PROTIVEKSPLOZIVNA ZATITA

Tekst je napisan od strane Mr Zorana Markovia, dipl. ing. el. (kao seminarski rad na
postiplomskim studijama, predmet Odabrana poglavlja iz specijalnih elektrinih instalacija) i Mr
Nedada Hadiefendia, dipl. ing. el., pod mentorstvom Prof. dr Zorana Radakovia, dipl. ing. el.

Decembar 2006

1. UVOD

Projektovanje instalacija elektrorenergetike i automatike u eksplozivno ugroenim

prostorima od projektanta trai znatno vei stepen odgovornosti i odlino poznavanje propisa
vezanih za ovu oblast. Razlog je vie nego oigledan, bez obzira to je i proces projektovanja
''klasinih'' instalacija, pogotovo u industrijskim postrojenjima, sloena i zahtevna inenjerska
procedura, sa visokim stepenom odgovornosti.
U projektovanju i upotrebi ovakvih vrsta instalacija, esto se sree termin ''distribuirana
odgovornost'', koji naglaava da odgovornost za pravilan i bezbedan rad instalacije ne lei samo na
pleima projektanta, ve i izvoaa radova, a kasnije i na samom korisniku - putem odravanja i
pravilnog korienja u skladu sa preporukama datim u projektu i tehnolokim uslovima.

1.1 Osnovne definicije i pojmovi

Terminologija u skladu sa odredbama IEC 50/1990 ali i JUS N.S8.XXX propisima.

- Protiveksplozivno (PEx) zatieni elektrini ureaj elektrini ureaj konstruisan na

takav nain da prilikom svog rada ne izaziva paljenje okolne eksplozivne atmosfere.
- Tip zatite protiveksplozivno zatienog elektrinog ureaja specifine mere koje se
primjenjuju na elektrinom ureaju kako bi se spreilo paljenje okolne eksplozivne
atmosfere.
- Grupa protiveksplozivno zatienog elektrinog ureaja klasifikacija elektrinih
ureaja prema eksplozivnoj atmosferi za koju su namenjeni (mestu upotrebe):
I. Grupa 1 elektrini ureaji za rudnike u kojima se javlja metan
II. Grupa 2 - elektrini ureaji za sva ostala mesta (dakle izuzev onih u grupi 1) u kojima
se javlja eksplozivna atmosfera
- Maksimalna temperatura povrine najvia temperatura koja se postie pri radu ureaja
u najnepovoljnijim uslovima, u granicama naznaenih optereenja, na bilo kom delu
elektrinog ureaja, koja bi mogla da izazove paljenje okolne eksplozivne atmosfere.
- Temperaturna klasa protiveksplozivno zatienog elektrinog ureaja klasifikacija
pomenutih elektrinih ureaja zasnovana na maksimalnoj temperaturi povrine.
- Temperatura paljenja eksplozivne gasovite atmosfere najnia temperatura zagrejane
povrine na kojoj, pri posebnim uslovima, nastaje paljenje smee zapaljive materije u
obliku gasova, para i vazduha.
- Temperatura stvaranja zapaljive eksplozivne smee (temperatura zapaljivosti)
najnia temperatura tenosti na kojoj, u odreenim standardizovanim uslovima, ta tenost
isparava u koliini koja je dovoljna da obrazuje zapaljivu smeu pare sa vazduhom.
- Donja granica eksplozivnosti (DGE) najmanja koncetracija zapaljivog gasa, pare ili
magle pri kojoj jo uvek postoje uslovi za eksploziju ili sagorevanje.
- Gornja granica eksplozivnosti (GGE) najvea koncetracija zapaljivog gasa, pare ili
magle pri kojoj jo uvek postoje uslovi za eksploziju ili sagorevanje.
- Maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) maksimalni zazor u spoju
izmeu dva dela unutranje komore ispitnog ureaja koji kada se unutranja smea gasova

1/21
 zapali, u specificiranim uslovima spreava paljenje spoljnje smee gasova irenjem
plamena kroz spoj duine 25mm, za sve koncentracije ispitnih gasova i para u vazduhu.
- Minimalna struja paljenja (MSP) najvea struja koja kod 1000 iskri ne izaziva nijedno
paljenje u definisanom strujnom kolu napona 24V DC, induktiviteta 95mH sa standardima
definisanim iskritem (iskra je vetaki izazvana varnica elektrine prirode u iskritu koje
je deo pomenutog strujnog kola). Vrednost MSP iskazuje se kao odnos MSP ispitivanog
gasa i MSP za laboratorijski metan.
- Opasni prostor prostor u kome se moe oekivati pojava eksplozivne gasovite
atmosfere u takvoj koliini, koja zahteva posebne mere za izradu, instaliranje i upotrebu
elektrinih ureaja.
- Bezopasni prostor - prostor u kome se ne oekuje pojava eksplozivne gasovite atmosfere
u tolikoj koliini, koja zahteva posebne mere za izradu, instaliranje i upotrebu elektrinih
ureaja.
- Prirodna ventilacija kretanje vazduha pod dejstvom vetra ili temperaturnog gradijenta i
njegova zamena sveim vazduhom.
- Opta vetaka ventilacija kretanje vazduha po celom prostoru pod dejstvom vetakih
sredstava (ventilatora) i njegova zamena sveim vazduhom
- Lokalna vetaka ventilacija - kretanje vazduha u oblasti pojedinog izvora opasnosti ili
na lokalnom prostoru pod dejstvom vetakih sredstava (ventilatora) i njegova zamena
sveim vazduhom.

1.2 Klasifikacija zona opasnosti

Klasifikacija zona opasnosti se vri prema verovatnoi da eksplozivna smea postoji. Kriterijum
postojanja eksplozivne smee je da ona egzistira u koncentraciji od 10% DGE (ime se ide na
stranu sigurnosti).

- Zona opasnosti 0 prostor u kome eksplozivna smea postoji trajno ili se pojavljuje esto
ili je njena pojava ne suvie esta ali je trajanje due (verovatnoa 10-2<v<1).
- Zona opasnosti 1 prostor u kome eksplozivna smea ne postoji trajno ili se ne pojavljuje
esto, ali se ipak moe oekivati u normalnim pogonskim situacijama (verovatnoa
10-4<v<10-2).
- Zona opasnosti 2 prostor u kome eksplozivna smea postoji samo u nenormalnim
pogonskim situacijama (havarijama), dok je verovatnoa pojave u normalnim pogonskim
uslovima zanemarljiva (ako je i mogua njena pojava, u pitanju je vrlo kratko vreme -
vjerovatnoa 10-8<v<10-4).

Pre klasifikovanja zone opasnosti, potrebno je utvrditi ili oceniti:

- koliinu isputanja ili intenzitet isputanja zapaljive i eksplozivne materije

- brzinu isticanja
- koncentraciju
- DGE
- temperaturu paljenja
- gustinu u odnosu na vazduh
- prepreke i njihov karakter
- radni pritisak i temperaturu
- kretanje vetra.

Razlog za veliki broj ulaznih podataka koji su potrebni za klasifikaciju, lei u injenici da je i
kvalitet i kvantitet eksplozivne zone vrlo zavistan od uslova sredine, izvora smee, prisustva

2/21
ventilacije itd. Male promene ovih uslova mogu izazvati bitne promene u osobinama eksplozivne
zone, to opet direktno utie na izbor opreme i nain projektovanje samih instalacija.

