Uloga I Funkcija Ucenickog Parlamenta PDF

Njego Manojlovi . Ivana Petrin . Marijana Simi .
Milo Mojsilovi
RAZVOJ I ANGAMAN MLADIH U LOKALNOJ ZAJEDNICI:
Ueniki parlament prvi korak ka
demokratiji
Ambasada SAD
Razvoj i anga`man mladih u lokalnoj zajednici:
U~eni~ki parlament prvi korak ka demokratiji
Urednik:
Ivana Petrin
Autori:
Njego Manojlovi
Ivana Petrin
Marijana Simi
Milo Mojsilovi
Izdava~:
Centar za slobodne izbore i demokratiju
Za izdava~a:
prof. dr Zoran Lui
Lektor i korektor: Publikacija je sastavni deo projekta: Razvoj i angaman

Vidojko Jovi mladih u lokalnoj zajednici: Ueniki parlament prvi korak
ka demokratiji. Realizaciju projekta je omoguila Komisija za
Prelom i oblikovanje: demokratiju Ambasade SAD u Srbiji. Izneti stavovi pripadaju
Milan Antanasijevi autorima i ne moraju predstavljati stav Komisije.
[tampa:
BgDream iTechnologies
Tira`: Lomina 9/III, 11000 Beograd
600 primeraka
e-mail: cesid@bitsyu.net ; cesid@cesid.org.yu
Beograd, septembar 2006. Web: http//www.cesid.org
sadraj
UVOD 5
O TEKSTU 7
I TA JE UENIKI PARLAMENT? 9
a Pravni okvir 10
b Znaaj i uloga 13
II KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA 15

a Upoznavanje sa znaajem i ulogom 16
b Izbori predstavnika 18
c Obrazovanje 21
III FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA 23

a Odravanje sednica i radnih grupa 26
b Timski rad 28
c Komunikacija 30
d Planiranje aktivnosti 31
e Javno zastupanje 33
IV UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE 37

a Dosadanja praksa 37
b Nove mogunosti delovanja 43
V ZAKLJUCI I PREPORUKE 49
VI O CESID-U 57
VII O KOMISIJI ZA DEMOKRATIJU AMBASADE SAD U SRBIJI 59
VIII KORISNE INTERNET STRANICE 61
IX LITERATURA 63
POVRATNA INFORMACIJA 65
Uvod
Redovi pred vama nastali su kao rezultat projekta: Ueniki parlament - prvi korak ka
demokratiji, koji CeSID realizuje uz podrku Komisije za demokratiju Ambasade Sjedinjenih
Amerikih Drava u Srbiji. Projekat se sprovodi u Somboru, Lazarevcu, aku, Kraljevu, Zajearu i
Panevu.
Namera i elja CeSID-a jeste da ovim projektom osposobi mlade za reavanje problema u
lokalnoj zajednici, tako to e im pruiti znanja i vetine, koje e oni moi svakodnevno da primenjuju
u koli i van nje. Projektom e biti podsticane i akcije srednjokolaca, inicirae se saradnja mladih i
lokalne samouprave, NVO-a, medija i lokalnih privrednika, kao i uenika srednjih kola iz razliitih
optina.
Publikacija sadri osnovne injenice o radu uenikih parlamenata u Srbiji. Osim toga, u
publikaciji se nalaze i rezultati istraivanja aktivizma srednjokolaca u Srbiji, a koje je realizovao
CeSID u okviru projekta.1 Tekst bi trebalo da poslui i kao edukativni materijal koji e se koristiti
na seminarima u nastavku projekta. Ipak, najvea elja CeSID-a je da tekst, koji je pred vama, bude
podstrek za aktivno uestvovanje u ivotu vae lokalne zajednice i za negovanje demokratske politike
kulture.
1
U okviru inicijalne faze projekta, u junu 2006, sprovedeno je istraivanje mnjenja meu srednjokolcima u
optinama u kojima se projekat realizovao. Istraivanje je imalo za cilj da se utvrde stavovi mladih ljudi o odreenim linim
i drutvenim pitanjima od kojih zavisi koliko e oni biti aktivni u drutvenom ivotu, kao i u kojim e se oblastima i u kojoj
meri angaovati. Istraivanje je obuhvatilo 600 ispitanika, uenika srednjih kola, starosti od 15 do 19 godina. Uenici su
sami popunjavali anketni upitnik koji je imao 37 pitanja. Takoe su izvedena i dva grupna usmena razgovora - fokus grupe
- 14. juna 2006. u Panevu (Gimnazija: Uro Predi) i 16. juna 2006. u Kraljevu (Srednja ekonomska kola). Ono to su
oni odgovorili zanimljiva je slika odreenog pogleda na svet, na osnovu koje moemo da nagovestimo kakve stavove o
odreenim pitanjima imaju oni koji tek ulaze u svet odraslih. 5
O tekstu
Pri izradi materijala o instituciji uenikog parlamenta polo se od zakonskog okvira kojim
se njegovo postojanje predvia. U okviru prve celine publikacije objanjava se ta je ueniki
parlament. Izdvojeni su i lanovi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja2 kojima je
predviena mogunost da se u koli organizuje ueniki parlament. Ove odredbe su pionirske, jer
nikada ranije kod nas institucija uenikog parlamenta nije bila regulisana pozitivnim normama.
Ipak, potrebne su izvesne dopune zakona, kako bi ova materija bila potpunije regulisana. Upravo iz
tih razloga deo prve celine posvetili smo irem objanjenju uloge i znaaja uenikog parlamenta.
Druga celina publikacije usredsreena je na korake u osnivanju uenikog parlamenta.
Predoene su faze kroz koje je potrebno proi ne bi li se ueniki parlament razvio u uspenu instituciju
za razvoj i angaman mladih. Najpre je ukazano na potrebu da osnivai parlamenta informisanjem o
njegovom znaaju i ulozi steknu najiru podrku. Takoe su predstavljeni modeli izbora predstavnika
u ueniki parlament, da bi se na kraju objasnio i postupak konstituisanja samog parlamenta.
Formiranje uenikog parlamenta je veliki korak. Jednako vano je i uvrivanje njegovog
kontinuiranog i uspenog rada. Trea celina ovog teksta otuda se i bavi funkcionisanjem uenikog
parlamenta i usmerena je na unapreenje njegovog rada. Kontinuirani i uspeni rad parlamenta
najbolje e se ostvariti ukoliko mladi parlamentarci nau nain da svoje vrnjake zainteresuju za
uestvovanje u radu parlamenta. U okviru ove celine iznete su preporuke kako parlamentarci da
osmisle odravanje sednica, da se organizuju u radne grupe. Takoe su predstavljene i osnove timskog
rada, uspene komunikacije. Pored ovih tema, trea celina se odnosi jo i na temu planiranja aktivnosti
2
Za kompletan prikaz Zakona konsultovati web stranice Narodne skuptine Republike Srbije: http://www.
parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=99&t=Z#
7
i javno zastupanje, kako bi se mladim parlamentarcima pruila mogunost da steknu znanja i vetine
potrebne za ekasniji nastup u lokalnoj zajednici.
etvrta celina teksta upuuje na dosadanju praksu i nove mogunosti delovanja uenikih
parlamenata.
Publikaciju zakljuujemo prikazom nezaobilaznih institucija i organizacija u razvoju

i angamanu mladih u lokalnim sredinama. Lista bi trebalo da poslui kao inspiracija mladima i
ostalim akterima koji ele da daju doprinos razvoju i unapreenju mladih irom Republike.
Poslednja re ostavljena je itaocu koji e imati priliku da kroz povratnu informaciju d svoj
sud o publikaciji.
UENIKI PARLAMENT PRVI KORAK KA DEMOKRATIJI
8
[ta je u~eni~ki parlament? I
Ueniki parlament je reprezentativno telo unutar kola irom Srbije, koje osnivaju, biraju
i ine sami uenici. Njegovo osnivanje, mada nije obavezno, slobodno je i zakonski garantovano, a
kola u okviru koje parlament funkcionie duna je da obezbedi slobodu organizovanja.
Neto neformalnija denicija uenikog parlamenta bila bi ona koja kae da je to forum
za treniranje demokratije, jer se u njemu uenici ue da uzmu aktivnu ulogu u procesu donoenja
odluka. Okvir uenikog parlamenta omoguava srednjokolcima da svoje interese bolje zastupaju i
realizuju, obezbeujui tako podrku sopstvenim idejama i akcijama.
Ueniki parlament je i prvi korak ka demokratiji, jer se kroz uee u njegovom radu mladi
ue uvaavanju razliitosti, kulturi dijaloga i ostalim vrednostima demokratije.
Ueniki parlament svoju ulogu i znaaj za mlade potvruje kroz promociju i unapreenje
TA JE UENIKI PARLAMENT?
njihovih prava i interesa, ali i podsticanjem drutvenog aktivizma mladih. Uloga parlamenta je i da
podstie odnos uvaavanja uenika, s jedne strane, i profesora i uprave, s druge strane, kao i da utie na
razvoj ukupnog drutvenog ivota lokalne zajednice kroz saradnju sa institucijama i organizacijama
koje se bave mladima. Na ovaj nain ueniki parlament ne samo da promovie uee mladih u
javnom ivotu na lokalnom nivou, ve promovie i meugeneracijsku saradnju.
Pogledajmo, posle ovih uvodnih napomena, odredbe zakona kojima je omogueno osnivanje
uenikog parlamenta u kolama Srbije.
9
a Pravni okvir
Predvianjem mogunosti konstituisanja uenikih parlamenata u srednjim kolama3

u Republici Srbiji, stvoren je prostor za poboljanje vrenja i zatite prava uenika i zadovoljenje
njihovih potreba. Naime, ueniki parlament, kao zakonska kategorija, postoji od 2003. godine.
Veina uenikih parlamenata koji trenutno funkcioniu zaivelo je u kolskoj 2003/2004. godini.
Meutim, s obzirom da njihovo konstituisanje nije obavezno po zakonu, ueniki parlamenti nisu
osnovani u svim srednjim kolama Srbije.4 Ipak, tamo gde ove institucije ve funkcioniu, one polako
prerastaju u pravu radionicu demokratije i okvir za ostvarivanje prava srednjokolaca.
U narednim redovima predstavljene su odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja5 kojima je predviena mogunost da se u srednjoj koli organizuje ueniki parlament.
Pitanje nadlenosti, odnosno funkcije i organizacije kolskog parlamenta, regulisano je jednim
jedinim lanom ovog zakona. U pitanju je lan 98 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja. Tumaenjem pomenutog lana dolazimo do zakljuka da je kolski parlament fakultativna
institucija, odnosno da moe biti konstituisan. Fakultativnost uenikog parlamenta je razumljiva, s
3
Zakonom je omogueno i osnivanje parlamenta u poslednja dva razreda osnovne kole. Ipak, projekat je
fokusiran na srednjokolce, to ne znai da odreeni materijali i preporuke koje nastaju tokom izvoenja projekta ne mogu
biti primenjeni, uz odreeno prilagoavanje, meu ovom uzrasnom populacijom.
4
Poslednje istraivanje koje je o stanju uenikih parlamenata u srednjim kolama u Srbiji pokrenuo Odsek
za omladinu Ministarstva prosvete i sporta i koje je obuhvatilo ukupno 236 od 480 kola na teritoriji Srbije bez Kosova i
Metohije upuuje na to da samo 14 kola nema parlament i da je u 6 kola parlament postojao, ali se ugasio. Vie informacija
mogue je pronai na internet stranicama sajta Ministarstva za prosvetu i sport RS: http://www.mps.sr.gov.yu/code/navigate.
php?Id=179
5
Za kompletan prikaz Zakona konsultovati web stranice Narodne skuptine Republike Srbije: http://www.
parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=99&t=Z#
10
obzirom da je u odredbama pomenutog zakona, kojim su regulisana prava deteta i uenika, kao
jedno od prava predviena i sloboda udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog
parlamenta (lan 95, stav 1, taka 8). Nijedno pravo ne moe postati i obaveza, osim ukoliko nije
tako denisano. Pored toga, fakultativnost institucija je svakako dobra u onim sluajevima kada nisu
stvoreni uslovi za njihovo funkcionisanje, pa nametnuta reenja tada mogu naneti vie tete nego
koristi. Ipak, ostavljanje na volju uenicima i kolama da sami odlue da li e formirati parlament ili
ne znatno usporava ovakav vid organizovanja uenika. Sporost u konstituisanju parlamenata sama
po sebi je loa, a kada se imaju u vidu funkcije koje bi parlament trebalo da ostvari, ona postaje
pogubna. Naima, zakon jasno denie tri osnovne funkcije parlamenta ija je sutina u sledeem:
saradnja sa kolskom upravom i savetom roditelja; unapreenje odnosa izmeu uenika i nastavnog
kadra i poveanje informisanosti samih uenika o pitanjima koja su znaajna za njih. Povodom
prve funkcije uenikog parlamenta trebalo bi napomenuti da Zakon u lanu 56 stav 3 predvia
da predstavnik uenikog parlamenta prisustvuje i uestvuje u sednicama kolskog odbora.
Ova odredba omoguava uenikom parlamentu da u veoj meri ostvari svoju funkciju saradnje
sa kolskom upravom, budui da na ovaj nain mladi parlamentarci mogu da predstave svoj rad i
postave zahteve pred organ upravljanja kole. Imajui u vidu znaaj funkcija uenikog parlamenta
trebalo je, putem zajednike kampanje ministarstava, kola i roditelja, motivisati uenike da u veoj
meri koriste mogunosti, odnosno prava koja im Zakon prua.
U pogledu organizacije, Zakon samo predvia da e ueniki parlament initi po dva,
odnosno tri predstavnika svakog odeljenja, ne zalazei u nain izbora tih predstavnika, u kriterijume
koji moraju da budu ispunjeni da bi neko uopte bio kandidat za predstavnika, odnosno predstavnik.
Veliki propust u zakonskim odredbama jeste i to to nije predvieno koji je najvii pravni akt prema
kojem se kolski parlament organizuje, niti su predviene osnovne smernice za izradu takvog akta.
Ovaj propust je veliki iz prostog razloga to se odnosi na organizaciju mladih ljudi koji tek stupaju u
ivot i nemaju nikakvog iskustva u ovakvim oblicima organizovanja.
Tokom 2005. godine CeSID je realizovao vie projekata koji su bili usmereni ka srednjokolcima
irom Srbije. Radei na tim projektima CeSID-ov tim je utvrdio da meu srednjokolcima postoji
11
nerazumevanje funkcija i primena principa parlamentarizma i institucije parlamenta. To se najbolje
oitava u injenici da ueniki parlamenti ili nemaju znaajniju podrku uenika, tamo gde su osnovani,
ili nisu osnovani uopte. Istraivanja pokazuju da su mladi spremni da se ukljue u reavanje pitanja
koja ih se tiu. Ueniki parlamenti bi bili idealna mesta za osmiljavanje i iznalaenje najboljih
reenja. Ono to onemoguava parlament da ostvari ovu svoju ulogu jeste nedovoljna svest mladih
o mestu i ulozi parlamenta. Ukoliko se ne preduzmu mere da se ovakvo stanje promeni, proputa
se ansa da mladi ve u srednjokolskom uzrastu usvoje model demokratskog parlamentarnog
ponaanja i izgrade se kao aktivni graani ukljueni u demokratizaciju drutva u celini.
Osim predvienih ciljeva oko kojih bi parlamenti trebalo da se okupe, odredbama Zakona
dati su i obrisi strukture parlamenta i naina njegovog konstituisanja.6
Zakonske odredbe pruaju mogunost za razvoj i unapreenje poloaja uenika. Njihova

