. Posle takvih svetkovina ta crnousta
orua boginje Tlasol teotl hvatan a su i obredno ubijana.
Tlauikalpante kutIi
U Tolanu, razorno boanstvo p oistoveeno s p l anetom
Venerom. Asteci su u Tenohtitlanu zadrali to tolteko
shvatanje, veruj ui da u svojim razliitim fazama Tlauikal
pantekutli, " gospodar kue svanua " , preti zlom razliitim
drutvenim slojevima.
Tonapa
I l i Konapa, " donosilac vreline " . Jedan od boanskih po
monika Virakoe, tvorakog boanstva u drevnom Peruu.
Moda je bio vezan i ostavljen da pluta po jezeru T itikaka
za kazn u zbog pobune p rotiv Virakoe. Tonapi n o zname
nje, krst, i njegovo ikonoborstvo naveli su prve misionare
da ga p oveu s hrianstvom.
Tonatiju
Asteki bog sunca. etvrti u n izu sunaca, Tonatiju je
davao snagu ratn icima, a zbog svoje vreline i ei primao
je srca i krv koji su mu se svakoga dana pri nosili n a rtvu.
Asteci su tog boga zamiljali kao mo koja neprestano
izgara u silnom zadatku dnevnog raanja i putovanja i
none b orbe i umiranja. Sunce e se odrati jedin o nepre
stanim p ri n oenjem rtava i estitou. Drevno meksiko
gledanje na ivot, shvatanje da je srea plod napora i pat
nji, bez sumnje se izopailo u astekom masovno m pokolju
obrednih rtava, ali ne moe se n i p oto rei da je to
ratnik i raspoloen o p leme odstupalo od svojih dubokih
uverenja. Dolazak hrianstva u Meksiko bee p roreknut;
taj n oi poredak doneo je KecalkoatI utelovlje n u Her
nandu Kortesu.
322 Amerika
Tone n i l i
B ukval n o , ,,raspriva vode " . Bog kie kod Navaho I ndi
janaca u Arizoni. To boanstvo sklono zabavi i podvalama
nosil o j e krag vode. U plemenskim p l esovima predstavlja
ga maskiran ovek koji igra ulogu klovna. I u mitovim a on
je luda koja plee kako bi pokazala da je zadovoljn a onim
to se dogaa.
T ul ungusak
Eskim i n a Aljasci veruju da je vrani-ocu Tulungusaku las
tavica p omogla da oblikuje svet. Izgleda da ta legenda du
guje p o n eto severnoamerikoj p redaj i jer u eskimskoj re
ligiji n e p ostoji poseban mit o stvaranju sveta. Grupe koje
ive na G re n landu jednostavno smatraju da je zemlja pa
" Hu kvalno, " stari, stari kojot " . Podvaladijski bog starog
I a odozgo " a da su ljudi "izali iz zemlje " . Boginja mora
Sedna , koj a je uivala da utapa mnotvo ljudi, spreavala
je prenaseljenost.
Eski mska umetnost odraava odsustvo pojma stvaranja
sveta. N e postoji pravi e kvivalent naim reima "stvoriti "
ili " n ap raviti " . Najblii izraz znai "raditi na neemu " . To
je ogranie n a delatnost, poput napora eskimskog rezbara
u bel okosti da oslobodi n aroitu formu komada koji mu se
nalazi u ruci.
U aj i k a
Asklep ije uruna I n dija n aca, koji ive du reke ingu u
B razi l u . Jednoga dana Uajika, koji je lovio po um i , pri
meti m notvo mrtvih ivotinja pod nekim velikim drve
tom. Kada se priblii gomili zverinjih leeva, zavrte mu se
u glavi te pade i zasy a . U dubokom snu on ugleda S i n aju,
jaguars kog p retka Zuruna I ndij a n aca, koji porazgovara s
nji m . T o se dogodi nekoliko puta sve dok mu boanstvo
ne ree da ne prilazi vie.
U aj i k a ga poslua. Takoe spravi pie od kore drveta.
Taj j a ki napitak dade m u m noge moi. Uajika posta vel i k
vra k oj i je dodirom ruke mogao da odagna bolesti. Sinaja
Renik svetske mitologije 323
I I l U je ponovo svraao u snove, i njih dvojica su zadovo
l.iavali se ljudske potrebe u svojim razgovori ma. Pod pri
l is kom Zuru n a , Uajika p ristade da se oe n i , ali mu ena
hce nevern a . Zb g te mane i p okuaja en i nog ljubavnika
la ubije U aj i k u , Zurune izgubie svog vraa. Uaji k a , koji
.ic i mao oi na potiljku, opazi toljagu koja se n advijala n a d
n j i m i istog asa nestade u rupi koju iskopa udarivi o
zcmlju. Uajika ree: "Neu se vratiti. Strele i toljage bie
vam sudbi n a . Pokuao sam da vas nauim onome to je
S i n aja leo, ali sad idem. " Pripoveda se da je vra kasnije
J lozvao Zurune da ga slede u podzemlje, ali da su oni bili
suvie zbunj e n i i uplaeni da bi to uinili.
l Jcue kojotl
Meksika. Puritanski n astrojeni Asteci veoma su se plaili
n jegove ne usiljenosti , naroito kada bi njegova razuzda n a
veselost podrazumeval a telesnu ljubav.
l J jtosih uatl
!\steke ene slavile su u junu svetkovinu Ujtosihuatl,
.. boginje soli " . Starice i devojke igrale su zajedno, glava
u k raenih cveem, a vrhunac obreda bilo je prinoe nje
ljudske rtve na piramidi T l aloka, boga kie.
Vai-mase
Doslovno znai "gospodar zveri " . Tukano I n dijanci iz gor
njeg toka A mazon a smatrali su Vai-masea najznaajnijim
u mski m duhom. Patuljak crveno obojenog te la, Vai-mase
up ravlja umskom divljai, ribama u rekama i biljkama
pod drveem . Posveen i s u mu pojedini breuljci, a ljudi
paze da ga ne n ajede. V a i -maseovo smrtonosno oruje
jeste kratka, veoma uglaan a , crvena palica. Preteranim
zanimanjem z a p lodnost objanjava se njegova b ezobzir
n ost prema trudnicama i porodiljama, kojima alje bo
Ictine zato to on n ije b i o uzrok njihove trudnoe.
324 Amerika
Ostal i umski duhovi su Baram, " belci " . V isoki su, ma
ljavih grudi i velikih fal usa. Ui i m tre n ap red, a stopala
un azad. Kako n emaju koleni zglob, teko se podiu sa
zemlje posle pada. Ako Boraro nosi kamen u motiku, za
sigurno trai nekoga koga bi p rodrao.
Vakonda
" Gornja sila " , velika tajna Sijuksa, najveih lovaca i rat
n i k a Veli k i h n izija Severne Amerike. Srodan irokekom
p ojmu " arobne moi " , orenda, i algonkinskom manj{uu,
"
" duhu , Vakonda je bio izvor vaskolike mudrosti i snage,
veno vrelo k oje odrava svet i prosvetljava vraa. Dakota
I ndijanci takoe oboavaju Vakondu, ali kao monu pticu
gromovnicu i protivnika podvaladijskog boga Unktomija .
V atauineiva
B ukvaln o znai " najdrevniji " . Mada je arls Darvin sma
trao da I ndijanci Ognjene Zemlje nemaju n ikakve reli
giozne p redstave, potonja istraivanja pokazala su da n ije
tako. Pleme Jagan molilo se Vatauineivi, dobrohotnom
b ogu neba k oji je stvorio i odravao svet. Za pleme Ona,
njihove susede, vrhovno bie bio je Temauke l. On je, p o
p redanju, b estelesan, bez ene i dece. Due, kaspj, puto
vale su do Temaukelovog stanita posle smrti. Obredi ini
cija cije k oje su vrila ta dva p lemena , poput obreda austra
l ijskih Aboridina, pripadali su samo mukarcima. tavie,
nji h ov sredinji mit bio je slavljenje nadmoi mukarca
nakon p oetnog razdoblja enske p remoi . D anas su sta
n ovnici Ognjene Zemlje narod koji je na putu da nestane.
V ijot
U mitologijama nekih i n dij a nskih p leme n a iz Kalifornije,
Vijot je zae o rod bia k oj a su p rethodila oveanstvu.
K a k o se taj n arod mnoio, zemlja je rasla na jug, a skupine
t i h stvorova selile su se u tom p ravcu. I zgled a da su Vijota
o trovali. Moda je Kojot, b og-podvaladija, imao udela u
Renik svetske mitologije 325
smrti svoga poglavice p oto je skoio na njegovu p ogrebnu
lomau, otkinuo komad mesa s lea i progutao ga.
Virakoa
Vrhovno bie kod Inka - bog oluje i sunca. Bio j e veoma
znaajan u Peruu i pre usp o n a imperije Inka. Virakou su
prikazivali sa suncem kao krunom i s gromovima u ruka
ma, dok su mu iz oiju l il e suze kao kia. Bio je Ila, " svet
lo " , i Tisi, "poelo stvari " , a samo njegovo i me, V irakoa,
moda je znail o "jezero stvaranja" . Prema jednom pre
danju , na j ezeru Titikaka stvoren i su sunce, mesec i zvez
de. I p ak , tokom svoj i h legendarni h lutanja zemljom Vi
rakoa je i mao oblije p rosjaka. Dronjavi, p oruzi izloeni
bogoradnik, verovatno je b i o povezan s Virakoinim je
dinstven i m obelejem, njegov i m kosrnikim suzama. ivo
tvorne vode bile s u suze tog tvorakog boanstva, koje je
poznavalo p atnju svojih stvorenja a ipak osealo obavezu
da i h odrava u ivotu.
Virakoa je stvorio zemlju, zvezde, nebo i oveanstvo.
Ali taj p rvi svet n ije ga zadovolji o te on p osla p otop n a
njega, p ob ivi prve ljude, koji s u verovatno b i l i divovi.
Zatim stvori nove i b olje ljude, meu kojima lutae kao
p rosj ak , uei i h osnova m a civilizacije i inei brojna ude
sa. U docnijoj kosrnologiji, meutim , opisuje se pet doba:
prvo doba je bilo Virakoin o doba, kada su vladali bogovi
a smrt bee nepoznata; drugo - doba divova, p oklonika
Virakoinih; tree - doba p rvih ljudi, koji su bili na veoma
primitivnoj razin i ; etvrto - doba auka runa, " ratnika " ,
osnivaa p rvih civilizacija , kao to su b i l i Moika I ndijanci;
i p eto - v ladavina Inka, o konana dolaskom p a n aca 153 1 .
Sam Virakoa nestao je n a T i h o m okeanu, "p utujui pre
ko vode kao kopnom, ne p otonuvi " . Inke nisu zaboravile
tog boga iako su uzdigle I ntija, b oga sunca.
Vip u
Prem a Nez Perse I ndijancim a iz drave V aington, udo
vini dabar Vipu n ije n i kome dozvoljavao da lovi ribu.
326 Amerika Reni k s\etske mitologije 327

Kad god bi neko doao na jezero gde je Vipu iveo, ovaj jednog jedinog razloga: ljudi su sledili Kojota a ne Von 0 -
bi ribara zgrabio svojim divovskim kandama i odvukao ga mija. D ue umrlih jo uvek mogu stii do " cvetne zemlje"
na dno. Zato Nez Perse I n dijanci zamolie podvaladij nebeskog oca iznad oblaka, to je zn ak njegove neusahle
skog boga Kojota da im pomogne. Kojot n ai n i ogromno brige, ali pod nebeskim svodom stol uje podval adijski
koplje s dugakom, jakom drkom i l anenim konopcem bog.
privrsti ga za zglavak. Zatim ode n a jezero da l ovi ribu.
Vipu uhvati p odvaladijskog b oga ali zadobi udarac Zombi
dugi m kopljem. Kojot i Vip u borili su se na dnu jezera
Telo bez due. U k ultu vudua na\ Haitiju, zombi je a
tako estoko da se oblinje planine povukoe na bezbednu
robnjakov rob. Dua se vradbinama moe odvojiti od ive
udaljenost. Kada je udovini dabar pokuao da umakne
osobe i l i se telo nedavno preminulog moe podii iz groba
niz struj u , Kojot ga probode kopljem dovoljno vrsto da i
n akon to je dua odvojena od njega uobiajenim p og
sam kre n u n izvodno zajedno s Vipuom. Njihova titanska
rebnim obredima. Kao gospodar mrtvih, Gede ima mo d a
borba razmi cai a je rene obale, p robijala brda i usecaia
leeve oivljava .kao zombije.
goleme k l ance. Stigavi do pacifike obale, Vipu zaroni u
talase, hvatajui kitove i prodirui ih ne b i li povratio
snagu, a Kojot se zaustavi da se odmori. Lukavstvo i mo
p reob raavanja pomogoe umornom borcu. On se pre tvori
u jelovu granicu i otpluta do Vipua, koji ga nehotice
proguta. U elucu udovinog dabra Kojot ponovo popri
mi ivoti njsko oblije i probode Vipuovo srce otri m no
em . Sekao je i sekao sve dok Vip u ne izdahnu.
O d leine Kojot stvori novi rod ljudi. To su bila pleme
na seve rozapadne obale i uma - i n uk, Klikitat, Jakima i
Nez Perse I n dijanci. U svom stvaralakom zanosu Kojot
zaboravi da im da oi i usta. Kasnije uvide svoju greku te
je ispravi, ali mu no toliko bee otupeo da je neka usta
napravio i skrivljena a neka prevel ika. Zato, po predanju,
Nez Perse I ndijanci imaju tako runa usta.

Von omi
B ukvaln o , ,.bez smrti". Otac neba i vrhovno b ie Maidu
I n dija naca iz Kalifornije. Poznat je i kao Kodo-japeu,
.
"tvorac sveta". Kodo-janpe, " imenovatelj sveta", i Kodo
-jep on i , " svetski poglavica " . Stvorivi ljudska bia i pokre
n uvi prirodne p rocese, Vonomi je bio neprikosnoveni
vladar sve dok se n ije pojavio njegov neprijatelj Kojot. Taj
podvaladijski bog uspeo je da razv lasti nebeskog oca iz
 AFRIKA

Sahara zapadna ob ala istona j una Afrika

Madagaskar

Afrik a je p rebogata mitologijama. Nje n a p lemena p ose

duj u vlastite tradicije. a k i tamo gde dele jezik sa suse
dima, kao to je to sluaj sa govornicim a bantu jezika u
istonoj i j unoj Africi , ono to iznena uje jeste razno
l ikost lokalnih verovanja a ne dokazi o zajednikoj b a
tin i . I m a vie inilaca koji doprin ose toj mitolokoj razno
vrsnosti. Pre svega, to je sama velii n a kontinenta, uz
njegovu klimatsku raznolikost. Pojedin a p lemena l utaj u
S a h a ra
otvorenim ravnicama, uvajui stoku i l ovei divlja; druga
uzgajaju useve i l i ive na plodnim istin ama na obalama

o;;.
ll
1lt<J DOGONI ",
"
HA USA
reka usred gustih ekvatorsk i h dungl i . Za te n arode pre
deli koje naseljavaju B umani nepodnoljivi su za ivot.
.p NUPE