1.3 Klasifikacija protiveksplozivno zatienih elektrinih ureaja

Klasifikacija se izvodi prema vrsti i stepenu zatite elektrinog ureaja od uticaja okolne
eksplozivne atmosfere:

- Nepropaljivo kuite ''Exd'' (neprodorni oklop) tip ureaja kod koga je kuite u
stanju da izdri unutranju eksploziju zapaljive smee koja je prodrla u unutranjost
kuita, bez oteenja i bez izazivanja paljenja spoljnje eksplozivne atmosfere, kroz bilo
koje spojeve ili otvore na kuitu (ulazak eksplozivne atmosfere iz okoline u kuite
ureaja je uvek u manjoj ili veoj meri mogue. Kod neprodornog oklopa komponenta je
napravljena tako da i u sluaju da doe do unutranje eksplozije, ne doe do spoljnje
eksplozije. To kod drugih tipova komponenti napred navedenih nije sluaj, jer mere zatite
kod drugih tipova prijemnika primarno su zasnovane ili na spreavanje ulaska spoljanje
eksplozivne atmosfere u kuite komponente, ili ve ako uu u opasnoj koncentraciji da se
zatitnim merama te komponente sprei eksplozija unutar kuita, a ne tite od eksplozije
materije koja se nalazi spolja, ako je njen dio uao unutra i ako je dejstvom ureaja
izazavana unutranja eksplozija. Naravno, od vrste zone opasnosti zavisi mogunost da
spoljanja eksplozivna atmosfera prodre u kuite ureaja. to je vjerovatnoa prisustva
eksplozivne atmosfere vea i to je vea koncentracija eksplozivne smee vea je i
opasnost da ona u opasnoj koliini prodre u kuite ureaja.

- Punjenje peskom ''Exq'' - tip ureaja kod koga je kuite napunjeno peskom ili nekim
drugim prakastim materijalom sa specificiranim karakteristikama, tako da je isto u stanju
da sprei da bilo koji elektrini luk ili visoka temperatura nastala u kuitu izazove
eksploziju zapaljive spoljnje eksplozivne atmosfere.

- Potapanje u ulje ''Exo'' tip ureaja koji je ceo ili u pojedinim delovima potopljen u ulje
i to na takav nain da pri pojavi elektrinog luka ili visoke temperature unutar kuita isti
nee upaliti eksplozivnu gasovitu atmosferu koja se moe nalaziti iznad ulja ili izvan
kuita.

- Ureaji sa tipom zatite ''Exn'' tip ureaja koji ima osobinu da ne varnii u normalnom
pogonu i da je hermetiki zatvoren (non-sparking), pri emu je stepen zatite manji od
zatite poveana bezbednost ''e''. Maksimalna temperatura povrine elektrinog ureaja
mora da bude manja od najnie temperature eksplozivne gasovite atmosfere za koju je
ureaj konstruisan. Delovi rotacionih maina, ventilatori, kapa ventilatora, zatitna reetka
itd. moraju da budu takve izrade i dobro uvreni da je sasvim onemogueno njihovo
krivljenje ili pomeranje koje bi moglo da dovede do trenja, udara i sl. Prikljuna kutija
rotacione maine mora da ima stepen mehanike zatite najmanje IP54, a prikljuak za
uzemljenje mora da je prikladan, za preseke provodnika od 35 mm2.
Osigurai se smatraju ureajima koji ne varnie ako zadovoljavaju jedan od uslova:
o da prekidaju struju od minimalno 4kA, da su nepopravljivi i punjeni peskom, sa
umetkom bez indikatora,
o da su sa jednim umetkom naznaene vrednosti do 6A, 250V, ugraeni u dra
stepena mehanike zatite najmanje IP64
Kuite koje sadi osigurae mora da bude zabravljeno, tako da je umetanje ili vaenje
umetaka osiguraa, u sluaju zamene, mogue samo ako je iskljueno.

3/21
 to se tie svetiljki u ovoj izvedbi nisu dozvoljene natrijumove sijalice niskog pritiska.
Normalan rad ne predvia zamenu sijalica pod naponom. Grla sa navojem moraju da budu
takve konstrukcije da spreavaju odvrtanje sijalice u sluaju pojave vibracije ili promene
temperature.
Posebna vrsta ureaja u ovoj izvedbi su ureaji sa ogranienim disanjem kuita. Princip
se zasniva na tome da su normalna industrijska kuita ureaja tako dobro zaptivena da
predstavljaju prepreku prolasku smee zapaljivih gasova i para u kuite, tako da
celokupan sadraj koncentracije smee ne prelazi donju granicu eksplozivnosti datog
uzronika eksplozivne atmosfere.

- Poveana bezbednost ''Exe'' - tip ureaja kod koga se primjenjuju dodatne mjere, tako da
isti ima poveanu bezbednost od mogunosti poveanja temperature i pojave elektrinog
luka ili varnice unutar i na spoljnjim delovima ureaja koji u normalnom pogonu ne stvara
lukove i varnice. Za ove ureaje definie se i granina temperatura TE. Temperatura TE je
maksimalna dozvoljena temperatura ureaja ili dela ureaja koja je jednaka nioj od dve
temperature koje su odreene:
1) opasnou paljenja eksplozivne gasovite atmosfere
2) termikom stabilnou upotrebljenih materijala konstrukcije ureaja;
Elektrini ureaji ove izvedbe ispunjavaju posebne zahteve u vezi sa:
o stepenom IP zatite,
o ogranienjem zagrevanja ureaja u granicama propisanog vremena,
o ogranienjem napona na 11kV,
o otpornou na dinamika naprezanja.
Primena ove vrste zatite je mogua za elektrine ureaje koji u normalnom pogonu:
o ne iskre,
o ne stvaraju elektrini luk,
o ne zagreva se iznad granine temperature.
Osnov zatite ini dobra i kvalitetna izolacija, otporna na proces starenja, kvalitetno
izvedeni spojevi, odgovarajui vazduni razmaci neizolovanih delova pod naponom i
adekvatna mehanika zatita.

- Povean pritisak ''Exp'' (nadpritisak) - tip ureaja kod koga je kuite pod pritiskom u
odnosu na spoljanju sredinu (ostvareno pomou zatitnog gasa unutar kuita).
Prisustvom zatitnog gasa se spreava prodor spoljanje eksplozivne atmosfere u kuite
ureaja. Zatitni gas predstavlja sredstvo za odravanje poveanog pritiska ili za
razblaivanje zapaljivih i eksplozivnih gasova i para u meri da njihova koncentracija bude
znatno nia od donje granice eksplozivnosti. To moe biti bilo koji inretni gas ili ist
vazduh. Na taj nain se spreava prodor eksplozivne atmosfere u elektrini ureaj
normalne industrijske izvedbe. Stepen mehanike zatite ovakvih ureaja ne sme da bude
manji od IP40. Samo kuite se izvodi od nezapaljivog materijala, otpornog na zatitni gas
koji ne sme da bude zapaljiv. Maksimalna temperatura ulaznog zatitnog gasa ograniena
je na 400C.Svi delovi elektrinog ureaja u kuitu koji ostaju pod naponom posle
prestanka dovoda zatitnog gasa moraju da budu izvedeni u nekom od oblika
protiveksplozivne zatite elektrinih ureaja za rad u eksplozivnoj atmosferi.

- Svojstvena bezbednost SAMOSIGURNOST Exi

Ureaji sa sopstvenom bezbednou su oni kod kojih je protiveksplozivna zatita bazirana
na ogranienju energije uzronika paljenja, to znai da ni iskra, niti termiki efekat, ne
mogu da nastanu u normalnom radu ili prilikom kvara, ne mogu da budu uzronik paljenja
eksplozivne atmosfere, jer je energija kola manja od minimalne potrebne energije za
paljenje okruujue eksplozivne smee. Uveden je faktor sigurnosti koji je definisao dve
kategorije bezbednosnih kola:

4/21
 1. Elektrini ureaj ''Exia'' sadre kola sa svojstvenom bezbednou koja nisu u
stanju da izazovu paljenje eksplozivne atmosfere i njima je dozvoljenaprimena i
upotreba u zoni opasnosti 0.