primena u praksi prvenstveno zavisi od razumevanja uloge i znaaja uenikog parlamenta od strane
samih srednjokolaca, organa upravljanja u koli i roditelja. Ipak ne treba zanemariti i ulogu koju
mogu imati i ostali subjekti u lokalnoj sredini poput NVO, medija, predstavnika lokalne vlasti i
drugih.
6
Detaljnije o tome videti u odeljku broure koji je posveen izborima predstavnika u ueniki parlament.
12
b Zna~aj i uloga
Ueniki parlament bi trebalo da bude institucija od najvieg znaaja za vrenje i zatitu prava
srednjokolaca, a u osnovi ove uloge parlamenta stoji aktivan srednjokolac. Apatino ponaanje,
steeno u srednjokolskom periodu, manifestovae se tokom kasnijeg ivota kroz odsustvo inicijative
i pasivizam. Otuda je od presudnog znaaja dati najiru moguu drutvenu podrku razvoju uenikog
parlamenta, jer je to mesto gde se razvijaju mladi, aktivni, odgovorni i samosvesni graani, spremni
da utiu na tokove ivota u svom okruenju. U tom svetlu gledano, neophodno je da svi subjekti
u koli i u lokalnoj zajednici prepoznaju kolske parlamente kao pouzdane partnere u razliitim
aktivnostima. Profesori graanskog vaspitanja, osobe koje svakodnevno sarauju i u neposrednom
su kontaktu sa uenicima, u potpunosti razumeju ulogu i znaaj uenikog parlamenta.7 Naime,
njihovo je miljenje da bi ciljevi uenikog parlamenta trebalo da budu: uenje demokratije kao
vetine u ponaanju i razvijanje posebno vanih elemenata u procesu uenja - samostalnosti,
toleranciji i odgovornosti8, razvijanje oseaja za ivot u demokratskom drutvu i sticanje
vetina demokratskog odluivanja9, iniciranje i realizacije sopstvenih akcija, razvijanje saradnje
sa slinim organizacijama mladih ljudi, razvijanje svesti o pravim drutvenim vrednostima,
razvijanje kulture dijaloga, podizanje svesti i opte kulture uenika10, participiranje uenika u
7
Podaci predstavljeni u narednim redovima proistekli su iz istraivake faze na projektu: Ueniki parlament
- prvi korak ka demokratiji izvedene na teritoriji svih est optina u kojima se projekat i vodi. Prikupljeni podaci za potrebe
projekta u mesecu julu 2006. godine omoguili su da se sazna miljenje profesora graanskog vaspitanja o uenikom
parlamentu i njegovom funkcionisanju.
8
Ibid, Stamenka Sudar, profesorka psihologije u Srednjoj ekonomskoj koli u Somboru.
9
Ibid, Jovan Samoilov, profesor graanskog vaspitanja, Gimnazija Uro Predi, Panevo.
10
Ibid, Rada Veseli, profesorka graanskog vaspitanja u Gimnaziji, Lazarevac. 13
odluivanju, kreativno usavravanje rada u koli, reavanje problema, organizovanje uenikih
aktivnosti11, donoenje odluka u korist zatite, poboljanja i sprovoenja uenikih prava,
lobiranje za sprovoenje uenikih inicijativa, informisanje i edukacija12, ali i uee uenika u
kompletnom radu kole.13
Razumevanje znaaja i uloge ove institucije od strane profesora graanskog vaspitanja

primer je kojim bi trebalo da se rukovode i ostali profesori i kolske uprave, ali i svi drugi znaajni
akteri u lokalnoj sredini. Radi potpunog ostvarivanja znaaja i uloge uenikog parlamenta potrebno
je neprekidno pruati znanja i vetine srednjokolcima, koje im svakodnevno mogu koristiti u ueu
u javnom ivotu. Potrebno je i da se inicira saradnja srednjokolaca iz razliitih lokalnih zajednica,
saradnja mladih i lokalne samouprave, civilnog sektora, medija i lokalnih privrednika. Tek na taj
nain mogue je da se doprinese veoj ulozi uenikog parlamenta u ivotu kole i jaanju uea
mladih u javnom ivotu lokalne zajednice i drutva.
11
Ibid, Miljana Krsti, profesorka graanskog vaspitanja, Srednja medicinska kola, Zajear.
12
Ibid, Jelica Milutinovi, profesorka graanskog vaspitanja, Ekonomsko-trgovinska kola, Kraljevo.
14 13
Ibid, Mirjana Obuina, profesorka graanskog vaspitanja, Srednja ekonomska kola, aak.
Koraci u osnivanju u~eni~kog parlamenta II
Da bi parlament ostvario svoju svrhu u promociji i zatiti prava uenika, potrebno je da
svi zainteresovani akteri budu informisani o njegovom osnivanju i radu, da izbori za predstavnike
u uenikom parlamentu budu demokratini i fer i da se obezbedi neometan i funkcionalan rad
parlamenta po njegovom ustanovljenju. Otuda se kao tri osnovna koraka u procesu osnivanja
KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA

uenikog parlamenta pojavljuju:
a. Upoznavanje sa zna~ajem i ulogom u~eni~kog parlamenta
b. Izborni proces
c. Konstituisanje u~eni~kog parlamenta
15
a Upoznavanje sa zna~ajem i ulogom u~eni~kog parlamenta
kolski parlament ne moe da ostvariti svoj potpuni potencijal ukoliko svi akteri unutar
kole nisu svesni vanosti njegovog postojanja. Prvi korak u osnivanju kolskog parlamenta treba da
bude upoznavanje najireg kruga ljudi u koli sa svim podacima koji su vani za parlament i njegovu
ulogu u zatiti i unapreenju prava uenika.
I sami srednjokolci prepoznaju upravo sopstvenu neinformisanost kao jedan od najveih
problema u svojoj koli i lokalnoj zajednici.14 Tu injenicu trebalo bi imati u vidu prilikom formiranja
i funkcionisanja uenikog parlamenta u svakoj koli. Naime, neophodno je da informacije o tome
budu dostupne svim zainteresovanim subjektima, a naroito svakom ueniku kole. Za to postoje
razliiti mehanizmi, na primer redovno oglaavanje unutar kole putem razglasa ili kolske table,
kampanja od uenika do uenika, odnosno od odeljenja do odeljenja i slino.
Nisu samo uenici ti koji bi trebalo da budu informisani, tu su i lanovi kolskog odbora,
profesori, savet roditelja i roditelji. Ueniki parlament treba da bude pokrenut od strane samih
uenika, ali je partnerstvo sa ostalim akterima unutar kole vie nego dobrodolo. Sastanak sa
direktorom kole i profesorima, od kojih se oekuje najvea pomo u radu parlamenta, metod je
kojim se i ovi akteri informiu o inicijativama u koli. Ovo je od posebnog znaaja, jer bi trebalo da
se ima u vidu da ueniki parlament nije institucija za jednokratnu upotrebu, ve da e parlament
nastaviti sa svojim radom, iz godine u godinu, iz saziva u saziv. Kako su aci ti koji, generacija za
14
Osnov za iznoenje ovakvih podataka proistekao je iz grupnih usmenih razgovora - fokus grupa - odranih 14.
juna 2006. u Panevu (Gimnazija Uro Predi) i 16. juna 2006. u Kraljevu (Srednja ekonomska kola) u sklopu izvoenja
poetnih aktivnosti na projektu: Ueniki parlament - prvi korak ka demokratiji. Ispitivanje je obuhvatilo uenike sva
etiri razreda, lanove uenikih parlamenata i aktivne u koli i van kole, ali i one koji nisu lanovi uenikog parlamenta,
16 niti su angaovani u drutvenom ivotu lokalne zajednice.
generacijom, naputaju kolu, a profesori i uprava ostaju, uenicima koji tek dolaze bilo bi od pomoi
da parlament bude prepoznat kao konstruktivan i pouzdan partner kolskoj upravi. Uenici su ti koji
sami treba da osmisle odrivost parlamenta. Jedan od naina je iroka i ravnomerna zastupljenost
svih generacija u parlamentu, ali i pravovremeno ukljuivanje najmlaih srednjokolaca. U ovom
poslu uspostavljanje dobre saradnje sa profesorima i upravom, savetom roditelja i drugim subjektima
moe da bude naroito podsticajno. Ako se obezbedi uzajamna saradnja svih subjekata unutar kole
u ouvanju dostignua u radu parlamenta i po odlasku onih uenika koji zavravaju kolu, tekovine
rada ostae vidljive.
Osnivanje uenikog parlamenta je samo naizgled jednostavan proces. Treba imati u vidu
itav spektar problema koji se mogu pojaviti u njegovom radu ako se na samom poetku ne obrati
panja na niz faktora. Naime, slaba motivisanost, nezainteresovanost i neinformisanost uenika o
radu uenikog parlamenta problemi su koji optereuju dalji rad ove institucije. Potrebno je zato ve
u inicijalnoj fazi, upoznavanjem to ireg kruga uenika, uticati na njihovu veu ukljuenost u proces

osnivanja parlamenta. U tom cilju uenici mogu jedni druge podsticati da daju predloge u vezi sa
osnivanjem, izborima i radom uenikog parlamenta. Takoe, kroz diskusije i zajednike aktivnosti
mogu da istrauju mogunosti parlamenta u promociji i zatiti sopstvenih prava.
Nain na koji se prilazi osnivanju kolskog parlamenta umnogome odreuje i njegovo budue
funkcionisanje. Otuda je neophodno da se ne zanemari ova faza u osnivanju kolskog parlamenta,
ve da joj se prie sa potrebnom ozbiljnou.
17
b Izbori predstavnika u u~eni~ki parlament
Izbori za predstavnike u u~eni~kom parlamentu
Izbori, nain njihovog sprovoenja i njihova demokratinost umnogome odreuju

funkcionisanje i dalji razvoj zajednice i institucija u kojima se sprovode. Tako je i sa uenicima jedne
kole i sa institucijom uenikog parlamenta.
Svi uenici unutar jedne kole imaju pravo da kandiduju i budu kandidovani, da biraju i
budu birani za mesto predstavnika u uenikom parlamentu. Znaajno je prilikom kandidovanja

utvrditi kriterijume koje bi trebalo da zadovolje kandidati. Neki od merodavnih kriterijuma jesu
svakako: aktivizam potencijalnog kandidata, dokazana odgovornost, posedovanje znanja i vetina
zastupanja interesa uenika, njegov ugled meu srednjokolcima, ali i meu profesorima i slino.
Potrebno je da se obezbedi da uenici svoje predstavnike izaberu tajnim glasanjem i to na
osnovu opteg, slobodnog, jednakog i neposrednog prava na izbor. Uenici se na taj nain, kroz
praksu, obrazuju o svojim pravima i na buduim izborima na kojima e glasati po sticanju punoletstva
izborima na lokalnom nivou, pokrajinskom i na republikom nivou. Vano je da uenici shvate
da niko nema prava da ih spreava ili primorava da glasaju, niti da ih poziva na odgovornost zbog
glasanja ili da ih primora da kau za koga su glasali, odnosno zato nisu glasali.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ureen je izbor mladih parlamentaraca,
meutim, u svega par reenica.15 Iz odredbe Zakona, kojom je predvieno da parlament ima po dva
predstavnika iz svakog odeljenja, sledi da broj lanova parlamenta nije ujednaen, ve se razlikuje od
15
lanom 96 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predvieno je da ueniki parlament ine po
dva predstavnika svakog odeljenja u koli, a u umetnikoj - po tri iz svakog razreda, odnosno godine, da se parlament bira
18 svake uenike godine i da ima predsednika.
kole do kole, zavisno od broja odeljenja. Izbornim renikom govorei, kola u kojoj se predstavnici
biraju ima onoliko izbornih jedinica koliko ima odeljenja, a u svakoj od jedinica uenici biraju po dva
predstavnika u ueniki parlament, tako da je svaki razred (generacija) zastupljen ravnomerno. Veliko
je pitanje da li bi postojala ovakva zastupljenost razreda kada bi cela kola bila jedna izborna jedinica.
Ipak, sa daljim razvojem institucije trebalo bi razmisliti i o drugim izbornim modelima. Moglo bi
se predvideti da cela kola bude jedna izborna jedinica. Broj predstavnika bio bi unapred odreen
prema broju uenika. Primera radi: 1 predstavnik na 15 uenika. Drugi model bi podrazumevao da
svaki razred predstavlja po jednu izbornu jedinicu, odnosno da postoje 4 izborne jedinice, a broj
predstavnika po izbornoj jedinici bi se, kao i u prethodnom modelu, odreivao prema broju uenika.
Izbor predstavnika bi se u oba modela vrio prema sistemu zatvorenih lista. Prilikom formiranja lista,
predlagai bi morali da vode rauna da na listama u odreenom procentu budu zastupljeni kandidati
svih razreda (prvi model), odnosno svih odeljenja (drugi model) i oba pola. Nekoliko je razloga za
predlaganje upravo ovakvih modela:

Ueniki parlament ima vei legitimitet jer je neposredno izabran od strane uenika.
Svaki uenik je predstavljen u istoj meri. Predloeni modeli reavaju problem
nadpredstavljenosti koji trenutni nain izbora nosi sa sobom. Prema postojeem modelu
uenici malobrojnijih odeljenja su nadpredstavljeni, budui da manji broj uenika ima isti
broj predstavnika.
Kandidati za predstavnike u uenikom parlamentu vode aktivnu kampanju koja ima
viestruki efekat: izbornom participacijom, kao osnovnim i najblaim vidom aktivizma,
poveava se aktivizam uenika uopte, a oni koji vode kampanju stiu vetinu liderstva,
lobiranja i zastupanja. Pored ovih karakteristika, jedno od svojstava kampanje jeste i da se
stvara takav ambijent koji uenicima omoguava da bolje razumeju uslove i pravila pod
kojima se odravaju izbori u demokratskim drutvima.
Bez obzira na modele koji su ponueni u okviru ove publikacije, miljenja smo da je ipak najbolji
onaj model koji sami uenici izaberu shodno svojim potrebama i svom okruenju, jer jedino tako
osmiljen model moe biti ekasan i dugovean. Modeli koji su ponueni imaju samo funkciju da
pomognu na putu pronalaenja najboljeg mogueg oblika organizovanja uenika.
19
Izbori za predsednika u~eni~kog parlamenta
Zakonom je predvieno i da ueniki parlament ima predsednika, ali nije predvieno kako
e se on izabrati. Postavlja se pitanje da li njega biraju svi uenici na optim i direktnim izborima,
ili ovog funkcionera treba da izaberu lanovi uenikog parlamenta. Neposredni izbori poveali bi
legitimitet izabranog predsednika uenikog parlamenta. Ipak, u odsustvu izbornih kampanja drugo
reenje se ini prikladnijim, jer uenici svih odeljenja nisu u mogunosti da realno procene kandidata
i njegov izborni program. S druge strane, poto se svi predstavnici uenikog parlamenta nau na
zajednikom zasedanju i poto kandidati predstave svoje programe, mogue je na osnovu realnijih
pokazatelja izabrati predsednika uenikog parlamenta. Praksa je pokazala da se u izboru predsednika
uenikih parlamenata opredeljuje upravo za ovaj drugi princip posredan izbor koji vre lanovi
parlamenta. Miljenja smo da bi ovakvu praksu unekoliko trebalo izmeniti. Naime, kandidat za
predsednika uenikog parlamenta i dalje bi se birao u parlamentu i to poto predstavi program

lanovima uenikog parlamenta. Meutim, podrka parlamentaraca kandidatu za predsednika
usledila bi tek posle njihove konsultacije sa svojim odeljenjem.
Da bi se bolje sagledali mogui naini izbora predsednika parlamenta potrebno je dati
odgovor na sutinsko pitanje: koja je uloga predsednika uenikog parlamenta? Ukoliko je predsednik
parlamenta prvi meu jednakima i njegova funkcija je funkcija predsedavajueg, onda je prihvatljivo
reenje da bude biran u parlamentu. Ipak, praksa pokazuje da predsednik parlamenta nije samo
predsedavajui ve on oliava uenikog lidera kome se, kao takvom, obraaju ne samo uenici, ve
i profesori i kolska uprava. Kao to se vidi, praksa ukazuje koliki je znaaj i autoritet predsednika
kolskog parlamenta. Moemo da konstatujemo da u praksi nain izbora predsednika parlamenta i
ugled koji uiva nisu usaglaeni. Njegovoj ulozi vie bi odgovaralo da bude izabran na neposrednim
izborima, ime bi dobio legitimitet neophodan za lidersku poziciju koju trenutno uiva. Osmiljavanje
samog modela izbora treba prepustiti samim uenicima, jer, kao to je ve reeno, oni najbolje mogu
da ocene prema okolnostima koji model najvie odgovara njihovim uslovima.
Izloeno upuuje na veliku ulogu koju na sebe treba da preuzmu akteri unutar kole, a
prvenstveno sami srednjokolci, koji e odrediti izborni tok, njegove procedure i demokratinost u
celini. Razumevanje znaaja i metode primene demokratskih naela u izboru predstavnika u kolski
20 parlament u tom smislu neophodno je znanje koje uenici treba da razvijaju i osnauju.
c Obrazovanje u~eni~kog parlamenta
Jednom kada se izborni proces zavri, kada svako odeljenje izabere po dva predstavnika u
ueniki parlament, na red dolazi zavrni segment u formiranju uenikog parlamenta - konstituisanje
samog parlamenta na osnivakoj (konstitutivnoj) sednici.
Svaka sednica, pa time i osnivaka, odvija se prema prethodno utvrenom dnevnom redu,
koji ine pitanja o kojima e se raspravljati. Dnevni red za prvu sednicu ne treba preopteretiti, ali
nezaobilazna pitanja su: izbor funkcionera kolskog parlamenta, formiranje radnih grupa i denisanje
akcionog plana uenikog parlamenta za tekuu kolsku godinu. Prvom plenarnom zasedanju,

zasedanju koje ine svi predstavnici u uenikom parlamentu, osnovni je zadatak izbor funkcionera
parlamenta, tako da bi to trebalo da bude prva taka dnevnog reda.
Sednica bi trebalo da poslui i da se oforme radne grupe koje e se baviti konkretnim
pitanjima, recimo sportom, kulturom, humanitarnim akcijama i slino. Radne grupe, sastavljene od
po nekoliko parlamentaraca, pogodan su i funkcionalan model za ekasniji rad kolskog parlamenta,
budui da radne grupe istrauju i pripremaju materijal po odreenim temama o kojima e parlament
kasnije odluivati. Jednostavnije reeno, radne grupe pripremaju parlament za donoenje odluka.
Ovim se ne marginalizuje uloga parlamenta, koja je kljuna i nezaobilazna. Preporuku da se naprave
radne grupe, koje e imati zaduenja po odreenim temama, ne treba tumaiti kao znak da ueniki
parlament u punom sazivu ne treba da se sastaje. Naprotiv, redovne sednice uenikog parlamenta
trebalo bi da se odravaju najmanje etiri puta u toku trajanja mandata, odnosno dva puta po
polugoditu, jer odluke od najvee vanosti treba da donosi upravo ueniki parlament u plenumu.
Svaka nova kolska godina ujedno je i izborna, pa je potrebno statutom ili pravilnikom o
radu uenikog parlamenta denisati pitanja od znaaja za konstituisanje i funkcionisanje uenikog
parlamenta. Takva pitanja su naini izbora lanova i funkcionera, nain glasanja, procedure donoenja
21
odluka, naini nansiranja uenikog parlamenta i slino. Ovaj dokument, koji su sami uenici usvojili
prve godine po njegovom uvoenju, moe biti promenjen od strane narednih saziva. Naredni sazivi
time mogu da na drugaiji nain urede organizaciju i rad uenikog parlamenta, potujui pri tom
proceduru predvienu samim aktom. Upravo prilikom formiranja institucije uenikog parlamenta,
odnosno izbora funkcionera, a kroz pregovore izabranih predstavnika u kolskom parlamentu,
mogu i da se promene odredbe Statuta.16 Takve promene moe da izglasa samo ueniki parlament u
plenumu, pri emu svi uenici treba da o tome budu obaveteni.
Na prvoj sednici treba da se usvoji akcioni plan uenikog parlamenta za tekuu kolsku
godinu, odnosno plan kojim se deniu osnovni problemi uenika i odreuje set mera za njihovo
reavanje.
Po usvajanju navedenih odluka, ueniki parlament predstavlja zaokruenu celinu koja moe
da ostvaruje svoju uloge u unapreenju i razvoju poloaja srednjokolaca.
16
Parlamentarci bi meu sobom trebalo da izaberu i jedno lice koje bi vodilo zapisnik o radu uenikog parlamenta,
22 kako bi ostalo pisanog traga koji e pomoi i narednim sazivima uenikog parlamenta da funkcioniu.
Funkcionisanje u~eni~kog parlamenta III
Ueniki parlament ine izabrani predstavnici svih odeljenja kole. Oni dalje vre izbor
predsednika, njegovog zamenika, sekretara, vlade, ministara i slino. Nezavisno od toga koje titule
nosili, neophodno je da se meu izabranim funkcionerima, u cilju ekasnog funkcionisanja uenikog
parlamenta, nau osobe koje e obavljati sledee nadlenosti: redovno sazivanje i organizovanje
parlamenta, informisanje o sednicama, voenje sednica uenikog parlamenta i voenje zapisnika sa
sednica i arhive.17
FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

Pored ljudskih resursa koji doprinose funkcionisanju uenikog parlamenta, i nansijska
sredstva igraju znaajnu ulogu. Zapravo, funkcionisanje uenikog parlamenta bie lake obezbedi
li se nansijski okvir za izvoenje njegovih aktivnosti.18 Rad parlamenta moe biti nansiran putem
donacija, razliitih sponzorstva, budeta kole itd. Uzevi u obzir da za rad uenikog parlamenta
ne postoji institucionalna podrka, kroz sredstva budeta kole, neophodno je da uenici savladaju
vetinu obezbeivanja sredstava za rad uenikog parlamenta. Neophodno je, dakle, da naue da
17
Za obavljanje takvih poslova neophodno je da se vodi rauna da li osoba u pitanju ima znanja i vetina, vremena
i strpljenja da posao obavlja. Recimo, voenje arhive uenikog parlamenta moe biti naporan posao, naroito ako se
prihvati kao pravilo da se redovne sednice uenikog parlamenta odravaju vie puta u toku polugodita.
18
Srednjokolci jasno prepoznaju vanost nansijskog trenutka u podsticanju i izvoenju inicijativa i u koli i
van kole. Kada je nansiranje rada uenikog parlamenta u pitanju, istiu mogunost izdvajanja iz optinskog budeta
za mlade, ili iz deparca uenika kole. Izneti podaci prikupljeni su kroz fokus grupe odrane 14. juna 2006. u Panevu
(Gimnazija Uro Predi) i 16. juna 2006. u Kraljevu (Srednja ekonomska kola) u sklopu izvoenja poetnih aktivnosti
na projektu: Ueniki parlament - prvi korak ka demokratiji. 23
piu predloge projekata i na taj nain prue informacije potencijalnom donatoru kako bi se odluio
da nansira projekat. Kada su u pitanju domai donatori olieni u lokalnim biznismenima, dovoljno
je da uenici znaju kako da naprave kratko pismo u kojem bi predstavili ueniki parlament, svrhu
projekta, nain na koji bi se traena sredstva upotrebila i ukazali na korist koju bi lokalna zajednica
imala, ali i sam biznismen.
Srednjokolci19 prepoznaju ueniki parlament kao okvir kroz koji bi problemi mogli da se
reavaju, odnosno da se njihovo reavanje inicira. Meutim, smatraju da je potrebno da iri krug
uenika i drugih subjekata prepozna parlament kao mesto na kojem se problemi ekasno reavaju i
gde se raaju nove ideje, to u ovom trenutku, istiu, nije sluaj. Iako ulogu uenikog parlamenta u
procesu reavanja problema smatraju izuzetno bitnom, srednjokolci navode i da ueniki parlament
u dosadanjem radu nije ostvario svoju misiju nije doprineo veem ukljuivanju mladih u reavanju
problema, najpre u koli, a potom i u lokalnoj zajednici. Parlament nije uspeo ni da postane mesto
kontinuiranih razgovora i usaglaavanja aktivnosti. Srednjokolci smatraju da je osnovni razlog za
slabo funkcionisanje parlamenta injenica da potencijali za njegov razvoj nisu jo uvek uoeni i jasno
denisani.20
Kada je re o tome da li srednjokolci prepoznaju mehanizme za reavanje vlastitih problema,
odnosno da li oni oekuju od drugih da reavaju probleme ili su sami spremni da preduzmu mere,
postoji odreeni stepen ambivalentnosti. Tako srednjokolci iz Kraljeva istiu da imaju slobodnog
vremena za rad uenikog parlamenta i aktivizam u lokalnoj zajednici, ali smatraju neophodnim
da ih neko pokrene i motivie. U tom svetlu treba sagledati i miljenje njihovih vrnjaka iz Paneva
koji istiu da, i pored toga to je u Panevu mnogo kreativnih ljudi, niko ne obraa panju na njih i
na njihov rad, a korene pasivnog odnosa mladih prema ueu u javnom ivotu na lokalnom nivou
19
Ibid.
20
Istie se nezainteresovanost za rad parlamenta, ak i od strane uenika koji su izabrani u njegov sastav. Navodi
se i da se na sednice parlamenta dolazi da se presedi i da se ode sa asa. Stroga kritika rada kolskog parlamenta vidi se i u
sledeoj tvrdnji: U uenikim parlamentima niko nita ne radi, niko nita ne preduzima. Svake godina ista pria - na prvu
sednici dou svi, a posle jednostavno to prestane da funkcionie. Sve ostane na jednom oveku, a jedan ovek ne moe to
da uradi!. Stav je srednjokolaca da bi formiranjem irih parlamenata mladih na nivou optine bilo lake reavati probleme
24 srednjokolaca.
vide u tome to im drutvo nita ne nudi. Istie se da ostali subjekti u zajednici ne prepoznaju
u dovoljnoj meri problematiku u vezi sa mladima. Ipak, primetna je i samokritika kroz priznanje
da, i kada se pojavi organizovani impuls da se neto desi, mladi ostaju pasivni.21 Jedan od razloga
pasivizma mladih lei i u krivici male grupe aktivnih, budui da oni nisu nali naina da motiviu
svoje pasivne vrnjake. Na pitanje kako pokrenuti druge ljude, istie se da oni prvenstveno moraju
sami da se pokrenu i da moraju da imaju dobit od toga - novac ili linu satisfakciju. Kao mogue
reenje za motivisanje svojih vrnjaka da se vie ukljue u drutveni ivot, vide vrnjaki pristup, gde
bi grupa od desetak aktivnih inspirisala i ostale. Stava su da pojedinac svojim zalaganjem ne moe
neto da promeni u svom okruenju, ali dodaju i da grupa aktivnih ljudi, ako se pravilno organizuje,
moe da promeni stvari. Kada bi postojala bolja, raznovrsnija, organizovanija i kontinuirana ponuda
deavanja, smatraju, mladi bi se podstakli na vee uee u svim segmentima drutvenog ivota u
lokalnoj zajednici.
Navedeni podaci ukazuju na potrebu da se mladima prue odreene vetine i znanja kako bi
osnaili funkcionisanje uenikog parlamenta. Naime, iako srednjokolci probleme u funkcionisanju
njihove organizacije u koli jasno prepoznaju, ini se da nisu u dovoljnoj meri svesni potrebe za