MENDE

JORUBA
B umane, te nekada jedine stanovnike p odruja juno od
MiANTI
( AKAN FON IBO lj reke Zambezi, desetkova l a su Bantu p l e mena, a potom i
'1' / beli doseljenici, dok preostala plemena do dan-danas op
staj u na rubovima p ustinje Kala hari . S toga je drugi in i l ac
seoba n a roda, istorijski p roces kojeg smo tek maglovito
svesni. Pisana istorija p oinje kasno u A frici tako da zak
ljuke treba izvlaiti na osnovu usmene tradicije , nado
p u njene - tamo gde postoje - podacim a prikupljenim iz
dnevnika putnika i istraivaa. Poslednji inilac koji treba
uzeti u obzir jeste p risustvo razliitih etnikih grupa . Se
verno od ogromne p ustinje Sahare to stanje je oevidno u
OVAMBO odnosima izmeu domaih B erbera i njihovih arapskih
HERERO osvajaa. Ostaci berberske kulture sauvali su se samo u
HOTENTOTI
BUMANI planinskoj u n utranjosti Alira i Maroka. Ipak, zapadna
Pustinja
Kalahari
Afrik a p redstavlja deo kontinenta s n ajveom koncentra
cijom razliitih n aroda. I zmeu reke Senegal i gornjeg to
k a reke Kongo postoji dve h i ljade p oznati h jezik a i d ija
lekata.
Gotovo svi afriki n arodi veruju u vrhovnog, svezna
j ueg i sveprisutnog boga. Akani iz G a n e n azivaju to bo-
330 Afrika
anstvo B re kjirihunuade, "sveznalac i svevidelac" , dok ga
Zulu n arod s j uga Afrike jednostavno zove mudrac",
"
Ukvil i . B oje vel i ko oko " , prema n arodu Ganda iz Ugan
"
de, motri uvek i svuda, n ikada ne trepui. Od njega se
n ita ne m oe sakriti, tvrde p ripadnici n aroda Joruba iz
Nigerije, jer svojim vidom obuhvata i unutranjost i spo
"
ljanjost ovekovu " . Tog nebeskog boga smatraju ocem,
majkom, dedom, starei nom, vrhovnim p retkom, p rijate
ljem i pratiocem. Narod Koma iz Etiopije, p leme koje
rtvuje pse - njihov kralj jede psei rep na godinjoj sve
anosti p o novnog ustolienja - n aziva nebo bojim trbu
"
hom". Kada m unja pogodi stoku, pripadnici naroda Zulu
kau da j e Ukvili poklao sopstven u hranu ... gladan je,
" "
ubija za se" . Grom se, s druge strane, smatra igrivim bo
gom. Mada ga n ajvema smatraju blagon a klonim, p u tevi
boga n e b a neprozirni su. On ljudima alje i nesree.
Akambe iz Kenije tvrde da je Asa, otac", rekao: Ja sam
" "
taj to je stvorio ljude. Onaj koga volim - napredovae.
Koga odbijem - umree . " I pak, pripadnici n aroda Herero
iz jugozapa dne Afrike za smrt jednostavno kau da to b og
sebi poziva starce.
Mit k oj i krui Liberijom prua sasvim drukije obja
njenje p orekla smrtnosti. lednom ie Sno-Njsoa, bog tvo
rac, posla o svoja etiri sina u svet. Zeleo je da se vrate, ali
oni h tedoe da ostanu, a i Zemlja pokua da ih zadri.
Tada S no-Njsoa upotrebi svoju mo i vrati sinove na nebo.
Kada ujutro ne mogahu da se probude, o n ree Zemlji:
"Pozvao sam ih kui. Tebi ostavljam njihova tela." Otada
S no-Njsoa koristi svoju mo da odvodi ljude iz sveta, a put
do pokoj n i ka je zatvoren zbog Zemljinog pokuaja da
zadri boansku decu. Meutim, bolest, p atnja i smrt behu
n epoznati p re nego to su se S no-Njsoa i Zemlja posvaali.
Lju di s u r azmiljali ta im valja initi. N a kraju vrau
p oslae m aku da donese lek koji e izleiti bolesne i p ro
b uditi mrtve. Na povratku m aka stavi lek n a p anj, ode da
se okupa u reci i potpuno zaboravi na svoj zadatak. Tada
ljudi poslae maku da potrai lek, ali ga ona ne n ae te
Renik svetske mitologije 331
ponovo ode vrau. Ovaj se n aljuti na mak u zbog njene
nemarn osti i estoko je izgrdi . Jo joj ree: "Od sada, ako
se drvo p osee i od njega ostane samo panj, ono e po
n ovo izrasti; ali kad ljudi umru, to e im b i ti kraj. "
Od kljunog je znaaja vraev gnev. On je posrednik
izmeu boga i oveka. Afrikanci, kao i vei n a drugih naro
da, oseaju da ne mogu ili ne treba da se p riblie boan
stvu sami i l i neposredno i d a t o moraju initi posredstvom
naroitih osoba. Kod Masaja iz istone Afrike, npr., vra
evi, i l i iloibonok, potiu iz jednog p lemena, a njihove
nasledne moi seu desetinu p okolenja unazad, sve do
p rvog vraa, koji je, potpuno odrastao, p a o s neba. I dok
se svi Masaji mogu obraati En-kaju, nebu", u molitvi ,
iloibonoci se svakodnevno sporazumevaju s njim kroz sno
ve, trans i znamenja. Od En-kaja se, preko njih, mora
dobiti dozvola za svaku van iju delatnost. Pod zatitnikim
okom tih iskusnih upucnika u svete taj n e , odvija se usta
ljeni p lemenski ivot: roenje, venanje, punoletstvo i
smrt. U svesti Masaja malo ima mesta za p retke, jer Masaji
nemaju jasan p ojam l inog p reivljavanja p osle smrti. Le
se obino ostavlja u grmlju da ga pojedu hijene. U naj
boljem sluaj u, roaci pre krivaju preminule stareine te
kim kame njem . Masaji posebn o veruju da se due staraca
mogu vratiti u zmijskom obliju.
S a izuzetkom nomadskih Masaja, k ul tovi predaka ve
oma su prisutni u mitologijama istone i j une Afrike, dok
u zapadnoj Africi proireni p a n teon p rua vie mogunosti
za bogotovanje i spekUlaciju. Postoj i , dakle, prostor i za
druga b oanstva osim boga tvorca, kao i za sudbinske do
gaaje, toli ko b itne za razvoj mitologije . A n a nsija, ili Gos
podina Pauka, potuju gotovo kao n aci o n a lnog junaka u
Sijera Leoneu . Taj obeenja k je otroumni spletkaro i
seb injak. B ezbedan n a drvetu, Gospodin Pauk uiva u
zabavi ije m je stvaranju doprineo svoj i m lukavim umom,
koristei se svojim rtvama kako bi sebi pribavio hranu. N i
s l o n n i n ilski konj ne mogu se meriti s n j i m , i on i h na
mamljuje u takmienje koje se za oboj icu zavrava pogub-
332 Afrika
nO. " Moda ste jai " , razmilja Anansi, " ali ste zato i
gluplj i . "
U Dahomeju jo p ostoje bezbrojni hramovi posveeni
lokalnim bogovima, n a ije su potovanje malo uticali is
lam i hrianstvo. I spod Mavua, l une, i njenog brata bli
zan ca Lise, sunca , koji se esto zamiljaju kao androgino
tvorako boanstvo Mavu-Lisa, vladaju njihova deca - bo
govi p ovezani s vremenskim prilikama, zemljom, umom i
metalima. Pripadnici n aroda Fon smatraju da su metali
nastali od izmeta bogova. Mnogi svetenici posvetili su se
sluenju bogovima Fon a , vodujma. Prema predaji, boan
stvo Mavu-Lisa uredilo je vaseljenu pre nego to je stvo
ril o b i ljke, ivotinje i ljude. Narod Fon slavi to etvoro
dnevnom nedeljom, veruj ui da je p rvoga dana te nedelje
boanstvo uspostavilo sveopti red i stvoril o oveka od
vode i gli ne. Drugog dana zemlja je postala pogodna za
ivot ljudi. Treeg dana ovek ie dobio vid, dar govora i
razumevanje sveta oko sebe. Cetvrtog, poslednjeg dana
stvaranja boanstvo je oveku p oklonilo poznavanje ne
ophodnih vetina.
Narod Fon, ratniko pleme sa sinkretikim panteonom,
n ajverovatnije je prisvojio bogove svojih poraeni h ne
p rijatelja. Ali i s u kobi koji izbijaju u okviru jedne istorod
ne grupe moraju se Uklopiti u boansku promisao. Jedan
mit naroda Joruba nedvosmisleno optuuje p odvaladij
skog b oga Edua . Nekom prilikom to spadal ako boan
stvo etalo je stazom izmeu dva p olja. Na oba polja p ri
meti p o jednog seljaka u poslu te odlui da se poigra s
njima. N a glavu natakn u eir koji s jedne strane bee
crvene a s druge bele b oje, napre d zelen a p ozadi crn.
Kasnije istoga dana ona dva seljaka vratie se u selo i dru
gima ispriae o strancu kojeg behu videli . I dok je jedan
od njih govorio da je stranac nosio crven eir, drugi je,
jednako ubeen , tvrdio da je eir bio beo. Razgovor ubr
zo p reraste u svau, pri em u je svaki seljak optuivao
onog drugog za slepilo i p ij anstvo, te se na kraju i potu
k oe . Kada potegoe n oeve, susedi ih odvedoe p red sta
re i n u da im sudi. Edu je bio u gomili koja je p risus-
Renik svelske milologije 333
tvovala suenju, i kada stareina p riznade da je i sam zbu
njen , bog podvala dija se razotkri, objasni svima alu i
pokaza i m eir. ,.Ova dva seljaka n isu n i mogla da iz
begnu svau " , ree. " Ja sam tako h teo. Zapodevanje kav
ge mi je n ajvei uitak. " Oliavajui etiri strane sveta,
predstavljene crvenom, belom, zelenom i crnom bojom,
Edu otkriva koliko su shvatanja oveanstva ograniena.
Kao to je Vilijam B l ejk primetio: "Url ik anje lavova, zavi
janje vukova, razgoropaenost uzb urkal og m ora i smrto
nosni ma delovi su venosti preveliki za oveje oko."
B oanska milost pokuava se, n aravno, zadobiti rt
vom. Pomirne p o nude prinose se tokom sua, gladi ili te
ke bolesti. I n ae, svrha im moe biti da odagnaju napade,
zlo ili nesreu. Najee rtve jesu ivotinje kao to su
krave, ovce, koze, psi i perad, ali i m a dokaza da su nekada
koriena i ljudska bia. Kod Makonija iz Zimbabvea
p ostoji legen da o. davljenju toko m prinoenja kine rtve.
Jednom davno sua je vladala godin u dana. Kada su van
gange, vraevi, naredili da se rtvuje devica plemenita
roda, desi se te ne mogahu p ronai nijednu n evinu de
vojkU stasalu za udaju. Zato vangange p redloie da jednu
jo nesazrelu devojicu dre u zatvoru sve dok ne stasa.
Mada je za to bilo potrebno dve godine, tokom kojih kia
uopte n ija padala a sva stoka bee skapala, vrsto su se
drali n a uma. Napokon doe i as da se prinese rtva.
Vangange zadavie devicu, a tel o joj pokopae u mravi
njaku ispod korenja jednog velikog drveta. Tri dana su
Makoni p lesali oko drveta, koje je raslo sve dok nije
doseglo nebo. Zatim se pojavi Venera, a kronja drveta se
rairi po nebu, zaklonivi mesec i zvezde . Podie se oluja,
kidaju i l ie veli kog drveta sa gran a i bacajui ga na nebo
u vidu olujnih oblaka iz kojih su se trideset dana ne
prekidno na sasue n u zemlju izlivale nebeske vode. Takvo
je, kau Makoni, b i l o p oreklo kine rtve.
U n ovije vreme Afriku su zahvatil e p romene. Dugo
traj n a izolacija kontinenta okonana je ropstvom, imperi
jalizmom, urbanizacijom, novcem, p utevima, misionarima
i, na kraju, nezavisnou. Stare religije se p ovlae, a
334 Afrika
afrika i deja o vrhovnom boanstvu ugraen a je u islam i
h rianstvo. Mnogi hramovi su nestali, ali k ultovi predaka
i dalje ive istom snagom. S auvane su, ipak, brojne ive
mitologije , od kojih neke nisu pravil n o ni zabeleene, kao
svedoanstvo o bogatoj p rolosti kontinenta koji je, n a
k raju krajeva, kolevka itavog ljudskog roda.
Abasi
Gorljivi b og Efika. Mada je, po savetu svoje ene, Ataj,
bog neba Abasi dozvolio ljudskom paru da se naseli na
zemlji , veoma se uplaio ne samo da bi mu ovi mogli po
stati ravn i ve i da e ga nadmaiti u m udrosti. Ataj obea
da e se pobri nuti da se tako netp ne desi. Zato mukarcu
i eni bi zabranjeno da se mnoe i da rade, pa su ak mo
rali i da obeduju na nebu, kada bi Abasi pozvonio za
"
ruak". Vremenom su se ovek i oveica sve manje
p ridrava l i tih pravila. Obraivali su zemlju, kuvali za sebe
i raali decu. Zaboravie Abasija, k oji svojoj drubenici
ukaza n a to alosno stanje. Ataj opet obea da e uzeti
stvar u svoje ruke. Ona usmrti mua i enu, a meu decom
im p oseja razdor. Cen a p rividne nezavisnosti koju je, pre
m a tom e fiko m mitu, oveanstvo moralo da plati bee
dolazak s mrti i zla.
Adroa
B og n a roda Lugbara, ija se teritorija p rostirala preko gra
n ice Zaira i Ugande. PojaVljuje se u dva vida: kao trans
cendentni A droa, bog na neb u", odaljen od oveanstva i
" te koje se ponekad sree meu peanim dinama. Ajga
ol1jJru, dobar " ; i kao i manentni Adro, bog na zemlji " ,
" "
b l izak oveanstvu i ol1zi, rav " . Kao izvor vaskolike
" ruke i kolena i p odii jednu n ogu ako hoe da saznaju ta
m oi i vlasti, to podvojeno tvorako b oanstvo uspostavilo
je drutveni red preko p l e menskih p redaka, ije " rei "
p re dstavlj aj u obiajno pravo. Nejasan je odnos izmeu
Adroe i p redaka, mada Lugb are tvrde: Zaboravljamo ih i
"
aljemo ovna u planine. "
Renik svetske mitologije 335
I manentni A dro ranije je umiloavan rtvovanjem de
ce, ali od tridesetih godin a ovog veka umesto dece rtvuju
se ovnovi. Adro boravi na zemlji, naroito u rekama.
Premda n evidljiv za obine ljude , samrtniku moe postati
opaziv. Adro je visok i beo. I ma pola tel a - jedno oko, jed
no uho, jedn u ruku i jednu n ogu na kojoj skakue. Nje
gova deca, adroal1zi, poseuju potoke, veliko drvee i
stenje. Ako se ovek ne osvrne za adroanzima, koji vole
da slede ljudska b ia u noi, ne p reti mu n i kakva opasnost.
U suprotnom, ti duhovi uvari mrtvih ubijaju. A dro ol1zi,
lo Bog", jasno je p ovezan sa smru.
"
Adok
I l i Adjok, Naidok. Sudanski narod Lotuko veruje da se
Adok, mada p o prirodi dobrohotan, mora odravati u
takvom raspoloenju stalnim rtvama i molitvama. ovek,
a ne boanstvo, smatra se uzrokom nesloge. Tako je i
jedna porodina svaa uve l a smrt u svet.
Neko dete bee umrlo te oajna majka preklinjae
Adoka da ga oivi. Vrhovno boanstvo uini to, ali je
detetov otac bio nezadovolja n : on izgrdi enu i ubi dete .
Tada ree Adok: Plakala si i trail a da ti oivim dete, ali
"
to vie n i kada neu uiniti. O d sada smrt e biti trajna za
narod Lotuko. "
Ajgamuks a
U h otentotskoj mitologiji, n eobino Ijudodersko udovi
muksama su oi n a svodu stopala pa se moraju spustiti n a
se dogaa.
A n ansi
Gospodin Pauk: veliko spadalo u zapadnoafrikoj predaji .
Prvobitno su m u p ripisivali stvaranje sveta. Kasnije je
336 Afrika
A n ansi p ostao kulturni junak. Njegovi p o dvizi ine cik
l use narodnih p ria u kojima ljudi uivaju ak i na za
padnoindijskim ostrvima. Gospodin Pauk nadmudren je
tek u susretu s Votanom Devojkom. Kada ona "ne htede
da govori ", on je udari nogama te se zalepi za nju. U
gnevnom batrganju i grudi m u se p rilepie . Uvidevi da je
u klopci , Gospodin Pauk poe da kukumavi i preklinje
"
da ga p usti" . Ali prema prii iz S ijera Leonea, nije bilo n i
odgovora n i izlaza jer "se tako bio ulepio u vosak d a ga
ljudi spljotie udarcima i pljosnat ostade do dana da
n anjeg".
A n drijamba homanana
Prvi ovek u madagaskarskoj mitologiji . Kada bog pri meti
da Andrijambahomanana i njegova ena, Andrijamahilala,
i maju m notvo dece, pa ak i u n uka, on i h upita kakvu
smrt ele. Prvi ovek odabra da u mre kao bananina stab
lji ka, koj a uskoro ponovo p usti izdanke , dok prvu en u
bog posla n a mesec, gde ona svakog meseca umire da b i se
sledeeg p o novo rodila.
Asa
B ukvaln o , otac". Bog naroda Akamba iz Kenije. Asa je
"
snani gospodar", iznad duhova, ali i mil ostivo boan
"
stvo. O n je Mvatuangi, " razdelj iva"; Mulungu, stvori
"
telj " ; i Mumbi, "oblikovatelj" . Bog utehe i h ranjenja, Asa
deluj e kada je ljudska pomo spora i l i nedelotvorna.
Azrail
Prema n a rodu Hausa iz Tunisa, a neo smrti Azrail uveo je
u svet prerano u miranje. Prvi ljudi iveli su nekoliko ve
kova. Neka devica umrla je u petstotoj godin i ivota. Kada
je Mojsije naao njenu grivnu za glenjeve, on zamoli
Alaha da mu dopusti da vidi vlasnicu. Alah dovede en u iz
groba, ali se ova poali Mojsij u na to uskrsnue jer joj duh
bee slomljen umorom od sveta. Mojsije tada zamoli
Renik s\'etske mitologije 337
Alaha da dopusti ljudima da umiru ranije, te ovaj n al oi
Azrai l u da se postara da svi umiru posle ezdeset ili
sedamdeset godin a ivota .
Coede
Kulturni junak n aroda Nupe. D oavi na presto n akon to
je ubio strica, princ Coede proiri granice kraljevstva Nu
pe, a podanicima pokaza osnove raznih vetina. N aui ih
da obrauju metal i prave kanue. U druge legendarne
novi ne spadali su uvoenje braka i rtvenih obreda.
ijuta
B ukvalno znai " veliki l uk na nebesima". Vrhovno boan
stvo n a roda Tumbuka u Malaviju. Katkad s e pominje i
kao Mulengi, "tvorac". ijuta je m oan bog, samostvoren i
sveznajui. Uz to je i Mvenko, "vlasnik svega", i Vam
tatakuja, "veni". Iznad svega, ij uta je bog kie, pomaga
naroda koji esto strada od sue.
uku
Doslovno, veliki duh " . Vrhovno boanstvo naroda Ibo u
"
istonoj Nigeriji . uku je "prvi veli ki uzrok". On je i (i
neke, "tvorac" . Narod lbo smatra da je on sutinski dobar
i da od njega moe doi samo dobro. Poreklo smrti ob
janjava se mitom o vesniku. lednom je uku ljudima
poslao psa s porukom da telo preminulog treba da lei na
zemlj i p osuto pepelom te e mrtvac oiveti. Psa su zadrali
glad i u mor te uku posla ovcu sa istom porukom. l ovca
se zaustavi na putu da b i jela, a po p rispeu nije se vie
seala rei poruke koju je p renosila pa ljudima ree da le
treba p okopati u zemlju. Kada je pas stigao s p ravom
porukom, nisu mu verovali. Reeno nam je da p okopamo
"
mrtvaca", rekli su pripadnici naroda Ibo, "i to smo ve
uradil i . " Tako je smrt n astala na zemlji .
. Pojedino drvee p osveeno je ukuu. Ponude i rtve
p ri n ose se u gajevim a i ispod drvea u dvoritima. Pomo
338 Afrika
se trai i od Ale, boginje zemlje i keri ukuove. Kao i
njegovi zapadnoafriki susedi, n arod I b o pokuava da
umilostivi p retke i druge duhove.
Dok
Bukvalno znai " tvorac " . B og plemena Alura iz Ugande i
Zaira. Poznat je i kao Dok Odudu, " bog raanja " . Aluri
veruju da je svet ispunjen duhovima, dak, i da im se preci
objavljuju u zmijskom obliju ili u kamenim gromadama.
Doku se rtvuju crne koze, naroito kada je Alurima
p otreb n a kia.
Duok
Bog iluka, plemena k oje n aseljava gornji tok Nila. U
ilukoj kosmologiji svet p redstavljaju dve boanske vek
ne, apune nebo i zemlja razdvojeni velikom rekom Ni
- znai smrt, a p obeda nad njim moe da znai sticanje
lom. Duok je sveprisutno boanstvo s mnotvom lica. On
je i l ucim a podario stoku , p roso i ribu za ishranu, a jo
uvek dahom daruje i odrava ivot. T akoe " podie"
bolesne.
i luci obino zazivaju pol ulegendarnog kralja Njikanga
kao posrednika kada se u molitvi obraaju Duoku. Nji
kang je moda oitovanje vrhovnog boanstva na zemalj
skoj vek n i . I zgleda da je drutvo utemelji o taj predak, za
koga se n ikada ne kae da je umro. Nji kang se ili " uspeo "
ili " pretvorio u vetar". Po predanju, njegovi naslednici,
potonji stanari " boanskog p restola", n astavili su njegovu
misiju, potpomaganje ljudskog drutva. i luci svoga kralja
n azivaju "bojim detetom ", " poslednji m od boga roe
nim" i " odrazom predak a " .
En-kaj
" -ej ibib umalo n i.i e bio poraen poto ga je Ga-gorib pro
B ukvalno, " nebo . Bog kie kod Masaja u istonoj Africi.
En-kaj, odaljeno boanstvo, jeste Parsaj, " oboavani", i
Emajian, " blagosiljalac " . U svojim obredima nomadski
Masaj i koriste travu.
Renik svetske mitologije 339
Gu
Nebeski kova u mitologiji n aroda Fon . Drugog dana stva
ranja Mavu-Lisa, tvorako boanstvo, posla Gua da zemlju
uini p ogodnom za ivot ljudi , i on " taj posao n ikada n ije
n apustio". Po drugoj verziji, Gu je arobno oruje koje
Mavu dade Lisi, rekavi mu da ode na zemlju, raskri
ume i pokae ljudskim biima kako da od metala prave
orue .
Haj-uri
udovite kojeg se veoma plae Hoten toti. Jednonog, jed
noruk, samo s jednim bokom i polunevidljiv, zauujue
ustri H aj-uri p reskae preko ipraja u p otrazi za ljud
skim plenom. Tikdoe, pakosn i patuljak iz Zulu tradicije,
ima slinu grau tela i uiva da se bori p rotiv ljudi. Poraz
arob nih moi jer e Tikdoe pobedniku ponuditi da mu
pokae " mnotvo maija ".
Hejici-ejibib
Legendarni j u n ak H otentota. S i n krave i nekakve udo
tvorne trave, koju je ta krava p ojela, Hejici-ejibib jc veliki
volebnik, zatitnik lovaca i nenadmaan borac. Samo je
on mogao osloboditi Hotentote udovinog Ga-goriba,
" obaljivaa " . To stvorenje imalo je obiaj da sedi na ivici
vel ike jame i izaziva prolazni ke da b acaju kamenje na
njega. Kamen bi se uvek odbio od G a-goriba i usmrtio
onoga koj i ga je bacio te bi ovaj zavrio u grabi. Kada se
Hej ici-ejibib p riblii Ga-gorib u , on odbi da hitne kamen
sve dok ne uspe da odvrati p ogled udovita u stranu.
Tada udari Ga-goriba ispod u h a i strovali ga u njegovu
vlastitu zamku. Po drugoj verziji p rie o toj borbi, Hejici
gonio oko jame sve dok se Hejici -ejibib ne pokliznu i upa
de u nju. I ako se iz nje izvukao, junaku ne bee lako. Us
peo je da gurne Ga-goriba u j a m u tek p osle dugog rvanja .
340 Afrika
Prema l egendi, Hejici -ejibib je ginuo m nogo puta, posle
ega b i sam sebe vaskrsavao - svuda po zemlji Hoten tota
nalaze se njegove kamene mogile.
Holavaka
Mitska p tica koju je bog poslao pripadnicima naroda Gala
u Etiopiji kako ne bi umirali. Holavaka je ljudima trebalo
d a kae da svuku vlastitu kou kada ustanove da su ostarili
i oslabili i tako ponovo postan u mladi. Na putu ptica naie
n a zmiju koja je jela ivotinjsku crkotinu. Holavaka obea
zmiji da e joj dozvoliti da saslua poruku ako podeli s
njom leinu. I tako Holavaka izmeni znaenje poruke te
nie: " ovek e umreti kada ostari, ali <;5e zmija promeniti
kou i podml aditi se". I tako i bi.
Honvum
Vrhovni duh u verovanju Pigmeja. "U poetku bee bog.
D a n as je bog. Sutra e biti bog. " Bezoblian i vean, Hon
vum se s ljudima sree ' preko ivotinjskog posrednika,
obino k a meleona. Nakon stvaranja sveta, Honvum je na
zemlju s neba spustio prve ljude, Pigmeje. Takoe je te
primitivne lovce i skupljae plodova snabdeo bogatim
biljnim i ivotinjskim svetom e kvatorijaInih uma. Ob
n aVljanj e sunca predstavlja Honvumov noni zadatak. U
svoju vreu skuplja krhoti ne zvezda i n aramke tih krhotina
baca na sunce kako bi se ujutro p onovo podiglo u svom
p rvobitnom sjaju.
H uzvane
Luvedu, j uno Bantu pleme koje ivi u severoistonom
Transvalu, pokazuje jedinstven u ravnodunost p rema
kosmolokim spekulacijama. Mada svog boga Huzvanea
Luvedu n azivaju " tvorcem " i kau da je, stvorivi oveka,
ostavio otiske stopala na sten ama koje jo behu meke,
oigl e d n a odaljenost ostatka stvoren og sveta od njihovog
svakodnev nog ivota onemoguava ispredanje legendi.
Renik svetske mitologije 341
Narod Luvedu n a.lvlse je zaokup ljen sadanjim ustroj
stvom p ri rode, kojom, k ako veruju, upravlja njihova vlas
tita boanska " kraljica. Sloe ni obred okruuje tu osobu
"
ne bi li je zatitio od zlih uticaja i sauvao snagu njenih
arolija . Tvrdi se da su znaci kraljiin e krepkosti otpornost
na bolesti i delotvornost njenih maija za zazivanje kie.
Ljudi se jo sa uasom seaju godin a koje su n astupile
posle smrti kraljice Madudi Druge 1 894. Plemensku
zemlju opustoili su sua, skakavci, glad i boletine. Sva
stoka je skapala, a umrla je i gotovo trein a stanovnitva.
Smrt kraljice, objanjavaju pripadnici naroda Luvedu,
stvar je njene line volje.
Imana
Bukvalno, " svemoni". B o g n aroda B a njarvanda iz Ru
ande, oblasti koju Evropljani nisu posetili sve do 1 894. To
gusto n aseljeno kraljevstvo sauvalo j e svoju drevnu mito
logiju netaknutu sve donedavno. Za njegove poda n i ke
" nevidljivi svet je stran a stvarnost". Jedan njegov deo n a
ziva se iduru i nalazi se iznad stene koja p redstavlja nebo
koje vidimo. I znad tla je drugi deo, p oznat kao ikuzimu.
Trospratna vaseljena naroda B a njarvanda izgleda da pola
ko stari , izopauje se i troi . Potpuno b i propala bez po
moi I mane, tvorca i odravaoca svetskog reda.
Imana "jedini zna sve " . O n je Hategekiman a , "jedini
vladar"; Haakimana, onaj koj i smilja " ; Habjarimana,
"
"jedin i davalac dece"; N dagidimana, " zatitnik p oseda "; i
B igirimana, "vlasni k svega " . ZamiIja n kao mona osoba,
I mana ima " veoma dugake ruke", a n a l azi se i na " stra
nim mestima", mada se njegov uticaj uvek smatra blago
tvornim za ljudska bia. On je dalek izvor svih darova.
Legenda, meutim, upuuje na mnogo delatniji vid tog
boga. Jednom je neki ovek pozajmio pasulj od razliitih
ljudi. Kada su mu trail i da plati pozajmljeno, on je uvek
uspevao da izvrda. Ali S mrt, jedan o d p overilaca, uporno
je traila od njega da p lati dug, te b i se i doepala tog o
veka da se Imana nije umeao i spasao ga. Izgleda da bog
342 Afrika
n ije toliko p rogledao oveku kroz prste zbog njegovog
ponaanja koliko je odgovorio na zazivanje svog svetog
Imena.
Imana p ostoji nap oredo sa Smru. U p oetku je lovio
Smrt, divlju zver. Naredio je ljudima da ostanu kod kue
k a ko njegov pien ne bi imao gde da se sakrije. Kada se
neka starica zaputi u umarak gde su rasle b anane, Smrt
zatrai nje n u zatitu te je ova sakri pod suknju. Da b i je
kaznio, I mana odl ui da Smrt ostane s ljudima. I drugi mit
o gub i tk u besmrtnosti svaljuje krivicu na enu. ee tako
neka p orodica koju su inili m u, ena i svekrva. Zena nije
nimalo volela svekrvu i oseti olakanje kada ova preminu i
b i sahranjena. Tri dana posle pokopa ona poseti grob i
ustanovi da je p u n pukotina, kao da e pokojnica svakoga
asa ustati iz njega. Vrativi se s tekim tukom, poe da
"
udara nji me po ze mlji, viui: " Ostani mrtva ! Isto se po
novilo sledea dva dana, ali p osle toga en a ne nae vie
p u koti na. S naga pokojnice bee iscrpljena. Mada je to
oduevil o enu, zbog njenih p ostupaka ljudi zauvek iz
gubie mo oivljavanja.
Narod B a njarvanda veruje da su duhovi mrtvih, bazi
m u, sumorni i nep rijatni. I dok se bazimu ponekad vra
aju u ovaj svet, pon ovo obil azei mesta gde su iveli,
vein a ostaje u ikuzimuu. Gataoci, bapfumu, nude odre
enu zatitu od pokojnika tumaei Imaninu volju i tako
u kazujui na n ajmudriji pravac delovanja. S druge strane,
arobnjaci, barozi, potajno su u doslu h u s duhovima
mrtvih , bazimu. K ida te vece otkriju, obino ih ubijaju.
Stanovnici idurua, skrivene zemlje na nebu, del uju manje
strano i p o svemu sudei m a nje su vana b oanstva.
! terter
Praiskonski b izon u kabilskoj mitologiji. Kabili iz Alira
sauval i su u svojim legendama poneto od drevnih pred
s tava b erberskih n aroda, koji su b i l i na vrhuncu razvoja
p re arapskog osvajanja (643-700).
Reni k svetske mitologije 343
U p oetku su n a zemlji iveli b izon !terter i junica
Tamuac. Oboje su doli s mran og mesta pod zemljom
zvanog Tlam, gde vie nisu hteli da se vrate. Aimi, njihov
sin junac, pobee i dospe u selo koje behu izgradili p rvi
ljudi. Kada seljaci pokuae da ga uhvate, on pouri natrag
roditeljima. U meuvremenu neki mudar mrav p riao je
ljudi m a o juncu, a Aimiju govorio o drugim ivotinjama.
I ako m rav predloi da b i bilo bolje za ivotinju da slui
oveku, koji moe da otera grabljivce i obezbedi obilje
hrane, j u n ac ne htede da poslua njegov savet. Umesto to
ga vrati se kui, sp ari se s majkom i tek roenom sestrom
te progna oca.
I tako je ! terter l utao brdima. Nije mogao da zaboravi
kravu Tamuac. Kad god bi je se setio, seme bi mu poteklo
u jedn u p ri rodnu udub in u u steni. Od tog semen a sunce
stvori d ivlja - najpre gazele - kojoj ! terter bee majka.
Sve divlje zveri sveta, osim lava, proistekoe iz te udubine.
Prvi lav, pripovedaju Kabili, bio je nekakav ljudoderski
n astrojen ovek.
Kaang
I l i K a n g , Kanj, K o , Tora. Tvorako boanstvo u buman
skoj mitologiji , odaljeni bog neba. Po predanju, Kaang je
nai n i o sve to postoj i , ali je n aiao na takvo suprot
stavljanje u svetu da ga je n apustio. Na sprenim obodima
p ustinje Kalahari, surove p ostojbine l utalakih b uman
skih skupina, kia pada veoma retko, a kad pada, to su
iznenadne provale oblaka praene jakim vetrom. Kada se
to desi , B umani kau da je Kaang " bog kie, vetra i da
"
h a . I n a e ga smatraju nevidljivim duhom prirodnih poja
va, koj i se naroito ispoljava u kagenu, bogomoljki, ili
ngou, gusenici . Odnos Kaanga i I Kagena, duha bogo
moljke, teko je razjasniti , ali izgleda da je ovaj p rvi " veliki
"
arobnjak ija snaga lei u jednom n aroitom zubu .
K a anga je razdraila nepokornost p rvih ljudi koje bee
stvori o . Zato je na zemlj u poslao razaranje i smrt, sklonivi
vlastiti dom na vrh neba. oveanstvo bee nezahvalno
344 Afrika
uprkos p risustvu Kaangovih vlastitih sinova, Kogaza i
Gevija. Ta boanstva sioe s neba da postanu poglavice.
Nainie tapove za kopanje sa otri m kamenim vrcima i
pokazae ljudima kako da pomou njih kopaju korenje.
Kaangova ki udala se za zmijca te se otada zmije nazivaju
" bogova koji ive na nebu, kao to je p rvi kralj otac Iju ? i
" Kaangovim narodom .
Kaangove pustolovine i podvizi ine osnovni ciklus
bumanske mitol ogije. lednom ga je progutao ljudoder, a
zatim ga povratio. Drugom prilikom ga je usmrtilo trnje.
Mravi ga sveg oglodae, ali taj umi rui i vaskrsavajui bog
sakupi svoje kosti i oive. Kaang je, kau Bumani, stvorio
mesec od stare cipele.
Glavni neprijatelj tvorakog boanstva jeste Gauna, ili
Gava, ili G avama, voa duhova pokojnika. Mada slabiji
od svog suparnika, Gauna pokuava da razori njegovo
delo i kinji ljude i ivotinje. To nenavidno boanstvo ve
rovatno je poteklo iz panteona nekog neprijateljski ras
poloenog naroda. Ali pokojnici kod Bumana i sami
igraju znaajnu ravu ulogu u ovosvetskim poslovima.
Duhovi obitavaju u tamnom podzemnom svetu odakle
nastoje da pobegnu. Grobovi se smatraju opasnim mesti
ma zato to pokojnici imaju zlosrenu elju da ive povuku
sa sobom u donji svet. I zgleda da se ti zloudni preci oslo
baaju krenjem tabuua. Pravilnim ponaanjem Bumani
mogu da izbegnu gnev Kaanga i mrtvih . Postoje, meutim,
zajedniki obredi, poput plesa za isterivanje duhova, koji
se mogu koristiti kao odbrana od Gaune.
Kalu m b a
Prema narodu Luba iz Zaira, tvoraki b o g Kalumha znao
je da e ivot i Smrt uskoro pose Eiti oveanstvo. Zato na
redi kozi i psu da p aze na put i Zivotu dozvole da proe,
ali ne i S mrti. ivotinje se posvaae te koza ostavi psa na
dunosti. Smrt, " zamotana u tkaninu od trave, privezana
za motku, kao za sahranu " , bezbedno proe pored us
nulog psa. Ali sutradan, kada je koza bila na dunosti,
pojavi se ivot i koza ga grekom uhvati.
Reni k svetske mitologije 345
Katonda
Bukvalno, "tvorac" . Ganda, istonoafriko pleme s jakom
monarhistikom tradicijom , o vlasti svog vrhovnog bo
anstva razmilja u okviri ma kulta predaka. On je otac
. .
koji ive na zemlji. Taj narod veruje u snaan uticaj m tvI
na ive, starajui se da se duhovi vetaca, samoubica I
nenormalno renih ne vraaju da don ose nevolje. Du
hove preanjih vladara i znaajnih ljudi , za koje ponekad
misle da su utelovljeni u ivotinjama, smatraju duhovima
zatitnicima. Sloeni obredi vezuju se za kult mrtvih kra
ljeva, dok se obinim precima nude pivo i toplina.
.
Katonda je Lisodene, " veliko oko " na . nebu. On .le Ka
gingo, " gospodar ivota " ; Sevanak , " ve?" i " ; ugaha,
" .
" darovatelj ; Sebintu, "gospodar SVIh stvan ; NJIllIgulu,
"
" gospodar neba " ; Namuginga, " oblikovalac ; Sevaunak ,
" "
" samilosnik ; Guludene, "div ; i Namuge reka, "dodeljl
va" .
Gande tvrde da Katonda " spasava muenike po sop
stvenoj volji " . On je konan i sudija, mada svoju volju
moe da izrazi preko postupaka bogova i ljudi . Katonda
prirodnim svetom upravlja p reko p i rodnih duhova
?
ba/ubaa/e. Ima ih vie od pedeset; neki su obogotvorel1l
junaci, a drugi prosto person i fikacije pri odnih pojava i
ljudskih delatnosti. Valumbe je smrt, a Klbuka r t. Posle
smrti svaki duh poseuje Valumbeov podzeml1l svet, a
potom se vraa na plemensko groblje, gde se pokapa le.
Sve donedavn o narod Ganda je i mao veoma razvijeno sve
tenstvo za svoje bogove, a u mnogim hramovima posto
j al a su proroita. Ako bi en a medijum bila g asno!?ovor
n ica boanstva, smatrana je svetom nevestom I osta.1ala bl
kreposna do kraja ivota.
Kazikamuntu
B u kvalno znai "oveji koren " . Prvo ljudsko bie u mito
logiji naroda B njarvanda. Stvorio ga je I mana, vrhovni
 346 Afrika
bog; i mao je m notvo dece, ali sukobi izbie izmeu
njegovih si nova. Njihovim p rvobitnim nesporazumi ma, po
predanju tog naroda, objanjava se podela ljudi na raz
lii ta plemena.
K in t u
Polulcge ndarni kralj Ugande . Besmrtni Kintu i m ao je
obiaj da poseuje Katondu, vrhovno boanstvo, kako bi
m u podnosio izvetaje o svom radu na zemlji . Ti sastanci
odravali su se na nekom b rdu . .Jednoga dana Katonda
ree kralju da ga vie ne poseuje . Takoe poveri Kintuu
vreu od koje ovaj n ije smeo d a se odvaja i koju niko
drugi n ije smeo da dodi rne. Pod uticajem jakog pia Kintu
zaboravi Katondi na uputstva, ode n a brdo i tamo ostavi
vreu. S rditi Katonda lii ga besmrtnosti te posla boletine
i s mrt u Ugandu.
Kvot
Vel i ki duh plemena Nuer, koje ivi u junom Sudanu.
Kvot, njihov bog, nema n i oblik ni stalno boravite, ali se
oituje u prirodnim pojavama. N a rod Nuer veruje da je
Kvot milosrdan i da poteuje si romahe i nesrenike. Svet
je n astao kao izraz njegove volje a odrava ga njegova
delatnost. Za Kvota, kao pravino boanstvo, kae se da
" pre ili k asnije" kanjava zle.
Lebe
Prema dogonskoj tradicij i , Lebe je bio prvi predak koji je
umro. D ogoni zapravo i maju dve vrste predaka: one koji
su iveli p re nego to je smrt ul a u svet ljudi i koji su stoga
b i l i i ostali besmrtni, i one koji su iveli posle dolaska
s mrti i zato bili smrtni. Lebe je bio veoma, veoma star te
zatrai od Ame, vrhovnog b oanstva, da ga oslobodi nje
govog istroenog tela. Tako i umre, ali njegovi roaci, mi
slei da spava, pokuae da ga p robude. Kada telo p oe da
m u se raspada, oni ga postavie u otvor koji behu iskopali
Renik svetske mitologije 347
u zemlji . M nogo godin a docnije Dogoni odluie da se p re
sele u drugu zemlju i ponesu Lebeove kosti sa sobom. Ka
da otvorie grob, naoe zmiju umesto njegovih ostataka.
Poto ih je zmija sledila na putu, bili su sigurni da je to bio
Lebe, prvi ivi mrtvac.
Le-ejo
Veliki predak Masaja. Je dnoga dana Le-ejo dozna da ako
bi neko dete umrlo, on, b acajui le, treba da kae: " o
vee, umri i vrati se. Mesee , umri i ostani daleko. " Potom
zaista umre neko dete, ali Le-ejo, bacivi le, ree: " o
vee , u mri i osta n i daleko. Mesee, umri i vrati se. " Sle-
.
dee dete koje je umrlo bilo je njegovo sopstven o . O n
pokua da izgovori p rave i ni, a l i uvide da je izgubi o mo
da oivi dete. Mesec, a ne ovek, zadra sposobnost vra
anja.
Leza
Prema n arodu Kaonde s juga Afrike, vrhovno boanstvo
Leza pozvalo je p ticu medojeda i dalo joj tri tikve zatvo
rene sa oba kraja. Medojed je trebalo da odnese te plo
dove prvim ljudskim bii ma i kae im da mogu otvoriti dve
tikve u kojima je bilo semenje. Treu tikvu nisu smeli da
otvore sve dok sam Leza ne bi siao na zemlju i dao im
uputstva vezana za njen sadraj . Na svom p utu, meuti m,
medojed ne mogae da savl ada znatielju te otvori tikve . l
dok su dve sadravale obeano semenje, u treoj behu
smrt, bolest, svakojaki grabljivci i opasni gmizavci . N i me
dojed ni Leza nisu mogli p ohvatati ta neprijatna stvorenja
pa su ljudi morali da izgrade kolibe i sklonita kako bi se
zatitili.
Mavu-Lisa
Boanstvo n aroda Fon , ratnika iz D a ho meja. B urna po
vest kraljevstva Fon , njegovi porazi i p obede, ogleda se u
sloenoj p ri rodi fonskog panteona. T aj n arod je preuzi-