2. Elektrini ureaj ''Exib'' sadre kola sa svojstvenom bezbednou koja nisu u Formatted: Bullets and Numbering
stanju da izazovu paljenje eksplozivne atmosfere, ali sa stepenom bezbednosti koji se
dozvoljava za rad u zoni opasnosti 1.

Svaki ureaj sopstvene bezbednosti mora da ispunjava osnovni zahtev: pouzdano

ograniavanje napona i struje na izlazu, pa i u sluaju kratkog spoja, na propisanoj
vrednosti koja obezbeuje svojstvenu bezbednost. Ogranienje napona se vri Zener
diodama koje su tako dimenzionisane da mogu podneti struju bez oteenja a ogranienje
struje poluprovodnikim limiterima. Nepokvarljive komponente ine polaznu osnovu u
realizaciji kola sa svojstvenom bezbednou kao to su: transformatori i prigunice,
otpornici za ogranienje struje, poluprovodnici, sigurnosna premoenja, itd.

- Inkapsulirani ureaji ''Exm''

U ovom tipu zatite elektrinih ureaja za rad u eksplozivnoj atmosferi, delovi samog
ureaja i njegove komponente, koji bi mogli da zapale eksplozivnu etmosferu varnienjem,
ili zagrevanjem povrina, su obloeni kompaundom ( elastomerom), tako da ne moe doi
do paljenja eksplozivne atmosfere. Termoaktivni, termoplastini, elastomerni materijali sa
puniocima ili bez njih, sa aditivima ili bez njih, dakle, smatraju se kompaundima.
Kompaundi su i materijali epoksidnih smola. Ovaj tip zatite se primenjuje samo kod
elektrinih ureaja bez pokretnih elemenata, ali ako ih i ima, ti delovi ne mogu da budu u
direktnom dodiru sa samim kompaundom. U sluaju kvara kod ovih ureaja nije
predviena popravka, ve praktino potpuna zamena originalnim delom.
U postupku atestiranja ovih ureaja, posebno se mora dokazati da:
1. Debljine kompaunda, izmeu inkapsuliranih komponenata i prema spoljanjim
povrinama, odgovaraju konstrukcionim zahtevima,
2. Inkapsulirani ureaji mogu da izdre struje kratkog spoja od 4kA, ako se napoajaju iz
spoljanjih izvora,
3. Kompaund ne sadri upljine,
4. Uvod elektrinog kabla u kompaund obezbeuje spreavanje prodora eksplozivne
atmosfere u inkapsulirani elektrini ureaj,
5. Tip zatite mora da bude sauvan i za sluaj unutranjeg kvara ili dozvoljenog
preoptereenja samog ureaja,
6. Nema prekoraenja jednoznane maksimalne temperature u normalnom pogonu na
spoljanjoj strani ureaja.

Slika 1. Fluoroscentna svjetiljka u

Ex izvedbi

Slika 2. Energetska sklopka u Exd izvedbi

5/21
 1.4 Kratak pregled izazivaa eksplozija

Izazivai paljenja i eksplozije mogu biti elektrine i neelektrine prirode. U neelektrine

spadaju mehanika iskra, otvoreni plamen, zavarivanje, lemljenje itd. Elektrini uzronici paljenja,
po pravilu, su opasniji od neelektrinih i oni predstavljaju dejstvo elektriciteta u raznim oblicima.
Pri tome se razlikuju elektrini uzronici koji se nalaze unutar elektrinog sistema (mrea sa
elektrinim izvorima, potroaima i komandno-signalnim elementima) i uzronici van elektrinog
sistema (atmosfersko pranjenje i statiki elektricitet). Elektrini izazivai unutar elektrine mree
mogu se podeliti na one koji se deavaju unutar elektrinih ureaja i na one koji se deavaju u
samoj elektrinoj mrei.
Da bi se spreila eksplozija u sluaju dejstva elektrinih izazivaa unutar ureaja, isti se
prave specijalno zatieni, prema prethodno navedenoj klasifikaciji.
Da bi se spreila eksplozija u sluaju dejstva elektrinih izazivaa unutar elektrine mree,
potrebno je pravilno projektovati, izvesti i odravati pomenutu mreu.

1.5 Klasifikacija eksplozivnih smea

Kao eksplozivne smee koje mogu izazvati eksploziju razlikujemo:

- zapaljive gasove i pare (nastaju direktno kao nusprodukt nekog tehnolokog procesa ili
indirektno isparavanjem zapaljivih tenosti)
- eksplozivne praine kao smee vazduha i sitnih estica sa eksplozivnim svojstvima.

Prema odredbama JUS N.S8.850, ugroen prostor od smee praina sa okolnim vazduhom
delimo na:
- zonu vieg stepena zapraenosti zona 11 (prostor u kome se nalazi ili povremeno oekuje
zapraenost vea od 20% koncentracije unapred odreene donje granice eksplozivnosti
(DGE))
- zonu nieg stepena zapraenosti zona 12 (prostor u kome koncentracija praine u
atmosferi ne prelazi granicu zone 11, ili se praina pojavljuje samo u nataloenom obliku,
a u atmosferi se moe pojaviti samo ako posebnim uticajem doe do meanja praine sa
atmosferom).

Na osnovu gore navedenih termina i definicija, zapaljivi gasovi i pare se mogu razvrstati u
odreene grupe i podgrupe. iroka podgrupa kojoj pripadaju svi gasovi i pare osim metana, se
moe podijeliti na tri podgrupe, okarakterisane parametrima kojima se karakteriu ureaji sa
vrstama zatite: prema maksimalnom eksperimentalnom bezbedonosnom zazoru (MEBZ) za
nepropaljivo kuite ''Exd'' (neprodorni oklop) i prema minimalnoj struji paljenja (MSP) za
sopstvenu bezbednost ''Exi''. U tabeli 1. data je podela zapaljivih gasova i para na grupe u
zavisnosti od vrednosti MEBZ ili MSP.

6/21
 Granice grupe prema Granice grupe prema
Grupa
MEBZ odnosu MSP
I za rudnike, metan -
II industrijski gasovi i pare -
IIA >0.9 >0.8
IIB 0.5 do 0.9 0.45 do 0.8
IIC <0.5 <0.45

Tablica 1. Podela zapaljivih gasova i para na grupe

Gasovi i pare se takoe razvrstavaju u temperaturne klase (vidi definicije pojmova), kako
je to prikazano u tablici 2. Kako se kao maksimalna temperatura okoline uzima vrednost od 400 C
(ako nije drugaije definisano), dozvoljene nadtemperature ureaja dobijaju se umanjenjem
graninih temperatura za tih 400 C.

Temperaturna
Temperatura paljenja
klasa
0
T1 >450 C
0 0
T2 300 C-450 C
0 0
T3 200 C-300 C
0 0
T4 135 C-200 C
0 0
T5 100 C-135 C
0 0
T6 85 C-100 C

Tablica 2. Podela zapaljivih gasova i para na temperaturne klase

Navedene podele nam omoguuju da se nakon odreivanja tipa Ex zone izabere adekvatna
elektroenergetska oprema koja se u istu moe ugraditi bez opasnosti od havarije. Oznaka ureaja
(slika 3) u sebi sadri tanu informaciju o:

- vrsti i stepenu zatite elektrinog ureaja od uticaja okolne eksplozivne atmosfere

- grupi protiveksplozivno zatienog elektrinog ureaja (za gasove i pare i odgovarajuoj
podgrupi)
- temperaturnoj klasi

Pri tome je oigledno da se ureaji iz stroije klase (eksplozivne grupe) mogu koristiti za manje
stroge, ali ne i obrnuto!