odreenim znanjima i vetinama koje bi im omoguile da na pravi nain unapreuju i razvijaju
kolski parlament i na taj nain zastupaju i ire svoja prava u koli, ali i van nje.
Funkcionisanje uenikog parlamenta, aktivnosti koje srednjokolci u njegovom okviru

izvode, projekti, ali i rasprave, uvaavanje tueg miljenja, prihvatanje razliitosti i uestvovanje u
donoenju kolektivnih odluka, svakako utiu na razvoj demokratskog ponaanja. Stoga je neophodno
mladim parlamentarcima i srednjokolcima kroz formalno i neformalno obrazovanje u vidu razliitih
seminara, treninga i radionica pomoi da steknu vetine za ekasno obavljanje aktivnosti u vezi sa
uenikim parlamentima. Te vetine se prevashodno odnose na odravanje sednica i radnih grupa,
timski rad, vetinu komunikacije, planiranje aktivnosti i javno zastupanje.
21
Istie se i primer kojim potkrepljuju navedenu tvrdnju. Naime, srednjokolci kraljevake Srednje ekonomske
kole su, u cilju odreivanja problema i mera za njihovo reenje, pokrenuli istraivanje u koli na temu odnosa na relaciji
uenici - profesori. Meutim, odziv uenika je bio izuzetno slab. Nezainteresovanost je prevladala, istiu srednjokolci. 25
a Odr`avanje sednica i radnih grupa
Rad uenikog parlamenta u kontinuitetu podrazumeva redovno odravanje sednica

uenikog parlamenta. Odravanje sednica je bitno jer se na njima raspravlja i ustanovljava dokle
se stiglo u ostvarivanju aktivnosti, izlau trenutni problemi i projektuju reenja koja jednom kada se
izglasaju dobijaju mogunost da se i primene. Usled toga vidljiva je neophodnost posedovanja dobrih
organizacionih vetina u pripremi i voenju sastanka. Na taj nain se obezbeuje da parlament bude
forum za iznoenje i raspravu odreenih predloga i reenja, a ne arena za neargumentovane

nastupe.
U tom svetlu gledano, za unapreenje diskusije u uenikom parlamentu od izuzetne vanosti
je poznavanje vetine moderiranja, odnosno upravljanja diskusijom u grupi, ali i posredovanja,
ili medijacije, metoda kojim posrednik pomae sukobljenim stranama da ree sukob poboljanjem
komunikacije i analizom problema. Dakle, postojanje vetog ili vetih posrednika, koji ne nameu
reenje, ve samo pomau stranama u sukobu da prevazilaenjem meusobnih razlika dou do
zajednikog reenja, koje je prihvatljivo za sve, od velikog je znaaja uenikom parlamentu.
Za uspeno odravanje sednice neophodno je da se prilikom organizovanja sednice
uenikog parlamenta obrati panja na sledee elemente:
Kreiranje dnevnog reda. U kreiranje dnevnog reda treba da se ukljui to vie aktera. Takoe
je potrebno da se uesnici obavezno upute na take dnevnog reda i pre sednice kako bi mogli
da razmisle o njima i eventualno pripreme materijal. Naravno, neke take dnevnog reda je
mogue utvrditi na samoj sednici, ali treba uvek imati na umu da prethodne konsultacije
mogu samo da doprinesu, tako da ih ne treba izbegavati.
Vremenski okvir odravanja sednice treba da bude unapred odreen. Na taj nain svi
uesnici mogu da odrede dinamiku potrebnu da se sednica uspeno okona.
26
Potrebno je da se unapred utvrde pravila igre, ve na prvoj sednici22, poput naina glasanja,
naina obraanja skupu i slino.
Ostavljanje pisanog traga o sednici pomoi e da se odluke i zakljuci saberu u jasnu
i konciznu formu i obezbedie se da ti podaci budu dostupni i onima koji sednici nisu
prisustvovali, a zainteresovani su da saznaju ta je usvojeno.
Kontinuirani rad uenikog parlamenta e se dodatno ojaati ako se u samom poetku
formiraju radne grupe za odreena polja delovanja, na primer u oblasti sporta, kulture, humanitarnih
akcija i slino. Grupu treba da ini desetak uenika slinih interesovanja. Uloga radne grupe je da
istrai problem i da parlamentu predstavi mogua reenja. Na ovaj nain parlament postaje ekasniji
u svom radu. Funkcija radnih grupa je jo i da obavljaju one zadatke koje im parlament poveri. Da bi
radna grupa ekasno funkcionisala, neophodno je da se unapred utvrdi nain njenog rada.
Njenom uspenom funkcionisanju naroito doprinosi poznavanje vetina i pretpostavki

timskog rada od strane lanova grupe.

22
Meu ostalim pravilima, od izuzetnog je znaaja da se utvrde procedure glasanja, kako i odreivanje naina
glasanja ne bi bilo predmet odluivanja na buduim sednicama 27
b Timski rad
Tim je re koju esto koristimo. Meutim, pitanje je u kolikoj meri je svako od nas timski
igra. Timski rad je od izuzetne koristi svakom pojedincu. Biti u timu, zapravo, znai koristiti rezultate
celog tima, koji su u svakom sluaju vei nego kada bi svako od nas pojedinano radio. Biti deo tima
ujedno znai i biti odgovoran prema drugim lanovima i staviti im na raspolaganje svoja iskustva,
znanja i vetine.
Kao to je ve reeno, srednjokolci23 su stava da pojedinac svojim zalaganjem ne moe neto

da promeni u svom okruenju, ali dodaju i da grupa aktivnih ljudi, ako se pravilno organizuje, moe
da dovede do promena. Dakle, ovim uenicima je jasno da se najbolji rezultati ostvaruju kroz timski
rad. Organizovane i koordinirane aktivnosti u svakoj vanoj oblasti, pa i u oblasti unapreenja prava
i poloaja srednjokolaca, zahtevaju upravo timski rad.
Potrebno je da se zna da je formiranje tima dinamike prirode - jednom formiran tim prolazi
kroz razliite faze i neophodno je da se stalno ulae energija kako bi se tim odrao na okupu.24
Timski rad zahteva od lanova tima da poseduju neke od sledeih osobina:
Organizacione i komunikacione sposobnosti,

Samopouzdanje i snalaljivost,
Radoznalost,
Kreativnost, matovitost i inventivnost,
Praktinost, samodisciplinovanost, vrednoa,
Sistematinost i upornost.25
28
Napraviti dobar tim znai prepoznati kljune osobine svakog lana i dati mu onu ulogu u
timu koja mu omoguava da svoje potencijale razvije do maksimalnih granica. Pored toga, vano
je da se zajedno utvrde pravila ponaanja i da postoji jasan sistem sankcija i nagrada za odreena
ponaanja. Tako svakom pojedincu ukljuenom u tim postaje jasno da niko nije iznad pravila, to
jaa solidarnost unutar tima. Na taj nain stvaraju se pretpostavke ekasnog timskog rada, a time i
uspenog identikovanja problema i njihovog reavanja.

23
Izneti podaci prikupljeni su kroz fokus grupe odrane 14. juna 2006. u Panevu (Gimnazija Uro Predi) i 16.
juna 2006. u Kraljevu (Srednja ekonomska kola) u sklopu izvoenja poetnih aktivnosti na projektu: Ueniki parlament
- prvi korak ka demokratiji.
24
Videli smo da su ovoga svesni i srednjokolci, uesnici fokus grupe u Panevu koji kroz strogu kritiku rada
uenikog parlamenta ukazuju na promene koje se deavaju u poetnim i kasnijim fazama rada parlamenta: Svake godina
se ista pria ponavlja na prvu sednici dou svi, a posle jednostavno to prestane da funkcionie. Sve ostane na jednom
oveku, a jedan ovek ne moe to da uradi!.
25
Dovoljno je da pojedinac poseduje samo neku od ovih osobina, a ne sve, jer je pretpostavka timskog rada da e
ostali pojedinci svoje vetine i znanja sjediniti u zajednikom radu. 29
c Komunikacija
Sposobnost komunikacije je vetina na koju mladi parlamentarci treba da obrate naroitu

panju. Ueniki parlament treba da omogui i pospei komunikaciju meu mladima. Komunikacija
je jedini nain da se razmene stavovi i da se doe do zajednikih reenja po odreenom pitanju, ali
i nain da se ljudi informiu o razliitim injenicama i slino. Odsustvo vetine komunikacije moe
dovesti do sukoba, ne samo miljenja, ve i ozbiljnijih razmera. Otuda je veoma vano poznavati
osnovne principe na koje se uspena komunikacija oslanja. Ti principi ukazuju na potrebu za aktivnim
sluanjem, nenasilnim izraavanjem, poznavanjem kanala komunikacije i uklanjanje prepreka u
komunikaciji.
Uspena komunikacija je zasnovana na sledeim elementima aktivnog sluanja:
Stavljanje naglaska na sluanje sagovornika, a tek potom svog govora

Razumevanje potreba i oseanja sagovornika.
Izbegavanje prekidanja govora sagovornika, gledanja na sat i ostalih neverbalnih vidova
komunikacije kojim se sagovorniku ukazuje da se ne slua.
Potrebnije je sagovorniku objasniti kako je reeno uticalo na nas, nego direktno kvalikovati
sagovornika.
Primenom navedenih pravila unapreuje se komunikacija, a time i poveava ansa da se

kultura dijaloga u uenikim parlamentima dalje razvije i unapredi.
30
d Planiranje aktivnosti
Svaki uspean dogaaj ima u svojoj osnovi veto skrojen plan. Otuda i aktivnosti koje izvodi
ueniki parlament treba da budu dobro projektovane i predstavljene najpre onima od kojih se
oekuje da ih aktivno sprovode, u sluaju uenikog parlamenta - uenicima srednje kole26, a potom
i onima koji e u razliitom stepenu biti ukljueni u njihovo izvoenje.
Aktivnosti treba da budu oslonjene na potrebe uenika, a naini da one budu identikovane
jesu anketa, grupni usmeni razgovori i slino.
Treba da se razmisli i o broju i strukturi aktera potrebnih za izvoenje aktivnosti. Naravno,
nee svi da se ukljue u istom stepenu, niti je to potrebno, ali je svakako neophodno da se utvrdi u

kojem svojstvu e akteri biti ukljueni, u kojem broju i u kojem stepenu. Neko e biti inicijator u
samom jezgru najaktivnijih kao neposredni izvoa projekta u celini, neko e biti ukljuen u pojedinim
fazama, neko je tu da podri aktivnost i najzad neko e biti korisnik aktivnosti. Vano je i znati da
nemaju svi podjednako iskustvo i da nisu svi u istoj meri motivisani da se ukljue u sprovoenje
aktivnosti. Ipak, podrka e se pojaviti, ako se dobro razrade kanali za protok informacija. Treba da
se razmisli i o tome u kojem stepenu e se naii na podrku profesora i kolskog odbora, institucija i
organizacija optine, biznismena, uenika drugih kola i slino.
Neophodno je i da se predvide eventualne prepreke ne samo kada je ljudski faktor u pitanju,
ve i kada je re o materijalnim resursima poput posedovanja odreene opreme, materijala itd.
26
Protok informacija putem uenike oglasne table, ueniki razglas, sastanci odeljenjske zajednice, samo su neki
od mehanizama za informisanje unutar kole. 31
Jednom kada su identikovani problemi, odreeni ciljevi i aktivnosti koje e se izvoditi i kada
je utvreno ko sve moe pomoi u sprovoenju aktivnosti, pristupa se izradi Plana za sprovoenje
aktivnosti. Ovaj plan trebalo bi da sadri sledee podatke:
Vreme27 i prostor u okviru kojeg e se izvoditi aktivnosti

Ko su lica koja izvode aktivnosti njihova uloga i motivisanost
Ko su korisnici aktivnosti
Faze od kojih se aktivnost sastoji i vreme njihove realizacije
Resursi potrebni da se aktivnost izvede ljudski resursi, oprema i slino
Koji se rezultati oekuju po okonanju svake pojedinane aktivnosti
Kako e se proceniti da li je aktivnost uspela i kako e se pratiti uspenost aktivnosti u toku
realizacije (redovni sastanci, radne grupe, odbori, koordinaciona tela itd.) evaluacija i
monitoring.
Izradom plana dobija se jasan okvir koji odreuje rad uenikog parlamenta, a
njegovim sprovoenjem postavljaju se realni pokazatelji kojim se utvruje uspenost njegovog
funkcionisanja.
27
Za denisanje vremena potrebnog da se odreeni projekat realizuje naroito su pogodne vremenske tabele.
Vremenske tabele unekoliko podseaju na raspored asova, s tim da se sada u tabeli umesto predmeta pojavljuju aktivnosti
32 koje je potrebno izvriti u odreenom periodu.
e Javno zastupanje
Srednjokolce organizovane u ueniki parlament neophodno je ojaati najrazliitijim

znanjima i vetinama kako bi uspeno promovisali i ostvarivali svoje interese. Javno zastupanje se
ubraja u takve vetine. Treba dodati i da je javno zastupanje svakako jedna od najvanijih vetina,
koja treba da se savlada na putu jaanja uloge mladih u javnom ivotu lokalne zajednice.
ta je zapravo javno zastupanje? Moe se rei da je javno zastupanje niz akcija kojima se vri
uticaj na one ljude koji donose odluke u odreenoj sredini, a radi ostvarivanja ciljeva i interesa koji
se zastupaju.
Kada je u pitanju ueniki parlament, javno zastupanje obuhvata aktivnosti srednjokolaca

kojima oni ele da utiu na profesore, upravu kole i druge subjekte kako bi ostvarili svoja prava i
reili probleme koji ih tite. Na taj nain oni ujedno i utiu na poboljanje poloaja mladih kod nas.
Interesi koje ueniki parlament treba da zastupa jesu pre svega:
Pravo srednjokolaca na informisanje o vlastitim pravima i obavezama