348 Afrika
mao bogove od poraenih plemena kako bi obezbedi o
sebi njihovu bl agonaklonost, a i povremena prisvajanja
stran ih dinastija dovodila su do znaajnih promena u
? O%otovanju, Dvojno boanstvo Mavu-Lisa, npr., poteklo
Je IZ Ade u zapadnom Dahomeju.
M a a se Mavu-Lisa smatra tvorakim boanstvom, pri
. Prilikom veridbe mladi p a rovi prinose darove veno bud
p adl1lcl naroda Fon ponekad kau da je p re Mavu-Lise
postojao drugi bog. To bee Nana Buluku, androgino bo
anstvo i rod itelj dvojnog tvorca. Na poetku sadanjeg
sveta, medutIm, , narod Fon priznaje postojanje samo
Mavu-Lisi i vodUJlna, njenoj/njegovoj deci - bogovima ne
ba i bogovima zemlje. Izgleda da je to dvojno boanstvo
" stvorilo", " obli kovalo" i " uredilo" svet koristei za to ve
postojeu gradu.
Mavu je ensko, a Lisa muko. Oni su ksokso, blizan
"
ci", a njihovo jedinstvo smatra se temeljem svetskog po
r tka. T ? shvatanje ima paralele u drugim mitologijama. U
k n skoJ , praiskonska ena, Taj Juan, ponekad je obje
dll1Javala muki .j ang i enski jin - dve meuzavisne sile
koje odravaju kosrnos. Kod Zunji Indijanaca u Severnoj
m rici , Avonavi lona, tvorac i odravalac sveta, ujedno j
I on l ona. Narod Fon poistoveuje Mavu s mesecom, noi,
plodnou, materinstvom, blagou, pratanjem, odmorom
i radou, a Lisu povezuje sa suncem, danom, vrelinom,
radom, moi, ratom, snagom i vrstinom.
U fonsko.j kosrnologiji zemlja pl uta po vodi, podzem
n om izvoru kia i potoka. Nad ze mljom, kao po un utra
njoj povrini tikve, krue nebeska tela. Zmijska mo, Da,
sin boanskog p ara, pomae u ureivanju tog sveta. Kao
zmija, on pre ima dvojnu prirodu nego ensko-muku li
n ost. Kada se p ojavi u dugi, " mukarac je crveni deo a
ena plavi". Nad zemljom Da i ma 3500 kalemova, ksa;a
-ksa, i isto toliko ispod nje. Oni zajedno podupiru Mavu-
-LISIl1 svet. Moglo bi se rei da je u ovom kosrnikom
odnosu Mavu-Lisa misao a Da delovanje . Naravno, i drugi
vodu igraju ulogu u vladanj u svetom: nebo je pod upra
vom androginog Hejvosoa, "groma"; zemlja je odana dvoj-
Renik svetske mitologije 349
nom b oanstvu Sakp ati, ije su uasno oruje boginje
(bolest); more i vode su posed Agbe-Naetea, b lizanaca
' suprotnog pola; a Age raspolae besplodnim p ustarama.
Na odjeke Da Aido Hvedoa, kosrnike zmije, moe se
naii na Haitiju i u Surinamu. Na Haitiju se veoma pazi da
se nikada ne izazove gnev ili ljubomora tog boanstva .
noj velikoj zmiji.
Mvam b u
Prema plemenu Abalujija iz Kenije, p rvi ljudski par,
Mvamb u i Sela, iveli su u kui koja je stajala na stub0-
vima, odignuta od zemlje. Uvek su pazili da povuku lestve
za sobom jer su udovita, amanani, vrebala na zemlji. Ku
a na stubovima, umanjena verzija nebeskog doma koju je
tvoraki bog Vele sagradio za sebe, ostala je Mvambuu i
Seli, ali su se njihova deca sp ustila n a tlo i poela da
naseljavaju zemlju.
Mvueci
U mitologiji plemena Makoni iz Zimbabvea, p rvobitni
ovek i mesec. Bog neba Maori stvorio je Mvuecija, dao
mu rog isp unjen ngoninim uljem i ostavio ga da ivi na
dnu jezera, ali je Mvueci traio da se preseli na zemlju.
Kada otkri da je zemlja p usta, bez trave, grmlja, drvea i
ivotinja, Mvueci gorko zajeca. " Pokuavao sam da te upo
zorim", ree Maori. " Kre nuo si putem na ijem e kraju
umreti. Ali dau ti jednu od tvog roda na dve godine."
Tako je stvorena Masasi, devojka i zvezda Danica. Njoj
dade kresivo. Uz pomo Mvuecijevog roga s n ol1inim
uljem, Masasi rodi trave, grmlje i visoko drvee. Ziveli su
u izobi lju sve dok ne doe vreme da ga Masasi napusti.
Mvueci bee toliko tuan da Maori odlui da mu da drugu
enu, Zvala se Morongo, zvezda Veernjaa. Iz njihovog
braka p roistekoe kokoke, ovce, koze, krave i deca. Mada
mu je Maori najavio skoru smrt, up ozorivi ga da ne pravi
350 Afri ka
vie potomaka, Mvueci je i dalje spavao s Morongo. Ona
tada rodi l avove, leoparde, zmije i korpije. Morongo kas
nije zavole zmijea, a Mvueci se posveti keri ma. Ali jed
noga dana on napastvova Morongo te ga zmijac ugrize.
Mvueci se razbole. Kia nije padala, biljke su ve nule, po
toci sahnuli, ivotinje i ljudi umirali. Pomou "svetih koc
ki", hakata, Mvuecijeva deca saznae da e im se otac
vratiti u praiskonsko jezero. Zadavie Mvuecija, sahranie
ga i odabrae sebi novog kralja. Kasnije je Morongo
sahranjena b l izu njegovog groba.
To je mit o razvoju sveta. Ngonino ulje je mona tvar,
povezana s munjom, ivodajnom varnicom. U drugoj le
gendi naroda Makoni govori se o tome kako je kralj
odlomio meseeve rogove. Odmah se pojavie novi rogovi,
ali su oveanstvu ostala dva tajanstvena roga napunjena
ngoninim uljem. Mvueci je n astavio putem ka smrti, poput
povreenog meseca, ostavivi deci da paze na svet.
Moke\e-Mbembe
Mitska ivotinja o kojoj su izvetavali prvi evropski pose
tioci zapadne Afrike. Velii ne slona, Mokele-Mbembe je
i mao dugaak vrat, jedan rog ili zub, kao i sn aan zmijski
rep . Mada je napadao brodie i obitavao u morski m pe
inama, prialo se da se hrani biljem.
Mukuru
Odaljeni bog neba naroda Herero iz jugozapadne Afrike.
M ukuru je " sam-samcat", bez roditelja ili pratilaca. To je
dobrohotno boanstvo, koje svoju blagost pokazuje ivo
daj nom kiom, isceljujui bolesne i pomaui starci ma.
ak se i smrt smatra blagonaklonim inom - pozivanjem
b ojih stvorova kui . Poto Mukuru " in i samo dobro",
kako tvrdi narod Herero, " ne prinosimo mu rtve" . To
znai da su rtve nepotreban ukras svetenikog kulta.
Renik svetske mitologije 351
Mulungu
Bog naroda Njamvezi iz Tanzanije . .Po pre anju, . do u
lungua se ne moe doi neposredI11m o ozavalJ.em.
obraanje s nji m odvija se preko posredI11ka - h 1Jer rh1Je
svetenika - pri emu najvei deo ovean tva. ostaje n
dnu dugake lestvice. Usamljenou prvih ljudi m glo bl
se objasn iti njihovo odbacivanje eliks.i a besmrtnostI . P a
ena smatrala je da e ih smrt vratiti svetu duhova. l a
ideja pojavljuj se i drugde na jugu A!ike, gde e prt
postavlj a da su se da1ekovidi lju.di uplailI. pre.nase\.) en stl
stoga p ozdravili dolazak smrh kako bl " lJudski S.ll1,?VI
mogli biti primljen i na nebo putem telesnog raspadanja .
. Njamvezi veruju u udovinog duha zla naoruanog .ku
tijan';a s bolestima i nesreama. o bie u :u ama dr1
kosu smrti . Mulungua ne smatraj u ravnodusl1lm. On Je
Kub e , onaj koji grli sve". Pre b i se moglo e i da,.i e uda
"
ljen , Lim i , " sunce". Jo jedno njegovo zvanje Je LIkubala,
" broja svakog koraka".
Nda m b i
Tvorako boanstvo naroda Lele. Njegov najvei dar, po
sle ivota samoga, jeste tropska uma - "mona kua". To
je izvor svega dobroga i suprotnost sasuenim sav na ma.
.
N dambi "poseduje ljude", titi ih i nare J e lin, :e
.
ispravlja nepravde. I umske ivotinje su pod bozJo I? vl s
u mada su narodu Lele date kao hrana. DuhOVI, mll1-
geh e, takoe zavise od Ndambij a. ive duboko u ul.ni i
utiu n a plodnost ena i ulov mukaraca. arobnJac se
upoljavaju kako b i se izalo na kraj s udljivim duhovllna
mingehe.
. Ngevo
Bog p lemena Mende iz Sijera Leonea. Poznat je i pod,
kako se ini, mnogo starijim imenom - Leve, ,, zvieni :'.
Narod Mende o svojim obiajima kae sledee: ,,1 0 nam .le
Leve davno dao." Kao Ngevo, bog neba je odvojen od
352 Afrika
ljudskih p oslova, mada se veruje da mu se snaga nepo
sredno oituje u prirodnim p ojavama. Tako on alje kiu
da mu p adne n a "enu " , zemlju. I zmeu Ngeva i ove
anstva n a l aze se duhovi - predaki duhovi i demoni,
dJinjinga. Ovi potonji povezan i su s rekama, umama i
stenjem, a kult prvih treba da olaka sporazumevanje
izmeu ljudi i boga neba.
Posle obreda {indjamej: p relaska preko vode", dua
" B ukval n o znai "svetlilac " . To je vrhovno boanstvo u
pokoj n i k a stie do ze mlje mrtvih . Na tom putu, pokojniku
pomau p redmeti poloeni u grob, koji se n aziva " kuom"
jer n a drugoj strani " duhovi oekuju da od pridolice
" svetla"; Amosu, darovalac kie " ; Amaomee, ,.davalac
pri me p oklone. Odrei nekome pogrebne obrede znai
osuditi njegov duh da ostane na zemlji a sebe izloiti p ro
ganjanju tim istim duhom. Prema plemenu Mende, zemlJa
mrtvih veoma je nalik svetu ivih. Ne postoji strah od
p redaka, k oj i se u snovi ma esto pojavljuju kao gl asnici ,
donosei rei upozorenja ili savete. Tako se moe ispo
stavi ti da se bolest u porodici pojavi l a zato to neko nije
" nahra n i o" odreenog pretka. Precima se p rinose piri n a,
kokoi i duvan. Tokom van i h dana, kao to su dani setve ,
n arod Mende prinosi rtve p redaki m duhovima, ija je
pomo neophodna za obezbeivanje visokih prinosa.
I umiloavanje demona d}in.linga sledi ustaljen obra
zac. Pri mer za to bila bi rtva koja se prinosi " gnevnom "
duhu reke koja redovno plavi svoje obale tokom jesenjih
kia. Demoni poprimaju razl ii ta telesna oblija: {ingoi se
pojavlj uju kao predivne ene meke bele puti i obino su
dobrohotni; ndogbodusu i, beli ljudi dugake bele brade,
skloni s u obcenjatvu, ali ih l ukav ovek moe nadmudriti
a sebi pribaviti znaajne darove. Narod Mende veruje da
je potre b n a drskost pri saobraanju s dJin}ingama. I li e
ovek p reuzeti vlast nad demonima ili oni nad njim.
Pomou svoje magije, ha/e, pripadnici naroda Mende
zazivaju p omo d.;injinga kao i Nvega. Postoji, meutim,
zanimljiv mit kojim se objanjava odaljenost boga neba. U
p oetku o n ljudima porui da dou kod njega za sve to i m
b ude potrebno. Ali o n i s u tako esto dolazil i d a Nvego
Renik svetske mitologije 353
ree sebi : " Ako ostanem blizu ovih ljudi, izmorie me
svojim molbama. " Stoga on sebi napravi drugi dom daleko
od njih , i dok su spavali uputi se tamo. Od tada Nvego nije
n aputao svoja stvorenja, ali je oveanstvo p rimorao da
manje zavisi od njega.
Njame
akanskoj mitologiji. Njame se zove i Nana Nja nkopon,
"deda Njame koji je jedini vel i k"; Amovija, " da rovatelj
"
dovoljnosti "; B rekjiri hun uade, " sveznalac ili svevidelac";
Abomubuvafre, " uteitelj"; Njamanekose, "okrepitelj ";
Nana, "veliki p redak"; i Borebore, .,tvorac graditelj".
Vean i bez premca, Njame je bog kojem se ljudi s
punim poverenjem mogu obratiti u vreme patnji i nevolja.
Akani n aglaavaj u odanost svog boga. U zaslugu mu pri
p isuju i to to je ivot stvore nji ma uinio radosnim. On
"oveku otvara elju za ivotom, in i ivot vrednim iv
ljenj a . "
Nomo
Uzor stvaranja u dogonskoj kosrnologiji. I zgleda da je
vrhovn i bog Ama stvorio kosrniko jaje, koje se podelilo
na dve blizanake posteljice, od kojih je svaka sadravala
par blizanakih nomaa, ispolje nja boanske prirode. Ti
boji sinovi, posle dvadesetogodinje stvaralake i n kuba
cije, upustie se u svetske poslove kao to su poljoprivreda
i ratovanje. Razvoj svake osobe u skladu je s temeljnim
n aelom nomoa. Zato je novoroene glava nomoa, mlad
p astir p redstavlja njegove grudi, verenik stopala, mla
doenja ruke, a p ri uvoenju u zrelost ovek postaje " pot
p u n i n omo". Iz nekog nepoznatog razloga Dogoni kau da
je poetak stvaranj a b i l a zvezda koja se okree oko
"
S irijusa", navodei kao dokaz za to njenu tein u, otealost
"
klice svih stvari . Kod naroda Fon, takoe iz zapadne
"
354 Afrika
Afrike, posto.ii slian mit o stvaranju u kojem Mavu, nji
hovom vrhovnom boanstvu, u ureivanju sveta pomae
Da, " p rvo stvoreno bie " . Da je postavio etiri stuba koji
podupiru nebo i izgradio vodene p uteve, a od vlastitog
izmeta n apravio je planine i metale n a zemlji.
Ntoro
Bukva l n o znai " duh " . Aanti veruju da svaka osoba pri
ma sunsum, " ego" , i kra, " ivotnu silu" . Oni misle i da
ovek svom detetu prenosi vlastiti n tora. U tom znaenju
sunsum i ntoro su sinonimi. kra bi se moglo govoriti kao
o deliu tvorakog boanstva koji ivi u svakom ljudskom
biu. Ne.kada je postojalo dvanaest odelitih ntoro grupa , a
za pripadn i ke svake od njih verovalo se da ispoljavaju
odreen e osobine. Pripadnost je podrazumevala p otova
nje odre e n i h tabua i upotrebu ustaljenih pozdrava . Da
n as su Aanti manje strogi u pogledu podela na n toro
grupe , a p oj a m nasleenog " duha " je i ndividualizovaniji.
Dvanaest tradicionalnih ntoro grupa ovako se opisuju:
vrsti, oveni, istaknuti, smeli, udni, mahniti, kreposni,
ratoborn i , veti, izbirIjivi , slobodoumni i plemen iti. U
jednom mitu objanjava se kako se pojavio bosomuru
"
ntoro, "istaknuti duh . Nekada davno , ovek i e na sioe
s neba, a isto uin i i piton, koji se n astani u reci Bosomuru.
Poto n is u oseali poudu niti posedovali znanje o raz
mnoavanju, mukarac i en a nisu imali dece. Jednoga
dana piton ih upita da li imaju potomaka, i kada mu ovi
rekoe d a nemaju, on im ree da e uiniti da ena zanese.
Poprska im trbuhe vodom i izgovori odreene rei, na
loivi im p otom da se vrate kui i legnu zajedno. Uskoro
im se rodie i p rva deca te uzee B osomuru za svoj ntoro,
tako da je svaki mukarac taj ntoro p renosio svojoj deci.
Zato oni koji p ripadaju toj grupi pokap aju mrtvog p itona
a ko nabasaj u n a njega.
Renik svetske mitologije 355
Nzambi
Bog n aroda B akongo iz Angole. Poistoveen sa suncem,
Nzambi je samoopstojan, svemoan i z na sve " . Pripadnici
"
n aroda B akongo kau: Niko ga n ije stvorio, nikoga nema
"
iznad njega. " Nzambi , udo n a d udima " , dobrostivo je
"
boanstvo, koje vodi rauna o siromahu" . Izgleda da je
"
taj bog neba susretljiv i prema n ajbednijim pripadn icim a
drutva. Nesposoban d a n anosi zlo i l i grei, on je p ravi
"
an i milosrdan " , vladar i odravatelj sveta, izvor dobrote.
Narod B akongo p ripisuje Nzambiju razlike meu lju
dima. Ne samo da Nzambi stvara p ojedince ve i m daje i
razliite u k use i osobine due. B akongo tvrde: O nome to
"
dolazi s neba ne moe se odupreti. " Po p redanju, postoji
poseba n odnos izmeu tvorakog b oanstva i oveka, to
se ponekad opisuje izrazom ovek je b oji ovek " .
"
Ogun
Bog gvoa i rata kod n aroda Joruba . Prema legendi,
prvobitno je bio lovac i preko p aukove n iti spustio se n a
movarnu p ustaru koja je p ostojala pre stvaranja zemlje.
Ogun je po p ri rodi surov, estok i straa n , ali ne i zao.
Zahteva estitost i odgovarajue p otovanje jer je ljudim a
podario duhovna orua - izvor bogatstva i p obede. U
prolosti su mu se prinosile ljudske rtve. Kovai su rt
vovali pse svakih petnaest dana, a n a njegovim godinjim
svetkovin ama ljudi su tri dana plesali i jeli pse.
Olorun
Doslovno znai posednik " . G l avni bog u p anteonu n aro
"
d a Joruba , koji sadri 1700 b oanstava. On je Olofin-O
run , gospodar nebesa " , kao i Olodumare, svemoni " i
" "
vrhovni " . Z a n arod Jorub a iz Nigerije taj bog neba
"
pronie u ljudska srca - vidi u n utranjost i spoljanjost
"
ovekovu " . Delatan u n ebeskim i zemaljskim p oslovima,
Olorun moe sve. Ljudima o moguava d a postignu svoje
ciljeve. Niko n ikada n ije video tog k ralja koji se ne moe
"
356 Afrika
p ronai ", ali on je svep risutan: mona, vena stena, ne
p romenljiva i pouzdana.
Olorun je stvorio vaseljenu, ustan ovio no i dan, uredio
godinja doba i utvrdio sudbi n u ljudi . Kad god n esrea
zadesi kakvog zlikovca , pripadnici naroda Joruba kau:
Pod b oji m je biem. " I smrt je njegovo delo. U p oetku
"
ljudi nisu umirali . Narastali b i do ogromne veliine, nakon
ega bi se smeuravali i postajali slabi starci. Zato to je po
svetu p uzalo mnotvo takvih staraca, ljudi se moljah u
Olorunu , itei da ih oslobodi dugog ivota, te tako starci
p oumree.
Kao i druge bogove u p a n teonu naroda Joruba, 010-
runa sl ue svetenici . Oni uivaju visok status u drutvu, i
gotovo se nita ne radi bez njihovog uea. Sveten ici se
ponekad obuavaju i po tri godine.
O n ijankopon
Bukva l n o znai veliki " . Prema Aantima, svet je " pun du
"
h ova", ali kao Bore-Bore , tvorac svega ", Onijankopon je
" "
bio bog k oji ih .i e sve nainio. I spod panteona bogova,
a bosom, i boanstava n ieg reda, asumaI7, nalaze se manji
duhovi koji daju ivot drveu, ivotinjama ili aro l ijama.
Postoje i veno prisutni I7samanio, duhovi predaka. Oni
jankopon je Otumfu, monik"; Otomankoma, "venik";
" Prema narodima Bambara s reke Niger, stvaranje sveta
A nanse Kokroko, " veliki mudri p auk"; i Onijan kopon
Kvame , vel i kan koji se p ojavio u subotu " .
" naroda, sili su s neba, ali je u poetku Pemb a pokuao da
Najpre je bog neba Onijankopon iveo veoma blizu
ljudi. Morao je da se p resel i na vrh neba zato to ga je
n ekakva starica udarala svojim dugakim tukom kada bi
m rvila jam. im je b abuskera primetila ta se dogodilo,
o n a n a l oi svoj mnoin i svoje dece da p ri kupe sve tukove
k oje su mogli da pronau i naslau ih jedan na drugi. Oni
tako i uinie, sve dok im n ije nedostajao samo jedan tu
ak da bi dosegli Onijankopona. S ta rica im ree da uzmu
jedan s d n a hrpe i stave ga na vrh . D eca je posluae, go
mila se zaklati i raspade, a tukovi koji se stropotae
p obie m notvo ljudi . Otada se vel i k i" dri podalje od
"
Renik svetske mitologije 357
ljudi, ali ga ne smatraju nepristupan i m p ojedincu. Za
razliku od abosom bogova, on nema posebno svetenstvo.
Mo abosom bogova potie od Onijankopona. Oni, p o
predanju, dolaze od njega" , " njegovi su delovi" i deluju
"
kao posrednici i glasnici izmeu njega i drugih stvorenja
jer je " veliki" p oslao reke i more , koji behu njegova deca,
da prime poasti od ljudi i zauzvrat ine dobro ove
"
anstvu ".
Osava
Prema narodu Ekoi, bog neba Osava poslao je ljudima a
bu s porukom da e smrt b i ti kraj svega. I stovremeno je
poslao i patku s porukom da e se ljudi podii iz mrtvih.
Na n esreu, samo je aba izvrila Osavin zadatak jer j e
patku prevaril o palmino ulje te ljudi ne ue njenu poruku
nade.
Pamba
Bog plemena Ovambo. Pamba, poglavica", tvorac je i
odravalac ivota. Matrilinearni Ovambo izjavljuje: " Maj
ka lonaca je otvor u zemlji . Majka ljudi je bog."
Pemba
p redstavlja stalan p roces. Pemba i Faro, po predanju tih
zavlada svetom. To je bio duh drveta, tvorac p rve ene i
kralj drvea. Muso-koroni, p rva ena, posadila je Pemb u u
tlo, a njeno ljudsko i ivotinjsko potomstvo p rolilo je svoju
krv kao rtvu njegovo.i boanskoj prirodi. Ali ona n ije
volela Pembino trnje, prestala je da mu b ude drube nica i ,
umesto toga, l utala svetom p rouzrokujui nered i alost.
Ni duhu vode Farou n ije se sviala sve vea mo Pembina
te ga iupa iz korena. Posle toga, p o p re danju n aroda
Bambara, sklad svakodnevnog ivota zavisio je od stvara
lakog rada Faroa i njegovih duhova.
358 Afrika
R ugaba
Doslovno, " davalae". Ugandski n arod Ankore smatra ga
monim tvorakim boanstvom. On je Ruhanga, " stvori
telj"; Kazuba, " sunce"; i Mukameiguru, " vladar na nebu".
R ugaba je velikan " koji ureuje stvari , stvara sve i daje
n ovi ivot". Pripadn ici naroda An kore takoe tvrde da
"b oji osmeh donosi ivot", dok njegovo nezadovol jstvo
znai b olest i smrt. Ostali posmatrai ljudskog pona anja
jesu dve vrste duhova: emandva, uvari plemena, dobro
hotni i s usretljivi; i emizimu, nasilju skloniji porodini
duh ovi koji kanjavaju zlodela.
R uhanga
Bog uga n dski h plemena Banjoro. Ruhangina promisao
oliena je u duhu obilja i plodnosti koji snabdeva pleme
Banjoro decom, ivotinjama i letinom. Mada se njegovo
zanimanje za ljudsku sreu oitu.j e u drugom duhu, uvaru
zdravlja, R uhanga je i vinovnik bolesti i smrti . Ranije su se
mrtva stvorenja, osim ivotinja, vraala u ivot. Sve to je
b i l o p otrebno za to vaskrsnue bilo je da ivi izraze radost
zbog toga. Meutim neka ena odbi da obue najbolju
odeu i sretne se s novouskrslima zato to joj pas ljubi mac
bee lipsao. " Zato da idem" , pitala se, "kad moga psa vie
nema?" Ruhanga u to i ree: "Dakle, ljude nije briga ta
se deava s pok oj nicima. Vie nee vaskrsavati jer e se
nji h ovi ivoti okonavati smru. "
S asabonsam
Prema Aantima, rutavi Sasabonsam imao je velike zakr
vavljene oi, d ugake noge i stopala koja su trala i na
pred i n azad. Omiljena ludorija bila mu je da sedne na
visoke grane nekog drveta i mlatara nogama ne bi li u n.j ih
zapleo neopreznog lovca. Verovanje u to umsko udo
vite slabi, a njegov neobini mito loki roak moda je bio
Skijapod iz srednjovekovne Evrope. S kijapod je bio ovek
s jednim stopalom toliko vel i ki m da je mogao da lei
poleuke i koristi ga kao suncobran.
Renik svetske mitologije 359
Soko
Nupe, p ol unomadski narod iz severne Nigerije, oboava
Sokoa. U poetku je taj bog tvorac otkrio ljudima kako da
koriste odreene kosmike sile pomou obreda, kutIja. Ali
on je u svet uneo i mo vetiarenja. Prema narodu Nupe,
pokoj n i ci su u bliskoj vezi sa Sokoom i deluju kao po
srednici izmeu njega i ivih . Meutim, ivi moraju da se
uvaju p revare, kao to kazuje sledea narodna pria.
.ledn om neki lovac otide u ipraje te tamo p ronae
staru ljudsku lobanju. Kada se n aglas zapita ta ju je tu
dovelo, lobanja ree : " Pria me je dovela ovamo. " Uz
bue n , l ovac otra i obavesti kralja o l obanji koja govori .
Zbu nj e n i kralj odlui da poalje straare s lovcem u ip
raje kako bi usta novio da li je ovaj govorio istin u : Kralj
naredi straarima da ubij u l ovca ako je lagao. Kada stra
ari i l ovac stigoe do Iobanje, l ovac se prenerazi kada
lobanj a ne h te da odgovara na njegova pitanja. S traari
navee rekoe lovcu da natera lobanju da govori, a kada
on to n ije bio u stanju, ubie ga i p ooe natrag. Lobanja
tada upita mrtvog l ovca: " ta te je dovelo ovamo?" A
njegova glava odgovori: " Pria me je dovela ovamo ! "
Sop o n a
Bog bolesti velikih boginja k o d n aroda Joruba. u nja s e
unaokolo "obuen u skerlet, kada je sunce vrelo". Mada
ga rev n osno umiloavaju, nedostaje mu autoritet Esua,
iji je zadatak da prove rava ispravnost potovanja i prino
enja rtava i da izvetava Oloruna o delima ljudi i bo
anstava, orisa. Sopona je hirovito ispoljavanje bolesti,
izne nadna nesrea, dok Esu predstavlja budnost neba i
p res u uje krivcima i blaen i ma.
Tue
Kulturni junak kod B umana. Njegovih dela i p reob ra
avanja bilo je " mn ogo, mnogo, a n e jedno " . Bio je duh
voa. Takoe je u razliita vremena bio muica, guter,
slon, p ti ca i pojilo. Od Tu a p otie i dar vatre.
360 Afrika
Tilo
Bog plemena Tonga u Zambiji i Malaviju. Premda se Tilo
povezuje s munjom, njegovo ime moe da znai i "p lavo
nebo". Kao delatno boanstvo, taj bog neba "ubija i oiv
ljava". titi pojedinca, a njegovo odsustvo donosi nesreu i
oajanje. Kada nekoga svladaju nevolje, on uzvikne: "Tilo
me je napusti o ! " On je Mlengi, tvorac"; Njangoi , "veni";
" vladavine. Njegovi udarci jedi no su to znamo". To je
Vantazizose, "svemoni"; Mkana Nji fva, "onaj koji ne
moe umreti "; Kadati, "samostvoritelj"; Mtaski, ,.spasi
telj"; Msungi, ,.odravalac"; Mlezi, "darovatelj hrane"; i
Mlengavuva, "kiotvorae".
U liku T iloa narod Tonga objedinjuje dva temeljna poj
ma - boansku n!=ogranienost, svemo, i boansko mea
nje, lini obzi r. Kao Lesa, on je " veliki otac", koji neguje i
pazi ljudsku porodicu, ali i zastraujue prisustvo u
prirodn im tokovi ma. Po predanju - "nebo nikada ne umi
re, samo ljudi" .
Tohvijo
Bukvalno, "osn ivai ". Boanski osnivai i preci plemena
Fon. Dok je zemlja jo bila retko naselje na, sinovi Fa,
"rei Mavu-Lise", sioe s neba da propovedaju "uenje o
sudbini i p redskau kako e se pojaviti natprirodna b ia i
zasnovati porodina stabla". Ti tob v{jo zaeli su pleme na,
ustanovili i m zakone i kultove. Relativna poznost tog do
gaaja u mitologiji naroda Fon odraz je njegove teke b or
be za osloboe nje od naroda .Toruba.
Unkul u n k u l u
B ukvalno, "poglavica". Pripadnici naroda Zulu, nekada
najratobornijeg na jugu A frike, o svemoi svog boga neba
razmiljali su u politiki m okvirima. On je Ugukvabadele,
neodoljivi"; Ugobunkvon kvo, onaj koji savija ak i veli
" "
anstva" ; i Umabonga-kutuk-izizve-zon ke, "onaj koji urli
kom uasava sve narode" . Poput drevnih vojski naroda
Zulu, bog n eb a ne doputa fiziko suprotstavljanje.
Renik svetske mitologije 361
Unkulunkulu - kOJ'i se p o nekad zove i Ukvil i , " mud-
rac" - jeste samonastajue b oanstvo. Pripadnici naroda
Zulu opisuju ga kao Uzivele1ea, "onog koji je od samoga
sebe". "Postavi, dao je bivstvovanje oveku", kojeg je po
digao iz "travnatih leaja". Unkulunkulu je bog stvoritel j
iji su putevi nerazumljivi i tajanstven i . ovek ne zn
"nita o njegovom nainu ivota niti o naelima njegove
stoga to Unkul unkulu upravlja munjama kao Uduma
kade, " gromovnik iz udaljenih vremena". Tvorac svega, on
je posredno bio odgovoran i za dolazak smrti na zemlju.
.Tednom prilikom poslao je kameleona s porukom o ve
nom ivotu i gutera sa objavom smrti . Kameleon je bio
spor i zaustavi o se u ipraj u da bi se nahranio tako da je
guter prvi stigao. Kada je kameleon doao do ljudi, bio je
oajan jer su ovi guterovu poruku prihvati l i kao ispravn u.
Mit o poruci rairen je po celoj Africi, mada se i ovca i pas
pojavljuju kao vesnici. U Zimbabveu jedna izreka naroda
Bemba, U/ui]eni-embe a/i-lua naka/i, ("kameleon je odav
no umro") najbolje odslikava odnos prema tom stvorenju
koje je doista zasl uilo smrt zato to nije prenela vest o
ivotu.
Na zani mljiv kontrast nailazimo u prii o ovekovoj
udnji za smru koju pripoveda narod Bamum iz Kame
runa . N dinji, "sveprisutni " , nainio je ljude zdravima i
snanima i nije razumeo zato mnogi od njih najednom
postaju hladni i kruti te upita mrt da li je ona uzrok tome .
Smrt odgovori da ljudi sami ele da umru i da mu moe
pokazati da je tako. Ndinji se sakri iza bananine ivice, a
S mrt sede pokraj puta. Prva osoba koja n aie bee neki
stari rob , koji je kukao nad svojom sudbinom, govorei:
" O kako su sreni mrtvi! B ol je da se n ikada nisam ni
rodi o ! " Iznenada pade mrtav. P osle njega n aide jedna sta
rica. im se poali na svoje ivotne muke, p ade beivotno
na zemlju. S mrt tada ree N dinjiju: "Vidi li kako me
prizivaju?" Ndinji ode rastuen jer stvorenja zaista behu
dozivala S mrt.
362 Afrika
U nkulunkuluov odgovor n a gubi tak besmrtnosti bio je
ustanovljenje braka tako da se deca mogu raati i ljudi
"
iriti po zemlji". On je ljudima dao i " lekare " za leenje
bolesti i vatru za p ripremanje hrane. Zdravlje, plodnost i
rast oigledno su brige boga neba - " izvor bia je gore i
daje ivot ljudima" - a njegova odbojnost p rema ravim
p ostupci ma ljudi oituje se u grmljavini i gradu. Odgovor
Zulua na te prirodne pojave jeste " Dovedi stvari u red ! "
O n i , meutim, smatraj u da stoka pripada Unkulunkuluu,
ona je njegov dar oveanstvu, i kada munja pogodi stoku,
oni jednostavno kau da je poklao hranu za se " .
"
U nkulunkulu n e zaboravlja pokojnike sasvim, mada
Zulu veruju da zaboravljeni duhovi postaju nemoni i
nevani. Obitavalite mrtvih nalazi se na nebu. Po preda
nju, zvezde su oi pokojnika koje posmatraju ljudski svet.
I B umani smatraju da su zvezde nekada bile ivotinje ili
ljudi.
Utikso
Bog Hotentota - blagonaklono boanstvo koje ivi na ne
b u , alje kiu usevima i govori gl asom groma. Prema ho
te n totskoj mitologiji , p rvi ljudi, poput legendarnog junaka
Hejici -ejibiba, imali su dar ponovnog raanja posle smrti .
Kao i u vei ni drugih afrikih tradicija, smrtnost se obja
njava mitom o vesniku. Po p redanju, mesec je poslao zeca
s porukom da ljudi n ee veno biti mrtvi. Kada se zec
zbu n i o i obavestio ljude d nee vaskrsavati, mesec se to
liko n a ljuti da mu snanim udarcem rascepi usnu.
Vele
Doslovno, " visoki ", vrhovno boanstvo k o d Abal ujija u
Keniji, grupe severni h B antu n a roda. On je Hakaba, " raz
deljiva", i I sajva, " on aj k ome se p osveuju sveti obredi".
Vele je stvorio nebo i p odupro ga sa svih strana stub 0-
"
vima ba kao to krov okrugle kolibe podupiru stubovi ".
Potom je stvorio dva pomon i k a te zajedno postavie me-
Renik s\etske mitologije 363
sec i sunce na nebo. A l i ti izvori svetlosti borah u se jedan s
drugim. Prvo je mesec izbacio sunce s neba da bi zatim
sunce oborilo starijeg brata " hitnuvi ga u blato. Posle to
ga je sunce poprskalo ceo mesec blatom kako vie ne bi
sijao" . Vele je morao da razdvoji zavaen u brau i pro
glasi da e sunce sijati danju, dok e n o p ripadati .b ledom
mesecu.
Zatim je Vele stvorio oblake, iljak munje, zvezde, ki
u, duge pomou kojih bog zaustavlja kiu", vazduh i
"
"hladni vazduh" koji stvara zrnevlje grada. To je bio po
sao od dva dana. Sledilo je stvaranje zemlje, zajedno s pr
vim ovekom, po imenu Mvambu, i prvom enom, Selom.
Onda Vele ispuni zemlju ivotinjama i dovri stvaranje
sveta za est dana".
"
U jednom mitu govori se o venanju sunca i abal ujijske
device . Prcdivnu devojku, koja je odb i l a sve mladie iz
svog sela , sunce je odvuklo konopcem. Tamo ju je primila
suneva m ajka, koja joj ree da njen sin eli da se oeni
njome. Kada se sunce , zamiljano kao b ogati p oglavica,
vratilo iz svoje bate , udvaralo se devojci te je osvoji po
klonivi j oj svoje zrake, koje ona stavi u lonac s poklop
cem.
Posle nekoliko godin a braka i roenja tri sina, ona
zamoli m ua da joj dop usti da poseti roditelje. Zajedno s
decom, p omou konopca spusti se n a zemlju i naie na
radosnu dobrodolicu u svom selu. Kao to je obiaj nala
gao, otac zakla krave zbog njenog dugog izb ivanja iz kue.
Kada se sa si novima vrati la u sunev dom, ona otvori
lonac u kojem su bili zraci kako bi obasjali zemlj u. Za
hvaljujui tome, mnoge krave dospee n a posed njenog
oca, a itavu zeml.i u ogrejae sunevi zraci. Posle toga
zemlja je bila plodna, a ljudi ivljahu u izobilju.
I dok zvezde pomau suncu i mesecu, n arod Abaluj ija
plai se p ojave kometa p oto su one znak skorog i kobnog
rata. U p rolosti su se vrili raznorazni obredi kako b i se
izbegle takve nesree. I p a k sam Vele dozvoljava nepri
jatne dogaaje kao kaznu za loe ponaanje. Tako je smrt
364 Afrika Renik svetske mitologije 365

uvedena u svet samo zbog oveje pakosti. Neki ovek
jednom prilikom odbi da p odeli hranu sa gladnim kame
leonom te zbog toga bi proklet. Kameleon ree: " Odlazim
sada, ali vi svi moete umreti. " S druge strane, zmijina
dareljivost obezbedila joj je kameleonov blagoslov i
besmrtnost.
V ere
B ukvalno znaenje: " otac milosti " . Narod Luo iz Kenije
ima brojna i mena za svoje vrhovno boanstvo. On je Vu
onva, " n a otac" ; Vuon Kvcre , " otac predaka " ; Vuon di ,
" otac svih " ; Da Mrima, " razdraljivi " ; Dan gvono, " lju
b azni " ; Dahera, ,., milosrdni " ; Njakalaga, " drevni " ; Da
nen, " vidovnjak " ; Vuon Ogendi, " otac svih naroda " ; Vuon
l ovo, " gospodar zemlje " ; Hono, " udotvorac " ; Ratego,
" svemoni " ; Dalveni , " veliki ratnik " ; Polo, " bog neba " ;
Pini knjal, "nepobedivi " ; Vuon oru, " gospodar budu
nosti; Ruod Ruodi, " kralj kraljeva " ; i Vang \jeng,
"sunevo oko " .
Vere je mono i delatno boanstvo, za koje narod Luo
veruje da izaziva i roenje i smrt pojedinaca. Priroda je
pod njegovom vlau, i on koristi gromove kako bi oborio
zlotvore Ponude i rtve pri nose se Vereu pod velikim
.
ranju, Zanahari je stvorio zemlju, ali ju je ostavio p ustom.
Na to je Ratovoantan i, " samostvoreni " , poput b iljke nikao
iz zemlje. Kada iznen aeni i znatieljni Zanahari sie s
neba da bi posetio Ratovoantanija, to novo boanstvo
suilo je glinene kipove ljudski h b ia i ivotinja koje bee
n apravilo na suncu. Meutim, n ije mogao da oivi statue.
Zanahari se ponudi da im udahne ivot, ali je zahtevao da
ih povede na nebo. R atovoantani to odbi. Na kraju se spo
razumee da Zanahari podari ivot tim stvorenjima, ali i
da i m ga uzme kada umru. D ogovoreno je da im tela za
uvek ostanu kod Ratovoantanija. Otuda madagaskarski
obiaj ostavljanja pokojnika na zemlji.
Prema drugoj varijanti tog mita, svaali su se nebeski i
zemaljski Zanahari : Jednom prilikom potonji je od gline
izvajao razliita stvorenja,' Ukljuujui i mukarce i ene.
u dei da se doepa e na, ne b eski bog ponudi suncu da
mu dopusti da obasja zemlju, ali nije bio voljan da svim
kipovima podari ivot. Na kraju je morao da pristane da to
uini, ali zemaljski Zanahari odbi da preda sad ve iva
ljudska b ia sve dok ne dobiju potomstvo. I zbi estoka
prepirka i od tada nebeski Zanahari ini sve to moe da
stvorenjima zemaljskog boga uzme ivot.
Zanaharijeva ena je Andrijamanitra, nebeska kraljica.

Prema legendi njegov doprinos stvaranju oveanstva bili

drveem u kojem se esto prepoznaje njegovo prisustvo.
su meso i telesni oblik. Druga boanstva obezbedila su
Prisnost sa boanstvom jedna je od odlika ivota naroda
kosti , krv i ivotni dah ili duh.
Luo - molitve, zazivi i zna menja predstavljaju neto svaki
danje. Vere biva obaveten o svakom drutvenom doga
aju, a stareine prizivaju njegov gnev na neposlune sa
plemenike. Jutro je uobiajeno vreme za sl uenje Vereu,
m ada se mlai raspituju kod meseca, " njegovog drugog
sunca " , o svojim branim drugovim a i deci.

Zanahari
V rhovno boanstvo u madagaskarskom panteonu. Vie
struko b oanstvo sa enskim i mukim vidom i nebeskim i
zemaljski m ispoljavanjima. Prema jednom mitu o stva-
 OKEANIJA

Polinezija Melanezija Mikronezij a Australij a

...,

Okeanija j e uvek p osebn o opinjavala evropski um.

""
tl: Putn i ke , slikare, antropologe i psihologe Okeanij i .je pri
.0
vlailo oekivanje da e tamo moda n aii na primitivne
kulture k oje i lustruju kako su p rvi p reci itavog ljudskog
roda iveli i mislili. Mada savremena n a uk a ne opravdava
to oekivanje, injenica je da bi se danaanji australijski
Aboridin i mogli gotovo n azvati ivim fosilima". Mile
"
nijumska izolacija Australije, k oja se jasno oituje u nje
nim arhainim ivotinjsk i m vrstama, kao to su ptice
neletaice, sisari koji polau j aja i torbari , nalazi izraz i u
jedinstven o m fizikom tipu aboridinskih stanovnika. O
p lemenima iz kamenog doba s a sredi nj i h planina Papue,
drugog p o veliini ostrva n a svetu, danas se malo zna, ali
izgleda d a su i ona zadrala veoma primitivan nain ivota
zbog n edostatka dodira s naprednijim drutvima. Kod pa
cifiki h ostrvljana, s druge strane, p ostoje legende o seoba
ma, a u njihovim mitovima boanstva slobodno p relaze s
jednog ostrva na drugo. Upeatljivo obeleje mitologije
Okeanije uopte jeste nje n a bliskost sa onim to Karl .Jung
n aziva arhetipovima, za koje se tvrdi da u nau svako
dnevnu svest unose nepoznati psihiki ivot koji pripada
dalekoj p rolosti. Meutim, sa izuzetkom centralne Papue
i Australije, to podruje n ije bilo zatvoreno za spolj anje
uticaje i n eodrivo je stanovite da j e ono sauvalo n aj
starije i n telektualne i duhovne p ojmove.
Okeaniju, zapravo, in e etiri velike tradicije: Polinezi
ja, Melanezija, Mikronezija i Australija. Polinezija, najju"
n ija kulturna oblast, iri se u veli ko m trouglu od Novog
Zelanda do Havaja i Uskrnjeg ostrva, a u njenom sreditu
su ostrvske skupine Tonga, Samoa, Tahiti i Tuamotu. U
toj ogromnoj oblasti bilo je vie seoba , ali se smatra da je
368 Okeanija
n ajvanija bila dolazak prvih Polinean a iz j ugoistone
Azije p reko Mikronezije. Oni su stigli pre nekih dve hilja
de godina, znaajno homogenizujui svojim ustaljeni m
kulturnim obrascima mitologiju ratrkanih arhipelaga koje
su n aselili . Ogromne razdalj i n e izmeu ostrva - od H avaja
do Severnog ostrva na Novom Zelandu i m a vie od est
h iljada kilometara - dovele su do lokalnih varijacija -
n egde do razli i tog n aglaska u k akvoj legendi, a drugde do
n ovog p ojma boanskog, ali b i se te varijacije najbolje
m ogle opisati kao p reinake zajednike teme. Polinezijski
ljubimac, Maui, ne pripada n ijednom posebn om ostrvu, a
njegovo obeenjatvo udahnjuje ivot legendama o raz
liitim bogovima i boginjama.
Maori s Novog Zelanda, ti vrhovni kosmolozi i mito
l ozi , objanjavaju razbijanje jednoga u m notvo sukobom
izmeu boga neba R angija i njegove dece, koju je otac za
toio u Pap i n oj zemaljskoj materici beskraj n i m voenjem
ljubavi. Poput grkog Uran a , R angija je trebalo razdvojiti
od njegove p oslune supruge i oterati ga n a n ebo, ali nije
bio utrojen u sukobu sa sinovima. Posle te kosmike pri
l agodbe i borbe za premo izmeu Rangijeve dece, brojna
bia skriven a u zemaljskoj materici mogla s u se slobodno
m n oiti i iriti p o zemlji. Konani pobednik u boanskoj
bici bio je ratoborni Tu-matauenga, bog surovih ljudskih
b ia. Njegova duga borba s b ogom oluje Tauhirima-teom,
kako tvrde Maori, poslediila je velikim potopom od kojeg
je nastao Tihi okean. Kod Havajaca, pak, odaljeni bog ra
anja postao je tvorako boanstvo. Njegovo povlaenje
p ri p isano je n ezahvalnosti i ravom ponaanju prvih ljudi.
K a ne, Ku i Lono oblikovali su Kumu-honuu, p rvog o
veka, od vlane zemlje, dali mu Lalo-honuu za enu a
njega p roglasil i p oglavicom k oj i e vladati itavim svetom.
.
Prvi ljudski p a r iveo je sreno sve dok L alo-honua ne .
srete Aja-nui-nukea-a-ku-Iavaju, " veliku morsku pticu
beloga k ljuna koja stoji lovei ribu" i koja j u je n agovorila
d a p ojede Kaneove svete jabuke. Poludela je i postal a
morska p tica, a mu joj j e osuen na smrt.
Renik svetske mitologije 369
Sloe n o boanstvo Kanea, Kuua i Lonoa ustanovilo je
smrt kao kaznu za Lalo-honuine prestupe. Lono-nui-no
ho-i-ka-vai, " veli ki Lono koji ivi u vodama", objedinio je
pojmove dobre etve, ulova ribe, uspenih ishoda i pro
duetka ljudskog roda; a Kane, vrhovno boanstvo, bio je
bog neba, zvan Kane-ika-pahu-vai , "Kane s ti kvom punom
vode " , i Kanehekili, " Kane gromovnik". Ponekad su ga,
meutim, povezivali s Kahoalijem, bogom arobnjatva,
moda zato to je taj bog vladao p odzemnim svetom. U
Polineziji se verovalo da due pokoj n i k a p utuju u jednu od
dveju zemalja: due p oglavica i drugih odlinika odlazile
su u raj bogova, ostrvo u vazduh u; due obinih ljudi ile
su na senovito mesto ispod okean a ili zemlje. Havajci su
podzemni svet n azivali lua-a-milu, " Miluova jama", po
svadljivom poglavici kojeg je Kane b acio " u najvee dubi
ne noi " . U taj se svet ulazilo kroz p ukotine u zemlji koje
su Havajci zvali " odbacivalita" i kojih je bilo u svakoj na
seljenoj oblasti .
Put polinezijskih junaka do sunca, do podzemnog sveta
zbog vatre ili do nebesa, podsea na arobnjakovu potragu
za duhovima od kojih zavise bolest i zdravlje, ivot i smrt.
U maors koj lege ndi o Hakavauu i n atpri rodnoj glavi, ju
nak i vetac su objedinjeni u istoj linosti. Ta je mitoloka
crta manje izraena u drugim okeanijskim tradicijama.
Ipak, svima su im zajednike l egen de o ljudoderstvu. U
vreme kada su evropski putnici otkrili pacifiko ostrvlje,
kaniba l izam je bio jako rairen i b rodolomnici su morali
biti oprezn i , kao i p oseti oci s drugi h arhipelaga. Mada su,
po svem u sudei , stanovnici h avajski h ostrva pretpo
stavljali obiaje " ljudomorstva " obiaj i ma " ljudoderstva",
sauvali s u pojedinosti odvratnih p ostupaka kanibalizma.
uven je bio Ka-Io-aikanaka, ,.Lo ljudoder " , strani
poglavica ogromne snage i prodrlj ivostL Tog ratnika, koji
je po tel u imao istetovirane slike p tica, ajkula i drugih
riba, isterali su iz doma predaka zbog slabosti prema
pee n i m ljudskim biima. U srodnom mitu govori se o pe
nici n astaloj od tel a boga koji je nekada doao n a ostrvo
370 Okeanija
kao stran ac i uzeo sebi enu. Kada n astupi glad, on izgradi
i zagreja p enicu, ue u nju te ga prekrie zemljom. Poto
p roe dovoljno vremena da bi se telo dobro ispeklo, ljudi
otvorie penicu i otkrie svakojaku skuvanu hranu, a
samoga oveka ugledae kako se, potp un o neozleen po
n ovo pomalja iz mora. Takoe otkrie slatkovodni potok
koji je izbijao iz mora tamo gde se stranac ponovo pojavio
p rokopavi kilometar i p o p uta od penice .
Melaneziju , sredinju kulturn u oblast, ine veliko ostr
vo Papua, p rsten vulkanskih arhipelaga, ukljuujui Admi
ralska ostrva, Solomonova ostrva, Banksova ostrva, Novu
B ritaniju, Nove Hebride i Novu Kaledonij u i, malo poda
lje od njih , Ostrva Fidi . N asuprot poli nezijskoj, melane
zijska mitologija istie se ogromn om raznovrsnou, koju
je moda p odstaklo oigledno odsustvo pojma vrhovnog
boanstva .
U svojoj uticajnoj studiji Melaneani, R . H. Kodri ngton
je primetio da u njihovom svetu nijedno n atprirodno b ie
ne zauzima p osebno visoko mesto. Naprotiv, "melanezijski
um" , kae o n , " potpuno je opsednut verovanjem u n at
p rirodnu silu ili uticaj, koju skoro svi n azivaju mana. O n a
svojim delovanjem proizvodi sve o n o to prevazilazi sva
kodnevnu ljudsku mo, uob iajene p rirodne procese. Pri
sutna je u atmosferi ivota , vezuje se za lju de i stvari , a
i spoljava u posledicama koje se jedi no mogu pripisati
njenom uticaju. Onaj ko je poseduje m oe je koristiti i
usmeravati, ali njena sila moe uvek da se otme . . . " Mada
savremeni izuavaoci dovode u pitanje p retpostavljenu
bezlinost mane, tvrdei da je to n atprirodna osobina a ne
b ezlina sila, opis melanezijske religije kao meavine obo
avanja duhova i predaka u Kodringtonovom pionirskom
radu n ije izgubio na vanosti. Zato to Melaneani imaju -
i l i su, b a r donedavno, i m a l i - kosmogonijske mitove u
k ojima se p odrazumeva p rethodno p ostoja nje sveta i nje
govih n ajvanijih osobina te samo opisuj u p otonje prome
ne obl i k a , malo i ma prostora za delovanj monih boan
stava. Tvoraki l i k poput Kata bio je vui, " duh " , a ne bog;
Renik svetske mitologije 371
iveo je i mislio kao ljudi, a svoje izuzetno znanje i moi
dugovao je vlasti n ad manom.
Stanovnici Nove B ri tanije objanjavaju dobro i zlo su
parnitvom dvojice b rae, To-Kabinane i To-Karvuvua.
Nesrene i nepredviene bile su posledice p ostupaka bu
dal astog brata, njegovog neukog podraavanja To-Kabi
naninih arolija. To-Karvuvu je je stvorio p rvu ajkul u,
simbol uasa u oblasti Tihog okeana. Veno suparnitvo
lih blizanaca odraz je vene nestalnosti ljudske sudbine i
sadri istanano shvatanje da se nesree deavaju koliko
zbog svesnog neprijateljstva okoline toliko i zbog gluposti
i pogrenih pregnua. S tanovnici Nove Britan ije tvrde da
ovek mora stremiti ravnotei un utar drutva i prirodnog
okruenja. Drugi kulturni mitovi preuzimaju tu temu,
mada je na Papui naglasak na p lodnosti i razmnoavanju.
Najsevernija kulturna oblast je Mikronezija , sazvee
ratrkanih ostrva. Postoje etiri glavna arhipelaga - Gil
bertova, Maraiska, Marijanska i Karolinska ostrva. Uda
ljen u od svetskih trgovakih p uteva, Mikronezi.iu su na
unici zanemarivali sve do kraja Drugog svetskog rata, a ni
dan-danas ne p ostoji sveobuhvatna studija o njenim mi
tolokim tradicijama, koje izgleda objedinjuju elemente
Melanezije i Poli nezije. tavie, mogue je razluiti mito
loke teme koje su n astale u Evropi i pomeale se s domo
rodakom graom n akon to je Magelan stigao do Guama
1 52 1 . To sigurno vai za narodne prie koje je ser Artur
Grimbl p rikupio na Gilbertovi m ostrvima. Shvata nje da je
smrt dola u svet zato to su p rvi ljudi povredili sveto drvo
posledica je delatnosti h ri anskih misionara.
D revna religija Mikronezije veoma je naglaavala obo
avanje p redaka. Stanov nici Karolinskih ostrva p aljivo su
umiloavali takozvane ani, " obogotvorene p retke " , spaja
jui svoj totemski kult s kultom lokalnih boanstava. Ani
su p otovani u obl i ju n aroite ptice, ivotinje, ribe ili
drveta u kojima su, kako se verovalo, p rebivali i s kojima
su ih p oistoveivali . Pokojnici su, meutim, p utovali do
jednog od dva p oivalita: odl azil i su ili u paet, raj pod
372 Okeanija
morem, i l i u mrani podzemni svet, pueJjko, ije su vrat
n ice uvale dve p akosne vetice. U drugim delovima Mik
ronezije , za n esreu i p okvarenost okrivljavan je p odva
ladija O lofat. Taj bog vatre bio je odgovoran za razno
razne predmete i p oj ave, od zuba ajkule do rairenosti
pre ljube. Preobraavajui se nebrojeno p uta, Olofat je
uspeo da uznemiri svet i izbegne p osledice svog delovanja.
Mnogo manje razdore izazivali su kulturni junaci poput
Lugeilana, p ronalazaa tetoviranja i vlasulj arstva i uitelja
ratarskih vetina.
Kada je 1 788. Britanija anektirala poslednju kulturnu
oblast, A ustraliju , tamo je bilo oko trista hiljada Abori
di n a p o deljenih u vie od etiri stotine plemena. Ti ljudi
nisu p osedovali nikakva znanja o poljoprivredi, meta
l urgiji i grnarstvu, nisu imali nikakvo p ismo niti su gajili
domae ivotinje, osim dinga. Negostoljubivom okruenju
behu se p ri l agodil i nomadskim n ainom ivota, l ovom i
skupljanjem divljih plodova. Nemogue je rei kada su
Aboridin i stigli u Australiju, ali izgleda da su u neko do
ba koje p ovest ne belei druine skupljaa hrane krenule
na jug s a i ndonezijskog arhipel aga i rairile se p o konti
nentu, razvivi odelite jezike i dijalekte. Uprkos n iskoj
razini materijalne kulture, ta su plemena stvorila sloen
drutven i p oredak i rel igiju. Ako zanemarimo lokalne
varijacije , glavne crte te religije jesu verovanje u p osebnog
boga neba i druga, manja ali delatnija boanstva, esto
kulturne j unake; bliska veza mita i obreda, pri emu legen
darne dogaaje p rikazuju uesnici pojedinih svetkovina;
tajn i obredi i nicijacije za mukarce; i totemizam, vezivanje
pojedin aca i grupa za prirodne p oj ave. Kod p lemena
Aran d a u sredinjoj Australiji p ostoji svest o p raiskon
skom n ebeskom biu, aina itda arbamanakaja, "nestvo
ren o m " , koji je iveo p re aJerc, "snovremena " . Tokom
" snovremena " duhovi koji su spaval i pod zemljom digli su
se i l utali zemljom, oblikujui predele, stvarajui oveka i
poduavajui ga veti nama preivljavanja. Obavivi svoj veliko drvo i za en u uze I lahevu, potomkinju crva. Zatim
posao, ti totemski p reci ponovo utonue u san. Mada je
Renik svetske mitologije 373
pleme Aranda, poput drugih skupina sa slinim mitovima,
uglavnom zaboravilo p raiskonskog oca neba, s vel ikom
nostalgijom sea se doba kada su htonina boanstva ho
dala ple me nskim teritorijama. U obredima inicijacije, kao
dome n u mukaraca, od n ajveeg je znaaja prenoenje
svetih p l e menskih tradicija o aleri. Te simbolike ceremo
nije p redstavljaju ostatak n everovatno drevnog sistema
duhovnog upuivanja i obuhvataju obredno jedenje p rvo
bitnog oca poto inicijanti piju netom p utenu krv starijih
ljudi . U ranija vremena ta se krv uzimala od oveka koji j e
u t u svrhu b ivao i ubijen , ba kao to su s e delovi njegovog
tela jeli. Zapisano je da su jednom prilikom pred kraj X I X
veka p uta nje krvi i ljudoderstvo p ri menjeni na i nicijan
tima nakon to su dva deaka p odigla glave i spazil a neto
to nisu smeli da vide. Mada se tvrdi da su p rvi obredi ini
cijacije obavljani tako da su svi mladii ubijani, ovakvo
dramatino izvrtanje u loga bilo je n eobino, umnogome
zato to pijenje krvi u sprezi sa obrezivanjem i nicijanata
uvek ima za cilj da deaka odvoji od majke i prikljui ga
druin i ratnikih potomaka totemskih p redaka. Nekih
dvanaest meseci posle iskuenja obrezivanja, inicijant u
muevn ost podvrgava se drugoj ob rednoj operaciji : subin
ciziji - p rosecanju otvora u uretri s donje strane uda. Cilj
tog otvaranja falike materice jeste da od i nicijanta n apra
vi n eto jo vee od mukarca. Stoga ne iznenauje zani
manje koje su australijski Abori din i pokazivali za hri
anski obred priea kada su za njega saznali od p rvih mi
sionara.
Ahoeitu
Legendarni Tui Tonga, kralj Tonge. Najpre se na zemlji
"
pojavie ljudska deca crva i l i liinke, a glava crva posta Tui
Tonga. I me mu je bilo Kohai . . . Potomci tog crva , njegovi
podanici, behu veoma broj n i . "
Nekada davno bog E itumatupua sie s neba niz neko
se vrati n a nebo, dok en a i njeno dete, Ahoeitu, ostadoe
374 Okeanija Renik svetske mitologije 375