7/21
 Slika 3. IEC oznaka ureaja u Ex izvedbi (preuzeto iz IEC standarda)

2. OSNOVNI PRINCIPI PROJEKTOVANJA ELEKTRINIH INSTALACIJA U Ex

PROSTORIMA

Primarni uslov koji instalacija projektovana za Ex prostor mora zadovoljiti je da ni pod

kojim uslovima (bez obzira da li je u pitanju normalni ili havarijski reim rada) ne bude uzronik
paljenja eksplozivne atmosfere. To znai da pomenuta instalacija mora zadovoljavati vrlo stroge
kriterijume koji su dokazani detaljnim tehnikim proraunima, mora biti izvedena potpuno u
skladu sa tehnikim preporukama i propisima i prema istima se mora i odravati.
Polaznu osnovu za projekat elektrotehnikih instalacija u Ex prostoru ini Elaborat o
zonama opasnosti, ija je izrada obavezna. U njegovu izradu moraju biti ukljueni projektanti svih
struka, a pogotovo elektrotehnike i mainske, jer ovi sistemi moraju funkcionisati sinhronizovano
i pri tome obezbjeivati neprekidnost tehnolokog procesa i bezbednost korisnika. Elaborat o Ex
zonama mora da, izmeu ostalog, sadri:
- detaljan projektni zadatak sa svim potrebnim ulaznim podacima
- odreivanje vrste materije koja ini eksplozivnu smeu, kao i definisanje vremena njene
pojave i njene koncentracije
- detaljan proraun rasprostranjenosti i kvaliteta Ex zona u zavisnosti od vrste eksplozivne
smee
- crtee rasporeda i vrste Ex zona
- predloge i uputstva za ponaanje osoblja u ugroenim prostorijama, uputstva projektantima
mainskih i elektro instalacija radi obezbeivanja sigurnog rada osoblja i kvalitenog
funkcionisanja opreme (sa smernicama za izbor iste) u ovim prostorima.

Prilikom projektovanja instalacija u Ex sredinama, esto se pravi greka jer se smatra da je

dovoljno voditi rauna samo o ureajima koji se smetaju direktno u opasni prostor i time moraju
biti u odgovarajuoj Ex izvedbi. Zadovoljenje ovog uslova predstavlja samo delimini, ali ne i
potpuni nivo zatite od havarije. Potrebno je razmotriti celokupan sistem zatite: elektrini izvor
mrea ureaj.

2.1. Izbor komutaciono-zatitne opreme

Prevashodno se misli na izbor komutaciono-zatitnih elemenata koji se ne nalaze u

opasnom prostoru. Drugim reima, treba izbegavati postavljanje razvodnih tabli sa komutaciono-

8/21
zatitnom opremom u Ex sredine, jer to trai da pomenuta oprema, ukljuujui i samu razvodnu
tablu u kojoj se isti nalaze bude napravljena u odgovarajuoj Ex izvedbi. Pored injenice da se
time viestruko poskupljuje instalacija, treba uzeti u obzir da postavljanje razvodne table u Ex
prostor podrazumijeva prisustvo oveka u istom (ako se eli ukljuenje/iskljuenje nekog
elektroenergetskog potroaa), to i bez obzira na Ex izvedbu ureaja predstavlja izvestan rizik.
Zamislite kako se osea radnik koji vri ukljuenje i iskljuenje prekidaa na razvodnoj tabli u Ex
zoni.
Samim izborom komutaciono-zatitne opreme mogu se, meutim, smanjiti rizici od
pregrevanja kablova i oteenja elektrinih potroaa koji rade u Ex prostoru (to, ako je
neuoeno, prilikom sledeeg ciklusa rada tog potroaa moe izazvati havariju), kao i smanjiti
procenat predimenzionisanja kablova (koje je posledica strogih uslova da kabl izdri sva mogua
naprezanja koja se mogu javiti prilikom rada, a da se pritom njegova izolacija ne zagreje iznad
granice koja moe izazvati paljenje odgovarajue eksplozivne smee).
Prilikom izbora komutaciono-zatitne opreme mora se voditi rauna da se ista upotrebljava
samo u granicama njenih nominalnih vrednosti snage, napona, struje, frekvencije, vrste pogona
itd. Takoe, jako je bitno uzeti u obzir ambijentalne uslove ugradnje (nadmorsku visinu i
temperaturu) jer promena istih u odnosu na one navedene u specifikaciji ureaja skoro uvek
podrazumjeva smanjenje efikasnosti ureaja i ne garantuje njegov pravilan rad.
Elementi koji se najee koriste kao zatita od preoptereenja i kratkog spoja su prekidai
(bilo da su u pitanju motorno zatitni prekidai, glavni (distributivni) prekidai, ili MCB
(miniature circuit breaker)) i osigurai. Pojedini prekidai takoe imaju mogunost zatite od
prevelikog napona, to je pored dva prethodno navedena tipa kvara, najei uzrok pregrevanja
izolacije kabla. Preporuuje se upotreba novijih serija ovih prekidaa, od kojih svi, ukljuujui
MCB-eve (tzv. instalacione prekidae) imaju mogunost ''rezanja'' struje kratkog spoja, ime se
smanjuje njen uticaj na zagrevanje kabla koji provodi struju kvara. Istu osobinu imaju i
visokouinski osigurai, pa je preporuljiva i njihova upotreba. Izborom ovakvih elemenata,
pogotovo kada su pitanju prekidai, moe se :
- izborom krive prekidanja podesiti vreme delovanja u sluaju preoptereenja (koje se
obino bira krae u odnosu na potroae koji se ne nalaze u opasnom prostoru), a
istovremeno, ako je u pitanju motor, spreiti njegov ispad prilikom polaska, opet izborom
krive prekidanja
- smanjiti struju kratkog spoja koju kablovi moraju da izdre i time spreiti pregrevanje
njihove izolacije, to bi moglo dovesti do toga da maksimalna temperatura povrine kabla
bude vea od temperature paljenja odgovarajue eksplozivne smee.

2.2. Izbor, proraun i nain voenja kablova

Sa stanovita upotrebe kablova u Ex prostorima delimo ih u dve grupe: ''obini'' i

vatrootporni kablovi. Moe se rei da i jedni i drugi podleu istoj vrsti prorauna kada je u pitanju
njihov izbor prema strujnom optereenju, ali je razlika u tome to su vatrootporni kablovi u stanju
da izdre uslove posthavarijskog stanja (visoke temperature i poar), pod uslovom da nisu
mehaniki razoreni eksplozijom koja je uzronik havarije. Iz gore pomenutih razloga, vatrotporni
kablovi koriste se kada je u uslovima izuzetno visoke temperature potrebno ostvariti izolacionu i
elektrinu funkcionalnost potreban vremenski period.
Osnovni princip zatite prilikom izbora kabla koji e se poloiti itav ili delom u Ex
prostoru, uz ocenu vjerovatnoe kvara i injenicu da se u normalnom pogonu kablovi ne zagrevaju
prekomerno, ne izazivaju iskre i varnice, niti elektrini luk, je princip poveana bezbednost.
Imajui to u vidu, potrebno je:
- ograniiti zagrevanje kablova u bilo kom reimu rada
- obezbediti pouzdan nivo izolacije
- obezbediti zatitu od mehanikih i hemijskih uticaja