Pravo srednjokolaca na razliite oblike udruivanja
Jaanje uea srednjokolaca u pitanjima koja ih se tiu
Organizovano i sistemsko podravanje edukacije za graanski aktivizam.
Ostvarujui navedene interese srednjokolaca, kolski parlament obezbeuje istaknutije

mesto u kolskom i vankolskom okruenju. Zapravo, ovakav angaman uenikog parlamenta treba
da omogui razumevanje potreba srednjokolaca, naroito kada je u pitanju njihovo aktivno uee u
procesu donoenja odluka koje ih se tiu u njihovim kolama i lokalnoj zajednici.
33
Da bi javno zastupanje bilo uspeno, potrebno je da subjekti, prema kojima se vri uticaj, vide
ueniki parlament kao ozbiljnog i motivisanog zastupnika. Na taj nain e se navedene institucije
prihvatiti partnerstva u razvoju uenikih parlamenata i radu na poboljanju statusa uenika srednjih
kola uopte. Tako se omoguava i da ueniki parlamenti budu prepoznati kao oblik udruivanja
mladih koji pospeuju razvoj srednjokolaca, ali i lokalne zajednice u celini.
Ako predstavnici uenikog parlamenta ele da uspeno zastupaju interese srednjokolaca,
potrebno je da znaju koji su to interesi, odnosno problemi i pitanja koja pogaaju srednjokolce.
Metod pogodan za identikaciju problema jeste istraivanje mnjenja srednjokolaca, u okviru kojeg
sami uenici deniu i rangiraju vlastite probleme. Nalazi CeSID-ovih istraivanja28 upuuju da
srednjokolci kao najvee probleme unutar kole istiu probleme u komunikaciji sa profesorima.29
Ipak, navedeno je i da unutar kole nailaze na profesore koji im pomau oko planiranja i izvoenja
aktivnosti. Veliki problem, istakli su srednjokolci, predstavlja nerazumevanje profesora za vankolske

aktivnosti. Pored toga, srednjokolci su istakli i preoptereenost kolskim obavezama, kao jo jedan
problem, to u velikoj meri doprinosi pasivizmu uenika uopte.
Kada je re o identikovanju problema mladih u lokalnoj zajednici, odreene oblasti
srednjokolci jasno izdvajaju kao one u kojima su problemi najprisutniji. Naime, ispitanici su u
sklopu obavljenog istraivanja kao najvee probleme u oblasti kulture odredili odsustvo kulturnih
deavanja, koncerata i slino, odnosno izuzetno usku ponudu deavanja na ovom polju, a time i
odsustvo mogunosti izbora usled nametanja samo jednog obrasca kulture. Sledea oblast u kojoj
primeuju probleme jesu sport i sportska deavanja, gde je istaknut nedostatak infrastrukturnih
objekata za razliite sportove i postojanje neodgovarajuih objekata u kojima se sportski dogaaji
odvijaju. I pored datih izbornih obeanja da e se uloiti u razvoj sporta i mlade, istiu ispitanici,
to se ne deava.30 Izdvojio se jo jedan problem koji optereuje srednjokolce - problem bolesti
28
Izneti podaci prikupljeni su kroz fokus grupe odrane 14. juna u Panevu (Gimnazija) i 16. juna u Kraljevu
(Srednja ekonomska kola).
29
Istaknuto je i da neki profesori ne odobravaju parlament, odnosno po njihovim reima ...da mi kaemo nae
34 miljenje!.
zavisnosti koji smatraju izuzetno prisutnim meu svojim vrnjacima. Istie se i neinformisanost
mladih i nepostojanje adekvatnog medijskog interesovanja za probleme mladih, ali i sveopta
nezainteresovanost mladih ljudi za bilo kakav aktivizam.31
Kada se jednom utvrde problemi, potrebe i interesi srednjokolaca, neophodno je da lanovi
uenikog parlamenta izmeu sebe, ali i meu ostalim zainteresovanim uenicima, podele dunosti
i odgovornosti. Pored toga, da bi se izbegli kasniji problemi i propusti u javnom zastupanju potrebno
je na samom poetku utvrditi ciljeve32, oekivanja, aktivnosti, strategiju, naine odluivanja, naine
prikupljanja podataka33 i postaviti jasna pravila, osmisliti praenje uspenosti zastupanja, odrediti
osobe zaduene za odnose sa javnou i uopte preduzeti sve druge mere potrebne za uspenu
realizaciju cilja.
Kada je zavrena unutranja organizacija javnog zastupanja, potrebno je preduzeti korake
koji se odnose na spoljnu organizaciju javnog zastupanja. To podrazumeva utvrivanje ciljne grupe -
kome sa obraamo, to jest na koga elimo da ostvarimo uticaj. Meutim, to nije dovoljno. Da bi poruka
bila jasna i da bi proizvela rezultat koji se oekuje, zastupnici moraju da poznaju osobenosti ciljne
grupe. Drugaijom porukom e se ueniki parlament obratiti profesoru, biznismenu ili predstavniku

optinskih organa. U zavisnosti od toga kome se obraa, javno zastupanje se moe obavljati na razliite
naine (npr. na razliitim sastancima, putem medijskih i ostalih javnih prezentacija na okruglim
stolovima, konferencijama za tampu, ali i lobiranjem, odnosno pronalaenjem ljudi koji znaju
ljude i mogu da utiu na njih, zatim pisanjem razliitih peticija, pisama, e-mailova i slino).
30
Interesantno je primetiti da mladi ispitanici jasno prepoznaju izbornu ponudu politikih stranaka koja je upravo
u Kraljevu i Panevu, optinama u kojima su se grupni usmereni razgovori obavili, obilovala obeanjima u kontekstu
mladih i oblasti sporta. Uporite: Manojlovi, Njego: Odgovornost politikih stranaka - izborne bajke ili posleizborna
stvarnost. Beograd, jun 2006, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
31
Svojim vrnjacima ispitanici zameraju i da ne pokazuju znake aktivizma ak ni kada se uloe znatni napori da
budu informisani o dogaajima koje organizuju mladi.
32
Vrlo je bitno razumeti da javno zastupanje podrazumeva jasno odreen cilj koji je merljiv, moe da se ostvari i
vremenski je denisan.
33
U javnom zastupanju je izuzetno korisno da se poseduje baza svih podataka potrebnih da se proces uspeno
okona. Naroita vanost ovih podataka je u tome to oni treba da poslue kao argumenti kojima e se ciljevi dodatno
injenino opravdati prilikom javnog zastupanja. 35
Javno zastupanje interesa srednjokolaca dobija na teini, ako ueniki parlamenti nisu
jedini zastupnici. Otuda je neophodno da se razmisli i o institucijama i organizacijama i istaknutim
pojedincima, kojima su ciljevi srednjokolaca bliski, ne bi li se zajedno izborili za njih. Zapravo,
moraju se pronai snani saveznici koji e pomoi da se zadatak obavi. Otuda nikako ne treba izgubiti
iz vida i Savet roditelja, ali treba utvrditi ko bi jo mogao da se nae u ulozi saveznika.
Kada je re o prepoznavanju partnera u postupku reavanja problema, srednjokolci jasno
istiu roditelje koji bi trebalo vie da se zainteresuju za probleme srednjokolaca i tu vide ansu za
unapreenje odnosa unutar kole.34 Ipak, srednjokolci i tu uoavaju probleme - Savet roditelja, kao
potencijalno izuzetno vano telo unutar kole, sastaje se samo par puta godinje. Istie se da bi bilo
koristi od saradnje sa Savetom i da su roditelji ti koji uglavnom podravaju njihove aktivnosti. Dakle,
sami uenici vide Savet roditelja kao izuzetno korisnu instituciju, ali i konstatuju da je to nedovoljno
iskorien resurs za reavanje problema srednjokolaca.

Kada je u pitanju saradnja organa lokalne samouprave i srednjokolaca, razliita su iskustva.
Tako, na primer, Kraljevani istiu da su ostvarili kontakt sa predsednikom optine na inicijativu
nevladinog sektora, ali dodaju i da ne primeuju rezultate sastanka. Za razliku od navedene slike iz
Kraljeva, uenici panevake Gimnazije su istakli konstruktivnu saradnja optine koja je izdvojila
sredstva za mlade u svom budetu. Panevci su istakli i aktivnu ulogu uenikog parlamenta u lokalnoj
Koaliciji udruenja mladih (KUM) i saradnju sa JAZAS-om i ostalim organizacijama civilnog sektora
u Panevu.35
Javno zastupanje, videli smo, moe biti vrlo koristan nain za ostvarivanje interesa
srednjokolaca. Savladaju li ovu vetinu, srednjokolci e se mnogo lake izboriti za ostvarivanje i
osnaivanje svojih prava u koli i lokalnoj zajednici.
34
Izneti podaci prikupljeni su kroz fokus grupe odrane 14. juna u Panevu (Gimnazija) i 16. juna u Kraljevu
(Srednja ekonomska kola).
35
Kada je u pitanju lini aktivizam, van institucije uenikog parlamenta, panevaki srednjokolci su naveli i
36 uee u akcijama Mladih istraivaa, uee u radnim grupama za izradu lokalnog plana politike za mlade i slino.
U~eni~ki parlament: iskustva i perspektive IV
Pravac daljeg razvoja uenikog parlamenta odreen je, s jedne strane, njegovim dosadanjim
rezultatima, a s druge strane potrebama uenika koje tek treba da zadovolji.
UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

Dosada{nja praksa
Ueniki parlamenti su u Srbiji, kao to je ve reeno, uglavnom konstituisani u kolskoj
2003/2004. godini. Dosadanja praksa je pokazala da se lanovi parlamenta uglavnom biraju po
odeljenjima demokratskim putem, a broj lanova uenikog parlamenta u direktnoj je zavisnosti
od ukupnog broja odeljenja u koli. Ueniki parlamenti su u dosadanjim aktivnostima mahom
bili okrenuti organizovanju sportskih i kulturnih zbivanja, kao i ekolokih i humanitarnih
aktivnosti.36 Izuzetan problem u njihovom funkcionisanju predstavlja odsustvo stalnih i namenskih
budetskih sredstava za rad parlamenta, a problem predstavlja i nepostojanje znanja i vetina
36
Kada je u pitanju dosadanji rad uenikih parlamenata u optinama u kojima se projekat izvodi, izdvojile su
se odreene aktivnosti koje su prisutne u svim kolama. Re je o aktivnostima u oblasti sporta i kulture: organizovanje
koncerata, pozorinih predstava, sportskih turnira i slino. Organizovanje humanitarnih akcija kroz koje su prikupljana
sredstva za ake kole koji imaju zdravstvenih problema takoe je prisutno u radu kolskih parlamenata. Vrnjake
edukacije u vezi sa borbom protiv bolesti zavisnosti i AIDS-a takoe su izvoene u sklopu rada uenikog parlamenta. 37
srednjokolaca o osnovama prikupljanja sredstava. Primetno je i odsustvo inicijative i motivacije,
to dovodi do neuestvovanja uenika u radu uenikog parlamenta. Problem kontinuiranog
rada uenikog parlamenta i usklaivanja njegovog rada sa ostalim obavezama i interesovanjima
srednjokolaca takoe je vrlo prisutan.37 Umreavanje je primenjivano, ali ni tu nisu iskorieni
kapaciteti u potpunosti - i pored postojanja razliitih vidova organizovanja na lokalnom i nivou
Srbije, takav vid aktivizma ne koristi se u potpunosti i nije dovoljno rasprostranjen.38
U narednim redovima prikazujemo da li su i u kolikoj meri mladi informisani o

dosadanjem funkcionisanju uenikog parlamenta. Kada je u pitanju informisanost o mogunosti
formiranja uenikog parlamenta, odnosno o postojanju kolskog parlamenta u koli, srednjokolci
su u izuzetno visokom procentu obaveteni (90,8 % srednjokolaca je informisano o mogunosti
formiranja uenikog parlamenta, dok je njih 95,3 % obaveteno o postojanju parlamenta u koli).39
Meutim, kada se postavi pitanje ime se ueniki parlament bavi, nailazimo na nizak
procenat informisanih ispitanika, to ukazuje na mali broj uenika koji su zaista ukljueni u rad
kolskog parlamenta ili se bar interesuju za njega. Naime, tek svaki peti srednjokolac u potpunosti
zna ime se ueniki parlament bavi, 50 % je delimino upoznato, dok je 25 % onih koji, ili ne znaju
da je parlament osnovan, ili znaju da je osnovan, ali ne znaju ime se bavi (slika 1). Izneta struktura
informisanosti je jo loija u stvarnosti. Treba imati u vidu da je, u okviru skupine ispitanika koji su
37
Najee nastaje kao posledica neprolisanog akcionog plana sa tano izraunatom satnicom i kalendarom
izvravanja aktivnosti, ali i nedenisanim ili pogreno izabranim izvoaima aktivnosti. To rezultira time da poetna
inicijativa polako nestaje, u meri u kojoj se gubi i jasna slika ta , ko, kad i zato se radi. Najee su upravo tehnike
stvari, poput utvrivanja i naina voenja sednica uenikog parlamenta, te koje rezultiraju sutinskim problemima u
funkcionisanju parlamenta. Otuda i ne udi da, usled nedovoljne upuenosti mladih u vetine voenja takvih dogaaja, rad
uenikog parlamenta postaje nesvrsishodan, to dovodi do demotivacije srednjokolaca da uestvuju u njegovom radu.
38
Kao primer nacionalnog umreavanja mogue je izdvojiti Uniju uenikih parlamenata gimnazija Srbije. Kada
je re o umreavanju na lokalnom nivou, takav vid saradnje srednjokolaca postoji u sledeim optinama i gradovima:
Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Kruevcu, Niu, Valjevu i Beogradu.
39
Navedeno prema istraivanju mnjenja meu srednjokolcima sprovedenom u okviru inicijalne faze projekta
38 (tanije u mesecu julu 2006).
delimino upoznati, izvestan procenat onih koji realno ne znaju ime se parlament bavi, ali nesvesno
daju odgovor za koji misle da je poeljan, a istovremeno i najblii stvarnosti. Kada se tako sagledaju
izneti procenti i kada bi ispitanici uvek bili stopostotno iskreni, onda je jasno da bi se poveao
procenat onih koji nisu upoznati sa radom kolskog parlamenta.