na zemlji. im Ahoeitu odraste, on odlui da poseti oca n neba, dok su ostali "snovenici" ponovo potonuli u svoje
nebu. Ilaheva mu ree da e zatei Eitumatupuu kako lOVI zemaljsko prebivalite. Arande k au da je Altdira danas
gol ubove. Tako se Ahoeitu uspe z dvo i srete sa ocel:n ravnoduan prema oveanstvu.
.
te, radosni, protrIjae noseve. Ah Eltumatupuma sreca
zbog dolaska zemaljskog sina rasrdi Ahoeituovu brau - Atea
Eitumatupuine n ebeske sinove. Oni zat sa ekae A o
U mitologiji Tuamotua, prvobitni pokretni nebeski pro
eitua u zasedi, raskornadae ga, skuvae I pO.J edose. Eltu
stor, bie bez oblika. Atea se preobrazio u boga neba, a
matupua je sumnjao da je poinjen zloin te nar di Aho
Fahotu mu je postala ena. Prema legendi, prvi Fahotuin
eituovoj brai da "priu i ispovraaju se". DoavI tako do
sin, arobnjak Tahu, umro je od gladi jer se dojio na nje
svih delova svoga zemaljskog sina, nebeski otac ga ponovo
nim ravnim grudima. Kako su ga i druga deca sledila na
napravi uz pomo arobnog bilja. Potom ree: "U bili st
, tom k ratkom putu do groba, Atea i Fahotu razmenie
Ahoeitua. On e sii kao vladar Tonge, dok cete Vl ,
polove te je nebo postalo i otac i majka i dojilo decu.
njegova braa, ostati ovde. " Ali oni moljahu za opr? taj e
Jedan Od velikih polinezijskih mitova o sukobu jeste
s vremenom Ahoeituovoj brai bi doputeno da SIu n IZ
borba Atee i Tane-mahute koju su Maori zamiljali kao
vel i ko drvo. Potomci Ahoeitua, ije ime znai " dan je sva
razdvajanje nebeskog oca od zemaljske majke, Rangija od
nuo", postajali su jedan za drugim Tui Tonga.
Pape. S tanovnici Tuamotua verovali su da je Atea poku
ao da zarobi mladog boga Tanea i da je za nji m poslao
Alera
vojsku manjih boanstava. Poto je Tane umakao svojim
Doslovno snovreme ". D avno minulo doba kada su pre progoniteljima na zemlji i lutao oblacima, toliko ogladne
daki du hvi aboridinskih plemena Australije hodali da ubi i pojede jednog od svojih predaka, to bee poetak
zemljom. Veruje se da su se ti htoniki preci vratili u svoje lj udode rstva. Dostigavi muevnost, Tane objavi rat bogu
podzemno obitavalite. neba i , koristei gromove svoga pretka Fatu-tirija, " grm
ljavin e " , ubi Ateu. Jedn a od dinastija arhipelaga Tuamotu
Altdi ra tvrdila je da vodi poreklo od tog zbaenog vladara neba.
Dokoni otac neba kod plemena Aranda u sredinjoj Au
straliji. Zamiljaju ga kao ove ka na nebu sa stopalima na Auve
lik emuovim. Njegoye ene i keri imaju psea stopala.
Sveta rodna mesta p redaka, pUlvaija. Kod pripadnika ple
Neobina i deformisana stopala predstavljaju estu oso
mena Vikmunkan u severnoj A ustraliji, auve, ili totemska
binu duhova ili predaka u aboridinskom verovanju. O
sredita predstavljaju gnezda ili p lodita ptica i drugih
tome govore izrazi kao to su " stopain i pas", " stopaino
" ivoti n ja . Svaka auva ima posebna obeleja, mada se u
telo", "prsti-stopala-grubi " i " stopalo od k osti . Altdira je
blizi n i 'svake nalazi voda u obliku reke, lagune ili pojilita.
erina itda arbamanakafa, " Ilestvoreni". Ime mu je pove
Veruje se da totemski preci obitavaju i igraju se nedaleko
zano i s glagolom "spavati " . Stoga ga smatraju odaljenin:
od ave. Blizu tih podzemnih duhova odravaju se velike
boanstvom " snovremena " , tokom kojeg su se podzemnI
plemenske svetkovine, a u nekim oblastima mogu se nai
duhovi predaka trgli iz usnulosti kako bi l utali zemljom.
stare peinske slike povezane s tim obredima.
Altdira je svetu dao sadanji oblik a zatim otiao na vrh
376 Okeanija
B ag adimbiri
Narod Karaderi u severozapadnoj Austral iji sve pripisuje
dvojici p re dake brae zvane Bagadimbiri. Pre nego to
su se u oblij u dva dinga poj avili na njenoj povrini, zemlja
bee b ezobl ina. Nije na njoj bilo n i drvea, ni ljudi ni i
votinja - n iega ivog. Bagadimbiri nainie pojilita, a od carstvo, ima sve p ogodnosti gornjeg sveta osim vrtova zato
otrovne peurke i neka kve gljive n apravie polne organe
prvim bespolnim ljudima i ustanovie ritual obrezivanja.
Nakon to su dvojica brae narasla do neba i, kao go
rostasni ljudi, putovali zemljom, posvaae se s majim
ovekom zvanim Ngari man, kojeg bchu naljutili svojim
smehom. Ngariman i njegovi roaci ubie Bagadimbire
kopljima. DUga, njihova zemaljska majka, toliko je bila
gnevna da joj iz grudi mleko potee pod zemlju, sve do
mesta ubistva. Otuda izbi kao bujica, podavivi krivce i
oivevi rtve. Posle nekog vremena, ponovo roeni Baga
dimbiri odluie da umru. Tela im se p retvorie u zmije, a
duhovi i m se podigoe do neba kao veliki oblaci.
B aj am e
Totemski p redak plemena Kamilaroj iz Novog j unog
Velsa. Drevni bog neba i " otac svih stvari " , Bajame je bio
gospodar ivota i smrti - a rhetipski vra. Izumeo je ka
menu zamku za ribe. a lje kiu onima koji je prizivaju,
dok njegova omiljena en a , B i ragn ulu, alje poplave kada
se to od nje trai.
Bamapana
Podvaladijski junak naroda Murngin iz severne Australije
- ludak" . Na neskriven i uas i prikrive n u radost tog abo
"
ridinskog p lemena, Bamapana je bio bestidan i kri o ta
bue rodoskvrn ua. Izazvao je bezbrojn e svae i nespora
zume.
Renik svetske mitologije 377
Banoi
.Tedno od ime na koja s e na Novim Hebridima koriste za
zemlju mrtvih. U tom delu Mel anezije veruje se da duh
pokoj n i ka nekoliko dana boravi u svetu ivih pre nego to
e ga napustiti . Banoi, koji moda predstavlja podvodno
to u njemu ne postoji rad. Prema legendi, aveti njski sta
novnici Banoija odeljuju se jedni od drugih prema nai n u
umiranj a . Tako s e oni koji u m r u o d kalja dre zajedno.
Po p redanju stanovnika B a n ksovih ostrva, podzemni
svet, koj i oni n azivaju panoi, isto je toliko blizu zemlje kao
to je smrt bliska ivotu. I zgleda da je njihov podzemni
svet mrtvih ak divno mesto, gde proslave i druge dru
tvene a ktivnosti pruaju utehu onima " koji su doli da tu i
ostanu". Nesvestica ili p rivremeni gubitak pamenja uvek
su se smatrali kratkom posetom panoiju . I pak, duh po
kojnika, tamale, kako se ini, ne poseduje znanje o dale
kim stvarima kao to je vui - demon ili polubog. Tamate
je, u sutini, umrlo ljudsko bie.
Na Solomonovim ostrvima, duh preminulog poglavice
ili kakvog drugog odlinika , tinda/o, potuje se kao spona
s nevi dljivim svetom i moan saveznik u svim asovima
krize. Ali neumilostivijeni duh pokojnika moe biti opasan
neprijatelj. Veruje se da duhovi pokojnika koji b orave na
moru mogu biti strahotnog izgleda i ponaanja. Sainjen i
o d riba, napadaj u usamljene kanue i plivae.
Bobi-bobi
.Tedan od predakih zmijaea abori dinskog n aroda Binbin
ga, iz severne A ustralije . .Tednom .i e Bobi-bobi ljudima po
slao nekoliko leteih lisica za jelo, ali ti golemi imii
uspee da pobegnu iz pen ice . Zato zmijac, koji ih je po
smatrao pod zemljom, uze jedno svoje rebro i hitnu ga
uvis. Koristei kost kao b umerang, ljudi su letee lisice
ubij a l i za kuvanje. Docnije p omou iste kosti n ainie ot
vor n a nebu, to razljuti B ob i-bobija, koji zgrabi rebro
378 O keanija
kada je p al o na zemlju. Dvojica mladia koji pokuae da
se ponovo doepaju svetog bumeranga zavrie u zmije
voj gubici .
Drugi zmijski duh zvao se Ulandi. I z n ekog nepozna
tog razloga taj p redak verao se po sten ama kako bi zubima
odsecao glave letei m lisicama. Slino B obi-bob iju, izvadio
je dva svoja rebra i srce. I n icijantima naroda Binbinga ka
e se d a zmijski otac trai njih ove p repucijume.
Bue
U mitologiji Gilbertovih ostrva, sin ene koju j e n a udo
tvoran n ain oplodilo sunce. B ue je p utovao na istok u
kanuu, traei oca i svoje naslee . u pameti, te rabakau, i
znanj u, le atajbai. Poput polinezijskog junaka Mauija,
odluni B ue napade boga sunca te ostvari svoju elju. Ma
da je otac pokuao da osujeti sinOVljeve potonje n amere,
B ue je p ostao kulturni junak. Nauio je ljude da grade ka
n uue i kue, podiu vet rove pomou arolija, obezbede se
bi zdravlje i b lagostanje i smiljaju p esme uz koje se plee.
Dahan
Pleme Kabi sa kvinslendske obale A ustralije oboava Da
hana, dugu, p redakog duha koji je delom riba a delom
zmija i p rebiva u dubokim pojilitima. Dok prelazi s jed
nog p oj i lita na drugo, pojaVljuje se na nebu kao duga.
Dangavuli
Boanska trojka u severnoaustral ijskoj mitologiji - dve se
stre i b ra t koj i su doli na zemlju p reko beralkua, ostrva
duhova i l i pokojnika, i krajoliku dali obl i k i vegetaciju. To
su p ostigli uz pOhtb a3vetih tapova, zvanih ranga, od kojih
su neke ostavili za sobom n a odree n i m mestima kao sve
te p redmete. Od solarn i h boanstava ukraenih crvenim
perjem, sestara Dangavul i , n astali s u p rvi ljudi i ene,
takoe zvani ranga. Obrede tih troje p redaka, koji su se
uglavnom odnosili na plod nost, danas vre mukarci, mada
Renik svetske mitologije 379
su prvobitno spadali u enski delokrug. Takvu p rome n u
izazvalo je moda silovanje, kao u drugoj tradiciji.
Dudugera
U papuanskoj mitologiji, "dete iz noge" koje je postalo
sunce . Jednoga dana neka en a koja je bila u bati kraj
okeana p ri meti veliku ribu koja se igrala u morskoj peni te
ue u vodu i poigra se s njom. Posle nekog vremena, e
n i n a n oga o koju se riba trljala p oe da otie i boli sve dok
ena ne zamoli oca da p rosee oteklinu te iz nje ispade
beba.
D udugera, kako ga majka n azva, rastao je u selu, ali ga
drugi deaci nisu voleli zbog njegove n asilnosti . Plaei se
da m u se neto ne desi, Dudugerina majka odlui da ga
poalje ocu. Kada otioe do ala, velika riba izroni, zgra
bi ga ustim a i odnese daleko na istok. Pre nego to se to
desilo, D udugera upozori majku i njene roake da se sak
riju ispod jedne velike stene jer je trebalo da postane sun
ce , velika nesrea za svet. Oni posluae D udugerin savet.
I z senke svoga sklonita p osmatrali su kako suneva
vrelina u nitava ljude, biljke i ivotinje. Da bi spreila uni
tenje svekolikog ivota, majka suncu, dok se jednoga da
n a uspi njalo, b aci kre u lice, p ostavivi tako oblake izme
u zem lje i nemilosrdnih sun evih zraka.
Papuanci objanjavaju meseevu nedovoljn u sjajnost
mitom o prevremenom roenju . lednom neki ovek koji je
kopao b unar pronae duboko pod zemljom sjajan mali
kolut. To b ee mesec koji se, utekavi mu iz ruku , uspe na
nebo. Da je ostao u zemlji do kraja svoje i nkubacije, me
sec b i b i o sja.j niji. Po drugoj verziji tog mita, mesec je po
b egao iz testije .
G og a
N arod Masim s Papue veruje d a vatra potie o d starice p o
i me n u Goga. O d nje s u j e ukrali prvi ljudi. Boginja kie i
vatre, Goga p okua pljuskom da ugasi ukradeni ugarak,
- -----
-- - -
380 Okeanija
a l i , n a sreu po oveanstvo, zmija na svom repu sauva
p l a men.
Prema drugom mitu o vatri , p rvi ljudi pri meti l i su kako
se dim podie s mora. Od nekol ikih ivotinja koje poslae
po p lamen, pas uspe da ukrade glavnju sa ostrva boginje
vatre .
G o r a-daileng
N a Karolinskim ostrvima, bog koji je zlikovce kanjavao
posle smrti. Gora-daileng iveo je pored podzemne reke
nepoznate dui ne. Nakon to bi pokvarene due izmuio
vatrom, i mao je obiaj da ih gurne u tu reku, ija bi ih jaka
struja odnela u zaborav.
H akavau
Najvei maorski vetac. Proslavio se nadjaavi arobnu
drve n u glavu koja je pripadala vecima Puarati i Tau
tohitu. Mona glava zaarala b i svakoga ko bi se drznuo da
p ri e u tvrdi u kojoj su je uvali , a glas o njenoj moi ra
irio se po ce lom Novom Zel a n d u . Svi na ostrvima priali
su o p ogibelji vel ikog b roja ljudi, pa Hakavau, n apokon ,
odlui da joj ispita snagu i lin o j e poseti. Samo s jednim
ljudskim sap utnikom, stari vetac poe ka tvravi, bez pre
stanka vraaj ui i ponavljajui arobne rei kako bi oda
gnao zle duhove. Na uas svoga p ratioca, prooe mimo
raspadaj uih leeva njihovih p rethodnika, ali H akavau
bee ve saznao od svojih duhova zatitnika da Puarati ni i
Tautohitovi zloudni duhovi i n isu ba tako moni kako se
to u p rvi mah inilo. tavie, njegova vojska dobrih du
h ova b i l a je u stanju da osvoji tvravu, a kada oajn i Pua
rata zatrai pomo od arobn e glave, ona vie n ije mogla
da rie tako glasno kao pre, ve je samo p utala slabe kri
ke i jecaje. Popevi se p reko ograde utvrenja, Hakavau
javno pokaza svoju arobnjaku n admo i, posle kratkog
obilaska svetih mesta un utar utvrde, nepovreen i zado
volj a n , krenu n atrag sa svojim saputnikom. Prethodno
Renik svetske mitologije 381
zap ljeska rukama, n a ta poumirae svi u utvrenju . Tako
su savladani Puarata i T a utohi to.
Haumea
Tajanstven a boginja plodnosti u havajskoj mitologij i . Hau
mea se ponekad poistoveivala sa bogi njom zemlje Pa
pom. B i l a je " p lodovita " i " ena iz daleke zemlje", koja je
"
raala "udna, buna stvorenja . Govorilo se da je pono
vnim raanjem Haumea prelazila iz starosti u mladost i da
se vraal a da poeni i poudaje decu i u n uke. Mada je ta
bogi nja p om agala p ri poroaju, uivajui u ljudskom pri
rataju , b i l a je sklona i razaranju. Najuven ija je bila po
povezan osti sa udotvornim drveem i tapom " koji je pri
vlaio ribe " . Ljudi s u bili u stanju da narede tom svetom
drveu da proizvodi h ra n u, mada je nesrea koja je zade
sila " riblje drvo " razbacala ribe po vodi svuda oko H avaja.
Hijoj o a
Podzemni svet pleme na Vagav aga n a Papui . Kada neko
umre, za njegovu duu, aruga, kae se da naputa telo i
putuje u hijajau, carstvo pod morem. T umudurere, bele
koe i gla tke kose, gospodar je mrtv i h . A ruga mu obde
l ava vrt, o emu mogu da posvedoe p osetioci iz sveta
ivih. Tvrdi se ak da su pojedine biljke donete otuda.
I o-K a l a k a l
Polulege n darni poglavica. Prema stanOVI1lClma Karolin
skih ostrva, I o-Kalakal predvodio je veliki pohod s juga,
najverovatnije iz Melanezije. Nije poznato da l i se uplaio
masivni h kamenih utvrda na pojedinim ostrvima. Te di
vovske tvrave behu delo boanskih blizanaca zvanih 010-
-sipa i Olo-sopa.
I ki -h aveve
Bukvalno, "trb uh ne zna". Papuanski opis ekstatikog kul
ta koji se p ojavio u Vailal i oko 1919. Lju de su viali kako
382 Okea nija
" p osle nekoliko urnih koraka stan u i ponu da brbljaju i
mau rukama, istovremeno njiui glavom levo-desno i
izvijajui tel o s jedne strane n a drugu u bokovima, pri tom
na izgled vrsto stojei na nogama " . Takva ekstatika op
sednutost, p osredna posledica kolonij alnog prodora, n ala
je k ultn og vou u starcu p o imenu Evara. On je proricao
dolazak p a robroda s duhovima predaka, koji e sa sobom
doneti " te ret " (cargo) . U njegovim otkrovenjima oigled
na su bila antievropska oseanja p oto su se meu oeki
vanim darovima nalazile i p uke. Meutim, ideju o po
vratku mrtvih pomalo je iskomplikovalo verovanje da su
p reci bili beli. Evara je kasnije proricao da e avion doneti
sveti teret obilja.
Svuda su se pojavljivale stvarice povezane sa savre
menom tehnologijom. Pri mer za to bili su l ani radio-apa
rati za stupanje u vezu s p recima. Naputani su plemenski
obiaji i verovanja poto su ekstatiki nastrojeni Papuan ci
oekivali dolazak milenijuma. Veliko zani manje za evrop
ska materijalna dobra, k oren " kultova tereta " ( " kargo
kultova " ) , odraavalo se u mitskoj odei nji hovog n ovog
boga, I hovea: nosio je kaput, koulj u , pantalone, eir i ci
pele. Mada su t nova verovanja u Valiali gotovo potpuno
i ezla do 1 923, njihovo naslee p redstavlja savremeni
"kult tereta " ("kargo kult " ) , p odstaknut Drugim svetskim
ratom. Avioni, brodovi, vozila i b aze za snabdevanje
zbunjivali su i opinjavali n arode koji su tek izlazili iz
kamenog doba. Njihovu radoznalost p obuivala je i ame
rika vojska kada je, po p restanku neprijateljstava, poela
da iskopava tela svojih p oginulih pripadnika. Dananji
usamljeni p osmatrai meunarodni h letova ostaju svedoci
mitolokog potencijala kulturnih p romena .
J a lafat
Tvorako b oanstvo na Japu , jednom od Karolinskih ostr
va. Smatrali su ga dobroud n i m ali l e nj i m biem, a p one
kad s u verovali da je utelov ljen u albatrosu.
Renik svetske mitologi je 383
.J uriungur
Veliki bakarni piton naroda Murngin iz severne Austra
lije . .Jednom prilikom dve devojke koje behu spavale s
mukarcima iz zabranjenog plemena dooe u auvu, sveto
mesto koje je p ripadalo .Jurlunguru. To je bilo pojilite
zvano Mirirmin a , " lea pitona iz stenja " . U dubokim pod
zemnim vodama ispod pojilita p rebivao je duh zmijskog
pretka. Kada starija od tih dveju devojaka p oe da kuva
ivotinje koje beh u uhvati le, ta stvorenja iskoie iz vatre,
pojurie ka svetom pojilitu i uskoie u njega. Starija de
vojka potom ode da prikuplja koru za novoroene mlae
devojke. Ona p rie bunaru Mirirmina te joj menstrualna
krv otee u pojilite i stie do .J url ungurovog obitavalita .
Glava " vel i kog zmijskog oca " mirno je poivala na dnu ja
me, ali on otvori nozdrve i dobro onjui zagaenu krv koja
se slivala k njemu . .Juriungur zatim uspravi glavu i polako
se uspuza. Dok se dizao s dna bare i voda u b unaru se po
dizala i plavila zemlju . .Jurlungur spazi one dve devojke,
svoje potomki nje. I ako su pevale ne bi li sprei le povodanj
da ih proguta, duh zmijskog p retka dade se u poteru za
njima i na kraj u ih uhvati. Lizao ih je, odgrizao im n oseve i
napokon ih p rogutao, zajedno s bebom. Kasni.ie su zmije
odrale sastanak. Svaka od njih stajala je veoma uspravno ,
a .Juri ungur p riznade d a je p ojeo svoje roake. Zmije se
onda dogovorie da .Juri ungur izbljuje dve devojke i novo
roene.
Jurlungur je ,.veliki otac" . Glas mu je grmljavi na, a
voda u bunaru u kojem ivi p resijava se kao duga. On je
"zmija duge " , mono boanstvo u aboridinskoj religiji .
N a povezanost s vremenskim prilikama, n aroito s kinim
oblacima, nailazimo svuda gde plemena oboavaju pitona.
Jurlungur je, oigledno, sredite kulta p lodnosti. Tokom
vlanog godinjeg doba vode su se podizal e , a zmije izla
zile iz zemlje poput n ovih b iljn i h izdanaka. Prema jednoj
tradiciji , kini p oglavica, Ata i ntdi n a , koristi se zmijom ka
ko b i stvorio kiu. Na nekoj dalekoj zapadnoj obali Ata
i ntdin a u gubicu morske zmije stavlja " kinog mladia " .
384 Okeanija
U trb uh u tog stvorenja rtva ivi dve godine i u svom tel u
pri kuplja " svetlucave koljke " sve d o k g a zmija ne ispljune
na obalu. Ataintdi na zatim da enama da ,. kinog mla
dia " dobro isue dimom. Slino kao u obredima inicijacije
n aroda Murngi n , to bi trebalo da ga "ojaa". Pripreme su
dovrene kada rtva upotrebi taku/u, "svetlucavu koljku"
kako bi se p re obrazila u oblak. Podigavi se do neba,
" kini m ladi" okrene se naglavce i razvee kosu iz koje se
kia prolije po zemlji. Kad god ispusti takulu, sevne mu
nja . D uga, oprezn a Atai ntdin i n a dua, u stopu prati kio
tvorca, koji je obino privruje za glavu. " Kini mladi" ,
obavivi svoj zadatak, vraa se n a udaljenu zapadn u obalu
i p onovo pokuava da se pre obrazi u ljudsko bie. Pone
kad ga Ataintdin a sprei u tome, nehotice izazivajui
suu. I n ae, kini poglavica svoje kine mladie" dri u
"
pripravnosti i alje preko austral ijskog konti nenta b rojne
velike oblake.
K a h ausibvare
Zmijski enski duh kojeg potuj u n a Solomonovim ostrvi
ma. Nekada davno, dok su plodovi zemlje rasl i bez ljud
skog rada, Kahausibvare naini ljude, svinje, druge ivoti
nje i drvee. Ali ona u svet uvede i smrt. Kada je prva e na
ostavi l a p rvu bebu kod zmije i otila da radi u vrtu, odoje
udari u pla. Ne mogavi da izdri tu buku - to je, slu
ajno, b i l a mana i mesopotamskih bogova - Kahausibvare
se skl upa oko bebe i zadavi je. Majka se vrati dok je
zmij i n a tel o jo delimino bilo obavijeno oko njenog de
teta, te p otee sekiru i poe da komada gmizavca. I ako je
Kahausibvare p osedovala mo da sastavi otkin ute delove,
to joj se n ije svidelo te otpliva na neko udaljeno ostrvo.
D o k je odlazila , n aruga se e ni: " Ko e sad da ti pomog
ne? " Otada n ita vie nije isto.
Jedan kulturni mit sa Admiralskih ostrva takoe se vrti
oko zmijoduha . Neka en a ula je u umu i srela zmijca.
Posle p oetnog opiranja, ena p ristade da se uda za njega
te mu rodi deak a i devojicu. Zmijac je zatim otera kako
Renik svetske mitologije 385
bi sam mogao da podie decu. Kada su ve bila dovoljno
velika, on im ree da uhvate i skuvaju malo ribe. Ali oni
zagrejae ribu na sunevim zracima i pojedoe je jo sirovu
i krvavu. Na to zmijac ree: " Duhovi ste, derai si rovog
mesa. Moda ete i mene pojesti. " Zatim naredi dea ku da
mu ugmie u trbuh, ali dete se upl ai i upita za razlog te
naredbe. " I zvadi vatru " , ree zmijac, " i daj je svojoj sestri !
Zatim n akupi kokosovih oraha, jamova i banana. " Deak
uini kako mu bi n areeno te ove plodove skuvae na
vatri. Kada su deca zavrila s jelom, zmijac ih upita: "Da li
je bolja moja ili vaa h rana?" Oni odgovorie: " Tvoj a !
Naa n e valja. " To su, p rema stanovnicima Admiralskih
ostrva, bili zaeci drutva.
Kainti ku ab a
Doslovno znai: " drvo s mnogo grana". Sveto drvo n a
Samoi. Prema stanovnicima Gilbertovih ostrva, koji s u se
sa Samoe preselili na sever oko 1 400, Kaintikuaba je po
stao od kime Na Atibua, oca bogova, koji je umro kako
bi svet mogao biti p ripremljen za oveanstvo. Ljudi su
rasli kao plodovi n a granama Kaintikuabe. Neki ovek,
meuti m, slomio je drvo: to bee Koura-abi . Na to sveto
gre n aveo ga je izmet koji mu je s grana pao na glavu.
Zbog Koura-abijevog n asilja ljudi se rasue s drveta i a
lost ue u njihov svet.
Kamapua
Bukvalno, " krmee dete " - popularni lik u havajskoj mi
tologij i . Svojom ogromnom gubicom rio je zemlju i " po
digao veliku humku, brdo za bogove, brdo s provalijom
spreda " . Ta legenda moda se odnosi na utvrenje koje je
pripadalo monoj porodici potomaka svinjskog boga.
Up rkos brojnim n asrtajima n a ivot deteta K amapue,
on izraste u odluno i mono boanstvo. Njukom je iz ko
ren a upao letin u neprijatelja, p obeivao i h u b orbi , div
ljaki vitlaj ui toljagom u svojim ljudskim rukama i odno-
386 Okeanija
sei njih ove dragocen osti kao pien. Kao dobrodoao sa
vezn i k u n eprekidnim ratovima na H avajima, Kamapua se
oe n i o dvema kerima vodeeg p oglavice i vern o mu slu
io na bojnom polj u , oduzimajui " pernate ogrtae i ka
cige" m n ogim suparnikim pogl avicama.
Jednom je, kao lep ovek, Kamapua pokuao da osvoji
bogi nju v atre Pele. Ona ga odbi, vreajui ga i n azivajui
ga " svinjom i svinjinim sinom". Poee da razmenjuju po
ruge i, kako su njihove boanske pristalice p ristizale, svaa
je prerastala u okraj. Peleini roaci bljuvali su vatru na
svi njskog boga, dok su njegovi prijatelji pretili da e mag
lom i kiom ugasiti vulkanske vatre. Svinje su trale svu
"
da u n aokolo. Jama se punila vodom . . . I Pele popusti te
Kamapua ostvari to je naumio s njom."
Ljubavniki i ratniki vidovi svinjskog boga smenjuju
se u cikl usu legendi o njemu. Ponekad se njima objanja
vaju p ri rodne pojave. Jednom p ri l i kom on negde opazi
dve lepe ene i pojuri za njima. To behu boginje koje ne
stae u zemlj i . Kada ogromna njuka poe da rije u potrazi
za njima, iz zemlje izbie dva izvora vode, posle toga
poznata kao Karnapuini izvori ".
" Kat
Kane
u poznoj havajskoj mitologiji, glavni bog raanja. Kao i
polinezijski podvaladijski junak Maui, imao je "zadiv
ljujui " fal us. Bio je " predak poglavica i prostih ljudi " , kao
i tvorac triju svetova - gornjeg i donjeg neba i zemlje.
U p oetku Kane ivljae u tami . Zatim je stvoreno svet
lo, a K u , p redako boanstvo, zajedno s Lonoom, bogom
nebesa, p o moe Kaneu da oblikuje zemlju i stvari na njoj.
Kasn ij e su stvoril i oveka i en u, ali su n epodoptine tog
para p ri morale Kanea da n apusti zemlju i povue se na ne
bo, uinivi oveanstvo smrtnim. Da je njegova prvo
bitna n a mera b i l a da ivi meu ljudima vidi se iz n aziva
datog svetu: Ka-hon ua-nui-a-Kane, " Ka neova velika zem
Ija" .
Renik svetske mitologije 387
Kaneu nikada n isu prinoene ljudske rtve zato to
"mu je ivot bio svet ". Njegovi prikazi su retki, a kao oltar
obino j e korien visok k up ast kame n . Njegove moi ,
meutim, jasno su uoava ne. Bio je Kane-hekili, ,.gromov
nik"; Kane-vavahi-Ia n i , " probija nebesa " ; i Ka-uila-nui
maka-kehai-i-ka-Iani, "munja to seva n a nebesima " . Po
odsustvu krvi oboavanje Kanea razlikuje se od potova
nja mnogih drugih havajskih bogova. Tako .je bog arob
njak Kahoali primao na dar on u jabuicu ribe kao i onu
jabuicu ljudske rtve. Ispijanje rtvinog oka s piem od
biljke k ave kao milodar boanstvu b i l o je uobiajeno na
Polinezij i , mada su Tahia n i uvali oko za svog kra lja .
K a n e a s u esto dovodil i u vezu sa bogom lignji Ka
naloom, havajski m Tan garoom. Kanaloa je bio " smrdlji
vi", osvetoljubivi protivnik Kaneovih stvorenja. Poisto
veivali su ga s hrianskim avolom i zemljom mrtvih.
matrali su da je Kanaloa, kao i Kane, boanstvo koje
obitava u ljudskom tel u n a rajskom ostrvu to plovi n a
oblaci ma blizu I-I avajskih ostrva. arobn o ostrvo zvalo s e
Kane-hna-moku, " Kaneova skrivena zemlja ".
Dobroudni duh-junak sa B a nksovih ostrva. I ako neki tvr
de da i m jc predak, taj melanezijski j u n ak nikada nije bio
ovek: b i o je vui, ,.duh " . Rodio ga je Katgoro, kamen koj i
je pukao. Kat j e odmah por astao i p rogovorio. Najpozn a
tiji od njegove jedanaestorice brae b i l i su Tangaro Gila
gilala, " m udrac " koji j c razumeo sve i mogao da pouava
druge, i Tangaro Lolokong, " budala", k oj i nita n ije znao i
ponaao se kao slaboumn i k.
Kat je stvorio stvari ali n e i svet koji je postojao p re
nji h . Nainio je svinje, drvee, ljude i n o. U jednom mitu
o poreklu ivota i smrti govori se o tome kako Kat i Ma
rava, vui pauk, zajedni k i stvaraju. est dana je Kat u
drvetu dubio tela muka raca i en a . Zatim ih je skrivao tri
dana. Potom ih je otkri o i posle tri dana p lesanja i uda
ranja u b ubanj ,.namamio u ivot" tako da su mogli sami
388 Okeanija
da stoje. Ali Marava, n akon to su Katovi drveni ljudi
pokazali znake ivota , iskopa jamu, pokri joj dno listovima
kokosa i ostavi i h da est dana lee zakopani u njoj . Is
kopavi te ljude i sastrugavi zemlju s nji h , on ustanovi da
su se svi ve raspali. Takvo je poreklo smrti meu ljudima.
Kat i Marava, koji su pre dobrohotni suparnici nego
ljuti neprijatelji, pomagali su jedan drugome u nevolj i . Vi
e p uta je Marava spasao Kata iz zamke koju su potonjem
pripremila braa. Ljubomorni zbog Ro Lei , Katove pre
krasne ene, kao i njegovih udotvornih moi, braa sko
vae zaveru protiv njega. lednom prilikom pokuae da
udave Kata i ugrabe Ro Lei te u kanuu odveslae do
nekog udaljenog ostrva. Tada Kat uze bocu napravljenu
od koljke kokosovog oraha i u nju stavi sve svoje stvari ,
umanji se i sam ue u bocu te ree majci da je h itne u
more. Tako je plovio u boci dok nije proao mimo kanua
svoje brae. Pojevi bananu, Kat baci koru u more tamo
gde je kanu trebalo da proe. Braa primetie koru od ba
nane, ali ne poverovae Tongaro Gilagilali kad ovaj ree:
,.Kat je pojeo ovu bananu i bacio je koru ovde da je vi
dimo, kako bi nas obavestio da nije mrtav, da je umakao i
da nas prati . " Tek kad su se pribl iili obali. shvatili su da
ih tu eka sam Kat. On i m rascepi kanu sekirom i zamoli
ih da ubudue ive zajedno u slozi .
Ljudoder Kasavara, udovini vuj, pojeo je Katovu
brau kada su poli da trae voe . Kat ubi Kasavaru i
pronae kosti svoje brae u ostavi tog udovita. Oive ih
duvajui u trsku i pozivajui ih da se nasmeju ako su bra
a. Stanovnici Banksovih ostrva kau da je najbolje od
svega otilo sa ostrva kada ih je Kat napustio. Sve do
nedavno oni su oekivali njegov povratak. Po predanju,
Kat, njegova en a i braa, sa svom i movinom, otili su u
kanuu ubrzo nakon to je Kat ubio Kasavaru.
Kava
Bukvalno, ,.gorak". Opojno pie koje se spravlja od ko
renja i l i l ia jedne od b iljki iz porodice paprika. I gra
Renik svetske mitologije 389
vanu ulogu u polinezijskim svetkovinama, mada se po
nekad koristi i da bi se utolila glad. U jednom mitu s Ton-
e, neki kralj posetio je mesto na kojem je vladala glad.
Poto n ije imala nikakve hrane kojom b i ga poasti la, jed
na plemkinja pripremi i skuva svoju bebu kao peeno
prase. Kada otkri prevaru, kralj ree: Nisam ljudoder.
dnesite je i sahranite onako kako se "sahranjuju pogl a
vice . " Tako i uinie. Ujutro ljudi primetie da je nekakva
biljka iznikla iz detetovog groba. Kralj im ree da neguju
tu b iljku, kavu, koja e im biti ili prokletstvo ili blagoslov,
zavisno od toga kako se budu ponaali prema njoj.
Kumu-honua
Doslovno z!1 ai "poetak zemlje". Prvi ovek u havajskoj
mitologiji. Zena mu se zvala Lalo-honua, donja ze lja".
"
U prvobitnom vrtu koji je oveanstvu sagradio bog Kane
nalazile su se voke i ivotinje, i sve je to bilo dostupno
Kumu-honui i njegovoj eni, osim svetog drveta. Jabuke i
kora s tog drveta behu zabranjeni, ali kao i biblijski par,
oni prekrie zakon zbog ega ih je iz vrta isterao veliki
beli albatros. Prema jednoj verziji tog mita, "velika morska
ptica be log kljuna" ubedi la je Lalo-honuu da proba Ka
neove svete jabuke.
Kunapipi
Boginja majka aboridinski h plemena iz severne Austra
lije. Danas tek maglovito i dokon o duhovno bie, .. starica"
je nekada putovala zemljom sa skupinom j unaka i junaki
nja, a tokom predakog razdoblja raala je mu karce i
ene i stvarala pri rodne vrste. "Dugina zmij " ila je pred
njom kako bi j oj pripremila p ut.
Laufakanaa
B og vetra na Ati , n iskom ostrvu Tonge. Prema legendi,
bog neba Tamapaoulijalamafoa p oslao je Laufakanau na
390 Okeanija
zemlju kao vladara Ate i nadzornika vetrova. :: Ako n.eki
amac bude imao l o vetar" , ree Tamapaoult] alamafoa,
" a ljudi dou kod tebe, Laufakanaa, i zamole te za pomo:
mora im dati dobre vetrove za to plovilo. " I tako, kada bl
stan ovnici ma Tonge bili potrebni savreni usl ovi za plo
vidbu, mornari b i obino posetili Atu i prineli Laufakanai
h leb pripremljen na ulju od mlevenih kokosovih oraha. .
Mada je, kako se i ni, ta ponuda godila bogu vetra, 11 1 -
kada nije bio poistoveivan s kokosovim orahom. Umesto
toga, p predanju ljudi s Tonge, Laufakanaa je s neba
doneo i na Ati posadio bananu i n ekoliko jestivih korena.
Takoe mu se u zasl ugu prip isuje izum ribarske mree.
I me mu znai "govor", lau, " utiati " , lakanaa. U tom mitu
o zanatu zanimljivo je da Tonganci veruju u prethodno po
stojanje neba i mora. Maui, podvaladijski junak Poli
ne i ije upecao je brojna ostrva svojom jakom ribarskom
udicom , ali su druga ostrva, poput Ate, baena. u more s
" l)
' k o k amen]e .
neba i nazvana ma ka {Oil ua, " zema I ]s
jednoj varijanti tog mita, Maui je upecao i Atu. Odvukav
je s mora, skoio je na obalu i svom teinom stao da gazI
po najvioj planini. "Dok je tabanao, zemlja se tresla ' a
planina m u se mrvila pod stopalima i kot :ljala u d oltne
.
pod njom sve dok se nisu napunile do svo]e s.a _sn} e ra
zine . To je uinio sa etiri od sedam brda, ostavIvsI tn brda
ne ugaena jer se b ee umorio od tog posla."
Lio u mcre
Avetin jski duh s Karolinskih ostrva. Kada b i ta demonica
d uga kih gvozdenih zuba posetila neko ostrvo, ljudi i o
stajali oprezni. Ali neki ovek je toliko ud o za n] l1Im
gvozde nim onjacima da smisli plan kako da Ih se docepa.
Postigavi da se Lioumere nasmeje lakrdijama nekog mno
go runog klovna, on se ustremi na nju te ih joj izbi kam
nom. Odmah n astade guva, jer su svi hteli da se dokopajU
gvozdenih onjaka zbog njihove arobne moi.
Renik svetske mitologije 391
Loa
Na Maralskim ostrvima, vrhovno bie i tvorako boan
stvo, p an dan tahianskom Taaroi . U poetku je Loa, ili
Loua, prebivao sam u pra iskonskom moru. Iz usamljenosti
i dosade podie koraino grebenje i peane obale, naini
biljke i p tice i postavi po jednog boga za svaku od etiri
strane sveta. Iz Loine n oge proi stekoe Vuleb i Limdu
nanid, p rvi ovek i prva ena. Kada se njihova deca na
merie da ubiju Vuleba, ovaj pobee i p ade na zelju, odak
le su mu iz noge izala jo dva sina. Edao, mlai sin, po
stao je veliki arobnjak i doiveo m notvo pustolovi na,
slinih Olofatovim.
Prema jednoj verziji tog mita, Vuleb i Ledman, mu
jak i e n ka crva koji su iveli u koljki, bili su prva ljud
ska bia. Odjek te ideje jaVlja se i na ostrvima Tonge. Crvi
su podigl i gornji deo koljke kako bi postala nebo, osta
vivi donji deo kao zemlju. Loa tu ostaje u pozadini kao
rema prauzrok.
Luge i l a n
. Prema stanovnicima Karoli nskih ostrva, Lugeilan je siao s
neba da b i po prvi put uio lj ude nekim vetinama, poseb
no tetoviranju, vlasuljarstvu i poljopri vredi . Lugeilana su
uvek povezivali s kokosovom palmom.
Sin m u je bio mikronezijski junak Olofat. Taj podva
ladija esto je poseivao nebo, a posle jedne od poseta
doneo je tajnu vatre s neba. Olofatovo l ukavstvo i preva
most verovatno su doveli do poistoveivanja Luge i lana s
ptijim bogom Lukom, boanstvom smrti i bolesti.
Mangar-kunder-kun d a
Bukvalno znai: "muvolovac". P o predanju plemena Aran
da iz srednje Australije, svet je prvobitno bio prekriven
okeanom i tek se nekoliko brda pomaljalo iz slane vode .
Na obroncima tih p raiskonskih brda iveli su rela ma-
3 92 Okeanija
II erhlda, "dvoje sraslih". T i m nerazvijen i m biima OCI l
ui behu zatvorene. Umesto usta imala su malene otvore.
a ke su im bile stegn ute, a ruke i n oge privrene za trup.
D ugo s u tako iveli u tom simbiotskom stanju. Tada vode
opadoe i p ojavi se Mangar-kunder-kun da, guterski
predak te ih razdvoji kame n i m n oem . Zati m im prosee
sve otvore, davi im oi, ui , n ozdrve i sve drugo. Sledei
njegovi darovi , n akon to jc obavio obrede obrczivanj a i
s ub i ncizije , bili su kameni n o, vatra, koplje, tit, bume
rang i t.iurul1ga, sveti predmet koji je oveka povezivao s
njegovim p retkom i pruao m u zatitu od opasnosti. Na
kraju im je Mangar-kunde r-kunda uredio brane od
n ose.
Prema drugoj verziji tog mita, s neba su sila dva bia
zvan a l1 umbakula, " samop ostojei ". Naila su na stvorenje
koje je liilo n a ljudska bia zamotana u klube. Posle ne
kog vremena ono poe da poprima oblik dveju osoba, a
n umbakula i m pomogoe u toj evol uciji pre nego to se i
sami p reobrazie u gutere m uvolovce.
G uter je tabu za inicijante plemena Aranda. Kazna za
ubistvo gutera je nenormalno snana pouda. Kod drugih
abori di nskih plemena postoje mitovi o nep otpunim ljudi
ma, ali boanski pomonici obino su ptice ili pticoljudi.
Prema tradiciji Kaitia, tokom " snovremen a " , dva jastreb
-oveka, ula-kupcra, sletee i preobrazie gomile ne dovr
e nih i l i p otencijalnih stvorenja u mukarce i ene. Obre
zivali su mukarce i vrili im subincizij u, a enama otsecal i
stidnice. Drugo jedno pleme, p a k , smatra da je prvi ovek
n astao kao guter.
M arava
M e l anezijski duh pauk. Prema stanovnici ma B anksovih
ostrva, Marava je bio i prijate lj i protivnik Kata, drugog
monog vw/a, " duha". Marava n ije bio odgovoran samo za
ovek ovu smrtnost. On se neposredno suprotstavljao Ka
tovom osvajanju mora. Nou je ukla njao iverje koje je Kat
otkidao s deb l a drveta od kojeg je pravio kanu. Kada ga
Renik svetske mitologije 393
I .al iznenadi jedne noi, Marava p ristade da p omogne
Katu te zajedno nadmudrie Katovu brau, koja behu