9/21
 - zatititi ga adekvatno od preoptereenja, kratkog spoja i prenapona.
Proraun kablova koji prolaze kroz Ex prostore, bez obzira da li napajaju potroa koji je
okruen opasnom atmosferom ili ne, mora zadovoljiti dva seta kriterijuma, tj. mora se ograniiti
zagrevanje kabla u dva karakteristina reima rada:
1. normalan reim rada
2. reim kratkog spoja
Normalan reim rada: vri se izbor kabla prema zagrevanju njegove izolacije u ovom
reimu rada uz uslov da maksimalna radna struja kabla dostigne najvie 85% trajno dozvoljene
struje kabla, dobijene proraunom prema standardu. Navedeni nain prorauna po principu
maksimalne struje se odnosi i na intermitentni rad motora. Maksimalna struja ne mora se odnositi
na polazne struje motora, pogotovo u sluaju tekih polazaka, jer bi tada kabl bio izuzetno
predimenzionisan za normalan reim rada. U tom sluaju mora se izvriti proraun da bi se dolo
do maksimalne temperature kabla prilikom polaska motora i ako je ta temperatura manja od
dozvoljene za odgovarajuu temperaturnu klasu, poveanje preseka nije potrebno.
Naime, prema tablici 3., u kojoj su date maksimalne temperature razliitih vrsta izolacije
kabla, oigledno je da je najkritiniji sluaj kombinacija mineralne izolacije (sa metalnim platom
i kada se kablovi ne dodiruju dozvoljena temperatura 1050C) i eksplozivne materije
temperaturne klase T6 (temperatura paljenja 850C), pa smanjenju nivoa zagrevanja kabla na
temperaturu ispod 850C otprilike odgovara maksimalno optereenje kabla od 85% (imajui u vidu
da kriva zavisnosti porasta temperature kabla od strujne optereenosti istog nije linearna).
Najvea dozvoljena temperatuura
Tip izolacije
na provodniku (0C)
PVC masa i prirodna guma 70

Umreeni polietilen i etilen propilen 90

Mineralna izolacija sa PVC
omotaem ili metalnim platom, kada 70 na omotau
se kablovi dodiruju
Mineralna izolacija sa metalnim
105 na izolaciji
platom kada se kablovi ne dodiruju

Tablica 3. Najvee dozvoljene temperature izolacije kabla

Reim kratkog spoja: vri se izbor kabla prema zagrevanju njegove izolacije u reimu
kratkog spoja uz uslov da presek kabla proraunat prema formuli:

S min = k I t t
gde je:

It - termika struja kratkog spoja na najkritinijem mestu sa stanovita zagrevanja kabla - ulasku
kabla u Ex zonu
t - vreme delovanja zatitnog elementa na iskljuenju struje It i
k - konstanta koja zavisi od temperaturne klase eksplozivne atmosfere

bude manji od onog izabranog prema trajno dozvoljenom strujnom optereenju kabla, dobijenom
proraunom prema standardu. Zbog vrlo malih vremena delovanja dananjih zatitnih ureaja
prilikom kratkih spojeva, duina kabla po pravilu vie utie na priguenje struje kratkog spoja
svojom impedansom, nego to poveava vreme reagovanja zatitnog ureaja. Bez obzira na to da
li je struja kvara 10 ili 15kA (na primer), ta se vremena vrlo malo razlikuju.
Konstanta k ima vrednost kao u tablici 4. Najkritiniji sluaj je opet kombinacija mineralne
izolacije (sa metalnim platom i kada se kablovi ne dodiruju dozvoljena temperatura 1050C) i

10/21
temperaturne klase eksplozivne smee T6 (temperatura paljenja smee 850C), pa je i konstanta k
tada najvea. Meutim, ovde razlog zato je ova kombinacija najkritinija nije isti kao u sluaju
nominalnog reima rada. Naime, poetna temperatura je ona iz tablice 3 svedena na umanjeno
strujno optereenje od 85 %, dok je krajnja temperatura definisana temperaturnom klasom, a ima
se u trenutku iskljuenja kvara. Porast temperature (razlika izmeu krajnje i poetne temperature)
sada je manji to je poetna temperatura vea. S druge strane konstanta k je obrnuto srazmjerna
upravo porastu temperature, pa je ista vea to je taj porast manji, to odgovara navedenoj
najkritinijoj kombinaciji.

Da bi uslovi prorauna u potpunosti

Temperaturna klasa Konstanta k vaili, potrebno je da elektrina otpornost
provodnika po jedinici duine kabla bude u
T1,T2,T3 8.7 granicama propisane, a nikako vea, jer bi u
T4 10.1 sluaju nominalnog optereenja kabla dolo
do prekoraenja dozvoljene temperature
T5 14.3 izolacije, ime bi se pored smanjenja veka
T6 19 trajanja kabla izgubila tanost izvedenog
prorauna i u prvom i u drugom reimu rada
(preoptereenje i kratak spoj).
Tablica 4. Vrednost konstante k
Potrebno je napomenuti da su navedenim
proraunima obuhvaeni svi reimi rada,
ukljuujui i preoptereenje kod intermitentnog pogona kod motora.
Navedeni uslovi koje proraunati kabl mora da ispuni odnose se na sluaj kada je u pitanju
klasian kablovski sistem. Naime, kablovski razvod voen u cevnom sistemu (u Americi)
predstavlja za kablove Exd sistem zatite nepropaljivo kuite, ime za isti nije potrebno vriti
dodatne proraune izdrljivosti.
Napajanje opasnog prostora nadzemnim elektrinim mreama treba izbegavati, imajui u
vidu zabranu voenja ovih vodova iznad rezervoara sa zapaljivom tenou, magacina sa
eksplozivima i sigurnosna rastojanja koja se u ostalim sluajevima moraju zadovoljiti.
U sluaju da kabl ne zadovoljava gornje uslove, potrebno je poveati njegov presek sve do
granice kada e ih isti zadovoljiti, to se opet mora proveriti proraunom.

2.3. Izbor instalacione energetske opreme i opreme za automatiku

Kao to je ranije napomenuto, za izbor elektrinog ureaja neophodno je utvrditi

klasifikaciju mesta na kome e se taj ureaj ugraditi i zatim vrstu zapaljivog gasa ili smee
eksplozivne praine koja ga okruuje (temperaturnu klasu i eksplozivnu grupu). Pri tom se
ponekad, gledajui potronju samog ureaja, moe zakljuiti u kojoj se Ex izvedbi ureaj moe
izvesti. Na primer, nije mogue imati ureaj u Exia, Exib izvedbi, a da to bude neki iole vei
energetski potroa, jer je kod ovih ureaja princip zatite u ogranienju energije koja se istom
doprema i koja je reda veliine mJ. Ureaji koji su na ovaj nain zatieni su razni senzori, davai
(merni instrumenti) i manji izvrni elementi u polju, tj.oprema za automatiku.

Na osnovu klasifikacije zona opasnosti, razlikuje se primena elektrinih ureaja:

11/21
2.3.1. zona opasnosti 0

U ovoj zoni poeljno je izbjegavati ugradnju elektrinih ureaja. Ako se to ne moe izbei,
mogu se koristiti:
- Exia ureaji
- Exd ureaji
- Exe ureaji
- Exp ureaji
- Exe ureaji
- neiskrei ureaji u kuitu ''nepropaljivo kuite'' sa vijanim rasporom manjim od MEBZ
(vijani raspor je mjesto gdje se odgovarajue povrine razliitih delova nepropaljivog
kuita dodiruju i kroz kroz koje je mogue prenoenje unutranje eksplozije na spoljanju
ekspozivnu atmosferu, a koji je oblika vijka)
- zabranjeno je koristiti utikake naprave i razvodnike.
Napomene vezane za upotrebu sigurnosnih (ili tzv. Zener) barijera prilikom napajanja Exia,b
ureaja: Exia,b ureaji u stvari predstavljaju elemente koji imaju u sebi kola sa svojstvenom
bezbednou i karaketriu se malom potronjom pri kojoj nominalno funkcioniu. Kao zatitni
elementi koji garantuju da energija koja im se doprema nije vea od one koja bi mogla da izazove
paljenje eksplozivne smee, nalaze se Zener barijere (ime su dobile po Zener diodama koje se
nalaze u njima i imaju ulogu brzog spreavanje protoka poveane energije prema prijemniku).
One se ugrauju u posebnim kuitima, to blie potroau koji se nalazi u Ex prostoru ali van
granica Ex prostora i uloga im je u ogranienju napona i struja na izlazu na karakteristikama Ex
zone specificirane vrednosti, bez obzira da li je u pitanju reim normalnog rada ili kratkog spoja.
Razlog za to manje rastojanje potoaa u Ex zoni i sigurnosne barijere je akumulisana energija u
kablovima koji ih povezuju, koja se javlja kao magnetna energija u induktivnostima kablova.
Akumulisana energija u vodovima moe da dovede do poveanja nivoa energije koji se doprema
ureaju i time neutralie sigurnosni uticaj barijere. Zato je, bez obzira na njihovu meusobnu
udaljenost, potrebno proraunati uticaj kabla na poveanje energije dopremljene ureaju u odnosu
na onu proputenu barijerom.