Slika 1. Da li znate ime se bavi Ueniki parlament u Vaoj koli?
Jo je nepovoljnija situacija kada je u pitanju broj srednjokolaca ukljuenih u rad kolskog

parlamenta. Naime, stepen njihove ukljuenosti je izuzetno nizak 9 %. Broj onih koji su aktivni u
radu odgovara broju predstavnika u uenikom parlamentu, koji je projektovan postojeim izbornim
modelom. Postojei model predvia da svako odeljenje ima po dva predstavnika, tj. od 7 do 9 %
uenika. Istraivanje pokazuje da u radu parlamenta nije angaovan ni uenik vie od predvienog.
ak 88 % srednjokolaca nije aktivno u radu uenikog parlamenta. Kada se navedenoj cifri doda i
3 % onih koji nisu informisani o postojanju uenikog parlamenta, utvrujemo da na jednog koji
uestvuje u radu kolskog parlamenta dolazi devet srednjokolaca koji su pasivni (slika 2). 39
Slika 2. Da li ste i koliko aktivni u radu uenikog parlamenta?
Osnovni razlozi koji opredeljuju uenike da se ne ukljue u rad uenikog parlamenta jesu
odsustvo interesovanja za takav vid aktivizma (29 %), vankolske obaveze (25 %), obaveze u koli
(24 %), percepcija vlastite nemoi da se bilo ta promeni (15 %) i na samom kraju nepoznavanje
materije (7 %) (podaci su predstavljeni na Slici 3). Posmatrajui strukturu odgovora, moemo da
zakljuimo da nezainteresovanost za rad i uee u radu kolskog parlamenta lei u neinformisanosti
o samom parlamentu. Ipak, pojedine grupe odgovora govore nam da postoji znatan potencijal za
budui rad kolskih parlamenata. Naime, etvrtina ispitanika nije zainteresovana za parlament, jer
ima druge, vankolske obaveze. U pitanju su uenici koji jesu aktivni, ali oigledno nisu informisani,
niti dovoljno motivisani da budu aktivni i u samom parlamentu. Ovakve uenike mogue je privui
kolskom parlamentu ukoliko im se neprekidno ukazuje na injenicu da i parlament deluje u onim
40 sferama koje njih interesuju.
Slika 3. Ako niste aktivni u radu Uenikog parlamenta, ta je razlog za to?
Nije samo ueniki parlament organizacija u kojoj se belei nizak nivo aktivnosti
srednjokolaca tako je i u drugim vrstama organizacija.
Zapravo, izuzev procenta uea u sportskim i rekreativnim organizacijama, odnosno
sportskim klubovima, u kojima je priblino svaki etvrti srednjokolac aktivan lan, a priblino svaki
peti lan, u svim ostalim organizacijama je uee znatno nie po broju aktivnog lanstva. Broj onih
koji su izjavili da su samo lanovi neto je vei od proseka kada su u pitanju kolske sekcije i aktivnosti
pri crkvi. Najnii stepen uea srednjokolaca zabeleen je u ueu u nevladinim organizacijama
samo 4 % su aktivni lanovi (slika 4).
41
Na osnovu izloenog, vidljiva je potreba da parlamenti treba da podstiu i da se bave
aktivnostima koje preokupiraju srednjokolce, kao to je to sport i rekreacija, kako bi privukli panju
srednjokolaca, ali je takoe neophodno i da utiu na promenu izuzetno niskog stepena uea u
drugim sferama javnog ivota u smeru veeg uea srednjokolaca u ivotu lokalne zajednice.
Slika 4. Ocenite aktivnosti u organizacijama/oblastima (vrednosti su u %)
Odsustvo interesovanja i motivacije, uz uvaavanje obaveza koje srednjokolci imaju,

dovode do neuestvovanja uenika u radu uenikog parlamenta. Takvo stanje se moe promeniti
boljom organizacijom rada uenikog parlamenta i redizajnom uloge i znaaja uenikog parlamenta
42 uvoenjem novih metoda u njegovom radu i delovanju.
b Nove mogu}nosti delovanja
S obzirom na dosadanju ulogu i delovanje uenikih parlamenata, koje je preteno ostvarivano

kroz denisanje i sprovoenje humanitarnih, ekolokih, kulturnih i sportskih manifestacija, drugi
segment njihovog delovanja u zatiti prava i promovisanju interesa srednjokolaca i uloga medijatora
u reavanju problema na liniji profesori i organ upravljanja, s jedne strane, i uenici, s druge strane,
ostao je neotkriveno podruje.
Od sutinske je vanosti da parlament preuzme ulogu kreatora i promotera aktivizma
uenika srednjih kola, to se moe postii kroz organizaciju i voenje razliitih okruglih stolova,

panela, vrnjake medijacije i slino.40 Prepreku u ovom procesu predstavlja utvrena pasivnost
srednjokolaca u posmatranju deavanja na javnoj sceni.41 Naime, najvie srednjokolaca samo
pasivno prati i posmatra ono to se deava na javnoj sceni. Zbivanja u drutvu i politici redovno prati
tek 15 % ispitanika, povremeno 46 %, retko 30 % i nikad 9 % ispitanika. Dakle, najvei je broj onih
koji povremeno prate javni ivot. Ipak, uzme li se u obzir injenica da skoro dve petine (39 %) nikada
ne prate ili retko prate ta se oko njih deava, to i nije optimistian nalaz za stepen obavetenosti
srednjokolaca o javnom ivotu.
Nizak stepen uea srednjokolaca u raspravama o politici i javnim temama takoe je
prisutan. Treinu srednjokolaca ove teme uopte ni ne dotiu, budui da nikada ne diskutuju sa
porodicom, prijateljima i okolinom o tome, odnosno to retko ini 37 %, povremeno jedna etvrtina
njih, a redovno tek 6 % srednjokolaca.
40
Vie o tome prikazano je u segmentu publikacije koji je posveen javnom zastupanju.
41
Navedeno prema istraivanju mnjenja meu srednjokolcima sprovedenom u okviru inicijalne faze projekta
(tanije u mesecu junu 2006). 43
Kada su u pitanju posete odreenim javnim deavanjima, predavanjima ili skupovima, nivo
aktivizma je znatno nii od stepena informisanja. Na ove vrste dogaaja nikada ne ide skoro polovina
srednjokolaca (49 %), retko 40 %, povremeno 10 %, a redovno svega 1 %. Ovi nalazi ne ukazuju samo
na vrlo slab odziv srednjokolaca za ove vidove informisanja i obrazovanja, ve i na injenicu da su u
nekim sredinama javna predavanja ili tribine prava retkost. Zapravo, ovi podaci treba i da podstaknu
sve koji se bave pitanjima srednjokolaca, ali i mladih uopte, da fokus svoga budueg delovanja
postave upravo prema ovim oblicima javnih deavanja, s tim da teme prilagode srednjokolcima i
njihovim interesovanjima. (Podaci su prikazani na slici 5).
Slika 5. Da li i koliko esto uestvujete u sledeim aktivnostima...?

(vrednosti su u %)
44
Osnov uspenog rada uenikog parlamenta jeste dobra upuenost u potrebe i probleme
srednjokolaca. Otuda je potrebno da znaju na koji nain se potrebe istrauju. U skladu sa tako
identikovanim potrebama kolski parlament e bolje uskladiti svoje aktivnosti. Tehnike koje se
koriste da bi se dolo do potrebnih podataka jesu intervjuisanje srednjokolaca i fokus grupe.
Intervjuisanje ili voenje razgovora moe se obaviti telefonom ili lino, a na osnovu unapred
pripremljenih upitnika, koji pomau da se istrai tema. Izvoenje fokus grupa, odnosno grupnih
usmerenih razgovora, treba da doprinese da odreena pitanja, koja nisu mogla da budu istraena
kroz intervjue, budu obraena na ovaj nain. Fokus grupu obino ini desetak srednjokolaca koji
su odabrani po odreenom kljuu kako bi grupa bila reprezentativna. Kriterijumi na osnovu kojih se
sainjava fokus grupa mogu biti univerzalni poput pola i starosti, a mogu biti i specini zavisno od
teme koja se istrauje (npr. istraujemo aktivizam i pasivizam srednjokolaca imaemo zahtev da
polovina uesnika budu aktivni, a polovina pasivni uenici). Uesnici fokus grupe u neposrednom
razgovoru iznose miljenja, stavove i ideje o odreenoj temi, ime se dobijaju korisne informacije za

izvoenje i planiranje razliitih aktivnosti po meri njihovih korisnika.42
Osnov uspenog rada svakog uenikog parlamenta jesu vetine i znanja srednjokolaca koji
ga obrazuju i uestvuju u njegovom radu. Ve smo utvrdili koliki je znaaj organizovanja i moderiranja
sednica uenikog parlamenta, vetine prikupljanja sredstava za neometan rad parlamenta, vetine
pregovaranja, govornitvo, osnove marketinga i odnosi sa javnou. Te vetine i znanja u lokalnim
zajednicama Srbije postoje, pa pomo mladim parlamentarcima u planiranju i izvoenju aktivnosti
uenikog parlamenta mogu da prue kako profesori i ostala zaposlena lica u koli, tako i organi
lokalne samouprave i organizacije nevladinog sektora. Mnogobrojne organizacije civilnog sektora
imaju vrlo razvijene programske aktivnosti koje se odnose na pitanja od znaaja za mlade. Otuda
bi, u okviru svojih projekata, ove organizacije trebalo da sarauju i sa uenikim parlamentima. Od
takvih saradnji korist bi imale i nevladine organizacije, jer njihove aktivnosti dobijaju na kvalitetu
konsultovanjem onih prema kojima su i usmerena, a kolski parlamenti bi protirali sticanjem
42
Identikacija problema uenika kole kroz sprovoenje i prezentacije rezultata ankete o problemima uenika
i njihovom odnosu sa profesorima primenjena je u Kraljevu, ali nije prisutna u ostalim kolama, a, videli smo, svakako bi
trebalo da bude. 45
preko potrebnih vetina (pisanje projekata, pribavljanje sredstava, odnos sa donatorima i drugim
znaajnim subjektima). Dosadanja praksa ukazuje na to da su nevladine organizacije postale svesne
beneta koji mogu dobiti ukoliko sarauju sa uenikim parlamentima.43 Zabrinjava injenica da,
osim saradnje uenikog parlamenta u Srednjoj ekonomskoj koli u aku44, nijedan drugi ueniki
parlament, koji je ukljuen u realizaciju projekta, nije uestvovao u upuivanju projektnih predloga
donatorima, pa mu nisu ni odobrene nansijske ili donacije neke druge prirode. Transfer znanja i
vetina za prikupljanje novanih i nenovanih sredstava u lokalnoj zajednici u cilju unapreenja
poloaja srednjokolaca prava su ansa mladim parlamentarcima i nova mogunost za unapreenje
njihovih aktivnosti. Prikupljanje sredstava od donatora, ali i od samih korisnika usluga uenikog
parlamenta, na primer kroz lanarinu i volonterski rad, otvara brojne mogunosti. Naravno, i
donacije koje nisu u novcu, poput opreme, radnog materijala, korienja prostora, raznih proizvoda,
poslovnih usluga i slino, bile bi od koristi, pogotovo kada se uzme u obzir da ueniki parlamenti ne
poseduju sopstvene izvore za rad, tehniku podrku, ili prostor.45
43
Nije samo polje javnog zastupanja ono oko ega se moe uspostaviti saradnja uenikih parlamenata i civilnog
sektora. Na to ukazuju brojni primeri iz dosadanje prakse. Tako, na primer, ueniki parlament u Srednjoj ekonomskoj
koli u Somboru je ostvario saradnju sa brojnim civilnim organizacijama i institucijama u optini, ali i regionu kroz saradnju
sa organizacijama Ravangrad i Somborski omladinski BOOM iz Sombora, Panonija iz Novog Sada, Matalite iz
Zrenjanina, Prijatelji dece iz Inije i Otvorene perspektive iz Subotice. Lazarevaki gimnazijski ueniki parlament
je ve saraivao sa CeSID-om, na projektu: Uimo o Evropi!. Ueniki parlament Srednje medicinske kole u Zajearu
je saraivao sa ustanovama iz oblasti zdravstva i drugim parlamentima, dok su Kraljevani sa NVO Iskra i Unijom
srednjokolaca Srbije uestvovali u akciji: Izmeri kolu da li je po tvojoj meri!. U aku postoji pozitivan primer saradnje
uenikog parlamenta i amerike nevladine organizacija koja sprovodi svoje programe u preko 30 zemalja, ACDI/VOCA.
Podaci su preuzeti iz upitnika koji je nastao u sklopu izvoenja poetnih aktivnosti na projektu: Ueniki parlament - prvi
korak ka demokratiji.
44
aani su projektni predlog napisali i sredstva dobili od navedene NVO ACDI/VOCA. Podaci su preuzeti
iz upitnika koji je nastao u sklopu izvoenja poetnih aktivnosti na projektu: Ueniki parlament - prvi korak ka
demokratiji.
45
U kolama u kojima se projekat izvodi, iako ne postoje namenske prostorije, koriste se druge prostorije
pogodne za rad, uenike uionice i kabineti. Uglavnom je dostupna i tehnika i oprema koju poseduje kola. Podaci su
preuzeti iz upitnika koji je nastao u sklopu izvoenja poetnih aktivnosti na projektu: Ueniki parlament - prvi korak ka
46 demokratiji.
Mogunosti umreavanja prava su ansa za dalje unapreenje poloaja mladih u lokalnim
zajednicama i drutvu u celini. Nije uraeno dovoljno kada je u pitanju umreavanje uenikih
parlamenata na nivou gradova i optina Srbije. Ipak, primeri iz drava zapadnog Balkana, u kojima
je na polju umreavanja ostvaren osetan napredak i u kojima je umreavanje prevazilo optinske i
regionalne nivoe i obuhvatilo nacionalni nivo, ukazuju na mogunosti primene ove pozitivne prakse
i u naim uslovima.46
Ueniki parlamenti su dobar zametak omladinskih organizacija u sredinama u kojima ne
postoje ove organizacije, jer mogu predstavljati generator njihovog lanstva.
Zakljuimo, ueniki parlament budunosti svojim delovanjem izlazi iz okvira kola i postaje
znaajan inilac u lokalnoj sredini.47 Ovakav parlament stvara mlade ljude koji misle svojom glavom
i iji se glas uje. Mrea uenikih parlamenata e u budunosti uticati da se omladinska politika u
Srbiji zauvek promeni i da se nikada vie ne odluuje o omladinskim pitanjima bez omladine.