ljubomorna i osvetoljubiva. lednom prilikom ovi uhvatie
Kata u rupu kopnene rakovice i zatvorie otvor kamenom.
Kada se vratie kui, iznenadie se zatekavi svoju ne
suenu rtvu kako sedi p okraj ene, predivne Ro Lei .
Katu j e Marava p omogao u njegovom udesnom bekstvu.
Matagaigai
Papuanski duhovi drveta. Muj a k se opisuje kao obian
ovek , a enka ima jednu veliku i jednu malu dojku. Mata
gaigai se ljudima pokazuju samo u sluaju bol esti: ako im
prsti utonu u bolesnikovo meso, smrt je neizbena. Zlo
udni su duhovi movare, ili matabiri, runa stvorenja s
trbui nama i nadutih obraza. V ol e da stavljaju " maije" na
lj ude.
Maui
Polinezijski kulturni junak i podvaladija malena rasta.
PojaVljuje se u mitovi ma od Novog Zelanda do Havaja,
gde je slavan poput Herakla . Mauija, koji je obino naj
mlai sin , a ponekad i n ap uten o dete, bilo pob aak bilo
nedonoe, u more je bacil a majka, Taranga, koja ga je
prethodno zamotala u pramen vlastite kose. Poto ga je
spasao njegov veliki predak, Tama-nui-ki-te-Rangi, Maui
se na kraju vratio na ze mlj u i ponovo pridruio porodici .
Tada ga maj ka n azva Maui-ti ki-tiki-a-Taranga, " Maui
stvoren od Tarangi n og uperka " .
Mauijevi najpozna tiji legendarni podvizi bili su pecanje
ostrva s morskoga dna, hvatanje sunca u zamku kako bi
mu se usporio hod, p odizanje neba kako bi ljudi imali vie
prostora na zemlji i p ribavlj a nje vatre. U maorskom mitu,
Mau i je koristio eljusnu kost svoje pretkinje, Muri-ranga
-venue, kao udotvorno oruje . Njegovim otrim vrkom
odvojio je kop n o od mora, ali braa, ne obazirui se na
njegova upozore nja, raskomad ae kopno, nain ivi tako
394 O keanija
polinezijski trougao naikan ostrvima, kao i planine No
vog Zelanda. Pomou silne eljusnice i lanenog konopca
Maui je n apao i sunce. Junak se toga zadatka latio "kada
mu je palo na um da no dol azi p rebrzo n akon izlaska
sunca" . U hvatio je sunce omom i zadao mu mnogo esto
kih udaraca tako da je sunce, oslabljeno ranama, jedino
bilo kadro da puzi svojom putanjom.
Tonganei kau da je nebo ponekad mrano zbog araa
kojim se Maui koristio kako bi ga podigao. Desilo se da je
Maui p ri premao zemaljsku penicu kada mu se ara
zaglavi na nebu, koje je tada bilo mnogo nie nego danas.
Bes a n , Maui okren u ara i gurnu n ebo uvis. Prema jednoj
havajskoj legendi, medutim, Maui je podigao nebo da bi
stekao n a klonost neke en e .
Poreklo vatre razliito se tumai . Pojedine tradicije ob
janjavaju da je Maui ukrao taj n u vatre od "blatnih koko
i" dok su prile banane. Kad god b i se pribliio tim ne
beskim kokokama, iz njihovih kandi suknuli bi plame
novi. Kada je konano uspeo da epa n ajmanju od njih,
ona mu ree da se vatra nalazi na drvetu zvanom vai-mea,
" sveta voda", i pokaza mu kako da doe do nje . Prema
maorskoj verziji, drevna bogi nja vatre, njegova roaka,
otki n u l a je vlastiti n okat kako bi Mauiju dala plamen. Ali
njegovo obeenjatvo gotovo da mu je pomuti lo mo ra
suivanja u toj pustolovin i jer je zatraio vie plamenih
no kata n ego to je mogao bezbedno da ponese.
D ruge prie o Mauiju tiu se njegovog roenja, braka i
smrti . Zan imljiva je pria o Hini i Mauiju zabeleena na
arhipelagu Tuamotu, koji se nalazi istono od Tahitija.
Svojeglava Hi n a napustila je mua, udovinog jegul.jca Te
Tunu i dala se u potragu po svetu za novim ljubavnikom.
Vikala je na sav glas: "Ja sam en a koj u e imati jeguljoliki
ljubavnik, en a koja je ak ovamo stigla kako bi se na oba
li sjedin i l a u borbi strasti . . . prva en a koja je dola bez ika
kvog srama, traei jeguljoliki ljubavni tap . " Niko se nije
usuivao d<l_zadovolji Hininu udnju bojei se gneva udo
vin og j eguljca sve dok Mauija ne uputi na Hinu njegova
Renik svetske mitologije 395
vlastita m ajka. Te Tuna isprva n ije obraao panju na nji
hovu vezu, ali ruganje suseda konano probudi bes u
njemu. Izmeu smraenih nebesa, gromova koji su se pro
lamali , m unja to su sevale i praznoga mora s nasukanim
udovitim a, suparnici Te Tuna i Maui uporeiva li su
svoje m ukosti . Svojim dinovski m fal usom koji je drao u
ruci , podvalad ijski junak obori tri strana pratioca u
dovinog jeguljca, preplai svog protivnika i odnese p obe
du. Tako je Hina, arhetip neverne ene, samouver eno
promen i l a ;nua . Kasnije Te Tuna jo jednom napade Ma
uija, ali b i " rastrgn ut", podlegav i njegovim nadmoni m
arolijam a. Iz T e Tunine sahranjen e glave izrastao je p rvi
kokosov orah.
Maori Hi nu smatraju boginjom smrti, Hine-n ui-te-po.
Oni veruj u da ju jc Maui p ronaao dok je bila u dubokom
snu. Pokuao je da joj p roe kroz telo ali nju prob udi cvr
kut ptica te ga ona usmrti stezanjem . D a je Maui bezbedno
proao kroz Hine-nui- te-po, ljudska b ia vie ne bi umirala
poto bi i sama smrt bila unitena. Ali na Havajima su ne
ukrotivog podvaladij u po svoj prilici ubili sami domoroci ,
koje su ljutili njegovi postupci. Po p redanju, crvena boj a
morskih raia, kao i dugine boje potiu o d njegove krvi.
Menehune
Mitska rasa patuljaka. H avajci su verovali da su meneh une
"visoki oko pola metra". Ljudi su na njihova "krivonoga"
oblija nailazil i u umama, gde su putnici morali dobro da
se p aze. Menehune su odapinjali strelice n a neoprezne i l i
znatieljne, a l i sve dok i h n i k o n e b i uznemiravao, sreno
su iveli u peinama.
Docnije su se preselili na Novi Zeland, a Havajci su ih
pomeali s Maorima. Legende o oveuljc ima postoje i
rom P acifika. Dok su im na dalekoj J avi pripisivali iz
gradnju h ramova, na Tongi su bili umari i " tokom jedne
jedine noi " poumljav ali itava ostrva, a na Fi diju ne
vidljivi kepeci kovrdave kose" uili s u ljude da pevaju i
"
igraju .
396 Okeanija
M i n avara
Minavara i Multultu - dva predaka junaka p lemena Nam
butdi iz srednje Australije - jesu ljudi kenguri. Izali su iz
" Nareau
vel i ke naplavine koj u je doneo " potop i , na sve eti ri,
poli na jug. Kada su se ulogorili , iskopae rupicu u kojoj
su spaval i pokriveni otpacima. To vide ovek pacov i otro
" "
ih p rekori . "Ne inite isto to i ja , ree. "Sedite u senci
"
pored drveta. Otada, od a/eTe, predakog " snovreme
" te Moa-ni-bai, " pauk gospodar, p rva meu stvarima " . Ua
na , kengur se odmara u senci. Stekavi rep pod otpaci ma,
Min avara i Multultu nastavie svoj put u p ustinju, gde su
se zakitili perjem. Od njih ove sluzi i pl ua postalo je ka
menje; isto tako, jedno njih ovo rebro pretvorilo se u stub ,
koje pleme Namb utdi i danas premazuje crvenom zem
ljom. Kengur-ljudi stavili su svoje monje na spravu za ba
canje kopalja, a zatim ih ski nuli s nje, produivi put drei
jedan drugog za te delove tela. Taj arhaini mit, tajna mu
karaca u plemenu, u sreditu je inieijatikih obreda pleme
na Nabutdi .
Mokoi
" "
Bukvalno znai ,.zli duh , " zloduh . Pripadnici plemena
Murngin iz severne Australije veruju da je starost retko
uzrok sm rti . Kobnu bolest ili nesreu pripisuj u mokoiju, ili
obrednoj neistoti. Tako j e J urlungur, predaki zmijoduh,
progutao dve ene i njihovo potomstvo zato to su pre
krili tabu rodoskvrn ua . Tvrdi se, meuti m, da zli duh
usmruje rtvu zbog crne magije vetaca. Pleme Murngin
veoma se plai tih ljudi, a u vreme nevolje obraa se za
pomo dobrim arobnjaci ma, koji se mogu p repoznati po
vreici koja im visi s trake zavezane oko glave . Prilikom
n admetanja s mokoijem, arobnjak zaziva vlastite duh ove
zatitnike.
N a n iu m l ap
Na Karolinskim ostrvima, bog plodnosti i svetkovanja. Na
n iumlap se starao da biljke rastu, da se ivoti nje debljaju i
Reni k svetske mitologije 397
da ene raaju decu. Posveene su mu bile kornjaa i jo
neke ivotinje, koje su samo p oglavice smele da jedu.
"
Doslovno, " pauk gospodar . Tvorako boanstvo iz legen
di sa G i lbertovih ostrva. U p oetku je Nareau hodao sam
po Te 130 ma Te Maki, .. tami i prianjanju . Bio je Nareau
vi u praiskonsku materiju, stvorio je dva b ia od peska i
vode, Na Atibu a i Nei Teukez. I z njihovog b raka nastali su"
"
b ogovi Te I kavai, "najstariji , Nei Marena , "ena izmeu ,
" "
Te Nao, " talas , Na Kika, ,.h obotnica-gospod ar , Ruki,
"
"jegulja , i mnotvo drugih. Posl dnji" je bio N areau mlai,
poznat i kao Te Kikinto, " obeenjak .
Naraeau te Moa-ni-bai je smatrao da je njegov posao
zavren. Objavio je da e otputovati, ostavivi Na Atibuu u
zadatak da stvori svet ljudi. Ne samo da je Nareau mlai
bio najdelatnije boanstvo ve je Na Atibu sinu pauku
dozvol i o da ga ubije kako bi svetu doneo svetlo. Ovaj je
desno oko N a Atibua bacio na i stono nebo kao sunce a
levo n a zapadno nebo kao mesec; od njegovog zdrob
ljenog mozga stvore ne su zvezde, a njegovo meso i kosti,
razvejani po vodama, pretvorie se u ostrva i drvee. U
izgradnji arhipelaga bog h obotnica Na Kika pokazao se
veoma umenim jer je svojim dodatnim rukama mogao
prikupiti velike koliine peska i kamenja. Kada je sve bilo
spremno za izgradnj u, mladi bog pauk stvori pretke o
veanstva, kojem je kasnije inio svakojake pakosti.
Ndauti n a
"
B ukval n o , "bakljonoa . Bog moreplovstva i ribarenja na
Fidiju. B i o je i bog vatre. Prema legendi, majka mu je za
glavu zavezal a upaljenu trsku kada je b i o dete, i od tada
n ou l uta morskim greben i m a s p l ameni m mangalom kao
kukuljicom. Ndautina, po p redanju, nou in i nepodop
tine. I zmeu ostalog, zatitnik je i prelj ub n i ka.
398 Okeanija
Ndengei
Zmijsko tvorako boanstvo Fidija. Verovalo se da Nden
gei izaziva zemljotrese p omeraj ui se i okreui se u svojoj
pei n i . Taj bog je b i o pogl avica tzv. " bogova korenja " ,
kalo-vu, autohtonog panteona ostrva Fidi . Drugo zmijsko
boanstvo bio je Ratu-mai-mb ula, koji je vladao zemljom
mrtvih. Bio je i b og plodnosti . Zahvaljujui njemu biljni
sok struji kroz drvee, a usevi klijaj u .
N e i T i tu aabine
Boginj a rastinja n a Gilbertovim ostrvima. Prema legendi,
veli ki poglavica Aurijarija, crven op uti gorostas, zaljubio se
u Nei Tituaabine, crve noputu dcvu ije su oi sevale kao
munje. Ali njihova lj ubav ostade bez ploda, a Nei Titua
abine se uskoro razbole i umre . Iz groba te pre krasne de
vojke, meutim, izrastoe tri drveta - iz glave joj je nikla
kokosova palma, iz pupka badem, a iz peta pandan. Nei
Tituaabine se tako preobrazi u tri boginje, a seanj e na nj u
bee sauvano.
N di r a n a
Pre ma plemenu Dumu i z zapadne Australije, Ndi rana i
Dulana bili su otac i sin, ali se potonji moe smatrati
produetkom Ndi ranine linosti . On je ak njegov falus,
"
koj i se poredi s divovskom " mlatilicom , ceremonijalnim
kamenom koji se vrti na uzici . Dul ana uiva da ganja e
ne, koje iznenauje p utujui ispod peska. Taj uveni dvo
"
jac krstario je konti nentom tokom " snovremena - kada
su se duhovi predaka koji spavah u pod zemljom p robudili
i l utali svetom - a podvizi i m ine ciklus mitova. I z nepo
znatog razloga Ndirana se povezuje sa psima. Veruje se
da je pobio loe pse , a zatitio dobre - pretke d ananjih
pasa. Dulana je moda ubijao i p acove.
Renik svetske mitologije 399
Nu
[ I avajski N oje. Nu-pule, " Nu koj i se mol i " , umakao je
potopu u velikoj lai s k uom na vrh u. I sk rcavi se na vrhu
jedne p l a n i n e na H avajima i rtvovavi kavu, svinju i
kokose nebu, bog Kane sie niz dugu i objasni "svoju gre
ku". Talas plime, uobiajena nesrea u Tihom okeanu,
"
bio je p ovezan s podizanjem " boginje podzemnog mora
iz dub i n a . Stanovnici B anksovih ostrva pripovedaju da je
melanezijski junak Kat sagradio kanu n a uzvisini i tu e
kao dolazak povodnj a . Biblijska p ria o p otopu ispreple
te na je i s melanezijskorn i polinezijskom legendom, ali
nema razl oga da se pretpostavi da nezavisne prie nisu
postoj a l e p re nego to su mision ari dol i . Na Havajima se
prialo da postoji odreeno drv o koje raste na Ka-vai-o
-ulu, "vodama raanj a" i svojim velikim korenjem dri te
vode n a okupu. Da n ije bilo tog drveta, voda bi p otopila
sve dol i n e .
O a Rove
Papuansko b oanstvo bezgraninog ivota i snage . Juna
plemen a koja govore jezik roro, smatraju ga preinaiva
lakim b ogom , l utalicom i ,.svecem " koji moe da menja
izgled po volji. Jednom pril ikom je ubedio sve ene u se lu
da uu u veliki kanu, kojim je otkormilari o do vrh a neke
planine. T o je bila kazna za to to su m u ljudi uzi mali
divlja i rib u. Kada se uvreeni muevi p opee na planinu
da vrate svoje ene, zatekoe Oa Rovea kako sedi na ne
pristupanoj steni, s koje im baci koplje, luk i strel u i to
ljagu. Zatim je hitnuo i kamen i jedan le. Sve to oruje
bacio i m je kako bi mogli lako da se poubij aju.
Olofat
Mikronezijski j unak. Na Karolinskim ostrvima Olofat, ili
Olofad, bio je sin Lugeilana, boanstva poistovee nog s
podvala dijskim bogom Lukom. Maj ka m u je bila smrtnica
koja je doivela udotvorno zaee .
400 Okeanija
Prema legendi, Olofat je odl uio da poseti nebo na stu
bu dima kako bi od nebeskih roaka zatraio da ga prizna
ju. Posledice toga bile su dug rat protiv nebeskih bogova,
p u n raznih dogaaja, i njegova vlastita smrt. Ali Lugeilan
se saali nad Olofatom. On oive ohologa sina i zamoli bo
gove d a ovome naprave malo mesta na nebu. Prema jed
nom p redanj u , Olo1'at je p ostao bog vatre. Tim uzdiza
njem, m euti m , drska i vragolasta strana njegove p ri rode
nije n i malo bila umanjena. Dok je tumaio oeve naredbe
ljudima, n ije mogao a da im ne p odvaljuje i da ih ne vara
tako da su neke njegove ale imale nepredvidljive po
sledice . Tako je ajkulu n aoruao zubima.
Olofat je protivrean lik. Ciklus mitova o njegovim
podvizima sadri osnovnu tem u - boansko naslee koje
obitava u tel u smrtnika. O l o fat je rastrzan izmeu dva sve
ta: poput sumerskog junaka Gilgamea, ne moe da se
p o miri sa stvarn ou smrti , mada je, izgleda, bio uspeniji
od Gilgamea u naporima da izbegne njene zamke.
O ro
Tahianski bog rata. U vre m e mira nazivali su ga Oro-i-te
-tea-moe, Oro poloe n og koplja". Sin Hina-tua-a-ute ,
"
,J-line od zemlje ", i Taaro e utelovljene u grani hlebovca,
Oro je b i o "ubica ljudi" koji je uivao u krvavim borbama
i ljuds k i m rtvama. I mao je tri strane keri - Toi-matu,
,.okatu sekiru " , Ai-tupuai , " deraicu plani nskog vrha", i
Mah u-fatu-rau, "ab u mnogih vlasnika " . Jedini sin bio mu
je Hoa-tapu, "osvedoeni p rijate lj " .
P a h u a n u i a p i taaiterai
Prerna Tahianima, morski demon, jedan od neprijatelja '
m ora. Kao personifikacije opasnosti koje su vrebale po
morce, Pahuanuiapitaaiterai , "ve l i ka n koji se otvara ne
b u" , i njegovi roaci uliva l i su veliki strah ljudima. Ostali
demoni b i l i su Puatutahi , "usamljena k oraina stena " , Ahi-
Reni k svetske mitologi,ie 401
fatumoana, " morska zmija", A remataroroa , "dugaki ta
las " , i Are matapopoto, " kratki talas".
Pakaa
Bog vetra. Pripisivali su mu otkrie jedra. Pakaa je na
sledio vlast nad vetrovima i olujama od svoje bake Loe .
Bio je jedan od manjih havajskih bogova. D a se ne bi ispu
stilo nijedno od mnogobrojnih manjih boanstava stvore
nih od Kaneove pljuvake kada je ova.i oblikovao svet,
bilo je uobiajeno ovako zapoeti molitvu: ,'zazivamo sa
da etrdeset h i ljada bogova, etiri stotine h i ljada bogova,
etiri h i ljade bogova ... "
Papa
Pretkinja havajskog naroda . Bila je boginja zemlje, kraljica
podzemnog sveta i majka b ogova. Papa znai "ravna", to
se moda odnosi na podvodne temelje na kojima, kako se
verovalo, lee l-lavaji. Zvali su je Papa-hanau-moku, " ro
diteljka zemlje". Nasuprot tom boanstvu stajao je smrtni
predak Vakc a , od kojeg p otiu svi havajski rodoslovi . Sin
Kahiko-l ua-mee , " veoma drevnoga i svetoga", Vakea je
vladao kao vel i ki poglavica i oenio se Papom, koja rodi
ker Hoohoku-ka-Iani. Vake i n a rodoskvrna ljubav prema
keri izazvala je Pap i n u srdbu i dovela do razdvajanja
mua i ene i dolaska smrti. I -I oohoku-ka-lani rodila je
prvo dete sa ocem ne kao ljudsko bie ve kao koren i od
bacila ga. Ono izraste u biljku tako da Vakea nazva njiho
vo drugo dete, l.i udsku bebu, Ha-loa, dugi koren". Ha
"
vajci su se prema rastu b ilja odnosili s vie religioznog
strahopotovanja nego p rema ivotinjama zato to im se
inilo da bilje n ije povezan o ni s jednim ovekom.
Brak Pape i V akee, verovatno veza brata i sestre, od
raava drevni obiaj meu ple mikim porodicama Okeani
je. Izgleda da je u .Japanu slian obiaj uki n u t zahvaljuj ui
kineskom uticaju . R aspadom p rvog braka objanjavalo se
poreklo razliitih klasa u tradicionalnom h avajskom dru
tvu. Po predanj u , klasa robova ima za p retka jedno od
402 Okeanija
Papine dece s njenim drugim m uem. Osim tih legendi ,
sauvan je i mali mit o stvaranju, p rema kojem je Papa
rod i l a tikvu i njen pokriva. Vakea je pokriva h itnuo uvis
kako bi stvorio n ebo, od mesa je n apravio sunce, od se
menja zvezde, od belog sloja mesec, od zrelog belog tkiva
obl a ke, a od soka kiu. Od same tikve nainio je zemlju i
oke a n . M aorska verzija stvaranja sasvim je drukija: poput
grkog Urana, Rangi nije hteo da oslobodi Papinu dece iz
zemaljske utrobe.
Pele
Pol i n ezijska boginja vatre poveza n a s buj icom l ave. uve
n a sa svoje lepote - lea su joj b i l a p rava kao litica, a
dojke o krugle kao mesec - Pele je l utala svetom pre nego
to e se skrasiti na Havajima. Prem a jednoj legendi , trai
la je m ua, Vahielou, koga je odmamila supa rnica. S njom
je dolo i more, koje joj se s glave prolivalo po do tada
suvoj zemlji - bila je to poplava suza. Ali kada bi je neto
raesti lo, ljude i ivotinje pretvarala bi u kamen . " Njena
odmazda stie b rzo. "
Poprim ivi oblije prekrasne devojke, Pele osvoji srce
mladog p oglavice po imenu Loh i a u , "Iepoga te la". Osta
vila ga je tree noi braka i rek l a mu da sae ka njenog
glasnika koji e ga odvesti do kue koju je spremala za
njega. Lohiau je umro od tuge zato to je njenim sestrama
i p ratiocima trebalo dugo vremen a da stignu do sela u ko
jem je ml adi poglavica iveo. Nezastraeni tom nevoljom,
oni p ozvae njegov duh i vratie ga telu. Zatim , po Pe
leinim u putstvima, krenue natrag boanskoj stvoriteljki
zajedno s Lohiauom. Put je opet b i o dug i naporan, ak
toliko da je Pele bila besna to kasne te ih zasu vatrom.
Najvie ju je p ogaalo otvoreno diVljenje njenih se.stara
p re m a l e p ukastom Lohiauu. Kao p osledica te svae, Pe
leina p o ro dica se raspala, i po drugi put je Loh i auov duh
lutao p o svetu. Prema nekim verzijama te legende, mladi
poglavica ponovo oivljava i en i se Hiiakom, Peleinom
n ajdraom sestrom.
Reni k svetske mitologije 403
Ta p ria o plahovitoj boginji vulkanske vatre sadri du
boku svest o neoekivanoj i neobjanjivoj prirodi boan
tva. "Pele i m a svetlo dole u zemlji, b e z toplote", govoril i
s u stari Havajci , "iznad je vatra koja veno gori . . . I zn e
nada, ona e planuti, u z riku i b uku. "
Pulo tu
Zemlja m rtvih. Stanovnici Tonge prvobi tno su verovali da
je to zemlja koju niko n ij e video i u k oju se putuje am
cem. Gotovo istovetan s a svetom, Pulotu je pomagao mno
gim bogovima i duama pokoj n i h poglavica.
Rakim
"
Bukval no znai " duga . To j e bio bog drvodelja na Po
napeu , jednom od Karol i nskih ostrva. Zahvaljujui njego
voj pomoi ljudi su gradili kue i kanue . U mi kronezijskoj
mitologiji dobro napravljen i kanui mogli, su i da lete.
Rangi
Maorski Uran. Toliko je Rangi, "nebo", vrsto grlio Papu ,
" zemlj u " , d a im deca n i s u mogl a izai i z materice . Na
kraju, n e mogavi vie da izdre neprestan i mrak, deca se
posavetovae te surovi Tu-matauenga ree : "U redu je ako
ih ubijemo." Ali Tane-mahuta, otac uma i svih stvari koje
se n a l aze u njima, drukije je savetovao: ,.Bolje je da ih
"
razdvoj i m o . ree, ,.i neka nebo stane visoko iznad nas, a
'
ze mlja nek nam lei pod noga ma. Neka nam nebo b ude
stran ac, ali neka zemlja, kao n aa majka h raniteljica , osta
ne blizu n as."
Nekoliko brae uzalud j e pokuavalo da razdvoji nebo
od zemlje. Na kraju je sam T a ne-mahuta izvrio taj tita nski
zadatak. Postavio je glavu na Papu a stopala na Rangija.
Zatim je " monim naporom" istegnuo lea i udove . Pola
ko ali sigurno, njegovi roditelji razdvojili su se jedno od
drugoga.
404 Okeanija
Bog oluje Tauhiri -ma-tea, meutim, stao je n a Rangi
jevu stranu, protiv buntovne brae i sestara. Slao je strane
nepogode, kovitl ace, guste oblake, oluje i uragane. Drvee
u umama upao je iz kore n a , kidao ipraje i udarao u
obale visokim tal asima. Samo je Tu-matauenga, bog ok
rutnih ljudskih bia, izdrao n apad boga oluje. Tu-mata
uenga se zatim okrenu svojoj kukavikoj brai i " proguta
ih sve, iz osvete to su ga napustili i ostavili da se sam bori
p rotiv Tauhiri-ma-tee i Rangija " . Poto nije mogao da po
bedi boga oluje, "jedui ga kao hranu", ostavio ga je da
oveku bude neprijatelj na kop n u i moru. Njihova duga
borba, kako su Maori uvek tvrdi li, izazivala je plavljenje
prostranih oblasti .
Ovakav je bio kosmogonijski sled: iz nitavila, Te Kore,
p ojavili su se n o, dan i prostor; u prostoru su se razvila
dva bezoblina bia, muko i ensko; od njih su n astali
R angi i Papa, boanski roditelji koje je Tane-mahuta
razdvojio na nebo i zemlju ; posle tog dogaaja i borbe
izmeu Tu-matauenge i Tauhiri-ma-tee, b ia skrivena u
utrobi zemlje mogla su da se razmnoavaju . U alterna
tivnom mitu o stvaranju govori se o kosrnikom jajetu koje
je ptica ispustila u p raiskonske vode. Ono se razbilo - to
se moglo i oekivati - a iz njega su se ispilili jedna po
rodica , jedna svi nja, jedan pas i , na sreu svih nj ih, kanu.
Rokola
B og drvodelja n a Fidiju. Gradio j e kanue koji s u Fidij
cima omoguil i da plove morima i nasele se na svojim
grupama ostrva. Za vreme Tuka jeresi, sledbenici Ndugu
moija, n aslednog svete n i k a , poistoveivali su Rokolu s
Nojem. Mada su 1876. svi Fidijci nominalno p rihvatili
h rianstvo, taj ovek je p oveo si n kretiki n arodni pokret
koji je predstavljao prethodn icu melanezijskih " kultova
tereta " ( kargo kultova " ) . Poznat kao Navosavakandua,
" amac potonu a njih dvoje se udavie.
onaj to govori samo jednom " , Ndugumoi je video ob
"
l a ke pune leteih koija i n a uavao da su u poetku posto
jala dva boga, Jahve i Ndengei, autohtono zmijsko boan-
Renik svetske mitologije 405
stvo. J ahve je izazvao Ndengeija da n aini ljude, ali o n n ije
uspeo u tome te ga ovaj protera. Kada je Ndugumoi ob
javio dolazak milenijuma a svoje pristalice usmerio p rotiv
britanskih vlasti, uhapen je i osuen na dugu zatvorsku
kaznu. Postoje mnoge legende o tom p roroku. Vlasti su
bezuspeno pokuavale da ga ubiju - b acivi ga niz dim
njak parobroda i stavivi ga izmeu ogromnih valjaka u
eera n i . Napori administracije i misionara da skre Tuka
jeres bili su bezuspeni , a Ndugumoijeva verzija h rian
stva ostal a je dominantna dugo posle njegove smrti .
Roo
Peva molitvi. Na Tahitiju Roo je bio ,bog s mnotvom
imena. Bio je Roo-i-te-hiripoi, " Roo u n evolji " ; Roo-ani
nia, Roo s vrtoglavicom " ; Roo-tuiaroha , Roo u nesve
" "
stici"; Roo-i-te-mohimohi, "gl upi Roo"; Roo-te-hamama,
zablen uti Roo"; i tota drugo. Roo se zazivao kako bi se
"
oterale b olesti, a bolesne i povreene leio je isteruj ui zle
duhove . Bog peva molitvi bio je sin boga n eba Atee.
Sisimata i l a a
U lege n dama s Tonge, s i n sunca. Neka ena rodil a j e Si
simata i l a u zato to je "esto ila da lovi ribu i imala obiaj
da se o kree prema zapadu i zastajk uje leima okrenuta
suncu". Kada je deak porastao, odjedrio je na Samou.
Tamo se i zaljubi, te se vrati da roditeljima ispria o svom
skorom venanju. Majka mu ree da se popne na breg i
porazgovara sa suncem koje se raalo. To Sisimatailaa i
uini te od svog nebeskog oca dobi dva zavelja.i a: jedan .je
mogao da otvori kako b i stekao bogatstvo, a drugi nije
smeo da otvori. Posle vena nja Sisimatailaa predloi da
odu na Tongu. Na putu je ena n avaljivala na njega da
otvori i zabranjeni zaveljaj. Toliko stvari izae iz njega da
406 Oke a nija
T aaroa
Na ostrvu Tahiti, vrh ovno bie i tvorako boanstvo. Bio
je tvorac ivota i smrti . Zvali su ga Rua-i-tupra, ,.izvor
rasta" ; senke mu behu kit i pl ava ajkula. Od vlastitog tela
Taaroa n ain i prvu lare-alua, "boju kuu", koja je postal a
uzor za sve h ramove. Tu kuu su zvali krevetom velikog
gospodara, roi-i-te-fatu-Taaroa. Godirie 1 769, tokol1) po
sete Tahitij u, k apetan Kuk je zapisao da je " slinost izme
u ovog sklonita i Zavetnog kovega kod Jevreja izu
zetna".
U drevna vremena ljude pogodi vel i ka sua te uzviknu
e: " Ta aroa, tvorac sveta, ija kletva je smrt, gnevan je.
Prodire nas!" Zato njihov kralj n aredi svetenicima da sc
mole za spasenje, ali oni ne mogahu ugoditi bogu. Onda
kralj ree da moraju da drhte i unize se ljudskom rtvom
jer b ogovi vole ljudsko meso, koje se zvalo "dugonoga
riba " , te a vac roroa. Ljudska rtva se svide Taaroi, i kia
ponovo pade. Ali to se retko deavalo pre potopa zato to
je p rodrljivi bog rata Oro tada i mao malo vlasti . rtve su
odabirane meu ratnim zarobljenic ima.
Tahianski mit o stvaranju postavlja Taarou u tamu
kosmikog jajeta . On " se razvio u samoi . Bio je vlastiti
roditelj, bez oca i majke. Taaroine prirode behu bezbroj
ne. Bio je gore, dole i u kamen u . T aaroa je bio boja kua.
Kima mu je bila s\emenjaa, a rebra potporni stubovi . "
Zati m b o g p robi ljusku, ispile s e i stade n a krhotine. Zu
rei u p raiskonsku tamu, shvati da je sam. Nije bilo ni kop
na ni neba ni mora. Postoja l o je samo n itavilo. Umoran
od tiine i praznine, Taaroa upotrebi deo ljuske kao " ve
liki temelj sveta, za stenje i tlo"; drugi deo p osta "nebeska
kupola " ; pofo sam postade osoba, bog stvori sve to se
danas nalazi u vaseljen i . Prema varijanti te legende,
Taaroa je stvorio svet od vlastitog tela, izuzev glave.
Renik svetske mi tologije 407
Taburimai
U mitol ogiji Gilbertovih ostrva, sin Bakoe, poluboanskog
pretka. Stanovnici G i lb ertovih ostrva razlikovali su tri vr
ste bia: bogove , allli, poluboanske pretke, anti-ma ao
mata, i ljude, aomata.
Prvi potomci Bakoe i njegove ene, Nei Ngui rik i , bili
su, svi redom, ribe. Kasnije se rodie ovek Taburimai i
njegov brat Teanoi, " e kioglava ajkul a". Poto je Tabu
rimai bio drukijeg oblika od njih, decu-ribe bee sramota
te skovae zaveru da ga ubiju. Teanoi upozori B akou i
ovaj posla Taburimaija daleko odatle na leima brata
-ajkule. Iskrcavi Taburimaija, Teanoi zadobi nebo i po
stade zvezda. Tabu-rimai osta na zemlji. Jedrio je izmeu
ostrva i naao sebi en u. Sin i m je bio p ustolovni Te-ariki
-n-tarava, koji je polagao pravo na sveto drvo, zvano
uekcra, koje je dosezalo do neba , a za enu je uzeo Ne Te
rere, boginju drvea. Iz njihovog braka potekao je Kirata
-n-te-rerei, "najlepi ovek " , predaki osniva ija je
lepota bila dovoljna za raanje dece i bez ene .
Tagaro
Na N ovim Hebridima, mudrom i dobrohotnom duh-ju
naku T agarou suprotstavlja se S uke-mutua, duh koji je
hteo da sve bude loe. T agaro je siao s neba, nai n i o ljude
i sve drugo i vratio se na nebo. Raljoglavi Suke-mutua,
pak, p ripadao je zem lji, a zloudna narav dovela ga je do
progonstva u provaliju bez dna, gde vlada nad duhovima
pokoj n i ka.
U tom delu Mel anezije postoje razliite tradicije vezane
za duhove zvane vui. N a nekim ostrvima se veruje da su
Tagaro i njegova vrsta besmrtni i isti kao ljudi, osi m to ne
jedu i ne piju. Nji h , meutim , samo mrtvi mogu videti .
Druga ostrva i maju vuije za sveta mesta i kamenje. U jed
nom mitu govori se o dubokom neslaganju izmeu Taga
roa i S u ke-mutue oko p rirode oveanstva. Kada su stvo
rili ljude, Tagaro ree da . ljudi treba da hodaju n a dve
408 Okea llija
noge, a Suke-mutua da treba da se kreu kao svinje. Na
sreu, Tagaroova re bi poslednja, te ljudi sebi izgradie
scla. en a spasitelja oveanstva bila je V i n mara, .,opno
krila " . Jednoga dana Tagaro ugleda krilate ene kako sle
u s neba da se okupaju. Videvi kako skidaju krila, ukra
de jedan par i sakri ga kod kue. Zatim se vrati na alo i
vide da su sve odlete le osim one bez krila, kojom se i
o.cni. D ocn ije je p rekorcvanje Tagaroove brae rastuilo
Vin maru. Ona ode u kuu, sede i poe da jeca sve dok joj
suze ne sp rae zemlju koja joj je pokrivala krila. Pomou
krila ponovo je odletela na nebo.
Tane-mah uta
U maar s k oj mitologiji, otac uma i svih stvari koje se nala
ze u njim a ili koje su sagradene od stabala. Razdvojio je
Rangija, oca neba, od Pape, majke zemlje, ali ga je poti
snuo Tu-matauenga, bog i otac okrutni h ljudskih b ia.
Glavni n e p rijatelj, meduti m, bio mu je bog mora Tanga
roa. Na Tahi tiju, Ave-aitu, "repati bog", bio je voda vojski
Tane-mah ute u vreme rata. Ave-aitu je verovatno bio bog
arobnjak, zamiijan kao meteor, kupastog oblika, ve like
glave i dugakog plamenog repa. Havajci s u Tane-mah utu
zvali Kaneovim imenom, a za protivnika su mu dali boga
lignji Kanalou, koji je povezivan s vetilukom i podzem
nim svetom . U legendama se Tane-mahuta i Tangaro a , ili
Kane i K a n aloa, pojavljuju kao onaj koji oveanstvu misli
dobro i onaj koji mu misli zlo. Oni p re dstavljaju ekvi
valent melanezijskom mitu o To-Kabinani i To-Karvuvuu.
Tako je, npr., Tangaroina kletva uvela smrt u svet.
Tangaroa
Polinezijski b og riba i gmizavaca. Na Havajima je bio po
znat kao bog l ignji Kanaloa. Po maarskom p redanju, Tan
garoa je p otraio bezbedno sklonite u okeanu kada je bog
oluje Tauhiri-ma-tea besneo zbog Rangij a , njihovog oca.
Renik svetske mitologije 409
U jednoj prii sa arhipelaga T uamotu, koji je uven po
arhetipskom kvalitetu svojih legendi, govori se o borbi
izmedu Tangaroe , ili Tagaroe , i R ogo-tumu-herca, demon
ske hobotnice. J ednom je Tagaroa jedrio do ostrva Fa
umee, pandana tajanstvene h avajske b oginje Haumee .
Faumea je bila ena s jegulja m a u rodnici koje su ubijale
ljude, ali je Tagarou nauila kako da ih izmami napolje.
On l ee s njom te ona rodi Tu-nui-ka-rereaa i Turi-a-fa
umeu. Potonji uze za enu Hina-a-rauriki. Mladcnci su ui
vali da jedre na talasima, a l i jednoga dana demonska
hobotnica Rogo-tumu-here ugrabi Hina-a-rauriki i odvue
je na dno okeana. Tada Tagaroa, Tu-nui-ka-rere i Turi-a
-faumea sagradie kanu. Kada T agaroa izgovori napev za
porivanje kanua, Faumea povue vetar u znoj pod svojim
pazuhom pa je morao da izgovori n apev za njegovo oslo
badanje. Tagaroa zamoli Faumeu da potrai Tu-nui-ka-re
rea, koji se u meduvremenu izgubi o na nebu. Tako su
samo Turi-a-faumea i Tagaroa otplovili do R ogo-tumu-he
reove jazbine. Pomou udice na kojoj .j e kao mamac bilo
zakaeno sveto perje, Tagaroa izvue demonsku hobot
n icu na povrinu. Sekli su joj p ipke jedan za drugim sve
dok se nisu sasvim pribliili udovinoj glavi. Tagaroa je
odsee i izvue Hina-a-rauriki iz njene ljigave gubice.
Prema Maorima, suparnitvo Tangaroe i Tane-mahute,
oca uma, vodi poreklo od sukoba sa Tauhiri-ma-teom .
N e ka Tangaroina deca odl uila su da ne p odu za njim u
okean ve da p otra.e utoite n a kopnu. Posle toga je Ta
n e-mah uta snabdeo potomke Tu-matauenge, boga surovih
ljudskih bia, kanuima, koplj i m a i udicama za ribu koje je
nai n i o od svoga drvea i mreama koje je ispleo od svojih
vlaknastih biljaka kako bi unitili Tangaroinu decu. Tan
garoa je iz osvete uivao da p otapa kanue , plavi zemlju i
otkida kopno od obale.
Te Bo ma Te Maki
B uk valno, "tama i prianjanje" . Prvobitna tvar u mitologiji
Gilbe rtov i h ostrva. Po tom " nebu i zem lji", koji be hu
410 Okea ni.ja
mrani i zbijeni na p oetku stvari, etao je Nareau, pauk
tvorac.
Prema varijanti tog mita o stvaranju, nebo i zemlja se
pokreu, kao dve lj udske ake koje se trljaju jedna o
drugu, iz ega nastaju Tabakea, "prvi od svih " , i Na-Kaa,
,. njegov b rat. U tami, zvan oj Te-bongi-ro, ti bogovi po
kreu vaseljenu.
To-Ka b i n a n a
Mel anezijski tvoraki j unak. Stanovnici Nove Britanije
govore o duhu koji je postojao p re svega drugoga, "onome
koji je prvi tu bio". On je nacrtao dve ljudske figure n a
zemlj i , otvorio sopstven u kou i poprskao crtee vlastitom
krvlj u. Zatim je nad figurama napravio senke pomou
vel ikih listova sve dok od crtea nisu postala dva ove ka,
zvan a To-Kabinana i To-Ka rvuvu.
Dok je sve to j e To-Kabinana i nio bilo od koristi
svetu, To-Karvuvu nikada nije uspevao da izbegne zlo
srene postupke. Jednoga dana To-Kabinana uzverao se
uz drvo kokosovog ora h a , ubrao dva zrela ploda i bacio ih
na ze mlju. Oni se raspol utie i iz njih izioe dve prelepe
ene. To-Karvuvu i m se divi o te zapita brata kako je doao
do nji h . Otkrivi njegovu tajnu, i To-Karvuvu se pope na
kokosov orah, odabra dva jo nedozrela ploda i baci ih na
zemlju. Na nesreu, plodovi padoe na vrhove te su cne
koje izaoe iz njih imale rune spljotene noseve.
D rugom prili kom To-Kabinana izvaja ribu u drvetu i
baci je u more, gde je mogla veno da ivi . Iz zahval nosti ,
riba j e terala druge ribe ka obali tako da To-Kabinana nije
morao n ita drugo da radi sem da i h pokupi. Zadivljen
time, To-Karvuvu izvaja ajkulu i p ostavi je na talase . Ka
da ta n ezahvalna riba n ije terala druge ribe prema .obali
ve ih je sama prodirala, To-Karvuvuu se raalosti te kaza
b ratu ta je uinio. To-Kabinana ree: "Zasluuje p rezir.
Sada e n ai potomci p a titi. Tvoja ajkula jee i ribe i
ljude. "
Reni k svetske mitologije 41 1
Ti blizanci predstavljaju protivrean k a rakter prirode.
Stanovnici Nove Britanije objanjavaju neprijatne, uzne
mirujue i zastraujue strane sveta kao To-Karvuvuovu
gl upost. Kau da, iako je stvaranje dobro, a to se i p okaza
lo u postupcima To-Kabinane, on, na nesreu, ima buda
lastog brata koji se uvek mea u ono to ovaj radi. D rugim
rei ma, To-Karvuvu stvorenom svetu dodaje tamnu stranu
zl a . krv koja se izliva iz ralja ajkule, tog arhetipskog ubice .
Tpereakl
Mikronezijsko tvorako boanstvo. Tpcreakl i njegova
drubenica Latmikaik, izala iz stene o k oj u su udarali ta
l asi, zajedno su upravljali vaseljenom. I dok je Tpereakl
iveo na nebu, Latmikaik je prebivala na dnu mora, gde jc
rodila dva sina, kao i jata riba . Zemlju su, p o svemu su
dei , izgradile ribe, ba kao to j e parenje p ojedi nih bogo
va s ribama stvorilo ljudski rod.
Vati -kutdara
Dva tote mska p retka iz mnogi h legendarn i h ci klusa. Ljudi
guteri . Jedan od nji h zvao se Kurukadi , a totem mu je bila
iguana. I mc drugoga bilo jc Mumba, a totem mu je bila
crna iguana. Narod Mandin da u zapadnoj Australiji ve
ruje da su Vati-kutdara sili s planina tokom ,.snovreme
na", doba u kome su se p re daki duhovi koji spavah u pod
zemljom p robudili i poeli da lutaju svetom. Vati-kutdara
su pravili ob re dne naprave , kao to je in ma p loa. Tamne
mrlje na Mlen om putu, p ozna te kao kadli-paruvilpi-ulu,
ili "nebo renog toka", jesu p loe koje su stavljali na nebo,
dok ploe koje su davali ljudima na zemlji predstavljaju
sredstvo za ostaj anje u vezi s precima ,.snevaima".
Kada je ovek-mesec Kulu, ili Kidili. p okuao da na
pastvuje p rvu e n u, ljudi guteri udarie ga i ranie svoj i m
udotvornim b umerangom. K u l u j e uskoro umro n a n e
k o m nepoznatom pojilitu. To bee prva smrt. Prema jed
noj varijanti tog mita, kupasta h umka koj a se povezuje s
412 Okeanija