2.3.2. zona opasnosti 1

U ovoj zoni dozvoljena je upotreba sledeih vrsta zatite:

- ureaji koji se ugrauju i u zonu 0
- Exd ureaji
- Exia i Exib ureaji
- Exm ureaji kuita punjena vrstim materijalima (inkapsulacija)
- Exo ureaji
- Exp ureaji
- Exq ureaji
- zabranjeno je u ovoj zoni postavljati razvodne table i postrojenja napona iznad 1kV.

2.3.3. zona opasnosti 2

U ovoj zoni dozvoljena je upotreba sledeih vrsta zatite:

- ureaji koji se ugrauju i u zonu 1 i u zonu 2
- Exp ureaji pod uslovom da postoji signal upozorenja u sluaju pada nadpritiska ispod
minimalne propisane vrednosti
- Exn ureaji za zonu 2
- ureaji u normalnoj industrijskoj izvedbi koji u normalnom radu ne iskre, ne varnie i ne
zagrevaju se u meri da bi mogli uzrokovati paljenje okolne atmosfere
- zabranjeno je u ovoj zoni postavljati razvodne table i postrojenja napona iznad 1kV.

12/21
2.3.4. zona 11, 12 opasne praine

U ovoj zoni dozvoljena je upotreba ureaja kod kojih su temperature horizontalnih i/ili
povina nagnutih prema horizontali za manje od 600:

- za 75 0C manje od temperature tinjanja zapaljive praine (tinjavo paljenje je pojava koja ne

odgovara niti paljenju u sluaju visoke temperature praine i granine energije (energije pri
kojoj moe doi do paljenja) niti paljenju u sluaju velike energije i granine temperature.
Pored dovoljne energije i dovoljne temperature, mora biti dovoljna i zapremina prainaste
materije koja emituje (koja ima) tu energiju i temperaturu. Temperatura tinjanja je ona
temperatura nataloene zapaljive praine pri kojoj temperatura tog sloja naglo pone da
raste. U skladu sa gore reenim, ova temperatura je zavisna od debljine nataloene
praine).
- najvie 2/3 temperature paljenja izraene u 0C uskovitlane praine (prainasta zapaljiva
atmosfera) uz uslov da praine nisu podlone tinjanju (praine koje imaju osobinu da ne
tinjaju, ve se direktno pale, bez prethodnog tinjanja).

U zoni 11 se mogu primjenjivati i ureaji u zatiti IP65 za provodljive i IP64 za

neprovodljive praine. U zoni 12 mogu se koristiti ureaji sa zatitom IP54 koji su neiskrei i IP65
koji su iskrei i kada su u pitanju provodljive praine. Ako su u zoni 12 u pitanju neprovodljive
praine, tada je dozvoljena upotreba svih tipova ureaja u zatiti IP54.
Posebna grupa praina su eksplozivne praine i za ureaje koji su njima okrueni vae
sledei uslovi:
- mora se spreiti svako prodiranje praina eksploziva u kuite elektrinog ureaja kod
kojih postoji mogunost stvaranja iskre, luka ili nedozvoljene temperature
- temperatura delova ureaja do kojih moe da prodre praina eksploziva moe da iznosi
najvie 2/3 od temperature paljenja izraene u 0C, odnosno od temperature razlaganja
eksploziva
- sam ureaj mora da bude takve konstrukcije da je potpuno spreeno stvaranje
elektrostatikih naboja, mehanike iskre ili zagrevanja kuita ureaja trenjem.

2.4. Sistemi zatite od visokih napona dodira

Prilikom kvara elektrinog ureaja pri kome isti dolazi na odgovarajui napon, tzv. napon
dodira, mogue je pored pogubnog dejstva na oveka u sluaju dodirivanja ureaja u kvaru,
izazvati i paljenje eksplozivne smee, bilo iskrom izmeu delova razliitog potencijala, bilo
zagrevanjem na mestima veeg podunog otpora strujama kvara. Na osnovu klasifikacije zona
opasnosti, moe se napraviti sledea podela oblasti primjenjivanja sistema zatite u eksplozivnim
sredinama:

2.4.1. zona opasnosti 0

- dozvoljena je upotreba iskljuivo IT sistema. Ovaj sistem pokazuje znaajne prednosti u

odnosu na sisteme sa direktno uzemljenom mreom, a glavne su sledee: mali napon
dodira i time manji od napona paljenja i male struje greke i time mogunost dugotrajnog
ispravnog rada u sluaju jednostrukog kvara (pri emu se prvi kvar signalizira u cilju
njegovog to detektovanja i otklanjanja, a time i spreavanja pojave drugog kvara; za tu
namenu je obavezna upotreba kontrolnika izolacije). Mana ovog sistema zatite je
neselektivnost, odnosno nemogunost detekcije strujnog kola u kome je do kvara dolo.

13/21
2.4.2. zona opasnosti 1

- pored IT sistema dozvoljena je upotreba i TT i TN-S sistema uz uslov da se kvar prekida

za vreme krae od 0,1s. Pomenuti sistemi se usvajaju kao mogua mera zatite od napona
dodira u zoni opasnosti 1 jer je procena da je verovatnoa pojave opasnog kvara i
postojanja eksplozivne atmosfere mala.

Sistem TN-C zabranjen je u svim zonama opasnosti. Naime, zbog eventualne nesimetrije,
tj. neravnomernog optereenja faza, moe se pojaviti struja kroz PEN provodnik, koja na
otpornosti ovog provodnika stvara pad napona, koji je opet vei to je zvezdite mree dalje. Ovaj
se napon prenosi na kuita ureaja prikljuenih na PEN provodnik. On nije dovoljno velik da
izazove posledice po oveka u sluaju direktnog dodira kuita, ali se stvara trajna potencijalna
razlika u opasnim prostorima, to je neprihvatljivo.

2.4.3. zona opasnosti 2

- pored gornjih sistema zatite dozvoljena je upotreba i TN-C-S sistema, ali samo ako je
razdvajanje PE i N provodnika izvreno van zone opasnosti i ako je izvrena provera
maksimalnog napona koji se moe pojaviti na ureaju u sluaju nesimetrinog optereenja
faza. Uz ova dva obavezna uslova, izbegnute su prethodno navedene loe strane TN-C
sistema.

U sluaju TN-C-S sistema postoji stalna opasnost od prekida PEN provodnika, jer se kao
posledica toga dobijaju fazni naponi na kuitu. Opasnost se smanjuje ako se kablovi kvalitetno
poloe.

3. VENTILACIJA OPASNOG PROSTORA

Kako je osnov stvaranja eksplozivne atmosfere meanje opasnih estica sa vazduhom,

jasno je da ventilacija ima vrlo bitnu ulogu u prevenciji stvaranja eksplozivne smee. Efikasnom
ventilacijom postie se koncentracija eksplozivne materije u vazduhu manja od 10 % DGE, ime
se u potpunosti eliminie opasnost od eksplozije. Primenom ventilacije moe se postii potreban
broj izmena vazduha u jedinici vremena, pri emu je tenja na stvaranju podpritiska u kritinoj
prostoriji veom koliinom odsisnog u odnosu na potisni vazduh (time se spreava nekontrolisano
irenje eksplozivnih para i praina).
U sistemu ventilacije eksplozivne atmosfere koncentracija zapaljivih estica mora biti
manja od 50% DGE a temperatura najvie 80% temperature paljenja estica sa najmanjom
temperaturom zapaljivosti.

