7.

MILETSKA KOLA
(7-6. v. p.n.e.)

Sleenje Talesa, Anaksimandra i Anaksimena

-Princip srodstva ili mesta u Heladi
-kola kao duhovna zajednica.
Malo pouzdanih i nespornih fragmenata
-Oskudne i apstraktne misli.
Prvi filozofi
-Shvatanje o jednoj supstanciji koja je trajni osnov svih stvari, svih bia.
-Misao izraena u formi misli, a ne slike, prie. Nema fantastinog oblika.
-Naelo svega je Jedno, koje je jedinstveno u sebi samom i daje da po njemu bude mogue
svekoliko bie i sva raznovrsnost bia.

TALES
-Izvor: Aristotel i Hipija.
Voda je princip svega
-Jedino to je izvesno o Talesovoj filozofiji.
-Pre svega fizikalno znaenje, onda i filozofsko.
Nema vrstog sistematizovanja misli
-Ne kae se kako je princip izveden ili kako se dokazuje da je voda supstancija svega.
-Ne moe se oekivati izgraen sistem misli s izvoenjima, obrazloenjima i dokazivanjem
postavki.
Hilozoizam
-hyle materija, tvar; zoe ivot.
-Uenje po kojem je ceo svet proet ivotom, oduevljen.
-Tales zaetnik: priroda u sebi nosi naelo kretanja, oznaeno pojmovima due i bogova.
Prvi u razlici stvari uoio njihovo jedinstvo
-Voda shvaena kao misao iako je jedan meu ulnim predmetima.
-Nije uzeta u prostoj ulnosti i predmetnosti. Opta bit svega.
Trai se sutina svega u onom Jednom, koje je voda
-Jednostavno opte, teno uopte.
-Izraena svest da je Jedno bit svega. Osloboenost od ulnog opaanja.
Postoji samo jedno opte ulna
optost
-Vrhunsko delo misaone apstrakcije. Redukcija.
-U konanom svetu se vidi i ono beskonano.
Konani svet nema samostalnosti
-Proizlazi iz onog Jednoga.
-Jedno je neprolazna supstancija, sve ostalo se pretvara opet u vodu.
-Istinski stvarno i istinito je to Jedno, ostalo je po njemu.
Voda svojom posebnou forme ne moe izdrati beskonanost
-Forme koja pripada odreenju venoga i beskonanoga, onoga arche.

ANAKSIMANDAR Prvi upotrebio pojam arche?

Princip je apeiron (neogranieno)
-Ukida se pojedinanost Talesovog elementa vode.
-Ono pojedinano neprikladno je da izrazi optost apsolutne biti svega.
Apeiron negativna odredba
-Negacija celog konanog sveta.
-Jasno uspostavljena razlika izmeu onog apsolutnog (apsolutne biti svega) i konanog sveta.
Verovatno se misli na materiju uopte
-a ne na neki njen odreeni kvalitet (voda, vatra, vazduh...).
-On se odreuje u kvalitetima koji su prolazni i opoziva ih u sebe.
Raanje iz apeirona je kvalitativno odreivanje i ograniavanje
Uvodi predstavu o kvantitativnoj neodreenosti i kvalitativnoj beskonanosti poela svega
Polemike o principu
-Vena i besmrtna neograniena priroda. Da ne bi jednom odreenou ukinuo druge.
-Nazire se ideja o stvaralakom principu koji raa suprotnosti iz kojih se obrazuju stvari.
Stvaralaki karakter apeirona.
ANAKSIMEN
Princip je vazduh
-Umesto neodreene materije postavlja opet jedan odreeni prirodni element - vazduh.
-Materiju predstavlja u obliku ulnog bia.
-Vazduh dovoljno neodreen (besforman), manje telesan od vode, ne moe se videti, osea se tek
kada je u kretanju zgunjavanju i razreivanju.
Vazduh nije shvaen samo u empirijskom obliku, neto slino dui
-Prelaz sa filozofije prirode na filozofiju svesti (po Hegelu).
Sutina nije neto tue svesti. Opti medijum princip.
Problem odnosa kvantiteta i kvaliteta
-Beskonaan u kvantitativnom, ali ne i u kvalitativnom smislu.