46
U Republici Srpskoj, na primer, pridaje se izuzetan znaaj instituciji slinoj uenikom parlamentu u Srbiji
- Savetu uenika. Naime, u Srpskoj su odrani ueniki kongres i omladinski parlament jo 2001. i 2002. godine, na kojima
je uestvovalo po 50 uenika, i na kojima su gosti bili premijer Vlade, zamenik ministra obrazovanja, predsednik Narodne
skuptine i zamenik ministra za sport i omladinu Republike Srpske, gradonaelnik glavnog grada, direktor Republikog
pedagokog zavoda, direktori srednjih kola i mnogobrojni predstavnici lokalnih i meunarodnih NVO. Samo prisustvo
najvanijih funkcionera ukazuje na znaaj, ili bi tako moralo biti, koji se pridaje umreavanju mladih.
47
Tako, na primer, ukljuivanje uenikog parlamenta Gimnazije Uro Predi u organizovanje graanskog
protesta protiv zagaenja u Panevu, aprila 2006. godine, ukazuje na mogunost delovanja ovih institucija i na irem polju
od kole i poboljanja poloaja srednjokolaca. 47
Zaklju~ci i preporuke V
Ueniki parlament nije dovoljno ni podravan ni stimulisan od strane drave i drutva,
na ta ukazuju i podaci istraivanja koje je CeSID sproveo u okviru projekta. Ovakva pasivnost
drave i drutva dobija na teini kada se uzme u obzir znaaj uloge uenikih parlamenata u razvoju
i angamanu mladih u lokalnoj sredini. Zapravo, na uenike parlamente treba gledati kao jedne od
osnovnih inioca u razvoju sektora mladih i politike za mlade uopte.
Neophodno je da drutvo, a naroito predstavnici organa javne vlasti na svim nivoima,
postanu svesni znaaja organizacije kakav je ueniki parlament. Dalje, drutvo treba da pomogne
njegovo jaanje i da na taj nain podstakne mlade na uee u javnom ivotu. Mladi treba da imaju
vei uticaj u kreiranju lokalnih razvojnih planova i to ne samo u oblasti omladinske politike, ve i u
drugim segmentima.
Kao jasan znak mladima da postoji elja i potreba za njihovim veim ueem u javnom ivotu
lokalne zajednice, optine bi mogle da u okviru budeta jasno i namenski oznae sredstva za kreiranje
ZAKLJUCI I PREPORUKE
i primenu programa za mlade i u okviru toga da podre funkcionisanje uenikog parlamenta. Jedinice
lokalne samouprave treba da razvijaju i unapreuju odnose i sa ostalim predstavnicima mladih,
organizacijama mladih/za mlade, odnosno institucijama koje podstiu uee mladih u procesu
donoenja odluka na lokalnom nivou. Prvi korak ka tom cilju jeste poboljanje informisanosti mladih
bilo kroz pojaanu medijsku kampanju (podlistak ili posebne omladinske novine, posebne emisije
na radiju i televiziji ureivane od strane mladih i namenjene mladima), bilo stvaranjem lokalnih
centara za informisanje mladih, bilo putem formiranja otvorenih optinskih kancelarija za mlade,
stalnog radnog tela pri skuptini optine, odreivanjem lana optinskog vea zaduenog za mlade, 49
konsultantskog tela pri kabinetu predsednika optine i slino. Ovim bi se pokazala spremnost lokalne
samouprave da prihvati mlade kao prave partnere u izgradnji lokalnih akcionih planova omladinske
politike.
Znaaj aktivne podrke uenikom parlamentu od strane lokalne samouprave i drave i
drutva uopte jeste jo vei ukoliko se imaju u vidu nalazi CeSID-ovog istraivanja, koji govore o
odnosu srednjokolaca prema svom okruenju i svojoj budunosti. Nalazi istraivanja su prezentovani
u nastavku teksta.
Analiza istraivanja, koje je CeSID sproveo u toku izvoenja projekta meu srednjokolcima
u est optina Srbije, ukazuje na izuzetno nizak procenat uenika koji mesto u kojem trenutno ive
istiu i kao mesto u kojem vide svoj ivot nakon zavretka kolovanja 15 %. S druge strane, ukupan
zbir onih koji sebe vide u nekom susednom mestu, u Beogradu ili inostranstvu iznosi 63 % (slika 6).
Slika 6. Gde vidite svoj ivot nakon zavretka kolovanja?

50
Naroito je zabrinjavajui podatak da je ak 34.3 % srednjokolaca istaklo da svoj ivot
nakon zavrenog kolovanja vidi u inostranstvu. Njihovo miljenje48 o tome kako ive srednjokolci
u zapadnim zemljama jeste da mladi na Zapadu imaju vie mogunosti, informacija i znanja, ali i da
su podjednako izloeni opasnostima poput bolesti zavisnosti i slino. Meu mladima preovladava
stav da na Zapadu ko koliko radi toliko dobija, a kod nas moete da se ubijete od rada nita ne
dobivi!.
Ovakvom stavu svakako doprinosi i to to mladi u optem stanju u drutvu, koje smatraju
loim, vide i razloge za svoje probleme. Naime, ak 44 % ispitanih srednjokolaca je ocenilo sadanje
stanje u kojem se nalazi drutvo loim, emu treba dodati i 16 % onih koji stanje ocenjuju veoma
loim. S druge strane, samo je 4 % onih koji to stanje ocenjuju dobrim, odnosno samo 1 % onih koji
istiu da je stanje vrlo dobro (slika 7).
Slika 7. Kako ocenjujete sadanje stanje u kome se nalazi nae drutvo?
48
Do navedenih podataka dolo se kroz izvoenje grupnih usmerenih razgovora sa srednjokolcima Kraljeva i
Paneva u poetnoj fazi projekta. 51
Osnov za izgradnju takvog negativnog stava prema trenutnom stanju u kojem se drutvo nalazi
jeste i njihovo miljenje da klju uspeha u ivotu nije iskljuivo znanje (obrazovanje), ve su to i dobre
veze. U odgovoru na pitanje da li je znanje ili veza klju uspeha, srednjokolci odgovaraju da je tee uspeti
ako se ima samo znanje. Istie se i da ih kola ne osposobljava u dovoljnoj meri za praktian ivot, naroito
kada je u pitanju profesionalna orijentacija i traenje posla. U tom kontekstu sagledavaju i bolji poloaj
svojih vrnjaka na Zapadu, koji, po njihovom miljenju, dobijaju adekvatnu obuku za praktina ivotna
pitanja, poput pronalaenja posla itd. Istie se i da je njihovim vrnjacima na Zapadu lake da se zaposle,
jer je vei izbor radnih mesta. Istie se i da danas pamet nije vrednovana u meri u kojoj bi trebalo da
bude, pogreni ljudi na pogrenim mestima, poremeenost drutva i sistema vrednosti, ali se dodaje da
je dobro da se i na tom polju neto menja. Kao mehanizam za prevazilaenje takvog stanja prepoznaje
se savladavanje novih znanja i vetina, naroito menaderskih i organizacionih.
Ohrabruju podaci o visokom procentu srednjokolaca koji sa optimizmom gledaju na svoju
budunost. Naime, ukupno 52 % ispitanih srednjokolaca na svoju budunost gleda sa optimizmom,

odnosno 38 % ispitanih srednjokolaca istie da e njihova budunost biti dobra, a 14 % je istaklo da e biti
veoma dobra. Pozitivna je i injenica da je tek svaki dvadeseti ispitanik istakao da e njegova budunost
biti loa. Ipak, izvesna nesigurnost je prisutna u percepciji budunosti srednjokolaca - 33% srednjokolaca
ne moe da proceni kakva e im budunost biti (slika 8).
52 Slika 8. Kako vidite svoju budunost?

U cilju prevazilaenja navedenih negativnih percepcija mladih i ohrabrivanja njihovog
aktivizma u lokalnoj zajednici neophodno je utvrditi mere kojima e se takvo stanje promeniti. Osnov
za odreivanje preporuka na lokalnom nivou podrazumeva i poznavanje 11 indikatora omladinske
politike koje je u cilju razvoja nacionalne politike za mlade dao Peter Lauritzen49 iz Saveta Evrope.50
Naime, re je o sledeim indikatorima:
Razvoj neformalnog obrazovanja. U savremenom svetu opte obrazovanje obuhvata ne samo
tradicionalne oblike, ve i neformalno obrazovanje. Da bi ono bilo kvalitetnije, potrebno je
raditi na njegovoj promociji, ali i standardizaciji.
Promovisanje od strane vlade omladinskog aktivizma, treniranja i razvoj trenera. Kroz
strategije obrazovanja za rad sa mladima, vlade treba da promoviu obrazovanje kadrova koji
e kasnije raditi sa mladima. Strategija obrazovanja mladih profesionalaca jedna je od polaznih
osnova za razvoj organizacija mladih u nevladinom sektoru.
Zakonodavstvo o mladima. Zakonodavstvo o mladima mora da bude usklaeno sa ostalim
segmentima strategije i politike za mlade i treba da omogui uee mladih i njihovih
organizacija u procesu donoenja odluka, kao i da obezbedi uslove za ekasan rad dravne
administracije sa mladima.
Postojanje budeta za razvoj projekata mladih. Neophodno je odrediti sredstva, u okviru
dravnog budeta, kojima e biti pomognut razvoj organizacija mladih i podrane njihove
aktivnosti.
49
U toku promocije nacionalne strategije i politike za mlade u Rumuniji, gospodin Peter Lauritzen, zamenik
direktora Uprave za omladinu i sport Saveta Evrope, predstavio je jedanaest indikatora za razvoj strategije i politike za
mlade na nacionalnom nivou. Ovi indikatori predstavljaju preporuene elemente svake strategije za mlade na nacionalnom
nivou, ali se mogu primeniti i na regionalnom i lokalnom nivou i Evropski omladinski forum (European Youth Forum) ih
je prihvatio i dalje razradio. Predloeni elementi mogu da omogue prepoznavanje mladih kao saveznika u izradi strategije
i politike za mlade na nacionalnom nivou. Indikatore ne treba posmatrati kao konane - svaka strategija za mlade mora da
potuje postojee potrebe mladih, ali i da bude usklaena sa realnim stanjem u zajednici.
50
Pozitivna praksa iz ostatka Evrope, a naroito regiona zapadnog Balkana, svakako treba da bude prenesena i
kod nas. Naroito bi u tom sluaju funkcionisanje spomenutih uenikih saveta u susednoj Republici Srpskoj, i parlamenata
mladih u Republici Hrvatskoj trebalo uzeti u obzir kako bi se dalje uticalo na razvoj i unapreenje uenikih parlamenata
u naoj dravi. 53
Razvoj strategije za informisanje mladih. Ciljevi strategije informisanja mladih su: a)
obavetavanje mladih o razliitim mogunostima koje im se nude, o aktivnostima koje se
sprovode u oblasti omladinske politike i b) uspostavljanje mehanizama za informisanje
mladih.
Razvoj politike za mlade i na regionalnim i lokalnom nivou. Nacionalna strategija i politika
za mlade treba da denie korake koji e biti preduzeti ne samo na nacionalnom nivou, ve i
na pokrajinskom i na lokalnom nivou. Nacionalna strategija za mlade mora da vodi rauna
o potrebama mladih na lokalnom nivou, te otuda u njenom formulisanju i realizaciji moraju
da budu ukljuene i jedinice lokalne samouprave (grad, optina).
Podsticanje istraivanja mladih i stvaranja baza podataka. Bitan element strategije jeste
postojanje relevantnih podataka o ciljnoj grupi. Ovi podaci treba da daju polaznu osnovu za
sticanje znanja o mladima, njihovim stavovima, potrebama, ali i o organizacijama mladih i