tim sukobom predstavlja Kidilijev falus, koji su Vati-kut

dara odsekli. Tvrdi se da su zlostavljane ene, koje su pre
predaki duhovi nego prva ljudska bia, pobegle na nebo i
postale sazvee Vlaia.
 LITERATURA

UVOD

Barthes, R., Mythologies, trans. A. Lavers (London, 1972 ) .

Blacker, c., and Loewe, M . , Ancient Cosmologies (London,
1 97 1 ) .
Breasted, J. H . , The Dawn of Conscience (London, 1933).
Campbell, J. H., The Hero with a Thousand Faces (New York,
1 949) .
Campbell, J . , The Mask of God' Primitive Mythology (New
York, 1 959) .
D ay, M . S . , The Many Meanings ofMyth (London, 1 984).
Eliade, M . , Patterns in Comparative Religion (London, 1 958).
Frankfort, H., Before Philosophy (Harmondsworth, 1949).
Frazer, Sir J., The Golden Bough (London, 1922) [Dejms Dord
Frejzer, Zlatna grana: prouavanje magije i religije, Beograd,
1 977, prev. ivoj in V . Simi].
Gimbutas, M . , The Goddesses and Gods of Old Europe: 6500-
3500 B.C. Myths and Images (London, 1982).
Graves, R . , The White Goddess (London, 1948).
James, E. O . , Myth and Ritual (London, 1958).
James, E. O., Prehistoric Religions (London, 1957).
Jung, c., Man and His Symbols (London, 1964) [Karl Gustav
Jung, ovjek i njego vi simboli, Zagreb, Ljublj ana, 1 977, prev.
Marija i Ivan Salei].
Kirk, G. S . , Myth, Its Meaning and Functions in Ancient and
Other Cultures (Cambridge, 1970) .
Levy, R . J., Religious Conceptions of the Stone Age and their
Influence upon European Thought (New York, 1 963) .
Levi-Strauss, c . , The R a w and the Cooked' Introduction to a
Science of Mythology, trans. J. and D. Weightman (London,
1 970) [Klad Levi-Stros, Pic:sno ipeeno, Beograd, 1 980, prev.
D anilo Udoviki].
Malinowski, B . , Myth in Primitive Psychology (London, 1926) .
Marshak, A . , The Roots of Civilization, The Cognitive Beginn
ings of Man 's First Art, Symbol and Notation (New York,
1 946) .
414 Literatura Reni k svetske mitologije 41 5

M azzarino, S., The End ofthe Andent Wodd' trans. G . Holmes Kramer, S. N . , SumeIian Mythology (London, 1 96 1 ) .
(London, 1 96 6 ) . Lang, D. M., Lives and Legends of the GeOlgian Saints
(London, 1 956) .
Moret, A . , The Nile and Egyptian Civilization (London, 1 927 ) .
ZAPADNA AZIJA Moscati, S . , The Wodd of the Phoenidans, trans. A. Hamilton
Aldred, c., Akhenaten and Nefertiti (London, 1 973). (London, 1 968).
Aldred, c., The Egyptians (London, 1 961 ) . M o ulto n, J . H . , Eady ZoroaslIianism (London, 1 9 1 3 ) .
Be, H . L , egypt from the R eign of Alexander t o the Arab Con- O'Leary, de Lacy, The Sain ts o fEgypt (London, 1 937).
quest (Oxford, 1 948) . Olmstead, A . T., History ofAssyria (London, 1 92 3 ) .
Begen, C. W . , Troy and the Trojans (London, 1 963). Oppenheim, A. L . , Anden t Mesopotamia (Chicago, 1 964).
B right, J . , A HistOly of Israel (London, 1 952) . Postage, J. N . , The First Empires (Oxford, 1 97 7 ) .
B udge, Sir E . A . W . , Babylonian Life and HistOlY (London, Pritchard, J. B . , Ancient Near Eastern Texts Relating to the Old
1 884) . Testament (Princeton, 1 950) .
urrows, M . , The Dead Sea Scrols (Ne w York, 1 956) . Redford, D . B . , Akhenaten, the Heretic King (Princeton, 1 984) .
Cerny, J . , A n dent Egyptian Religion (London, 1 952) . Ringgren, H . , Israelite R eligion, trans. D . Green (London,
Dhalla, M . N . , Zoroastrian Civilization (New York, 1 922) . 1 96 6 ) .
D river, G . R . , Canaanite Myths and egends (Edinb urgh, 1 956) . Ringgren, H . , Religions of the Ancien t Near East, trans. J .
Emery, W . , Archaic Egypt (London, 1 96 1 ) . Sturdy (London, 1 973).
Frankfort, J . , Ancien t Egyptian Reigion (New York, 1 948) . Shorter, A . W., The Egyptian Gods (London, 1 937 ) .
Fraser, Sir J . , Folklore iJ] the Ne w Testamen t (London, 1 9 1 8) . Steindorff, G . , and Steele, K . c . , When Egypt R uled the East
Gaster, T . H. , Thespis, Ritual, Myth and Drama in the A ndent (Chicago, 1 942) .
Near East ( N ew York, 1 950). Zaehn e r, R . c., The Da wn and Twiligh t of Zoroastlianism
Grant, R . M., Onostidsm, A n Anthology (London, 1 96 1 ) . (London, 1 96 1 ) .
G urney, O . R . , The Hittites (Harmondsworth, 1 952).
Hallo, W. W . and Simpson, W. K . , The Ancien t Near East
(London, 1 97 1 ) .
J UNA I S R EDNJA AZIJA
Harden, D . B . , The Phoenicians (London, 1 962) . AIIchin, B . and R., The Birth of Indian Civiliza tion (London,
Herm, G . , The Phoenicians (London, 1 975 ) . 1 97 1 ) .
Hooke, S. H . , Babylonian and AssyIian Religion (London, B abbit, 1 . (tran s . ) , The Dhammapada (New York, 1 93 6 ) .
1 95 3 ) . B h a ttacharji, S . , The Indian Theogony (Cambridge, 1 970) .
Hooke, S. H . , Middle Eastern Mythology (Harmondsworth, B o uquet, A. c., Hinduism (London, 1 947) .
1 963 ) . Conze, E . , Buddhism: Its Essence and De velopment (London,
J ames, E . O . , Ritual and Myth in the Andent Near East 1 95 1 ) .
(London, 1 95 8 ) . Coomaraswamy, A . K . , Elements of Buddhist Jconography
J ames, M . R . The Apocryphal Ne w Testament (Oxford, 1 924) . (Cambridge, Mass . , 1 953 ) .
Kaster, J . , The Litera ture and Mythology of A ncient Egypt Cowell, E . B . (trans . ) , The Jataka, or Stories al the Buddha 's
(London, 1 97 0 ) . FOImer Births (Cambridge, 1 895-1 907 ) .
Kenyon, K . , A morites and Canaanites (London, 1 96 6 ) . D avids, T . W . E., Buddhism, Its History and Literature
Kramer, S. N . , History Begins at Sumer (London, 1 958). (Lo n don, 1 896).
416 Literatura
Renik svetske mitologije 417

Eliade M . Yoga Immortality and Freedom, trans. W. ER. Trask Hori, 1 . , Folk Religion in Japan: Con tinuity and Change (Tok
(London, 1 958) [ Mira Elijade, Joga: besmrtnost i sloboda, yo, 1 968) .
Beograd,1 984, prev. Zoran Zec]. Ishida, E . , Japanese Culture: A Study of Origins and Charac
Elwin, V . , The T iibal Myths of Olissa (Oxford, 1 954). leJistics (Tokyo, 1 974) .
Fairservis, W . A . J ur., The Roots of Ancient India (London, Kitagaw a , J . , Religion in Japanese HistoIY (New York, 1 966).
1 97 1 ) . Needham, J., Science and Civilization in China, 2 HistOJy of
Hoffman, H., The R eligious of Tibe, trans, E. Fitzgerald Scien tific Thought (Cambridge, 1 95 9 ) .
(London, 1 9 6 ] ) . Sandin , B . , The Sea Dayaks of Borneo before white Rajah RuJe
J aini, J . , Out/ines o fJainism (Cambridge, 1 940) . (London, 1 967) .
Keith, A. B . , T h e Religion and Philosophy of the Veda and Saunders E . D . , Buddhism in Japan (Philadelphia, 1 964) .
Upanisads (Cambrigde, Mass., 1 92 5 ) . Smith, D . H . , Confucius (London, 1 97 1 ) .
Kos a mbi, D . D . , The Culture and Civilization of India in Steinilber-Oberlin, E . , The Buddhisl Sects of Japan, trans. M .
HistoJical Out/ine (London, 1 9 6 5 ) . Loge (London, 1 938) .
Kramrisch, S., The Hindu Temple (Calcutta, 1 946) . Varley, H . P . , Japanese Culture: A Short History (New York,
Lengyel, E . , Asoka the Great. India 's Royal MissionaIY (Lon- 1973).
don and New York, 1969 ) . WaJey, A . , The Way and Its Po wer: A Study o f the Tao Teh
Levy, P . , Buddhism-a 'MysteIY Religion ? (London, 1 953) .
' C"hing and its place in Chinese Thought (London, 1 934).
Nikhilanada, S. (tra n s . ) , The Bhaga vad Gita (New York, 1 944) . Watts, A. W . , The Way ofZen (London, 1 957) [AJen Vats, Pul
O 'Fla herty, W. D . , The Hindu Myths (Harmandsworth, 1 96 5 ) . zena, Beograd, 1 982, prev. Branislav M ilin-kovi].
O ' Flahe rty, W. D . , The 01igins of Evil in Hindu Mythology Wright, A. F., Buddhism in Chinese HistOlY (New Haven,
(Berkeley, 1 976) . 1 95 9 ) .
Piggot, S. PrehistOlie India ( Harmandsworth, 1 965 ) .
Renou, L . , Religious of Ancien t India (London, 1 95 1 ) . EVROPA
Zaehner, R . C , Hindu and Muslim Mysticism (London, 1 959) .
Altheim, F . , HjtOlY o f Roman Religion, trans. H . M a ttingly
Zimmer, H . , Myths and Symbols in Indian Art and Civilization
(London, 1 938) .
(New York, 1 946) .
Benett, E . L., The Pylos Tablets (Princeton, 1 955) .
Zimmer, H., Philosophies of India (New York, ] 95 1 ) .
Branston, B . , Gods of the North (London, 1 9 5 5 ) .
Branston , B . , The Lost Gods o fEngland (London, 1957 ) .
I STONA AZIJA
Cook, A . B . , Zenus (Cambridge, 1 9 1 4-20) .
Aneskai, M., HistoIY ofJapanese Religion (Tokyo, 1 963). Cotterell, A., The Minoan Wodd (London, 1 979) .
B y nner, W . (trans . ) , The Way of Life according to Lao Tzu Crossley-Holland, K . , The Norse Myths (London, 1 980) .
(New York, 1 962 ) . Cumont, F., A fterlife in Roman Paganism (New Haven, 1 922).
Christie, A . , Chinese Mythology (London 1 983). , Curtin, J . , Myths and Folk Tales ofh'eland (Boston, 1 890) .
Cole, F . C , The Peoples ofMalaysia (New York, ] 945) . Darrah, J . , The Real Camelot: Paganism and the Arthurian Ro-
Coomaraswamy, A A . K . , HistOlY od lndian and Indonesian Art mances (London, 1 98 ] ) .
(New York, 1 927) . Davidson, H . R . E . , Scandina vian Mythology (London, 1 969).
Cotterell, A., The First Emperor of China (London, 1 98 1 ) . Evans, Sir A., The Palace ofMinos (London, 1 92 1 -3 5 ) .
Creel, H . G . , Confucius and the Chinese Way (London, 1 960). Farnell, L . R . , Greek Hero-Cults a n d Ideas of Immortality
Graot, J. J . L. de, The Religious of China (Leiden, 1 892) . (Oxford, 1 92 1 ) .
418 Literat ura Renik svetske mitologije 41 9

Frend, W. M. e, Martyrdom and Persecution in the Early V e rnant, J . P . , Myth and Society in Ancient Greece, trans. 1.
Ch urch (Oxford, 1 963) . Uayd (London, 1 980).
Gimbutas, M . , The Balts (London, 1 963). WaIcot, P., Hesiod and the Near East (Cardiff, 1 966).
Grant, M . , Roman Myths (London, 1 971 ) . Willets, R. F., O'etan Cults and Festivals (London, 1 962) .
G uthrie, W. K . e, OJpheus and Greek Religion (London, Wilson, S . , Sain ts and their Cults: Studies in Religious Sociology,
1 93 5 ) . Folklore and HistoIY (Camb ridge , 1 984) .
Humphreys, E . , The Taliesin Tradition. A Quest [or the Welsh
Identity (Bury St Edmunds, 1 9 83 ) .
J e ffery, L H , Archaic Greece: the City-states, c. 700-50U B . e
AMERIKA
(London, 1 976) . J\dams, R . E W . , PrehistOJie Mesoamerica (Boston, 1 977) .
K e re nyi, C, The Gods of the Greeks, trans. N. Cameron, (Lon Haas, O . V . , a nd Xingu, e V . , The Indians, Their Myths
don, 1 98 1 ) . (London, 1 974) .
K e renyi, e , The Heroes of the Greeks, trans. H. J . Rose (Lon Burland, e A . , The Gods of Mexico (London, 1 967) .
don, 1 95 9 ) . 13urland, e A . , Montezuma (London, 1 973) .
Kirk, G . S . , Raven, J . E., a nd Schofield, M ., Th e Presocra tic arpenter, E . , Eskimo (Toronto, 1 959).
Philosophers (Cambridge, 1 983). Clark, E E, Indian Legends o[ the Pacific North IVest
Lethbridgc, T. e , Gogmagog. The Bwied Gods (London, (Berkeley, 1 963).
1 957) . Derek, M . , Divine HOJsemen. Voodoo Gods of Haiti (London,
Lloyd-J o n es, H . , The Justice of Zeus (Berkeley, 1 97 1 ) . 1 95 3 ) .
Luce, J . V . , Homer and the Herok Age (London, 1 975). Grinnel, G . B . , Blackfoot Lodge Tales. The StOJY of a PraiJie
M acCuIIoch, J. A . , Medie val Faith and Fable (London, 1 932) . People (New York, 1 892) .
M arkus, R . A . , ChJistianity in the Roman World (London , Hemming, J . , The Conquest of the Incas (London, 1 970) .
1 974). J ohnson , E . P., Legends of Vancou ver (To ro nto, 1 922).
M o migliana, A. D., The Conflict betlVeen Paganism and Chlis- Kroeber, A. L , 'The Arapaho', Bulletin of the AmeJican Mu
tianity in the Fourth Centwy (Oxfo rd, 1 963) . seum alNa t ural History, 1 904, vol. X V I I I .
M urray, G . G. A . , Five Stages of Greek Religion (Oxford, 1 9 2 5 ) . Lumbre ras, L . G . , The Peoplesand Cultures al Ancient Peru,
N ilsson, M . P . , Minoan-Mycenaean Religion (Lund, 1 950) . trans. B . J . M eggars (Washington, 1 974) .
Ogilvie, R. M . , The Romans aad Their Gods (London, ] 969) . M atthews, W . , Na vaha Legend (Boston, ] 87 9 ) .
Ogilvie, R . M . , Early Rome and the Etruscans (London, 1 969) . Morley, S . G . , The Ancient Maya (Stanford a n d Londo, ] 946) .
Pallottino, M . , Thc Etruscans, trans. J . Cremona (Harmond- Rasmussen, K . , The People o f the Polar North. A Record (Lon-
sworth, 1 95 5 ) . don, 1 908) .
Palme r, L. R . , Mycenaeans and Minoans (London, 1 976) . Reichel-Dolmatoff, G . , A mazonian Cosmos. The sexual and
Piggott, S . , The Druids (London, 1 96 8 ) . Religious Symbolism of the Tukana Indians (Chicago, 1 97 1 ) .
R e e s , A . a n d B . , Celtic HeJitage. A ncien t Tradition in Ireland Sahagun, Fray B ernardino de, General Histo(v of the Things of
and Wales (London, 1 96 1 ) . Ne IV Spain (Utah, 1 960-70) .
Rose, H . J . , Ancient Greek Religion (London, 1 946). Schmidt, W . , High Gods in North America (Oxford, 1 933) .
Rose, H. J . , Ancient Roman Religion (London, 1 948) . Sejourne L , Burning Water. Thought and Religion in Anient
Trump, D. H., Central a n d Southern Italy before Rome Mexico, trans. I. Nicholson (London, 1 95 6 ) .
(London, 1 966). Spence, L , The Myths of the North AmeJican Jndians (London,
1 9 1 4) .
420 Literat ura
Renik s\'etske mitologije 421

Gifford, W . , 'Tongan Myths a n d T ales', Banice Pauahi Bishop

T h o mpson, J . E . S . , Maya HistOlY and Religion (London, 1 97 1 ) .
Thompson, S . , Tales of thc North A melican lndians (Camb Museum, Bulletin 8 (Honolulu, 1 924) .
ridge, M ass., 1 929). Gill, W. W . , Myths and Songs from the South Pacific (London,
V aliant, G. e , Aztcc. of Mexico. Oligin, Rise and Fall of the 1 87 6 ) .
Aztec Nation (New York, 1 944) . Grey, Sir G . , Polynesian Mythology and .Ancient Traditional
Weaver, M . P . , Thc Aztecs, the Maya, and their Predecessors HistOlY of the Maoris as told by their Priests and Chiefs
(London, 1 972). (London, 1 85 5 ) .
Grimble, Sir A . , Migrations, Myth and Magic kom the Gilbert
AFRIKA Islands. Early Writings alTanged by R . Oimble (London,
1 972) .
Abrah a msson, H. , The OJigin of Death. Studies in African
Henry, T . , 'Ancient Tahiti', Banice Pauahi Bishop Museum,
Mythology (Uppsala, 1 95 1 ) .
Bulletin 48 (Honolulu, 1 92 8 ) .
B rown, J . T . , Among the Ban tu Nomads (London, 1 926).
Roheim, G . , The Eternal Ones o f the Dream (New York, 1 945) .
Cronise, F. M . , a nd Ward, H. W., Cunnie Rabbit, Mr Spider and
Seligman n , e G . , The Melanesians of British New Guinea
the Other Beef West AfIican Folk Tales (New York, 1 903) . . .
. (Cambridge, 1 91 0) .
D ornan, S . S . , Pygmies and Bushmen of the KalahaJi (London,
Spencer, B . , and Gil1en, F. J . , The Native Tribes of Central
1 92 5 ) .
A ustralia (London, 1 899) .
Forde, D . , AfIican Worlds. Studies in the Cosmological Ideas
Stair, J . B . , Old Samoa (London, 1 897):
and Social Values ofAfIican Peoples (Oxford, 1 954) .
Thomson , B., The Hjlans. A Study of the Decay of Custom
Frobenius, L . , and Fox, D. e , A frican Genesis (London, 1 938).
(London, 1 908) .
Hollis, A . e , The Masai (Oxford, 1 905).
Westervelt, W. D . , Legends of Main, a Demi-god of Polynesia,
Little, K . L., Thc Mene of SieiTa Leone (London, 1 951 ) .
and his Mother Hina (Honolulu, 1 9 1 0) .
Lystad, R . A . , The Ashanti ( N e w York, 1 958) .
White, J . , The Ancient HiStOlY of the MaOli: His Mythology and
M b i ti, J . , Concepts of God in AfIica (London, 1 970).
Traditions (Wellington, 1 887) .
M iddleton, J . , L ugbm'f/ Religion. Ritual and A uthoIity among an
Worsley, P . , The Trumpet Shall Sound. A Study of 'Cargo ' Cults
East AfIican People (Oxford, 1 960).
in Melanesia (London, 1 957).
Parrinder, E . G . , A Frican Traditional Religion (London, 1 962) .