3.1. Vrste ventilacije

Podelu ventilacije moemo obaviti na osnovu dva kriterijuma, prema nainu izvoenja i nainu
kontrole.

14/21
 Broj izmjena vazduha na sat N=5 Broj izmjena vazduha na sat N=10

120

100

80
c (%)

60

40

20

0
0 5 10 15 20 25 30
t (min)

Slika 5. Zavisnost koncentracije eksplozivne materije u vazduhu u odnosu na maksimalnu

(poetnu) koncentraciju od duine i intenziteta trajanja ventilacije

Prema nainu izvoenja ventilaciju delimo na prirodnu i vetaku (pojmovi su objanjeni u

taki 1.1). Vetaka ventilacija se deli na optu i lokalnu, pri emu opta podrazumeva kretanje
vazduha i njegovu zamenu sveim pomou ventilatora na itavom prostoru, dok je lokalna ona
koja obavlja istu funkciju na isti nain, ali ograniena na pojedinani izvor isputanja ili usko
podruje.
Prema nainu kontrole, ventilaciju delimo na nadgledanu i kontrolisanu. Nadgledana
ventilacija je ona za koju se kae da ima kontaktorsku kontrolu i time nema pravih kontrolnih
elemenata. To praktino znai da mi nemamo tanu informaciju o stanju protoka u mainskom
kanalu (tj. statusu ventilacije) i time adekvatnu blokadu rada odgovarajuih elektrinih potroaa,
a emisija opasnih materija moe jo uvek biti prisutna. Reperni element o statusu ventilacije je
kontaktor za ukljuenje/iskljuenje odgovarajueg ventilatora, koji opet predstavlja izvrni
element ije nam stanje govori samo o tome da je naredba upuena ali ne i izvrena.
Kontrolisana ventilacija ima kontrolne ureaje koji daju uslov za odvijanje tehnolokog
procesa koji generie eksplozivne materije preko uslova dovoenja napona tim ili susjednim
tehnolokim potroaima (onim koji nisu generatori eksplozivne materije, ali se mogu nalaziti u
Ex zoni koju je stvorio njemu susjedni tehnoloki potroa). Kontrolni ureaji po svojoj prirodi
imaju tanu informaciju o statusu ventilacije. Oni mogu biti merai protoka (diferencijalnog
pritiska), mehanike klapne koje direktno govore o postojanju protoka u mainskom kanalu, itd.
Nestanak ventilacije (koji se ne mora desiti samo zbog iskljuenja motora ventilatora) prouzrokuje
automatsko iskljuenje procesa i ukidanje napona odgovarajuim elektro ureajima. Razlika u
odnosu na nadgledanu ventilaciju je u tome to je naredba za prestanak napajanja pojedinih grupa
elektrinih potroaa dola na osnovu stvarnog prekida toka vazduha, u odnosu na sluaj kada
naredba dolazi na osnovu iskljuenja ventilatora (nadgledana ventilacija) to nije jedini uzrok
zbog koga moe prestati ventilacija.

Slika 6. Termostati u Ex izvedbi za kontrolu temeparture u ventilacionom kanalu

15/21
 Komparativnim pregledom osobina nadgledane i kontrolisane ventilacije, jasno je da
nadgledana ventilacija nije dovoljno pouzdana, te zbog toga malo utie na smanjenje opasnosti jer
ne smanjuje vjerovatnou pojave Ex zone ispod dozvoljene.

3.2. Upravljanje ventilacijom i povezanost rada elektrinih potroaa i rada ventilacije

Prilikom izrade elaborata o zonama opasnosti odreuje se dispozicija i tip Ex zone kada
radi ventilacija, ime se uslovljava dispozicija i tip elektrinih potroaa koji se u njoj
postavljaju. Ti potroai moraju biti u odgovarajuoj Ex izvedbi, dok potroai koji se ne nalaze u
Ex zoni kada radi ventilacija ne moraju. Za ove poslednje predviena je, meutim, blokada rada
u sluaju kada ventilacija ne radi, i to ukidanjem napona napajanja. Razlog za ovo lei u injenici
da po prestanku ventilacije prvobitno odreena zona opasnosti moe vrlo lako da se proiri i na
one delove prostorije u kojima se nalaze potroai koji nisu u Ex izvedbi, ime bi oni, ako ostanu
pod naponom, mogli izazvati paljenje eskplozivne atmosfere. tavie, u sluaju prestanka
ventilacije preporuuje se blokada dovoenja pod napon i onih potroaa koji su u Ex izvedbi, jer
je teko proceniti da li je prestankom ventilacije Ex zona promjenila svoj kvalitet (tip) i prela npr.
iz zone 2 u zonu 1, ime odgovarajua Ex izvedba ureaja vie ne mora biti zadovoljavajua.
Kako je est sluaj da se tehnoloki proces koji generie eksplozivnu materiju odvija u
popodnevnim i nonim asovima (kada radi osvetljenje) i da istovremeno imamo zahtev iz
Elaborata o zonama opasnosti da se u sluaju nestanka ventilacije isto iskljui, postavlja se pitanje
kako e zateena slubena lica bezbedno izai iz Ex prostorije. Zato je potrebno ili vremenski
zategnuti iskljuivanje svetla u sluaju nestanka ventilacije ili ostaviti pod naponom onoliko
svetiljki koliko je potrebno za izlazak iz prostorije ili hitne intervencije. Pri tome, za svetiljke koje
ostaju ukljuene se mora vrlo paljivo odrediti stepen zatite tj. Ex izvedba.

Rad sistema za ventilaciju moemo vremenski podeliti u nekoliko segmenata:

- predventilacija, sa predukljuenjem odsisnog u odnosu na potisni ventilator

- radni reim ventilacije
- postventilacija
- planiran prekid rada ventilacije (po zavretku trajanja tehnolokog procesa generatora Ex
atmosfere)
- neplanirani prekidi rada ventilacije (u toku trajanja tehnolokog procesa generatora Ex
atmosfere)

Slika 7. Motorno zatitni prekida (za pokretanje ventilatora) u Ex izvedbi sa mernim