njihovoj moguoj ulozi u promociji uea mladih i slino.
Razvoj opte participacije mladih. Neophodno je da se obezbedi i promovie aktivna uloga
mladih u samom procesu denisanja nacionalne strategije i politike za mlade. Naravno, tu
ne treba stati, ve treba ohrabriti mlade da, kada su se jednom ukljuili, nastave sa aktivnim
ueem i u procesu sprovoenja zacrtanih strategija.
Razvoj politike za mlade u svim sektorima. Pri izgradnji strategije resorna ministarstva
kao polaznu osnovu moraju uzeti potrebe mladih. Da bi strategija bila kvalitetno izraena
od velikog je znaaja meusektorski pristup, odnosno saradnja ministarstava i institucija sa
razliitim nadlenostima, kao to su mladi, sport, prosveta, kultura, odbrana, zdravlje, rad,
saobraaj, privreda, itd. Jedna od mogunosti je osnivanje koordinacionog tima u kojem bi
se nalazili predstavnici svih resornih ministarstava, ali i predstavnici mladih. Koordinacioni
tim bi aktivno uestvovao u procesu razvoja i pratio sprovoenje nacionalne strategije za
mlade.
Promovisanje inovativnog pristupa svim problemima. Inovativnost strategije i politike
za mlade ogleda se u kreativnom pristupu problemima i izazovima. U tom cilju vano je i
podsticati mlade da iznalaze i predlau svoja reenja.
54
Postojanje savetodavnih tela za mlade. Da bi se osiguralo partnerstvo izmeu drave i
mladih u procesu izrade i sprovoenja strategije, potrebno je da se uspostavi odreeno telo
(kao savetodavni organ), ije e miljenje biti uvaavano, i koje e moi da utie na odluke
dravnih organa koje se tiu mladih. Ovakvo savetodavno telo za mlade ne bi trebalo da
postoji samo na nacionalnom nivou, ve je potrebno razvijati sline strukture na svim
nivoima upravljanja (grad, optina, univerzitet, kola).51
Tekst za nama treba da pomogne srednjokolcima da se, ojaavanjem institucije uenikog

parlamenta, aktivno ukljue u izgradnju lokalne politike za mlade i razvoj lokalne zajednice u celini.
Ueniki parlament je samo prvi korak ka daljem ueu u izgradnji i usvajanju
demokratskog obrasca ponaanja. Danas inicijativa u uenikom parlamentu, sutra u skuptini
jedinice lokalne samouprave ili u Narodnoj skuptini. Od odeljenja, preko razreda, do kole. Od
optine, preko regiona do drave. Od razvoja lokalne akcione politike za mlade do razvojnih strategija
drutva u celini.
Korak, po korak... do demokratije.
51
Kompletan prikaz dokumenta je dostupan na internet stranicama European Youth Foruma koga ine vie
od 90 nacionalnih omladinskih saveta i meunarodnih NVO mladih i koji povezuje na desetine miliona mladih Evrope
organizovanih u cilju ostvarivanja zajednikih interesa: http://www.youthforum.org/en/our_work/balkan/link%203.pdf#s
earch=%2211%20indicators%20peter%20Lauritzen%22 55
Korisne internet adrese VI
http://www.mps.sr.gov.yu/ Stranice Ministarstva prosvete i sporta
Republike Srbije mogu biti korisne kao izvor
informacija srednjokolcima o najrazliitijim
planovima i aktivnostima koje se odnose na
srednjokolce, ukljuujui i one o razliitim
konkursima, stipendijama i sl.
http://www.sio.vojvodina.sr.gov.yu/ Sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine

je institucija koja je inicirala i implementira
Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini
http://www.omladina.info Re je o internet stranicama koje je pokrenuo

Sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine u
sklopu implementacije Akcionog plana politike
za mlade u Vojvodini
57
http://www.srednjoskolci.org.yu/ Unija srednjokolaca Srbije je organizacija
koja se bori za poboljanje poloaja i prava
srednjokolaca i drugih mladih ljudi u Srbiji
www.skgo.org Internet stranice Stalne konferencije gradova

i optina (SKGO) nudi raznovrsne podatke o
gradovima i optinama irom Srbije. Na sajtu
se moe nai i izuzetno korisna baza kontakt-
adresa svih jedinica lokalne samouprave u
Srbiji, ali i kontakt telefoni i e-mail-ovi svih
lokalnih funkcionera, optinske administracije
i sl.
http://www.mladi.info Izuzetno korisne stranice koje nude podatke o

mladima i njihovom aktivizmu ne samo u Srbiji
ve na prostoru itavog zapadnog Balkana
http://directory.crnps.org.yu/ Direktorijum Centra za razvoj neprotnog

sektora omoguava uvid u prisustvo najraz-
liitijih organizacija, ukljuujui i direktorijum
studentskih i omladinskih organizacija u Srbiji
58
Literatura VII
Vidovi, Stanislava et al.: Naui, poentiraj. Beograd, 2005, Nemaka organizacija za tehniku
saradnju (GTZ) GmbH
Vodi za razvoj omladinske politike. Tuzla, oktobar 2004, Inicijativa 21
Kaapor, Zehra et al.: Mladi u Bosni i Hercegovini 2003. Da li si dio problema ili si dio rjeenja?
Sarajevo, juli 2003, Ujedinjene nacije u BiH
Iliin, Vlasta: Mladi u lokalnoj vlasti u Hrvatskoj. Zagreb, 2006, DIM
Spaji-Vrka, Vedrana and Iliin, Vlasta: Youth in Croatia. Zagreb, 2005. Research and
Training Centre for Human Rights and Democratic Citizenship, Faculty of Humanities and
Social Sciences University of Zagreb
Gavrilovi, Aleksandar: Country Prole Serbia and Montenegro. Draft Version. October
2003, Salto Youth
Jovanovi, Aleksandra i Schmidt-Rost Michael: Hej! ta eka? Prirunik za rad u vijeu
uenika, 2004, Sarajevo, Schuler helfen leben
Razvoj savjeta uenika u 65 kola Republike Srpske. Banja Luka, 2004, Omladinski
komunikativni centar
Kelava, Vera: Prirunik za razvoj savjeta uenika i volonterizma u okviru asova odeljenjske
zajednice. Banja Luka, 2006, Omladinski komunikativni centar
Vodi za razvoj savjeta roditelja. Banjaluka, 2004, Omladinski komunikativni centar.
Kelava, Vera i Duani, Sran: Vodi za razvoj Savjeta uenika u srednjim kolama. Banjaluka,
2003, Omladinski komunikativni centar 59
O CeSID-U VIII
Lomina 9/III, 11000 Beograd
Tel/faks: 011/ 3282 - 870
e-mail: cesid@bitsyu.net ; cesid@cesid.org.yu
Web: http//www.cesid.org
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je nevladina, nestranaka i neprotna

organizacija. Mi okupljamo graane sa ciljem da doprinesemo uspostavljanju i unapreenju
demokratskih vrednosti i institucija u Srbiji. Ove vrednosti promoviemo obrazovnim i istraivakim
programima, organizovanim nadgledanjem izbora, analizom predizbornih i izbornih aktivnosti
uesnika u izbornom procesu, razvojem lokalne samouprave i ukazivanjem na devijantna ponaanja
u naem drutvu i preporukama za njihovo otklanjanje. CeSID, takoe, ima za cilj irenje znanja
o demokratskim institucijama, podizanje svesti graana o vanosti slobodnih i potenih izbora,
ljudskim pravima i procesu decentralizacije, a pri tome sve vreme radei na promovisanju i jaanju
proevropskih vrednosti, normi i standarda. Kroz sve ove aktivnosti u kontinuitetu radimo na
privlaenju novih volontera i njihovom obrazovanju kako bi se kompetentno angaovali u CeSID-
ovim aktivnostima.
61
CeSID u svojim aktivnostima kombinuje sledee kapacitete:
Veliku mreu, koju ini 21 000 volontera/posmatraa, 165 optinskih timova, 16 lokalnih i 5
regionalnih kancelarija. Na ovaj nain, CeSID je u stanju da kroz razgranatu mreu svojim
aktivnostima pokrije svaku optinu u Srbiji i izvede niz razliitih aktivnosti i po obimu i po
trajnosti.
Ekipu strunjaka, od kojih veinu ine univerzitetski profesori i istraivai u oblasti izbora,
stranaka, razvoja lokalne samouprave, spreavanja korupcije itd. Time su oblasti, odnosno
programi kojima se CeSID bavi, pokriveni i sa strunog stanovita.
Odreeni broj istaknutih linosti iz razliitih oblasti koji podravaju napore CeSID-a kao
lanovi Saveta CeSID-a. Njihovim ueem u radu i aktivnostima CeSID odrava i rearmie
ulogu kompetentnog i nepristrasnog inioca u drutvenom i politikom ivotu Srbije.
Svoje aktivnosti CeSID je razvio u okviru 5 osnovnih programa, koji u sebi saimaju po
nekoliko projekata:
Izbori
Edukacija
Razvoj lokalne zajednice
Istraivanja i analize
Borba protiv korupcije.
62
O Komisiji za demokratiju
Ambasade SAD u Srbiji IX
Embassy of the United States, Belgrade
Ambasada Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu
Democracy Commission, Public Aairs Section, U.S. EMBASSY

Kneza Miloa 50, 11000 Beograd; Tel: 011/306-4773; e-mail: putrej@state.gov
www.belgrade.usembassy.gov/embassy/pa/dcsgp.html
Realizacija projekta CeSID-a: Razvoj i angaman mladih u lokalnoj zajednici: Ueniki

parlament prvi korak ka demokratiji omoguena je kroz program malih donacija Komisije za
demokratiju Ambasade Sjedinjenih Amerikih Drava u Beogradu.
Cilj programa je da se da podrka razvoju demokratije i demokratskih institucija u Republici
Srbiji.
Oblast podrke je:
slobodna trina ekonomija
angaovanje mladih
graansko drutvo
transparentnost u radu organa vlasti
vladavina prava.
Geografska oblast je Srbija pri emu je akcenat na podrujima van Beograda. 63

Povratna informacija
Izdanja CeSID-a
Kako biste nam pomogli da unapredimo naa izdanja, molimo Vas da nam poaljete Vae sugestije na
fax: +381 11 328 28 70 ili na adresu:
CeSID - Centar za slobodne izbore i demokratiju, Lomina 9/III, 11000 Beograd
Vai podaci (opciono): Ime i prezime:
Zanimanje:
Organizacija:
Kontakt telefon:
E-mail:
Naziv izdanja:
Kako ste saznali za nau publikaciju?
Da li Vam je ova publikacija pomogla i na

koji nain?
Da li mislite da je publikacija primerena

ciljnoj grupi kojoj je namenjena?
ta bi trebalo poboljati u buduim

izdanjima CeSID-a?
Predloite nam temu za neko od naih

sledeih izdanja:
65

Uloga I Funkcija Ucenickog Parlamenta PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uloga I Funkcija Ucenickog Parlamenta PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Njego Manojlovi . Ivana Petrin . Marijana Simi .

RAZVOJ I ANGAMAN MLADIH U LOKALNOJ ZAJEDNICI:

Ueniki parlament prvi korak ka

Lektor i korektor: Publikacija je sastavni deo projekta: Razvoj i angaman

II KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA 15

III FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA 23

IV UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE 37

Publikaciju zakljuujemo prikazom nezaobilaznih institucija i organizacija u razvoju

Predvianjem mogunosti konstituisanja uenikih parlamenata u srednjim kolama3

Zakonske odredbe pruaju mogunost za razvoj i unapreenje poloaja uenika. Njihova

Razumevanje znaaja i uloge ove institucije od strane profesora graanskog vaspitanja

KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA

a. Upoznavanje sa zna~ajem i ulogom u~eni~kog parlamenta

c. Konstituisanje u~eni~kog parlamenta

KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA

Izbori za predstavnike u u~eni~kom parlamentu

Izbori, nain njihovog sprovoenja i njihova demokratinost umnogome odreuju

budu birani za mesto predstavnika u uenikom parlamentu. Znaajno je prilikom kandidovanja

KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA

predsednika uenikog parlamenta i dalje bi se birao u parlamentu i to poto predstavi program

KORACI U OSNIVANJU UENIKOG PARLAMENTA

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

Funkcionisanje uenikog parlamenta, aktivnosti koje srednjokolci u njegovom okviru

Rad uenikog parlamenta u kontinuitetu podrazumeva redovno odravanje sednica

forum za iznoenje i raspravu odreenih predloga i reenja, a ne arena za neargumentovane

Njenom uspenom funkcionisanju naroito doprinosi poznavanje vetina i pretpostavki

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

Kao to je ve reeno, srednjokolci23 su stava da pojedinac svojim zalaganjem ne moe neto

Timski rad zahteva od lanova tima da poseduju neke od sledeih osobina:

Organizacione i komunikacione sposobnosti,

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

Sposobnost komunikacije je vetina na koju mladi parlamentarci treba da obrate naroitu

Uspena komunikacija je zasnovana na sledeim elementima aktivnog sluanja:

Stavljanje naglaska na sluanje sagovornika, a tek potom svog govora

Primenom navedenih pravila unapreuje se komunikacija, a time i poveava ansa da se

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

Vreme27 i prostor u okviru kojeg e se izvoditi aktivnosti

Srednjokolce organizovane u ueniki parlament neophodno je ojaati najrazliitijim

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

Interesi koje ueniki parlament treba da zastupa jesu pre svega:

Pravo srednjokolaca na informisanje o vlastitim pravima i obavezama

Ostvarujui navedene interese srednjokolaca, kolski parlament obezbeuje istaknutije

aktivnosti. Veliki problem, istakli su srednjokolci, predstavlja nerazumevanje profesora za vankolske

FUNKCIONISANJE UENIKOG PARLAMENTA

iskorien resurs za reavanje problema srednjokolaca.

UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

U narednim redovima prikazujemo da li su i u kolikoj meri mladi informisani o

UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

Jo je nepovoljnija situacija kada je u pitanju broj srednjokolaca ukljuenih u rad kolskog

Slika 2. Da li ste i koliko aktivni u radu uenikog parlamenta?

Slika 4. Ocenite aktivnosti u organizacijama/oblastima (vrednosti su u %)

Odsustvo interesovanja i motivacije, uz uvaavanje obaveza koje srednjokolci imaju,

S obzirom na dosadanju ulogu i delovanje uenikih parlamenata, koje je preteno ostvarivano

UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

Slika 5. Da li i koliko esto uestvujete u sledeim aktivnostima...?

UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

UENIKI PARLAMENT: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

Slika 6. Gde vidite svoj ivot nakon zavretka kolovanja?

budunost. Naime, ukupno 52 % ispitanih srednjokolaca na svoju budunost gleda sa optimizmom,

52 Slika 8. Kako vidite svoju budunost?

sticanje znanja o mladima, njihovim stavovima, potrebama, ali i o organizacijama mladih i

Tekst za nama treba da pomogne srednjokolcima da se, ojaavanjem institucije uenikog