OKEANIJA
B e ckwith, M., Ha lVaiian Mythology (Honolulu, 1 970).
Christian, F. W . , Eastern Pacilic Lands: Tahiti and the Mar
quesas Islands (London, 1 9 1 0) .
Christian, F . W . , The Caroline Islands. Tra vel in the Sea of the
Little Islands (London, 1 899).
Codrington, R. H . , The Melanesians. Stud/es in their Anthro
pology and Folk Love (Oxford, 1 89 1 ) .
Elkin, A . P . , The A ustralian A boJigines. l-lo l V to Understand
Them (Sudney, 1 938) .
Furness, W. H., The Island o f Stone Money, Uap of the
Cyarolines (London, 1 9 1 0) .
 INDEKS

Abalujija, 349, 363, 364 M anko Kapak

Abasi, 334 Ajgamuksa, 335
Abe M a ngo. v. Page Abe Ajida. v. D ambala
Abzu. v. Tijarnat Ajisoj imstan v. Punocihjo
Aimi. v. !terter Ajzen-mju . v. Fudo-mju
Adam. v. Satana Akambe, 330, 336
Adapa, 27 Akani, 330, 353
Aditi. v. Riiji Akat, 33, 40
Adjok. v. Adok Akteon . v. Artemida
Admiralska ostrva, 370, 385 Alera, 374
Adonis, 24, 2 8 , 1 99, 206, 253 Alah, 25, 26, 3 1 , 54, 77, 337
Adroa, 334, 335 Alalus. v. Ulikumi
Adisit, 1 47 Ale. v. uk u
Adok, 335 Alekta. v. Erinije
Afrika, 283, 329-366; v. takoe Algonkini, 278, 293, 294, 302,
Zapadna, Istona i J una 31 1 , 324
Afrika A l ilat, 3 1
A frodita, 24, 28, 50, 1 90, 1 98 , Altdira, 374, 375
1 99, 200, 203, 2 1 7, 21 9, 222, Aluberi. v. Kururumani
228, 234, 239, 244, 269, 271 Aluri, 338
Agarnemnon. v. Erinije Ama. v. Lebe i Nomo
Agbe-Naete. v. M avu-Lisa Amaterasu, 1 43, 1 47, 1 48,
Age . v. M avu-Lisa 149, 1 65, 1 75, 1 8 1
Agni, 96, 1 25, 1 29, 1 35 Amazonke. v. Prijam
Agve, 283, 291 Amenhotep. v. Imhotep
A h Pu, 283, 296 Ame nofis IV, 1 8, 66, 74
Ahetaton, 66 Amerika (Severna, Srednja i
Ahifatumoana, 401 J un a ) , 275-327
Ahil, 200, 245, 256 Amfitri t a . v. Posejdon
Ahoeitu, 373, 374 Amida-nioraj, 1 49, 1 50, 1 66,
Ahriman, 22, 2 8 , 44, 53, 57, 1 81
69, 70, 77, 1 56 Amitaba, 96, 97, 99, 149, 1 7 1 ,
Ahura M azda, 28, 30, 44, 52, 1 74
5 6, 57, 69, 70, 77, 98
Am-mut, 58, 64, 70
Aido Hvedo. v. M avu-Lisa Amor. v. Kupidon
Ai-tupuai. v. Oro Amotken , 284
Aj Apaek, 2 8 4, 317 Amrita, 97
Ajar Ajka, Ajar Kai, Ajar Amnn, 3 1 , 62, 66
M anko j Ajar Oko. v. An, 32, 41, 42, 49, 60
424 Indeks
Anar. v. Tij a mal
Anansi, 331 , 332, 335
A n a nt a , 9 8 , 1 20, 1 34
Ana1. v. Aslarta i Bal
Andrij amahilala. v.
Andrij a mb ahomanana
Andrij a ma ni tra. v. Zanahari
A ndrijambahomanana, 336
A n g a kok, 2 8 5 , 3 1 6
Angra M a inja . v. Ahriman
Anhis. v. Afrodita
A n kor V a t, 94, 1 46, 1 60
A n kore, 358
A n t i h rist, 1 94, 200, 201 , 2 1 3
Antiopa . v. Tezej
Anu. v. Adapa i An
A n ub i s , 32, 63, 78
Apai, 287
Apis. v. Ptah
Apofis. v. R a
Apoj a n Tai. v. Avonavilona
Apolon, 1 32 , 1 94, 201 , 202,
203, 205 , 2 1 8, 220, 228, 252,
255, 263, 274
Apsirt. v. J ason
Arabija i A rapi, 25, 26, 3 1 , 52,
70, 76, 77, 1 46, 329
Aranda, 372, 373, 374, 375,
392
Araun. v. Pu il
Aravak I ndij anci, 282, 307
Aruna, v. V inu
Arej , 1 99, 202, 205, 2 1 7, 227,
229, 234, 239, 242, 257
Arematapopoto, 401
Aremataroroa, 401
A rijadna. v. Tezej
Artem i d a , 201 , 202, 203, 205,
2 1 8, 226, 230, 274
Artur, 203, 204, 223, 224, 238,
240, 242, 265, 293, 301
Aruna, 2 1 7
Aruru. v. Gilgame
Asa, 330, 336
Reni k svetske mitologije 425
Asgaja G igagej, 285 /\. vonavilona, 286, 348 B e s , 37
Asi, 204, 222 /\. vraham, 24, 58, 76, 2 1 6 B e s t ijarijumi, 207
Asirija i Asirci, 24, 32, 34, 44, Bestla. v. Bor
Azija, v. Istona, J una i
5 1 , 60, 6 1 , 82, 1 98 B inbinga, 377, 378
Srednj a , i J ugoistona
A s klepije, 49, 1 89, 202, 205, B iragnulu. v. B aj ame
Azija
228, 322 B iamon-teno, 1 5 1
Azijak. v. Pinga
Astarta, 24, 28, 33, 50, 1 90 Bobi-bobi, 377, 378
Azrai l , 336, 337
Asteci, 275, 279, 280, 288, 295, B oika, 287, 294
Ai Dahaka, 28, 30, 70
3 0 1 , 302, 303, 306, 309, 3 1 3, B o didarma, 1 5 1 , 1 52
3 1 7 , 3 1 8, 3 1 9, 320, 321 , 322, Bonak.on. v.Bestij a rijumi
323 B aue. v. iminigagva
B o r, 207, 247, 248
Asure, 98 Bagadimbiri, 376
Boraro. v. V ai-mase
Aanti, 354, 356, 359 Bagirata. v. iva
B orej, 208
Aoka, 94 Bah. v. Dionis
Borneo, 1 46, 1 70, 1 7 1 , 1 77
Aur, 32, 34, 5 1 B ahubali. v. Gomatevara
B o robudur, 145, 1 58
Ata, 390 B aj am e , 376
Braa Viljas Boas, 282
Ataensik, 2 8 5 , 293, 294 B akoa . v. Taburimai
B rahma, 89, 90, 9 1 , 96, 98,
Ataintdin a . v. J urlungur Bakongo, 355
1 00, 1 0 1 , 1 02, 1 04, 1 05, 1 10,
Ataj . v. Abasi B1il, 33, 35, 36, 40, 46, 73 1 12, 1 13, 1 1 4, 1 15, 1 17, 1 19,
Atea, 375, 405 Balarama, 98
120, 1 23, 1 24, 125, 1 26, 1 32 ,
Ate n a , 203, 205, 206, 220, 224, B alder, 205, 206, 207, 223,
1 33, 1 36, 1 60
227, 232, 234, 243, 246, 2 5 1 , 241 , 249
B ran, 208, 250
254 Bali, 1 45 , 1 46, 1 55, 1 7 8
B res, 208, 209
Athirat, Athtar j Athtart. v. Balti, 1 97, 262, 263, 272
B rigi1. v. D agda
Astarta Bamapana, 376
B rigu. v. Riiji
A t ij us Tirava, 285 Bambara, 358
B ritanija, 1 92 , 1 93, 1 95, 203,
A t i s , 27, 34, 57, 206, 228 Banj a rvanda, 341 , 342, 346
224
Atlant. v. Prometej. B a njoro, 358
Budang. v. Kumang
Aton. v. R a Ba nksova ostrva, 370, 377,
B uda, 89, 9 1 , 94, 95, 96, 99,
Atrahasis. v. Enlil i Noje 387, 388, 393, 399
1 0 1 , 1 02 , 1 03, 1 04, 1 07, 1 08,
Atri, 1 22, 1 2 3 B an o i , 377
1 12, 1 15, 1 1 6 , 1 1 7 , 1 1 8, 1 1 9,
A t u m . v. R a B a ntu, 329, 341 , 363
122, 129, 1 4 1 , 1 43, 1 49, 1 50,
Audumla. v. B o r B a radvaa. v. R iiji
1 53, 1 58, 1 59, 1 60, 1 66, 1 69,
Auka, 293 B arata, 1 09, 1 1 0, f2 1 , 1 33
172, 1 74, 1 8 1 , 1 82 , 1 8 4
A urijarij a . v. Nei Tituaabine B aron Samedi. v. Gede
Budizam, 13, 26, 29, 9 1 , 92, 93,
Australija i Aboridini, 324, B a ruh, 25
94, 95, 99, 1 02 , 1 1 0, 1 1 1 ,
367, 372, 373, 374, 375, 376, B atet, 37 1 1 6, 1 17, 1 18, 1 19 , 128, 1 39,
377, 378, 383, 384, 389, 392, B azilisk. v. Bestijarijumi 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 45, 1 46,
396, 398, 4 1 1 Behemot. v. Levij a t a n 1 47, 1 49, 1 5 1 , 152, 1 54, 1 57 ,
A uve, 375 Belzebub. v. Satana 1 5 8 , 1 59, 1 60, 1 6 1 , 1 66, 1 69 ,
Avalokitevara, 95, 99, 1 1 7, B e n t e n , 1 50, 1 51 1 7 1 , 1 72, 175, 1 76, 1 8 1 , 1 83,
1 28, 1 58, 1 7 1 B eovu1f. v. Grendel 1 84, 261
Ave-aitu. v. Tane-mahuta B e rgelmi. v. Odin B u e , 378
Avitelin eta. v. Avonavi10na B e rsi1ak de Odezer. v. Gavej n B uga, 1 52
426 Indeks Renik svetske mitologije 427

Buri, 207 D ah a n , 378 Dua n g Ce, 1 40, 1 68, 1 72 Epon a . v. Puil

B urij ati, 1 40, 164 D ai nii-nioraj , 1 53, J 54 Dul a n a . V. Ndirana Erekiga! . v. lnana, Itar j
B umani, 329, 343, 344, 360, D a ka, 1 05, 1 1 9, 1 2 1 , ] 24 Dumu, 398 N e rgal
362 D akota Indijanci, 324 Duok, 338 Eridu, 27, 41
D a l aj -lama, 95, 99, 1 1 7 Erihtonije, 206
Cao Ca. v. Kue n Ti D ambala, 289, 2 9 1 Ea. V. Enki Erinije, 220, 269
Cao ue n , 1 5 3 D a n Petro. V. D a mbala Ebe. V. I na na E rl a nga, 155
Cejlon, 92, 94, 95, 99, 1 02, 1 09, Dana, 2 1 0 Edu, 332, 333 Erlik, 1 55 , 156
1 1 1 , 1 1 2, 1 30, 1 32, 1 33, 1 34 D a n aj a . V. Persej Edao. V. Loa Eros. V. Kupidon i Afrodita
Cel arons, 287 D a nilo, 22, 38, 39, 40 Edip, 76, 2 1 6, 2 1 7 Erzuli, 2 9 1
Cenagahi . V. N ajenezgani D arda n . V. Eneja Egipat i Egipani, 9, 1 7 , 1 8 , 1 9 , Esc a n atlehi, 291 , 292, 299,
.
Cen a h a l e . v. N ajenezgani D a rm a , 1 05 21 , 2 3 , 24, 26, 3 1 , 32, 33, 37, 305, 3 1 0
Cerer a . v. Demetra D aruma. V. Bodidarma 47, 48, 52, 53, 54, 56, 58, 62, Eskimi, 1 0, 296, 315, 3 1 6 , 322
Ci-da ltaj, 287 D a tatreja, 1 2 3 63, 64, 65, 66, 70, 72, 73, 74, Esu. V. Sopona
Cimer, 1 3 Decije. V. SV. Hristofor 75, 77, 78, ] 1 0, 1 87, 189, Brna, 77
Coavic, 2 8 8 D e d a l , 2 1 0, 2 ] ] , 244, 263, 266 1 90, 220, 252 E t a n a , 43
Coe d e , 3 3 7 D e metra, 2 1 1 , 236, 254, 261 Egist, 220 Etiopija, 9, 68
Coh a no a j , 2 8 8 , 292, 3 1 0, 31 1 D emijurg. v. Simon arobnjak Ehnaton. V. Ra Etna, 73, 2 1 8 , 226, 235
Crna Stopala, 31 1 , 3 1 2 , 3 1 5 , D evi, 89, 93, 1 05 , 1 06, ] 07, Eho. V . Pan Etrurci, 1 9 1 , 192, 233, 240,
317 1 10 Eitumatupua. V. Ahoei t u 241 , 263, 266
Cuki-jomi, 1 63, 1 6 5 , 1 8 J D evica M arij a , 2 1 2 , 2 1 3, 3 1 4 Eja , 2 1 7 Eumenide. v. Erinije j Edip
D idon a . v. Eneja . Ejet. v. J ason Euridika . V. Orfej
ak, 288, 296, 299, 3 ] 8 D ies irae, 2 1 3 Ejlejt ij a , 2 1 8 Eurijala. V. Gorgone
ako, 300 Dilga. V. Bagadimbiri Ejn h e riji, 204, 248, 249, 270 Euro p a , 1 87, 220, 22 1 , 234,
alihuitlikvc , 2 8 8 D io nis, 1 87, 2 1 1 , 2 1 4, 2 1 5, E k u a h , 290 259, 274
andaka . V. Buda 222, 244, 253, 261 Ekskalibur, 204
a ndragupta M a urja , v D ioskuri, 2 1 5 El, 24, 33, 35, 36, 39, 40
. Riaba D ives, 2 1 6 Fahotu. V. Atea
E l D orado, 290
eroki, 2 85 Djainizam 92, 93 Faro. V. Pemba
Elata, 208
i, 294 S
Dogen. V. aka-nioraj Eleusina, 9, 2 1 2, 254
Fatu-tiri. V. Atea
Faumea. V. Tangaroa
ien Ica, 278 Dogoni, 347, 353, 354 Eli!. v. Enlil
ij u t a , 3 3 7 D okvibu, 289 Faustu! . V. Romul
El-la l , 2 9 0, 291
iminigagva, 2 8 8 , 289 D riopa . v. Apolon Fenri. V. Odin
Ema-o. v. Jen Yang
ipa I ndij anci, 287, 288, 294 D ruidi, 1 93, 2 1 0, 2 1 6, 25] Fe ton. v. Eja
Empedoklc, 2 1 8
ipakum. v. Boika D ruj . V. Ranu j Saojant Fidi, 370, 396, 398, 404
E n ej a , 1 99, 200, 2 1 9, 260, 263,
istilite, 209 D udugera, 379 Filipini, 1 46, 1 59, 1 69
270
u Pa ij e . v. Tripitaka D urga. v. Devi Fin M a kul, 203, 22 1 , 235
E n-kaj, 331 , 338
uku, 3 3 7 , 338 Dusura . v. Alilat Flora. v. Silvan
Enki, 4 1 , 43, 50, 60, 6 1
Fomorij a n i . V. Eres
Enkidu. V. Gilgame
D a . V. M avu-Lisa Fon, 332, 339, 348, 354, 361
D an g avuli, 378 E n l i l , 2 1 , 32, 34, 4 1 , 42, 45, 49,
D a uen , 1 80 D izo-bosacu, 1 54, 1 66 Fort u na , 221 , 222
54, 60, 76, 80, 83, 85
D afna . v. Apolon Dodo. v. Amida-niOl'aj Frej, 1 96, 222
. Enoh , 25
D a gd a , 2 09 Dok, 338 Freja . v. Frej
E numklo, 291
D agon , 36. V. Bill Dou Sin. v. Sjen Friga, 222, 223
Epimetej. V. Prometej
 428 Indeks
Renik svetske mitologije 429

Frigija , 9, 3 1 97, 1 99, 2 1 Gomatevara, 92, 1 09, 1 1 0

228, 236, 243, 2 44, 256 3 1 , 33, 35, 39, 5 1 , 55, 58, 66, Hesperide . v. Herakle
Gora- d a i l eng, 380
Frojd, Zigmund, 1 1 71 74, 85 Hestij a . v. Artemida i Vesta
Gorgone, 203, 224, 254
Fudo-mju, 1 57 Gos a l a . v. Mahavira
S
Han a n . v. Bodidarma HetitI, 26, 27, 48, 55, 79, 82,
Fudija m a , 1 57 Hanibal, 84, 1 92 1 90, 266
Gospodin Pauk, 336
Fuge n - bo sa cu, 1 58 Hanuman, 1 1 ] , 1 33, 1 85 Hidra. v. Herakle
Gotama. v. Riiji
Fu Si, 1 58 , 1 59, 1 62 I-Iaoma, 46 Hiiaka. v. Pele
Gral, 224, 225
Hapi, 47, 72 H ijavata, 294
Grka i Grci, 9, 1 0 , 13, 1 4, 1 9,
G a -gab, 2 9 2 Haremhab. v. Ra Hijojoa, 3 8 1
22, 24, 27, 28, 32, 36, 37, 47,
Ga-gorib. v. Hejici-ejibib H a ri - H a ra , 1 59, ] 60 Himalaji, 1 1 7, 125, 1 26, 127,
49, 52, 63, 65, 73, 76, 78, 84,
G aj o m a rt, 44, 70 Hariti. v. Kiimo-din lL ...,?
87, 1 1 1 , 1 13, 1 18, 1 31 , 1 32,
Gala, 340 H a ro n , 226 Himi. v. Tor
1 87 , 1 89, 1 90, 1 9 1 , ] 97, 1 98,
Galahad. v. Gral Hascezini. v. TijehoIcod\ Hina, 400. v. M aui
200, 201 , 202, 203, 205, 208,
Ganda, 330, 345, 346 Hator, 33, 38, 47, 52, 67 Hina-a-rauriki. v. Tangaroa
2 1 0, 2 1 1 , 2 1 4, 2 1 7, 2 18, 2 1 9,
G a n e a , 1 08, 1 09, 183 H a u mea, 381 , 409 Hina-tua-a-uta. v. Oro
220, 221 , 224, 225, 226, 227,
Ganga . v. S a rasvati Hausa, 336 Hinduizam, 1 3, 87, 88, 89, 9 1 ,
228, 229, 232, 233, 234, 235,
Garud a . v. Oni i Vin u. Havaji, 367, 368, 369, 38] , 385, 92, 93, 94, 96, 97, 98, 99,
236, 239, 242, 243, 244, 245,
G a un a . v. K aang 386, 387, 389, 393, 394, 395, 1 00, 1 02, 1 05, ] 06, 1 08, 1 1 0,
246, 250, 252, 253, 254, 255,
Gava. v. K a a ng 396, 399, 40] , 402, 403, 408, 1 1 1 , 1 12, 1 1 3, 1 1 4, 1 1 5, 1 1 7,
256, 259, 261 , 262 , 264 265
1 1 9, 1 2 1 , 122, 125, 1 26, 127,
Gavama. v. K a a ng 266, 269, 2 7 1 , 273, 274 368 : : 409
Hefest, 65, 1 99, 205, 206, 226, 1 3 1 3 1 , 1 35, 1 36, 1 45, 1 46,
G avejn, 223, 243 402
Geb. v. N ut 257, 264 1 50, 1 60, 1 66, 176, 1 78, 1 83,
G re nd e l , 225
Gede, 2 9 2 , 293, 327 Hejici-ej i b i b , 339, 340, 363 2 1 0, 2 1 7, 239
Gu, 3 3 9
G e j a . v. U ra n . Hejvoso. v. Mavu-Lisa Hine-nui-te-po, 395
Guekufu. v. Gineen
Genku. v. Amida-nioraj Hek a t a , 226 Hiperion. v. Eja
. Guh a . v. Hari-Ha ra
Gerion. v. H e ra kle Hektor. v. Ahil Hipnos, 2 2 9
Gvaul . v. Puil
German i , 1 94, 1 95 , 1 96, 204, Hel, 206, 241 Hiranja kasipu. v. Vinu
Gvion B a h . v. Talijesin
206, 207, 222, 228, 230, 241 , t;
He/ij e . ja
"'t
Hiron, 205
245, 247, 248, 249, 255, 266, llera, 1 0, 76, 1 1 1 , 1 89, 1 98, Hisagitaimisi. v. Hisakitaimisi
Haiman, 1 59
270 1 99, 202, 2 1 4, 2 1 8, 2 1 9, 226, Hisa kitaimisi, 294
H a d , 1 1 6, 203, 205, 2 1 4, 225,
Gevi. v. K a a n g 227, 233, 236, 273, 274 Hmun, 80
226, 228, 229, 236, 252, 253,
G ilbertova ostrva 371 378 Herakle, 1 0, 55, 84, 1 1 1 , 1 35 , Hoa-t apu. v. Oro
' ' 254 ?55 - ?59 , -
?73
4
385, 397, 398, 407, 1 0 d4
Hada , 6
' 189, 2 1 9, 227, 228, 257, 266, Hod. v. B alder
G il g a me, 1 0, 1 3, 21 , -B, 44, 274, 393 Hola v a k a , 340
Hagvedaetgah. v. Hagvediju
45, 6 1 , 1 89, 400 Heraklit, 1 90 Hon e n . v. Amida-niOl-aj
Hagvediju, 285, 292, 293, 294
G imokod a n, 1 59 Here ro, 330, 351 Honvum, 340
Haida Indijanci, 277, 287, 3 1 5
G i neen , 293 Herkul, 228. v. Herakle Hoohoku-ka-Iani. v. Papa
Haiti, 283, 289, 292, 308, 3 1 2 ,
Ginemapun, 293 Hermafrodit, 228 Hore . v. Afrodita
327, 349
Ginivera . v. Artur Hermes, 1 08, 228, 229, 235, Horus, ] 8, 47, 48, 52, 63, 64,
Hajagriva, 1 1 0
Glastonberi, 203, 204, 224 239, 25 1 , 253 67, 72, 73
H aj - uri, 3 3 9
Glauka, 2 32 Hermod. v. B alder Hotentoti, 335, 339, 3-1-0, 363
H a k a v a u, 369, 3 8 0
GIusk a p , 2 9 3 Herodot, 1 7, 32, 37, 46, 51 , 5 5 , Hou T u, 1 6 ]
Ha-Ioa, 401
Gog a , 3 7 9 , 380 1 90, 2 17 , 234 Hrianstvo, 1 3, 25, 27, 3 ] , 54,
Hanahana. v. Telipinu
Gogmagog, 224 Hesiod, 1 89, 2 1 7, 229, 235, 58, 6 1 , 7 1 , 73, 74, 75, 77, 7 8,
Hanan, 1 5 , 22, 23, 24, 25, 28,
257, 269 82, 87, 94, 1 46, 1 93, 1 94,
 430 Indeks Reni k svetske mitologije 43 1

1 95 , 196, 1 97, 200, 201 , 207, I mhotep, 49 [zrailj, v. J evreji Jona, 24

209, 2 1 0, 2 1 2 , 2 1 3, 2 1 6 , 224, Irni. v. Odin J adili! . v. Escanatiehi Jormungand. v. Naglfar j Odin
226, 229, 230, 2 3 1 , 234, 237, I n a n a , 20, 33, 46, 49, 50, ] 47, J ae . v. Kuat J o ruba, 330, 332, 355, 356, 360,
240, 249, 253, 259, 260, 262, 1 98 J agan, 275, 324 361
270, 273, 283, 32 1 , 322,332, Inara. v. llujanka J aguar, 2 9 8 J oskea. v. Taviskara
.
334, 373, 387, 405 I nari, 1 63 J a hve, 22, 2 4 , 3 3 , 37, 39, 40, Jov. v. Satana
I-Irim. v. Hrim Indija, 1 2, 13, 1 4, 22, 30, 46, 54, 58, 59, 60, 6 1 , 7 1 , 85 , Ju, 1 68, 1 69, 1 7 4
Hristos, 25, 26, 58, 7 1 , 74, 77, 87, 88, 89, 90, 9 1 , 92, 93, 94, 237, 275, 405 J ue n i. v. Sje n
78, 1 02 , 1 35 , 1 9 1 , 1 93, 200, 95, 97, 99, 1 02 , 1 04, 1 06, J aku i - n i o raj, 1 66 J uga, 1 1 3
2 1 3, 224, 240, 3 1 2 1 07, 1 08, 1 09, 1 1 1 , 1 1 6, 1 1 8, J a lafa t, 3 8 3 J ugoistona Azija, 92, 94, 1 45,
Hrungni. v. Tor 1 1 9, 1 22 , 1 27 , ] 28 , 1 32, 1 34, J am. v. B a l 1 46, 261 , 368
H u a ke , 294 1 35, 1 4 1 , 1 44, 1 45 , 1 46, 1 5 1 , J ama, 95, 1 1 0, 1 1 2, 1 1 7, 1 24, J ulijan, 1 94
H u a n g T i , 1 61 , 1 62 1 52, 1 54, 1 58 , 1 60, 1 69, 1 72 , 1 26, 1 56, 1 66 J uliJe, 27
Huej Ko. v. Buda 1 74, 1 78, 1 84, 1 85 , 1 89, 273 J a mb e - a k a , 2 3 1 J ulije Cezar, 1 92, 1 93, 1 95,
Huicilopotli, 295, 302, 303, Indokina, 1 44 J ami. v. J a m a 2 1 6 , 265, 270
320 Indonezija , 1 06 , 1 45 , 1 46 J a n a uluha, 2 8 7 , 299 Jum K a ks , 299
Huitaka , 294 I ndra , 88, 89, 90, 97, 98, 1 1 1 , J a nus, 2 3 1 , 232 Jum Simi!. v. Ah Pu
H u n a b , 2 9 5 , 296 1 1 2, 1 14, 1 20, 1 2 3 , 1 24, 1 2 5 , J apan i Japanci, 92, 97, 1 43, J ung, Karl, 1 1 , 367
Hunhau, 283, 284 1 26, 1 28 , 1 29, 1 30, 1 32, 1 37 , 1 44, 1 47, 1 49, 1 50, 1 51 , 1 53, J unona, 2 1 8, 2 1 9, 233
Hupasij a . v. lluj anka 266 1 54, 1 57, 1 5 8 , 1 59, 1 63, 1 64, J up iter, 2 1 9, 233, 234, 239,
Hurij ci , 27 Inke, 280, 281 , 284, 287, 290, 1 66, 1 69, 1 70, 1 71 , 174, 1 75, 242, 266
Huroni, 3 1 9 293, 294, 297, 308, 309, 3 1 3, 1 7 6 , 1 80, 1 81 , 1 82, 1 83, 186, J urlungur, 383, 384, 396
Huvava. v. Gilgame 3 1 4, 325 , 326 402 J uter Pendragon, 242. v. Artur
H uzvane, 340 I n t i , 2 8 1 , 294, 297, 308, 31 4, J ape t . v. Prometej J una Afrika, 329, 331
326 J ason, 10, 1 89, 228, 232 J una Amerika, v. Amerika
Iel , 298 Iriju, 208 J ava, 1 28, 1 45, 1 55, 1 58, 1 78,
It a b , 2 9 8 I r i n - aj-todon, 1 63, 1 64 396 Kitigarb a . v. Dizo-bosacu
Itar, 33, 3 4 , 4 5 , 5 0 , 5 1 , 8 3 , 1 98 Irokezi, 277, 285, 292, 293, Jednorog. v. Bestijarijurni K aa n g, 343, 344
I o - K a l a k a l , 3 8 1 294, 324 J e h a, v. Ahriman Kaba. v. Alilat
Ibo, 337, 338 Irska, 1 93, 208, 209, 2 10, 22 1 , Jeico, 3 1 1 Kabi, 378
I c a m n a , 296, 298 223, 225 , 235 , 237, 238, 242, Jelena, 75, 200, 2 1 5 , 256 Kabili, 343
Ifige n ij a , 230 251 , 268 Jen Y a n g, 1 66 K ad akl a n , 1 69
I g a l uk, 2 9 6 , 3 1 5 Islam, 13, 25, 26, 54, 69, 87, J errnen ij a , 84 Kadau v. Erlik
Igdrasil, 230, 249, 250, 270 1 46, 332, 334 Jevreji, 22, 23, 24, 25, 3 1 , 33, K admo, 220, 234
Igrej n . v. Artur Ismail . v. Alilat 36 ; 38, 39, 40, 70, 74, 85, K aguj a-hime. v. Fudijama
Ihova. v. Iki-haveve Istona Afrika, 275, 329, 331 , 2 0 1 , 237, 406 K ah a u s ib v a re , 384
ljatiku, 297 339 J ezckilj . v. Itar K a h iko-lua - mea. v. Papa
Ikar. v. Dedal Istona Azija, 1 17, 1 4 1 , 1 43, Ji, 1 67 Kahoali. v. Kane
I k i -h aveve, 382 1 44, 1 46, 1 47 , 1 5 1 , 1 52 J ima, 46, 52, 5 3 K a i ntikuab a, 385
I k t i nike, 297 !terter, 342 J i n i j a ng, 1 65, 1 67, 1 68, 1 76, Kaiti, 287
lIaheva. v. Aho e i t u Izanagi, v. Izanami 179 Kali, 87, 88, 93, 94, 1 05, 1 07
lIma t a r . v. N u m Izanami, 1 64, 1 65 , 1 81 Joahim iz Fjore . v. Dies Irae Kaliopa, 252
I l uj anka, 4 8 , 1 90 Izida, 9, 1 9, 38, 47, 52, 64, 67, J ok.asta. v. Edip Kalipso. v. Odisej
I ma n a , 341 , 342, 346 73 J o l k aj Esca n , 2 9 9 K alumba , 344
432 Indeks Renik svetske mitologi je 433

K am a , 1 1 4, 1 1 8, 1 27, 239 Konfuije i konfuij anstvo, Kunapipi, 389

Kamajura Indijanci, 305, 309
K am a p u a , 385, 386
Kamboda, 94, 1 32, 1 44, 1 45,
1 46, 1 55, 1 60
K a me l o ! . v. Gavejn
K a milaroj, 376
p
Ka mruse a . v. Telipinu
K a n a loa v. Kane j T a ngaroa
Kenti-Amentiju. v. Oziris
1 02, 1 40, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, K unitokotai, 1 43, 1 49, 1 57 ,
K ep ra, 53
1 47, 1 6 1 , 1 69, 1 70, ] 72, 1 73, 1 65
Kerber, 1 1 3. v. Herakle
1 83 Kupidon, 1 1 4, 239
Keret. v. El
Kono n a t u, 305 Kurukadi. v. Vati-kutdara
Kete, 38
Konstantin, 25, 1 43, 1 93, 234 K ururumani, 307
Ki. v. Enli!
Kora. v. Persefona Kusko, 280, 28 1 , 308, 309, 3 1 4
Kiar. v. Tijamat
K i imo-di n , 1 69 , 1 70 Koreja, 92, 1 44, 1 63, 1 75, 1 8 1 Kvakijutl I n dijanci, 3 1 5
Kormak M akart, 235, 236, 242 Kvan Jin, 99, 1 7 1 , 1 85
Kibela 27, 34, 50 236
, ,