instrumentom ampermetrom

16/21
 Bez obzira da li je u pitanju nadgledana ili kontrolisana ventilacija, potrebno je izvriti
predventilaciju Ex prostora pre dovoenja napona napajanja potroaima u njoj, ak prema onome
malopre reenom, ne vodei rauna da li je potroa u Ex izvedbi ili ne.
Predventilacija je obavezna u trajanju dovoljnom za minimum 5 izmena vazduha u
prostoriji. Ovim se svi zaostaci Ex atmosfere koji su zateeni u prostoriji izbace iz iste i obezbedi
bezbjedan start elektrinih potroaa. Poeljno je par minuta pre ukljuenja potisnog ventilatora
ukljuiti odsisni ventilator (vremensko zatezanje zavisi od kapaciteta odsisnog ventilatora da se ne
bi stvorio prevelik podpritisak i niska temperatura u prostoriji), kako bi se Ex koncentrat odsisao
pre nego li se raspri potisnim ventilatorom.
Ako su u pitanju lako zapaljive materije i njihovo intenzivno generisanje, poeljno je
prilikom planiranog zaustavljanja tehnolokog procesa ostaviti ventilaciju da radi jo neko vreme
(bez obzira to ponovnom ukljuenju tehnolokog procesa mora predhoditi predventilacija), da bi
se ovom ''postventilacijom'' eliminisao prodor Ex atmosfere u druge delove objekta mainskim
kanalima ili upljinama izmeu prostorija. Postventilaciju je mogue izbei ako se nakon
planiranog iskljuenja ventilacije, tehnolokim uslovima ogranii izvor Ex sredine od daljnjeg
isparavanja (curenja) u koliinama koje su dovoljne za postizanje koncentracije od 10% DGE.
U sluaju neplaniranog nestanka ventilacije, svim potroaima bi trebali ukinuti napon,
mada se u dogovoru sa projektantom za izradu Ex elaborata moe usvojiti da im se napon ne ukida
ako je prekid ventilacije bio kratkotrajan (par desetina sekundi, to opet zavisi od tipa i
rasprostranjenosti Ex zone) ili da im se napon ukine ali se ne predvia predventilacija prostorije
kao preduslov za ponovno ukljuenje potroaa, opet uz isti uslov da je prekid ventilacije bio
kratkotrajan.
U sluaju ako ne radi ventilacija, (bez obzira da li je u pitanju planirani ili neplanirani
prekid) i samim tim i proces koji stvara eksplozivnu atmosferu, potrebno je imati blokadni
element koji ukida vezu trenutno ugaenog klimatizacionog sistema koji ventilira kritinu
prostoriju i ostatka klimatizacionog sistema itavog objekta, ime se eliminie eventualni prenos
onoga to je ostalo od eksplozivne atmosfere preko mainskih kanala u kritine delove
ventilacionog sistema ili ak u druge prostorije. Takav element je tzv. diht klapna, koja se izrauje
ili na mehanikom ili na elektrinom principu (ima sopstveni motorni pogon).
U savremenim objektima, posao nadzora i upravljanja celokupnim sistemom ventilacije i
klimatizacije (ukljuujui i segment elektromotornog pogona i segment automatike rada
termotehnikih potroaa), pa i delovima elektroenergetskog sistema objekta (distribucija
elektrine energije, osvetljenje) se preputa mikroprocesorkim regulatorima, koji software-ski,
koristei prednosti direktne digitalne regulacije zamenjuju relejni princip kontrole i upravljanja.

Slika 8. Mikroprocesorski regulator u Exia izvedbi za nadzor i upravljanje klimatizacionog

sistema zaduenog za ventilaciju Ex prostora

Meutim, kao i u sluaju poara kao havarijskog stanja, nije dozvoljena samo software-ska
obrada signala blokade i vremenskog zatezanja pojedinih sistema (elektrinih potroaa) u Ex
prostorima, ve se sve mora odraditi hardware-ski (tj. relejno). Ovo je sadrano u naim propisima
za protivpoarnu i protiveksplozionu zatitu, a posledica je nepoverenja u mikroprocesorsku
programibilnu tehniku, odnosno uverenja da su reenja sa relejnom logikom sigurnija. Software-
ska blokada je poeljna ali samo kao redundantna onoj obaveznoj hardware-skoj.

17/21
 3.3. Dispozicija instalacione opreme u zavisnosti od karakteristika Ex zone i ventilacije

Karakteristike Ex zone predstavljaju vrstu eksplozivnog gasa ili praine a time i

temperaturnu klasu i grupu, s tim da se iz podatka o vrsti eksplozivne supstance izvlai i njena
specifina teina. Ovo je jako bitno da bi se procenilo u kom se delu prostorije, gledano visinski,
nalazi najvea koncentracija eksplozivne atmosfere. Znajui ovaj podatak i znajui gdje se tano
nalazi fiziki izvor Ex gasa, pare ili praine, utvruje se dispozicija potisnih i odsisnih reetki za
cirkulaciju vazduha, elektrinih svetiljki, sklopki za svetlo, razvodnih kutija, trasa kablova i
eventualno nekih elektrinih potroaa koji su ukljueni u tehnoloki proces a ne predstavljaju
izvor Ex atmosfere.
Rastojanje izmeu otvora za izbacivanje vazduha sa prisustvom eksplozivne materije i
otvora za usis sveeg vazduha za sisteme klimatizacije mora da bude takvo da se onemogui
povratak izbaenih opasnih estica nazad u objekat. Ovo rastojanje ne sme biti manje od 15m po
horizontali i 6m po vertikali. Oko otvora za izbacivanje eksplozivne smee i vazduha ne sme da se
nalazi nikakav izvor paljenja u krugu prenika 50 puta prenika tog otvora za odsis. Povezivanja
klimatizacionih kanala koji slue za lokalni odsis i glavnih klimatizacionih kanala (koji mogu biti
fiziki povezani iako elementi u njima ne moraju biti funkcionalno u vezi), u sluaju kada se
jednim od njih ventilira ugroeni prostor a drugim ne, ili kada se i lokalnim odsisom i glavnim
kanalom ventilira ugroeni prostor ali razliitih karakteristika (tj. razliitih zona opasnosti), nije
dozvoljeno.
Izbor ventilatora za prinudnu ventilaciju esto je predmet dogovora projektanata i
mainskih i elektro-instalacija, i to kako njegovog tipa, tako i njegove dispozicije. Kada se isti
upotrebljavaju u eksplozivnim prostorima ne smeju biti uzronici paljenja pregrevanjem,
elektrinim i mehanikim uzrocima. Upotreba ventilatora u zoni opasnosti 0 se izbegava, a ako je
to neizbeno, ventilator mora da ima odgovarajui atest. Strujno kolo ventilatora bi trebalo da ima
dobru i brzu zatitu u vidu motorno-zatitnog prekidaa novije generacije.
Za projektanta elektrinih instalacija posebno je bitan dispozicioni odnos zavretaka
mainskih kanala sa ogovarajuim reetkama i svetiljki i sklopki za svetlo. Ako bi se kojim
sluajem desilo da glavna struja vazduha kojom se ventilira kritina prostorija (i koja samim tim
sadri dovoljno opasnu koncentraciju Ex estica) prelazi preko pomenutih elektrinih elemenata
instalacije, a da oni nisu predvieni u Ex izvedbi, direktno se ugroava sigurnost same instalacije i
njenog korisnika. Naime, projektant koji izrauje elaborat o Ex zonama odreuje dispoziciju i tip
Ex zone kada radi ventilacija pa se moe desiti da svetiljke i sklopke za svetlo ne zalaze u
elaboratom odreene zone i time ne moraju biti u Ex izvedbi. Meutim, projektant mainskih
instalacija moe, uled nedovoljne koodinacije izmeu projekata, postaviti usisno/odsisna mesta
(reetke) tako da se desi sluaj opisan gore. Ovo je jo jedan pokazatelj da su Elaborat o zonama
opasnosti sa jedne strane i projekat elektrinih i mainskih instalacija sa druge strane uzrono
posljedino povezani i da se ni prilikom izrade ni prilikom analize ne mogu posmatrati kao
odvojene celine.

4. ZAKLJUAK

Eksplozije su esti uzronici poara, havarija u tehnolokom procesu i obimnih

materijalnih teta kao i gubitka ljudskih ivota. Zato je potrebno pokloniti veliku panju izradi
projekata, pogotovo onih za energetiku i automatiku, jer elementi koji su njima predvieni po
prirodi svoje funkcije i konstrukcije predstavljaju mogue izazivae eksplozija. Sam proces
projektovanja instalacija energetike i automatike treba da bude maksimalno koordinisan sa
izradom i primenom Elaborata o zonama opasnosti i izradom mainskog projekta, treba da sadri
detaljna uputstva o vrsti i tipu izabrane opreme, nainu njene ugradnje, kao i spisak tehnolokih

18/21
mera koji treba da svede rizik korienja prostorija sa Ex atmosferom na minimum. Kao
odgovornost izvoaa radova namee se ispravno izvoenje instalacije, a kao odgovornost
korisnika njeno pravilno korienje i odravanje.

5. PRILOZI

19/21
20/21
21/21