K an a s a , 300 Koronida. v. Asklepije Kvanon, 1 7 1 , 1 72, 1 8 3

Kibuk.a . v. Katonda
K a n e , 368, 369, 386, 387, 389, Kortes, H e r n a ndo, 275, 279, Kvasi, 250
Kidili . v. Vati-kutdara
399, 401 , 408 280, 290, 301 , 322 Kvati, 278, 307, 308
K i k lopi, 235, 236, 273
Kang. v. K aang Koura-abi. v. Kaintikuaba Kvinolti, 277, 278, 307
Kimat . v. Kadaklan
K anj . v. K a a ng Kralj ribar. v. Gral Kvirin, 239, 260
Kina, 26, 9 1 , 92, 95, 97, 99,
Kaonde, 347 Krina, 96, 98, 1 3 1 , 1 34, 1 35, Kvot, 346
1 03, 1 1 1 , 1 1 6, 1 17, 1 28, 1 39,
Kapunis. v. Enumklo 1 40, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 45, 1 3 6 . v. V inu
K a raderi, 376 Krik I ndija n ci, 294 Labu, v. EnIiI i Tijamat
1 46, 1 5 1 , 1 52, 1 53, 1 54, 1 58,
K a rano. v. Kasogonaga Kristofor Kolumbo, 282 Lahmu j La hamu. v. Tij amat
1 59, 1 6 1 , 1 63, 1 65, 1 66, 1 67,
K a re fur. v. Legba Krit, 1 87 , 2 1 0, 2 1 4, 2 ] 9, 220, Laidamlulum-kule . v. Kojot
1 68, 1 69, 1 70, 1 7 1 , ] 72, 1 73,
K a ridven . v. Talijesin 22] , 227, 234, 236, 237, 244, Laj. v. Edip
1 74, 1 76, ] 77, 1 78, 1 82 , 1 83,
Kamak, 1 7, 31 261 , 263, 266, 274 Lakmana. v. V inu
1 84, 1 85, 1 86, 261 , 348, 402
K a ro linska ostrva, 371 , 380, Kron, 36, 84, 1 89, 1 98, 1 99, Lakmi, 1 00, 115, 1 20, 1 25
Kingu. v. Tijamat
38 1 , 383, 390, 39 1 , 397, 400, 225, 227, 236, 253, 255, 257, Lalo-honua. v. Kumu-honua
Kintu, 346
403 261 , 262, 269, 271 , 273, 274 Lanselot, 204, 240
Kiparis. v. Apolon
K a rtagina, 23, 36, 58, 84, 1 9 1 , Krunisanje, 237 Lao Ce, 9 1 , 1 40, 1 4 1 , 1 52, 1 6 1 ,
Kir, 22, 38, 84
1 92, 2 1 9 Ksenofa n , 1 90 1 72 , 1 73, 1 80, 1 82, 1 84
K irka, 235, 251
Ka rtavirj a . v. Riiji i Vinu Ku. v. K a n e Laos, 1 44, 1 45
Kirtimuka. v. Amrita
Kasavara. v. Kat Kuat, 300, 305, 306 Laponci, 1 97, 231 , 240, 262
Kisi Manitu, 302
Kasjapa. v. Oanna i riiji Kudaj . v. Erlik Latmikaik. v. Tpere a kl
Kivati, 307
K asogo naga, 300 Kuen J u. v. Kuen Ti Laufaka naa, 390
Klimena. v. Prome t e j
. Kue n Ti, 1 70 Lebe, 308, 346
Kastor. v. Oioskuri KIing. v. Kumang
K a l , 371 , 387, 388, 393, 399 Kuholin, 223, 237, 238 Ledman. v. Loa
K litemnestra. v. Erini je
K a tgoro. v. Kat Ko. v. Ko Kuikuru Indijanci, 300 Le -ejo, 347
K a to n d a , 345, 346 Ko Hung, 1 79, 1 80 Kukaj . v. O ainii-nioraj Le gb a , 308
K a v a , 389, 399 K o are 305 Kuksu. v. Kojot Lejb-olmaj, 238, 240
,

K az i k a m untu, 345 K o a t likve, 302, 303 Kukulkan, 3 02, 306 Lele, 351
K e c a l ko a t I, 278, 280, 300, Kul, 238 Leto. v. Artemida
Kobo-daii. v. Oainii-nioraj
. Leve. v. N geve
301 , 302, 306, 3 1 0, 3 1 3, 3 1 8 , Kodrington, R . li., 370 Kulimin a . v. Kururumani
3 1 9 , 320, 322 Kulu. v. V ati-kutdara Levijat a n , 36, 53, 54, 82
Kogaz. v. Kaang
K e fre n , 66 Kohai. v. Ahoeitu Kumang, 1 70, 1 7 1 Leza, 347
K ekrop, 206 Kumarb i . v. Ulikumi. v. Li Er. v. Lao Ce
Kojolaukvi, 303, 304
Kelti, 1 92 , 1 93, 203, 2 1 6, 225, Kojot, 1 1 , 278, 284, 304, 3 1 2, Ulikumi Li Tjen, 1 73
243, 250, 258, 265, 268 Kumu, 306 Libij a , 32
325, 326, 327
K e n t auri. v. Asklepije i Tez ej Koma, 330 Kumu-h o n ua, 368, 3 8 9 Lije Ce, 1 6 1 , 1 7 3
434 Indeks
Reni k s" erske mitologije 435

Lilitu. v. Satana M e nandar. v. M ilinda M orongo, 350

11ama Oklo. v. Manko Kapak
L i mb , 240 M e nde, 352, 353 M o t . v. BaJ
M amaIdi. v. Erlik
Limduna nid. v. Loa M e n ehune, 395 M ualinda, 1 04, 11 9
M a man Briit. v. Gede
Lio umere, 3 9 0 M e ne laj . v. Prija m M uhamed, 25, 26
M a n a n a n M a klir, 236, 241 ,
L i s a c R e nar, 1 1 , 304 M en e t ij e . v. Prometej M ukuru, 350
242
Loa, 3 9 1 , 401 M enomini, 277 11ulengi. v. ijuta
M andinda, 41 1
Lohiau. v. Pele M e rkur. v. Hermes 11 ultultu. v. M in avara
M a n gar-kunder-kunda, 392
Loki, 206, 207, 241 , 249, 250, M erli n , 204, 223, 242, 243 M ul ungu, 351
M a nj uri, 1 1 7 , 1 58
267, 268 M esopot amija. 1 9 , 22, 23, 1 78, M umba v. Vati-kutdara
M a n ko Kapak, 308, 309
Lono. v. K a n e 1 89, 252 M umu. v. Tijamat
M a n u, 1 05, 1 1 7, 1 1 8, 1 2 1 , 1 24,
Lotuko, 335 M et i d a . v. Atena M uri-ranga-ve nua. v . 11aui
1 32
Loua . v . Loa Mi Lo, 1 7 4 11urngin, 376, 383, 384, 396,
M aori, 349, 350
L u Tung Pin. v . Sjen M i d a , 243, 244 397
11aori (narod), 368, 369, 375,
L ub a , 345 M ikronezija, 367, 368, 371 , M uslimani, 23, 26, 31 , 1 09,
380, 394, 395, 396, 402, 403,
Luci n a . v. Ejlejtija 372, 391 , 400, 403, 4 1 1 1 45, 1 46, 201
404, 408, 409
M i ktla n tekutli, 309 M uso-koroni. v. Pemba
Lug. v. K uholin M ara, 1 04, 1 1 4, 1 1 8 .
M il i n d a , 1 1 8, 1 1 9 Mvambu, 349, 363
Lugbara, 334, 335 M arava, 388, 393
M ilita . v. Itar M vueci, 349, 350
L ugei l a n , 372, 39 1 , 400 M a rduk, 21, 32, 34, 48, 54, 5 5 ,
Luk. v. Lugeilan 66, 8 1 , 82, 85, 233 M imi. v . Odin
M i n, 55, 56, 72 N a Atibu. v. Kaintikuaba i
Lukrecija, 2 4 1 M arij anska ostrva, 37 1
L u ksor, 3 1 M in a t a-Karaja. v. Oi Nareau
M a rs, 1 70, 202, 233, 239, 242,
L u og , 1 7 3 M i navara, 396 N a Kika. v. Nareau
260, 265
Luo, 364, 365 M i nerva, 233, 243 N abuhodonosor. v. D an ilo
11aralska ostrva, 37 1 , 391
M i noj , 1 87, 2 1 0, 22 1 , 227, 244, N aestan. v . Escanatlehi
Luvedu, 341 M as a.ji, 3 3 1 , 339, 347
245, 259, 261 , 274 N agaruna, 9 1
11 asasi. v. 11vueci
M inot a ur. v. Dedal i Teze j N age, 91 , 1 04, 1 1 9 , 1 29
11 a u Piku, 281 , 297 M asevi, 297, 309
M irokubosacu, 1 53, 1 74 . N aglfar, 245
11 a d a gaskar, 336, 365 11asim, 379
11a h a tma G a ndi, 87 M itra, 56, 57, 68, 77, 1 24, 1 3 0 N aidok. v. Adok
M aje i Majane . v. Erlik -i
11a havairo a n a . v. Dainii- M itras v. Mitra N ajenezgani, 287, 3 1 0, 3 1 1
Gajomart
nio raj M ikoatl, 303 N a -Kaa. v. Te Bo ma Te M aki
M at, 2 1 , 54
11 a h avira, 92, 1 1 5, 1 1 6 Moika Indijanci, 2 8 1 , 284, N a mbutdi, 396
M a tagaigai, 393
11ahia. v. D evi 298, 3 1 7 , 325 N amu. v. Enlil
Maui, 1 3 , 1 4, 368, 378, 386,
11ahu-fa t u-rau. v. Oro M odok Indijanci, 306, 307 Nana B uluku. v . M avu-Lisa
390, 393, 394, 395
11 aidu Indijanci, 278, 304, 327 M oj re , 1 98, 245 Nanak and, 1 4
M av ucinim, 309
11 a it rej a, 1 1 6, 1 58, 1 74. v. M ojsije, 23, 24, 58, 337 N andi. v. iva
M avu-Lisa, 332, 339, 347, 348,
takoe 11 i Lo M o kc le-Mbembe, 3 5 0 N a n i umlap, 397
360
11a j a . v. B ud a Mokoi, 396, 397 N api, 3 1 1 , 312
11edej a . v. J ason
)
11a e, 2 7 8 , 2 8 3 , 288, 295, 296, 11eduz a . v. Gorgone M o loh, 58 N a rada. v. Vaju
N arajana, 1:5'
298, 299, 302, 306, 318 Megera. v. Erinije M ongolija i M o ngoli, 95, 1 39,
1 42 , 1 64, 176, 1 83, 1 85 , 1 86 N areau, 397, 41 0
11a koni, 333, 349, 350 11elanezija, 367, 370, 371 , 377,
M o nt czuma, 280, 309 N aste Escan. v. Naje nezgani
11a l a Azij a , 26, 27, 84, 1 87, 3 8 1 , 387, 393, 399, 405, 407,
M ordred. v. Artur N atos, 312
1 90, 1 92 , 1 99, 201, 203, 204, 408, 4 1 0
2 1 9, 226, 228, 256, 261 M organa la Fej . v. G avejn N avaho Indij anci, 287, 288,
M elkart, 5 5 , 5 8 , 84
11alinovski, 1 1 M organ-Kara, 1 40 2 9 1 , 299, 305, 3 1 0, 320, 322
11emfis, 1 8, 66, 72, 73
436 Indeks
N d a ut i n a , 398
N dengei, 398, 405
Ndug umoi. v. Rokola
N damb i , 3 5 1
N dinji. v. U nkulunkulu
N dirana, 398, 399
N e Te- rere . v. Taburimai
N eh e b kav, 58, 72
N e i M a ren a . v. N are au
Nei N g uiriki . v. Taburimai
Nei Teukez. v . N a re a u
N e i T it uaabine, 3 9 8
N emeza, 245 , 256
N ep t i s . v. Set
N ep tun, 1 30. v. Posejdon
Nerej . v. Okean
N ergal, 5 8
N es tor, 245, 246
Nez Perse I n dij a n c i , 326
N ga riman . v Bagadimbiri
Ngevo, 3 5 1
Niire n . v. Oni j Kii mo-d i n Ogoun, 2 9 1 , 3 1 2
N id ud . v Vejlend
.
N ika, 246
N imi . v V asita
N i mrod, 5 9
N i n e v a . v. G avcjn i Mer I i n
N i n h ursaga, 4( 6 0
N in iv a , 2.4, 44
N i n l i ! . v. Enlil
N i nurta, 6 0 , 85
Notej . v. El-lal
Noje, 60, 6 1 , 62, 1 1 7 , 399, 404
N o mo, 3 5 3
N o m e . v. Urd
Nova B ri t anija, 370, 37 1 , 410,
411
Nova K a ledonija, 370
Novi Hebridi, 310, 377, 407
N ov i Ze l and , 367, 368, 380,
393, 3 9 4, 396
N toro, 3 5 4
N u, 3 9 9
Nuer, 3 4 6
N um, 246
N uma Pompilij e . v. Kvirin
N u n, 1 8, 62, 65
N upe, 337
Nut, 52, 62, 64, 66
N utka Ind ija nc i , 31 5
Nvego, 353
Nzambi, 355
Njame, 353
Njami Abe. v. Page Abe
Njamvezi, 351
Njikang. v. Duok
Oa Rove, 399
Odin, 1 3 , 1 96, 204, 205, 206,
207, 222, 228, 230, 241 , 247 ,
248, 249, 250, 268, 270
Od isej, 1 4, 203 , 206, 235, 246,
250, 25 1 , 255
Ognjena Zemlj a , 275, 324
Papa, 368, 375, 381 , 401 , 402,
Ogun, 3 1 2 , 355
Oi, 3 1 3
O iz i n , 22 1 , 25 1 , 252
Ojojeva. v. Masevi
Okean, 252, 253, 269
O k u n i n ui, 1 75 , 1 80
Olimp, 63, 1 89, 226, 228, 253,
254, 257, 264
0Imeci, 278
Olofad. v. Olofat
Olofat, 372, 39 1 , 400
0l0run, 355, 360
Olo -sipa j Olo-sopa . v lo-
K a lkal
Ometekutli, 3 1 3
Omicunu. v. Oku nin ui
Ona Indi j anci, 275, 324
O n i , 1 53 ; 1 75
O n ij a n kopon, 356, 357
Orest. v E ri n ije
Orfe j , 1 5 , 252
'
Orm uzd, 22, 69
Oro, 400, 406
Osava, 3 5 7
si j a n . v Oizin
t k.rive nje, 25, 71
Ovambo, 357
Ovd a . v Lejb-olmaj
zi ris, 1 8 , 32, 47, 52, 54, 56,
63, 64, 65, 67, 72, 73, 206
Paak a mak, 3 1 3, 3 1 4
Paa kut i , 280, 297
Paamama, 3 1 4
l af, 2 8 , 1 98
Page Abc, 3 1 4, 31 5
P a h u a n uiapitaaiterai, 401
Pakaa, 401
Pa mba, 357
Pamuri -mase, 3 1 4, 3 1 5
Pan, 1 94, 253
Pan K u, 1 76, 1 7 7, 1 7 9
Pandora. v Prometej
Pol u k s . v. Dioskuri
403, 404, 408
Papua, 367, 370, 371 , 379, 3 8 1 ,
382, 393, 399
Parasura m a . v Riiji
Paris. v. Ahil j Afrodita
Parv a t i . v. iva j Devi
Parva, 1 0 1 , 1 1 5 , 1 2 1 2 1
Pasifaja . v. Dedal j M inoj
Patro klo, 261
Pe lc, 386, 402, 403
Pele j . v. A h i l
Pel ija. v. J ason
Pe mba, 3 5 7
Penelopa . v. Odisej
Pe ntej, 2 1 5 . v. Dionis
Persefo n a , 28, 1 99, 2 1 1 , 2 1 4,
225, 253, 254, 266
Persej, 224, 228, 254
Persija i Persij anci, 2 1 , 22, 28,
29, 30, 38, 39, 44, 46, 52, 5 6 ,
5 7 , 68, 69, 70, 77, 79, 84,
1 56 , 1 78, 1 83, 200, 208, 246,
Renik svetske mitologije 437
266
Peru, 281 , 31 3, 32 1 , 325
Perun, 1 97 , 254, 255
Pigmeji, 340
P i l a n . v. Gineen
Pindar, 1 90, 228
Pi nga, 3 1 5
Pir. v. Prij am
Pirito j . v . Tezej
Pisara, Fransisko, 28 1
Pitagora. v Empedokle
Platon, 1 0
Plemena s a obala reke ingu,
282, 300, 305, 309, 3 1 3, 3 1 7 ,
322
Pluto n . v. Had
Polideuk. v Dioskuri
Polinezija, 1 78, 367, 368, 369,
370, 37 1 , 375, 378, 386, 387,
389, 390, 393, 394, 399, 402,
408
Ponape, 403
Poni, 285
Posej d o n , 1 99, 205, 2 1 0, 2 1 1 ,
220, 224, 225, 227 , 235, 236,
244, 246, 25 1 , 255, 273
Poaij ankjo. v. Avonavilona
Po t la, 3 1 5
Prijam, 200, 204, 256, 261
Prij ap, 5 5 , 222, 256
Prometej, 256, 257, 258
Prozerp i n a . v Persefona
Psiha . v. Kupidon
Plah, 65, 72
Puara t a . v. Hakavau
Pua tu ta hi, 401
Pueblo Indijanci, 277, 286,
297, 305, 309
P uil, 2 5 8
P u l o t u , 403
Punocihjo, 3 1 5
Pua n , 1 2 1 , 124
438 Indeks Reni k s,etske mitologije 439

Ra, 1 8, 3 1 , 47, 48, 52, 53, 54, Roland, 260 Sidarta. v. B uda Sugriva. v. Vinu
58, 63, 6 5 , 66, 7 0, 76 R o m u ) , 239, 242, 260, 26] Sijuksi, 297, 324 S u ke-mut ua. v. Tagaro
Rada. v. V inu Roo, 405 Sileni, 2 6 1 S ukuna-biko, 1 75, 1 80
Radamant, 22] , 25 9 Rudra. v. iva Silvan, 264 Sumer i Sume ri, 1 2, 1 3, ] 9, 20,
Radin, 1 7 7 R ugaba, 358 ' imbi. v . D ambala 2 1 , 26, 27, 32, 41 , 42, 44, 49,
Ragnarok. v. Odin Ruhanga, 358, 359 Simo n arobnja k, ] 5, 25, 72, 55, 59, 60, 6 1 , 76, 80, 85,
Rahu. v. Amrita Ruki, 397 74, 75 1 47, 1 98, 400
Rahula. v. B uda Rusija, 1 96, 1 97, 255, 262 Sin, 24, 76 S umeru, 1 25
R akim, 403 Sinaja, 3 1 7 , 323 Sun Hou Ce. v. Tripitaka
Rama, 1 09, 1 1 1 , 1 32 , 1 33, 1 34. Saba, 68 ' inajska gora, 23, 76 Surasa. v. Han uman
v. Vinu Safon, 33, 35, 39, 85 S i n teotl, 3 1 7 S u rj a , 1 1 2 , 1 25, 1 26, 1 2 9
Ramakrina, 87, 88, 93, 94, 1 3 5 Sahara, 329 Sion. v. Zavetni koveg Surp a n a k a , 1 33
Rarnzes II, 26 Sakp a t a . v. Mavu-Lisa 'irene. v. Kirka j Odisej Susanovo, 1 48, 1 49, 1 65, 1 75,
Rangi, 368, 375, 402, 403, 404, Samantabadra. v. Fugcn- irija, 23 1 80, ] S l
408, 409 bosacu Sisima t a i l a a , 405, 406 Sv. Antonije, 25, 77
R a n u, 68 Samoa, 367, 385, 405 ita, 1 33, 1 34 Sv. Avgustin, 1 95, 1 96, 259
R a t i , 1 1 4, 1 78 San ing. v. Sjen Sizif, 229, 204 Sv . Benedikt, 2 1 3
Ratovoa n t a n i . v. Zanahari Saoj an t , 69, 70 Sjen, 1 7 3 , 1 78 Sv. B e r n a L v. Devica M a rija
Ratu-mai-mbul a . v. Ndengei S a rasvati, 1 24, 1 25 , 1 36, 1 50 Sjuen Cang. v. Tripitaka j Sv. Bonifacij e . v. Igdrasil
Rava n a . v. V inu Sarpanitu. v. M a rduk Tara Sv. B rigi t a . v. Dagda
Reja, 1 99, 2 1 1 , 2 1 4, 227, 236, S a rpedon, 221 , 259, 2 6 ] Skandin avija, 1 95, 1 96, 204, Sv. David iz Garesje . v.

253, 255, 269, 271 , 273, 274 Sasabonsa m, 358 250, 267 Tijarnat
Reja Silvij a . v. Romul S a t a n a , 62, 70, 7 1 , 77, 82, 1 9 Skila. v. K i rka i Odisej. Sv. ore . v. Tijarnat
R e l i kvije, 2 5 9 201 , 2 1 3, 220 Skrimi . v. Tor Sv. Hri s t o fo r, 78
Rem. v. R omul Satiri, 2 6 1 S\ejpni. v. Tor Sv. Ignj a t ij e . v. Relikvije
Renuk a . v. Riiji Satrugna, 1 33 Slove ni, 1 97, 254, 264 Sv . Jovan iz Patrna. v. Devica
Rijanon. v. Puil S a turn, 2 6 ] , 262 Snohomii, 277, 289 M arij a
Rim i R i m ljani, 9, 1 5, 1 9, 23, Saule. v. Zaltis Sno-Njsoa, 330 Sv. Pavi e , 7 1 , 74
25, 27, 34, 52, 57, 58, 64, 73, Sebek. v. B atet Snori Sturluson, 1 96, 204, 247, Sv. Petar, 1 5 , 25, 7 1 , 74
74, 75, 78, 84, 1 90, 1 9] , 1 92, Sed n a , 285, 296, 3 1 6, 322 250 Sv. Simeon, 3]
1 93, 1 94, 1 95, ] 96, ] 98, 202, Sejde , 262 Soko, 3 5 9 Sv . S i m e o n Stilit, 79
204, 205, 208, 2 1 3, 2 1 5, 2 1 6, Seker, 72 Solomo n . v. Saba Sv . Stefa n . v. Relikvije
2 1 8, 2 ] 9, 222, 226, 227, 228, Sela. v. Mvambu j Vele Solomonova ostrva, 370, 377, Svarog. v. Svaroi
231 , 232, 233, 237, 239, 240, Selii, 278, 284 3S4 S v a roi, 264
24] , 242, 243, 246, 250, 254, Semela. v. Dionis Soma. v. D arma n-Iaoma Svetovid, 264
255, 258, 260, 2 6 1 , 262, 263, Se miti, 20 Sopon a , 3 5 9 Svici s M rtvog mora, 22
264, 266, 270, 271 , 274, 280 Serapis, 1 9 Spen t a M ainj a . v. Ahriman
Rimu. v. N inurta Sermen i s , 262 Sraoa, 68, 77 a Ho ang. v. Tripi taka
Riaba, 1 09, 1 2 ] , 1 22 Set , 1 8, 48, 64, 66, 73 S t a -a u, 3 1 7 a k a - ni oraj, 1 8 ] , l S2
Riij i , 1 22 , 1 23, 1 24, 1 26, 1 30, Sfi n g a , 7 5 , 76, 2 1 6 Ste n a . v. Gorgone a kjamuni, 1 8 ] . v. B uda
136 Si, 3 1 7 Stounhend, 1 93, 242 ama, v. Etana i Gilgama
Ro Lei. v. Kat Sibila, 2 1 9, 263 Stron-bts a n -sgam-po, 95, 1 28 a m a n Ek, 3 1 8
Rogo-turnu-here. v. Tanga Sudana. v. Fugen-bosacu amanizam, 1 39, 1 40, ] 41 , 1 5 6
Sibir, 95, 139, 1 47, 1 5 2 , 1 55,
Rokol a , 404 ] 63, 1 64, 1 80, 1 85, 1 97 , 275 Sudod a n a . v. B uda ang T i . v. J i n i Jang
440 Indeks Renik svetske mitologije 441

a ntung, 1 84 Laufak.anaa Telip i n u, 79, 80 3 1 9, 32 1

e, 1 6 1 Ta-mo. V. Bodidarrna Temauke!. V. V a tauineiva T o napa, 32 1
ea. v. A n a n t a Tamuac, 343 Temida. v. Afrodita Tonatiju, 279, 3 2 1
e n N ung, 1 82 Tamuz. v. Itar Tengri, 1 83 Tonenili, 320, 322
eng Ti. v. Taj a n Tanatos. V. Hipnos Tengu. V. Oni Tonga, 360, 367, 373, 374, 389,
eol , 22 Tane. V. Tane-mahuta Tenohtitian, 279, 290, 295, 390, 39 1 , 394, 396, 403, 405,
ij utek utl i , 3 1 8 T a nc-mahuta, 375, 403, 404, 320, 32 1 406
iluci, 338 408, 409 Teskatlipoka, 301 , 3 1 3, 3 1 9, Tongaro Gilagilala, 388
in to izam, 1 43, 1 44, 1 47, 1 5 7 , Tangaro Gilagi lala, 387 320 Topa Inka J up a n kvi, 280
1 .59 , 1 63, 1 64, 1 75 , 1 80, 1 8 1 Tangaro Lolokong, 387 Tetida. V. Ahil i Promctcj Tor, 1 96, 204, 241 , 249, 255,
ipe totek., 295, 3 1 8 Tan garoa, 387, 408, 409 Tetij a, 252 266, 267, 268
iva, 88, 89, 90, 9 1 , 93, 97, 1 00, Tanta!. v. Sizif Teutates, 265 Tora. V. Kaang
1 01 , 1 05 , 1 06, 1 07 , 1 08, 1 09, Taoizam, 1 40, 1 4 1 , 1 43, 1 52 , Tezej, 1 0, 2 1 5 , 228, 265, 266 Tot, 64, 82
1 1 4, 12 1 2 1 , 1 23, 12 1 25 , 1 53, 1 6 1 , 1 69, 1 72 , 1 73, 1 76, Ti Cang, 1 54. v. Dizo-bosacu Tpereakl, 41 1
1 2 6 , 1 2 7 , 1 2 8, 1 29, 1 3 1 , 1 33 , 1 7 8, 1 79, 1 80, 1 82 , 1 83, 1 84, Tibe 94, 95, 99, 1 1 0, 1 1 6, 1 1 7, T r im. V. Tor
1 36, 1 59, 1 60, 1 61 261 1 28, 1 2 9, 1 39, 1 56, 1 6 1 Tripitaka, 1 1 1 , 1 84, 1 85
oikccatl , 3 1 8 Tara, 99, 1 2 8 , 1 2 9 Tifon, 7 3 , 84, 227 Tripto i e m . V. D emetra
oipili, 295, 3 1 7 , 3 1 9 Taraka. v. Vinu T i ha . V. Fortuna Tristan, 2 21 , 268
olotl , 31 9 Taranga. v. M au i T ijamat, 2 1 , 43, 48, 54, 66, 80, Troja i Troj anci, 14, 1 9 1 , 1 99,
oten, 1 83 Tartar. v. Kron 8 1 , 82, 85 200, 204, 206, 2 1 9, 220, 230,
otok.u, 1 43, 1 44, 1 5 1 , 1 72 Tasmisus, 83 T ij eh o l codi, 320 245, 250, 25 1 , 255 , 256, 261
panij a i panci, 1 46, 1 69, 1 95, Tauhiri-ma-tea. v. R angi i Tikdo e. V. Ha j - uri T uamotu, 367, 375, 394, 409
.
260, 275, 28 1 , 282, 283, 290, Tangaroa Tilget, 3 1 1 T uata De D a n a n . V. Bres,
293, 309, 326 Tautohito. V. Hakavau Tilo, 3 6 0 D agda i D ana
u. v. N ut i Ra Tavert, 38 Tinija, 2 3 3 , 266 T u kano Indijanci, 3 1 4, 3 ] 5,
ue n . v. J u Taviskara, 3 1 9 Tir. V. Odin 323
Tue , 359 Tisifona, 220 T u lungusak, 322
Te B o ma Te M a ki, 397, 4 1 0 Titani, 236, 246, 253, 256, 262, T u-matauenga. V. Rangi
Taaroa, 39 1 , 400, 406, 407 T e Ikavai. v. N areau 269, 273 T umbuka, 337
Tabakea. V. Te B o me Te Te Kikinto. v. N are au Titije . v. Afrodita Tumudurere. v. Hijojoa
M aki Te Nao. v. Nareau Tl alok, 288, 3 1 7 , 32 1 , 323 Tu-nui-k.a-rere. v. Tangaroa
Tab uri mai, 407 Te Tuna. V. M a ui Tlasoiteotl, 320, 32 1 T uri-a-faumea. v. Tangaroa
Tagaro, 407, 408 Teub. v. Ulik.umi Tlatekutli. v. ijutekutii Tutan k a mon. V. Ra
'
Tagaro a . v. Tangaro a Teanoi, 407. V. Taburirnai Tla u i kalpantc kutli, 32 1 Tvisto V. Odin
Tahiti, 3 6 7 , 3 8 7 , 391 , 394, 400, Te-ariki-n-tarava. V. Tobaciscini, 3 1 0, 3 1 1 . v.
401 , 405, 406, 408 Taburirnai N ajenezgani U aj ika, 322, 323
Tahu. V. A t e a Teba (Egipa t ) , 3 1 , 66, 67 Tobvijo, 360 U e uekojotl, 323
Taj Juan. v. M avucLisa Teba (Grka), 32, 76, 2 1 4, 2 1 .5 , Toi - m a t a . V. Oro Ugarit, 23, 85, 1 90, 221
Tajland, 1 02 , 1 45 , 1 46 2 1 6, 2 1 7, 234 To-Kab i n ana, 37 1 , 408, 410, Ujtosihuatl, 323
Taj a n , 1 83 Te-bongi-ro. V. Te B o ma Te 41 1 Uke-moi. V. I nari
Ta!. V. Europa Mak i To-Karvuvu. v. To-Kabinana Ukulan-todo n, 1 8 5
Talijesin, 2 6 5 Tdnut. v. Nut i Ra Tolan, 278, 301 , 302, 306, 3 1 9, U kv i l i. v. Unkulunkulu
Tama-nui-ki-te-Ra ngi. v. M aui Teksistekatl, 320 32 1 Ulandi. V. Bobi-bobi
Tamapaoulijalamafo a . v. Telemah. v. Odisej Toltcci, 278, 279, 30 1 , 306, Ulgan, 1 5 5, 1 5 6, 1 64
442 Indeks Renik svetske mitologije 443

U l i k s . v. Odisej V e nera, 1 98, 2 1 9, 239, 270, Zen, 1 44, 1 5 1 , 1 52, 1 76, 1 8 1 , Zijusudra. v. E nki, E n l i l j
U l ikumi, 82, 269 2 7 1 . v. Afrodita 1 82 . N oje
U n kulunkulu, 360, 3 6 1 V epvave t . v. Anubis Zevs, 32, 7 3 , 84, 1 ] 1 , ] 87 , 1 89, Zombi, 327
Upel uri . v. U likumi V e re , 364, 365 198, 1 99, 20] , 202, 203, 205, Zu, 6 1 , 8 5
U r, 2-1-, 44, 76 V e rgi lije, ] 91 , 2 1 9, 259, 263 2 1 1 , 214, 2 1 5 , 2 ] 7 , 2 1 8 , 220, Zuiu, 330, 339, 360, 3 6 1
Uraima, 1 86 V esta, 242, 271 22] , 225, 226, 227, 228, 229, Zunji Indijanci, 299, 348
U raJci, 1 97 V etice, 271 234, 235, 236, 239, 245, 246, Zurvan Akarana. v. Ahriman
U ra n , 84, ] 98, 220, 236, 269, V iama. v. Paa kamak 253, 254, 255, 256, 257, 259,
273. 368, 402, 403 V ijetnam, ] 44 264, 266, 269, 273, 274 uti izvori, 1 66, 1 78, 1 7 9 , ] 83
U rd, 230, 270 V IJO "', -
: t , J_J
U rubucin, 305, 306 V i kmunkan, 375
U t i ks o , 362 V i ktorija, 222, 246
U tnapitim. v. N oj e V indja : 1 25 . v. Sumeru
Uzumc . v. Amaterasu V in mara. v. Tagaro
V i rakoa, 294, 32 1 , 325, 326
V i n u, 89, 90, 94, 97, 98, 1 00,
V a r a s a t va, 129 1 01 , 1 05, 1 06, 11 0, 11 5 , 1 17 ,
V a h a nj, 8 4 1 20, 1 23, 1 24, 1 2 5 , 1 26, 1 29,
V a hic1oa . v. Pele 1 3 ] , 1 32, 1 33, 1 34 , 1 35, 1 36,
V ai-mase, 323, 324 1 55, 1 59, 1 60
V a j u, ] 1 1 , 1 29 V i pu, 326
V a k, ] 00, ] 25 V ivamitra, 1 22, 1 23, 1 30,
V a ke a . v. Papa 133, 1 36
V akonda, 324 V o d a n . v. Odin
V a l ki re, 2-1-8, 270 Volund. v. Vejlend
V a l umbe . v. Katonda V o nomi, 304, 327
V a n i . v. Asi Vu Yang. v. S j e n
V a runa, ] 30, 1 3 1 V udu, 283, 2 8 9 , 2 91 , 2 9 2 , 3 1 2 ,
V as i t a , 1 22, 1 23, 1 30 , 1 31 , 327
] 36, 1 37 V uleb. v. Loa
V atauine iva, 32-1- V ul ka n . v. Hefest
V a ti-kutdara, -1- 1 1 , 4 1 2
V avilon i Vavilonci, 2 0 , 2 1 , 22, Z a l t i s , 272
32, 38, 5 ] , 55, 70, 1 25, 2 1 8, Z a n a h ari, 364, 365
233, 253 Zapadna Afrika, 329, 3 3 1 , 336,
V av il o n s ka kula. v. N imrod 338, 354
Vede, 1 2 , 88, 89, 96, 97, 98, Zapadna Azija, 12, 1 3, 1 8, 1 9 ,
1 00, 1 06, 1 10, 1 1 1 , 1 1 2 , 1 2 1 , 22, 23, 26, 3 J , 50, 6 1 , 70, 77,
1 22 , 1 25, 1 26 79, 1 1 9, 146, 1 -1-9, 1 7 1 , 1 73,
Vej. v. Bor 1 87, 1 90, 1 9 1 , 1 93, 1 98, 220,
Vejlend, 271 222, 237, 254, 269
Vejne mejnen, 2-1-7 Zaratustra, ili Zoro as t e r, 22,
V e l e , 349, 362, 363 28, 46, 52, 56, 70, 1 02
V e n ang. v. Sjen Zavetni koVcg, 84, 406
 CIP - katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

291 (031 )
KOTEREL, Artur
Renik svetske mitologije / Artur Koterel
; preveo s engleskog Pavle Perenevi. -
Beograd : Nolit, 1 998 (Subotica :
Birografika). - 442 str. ; 22 cm. -
(Biblioteka Odrednice)

Prevod dela: A Dictionary of World Mythology

/ Arthur Cotterell. - Tira 2000. -

Bibliografija: str. 413-421. - Registar.

ISBN 86-19-02185-0

a) M itologija - Leksikoni
ID=7061 6076

ARTUR KOTEREL: RENIK SVETSKE M ITOLOGIJE . GLAVNI URED

NIK: RADIVOJE MIKI . UREDNIK: SLOBODAN OREVI . TEH
NIKI UREDNIK: SLOBODAN N I KOLI KOREKTOR: BOJANA
FRANK . I ZDAVA: DIP NOLIT. BEOGRAD, TERAZIJE 27/II ZA
IZDAVAA: RADIVOJE NEI, GENERALNI DIREKTOR . SLOG:
KOMPJUTERSKO ODEUENJE DIP NOLIT TAMPA: "BIROGRAFI
KA" , SUBOTICA TAMPANO U 2.000 PRIMERAKA 1998. GODINE

Ilustracije na koricama: Acteki ceremonijaini tit s figurom kojota u sreditu (prednja);

.
h.iriduski bog iva u plesu (zadnja).